Skripta BZR PDF

СТРУЧНИ ИСПИТ О ПРАКТИЧНОЈ
ОСПОСОБЉЕНОСТИ ЛИЦА ЗА ОБАВЉАЊЕ

ПОСЛОВА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
МОГУЋА ПИТАЊА И
ОРИЈЕНТАЦИОНИ ОДГОВОРИ
МАТЕРИЈАЛ ЗА ПРИПРЕМНУ НАСТАВУ ЗА ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ

ИСПИТА О ПРАКТИЧНОЈ ОСПОСОБЉЕНОСТИ ЗА ОБАВЉАЊЕ
ПОСЛОВА ЛИЦА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ УСКЛАЂЕН
СА ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О ПРОГРАМУ НАЧИНУ И
ВИСИНИ ТРОШКОВА ПОЛАГАЊА СТРУЧНОГ ЛИЦА ЗА ОБАВЉАЊЕ
ПОСЛОВА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ И ПОСЛОВА
ОДГОВОРНОГ ЛИЦА („Сл. гласник РС“, бр. 111/15)
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Текст под називом МОГУЋА ПИТАЊА И ОРИЈЕНТАЦИОНИ

ОДГОВОРИ је помоћни материјал за припремну наставу за полагање
стручног испита за обављње послова безбедности и здравља на раду и
послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне
околине. Намењен је, пре свега, извођачима наставе, који, по плану
активности, поред обуке спроводе и провере разумевања изложене
материје. У оквиру термина за консултације (питања и одговори) дају се
тражена појашњења, а кандидатима предочава могућа ситуација приликом
полагања испита пред Комисијом Министарства. Понуђени одговори служе
за оријентацију, јер представљају скраћене варијанте детаљних садржаја
већег броја законских и подзаконских аката, које третирају ову област.
САДРЖАЈ
I ОПШТИ ДЕО ПРОГРАМА
1. Међународни правни извори у области безбедности и здравља на 1

раду и систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији
2. Права, обавезе и одговорсти послодаваца и запослених према 29

прописима из области рада, здравствене и социјалне заштите
2.1 Закон о раду 29
2.2 Закон о здравственој заштити 45
2.3 Закон о здравственом осигурању 49
2.4 Закон о пензијском и инвалидском осигурању 53
II ПОСЕБАН ДЕО ПРОГРАМА
3. Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној 57

околини
4. Опште и посебне мере у области безбедности и здравља на раду 79
4.1 Објекти, просторије и простори намењени за рад 79
4.2 Средства за рад 87
4.3 Средства и опрема за личну заштиту на раду 95
4.4 Ознаке за безбедност и здравље на раду 99
4.5 Мере безбедности и здравља на раду приликом извођења 105
грађевинских радова
4.6 Мере безбедности и здравља на раду при ручном преношењу 141
терета
4.7 Мере безбедности и здравља на раду при излагању хемијским 143
материјама
4.8 Мере безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме 149
за рад са екраном
4.9 Мере безбедности и здравља на раду при излагању биолошким 151
штетностима
4.10 Мере безбедности и здравља на раду при излагању азбесту 155
4.11 Мере безбедности и здравља на раду при излагању вибрацијама 161
4.12 Мере безбедности и здравља на раду при излагању буци 163
4.13 Мере безбедности и здравља на раду при излагању 167
карциногенима и мутагенима
4.14 Мере безбедности и здравља на раду услед ризика од 171
експлозивних атмосфера
4.15 Мере безбедности од опасног дејства електричне струје 175
4.16 Мере безбедности и здравља на раду при преради и обради 183
дрвета и сличних материјала
4.17 Мере безбедности и здравља на раду у шумарству 187
4.18 Мере безбедности и здравља на раду у саобраћају и 193
одржавању транспортних средстава
4.19 Мере безбедности и здравља на раду у пољопривреди 199
4.20 Мере безбедности и здравља на раду у поступку пружања прве 203
помоћи
Међународни правни извори у области безбедности и здравља на
раду и систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији 1
1. МЕЂУНАРОДНИ ПРАВНИ ИЗВОРИ У ОБЛАСТИ

БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ И СИСТЕМ
БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У Р. СРБИЈИ
1. Устав Републике Србије

Забрањује:
-дискриминацију
Забрањена је свака дискриминација, по било ком основу,
a нарочито по основу расе, пола, националне припадности,
друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или
другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и
психичког или физичког инвалидитета.Дискриминацијом се не
сматрају посебне мере које Република Србија може увести ради
постизања пуне равноправности лица или групе лица која су
суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
-ропство и принудан рад
Нико не може бити држан у ропству или у положају сличном
ропству.Забрањен је принудни рад. Сексуално или економско
искоришћавање лица које је у неповољном положају сматра се
принудним радом.Принудним радом се не сматра рад или служба
лица на издржавању казне лишења слободе, ако је њихов рад
заснован на принципу добровољности, уз новчану надокнаду, рад
или служба лица на војној служби, као ни рад или служба за
време ратног или ванредног стања.
Гарантује:
-неповредивост физичког и психичког интегритета
Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или
понижавајућем поступању или кажњавању
-право на штрајк
Запослени имају право на штрајк, у складу са законом и
колективним уговором.Право на штрајк може бити ограничено само
законом, сходно природи или врсти делатности.
-здравствену заштиту
Свако има право на заштиту свог физичког и психичког
здравља.Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства,
самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују
здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други
начин.
2 раду и систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији
-слободу предузетништва
Предузетништво је слободно, оно се може ограничити само
законом и то ради заштите здравља људи, животне средине и
природних богатстава и ради безбедности Р. Србије.
- слободу удруживања
Јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог
удруживања и право да се остане изван сваког удружења. Удружења
се оснивају без претходног одобрења, уз упис у регистар који води
државни орган.
- право на рад
Свако има право на слободан избор рада. Свима су, под
једнаким условима, доступна сва радна места.Свако има право на
поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве
услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време,
дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну
накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног
односа. Нико се тих права не може одрећи
.Женама, омладини и инвалидима омогућују се посебна
заштита на раду и посебни услови рада.
- равноправност свих облика својине
Јемче се приватна, задружна и јавна својина.Јавна
својина је државна својина, својина аутономне покрајине и
својина јединице локалне самоуправе. Сви облици својине имају
једнаку правну заштиту.
Дефинише надлежност Републике Србије:

- сувереност, независност, територијалну целовитост и безбедност,
- остваривање и заштиту слобода и права грађана,
- поступак пред судовима и другим државним органима,
- уставност и законитост,
- одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана и
амнестије и помиловања за кривична дела,
- територијалну организацију Р. Србије,
- одбрану и безбедност Р. Србије и њених грађана,
- мере за случај ванредног стања,
- систем преласка границе и контроле промета роба, услуга и путничког
саобраћаја преко границе,
- положај странаца и страних правних лица,
- јединствено тржиште и правни положај привредних субјеката,
- систем обављања појединих привредних и других делатности,
- монетарни, банкарски, девизни и царински систем,
- својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине,
- систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавања,
социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности,
- одрживи развој, систем заштите и унапређења животне средине и
заштиту и унапређивање биљног и животињског света,
- производњу, промет и превоз оружја, отровних, запаљивих,

експлозивних, радиоактивних и других опасних материја,
- систем у областима здравства, социјалне заштите, борачке и
инвалидске заштите, бриге о деци, образовања, културе и заштите
културних добара, спорта, јавног информисања,
- контролу законитости располагања средствима правних лица,
- политику и мере за подстицање равномерног развоја појединих
делова Републике Србије и научно-технолошки развој,
- режим и безбедност у свим врстама саобраћаја;
- празнике и одликовања Републике Србије,
- финансирање остваривања права и дужности Р. Србије организацију,
надлежност и рад републичких органа и
- друге односе од интереса за Р. Србију.
2. Резолуција о придруживању ЕУ Републике Србије
Народна Скупштина Републике Србије:
1. Потврђује да је убрзани улазак РС у пуноправно чланаство у ЕУ
и приступање Партнерству за мир, стратешки и национални
циљ, којем ће Народна скупштина РС давати пуну и сталну
подршку;
2. Изражава пуну спремност:
- да испуни све неопходне предуслове потребне за убрзану
интеграцију,
- за поштовање права човека и мањинских права;
3. Обавезује се да ће усклађивање законодавства РС са правним
тековинама ЕУ добити приоритет у раду Скупштине;
4. Очекује од Владе РС да једном у три месеца информише
Скупштитну о планираним и испуњеним обавезама за убрзање
процеса придруживања ЕУ;
5. Тражи од владе РС да у што краћем року изради националну
стратегију за придруживање ЕУ и изврши усклађивање права РС
са правним тековинама ЕУ;
6. Обавезује се да развија сарадњу са Европским парламентом,
парламентима земаља чланица, земаља кандидата за чланство
у ЕУ;
7. Преузима обавезу да активно упознаје јавност РС са значајем
уласка наше земље у ЕУ и
8. Позива све странке, невладине огранизације, верске заједнице,
синдикате, медије и све грађане да се процес убрза.
3. Закон о потврђивању споразума о стабилизацији и
придруживању између ЕЗ и Р. Србије – чл 79. и 101
Овим правним актом Р. Србија се обавезала да ће постепено
ускладити своје законодавство са законодавством Европске Заједнице у
областима које се тичу услова рада, нарочито здравља и безбедности на
раду и једнаких могућности.
Такође, овим правним актом Р. Србија преузела је обавезе из
области сарадње у области социјалне политике да ће бити усредсређена
на унапређивање служби за посредовање у запошљавању и за
професионалну орјентацију осигуравањем и промовисањем локалног

развоја као помоћ реструктирању индустријског тржишта и тржишта радне
снаге. Ове мере ће укључивати и мере као што су студије, размена
стручњака и активности везане за информисање и обуку.
ЕЗ и Р. Србија ће сарађивати у реформи политике запошљавања и
прилагођавању система социјалног осигурања, услова рада, једнаким
могућностима за жене, мушкарце, особе са инвалидитетом и припаднике
мањиниских и других осетљивик група, као и побољшању степена заштите
здравља и безбедности радника, узимајући као параметар постојећи
степен заштите у ЕЗ.
4. Уговори о оснивању ЕУ (чл. 100. и 118. – Рим, чл. 118а
Луксенбург, чл. 136. и 137. – Мастрихт, чл. 151. и 153. –
Уговор о функционисању ЕУ, чл. 209. и 210. - Ница)
Рим – Уговор о оснивању Европске еконсомске заједнице је
закључен на неодређено време, а безбедност и здравље на раду
регулише се чл. 100. и чл. 118. Уговора. Уговор прокламује основне
циљеве ЕУ висок степен запослености и социјалне заштите као и начела
слободног кретања радника и једнаког плаћања мушкараца и жена за исти
посао.
члан 100. гласи:
Савет ће једногласно поступати на предлог Комисије издавати
директиве за усклађивање прописа, закона или администативних акција у
државама чланицама, као директан утицај на успостављање или
функционисање заједничког тржишта.
члан 118. гласи:
Без прејудицирања осталих одредби овог уговора и у складу са
његовим општим циљевима, Комисија има задатак да промовише блиску
сарадњу између држава чланица у социјалној области, а нарочито у
питањима која се односе на:
- запошљавање,
- радно право и услове рада,
- основно и напредно стручно усавршавање,
- социјалне сигурности,
- превенције повреда на раду и професионалних обољења,
- радне хигијене и
- права на удруживање и колективно преговарање између запослених
и радника.
Луксембург – Јединствени европски акт. Овим уговором је
олакшано доношење Директива у области безбедности и здравља на раду
јер је утврђено да да Савет већином на предлог Комисије за безбедност и
здравље на раду, у сарадњи са Европским Парламентом, а уз
консултацију Европског и социјалног комитета, доноси Директиве које
садрже минималне стандарде безбедности и здравља раду.
Члан 118а. гласи:
1. Државе чланице ће посветити посебну пажњу на подстицање
побољшања радне средине, што директно утиче на безбедност и
здравље радника, и као свој циљ одређују усклађививање услова у

овој области, задржавајући притом већ остварена побољшања.
2. Да би се постигао циљ наведен у првом ставу, Савет ће путем
директива усвајати минималне захтеве који ће се постепено уводити,
узимајући у обзир услове и техничке прописе на снази у свакој од
држава чланица.
У тим Директивама мора бити избегнуто увођење административних,
финансијских и правних ограничења на начин који би ометао развој
малих и средњих предузећа.
3. Одредбе усвојене на основу овог члана не спречавају ни једну државу
чланицу да одржи или уведе строжије мере заштите услова рада који
су у складу са овим уговором.
Мастрихт - Уговор о оснивању ЕУ, 1992. Има посебан значај јер
усппоставља концепт политичке Уније. Одредбом чл. 136. и 137. Овог
уговора проширене су обавезе држава чланица у вези са безбедношћу и
здрављу на раду.Идентично са члановима 150. и 153. Уговора о
функционисању ЕУ.
Члан 136. гласи:
Заједница и државе чланице, имајући у виду основна социјална права која
су предвиђена Европском социјалном повељом и Повељом Заједнице о
основним правима радника успоставља циљеве:
- подстицања запослености,
- повољшања услова живота и рада,
- успостављања одговарајуће социјалне заштите,
- дијалог између радника и послодавца,
- развој људских ресурса са циљем постизања високе и трајне стопе
запослености и
- борбе против маргинализације.
Члан 137. гласи:
1. У циљу спровођења циљева из чл. 136. Заједница же подржати и
ускладити активности држава чланица у следећим областима:
-посебно побољшање радног окружења за заштиту здравља и
безбедности радника,
-радни услови,
-социјална сигурност и социјална заштита радника,
-заштита радника у случајевима престанка уговора о раду,
-обавештавање и саветовање са радницима,
-заштита интереса радника и послодаваца,
-услови запошљавања држављана трећих земаља који законито
бораве на територији заједнице,
-интеграција лица која нису на тржишту рада,
-равноправност између полова на тржишту рада и на третмана на
послу,
-борба против социјалног запостављања и
-осавремењивање система социјалне заштите.
2. У том смислу, Савет:
-може усвојити мере којима би се подстицала сарадња између
држава чланица кроз унапређење знања, развоја размене података

и добре праксе, представљање иновација и оцењивање искуства,
-може усвојити Директиве у областима успостављених циљева у
члану 136. минимум захтева за постепено спровођење услова и
техничких прописа потребних у свакој од држава чканица. На такве
Директиве се неће примењивати административне, финансијске и
законске забране на начин који би могао зауставити стварање и
развој малих и средњих предузећа.
3. Држава чланица може повезати дужност управљања и рада и дужна је
да предузме све неопходне мере које ће јој омогућити спровођење
Директива у областима успостављених циљева из чл. 136.
4. Одредбе усвојене у складу са овим чланом:
-неће имати утицаја на систем социјалне сигурности држава чланица
и не смеју посебно одразити на финансијски биланс и
-неће спречити било коју државу чланицу од задржавања или
увођења оштријих заштитних мера у складу са овим Уговором.
5. Одредбе овог члана се не примењују на плате, право удруживања,
право на штрајк или на право затварања фирме.
Одредбама чл. 209. и чл. 210. измењеног Уговора ЕУ из 2004.
године потписаног у Ници преузете су обавезе држава чланица у области
безбедности и здравља на раду.
5. Ревидирана европска социјална повеља – члан 3.
Повељом се још дефинишу права на:рад, правичне услове рада,
правичну надокнаду, колективно преговарање, организовање, заштиту
деце, жена и материнства, заштиту здравља итд.
Право на здраве и безбедне услове рада
Чланом 3. прописано је да су државе потписнице, у консултацији
са организацијом послодавца и радника дужне да:
- формулишу, примењују и периодично разматрају националну
политику о безбедности на радном месту,
- донесу прописе у вези са безбедношћу и здрављем,
- обезбеде примену прописа помоћу одговарајућег надзора и
- унапреде постепени развој здравствене службе на послу, за све
раднике, која би имала превентивни и саветодавникарактер.
Са циљем унапређења безбедности и здравља на раду и
увођења превенције, као основног принципа ради смањења ризика на
радном месту, а самим тим и спречавање повреда до којих може доћи а
везане су за радно место
6. Резолуција Савета ЕУ-1987. о безбедности, хигијени и
здрављу на раду (88 С 28/01)
Савет ЕЗ донео је ову резолуцију у циљу стварања основа и
давања смерница за предузимање активности на нивоу Заједнице, у
складу са чл.118. а, из Уговора о оснивању ЕЕЗ.Резолуција представлља
подлогу за доношење Директива у овој области.
Савет дели мишљење да заштита безбедности и здравља
радника мора такође да укључи мере ергономије и наглашава потребу да
се стави једнак акценат на постизање економских и социјалних циљева у

заокруживању унутрашњег тржишта, да би се попстигла ова два циља
неопходно је усаглашавање комунитарних и националних мера.
Савет одобрава намере Комисије за предузимање мера
безбедности и здравља на раду и предлаже Комисији да сачини план
рада, по могућству годишњи, у сарадњи са државама чланицама и да се
утврде минимални захтеви у вези са организацијом активности на
остваривању безбедности и заштите здравља на раду. При разматрању да
се обрати посебна пажња на заштиту од ризика при ручном утовару, од
ризика при раду са опасним супстанцама, укључујући и канцерогене,
могућностима да се опасне супстанце замене безопасним и да се боље
уреде радна места.
Савет ЕУ заузима став да приликом састављања планова рада,
треба посебно узети у обзир:
- озбиљност ризика од несрећа на раду и професионалних
обољења,
- број радника ,који су изложени ризику и
- могућност превенције.
7. Стратешки оквир за безбедност и здравље на раду
Европске Уније 2014-2020
Стварање безбедног и здравог радног окружења оредставља
Европској комисији стратешки циљ. Предлажући стратешки оквир за БЗР
2014-2020 Комисија је узела у обзир неколико препорука које је добила од
Европског парламента, Саветодавног одбора за БЗР и Вишег одбора
инспектора за рад. Активности ЕЗ у области БЗР се практикују унутар
оквира стратешке политике која укључује два најважнија дела:
- законодавство и
- програме који су праћени стратегијама који би се препознали
приоритети и заједнички циљеви.
Претходна стратегија заједнице за период 2007-2012 обезбедила је
заједнички оквир за координацију и оријентацију држава чланица, које сада
имају националну стратегију прилагођену националном контексту и
приоритетним областима. У периоду од 2007. до 2011. године проценат
незхоа на раду које су довеле до одсуства дужег од три дана смањен је за
27,9%, такође иницијативе за подизање свести које су спроведене на
националном и на нивоу целе ЕУ допринеле су јачању културе превенције
ризика. Као највећи изазови препознати су:
- унапређење процеса увођења у државама чланицама, посебно
побољшавајући капацитет микро предузећа да поставе ефикасне
и ефективне мере за спречавање ризика,
- унапређење превенције професионалних обољења,
преважилажењем постојећих, нових и ризика у настајању и
- превазилажење демографских промена.
Како би се на ове изазове адекватно одговорило Комисија у блиској
сарадњи са државама чланицама, социјалним партнерима и другим
заинтересованим странама предлаже седам стратешких циљева:
- даље учвршћивање националних стратегија,
- олакшати усклађивање са регулативом у области БЗР, поготово

за мала и микро предузећа,
- боља примена регулативе у области БЗР,
- поједностављење постојеће регулативе,
- размотрити старење запослених, нове ризике у настајању и
превенцију професионалних обољења,
- унапређивање прикупљања статистичких података и развој базе
података и
- боља усклађеност националних и ЕУ тежњи ка решавању питања
БЗР и укљученост у међународне организације.
Инструменти којим ће ЕУ обезбедити остваривање ових седам стратешких
циљева су: законодавство, фондови и социјални дијалог.
Јавна политика у другим областима може да допринесе бољем радном
окружењу, неопходно је активније истражити могуће синергије са
политиком безбедности и здравља на раду. Ово су најважније области у
којима је неопходно извршити синергију: образовање, истраживање, јавно
здравље, животна средина, политика индустрије и једнакост.
8. Конвенција бр. 155. о заштити на раду, здравственој
заштити и радној околини(Сл. Лист СФРЈ- Међународни
уговори, бр. 7/87. (циљ и значај)
Одредбе Конвенције бр. 155., односе се на све гране привредне
делатности и сва запослена лица укључујући и државне службенике.
Свака чланица треба, у складу са националним условима и праксом и у
консултацијама представника послодаваца и радника, да формулише и
спроводи и ревидира националну политику о ЗНР, здравственој заштити и
радној средини.
Циљ ове политике треба да буде спречавање несреће на раду,
професионалних обољења и осталих повреда на раду, које су последица
рада, сводећи на најмању меру узроке опасности у радној средини.
Следеће су главне активности, које утичу на безбедност и здравље на
раду:
- пројектовање, тестирање, инсталирање и одржавање радних
места, алата, машина и опреме, хемијске и биолошке супстанце и
процеси рада,
- прилагођавање машина, опреме, радног времена, организације
рада физичким и менталним способностима радника,
- комуницирање и сарадња, на нивоу радне групе и фирме,
- оспособљавање и обука запослених из ЗНР и здравствена
заштита и
- заштита радника и њихових представника, због активности у вези
националнe политикe о ЗНР, здравственој заштити и радној
средини.
9. Конвенција 161 о службама медицине рада (Сл. лист СФРЈ
– Међународни уговори бр.14/89 - функција медицине рада)
Службе медицине рада треба да су прилагођене
професионалним ризицима предузећа и треба да имају функцију
- идентификације и процене ризика од штетности по здравље,
- надгледање фактора ризика у радној средини,

- давање савета о планирању и организацији рада, о супстанцама
које се јављају на раду,
- учествовање у изради програма за побољшавање начина рада,
- давање савета у погледу здравља, хигијене рада, ергономије и у
погледу заштитних средстава,
- учествовање у анализи повреда на раду и професионалних
обољења,
- унапређење прилагођености рада радницима,
- праћење здравственог стања радника и мере за рехабилитацију
радника и
- организовање прве помоћи и учешће у анализи повреда.
10. Конвенција бр. 81. o инспекцији рада у индустрији
трговини(Сл. Лист ФНРЈ - Међународни уговори бр. 5/56 -
овлашћени надзор
Овлашћења инспектора рада су:
1. да улазе слободно, без претходне опомене, у свако доба дана и
ноћи, у свако предузеће, које подлеже контроли,
2. да улазе дању у све локале, за које оправдано претпостављају да
подлежу контроли инспекције,
3. да приступају сваком испитивању, контроли и анкети да би се
уверили да се законске одредбе поштују, а посебно:
- да испитују, било сами, било у присуству сведока послодавца или
запослене особе о примени законских одредби,
- да тражи да им се покажу све књиге, регистри и документи, чије
је држање прописано и да ли су усклађене са законским
одредбама,
- да захтевају објављивање свих обавештења која су предвиђена
законом и
- да узму и понесу на анализу узорке материјала и супстанци, а о
том претходно известе послодавца.
Приликом инспекцијског прегледа, инспектор обавештава
послодавца о свом присуству у објекту, сем у случају да сматра, да најава
може бити на уштрб ефикасне контроле.
11. Конвенција бр. 187 о промотивном оквиру безбедности и
здравља на раду (Сл. гласник РС – Међународни уговори
бр. 42/09)
Циљ Конвенције бр. 187 јесте да у договору са репрезентативним
организацијама послодаваца и радника промоција сталног побољшања
безбедности и здравља на раду и активно предузимање корака ка
постизању безбеднијег радног окружења, кроз развој националне
политике, националног система и националног програма, као и активно
предузимање корака. Све чланице се обавезују да ће кроз националну
политику промовисати:
- безбедност и здравље радног окружења,
- право радника на безбедно и здраво радно окружење, на свим
нивоима и
- основна начела(процена професионалних ризика и борба против

истих на извору, развој превентивне културе безбедности и
здравља на раду која укључује информисање, консултовање и
обуку) у договору са репрезентативним организацијама
послодаваца и радника.
Све чланице се обавезују да ће успоставити, одржавати и
периодично преиспитивати национални систем безбедности и здравља на
раду, у договору са репрезентативним организацијама послодаваца и
радника. Национални систем обухвата:
- прописе и механизме за обезбеђење поштовања прописа из
области безбедности и здравља на раду,
- органе надлежне за безбедност и здравље на раду и
- промоција на нивоу предузећа и сарадње између послодаваца и
радника.
Национални систем безбедности и здравља на раду састоји се из:
- националног саветодавног трипартног тела,
- информативне и саветодавне службе
- предвиђење обуке о безбедности и здрављу на раду,
- службе безбедности и здравља на раду,
- истраживања у области безбедности и здравља на раду,
- Механизма за прикупљање и анализу података о повредама на
раду и професионалним обољењима.
- сарадње са системима и осигурањима и социјалне заштите од
повреда на раду и професионалних обољења и
- механизма подршке за унапређивање услова безбедности и
здравља на раду у малим и средњим предузећима.
Све чланице се обавезују да ће успоставити, одржавати и
периодично преиспитивати национални програм безбедности и здравља
на раду, у договору са репрезентативним организацијама послодаваца и
радника. Национални програм мора :
- промовисати развој превентивне културе,
- доприносити заштити радника кроз елиминацију опасности и
ризика на радном месту,
- се формули и преиспитивати на основу резултата анализе
ситуацију у области безбедности и здравља на раду,
- дефинисати циљеве и индикаторе напретка и
- пружити подршку кроз друге програме и планове који имају за циљ
остваривање безбедног и здравог радног окружења.
12. Директива ЕУ 89/391. ЕЕЗ (1989) о увођењу мера за
подстицање побољшања безбедности и здравља на раду
(општа и оквирна - циљ Директиве)
Циљ ове директиве је да уведе мере за подстрек побољшања
безбедности и здравља на раду. С тим у вези, она садржи опште принципе
у вези превенције од професионалних ризика, безбедности и здравља
елиминацији ризика, принципе информисања и консултовања, обуке
радника и њихових представника и опште смернице за примену ових
принципа.Сврха директиве је примена на све секторе активности и јавне и
приватне, осим војске и полиције.Директива дефинише обавезе радника и

послодавца.
13. Принципи превенције према Директиви ЕУ 89/391.
Послодавац ће применити мере за безбедан рад и заштиту
здравља радника, на основу следећих општих принципа превенције:
- избегавања ризика,
- процене ризика који се не могу избећи,
- борбе против ризика на самом извору,
- прилагођавања рада појединцу: конструкција радног места,
избор опреме, избегавање монотоног рада,
- прилагођавање техничком напретку,
- замена опасних, мање опасним или безопасним средствима,
- развој свеукупне политике превенције: технологија, организација
рада, услови рада, социјални односи,
- давање приоритета колективним заштитним мерама у односу на
појединачна и
- давање одговарајућих упутстава радницима.
14. Задаци Савета за безбедност и здравље на раду
Одлуку о образовању Савета за безбедност и здравље на раду
донела је влада РС (Сл. гласник РС бр.40/05); која је посебним решењем
именовала чланове и председника Савета.
Савет се образује од представника Владе, репрезентативних удружења и
послодаваца и радника и стручних и научних институција.
Задаци савета су да:
- даје иницијативе за доношење прописа из области безбедности и
здравља на раду,
- даје иницијативу за израду националног програма развоја
безбедности и здравља на раду,
- својим деловањем доприноси приближавању различитих ставова
учесника у социјалном дијалогу по питању ЗНР и
- иницира превентивну политику из области безбедности и здравља
на раду.
15. Уређивање права, обавеза и одговорности у вези са
безбедношћу и здрављем на раду
Права обавезе и одговорности у вези са безбедношћу и
здрављем на раду, утврђена су Законом о БЗНР, ближе се уређују
колективним уговором , општим актом послодавца или уговором о раду.
16. „Језик који запослени разуме“ према Закону о БЗНР
Језик који запослени разуме јесте матерњи језик, језик који је у
службеној употреби на територији на којој послодавац има седиште,
односно запослени обавља послове и који запослени говори, чита и пише,
као и језик који је утврђен као услов за обављање послова радног места.
17. „Послодавац“ према Закону о БЗНР
Послодавац јесте домаће или страно правно лице, односно
физичко лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више
лица. Као послодавац у смислу овог закона сматра се и:
- Физичко лице које по било ком правном основу обезбеђује посао

запосленом, изузимајући лице, које посао обезбеђује у
домаћинству и носиоца породичног пољопривредног газдинства,
који обављају посао са члановима породичног пољопривредног
домаћинства у складу са прописима о пољопривреди и
- физичко лице које са члановима свог породичног домаћинства
обавља привредну или другу делатност.
18. ''Запослени'' према Закону о БЗНР
''Запослени'' јесте физичко лице, које по било ком основу обавља
рад или се оспособљава за рад код послодавца, осим лица која обављају
послове кућног помоћног особља.
19. ''Безбедност и здравље на раду'' према Закону о БЗНР
Безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова
на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, и
који претежно стварају претпоставку за пуно физичко, психичко и
социјално благостање запослених.
20. ''Превенција'' према Закону о БЗНР
Превенција јесте процес обезбеђивања мера на радном месту и у
радној околини код послодавца у циљу спречавања или смањења ризика.
21. Превентивне мере према Закону о БЗНР
Превентивне мере јесу све мере које се предузимају или чије се
предузимање планира, ради спречавања повређивања или оштећења
здравља запослених.
22. ''Радно место '' према Закону о БЗНР
Радно место јесте простор намењен за обављање послова код
послодавца у којем запослени борави или има приступ у току рада и који је
под непосредном или посредном контролом послодавца.
23. Средство за рад према Закону о БЗНР
Средство за рад јесте:
- објекат који се користи као радни и помоћни простор укључујући и
објекат на отвореном простору, са свим припадајућим
инсталацијама,
- опрема за рад која се користи у процесу рада,
- конструкција и објекат за колективну безбедност и здравље на
раду,
- помоћна конструкција и објекат, као и конструкција и објекат који
се привремено користи за рад и кретање запослених и
- друго средство које се користи у процесу рада или је на било који
начин повезано са процесом рада.
24. Акт о процени ризика према Закону о БЗНР
Акт о процени ризика јесте акт који садржи опис процеса рада, са
проценом ризика од повреда или оштећења здравља и мерама за њихово
отклањање или смањивање у циљу побољшања безбедности и здравља
на раду.
25. Лице за безбедност и здравље на раду према Закону о БЗР

Лице за безбедност и здравље на раду јесте лице које обаља
послове безбедности и здравља на раду, има положен стручни испит о
практичној оспособљености и које послодавац писменим актом одреди за
обављање тих послова.
26. Уживаоци права на безбедност и здравље на раду
Право на безбедност и здравље на раду имају:
- запослени,
- ученици и студенти када се налазе на практичној настави,
- лица која се налазе на стручном оспособљавању,,
- лица на професионалној рехабилитацији,
- лица која се налазе на издржавању казне затвора, док раде у
привредној јединици затвора и на другом месту рада,
- лица на добровољним и јавним радовима организованим у
општем интересу и такмичењима у вези са радом и
- лица која се затекну у радној околини ради обављања одређених
послова, ако је са тиме упознат послодавац.
Безбедност и здравље на раду лицима из запосленима,
ученицима и студентима на практичној настави, лицима на
професионалној рехабилитацији и лицима која се налазе у радној околини
послодавца ради обављања одређених послова обезбеђује послодавац,
док лицима на преквалификацији образовна организација, лицима која се
налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици
затвора завод за издржавање казне, а лицима на добровољним и јавним
радовима у општем интересу организатор рада.
27. Превентивне мере - примена
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на
раду обезбеђују се применом савремених техничких, ергономских,
здравствених образовних, социјалних, организационих и других мера.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ОСТВАРУЈУ СЕ У ПОСТУПКУ:
- пројектовања, изградње, коришћења и одржавања објеката
намењених за радне и помоћне просторије, као и објекте за рад на
отвореном простору,
- пројектовања, изградње, коришћења и одржавања технолошких
процеса рада, са свом опремом за рад и усклађивање хемијских,
физичких и биолошких штетности, микроклиме и осветљења у
радним и помоћним просторијама,
- пројектовања, израде, коришћења и одржавања опреме за рад,
конструкција и објеката за колективну безбедност, помоћних
конструкција, тако да се спречи настанак повређивања,
- производње, паковања, превоза, складиштења и употребе и
уништавања опасних материја, на начин како је то прописано
правилима и прописима,
- пројектовања, производње, коришћења средстава и опреме за
личну заштиту на раду, чијом се употребом отклањају опасности и
- образовања, васпитања и оспособљавања из ЗНР.
28. Опште обавезе послодавца (члан 15, Закона о БЗНР)

Послодавац је дужан да:
- актом у писменој форми одреди лице за БЗР,
- запосленом одреди обављање послова на радном месту на
којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду,
- обавештава запослене и њиховог представника о увођењу нових
технологија, о опасностима и штетностима, које настају њиховим
увођењем и да у том случају донесе упутства за безбедан рад,
- оспособљава запослене за безбедна и здрав рад,
- обезбеди запосленим коришћење ЛЗС,
- обезбеди одржавање средстава за рад и ЛЗС у исправном стању,
- ангажује правно лице са лиценцом, ради спровођења
превентивних и периодичних испитивања услова радне средине и
прегледа и провера опреме,
- обезбеди прописане лекарске прегледе запослених,
- обезбеди пружање прве помоћи, као и да оспособи одговарајући
број запослених за пружање прве помоћи, спасавање и евакуацију
- заустави сваку врсту рада, који представља непосредну опасност
по живот и здравље запослених и
- обезбеди мере заштите од пожара, спасавање и евакуацију.
28. Начела које послодавац обезбеђује у примени мера
превенције
Превентивне мере обезбеђује послодавац полазећи од следећих начела:
- избегавање ризика,
- процене ризика, који се не могу избећи на радном месту,
- отклањање ризика на њиховом извору, применом техничких
решења,
- прилагођавањем рада и радног места запосленом, нарочито у
погледу избора опреме за рад, технолошког поступка,
- заменом опасног безопасним или мање опасним,
- давањем предности колективним над појединачним мерама,
- оспособљавању запослених за БР и давање упутства,
- прилагођавања техничком напретку и
- развијања кохерентне целокупне политике превенције.
30. Обавезе послодавца пре почетка извођења радова на
изградњи или реконструкцији грађевинског објекта или при
промени технолошког процеса
Послодавац је дужан да најмање осам дана пре почетка рада,
надлежну инспекцију рада обавести о :
- почетку свог рада,
- раду одвојене јединице и
- свакој промени технолошког поступка, уколико се тим
променама мењају услови рада.
Послодавац који изводи радове на изградњи објекта у складу са
прописима о безбедности и здрављу на раду на привременим или
покретним градилиштима, дужан је да изради прописан елаборат о
уређењу градилишта који уз извештај о почетку рада доставља надлежној

инспекцији рада.
Послодавац је дужан да одмах, од настанка, усмено и у писменој
форми пријави надлежној инспекцији рада извођење радова ради
отклањања великих кварова или хаварија на објекту, који могу да угрозе
функционисање техничко-технолошких система или обављање
делатности.
31. Обавезе послодавца који у обављању послова деле радни
простор
Послодавци су дужни, да узимајући у обзир природу послова које
обављају, координирају активности у вези са применом превентивних
мера, као и да обавештавају један другог и своје запослене и
представнике запослених о ризицима и предузетим мерама за отклањање.
Начин остваривања сарадње у вези овог, послодавци утврђују
писменим споразумом. Овим споразумом одређује се лице за
координацију спровођења заједничких мера, којима се обезбеђује
безбедност и здравље запослених.
32. Обавезе послодавца пре давања запосленом на употребу
опреме за рад, средстава и опреме за личну заштиту на
раду и опасних материја
Послодавац може запосленима дати на употребу опрему за рад
или средство и опрему за личну заштиту на раду, само:
- ако су усаглашени са прописаним техничким захтевима,
- ако је њихова усаглашеност оцењена према прописаном поступку,
- ако су означени у складу са прописима и
- ако их прате прописане исправе о усаглашености и друга прописана
документација и
- ако поседује упутства за безбедан рад на језику на који запослени
разуме.
Послодавац који је запосленима дао на коришћење опрему за рад и
средство и опрему за личну заштиту на раду пре ступања на снагу прописа
којим је утврђена ова обавеза, дужан је да обезбеди упутство за њихову
употребу и одржавање.
Претходно наведене обавезе односе се на све промене радног и
технолошког процеса.
Послодавац може да запосленима да на коришћење опасне хемијске
материје само ако му је уз хемијску материју учинио доступним
безбедносни лист,на српском језику, као и ако је обезбедио све мере из
садржаја истог. Послодавац је дужан да обезбеди превод безбедносног
листа на језик који запослени разуме као и да омогући запосленом приступ
подацима садржаним у истом.
33. Опште признате мере
Опште признатим мерама сматрају се мере којима се може
отклонити опасност при раду или смањити штетност по здравље
запосленог, у мери у којој је то разумно изводљиво.
Када се због увођења нове технологије нису прописане мере

безбедности и здравља на раду, послодавац, до доношења одговарајућих
прописа, примењује опште познате мере, којима се смањује опасност и
осигурава безбедан и здрав рад радника.
34. Обавезе послодавца у вези доношења посебног програма о
поступном отклањању недостатака
Ако актом о процени ризика, утврди недостатке у области
безбедности и здравља на раду, за чије је отклањање потребна већа
инвестиција, а живот и здравље запосленог нису теже угрожени,
послодавац је дужан да сачини посебан програм о поступном отклањању
недостатака и утврди рокове за реализацију програма.
35. Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад –
обавезе послодавца
Послодавац је дужан да изврши оспособљавање запосленог за
безбедан рад код:
- заснивања радног односа, односно радног ангажовања,
- премештаја на друге послове,
- приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад
или промене опреме за рад и
- промене процеса рада који може проузроковати промену мера за
безбедан и здрав на рад.
Послодавац је дужан да запосленог у току оспособљавања за
безбедан и здрав рад, упозна са свим врстама ризика на пословима на
које га одређује и о конкретним мерама за безбедност и здравље на раду,
у складу са актом о процени ризика.
Ово оспособљавање, послодавац обезбеђује у току радног
времена, а трошкови оспособљавања не могу падати на терет
радника.Оспособљавање за безбедан рад мора бити прилагођено
специфичностима радног места и спроводи се по програму, чији садржај
послодавац по потреби ревидира. Ако послодавац одреди запосленом да
истовремено обавља послове на два или више радних места, дужан је да
га оспособи за свако од тих радних места.
36. Начин оспособљавања запослених за безбедан и здрав рад
Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад,
послодавац обавља теоретски и практично, у складу са програмом
оспособљавања за безбедан и здрав рад који доноси послодавац.
Провера теоријске и практичне оспособљености запосленог за безбедан
рад, обавља се на радном месту.
Периодичне провере оспособљености за безбедан и здрав рад
запосленог, који ради на пословима са повећаним ризиком, врше се
најкасније у року од једне године од дана презходне провере, а на осталим
радним местима најкасније у року од четири године од дана претходне
провере. Оспособљавање за безбедан и здрав рад обавља се на језику
који запослени разуме и прилагођава се могућностима и способностима
особа са инвалидитетом.
37. Права и обавезе запослених

Запослени има право и обавезу да се пре почетка рада упозна са
мерама безбедности и здравља на раду, на пословима или на радном
месту, на коме је одређен, као и да се оспособљава за њихово
спровођење.
Запослени има право:
- да послодавцу даје предлоге, примедбе и обавештења о
питањима безбедности и здравља на раду и
- да контролише своје здравље, према ризицима радног места, у
складу са прописима о здравственој заштити.
Запослени који ради на радном месту са повећаним ризиком, има
право и обавезу да обави лекарски преглед на који га упућује
послодавац.Запослени је дужан да ради на свом радном месту са
повећаним ризиком, на основу извештаја службе медицине рада, којим се
утврђује да је здравствено способан за рад на том радном месту.
Када му прети непосредна опасност по живот или здравље,
запослени има право да предузме одговарајуће мере, у складу са својим
знањем и техничким средствима која му стоје на располагању и да
престане да ради, напусти радно место, радни процес, односно радну
околину и у том случају није одговоран за штету коју проузрокује
послодавцу.
Запослени је дужан да примењује прописане мере за безбедан и здрав
рад, да наменски користи средства за рад и опасне материје, да користи
прописана средстава и опрему за личну заштиту на раду и да са њима
пажљиво рукује, да не би угрозио своју безбедност и здравље као и
безбедност и здравље других лица.
Запослени је дужан да пре почетка рада прегледа своје радно место
укључујући и средства за рад која користи, као и средства и опрему за
личну заштиту на раду, и да у случају уочених недостатака извести
послодавца или друго овлашћено лице.
Запосленом је забрањено да самовољно искључује, мења или уклања
безбедносне уређаје на средствима за рад. Пре напуштања радног места
запослени је дужан да радно место и средства за рад остави у стању да не
угрожавају друге запослене.
38. У којим случајевима запослени има право да одбије да
pади
Запослени има право да одбије да ради:
- ако му прети непосредна опасност по живот и здравље, због тога
што нису спроведене прописане мере за безбедност и здравље на
раду, на које је одређен, све док се те мере не обезбеде,
- ако му послодавац није обезбедио прописани лекарски преглед
или ако се на лекарском прегледу утврди да не испуњава
прописане здравствене услове за рад на пословима са повећаним
ризиком,
- ако у току оспособљавања није упознат са свим врстама ризика и
мерама за њихово отклањање, на пословима на које га је
послодавац одредио,
- дуже од пуног радног времена, односно ноћу, ако би према оцени
службе медицине рада, такав рад могао да погорша његово
здравствено стање и
- на средству за рад на којем нису примењене мере за безбедност
и здравље на раду.
У случају из става 1. запослени може писмено да се обрати
послодавцу, ради предузимања мера које нису спроведене. Ако
послодавац не поступи по захтеву запосленог за предузимање мера у
року од осам дана, запослени има право да поднесе захтев инспекцији
рада за заштиту. Када запослени одбије да ради, због наведених
случајева, а послодавац сматра да захтев није оправдан, дужан је одмах
да извести инспекцију рада.
39. Организовање послова безбедности и здравља на раду
Послодавац је дужан да организује послове безбедности и
здравља на раду. Ове послове може обављати лице које има положен
стручни испит у складу са законом.
Послове безбедности и здравља на раду, послодавац може сам
да обавља у делатностима: угоститељства и туризма, занатских и личних
услуга, образовања, науке, стамбено - комуналних делатности, и осталим
услужним делатностима, ако има мање до 20 запослених не мора
положити стручни испит.
Послодавац у делатностима грађевинарства, пољопривреде,
шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања
електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине
електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже),
снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса
уклањања отпада и сличним активностима, као и у делатностима
здравствене и социјалне заштите, дужан је да за послове безбедности и
здравља на раду одреди лице које има најмање стечено високо
образовање из научне области у оквиру образовно-научног поља
техничко-технолошких наука, природно-математичких наука или
медицинских наука.
За обављање послова БЗНР, послодавац може да одреди једно
или више својих запослених који испуњавају услове или да ангажује
правно лице, које има лиценцу. Начин организовања послова БЗНР
зависи од:
- технолошког процеса,
- организације, природе и обима процеса рада,
- броја запослених,
- броја радних смена,
- броја локацијских одвојених јединица и
- врсте делатности.
40. Обавезе лица за безбедност и здравље на раду

Лице за безбедност и здравље на раду обавља послове у складу
са Законом, а нарочито:
- спроводи поступак процене ризика,
- врши контролу и даје савете послодавцу у вези избора средстава
за рад, опасних материја, средстава ЛЗС,
- учествује у опремању радних места за безбедан рад,
- организује периодична испитивања услова радне средине,
- предлаже мере за побољшање услова рада,
- организује превентивне и периодичне прегледе и провере опреме
за рад,
- свакодневно прати и контролише примену мера безбедности код
послодавца,
- прати стање са повредама на раду и професионалним
обољењима и предлаже мере за смањење ризика,
- припрема и спроводи оспособљавање запослених за БЗР,
- припрема упутства за безбедан рад и контролише примену,
- забрањује рад на радном месту или употребу средтава за рад,
- када утврди да прети непосредна опасност по живот,
- континуирано усавршава знања у области БЗР,
- сарађује и координира рад са службом медицине рада и
- води евиденције у области БЗНР.
Лице за безбедност и здравље на раду дужно је да у писменој форми
извести послодавца и представника запослених о забрани рада. Ако
послодавац, и поред забране рада у смислу наложи запосленом да
настави рад, лице за безбедност и здравље на раду дужно је да о томе
одмах извести надлежну инспекцију рада.
41. Служба медицине рада-улога, значај и дужности
Служба медицине рада је дужна да обавља послове у складу са
- учествује у идентификацији и процени ризика, приликом
састављања акта о процени ризика,
- упознаје запослене са ризицима по здравље и оспособљава
запослене у пружању прве помоћи,
- утврђује и испитује узроке професионалних обољења,
- оцењује и утврђује посебне здравствене услове, које мора
испуњавати запослени на местима са повећаним ризиком,
- врши претходне и периодичне лекарске прегледе запослених на
местима са повећаним ризиком и издаје извештаје,
- учествује у организовању прве помоћи и спасавања,
- даје савете послодавцу при избору посла за запосленог, према
његовој здравственој способности,
- саветује послодавца у избору средстава за рад, опасних материја
и ЛЗС са здравственог аспекта,
- учествује у анализи повреда на раду и
- непосредно сарађује са лицем за безбедност и здравље на
раду.
42. Заштита личних података у вези са лекарским прегледима

запослених
Лични подаци прикупљени у вези са лекарским прегледима
запослених, поверљиве су природе и под надзором службе медицине
рада, која врши те прегледе.
Подаци о повредама на раду, професионалним обољењима и
болестима у вези са радом, достављају се организацијама ПИО
осигурања.Ови подаци се не могу достављати другим лицима, осим уз
писмену сагласност запосленог.
Извештај о прегледу запосленог достављају се послодавцу, тако
да се не наруши принцип поверљивости личних података.Није дозвољено
коришћење података из лекарских прегледа запосленог у сврху
дискриминације.
43. Претходни и периодични лекарски прегледи запослених
Послодавац је дужан да запосленима на радном месту са
повећаним ризиком, рада обезбеди претходни лекарски преглед, као и
периодични лекарски преглед у току рада.
Претходни и периодични лекарски прегледи, на радним местима
са повећаним ризиком врше се на начин, по поступку и роковима, које
прописује министарство рада и министар за здравље.
Ако се при периодичном лекарском прегледу утврди да радник не
испуњава услове за рад на месту са повећаним ризиком, послодавац је
дужан да га премести на друго радно место у складу са здравственим
способностима.Ово не може бити разлог за отказ уговора о раду.
44. Избор представника запослених у области безбедности и
здравља на раду и њихова права
Запослени код послодавца имају право да изаберу једног или
више представника за безбедност и здравље на раду. Најмање три
представника запослених образују одбор за безбедност и здравље на
раду. Послодавац дужанн је да у одбор именује најмање једног свог
представника, тако да запослени у одбору имају за најмање једног
представника више.
Поступак избора, начин рада и број чланова Одбора и однос са
синдикатом, утврђује се колективним уговором или споразумом
закљученим између послодавца и представника запослених. Послодавац
је дужан да најмање једном представнику запослених омогући одсуство са
рада у трајању од најмање пет часова рада месечно, као и да обезбеди
техничко-просторне услове ради обављања активности представника
запослених. Представници запослених, односно Одбор, имају право:
- да послодавцу дају предлоге у погледу о БЗНР,
- да захтевају од послодавца да предузме одговарајуће мере за
смањење ризика на радном месту и
- да захтевају вршење надзора од стране инспекције, ако сматрају
да послодавац није спровео мере БЗНР.
45. Обавезе послодавца према представницима запослених,

односно Одбору за безбедност и здравље на раду
Послодавац је дужан да представницима запослених, односно
Одбору за БЗНР омогући:
- увид у све акте који се односе на БЗНР,
- да учествује у разматрању свих питања у вези са БЗР, да
предлажу и буду консултовани и
- да Одбор информише о свим подацима који се односе на БЗНР.
Послодавац је дужан да ОДБОР БЗНР упозна:
- са налазима и предлозима мере заштите и превентивних мера
или мера инспекције рада,
- са извештајима о повредама на раду, предузетим мерама и
- о предузетим мерама за спречавање непосредне опасности по
живот и здравље
46. Eвиденције у области безбедности и здравља на раду
- радним местима са повећаним ризиком и лекарским прегледима
запослених распоређеним на тим радним местима
- повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у
вези са радом,
- запосленима оспособљеним за безбедан и здрав рад,
- опасним материјама, које се користе у току рада,
- извршеним испитивањима услова радне околине,
- извршеним прегледима и проверама опреме за рад,
- пријава о повреди на раду, професионалним обољењима,
- издатим средствима и опреми за личну заштиту на раду и
- лекарским прегледима запослених у складу са Законом о БЗР.
Садржина и изглед евиднција у области БЗР дефинисану су Правилником
о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду.
47. Обавезе послодавца у вези извештавања о повредама на
раду, професионалним обољењима и обољењима у вези
са радом
Послодавац је дужан да одмах, а најкасније у року од 24 часа од
настанка, усмено и у писменој форми, пријави надлежној инспекцији рада
и надлежном органу за унутрашње послове, сваку смртну, колективну или
тешку повреду на раду, поврду на раду због које запослени није способан
за рад више од три узастопна радна дана, као и опасну појаву, која би
могла да угрози БЗНР запослених.
Послодавац је дужан, најкасније у року од три узастопна радна
дана, од дана сазнања да надлежној инспекцији пријави професионално
обољење. Извештај о повреди на раду и професионалном обољењу
послодавац доставља запосленом и организацијама надлежним за
здравствено и пензијско и инвалидско осигурање.
48. Стручни испит лица која обављају послове безбедности и
здравља на раду
За обављање послова за безбедност и здравље на раду и
послове одговорног лица, полаже се стручни испит, пред комисијом, који
образује министар надлежан за рад. Програм, начин полагања и трошкове

прописује министар за рад.
49. Издавање лиценци у области безбедности и здравља на
раду
Министар надлежан за рад издаје лиценцу.
- правном лицу или предузетнику за обављање послова
безбедности и здравља на раду из чл. 40 ,Закона о БЗНР.
- правном лицу за обављање послова прегледа и провере опреме
за рад и испитивања услова радне околине,
- одговорном лицу у правном лицу за обављање послова прегледа
и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине,
Лиценцу за обављање послова у области БЗНР из члана 40.
Закона, може да добије правно лице, које има два запослена са високим
образовањем у трајању од четири године у оквиру образовно-научног
поља техничко-технолошких наука, природно-математичких наука или
медицинских наука и положеним стручним испитом и најмање три године
искуства на тим пословима.
Лиценцу за обављање послова прегледа и провере опреме за
рад и услова радне околине, може да добије правно лице, које испуњава
прописане услове у погледу броја стручних кадрова, техничке опреме,
методологије вршења одређених прегледа и које има у радном односу
запослено одговорно лице.
Лиценцу за обављање послова одговорног лица може да добије
лице са високим образовањем у у трајању од четири године у оквиру
образовно-научног поља техничко-технолошких наука, природно-
математичких наука или медицинских наука, положеним стручним испитом
и најмање три године радног искуства на тим пословима или најмање пет
година радног искуства у струци.
Услов за добијање лиценци у области безбедности и здравља на раду је и
да оснивачу правног лица/предузетнику или са њим повезаном лицу,
лиценца није одузета у претходне три године. Такође, Лиценца за
обављање послова одговорног лица не може добити лице коме је та
лиценца одузета у претходне три године. Ако правно лице или
предузетник престане да испуњава услове истом Управа за БЗР налаже
обнављање исте у року од 90 дана од дана обавештавања о наложеној
мери и истом се привремено забрањује обављање послова за које
поседује лиценцу, а најдуже до истека рока за обнављање исте. Уколико
правно лице односно предузетник са лиценцом обавести Управу за БЗР да
је престао да испуњава услове за лиценцом истом се лиценца одузима од
стране министра надлежног за рад.
Лиценце из области безбедности и здравља на раду министар надлежан
за рад издаје са роком важења од пет година. Министар надлежан за рад
може решењем одузети лиценцу за обављање послова из области
безбедности и здравља на раду уколико се утврди да правно лице или
предузетник обавља послове супротно закону, несавесно и нестручно
обавља послове за које му је иста издата или ако у периоду важења
лиценце престане да испуњава услове за исту. Против решења министра

надлежног за рад о одузимању лиценце није дозвољена жалба, али се
може покренути управни спор.
50. Управа за безбедност и здравље на раду
У саставу Министарства надлежног за рад, образује се Управа за
безбедност и здравље на раду, са циљем унапређења и развоја БЗР,
смањења повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези
са радом. Управа обавља следеће послове:
- припрема прописе из области БЗНР,
- припрема стручне основе за израду националног програма
развоја,прати и оцењује стање безбедности и здравља на раду,
- истражује и подстиче развој у области хуманизације рада,
- пружа стручну помоћ у области БЗНР,
- припрема методологију за прегледе и испитивања,
- проучава узроке повреда на раду и професионална
обољења,организује полагање стручних испита,
- врши надзор над радом правних лица са лиценцом за
обављање послова у области БЗР, предлаже издавање и
одузимање лиценци и
- подстиче образовање и развијање културе рада, стара се о
додели националних признања у области БЗР и обавља друге
послове одређене законом.
51. Национална признања
За изузетна постигнућа у области безбедности и здравља на
раду, могу се доделити следећа национална признања:
- Повеља „28. Април“,
- Плакета „28. Април“ и
- Похвалница „28. Април“.
Признања додељујe министар рада на Дан безбедности и здравља на
раду – 28. априла. Иницијативу за доделу признања Управи за безбедност
и здравље на раду могу поднети и правна и физичка лица, предузетници,
организације запослених и послодаваца и друга удружења.
52. Инспекцијски надзор
Инспекцијски надзор над применом овог Закона БЗР, врши
министарство надлежно за рад, преко инспектора рада. Послове
инспекцијског надзора у области БЗНР , могу да обављају инспектори
рада, који имају високо образовање у трајању од четири године, најмање
три године радног искуства у струци и положен стручни испит у органима
државне управе. Током инспекцијског надзора контролише стање БЗНР и :
- прегледа опште и појединачне акте , евиденције,
- саслуша и узима изјаве одговорних и заинтересованих лица,
- прегледа пословне просторије , уређаје и опрему,
- узима узорке ради анализе,
- наређује мерења која обавља стручна установа
- послодавцима, запосленима, синдикату, даје обавештења о стању
мера БЗНР.
53. Санкције у области безбедности и здравља на раду (лица

против којих се подноси захтев и висина запрећених казни)
Уколико не поштују одредбе Закона о безбедности и здравља на
раду казниће се следећа правна и физичка лица, у зависности од
прекршаја, у следећим износима:
- послодавац са својством правног лица 100.000-1.000.000 РСД
- предузетник 200.000-500.000 РСД
- одговорно лице у правном лицу 30.000-50.000 РСД
- правно лице са лиценцом у области БЗР 400.000-600.000 РСД
- одговорно лице у правном лицу са лиценцом БЗР 20.000-30.000 РСД
- здравствена установа која има службу медицине рада 400.000-600.000 РСД
- одговорно лице у здраственој установи са СМР 20.000-30.000 РСД
- лице за безбедност и здравље на раду 20.000-50.000 РСД
- запослени 10.000-20.000 РСД
54. Повреда права по основу рада и социјалног осигурања
Ко се свесно не придржава прописа и других општих аката о
правима по основу рада и о права из социјалног осигурања и тиме другом
ускрати и ограничи право које му припада, казниће се новчаном казном
или затвором до две године.
55. Повреда права на штрајк
Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи или
омета запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у
њему или на други начин остварују право на штрајк, казниће се новчаном
казном или казном затвора до две горине. Овом казном казниће се и
послодавац или одговорно лице који отпусти једног или више запослених
са посла због њиховог учешћа у штрајку који је организован у складу са
законом или према њима примени друге мере којима се повређују њихова
права из рада.
56. Злоупотреба права на штрајк
Ко организујe или води штрајк супротно закону или другим
прописима и тиме доведе у опасност живот или здравље људи или
имовину већег обима или ако су услед тога наступиле друге тешке
последице, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног
дела казниће се затвором до три године.
57. Злоупотреба из социјалног осигурања
Ко симулирањем или проузроковањем болести или
неспособности за рад или на други противправан начин постигне да му се
призна неко право из социјалног осигурања које му по закону или другим
прописима или општим актима не припада казниће се новчаном казном
или затвором до једне године.
58. Непредузимање мера заштите на раду
Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду , које се
свесно не придржава закона прописа заштите на раду , услед чега може
наступити опасност за живот и здравље запослених, казниће се новчаном
казном или казном затвора до три године. Ако изрекне условну осуду, суд
може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року поступи по
прописима о мерама ЗНР.
59. Несавесно пружање лекарске помоћи

Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно
неподобно средство или начин лечења или не примени одговарајуће
хигијенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме
проузрокује погоршање здравственог стања неког лица, казниће се
затвором од три месеца до три године, а ако је дело учињено из нехата,
новчаном казном или затвором до једне године. Овом казном казниће се и
други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге
или при вршењу друге здравсвене делатности очигледно несавесно
поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.
60. Изазивање опасности необезбеђењем мера ЗНР
Ко на месту рада, оштети или уклони заштитне уређаје и тиме
изазове опасност по живот и тело људи, или за имовину већег обима,
казниће се затвором од 6 месеци до 5 година, у случају дела из нехата
учинилац ће се казнити затвором до 3 године.Овом казном казниће се
одговорно лице које не постави заштитне уређаје или их не одржава у
исправном стању и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за
имовину већег обима. Суд може одредити обавезу учиниоцу да у
одређеном року обезбеди постављање, коришћење и одржавање
заштитних уређаја.
Ако је услед извршења овог дела наступила тешка телесна
повреда лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се
казнити затвором од једне до осам година.
Ако је услед извршења овог дела наступила смрт једног или више
лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
61. Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова
Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење
градње или грађевинских радова, које приизвођењу тих радова не поступи
по прописима или оштепризнатим техничким правилима и тиме изазове
опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се
затвором од три месеца до пет година, ако је дело учињено из нехата
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
казнити затвором од једне до осам година. Ако је услед извршења овог
дела наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити
затвором од две до дванаест година.
62. Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката
Ко оштети, уништи или учини неупотребљивим брану, насип или
други водопривредни објекат или уређај за заштиту од природних
непогода, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном
казном.
Ако је ово ово дело учињено према објекту или уређају већег
значаја учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и
новчаном казном, ако је ово дело учињено из нехата учинилац ће се
казнити казном или затвором до три године.
63. Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се

упозорава на опасност
Ко оштети, уништи знак којим се упозорава на какву опасност
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
64. Злоупотреба телекомуникационих знакова
Ко злоупотреби или без потребе отправи међународно уговорени
знак за позивање у помоћ или знак да прети опасност или ко
телекомукационим знаком обмане да постоји сигурност или ко злоупотреби
међународно уговорени комуникациони зна, казниће се затвором до три
године. Aко је услед овог дела наступила опасност за живот људи или за
имовину већег обима, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до
пет година.
казнити затвором од једне до осам година.
Ако је услед извршења овог дела наступила смрт једног или више
лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
65. Неотклањање опасности
Ко не пријави надлежном органу, односно другом надлежном субјекту
да постоји пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или нека друга
опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима или не
предузме мере да се та опасност отклони, иако је то могао да учини без
опасности за себе или другог, казниће се новчаном казном или затвором
до две године.
Ко спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара, поплаве,
експлозије, саобраћајне незгоде или друге опасности за живот или тело
људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до
пет година.
66. Недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим
материјалом
Ко противно прописима складишти, држи, превози или преда на
превоз јавним саобраћајним средством експлозивни или лако запаљиви
материјал или такав материјал сам преноси користећи се јавним
саобраћајним средством, казниће се новчаном казном или затвором до
две године. Овом казном казниће се и ко недозвољено у просторију или
други објекат где се окупља већи број људи унесе експлозивни или лако
запаљиви материјал или ко тоакав материјал донесе на место где је
окупљен већи број људи или где се такво окупљање предстоји.
Ко у јаму са метаном или другим запаљивим гасом или опасном
угљеном прашином или у објекат на нафтном или гасном пољу унесе или
покуша да унесе лако запаљиву материју или друге ствари чије је
уношење у такву јаму, односно објекат зарањено, казниће се затвором од
шест месеци до пет година.
63. Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедности

нуклеарним материјалима
Ко силом или претњом, извршењем кривичног дела или на други
противправан начин прибави, поседује, користи, превози, даје другом
нуклеарне материјале или омогућава другом да до њих дође, казниће се
затвором до три године.
Ко прети да ће употребити нуклеарну матерују у намери да се
неко принуди да нешто учини или не учини и тиме угрози безбедност
људи, казниће се затвором од једне до десет година. Ако је услед ових
дела наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих
размера, улинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година, а
ако је наступила смрт једног или више лица учинилац ће се казнити
затвором од три до петнаест година.
64. Спречавање службеног лица у вршењу службене дужности
Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи
службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих
овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње,
казниће се затвором од три месеца до три године. Ако приликом извршења
овог дела чинилац увреди или злостави службено лице или му нанесе лаку
телесну повреду или прети употребом оружја, казниће се затвором од
шест месеци до пет година.
Ко ово дело учини према службеном лицу у вршењу послова
јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира,
спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног
дела или чувања лица лишеног слободе, казниће се затвором од једне до
осам година.
Ако приликом извршења овог дела учинилац службеном лицу
нанесе тешку телесну повреду, казниће се за дело затвором од једне до
осам година, а за дело против службеног лица у вршењу послова јавне
или државне безбедности затвором од две до десет година.
Ако је учинилац дела био изазван незаконитим или грубим поступањем
службеног лица, може се ослободити од казне.
65. Напад на службено лице у вршењу службене дужности
Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу
службене дужности, казниће се затвором од три месеца до три године. Ако
је при извршењу овог дела из става службеном лицу нанесена лака
телесна повреда или је прећено употребом оружја, учинилац ће се казнити
затвором од шест месеци до пет година.
Ако је напад на службено лице учињен према службеном лицу у вршењу
послова јавне или државне безбедности, учинилац ће се казнити затвором
од једне до осам година.
Ако приликом извршења овог дела учинилац службеном лицу нанесе
тешку телесну повреду, казниће се за дело затвором од једне до осам
година, а за дело извршено према службеном лицу које обавља послеве
јавне и државне безбедности затвором од две до десет година.
Учинилац овог дела који је био изазван незаконитим или грубим
поступањем службеног лица може се ослободити од казне.
66. Неовлашћено бављење одређеном делатношћу

Ко се неовлашћено и за награду бави одређеном делатношћу за
чије обављање је по закону или другим прописима донетим на основу
закона потребна дозвола надлежног органа, односно надлежног субјекта,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
Закон о раду 27
2.1 ЗАКОН О РАДУ(Сл. Гласник РС бр. 24/05, 54/09 и 75/14)
1. Како се уређују права, обевезе и одговорности из радног

односа, односно по основу рада?
Права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу
рада уређују се:
- овим законом,
- посебним законом у складу са међународним конвенцијама,
- колективним уговором и уговором о раду и
- правилником о раду и
- уговором о раду.
Одредбе овог закона се примењују на :
- запослене који раде на територији Р. Србије код домаћег или
страног правног или физичког лица (послодавца),
- запослене који су упућени на рад у иностранство,
- запослене код послодавца у области саобраћаја,
- запослене у јавним органима, органима АП и локалне самоуправе
и јавним службама и
- запослене стране држављане, лица без држављанства који раде
код послодавца на територији Р. Србије.
2. У којим случајевима се права, обавезе и одговорности из
радног односа уређују правилником о раду, односно
уговором о раду?
Права, обавезе и одговорности из радног односа и међусобни
односи учесника код послодавца уређују се Колективним уговором (КУ),
или Правилником о раду, односно уговором о раду, уколико:
- није основан синдикат или не постоји репрезентативан синдикат
или није закључен споразум о удруживању,
- ако ниједна страна не покрене иницијативу за почетак преговара
ради закључивања КУ,
- ако учесници не постигну сагласнот у вези са закључивањем КУ у
року од 60 дана, након истека овог рока учесници су дужни да
наставе преговоре у доброј вери и
- ако синдикат у року од 15 дана не прихвати иницијативу
Послодавац који не прихвати иницијативу репрезентативног
синдиката за приступање преговорима за залључење колективног уговора,
не може правилником о раду да уреди права и обавезе из радног односа.
Правилник доноси управни одбор, директор, послодавац или лице
које он овласти и послодавац је дужан да у року од седам дана од његовог
ступања на снагу исти достави репрезентативном синдикату. Правилник о
раду престаје да важи даном ступања на снагу колективног уговора.
28 Закон о раду
3. Међусобни однос закона, колективног уговора, правилника

о раду и уговора о раду
Општи и посебни КУ морају бити у сагласности са Законом. КУ код
посладавца или Правилником о раду се не могу утврдити мања права или
неповољнији услови рада од права која су предвиђена овим Законом. Ако
се КУ или Правилником о раду утврде мања права или неповољнији
услови рада од права која су предвиђена овим Законом, примењују се
одредбе овог Закона.
4. Права запослених
Запослени имају право на:
- зараду,
- безбедност и здравље на раду,
- заштиту личног интегритета и достојанство личности,
- право у случају болести, губитка радне способности и старости и
као и право на накнаду за време привремене незапослености.
Посебну заштиту уживају млађи од 18 година, запослене особе са
инвалидитетом, запослена жена за време трудноће и порођаја и
запослени ради неге детета. Запослени непосредно, односно преко својих
представника, имају право на:
- удруживање,
- учешће у преговорима за закључивање КУ,
- мирно решавање радних спорова,
- консултовање, информисање и изражавање ставова о битним
питањима у области рада.
Запослени односно представник запослених не може бити позван на
одговорност или стављен у неповољнији положај у погледу услова рада,
ако поступа у складу са законом и колективним уговором.
5. Дужности запослених
Запослени је дужан да:
- поштује организацију рада и пословања код послодавца, услове и
правила послодавца које су у вези са уговорним обавезама из
радног односа,
- савесно и одговорно обавља ослове на којима ради,
- се придржавају права и обавеза утврђених законом, општим актом
и уговором о раду,
- обавести послодавца о околностима које утичу или би могле да
утичу на обављање послова утврђених уговором о раду и
- обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за
живот и здравље и настанак материјалне штете.
6. Дужности послодавца
- запосленом за обављени рад исплати зараду,
- обезбеди запосленима услове рада и организује рад ради
безбедности и заштите живота и здравља на раду,
- се придржавају права и обавеза утврђених законом, општим актом
и уговором о раду,
- запосленом пружи обавештење о условима рада, организацији
рада, организацији рада и налину пословања, уговорним

обавезама из радног односа, правима и обавезама из прописа о
раду и безбедности и заштити живота и здравља на раду,
- запосленом обезбеди обављање послова утвђених уговором и
- затражи мишљење синдиката, односно представника запослених,
у случајевима утврђеним законом.
7. Забрана дискриминације, узнемиравања и сексуалног
узнемиравања
Забрањена је посредна и непосредна дискриминација лица која
траже запослење, као и запослених.
Није дозвољена дискриминација с обзиром на пол, језик, расу, боју
коже, старост, трудноћу, здравствено стање, инвалидност, националну
припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално
опредељење, политичко уверење, социјално порекло, имовинско стање,
чланство у политичким организацијама и синдикатима. Дискриминација је
забрањена у односу на услове рада и сва права из радног односа.
Одредбе уговора о раду којима се утврђује дискриминација по неком од
основа ништаве су.
Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључење, или
давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла
таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане
са неким од основа за дискриминацију представљају услов за обављање
посла, и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана.
Дискриминацијом се не сматрају одредбе закона, општег акта и уговора о
раду које се односе на посебну заштиту и помоћ одређеним категоријама
запослених, а посебно оне о заштити особа сда инвалидитетом, жена за
време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета,
посебне неге детета, као и одредбе које сеодносе на посебна права
родитеља, старатеља и хранитеља.
Забрањено је узнемиравање и сексуално узнемиравање. Узнемиравање, у
смислу овог закона, јесте свако нежељено понашање узроковано неким од
основа за дискриминацију које има за циљ или представља повреду
достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог, а које изазива
страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
Сексуално узнемиравање, у смислу овог закона, јесте свако вербално,
невербално или физичко понашање које има за циљ или представља
повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог у
сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско,
понижавајуће или увредљиво окружење.
8. Услови за заснивање радног односа
Радни однос се може засновати са лицем које има најмање 15.
година и које испуњава и друге услове из Закона и Правилника о
организацији и систематизацији послова у којем се утврђују организациони
делови, врста послова, врста и степен стручне спреме и др. посебни
услови за рад на тим пословима. Правилник доноси директор, односно
предузетник. Правилник се доноси ако послодавац има 11. запослених.
Ако лице има мање од 18. година, радни однос се заснива само уз
писмену сагласност родитеља, ако такав рад не угрожава његово
здравље, ако није забрањен законом и уколико се од стране надлежне
здравствене установе утврди да обављање тих послова нису штетни за
здравље тог лица.Трошкове лекарског прегледа кандидата лица сноси
национална служба за запослење, уколико се налази на њиховој
евиденцији.
Кандидат је код заснивања радног односа обавезан послодавцу
доставити исправе и друге доказе о успуњавању услова за рад на
пословима за које заснива радни однос.
Послодавац не може захтевати податке о породичном и брачном
статусу и планирању породице, као ни друге податке који нису од значаја
за обављање послова, не може захтевати тест друдноће (осим када се
ради о пословима код којих постоји знатан ризик за здравље жене и
детета) и не може заснивање радног односа условљавати претходним
давањем изјаве о отказу уговора о раду од стране кандидата.
Пре закључивања уговора о раду, послодавац је обавезан
кандидата обавестити о послу, условима рада, правима и обавезама из
радног односа и правима.
Инвалидна лица, страни држављани и лица без држављанства
заснивају радни однос под условима и на начин утврђен овим Законом, ако
то другим није друкчије одређено.
9. Уговор о раду
Радни однос се заснива уговором о раду, а закључују га запослени и
послодавац. Уговор се сматра закљученим кад га потпишу запослени и
директор, односно предузетник или њихов овлашћени заступник. Уговор о
раду закључује се у најмање три примерка од којих се један обавезно
предаје запосленом, а два заджава послодавац. Уговор о раду садржи:
- назив и седиште послодавца,
- податке о запосленом (име и презиме, место пребивалишта,
врсту и степен стручне спреме),
- врсту и опис послова који запослени треба да обавља, као и
место рада,
- врсту радног односа, трајање уговора о раду, дан почетка рада,
трајање дневног и недељног радног времена, као и врсту радног
времена (пуно, непуно или скраћено) и
- новчани износ зараде и елементе за утврђивање радног учинка,
накнаде зараде, увећане зараде и друга примања на које
запослени има право, као и рокове за њихову исплату.
Уговором се могу уговорити и друга права и обавезе. На права и обавезе
које нису утврђене уговором о раду примењују се одговарајуђе одредбе
Закона и општег акта.
Послодавац је дужан да уговор о раду, односно други уговор у складу са
овим законом или њихову копију држи у седишту или другој пословној
просторији послодавца или на другом месту, у зависности од тога где
запослени или радно ангажовано лице ради.
10. Ступање на рад

Права и обавезе из радног односа остварују се даном ступања на
рад. Ако запослени не ступи на рад даном када је то уговором утврђено,
сматра се да није засновао радни однос, осим у случају оправданих
разлога и ако се запослени и послодавац другачије договоре.
11. Радни однос за обављање послова са повећаним ризиком
Уговор о раду може да се закључи за послове са повећаним ризиком
само на основу претходно утврђене здравствене способности за рад од
стране надлежног здравственог органа, за рад на тим пословима.
12. Радни однос за обављање послова ван просторија
послодавца
Послодавац може са запосленим засновати радни однос за обављање
послова ван просторија послодавца само за послове који нису опасни или
штетни по здравље запосленог и других лица и не угрожавају животну
средину. Радни однос за обављање послова ван просторија послодавца
обухвата рад на даљину и рад од куће и уговор о раду који се том
приликом закључује садржи:
- трајање радног времена према нормативима рада,
- начин вршења надзора над радом и квалитетом обављања
послова запосленог,
- средства за рад за обаљање послова које је послодавац дужан да
набави, инсталира и одржава,
- коришћење и употребу средстава за рад запосленог и накнаду
трошкова за њихову употребу и
- накнаду других трошкова рада и начин њиховог утврђивања и
друга права и обавезе.
Основна зарада запосленог који обавља послове ван просторија
послодавца не може бити мања износу од основне зараде запосленог који
ради на истим пословима у просторијама послодавца.
Запослени који обављају послове ван просторија послодавца имају
сва права одморе и одсуства, распореду радног времена, прековременом
раду, прерасподели радног времена, ноћном раду, као и запослени који
обављају послове у просторију послодавца у складу са Законом о раду,
општим актом и уговором о раду.
13. Образовање и стручно усавршавање
Послодавац је дужан запосленом омогућити образовање, стручно
усавршавање и усавршавање ако то захтева потреба процеса рада и нова
организација рада, а запослени је дужан ту обавезу извршавати у току
рада. Трошкове сноси послодавац или се средства обезбеђује из других
извора, а ако запослени прекине испуњавање ове обавезе онда је исти
обавезан послодавцу надокнадити трошкове.
14. Радно време
Радно време је временски период у коме је запослени дужан, односно
расположив да обавља послове према налозима послодавца, на месту где
се послови обављају, у складу са законом.
Запослени и послодавац могу се споразумети да један период радног

времена у оквиру уговореног радног времена запослени послове обавља
од куће.
Радним временом не сматра се време у коме је запослени приправан
да се одазове на позив послодавца да обавља послове ако се укаже таква
потреба, при чему се запослени не налази на месту где се његови послови
обављају, у складу са законом.
Пуно радно време износи 40 часова недељно, осим ако то није
другачије одређено.
Недељно радно време може бити и краће од 40. часова, али не
краће од 36. часова и као такво се сматра пуним радним временом, стога
се при томе остварују сва права из радног односа.
Непуно радно време је краће од пуног радног времена.
Скраћено радно време је заштитна категорија, а уводи се у
случајевима када запослени обављају тешке, напорне и за здравље
штетне послове, на којима и поред примењених прописаних мера и
употребе заштитних средстава и даље постоји повећано штетно дејство на
здравље запослених. Радно време се скраћује сразмерно штетном дејству
услова рада, на основу стручне анализе, а највише 10. часова недељно.
Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно
време не може да се одреди прековремени рад на тим пословима, ако
законом није друкчије одређено.
Прековремени рад
На захтев послодавца, а у случају повећаног обима посла и када је у
одређеном року неопходно завршити посао који није планиран, запослени
је дужан радити и дуже од пуног радног времена.
Прековремени рад не може трајати дуже од 8 часова недељно, нити
дуже од 4 часа дневно по запосленом.
Распоред радног времена
Радна недеља траје 5. радних дана.Распоред радног времена у
оквиру недеље утврђује послодавац. Радни дан по правилу траје 8.
часова. Послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад
природа посла и организација рада то захтева – радну недељу и распоред
радног времена може да организује на други начин. Ако природа посла и
организација рада дозвољава, почетак и завршетак радног времена може
се утврдити, односно уговорити у одређеном временском интервалу
(клизно радно време).
Послодавац је дужан да обавести запослене о распореду и промени
распореда радног времена најмање пет дана унапред, може да обавести
запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем
року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе
посла услед наступања непредвиђених околности осим у случају увођења
прековременог рада.
Код послодавца код кога је рад организован у сменама или то захтева
организација рада, пуно или непуно радно време запосленог не мора бити
распоређено једнако по радним недељама, већ се утврђује као просечно

недељно радно време на месечном нивоу запослени може да ради
најдуже 12 часова дневно, односно 48 часова недељно укључујући и
прековремени рад.
Прерасподела радног времена
Послодавац може извршити прерасподелу радног времана у случајевима
када то захтева природа делатности, боље коришћење средстава рада,
извршење послова у утврђеним роковима. Прерасподела радног времена
се не може вршити на пословима са скраћеним радним временом.
Прерасподела се врши тако да радно време у периоду од 6. месеци у току
календарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена.
Колективним уговором може да се утврди да се прерасподела радног
времена не везује за календарску годину, односно да може трајати и дуже
од шест месеци, а најдуже девет месеци.
Радна недеља у случају прерасподеле радног времана не може трајати
дуже од 60. часова. Прерасподела времена се не сматра прековременим
радом. Запосленом који се сагласио да у прерасподели радног времена
ради у просеку дуже од времена утврђеног часовa рада дужи од просечног
радног времена обрачунавају се и исплаћују као прековремени рад.
Запослени коме је радни однос престао пре истека времена за које се
врши прерасподела радног времена има право да му се часови рада дужи
од уговореног радног времена остварени у прерасподели радног времена
прерачунају у његово радно време и да га послодавац одјави са обавезног
социјалног осигурања по истеку тог времена или да му те часове рада
обрачуна и исплати као часове прековременог рада.
Ноћни рад и рад у сменама
Ноћни рад је рад од 22. часа до 6. часова наредног дана. Рад у
сменама је организација рада код послодавца према којој се запослени на
истим пословима смењују према утврђеном распореду, при чему измена
смена може да буде континуирана или са прекидима током одређеног
периода дана или недеља. Запослени који ради у сменама је запослени
који код послодавца код кога је рад организован у сменама у току месеца
посао обавља у различитим сменама најмање трећину свог радног
времена. Ако је рад организован у сменама које укључују ноћни рад,
послодавац је дужан да обезбеди измену смена, тако да запослени не
ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу. Запослени може да
ради ноћу дуже од једне радне недеље, само уз његову писану сагласност.
15. Одмори и одсуства
OДМОРИ
Запослени који ради 6. часова одмор у току дневног рада је мин. 30.
минута, а ако се ради од 4. до 6. часова дневно онда је одмор најмање 15.
минута. У случају да се ради прековремено - најмање 10. часова, одмор у
току дневног рада траје најмање 45 минута. Одмор се не користи на
почетку и на крају радног времена, а урачунава се у радно време.
Одмор се организује тако да не прекида процес рада, а одлуку о
распореду одмора у току дневног рада доноси послодавац.
Дневни одмор
Запослени има право на одмор у трајању од најмање 12 часова
непрекидно у оквиру 24 часа, док запослени који ради у прерасоподели
има право на одмор у трајању од најмање 11 часова.
Недељни одмор
Недељни одмор треба да траје најмање 24. часа непрекидно, по
правилу недељом. Послодавац може одредити да то буде и неки други дан
у зависности од организације рада, с тим да ако запослени мора да ради
на дан недељног одмора, онда му се мора обезбедити одмор у трајању од
24. часа непрекидно у току наредне недеље.
Стицање права на годишњи одмор
Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у
календарској години после месец дана непрекидног рада од дана
заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом
подразумева се и период за време привремене спречености за рад и
одсуства са рада уз накнаду зараде. Запослени се не може одрећи
годишњег одмора, нити му се то право може ускратити или заменити
новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа
Дужина годишњег одмора
Запослени има право на годишњи одмор у свакој календарској
години у трајању како је то утврђено општим актом или уговором о раду, а
најмање 20. дана. Утврђени минимум дана се увеђава сходно доприносу
на раду, условима рада, радном искуству, стручној спреми и др.
критеријумима.У трајање годишњег одмора убраја се петодневна радна
недеља, а у исти се не убрајају дани празника, дани привремене
спречености за рад и дани одсуства уз накнаду. Ако у току коришћења
годишњег запослени буде спречен за рад, исти има право наставити
годишњи одмор по истеку те спречености.
Годишњи одмор у случају престанка радног односа
Послодавац мора запосленом издати потврду о искоришћеном броју
дана годишњег одмора.
Сразмерни део годишњег одмора
Запослени има право на дванаестину годишњег одмора сразмерни
део за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао
радни однос или у којој му престаје радни однос.
Коришћење годишњег одмора у деловима
Годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова.
Први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у
току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године.
Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у
календарској години због одсутности са рада ради коришћења
породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге
детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.
Распоред коришћења годишњег одмора
У зависности од потребе посла, послодавац одлучује о времену
коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог.
Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег

одмора ако то захтевају потребе посла, најкасније пет радних дана пре
дана одређеног за коришћење годишњег одмора.
Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља
најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег
одмора. Ако се годишњи одмор користи на захтев запосленог, решење о
коришћењу годишњег одмора послодавац може доставити и непосредно
пре коришћења годишњег одмора. Решење о коришћењу годишњег
одмора послодавац може доставити запосленом у електронској форми, а
на захтев запосленог послодавац је дужан да то решење достави и у
писаној форми.
У случају коришћења колективног годишњег одмора код послодавца
или у организационом делу послодавца, послодавац може да донесе
решење о годишњем одмору у коме наводи запослене и организационе
делове у којима раде и да исто истакне на огласној табли, најмање 15
дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора, чиме се сматра
да је решење уручено запосленима.
ОДСУСТВА
Породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета
Запослена жена има право на одсуство са рада због трудноће и
порођаја, као и ради неге детета укупно од 365. дана. Породиљско
одсуство почиње од 45. до најмање 28. дана од времена одређеног за
порођај, а траје највише до 3. месеца од дана порођаја.
Запослена жена има право на породиљско одсуство и право на
одсуство са рада ради неге детета за треће и свако наредно новорођено
дете у укупном трајању од две године. Право на породиљско одсуство и
одсуство са рада ради неге детета у укупном трајању од две године има и
запослена жена која у првом порођају роди троје или више деце, као и
запослена жена која је родила једно, двоје или троје деце а у наредном
порођају роди двоје или више деце.
Одсуство са рада ради неге детета траје од истека породиљског
одсустава па до истека 365. дана. Ово право може користити и отац ако
мајка напусти дете, умре, оде у затвор и због теже болести и у случају да
мајка није у радном односу. За време овог одсуства постоји право за
накнаду зараде.Две године породиљског одсуства за треће и свако
наредно дете, ако роди у првом порођају троје. Запослена жена за треће
дете, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада
ради неге детета до истека две године од дана отпочињања породиљског
одсуства.Право на породиљско одсуство има запослена жена ако роди
мртво дете или дете умре пре истека породиљског одсуства.
Одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе
У случајевима тешко болесног детета, један од родитеља након
истека породиљског одсуства има право на рад са половином радног
времена најдуже до навршене пете године детета. Ово се право остварује
на основу мишљења надлежног органа, а запослени има право на зараду у
складу са актима предузећа и на накнаду зараде у складу са законом. Ово

право имају и лица која су дете посвојила.
На основу мишљења надлежног здравственог органа, код неге
тешко оболелог детета запослени може да ради скраћено радно време, с
тим да то неможе бити краће од половине пуног радног времена и за то
има право на одговарајућу зараду. Ово право имају и старатељ, усвојилац
и хранитељ.
16. Заштита запослених
Запослени има право на безбедност и заштиту живота и здравља.
Дужан је поштовати прописе како би заштитио себе и друге запослене и
друга лица, а дужан је обавестити послодавца о свакој врсти опасности
која би могла утицати на безбедност и здравље на раду.
Запослени не може радити прековремено и у сменама, као и на
неким местима на којима би по мишљењу здравственог органа то изазвало
погоршавање његовог здравственог стања.На пословима са повећаном
опасношћу од повређивања и професионалних обољења могу да раде
само запослени који испуњавају и услове у погледу здравственог стања,
психофизичких способности и доба зивота.
17. Заштита личних података
Запослени има право да стави увид у документацију у којој се воде и
чувају лични подаци, да затражи брисање или исправку неких података.
Ови подаци не могу бити доступни трећем лицу осим у случају када је
потребно доказивати права и обавезе из радног односа. Поменуте податке
сакупља, обрађује и користи само запослени који је овлашћен од стране
директора.
18. Заштита омладине
Млађи од 18. година не могу радити на пословима на којима се
обавља тежак физички рад, рад под земљом, под водом и на великој
висини, послове на којима постоји опасност од излагања зрачењу или
отровним и канцерогеним средствима, као и ризик по здравље због
хладноће, топлоте, буке или вибрације Пуно радно време не може бити
дуже од 35. часова недељно, нити дуже од 8. дневно.
Њије дозвољен прековремени рад, прерасподела радног времена, а
ни рад ноћу, осим ако ради у области културе, уметности, спорта и
рекламне делатности као и у случају када послодавац нема на
располагању друге пунолетне АЛИ САМО под надзором пунолетног
заполсеног.
Запослени од 18. до 21 године могу радити поменуте послове на
основу налаза здравственог органа. Трошкове лекарског прегледа сноси
послодавац.
19. Заштита материнства
Послодавац је дужан да запосленој жени за време трудноће и
запослена која доји дете не може радити на пословима који су штетни за
њено здравље и здравље детета: дизање тешких терета, штетно зрачење,
екстремна температура и вибрацијама обезбеди обављање других
одговарајућих послова, а ако таквих послова нема, да је упути на плаћено

одсуство.
Запослена за време трудноће и запослена која доји дете не може да
ради прековремено и ноћу, ако би такав рад био штетан за њено здравље
и здравље детета, на основу налаза надлежног здравственог органа.
Запослена за време трудноће има право на плаћено одсуство са рада у
току дана ради обављања здравствених прегледа у вези са трудноћом,
одређених од стране изабраног лекара у складу са законом, о чему је
дужна да благовремено обавести послодавца.
Послодавац је дужан да запосленој жени, која се врати на рад пре
истека годину дана од рођења детета, обезбеди право на једну или више
дневних пауза у току дневног рада у укупном трајању од 90 минута или на
скраћење дневног радног времена у трајању од 90 минута, како би могла
да доји своје дете, ако дневно радно време запослене жене износи шест и
више часова. Пауза или скраћено радно време рачунају се у радно време,
а накнада запосленој по том основу исплаћује се у висини основне зараде,
увећане за минули рад.
Рад прековремено и ноћу само уз писмену сагласност запосленог
ако је један од родитеља са дететом до 3. године или ако је самохрани
родитељ детета до 7. година или детета које је тешки инвалид.
Прерасподелу посла послодавац може извршити само уз писмену
сагласност запосленог. Усвојилац, хранитељ и старатељ детета има иста
права.
20. Заштита инвалида
Послодавац је запосленом инвалиду дужан обезбедити обављање
послова у складу са преосталом радном способношћу. Ако запослени
одбије такву понуду послодавца, послодавац може отказати уговор о раду.
Ако послодавац не може запосленом инвалиду да обезбеди одговарајући
посао запослени се сматра вишком.
21. Обавештење о привременој спречености за рад
Запослени је обавезан послодавца обавестити најкасније у року од
3. дана од дана наступања привремене спречености за рад, при томе
достављајући потврду од лекара у коју је унето време очекиване
спречености за рад. Ову потврду може донети и ужи члан породице и
друго лице које живи у домаћинству.
Ако запослени живи сам, потврду је обавезан донети у року од 3.
дана од дана престанка разлога због којих је није донео. Потврду издаје
лекар.
Ако послодавац посумња о разлозима привремене спречености за
рад запосленог, односно одсуствовања истог са рада, може да поднесе
захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене
способности.
22. Накнада зараде
Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са
рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то:
- најмање у висини 65% просечне зараде, с тим да не може бити
нижа од минималне зараде,ако је спреченост за рад
проузрокована болешћу или повредом ван рада и

- у висини 100% просечне зараде,с тим да не може бити нижа од
минималне зараде, ако је спреченост за рад проузрокована
повредом на раду или професионалном болешћу.
Запослени има право на накнаду зараде у висини утврђеној општим актом
и уговором о раду за време прекида рада до кога је дошло наредбом
надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због
необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је
услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља
запослених и других лица, и у другим случајевима, у складу са законом.
23. Друга примања
Послодавац је дужан да исплати, у складу са општим актом:
- запосленом отпремнину при одласку у пензију, најмање у
висини две просечне зараде у Р. Србији,
- запосленом накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти
члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти
запосленог и
- запосленом накнаду штете због повреде на раду или
професионалног обољења.
Послодавац може да:
- деци запосленог старости до 15 година живота да обезбеди поклон за
Божић и Нову годину у вредности до неопорезивог износа и
- запосленима да уплаћује премију за добровољно додатно пензијско
осигурање, колективно осигурање од последица незгода и колективно
осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција.
24. Накнада штете
Уколико је запослени намерно или крајњом непажњом на раду
проузроковао штету послодавцу, исту је дужан надокнадити. Када штету
проузрокује више запослених, свако је одговоран за свој део, а ако се не
може утврдити ко је у којој мери одговоран за учињену штету, сви
запослени подједнако учествују у њеној надокнади.
Врсту штете, њену висину и околности под којима је настала, ко ју је
учинио и како се накнађује утврђује послодавац. Када се штета учини
трећем лицу, запослени је дужан послодавцу накнадити износ исплаћене
штете. Ако запослени претрпи повреду или штету на раду, послодавац је
дужан да му накнади штету у складу са закон и општим актом предузећа.
25. Измена уговорених услова рада
Послодавац може да понуди запосленом измену уговорених услова
рада ради:
- премештаја на други одговарајући посао, због потреба
процеса и организације рада,
- премештаја у друго место рада код истог послодавца,
- упућивања на рад на одговарајући посао код другог
- ако је запосленом који је вишак обезбедио премештај на друго
место рада, код другог послодавца итд,
- ради промене елемената за утврђивање основне зараде,

радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и других
примања запосленог и
- другим случајевима који су утврђени у општем акту и
уговором о раду.
Под одговарућим послом подразумева се посао који захтева исту
врсту и степен стручне спреме.
26. Упућивање на рад код другог послодавца
Послодавац може привремено упутити запосленог на рад код другог
послодавца када је привремено престала потреба за његовим радом, када
је пословни простор дат у закуп и када је закључен уговор о пословној
сарадњи, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана,
осим у случају сагласности запосленог када то може бити и дуже.
Запослени код другог послодавца закључује уговор о раду на
одређено време у којем се не могу утврдити мања права које је имао код
свог првобитног послодавца. По истеку рока, запослени има право да се
врати код послодавца који га је упутио.
27. Разлози за отказ
Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то
постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог и
његово понашање и то ако:
- не остварује резултате рада или нема потребна знања и
способности за обављање послова на којима ради,
- је правноснажно осуђен за кривично дело на раду или у вези са
радом и
- се не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана
истека рока мировања радног односа, односно неплаћеног
одсуства.
Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом
кривицом учини повреду радне обавезе, и то aкo:
- несавесно или немарно извршава радне обавезе,
- злоупотреби положај или прекорачи овлашћења,
- нецелисходно и неодговорно користи средства рада,
- не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или
опрему за личну заштиту на раду и
- ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом,
односно уговором о раду.
Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује
радну дисциплину, и то:
- ако неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге
- ако не достави потврду о привременој спречености за рад,
- ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености
за рад,
- због доласка на рад под дејством или употребом алкохола или
других опојних средстава у току радног времена,
- ако његово понашање представља радњу извршења кривичног
дела учињеног на раду и у вези са радом,

- ако је дао нетачне податке приликом заснивања радног односа,
- ако запослени који ради на пословима са повећаним ризиком
одбије да буде подвргнут оцени здравствене способности и
- ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца,
односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад
код послодавца.
Послодавац може запосленог да упути на одговарајућу анализу у
овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку,
ради утврђивања алкохолисаности, дејства опојних дрога и злоупотреба
права на одсуства због привцремене спречености за рад или да утврди
постојање наведених околности на други начин у складу са општим актом.
Одбијање запосленог да се одазове на позив послодавца да изврши
анализу сматра се непоштовањем радне дисциплине.
Запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан
разлог који се односи на потребе послодавца и то ако:
- услед технолошких, економских или организационих промена
престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до
смањења обима посла и
- одбије закључење анекса уговора.
28. Савет запослених
Код послодавца који има више од 50. запослених, исти могу
образовати савет запослених, који даје мишљење у доношењу одлука о
економским и социјалним питањима запослених у складу са овим законом
и општим актом предузећа.
29. Синдикат запослених
Запосленима се јамчи слобода синдикалног организовања и
деловања без одобрења, уз упис у регистар. Синдикат коме је утврђена
репрезентативност има право на:
- преговарање и закључивање колективних уговора,
- учешће у решавању радних спорова и
- учешће у трипартним и мултипартним телима и друга права у
складу са законом.
30. Предмет и облик колективног уговора
Колективним уговором се уређују права, обавезе и одговорности из
радног односа, поступак измена и допуна КУ, међусобни односи учесника
КУ и др. питања од значаја за послодавца и запосленог. КУ се закључује у
писменом облику.
31. Врсте колективног уговора
Колективни уговор се закључује као општи, посебан и код
послодавца.Општи КУ се закључују за територију РС за одређену грану,
групу или делатност.Посебан КУ се закључује за територију АП или
локалне самоуправе.
32. Учесници у закључивању колективног уговора
Општи КУ се закључују репрезентативно удружење послодаваца и
репрезентативни синдикат за РС.Посебни КУ за грану, групу или делатност
закључују репрезентативно удружење послодаваца и реперезентативни

синдикат основан за грану, групу или делатност.Посебни КУ за АП и
локалну самоуправу се закључију на исти начин.
КУ код послодавца закључују послодавац (потписује директор) и
репрезентативни синдикат код послодавца. Ако нема репрезентативног
сисндиката запослени се се могу удружити ради остваривања услова
репрезентативности и учествовања у закључивању КУ.
Уколико нема синдиката, зарада, накнада зараде и друга примања
могу да се уреде споразумом који закључују, односно потписују директор и
представник савета заполсених или запослени који је добио овлашћење
од најмање 50 % од укупног броја запослених.Споразум престаје да важи
даном ступања на снагу колективног уговора.
33. Надзор над применом Закона о раду
Надзор над применом овог закона, других прописа о радним
односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе
и одговорности запослених врши инспекција рада. У поступку
инспекцијског надзора инспектор је овлашћен да:
- врши увид у опште и појединачне акте, евиденције и другу
документацију,
- утврђује идентитет лица и узима изјаве од послодавца, одговорних
лица, запослених и других лица која се затекну на раду код
- врши контролу да ли је извршена пријава на обавезно социјално
осигурање, на основу података из Централног регистра
обавезног социјалног осигурања,
- прегледа пословне просторије, објекте, постројења, уређаје и
друго и
- налаже предузимање превентивних и других мера.
Послодавац, одговорно лице код послодавца и запослени дужни су да
инспектору омогуће вршење надзора, увид у документацију и несметан
рад и да му обезбеде податке потребне за вршење инспекцијског надзора.
У вршењу инспекцијског надзора, инспектор рада је овлашћен да
решењем наложи послодавцу да у одређеном року отклони утврђене
повреде закона, подзаконског акта, општег акта и уговора о раду.
Инспектор рада је овлашћен да решењем наложи послодавцу да са
запосленим који је засновао радни однос закључи уговор о раду у писаном
облику. Послодавац је дужан да, најкасније у року од 15 дана од дана
истека рока за отклањање утврђене повреде, обавести инспекцију рада о
извршењу решења. Инспектор рада поднеће захтев за покретање
прекршајног поступка ако нађе да је послодавац, односно директор или
предузетник, повредом закона или других прописа којима се уређују радни
односи извршио прекршај.
Ако инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о
раду очигледно повређено право запосленог, а запослени је покренуо
радни спор, на захтев запосленог одложиће својим решењем извршење
тог решења – до доношења правноснажне одлуке суда. Инспектор рада ће
одбити захтев ако нађе да право запосленог није очигледно повређено.
Запослени може поднети захтев овог члана у року од 15 дана од дана

покретања радног спора. Инспектор рада је дужан да донесе решење из у
року од 30 дана од дана подношења захтева запосленог. Против решења
инспектора рада може се изјавити жалба министру у року од осам дана од
дана достављања решења. Жалба на решење не одлаже извршење
решења. Министар је дужан да у року од 30 дана од дана пријема жалбе
одлучи по жалби. Против коначног решења не може да се покрене управни
спор.
34. Казнене одредбе закона о раду
Новчаном казном казниће се за прекршај послодавац са својством
правног лица (од 800.000 до 2.000.000 динара), предузетник (од 300.000 до
500.000 динара) и заступник правног лица (50.000 до 150.000 динара) ако
са лицем које ради није закључио уговор о раду или други уговор.
правног лица(од 600.000 до 1.500.000 динара), предузетник (од 200.000 до
400.000 динара) и заступник правног лица (30.000 до 150.000 динара) ако:
- прекрши забрану дискриминације,
- заснује радни однос са лицем млађим од 18 година живота
супротно одредбама закона
- запосленом одреди прековремени рад супротно одредбама овог
закона
- извршио прерасподелу радног времена супротно одредбама овог
закона
- запосленом који ради ноћу не обезбеди обављање послова у току
дана
- запосленом који ради у сменама не обезбеди измену смена
- запосленом млађем од 18 година живота одреди да ради супротно
одредбама овог закона
- запосленом између навршене 18. и 21. године живота одреди да
ради супротно одредбама овог закона
- обезбеди заштиту материнства, као и права по основу неге детета
и посебне неге детета или друге особе
- запосленом понуди закључивање анекса уговора супротно
одредбама закона
правног лица(од 400.000 до 1.000.000 динара), предузетник (од 100.000 до
300.000 динара) и заступник правног лица (20.000 до 400.000 динара) ако:
- позове на одговорност представника запослених који поступа у
складу са законом и колективним уговором,
- запосленом не преда примерак уговора о раду и
- поступи супротно одредбама овог закона које уређују годишњи
одмор
правног лица(100.000 динара), предузетник (од 50.000 динара) и заступник
правног лица (10.000 динара) ако:
- не држи примерак уговора или копије уговора и
- не обезбеди време за одмор у току дневног рада, дневни и
недељни одмор.
Закон о здравственој заштити 45
2.2 ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ

(Сл. Гласник РС бр. 107/05,...57/11, 93/14 и 96/15)
35. Ко су учесници у здравственој заштити

У обезбеђењу здравствене заштите учествују:
- грађани,
- породица,
- послодавци,
- образовне и друге установе,
- хуманитарне, верске, спортске и друге организације,
- удружења,
- здравствене службе,
- организације за здравствено осигурање и
- општине, градови, покрајине и Република.
36. Друштвена брига за здравље на нивоу послодавца
Послодавац организује и обезбеђује из својих средстава
здравствену заштиту запослених ради стварања услова за здравствено
одговорно понашање и заштиту здравља на радном месту запосленог, која
обухвата најмање:
- санитарни услови,
- здравствене мере и образовање запослених,
- вакцинације и систематски прегледи,
- праћење услова рада и безбедности на раду и процене
професионалних ризика,
- статистике болести, повређивања, смртности и слично,
- претходни и периодични прегледи запослених на радном месту
са повећаним ризиком
- учешће у организацији режима рада и одмора запослених, као
и процене нове опреме са здравственог и ергоносмког аспекта
- yказивање прве помоћи услед повреде на радном месту.
37. Право на приватност и поверљивост информација
- забрањено је здравственим радницима саопштавати податке
о пацијенту,
- пацијент има право на поверљивост свих информација и
- прегледу пацијента и предузимању мера над њим смеју
присуствота само здравствени радници, осим ако пацијент не
да сагласност за присуство других лица.
38. Право на увид у медицинску документацију
- Пацијент има право увида у своју медицинску документацију
- У случају када је пацијент малолетно лице, право увида у
медицинску документацију има законски заступник.
- Чланови породице имају право увида у медицинску
документацију пацијента, САМО ако су ти подаци од значаја за
њихово лечење.
46 Закон о здравственој заштити
39. Право на тајност података

Медицинска документација о пацијенту представља счужбену
тајну и дужни су да је чувају сви здравствени радници који долазе у контакт
са њом.
Cлужбену тајну лекар може открити само на основу одлуке
суда, писмене дозволе пацијента и пунолетном члану породице само када
је то неопходно ради избегавања здравственог ризика члана породице.
40. Врсте, услови за оснивање и престанак рада здравствених
установа
Здравствену установу може основати Република, Покрајина,
локална управа, правно или физичко лице као: дом здравља, апотека,
болница, завод, клиника, институт, клинички центар и клиничко-болнички
центар.
Здравствена установа може обављати здравствену делатност ако
здравствени инспектор утврди да су испуњени услови предвиђени законом
и можео обављати само делатност која је утврђена решењем
здравственог инспектора.
41. Здравствена делатност на примарном нивоу
Примарну здравствену заштиту у дому здравља грађани остварују
преко изабраног лекара.Изабрани лекар може бити др медицине, спец.
опште медицине, спец. медицине рада, педијатар, гинеколог или
стоматолог, са медицинском сестром.
42. Завод за медицину рада
Завод за медицину рада за територију Републике оснива Република
и обавља послове заштите здравља на раду и то:
- прати и проучава услове рада, професионалним
обољенима,повредама на раду и болести у вези са радом и
предлаже мере за њихово спречавање,
- планира,организује и спроводи мере,поступке и активности у
области заштите здравља на раду,
- унапређује организацију и рад здравствених установа у области
заштите здравља на раду и координира њихов рад,
- утврђује методолигују и поступке у планирању и спровођењу
превентивне заштите радника,
- изучава све факторе професионалних ризика и врши њихову
идентификацију, квалификацију и процену,
- врши радиолошку здравствену заштиту(јонизирајућа и
нејонизирајућа зрачења),
- утврђује радна места са повећаним ризиком и радним местима са
бенефицирам стажом,
- спроводи превентивне и периодичне прегледе радника ра радним
местима са повећаним ризиком,
- предлаже и примењује критеријуме за оцену способности за
управљање моторним возилима,
- обавља дијагностику и лечење професионалних болести,
субакутних и хроничних тровања, болести у вези с радом, као и
последица повреда на раду и
Закон о здравственој заштити 47
- оцењује радну способност оболелих од професионалних болести,

болести у вези са радом, последица повреда на раду и процењује
телесно оштећење.
43. Надзор над радом здравствених установа и приватне праксе
Надзор над радом здравствених установа врше здравствени
инспектори и фармацеутски инспектори.
44. Не обезбеђивање здравствене заштите
Новчаном казном од 200 000 до 800 000 динара казниће се
послодавац који не организује и не обезбеди здравствену заштиту
запослених, а предузетник у износу од 100 000 до 500 000 динара.
Закон о здравственом осигурању 49
2.3 ЗАКОН О О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ

(Сл. Гласник РС, бр. 107/05, ...123/14 и 126/14)
45. Обавезно здравствено осигурање

Обавезно здравствено осигурање обухвата:
- осигурање за случај болести и повреде ван рада и
- осигурање за случај повреде на раду, или професионалне
болести.
46. Осигураници према Закону о здравственом осигурању
- цивилна лица на служби у Војсци,
- изабрана, именована и постављена лица,
- лица која обављају послове кућног помоћног особља,
- пољопривредници,
- лица која обављају привремене и повремене послове, уговора о
делу и сл.
- оснивачи привредних друштава и
- предузетници, спортисти, свештеници, пољопривредници
Ако осигураник испуњава услове за стицање својства осигураника по
више основа осигурања, својство осигураника се утврђује само по једном
основу. Приоритет осигурања се утврђује по следећим приоритетима:
- осигурање по основу запослења или пензије
- осигурање по основу оснивања привредних друштава, по основу
предузетништва, односно по основу самосталног обављања
делатности,
- осигурање по основу бављења пољопривредом и
- осигурање по основу других прописаних основа осигурања.
47. Права из обавезног здравственог осигурања
- право на здравствену заштиту,
- накнаду зараде и
- накнаду трошкова превоза.
48. Право на здравствену заштиту
Право на здравствену заштиту обухвата случајеве настанка
болести, мере превенције и рано откривање болести, у вези са
планирањем породице, током трудноће и материнства до 1. године после
порођаја, као и повреда на раду и ван рада која се обезбеђује на
примарном, секундарном и терцијалном нивоу.
Повреда на раду, у смислу овог закона, је свака повреда, обољење

или смрт настала као последица несреће на послу, односно као последица
сваког неочекиваног или непланираног догађаја, укључујући и акт насиља
који је настао услед рада или је повезан са радом и који је довео до
повреде, обољења или смрти осигураника која је наступила одмах или у
50 Закон о здравственом осигурању
периоду од 12 месеци од дана настанка повреде на раду.

Под професионалним обољењем у смислу овог закона подразумева
се обољење настало услед дуже изложености штетностима насталим на
радном месту. Повреду на раду или професионално оболење се утврђује
завод на основу извештаја о повреди на раду у складу са прописима
пензијског и инвалидског осигурања и БЗР.
Обухвата:
- мере превенције и раног откривања болести,
- преглед и лечење у случају повреде,
- медицинска рехабилитација у случају повреде,
- лекове и медицинска средства и
- медицинско техничка помагала.
49. Здравствене услуге које се обезбеђују из средстава
обавезног здравственог осигурања
100% плаћања од цене здравствене услуге за прегледе, лечење
и рехабилитацију због повреде на раду или професионалне болести,
пружање хитне медицинске помоћи, медицинско-техничка помагала,
имплантате, и медицинска средства.
50. Здравствена заштита која се не обезбеђујује у обавезном
здравственом осигурању
Послодавац из својих средстава обезебеђује специфичну
здравствену заштиту (лекарски прегледи за рад под повећаним
ризиком,прегледи вида ...), као друштвену бригу за здравље на нивоу
51. Право на накнаду зараде за време привремене спречености
за рад
- запослени (лица у радном односу, цивилна лица на служби у
Војсци, изабрана, именована и постављена лица, лица која
обављају послове кућног помоћног особља, запослени код
странаца),
- предузетници,
- свештеници и верски службеници и
- запослени за време привремене спречености за рад услед
професионалне болести, или повреде на раду.
52. Обавезно упућивање осигураника на оцену радне
способности пред надлежним пензијско-инвалидским
органом
Изабрани лекар, односно лекарска комисија, упућује осигураника
на оцену радне способности инвалидској комисији ако:
- стање осигураника указује на губитак радне способности,
- има шест месеци боловања и
- је у задњих 18. месеци 12. месеци био на боловању.
Изабрани лекар сваких 30. дана боловања упућује осигураника
лекарској комисији.Инвалидска комисија мора да донесе одлуку у року од
60 дана.Првих 60 дана од покретања поступка накнаду зараде исплаћује
обавезно здравствено осигурање, а од 61. накнаду исплаћује организација
за обавезно пензијско и инвалидско осигурање.
Закон о здравственом осигурању 51
53. Случајеви у којима не припада право на накнаду зараде

Осигуранику не припада накнада зараде ако је:
- намерно проузроковао неспособност за рад,
- неспособност за рад проузроковао акутним пијанством, или
употребом психотропних супстанци,
- намерно спречавао оздрављење,
- без оправданог разлога се није подвргао лечењу,
- за време привремене спречености се бави привредном, или
другом активношћу којом остварује приходе,
- не поступа по упутству за лечење и сл.
Накнада не припада лицима :
- на издржавању казне затвора,
- према којима се спроводи обавезно психијатриско лечење и
чување и
- према којима се спроводи мера обавезног лечења алкохоличара и
наркомана
54. Висина и обезбеђење исплате накнаде зараде
Првих 30. дана спречености за рад запосленом исплаћује
послодавац из својих средстава; од 31. дана накнаду зараде обезбеђује
Завод. Висина накнаде зараде од 100% износи у случајевима када је
осигураник привремено спречен за рад услед:
- професионалне болести или повреде на раду,
- добровољног давања органа и ткива, осим добров. давања крви и
- болести или компликације у вези са одржавањем трудноће.
У преосталим случајевима прописаним законом осигруанику се исплаћује
накнада зараде у висини од 65%.
Изузетно, од првог дана спречености за рад Завод исплаћује за
добровољно давање органа и ткива и мајци, оцу или усвојитељу који се
стара о детету због неге болесног детета млађег од 3. године.
Изузетно, од првог дана спречености послодавац исплаћује због
повреде на раду, или професионалне болести до евентуалног престанка
радног односа, а онда преузима Завод до краја боловања.
Осигуранику коме је престао радни однос у току коришћења
права на накнаду зараде због повреде на раду или професионалне
болести исплату накнаде обезбеђује Завод.
55. Утврђивање својства осигураника
Утврђује матична филијала по месту пребивалишта лица или
седишта послодавца,својство се може стећи само по једном основу и
престаје даном престанка основа по којем је то својство признато.
56. Изабрани лекар
Изабрани лекар може бити др медицине, спец. опште медицине,
медицине рада, педијатрије, гинекологије, стоматологије, а осигураник
може имати само једног изабраног лекара.
Изабрани лекар обавља прегледе и дијагностику, одређује начин
и врсту лечења и прати ток лечења, прописује лекове и медицинско
техничка помагала, води медицинску документацију, даје оцену о
оздравственом стању осигураног лица и упућује лекарској комисији
52 Закон о здравственом осигурању
осигурано лице на оцену радне способности и скраћивање радног

времена, даје мишљење да ли је осигураник намерно проузроковао
неспособност за рад или оздрављење намерно спречавао.
57. Накнада штете у спровођењу здравственог осигурања
Накнада штете као повраћај незаконито извршених исплата врши се
по одредбама Закона о облигационим односима.Завод може је дужан да
тражи надокнаду штете од послодавца који није предузимао мере
безбедности издравља, а дошло је до болести, повреде или смрти. Завод
може тражити:
- надокнаду штете од лица које је проузроковало
инвалидност,телесно оштећење или смрт,
- надокнаду штете и од осигуравајуће куће настале употребом
моторног возила и
- накнаду штете од лекара који назаконито препише права из
обавезног здравственог осигурања,а за то нема основа у
здравственом стању осигураника.
Завод може тражити накнаду од осигураника ако је:
- исплата извршена на основу нетачних података,
- остварио неко примање услед тога што није пријавио настале
промене права и
- примио новчану накнаду већу од оне која је прописана решењем.
Завод може тражити накнаду од послодавца ако:
- су дати неистини подаци о чињеницама на основу којих се стичу
права и
- је исплата извршена на основу неистинитих података у пријави на
осигурање.
Закон о пензијском и инвалидском осигурању 53
2.4 ЗАКОН О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ

ОСИГУРАЊУ
(Сл. Гласник РС бр. 34/03, ..., 75/14 и 142/14)
58. Обавезно пензијски и инвалидско осигурање

Обавезно осигурана лица су:
- лица која самостално обављају делатност и
- пољопривредници.
59. Осигураници запослени су
- лица у радном односу,
- цивилна лица на служби у Војсци, професионална војна лица,
изабрана, именована и постављена лица,
- лица у радном односу упућена на рад у иностранству,
- домаћи држављани који су на територији Р. Србије, код страних и
међународних организација,
- лица која у складу са законом обављају привремене и повремене
послове преко омладинских задруга и
- лица за чијим радом је престала потреба, као и лица којима је
престало запослење због стечаја или ликвидације предузећа.
60. Осигураници самосталних делатности су:
- лица која самостално обаљају привредну и другу делатност,
- лица која су оснивачи, односно чланови привредних друштава,
- лица која обављају привремене и повремене послове по основу
уговора о делу, и сл. и
- верски службеници,свештеници,спортисти.
61. Осигураници пољопривредници су:
- лица која се баве пољопривредом и
- чланови пољопривредних и мешовитих домаћинстава.
62. Стицање права осигураника према Закону о пензијском и
инвалидском осигурању
Својство осигураника се стиче даном почетка, а престаје даном
престанка запослења, обављања самосталне или пољопривредне
делатности. Својство осигураника се утврђује на основу пријаве
осигурања, односно одјаве и не може се стећи пре 15. године живота.
Својство пољопривредног осигураника може мировати пет
година из објективних разлога(елементарна непогода, болест
породиљско одсуство и сл.), с тим што не може бити пет узастопних
година. Подношење захтева за старосну, превремену старосну или
инвалидску пензију сматра се захтевом за престанак својства
осигураника.
54 Закон о пензијском и инвалидском осигурању
63. Лица којима се обезбеђују права за случај инвалидности и

телесног оштећења проузрокованих повредом на раду или
професионалним обољењем спадају
- лица која обављају привремене и повремене послове преко
омладинске задруге до 26 година ако су на школовању,
- лица која се налазе на стручном оспособљавању
доквалификацији или преквалификацији, а које је упутила
организација за запошљавање,
- ученици и студенти на обавезном производном раду, пракси или
практичној настави,
- лица на издржавању казне док раде у радионици и
- лица која обављају одређене послове по основу уговора о
волонтерском раду.
64. Права из пензиског и инвалидског осигурања:
- за случај старости: а) право на старосну пензију
б) право на превремену старосну пензију
- за случај инвалидности – право на инвалидску пензију
- за случај смрти: а) право на породичну пензију и
б) право на накнаду погребних трошкова,
- за случај телесног оштећења проузрокованог повредом на раду
или професионалним обољењем – право на новчану надокнаду за
телесно оштећење и
- за случај потребе помоћи и негом другог лица – право на новчану
надокнаду за помоћ и негу другог лица.
65. Услови за стицање права из пензијског и инвалидског
осигурања - ИНВАЛИДСКА ПЕНЗИЈА
Инвалидност постоји када код осигураника настане потпуни
губитак радне способности, односно кад код професионалног војног
лица настане потпуни губитак способности за професионалну војну
службу, због промена у здравственом стању проузрокованих повредом
на раду, професионалним обољењем,повредом ван рада или болешћу
која се не може oтклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом.
Осигураник код кога наступи инвалидност стиче право на
инвалидску пензију ако је инвалидност настала:
- повредом на раду или професионалним обољењем,
- ван рада (мора да има навршених пет година стажа осигурања);
- ван рада до навршене 30. године мора да има 3. годину осигурања,
- ван рада до навршене 25. године мора да има 2. годину осигурања и
- ван рада до навршене 20. године мора да има 1. годину осигурања.
Повредом на раду сматра се повреда која се догоди у просторној,
временској, узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је
осигуран, проузрокована непосредном и краткотрајним механичким,
физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела,
изненадним оптережењем тела или другим променама психофизичког
стања организма.Под повредом на раду сматра се и :
- повреда на месту на које није распоређен, а обавља га у интересу
Закон о пензијском и инвалидском осигурању 55
- на путу од стана до посла и обрнуто, службеном путу и ради

ступања на раду,
- обољење које је настало као последица несрећног случаја или
више силе на послу,
- у вези са коришћењем права на здравствену заштиту по основу
повреде на раду,
- у акцијама спасавања од елементарних непогода,
- одбрани земље,
- на радном кампу или такмичењу и
- другим пословима од општег интереса.
Професионалне болести јесу одређене болести настале у току
осигурања, проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова
рада на радним местима, односно пословима које је осигураник обављао.
Право на породичну пензију остварују чланови породице:
- умрлог осигураника који је навршио 5 година стажа осигурања или
је успунио услове за инвалидску или старосну пензију и
- умрлог корисника старосне или инвалидске пензије.
66. Новчана надокнада за телесно оштећење проузроковано
повредом на раду, односно професионалним обољењем
Телесно оштећење постоји код губитка и битнијег оштећења
појединих делова тела, што отежава нормалну активност организма без
обзира на то да ли проузрокује инвалидност.
Осигураник код кога телесно оштећење проузоковано повредом на
раду или професионалним обољењем износи 30% стиче право на новчану
надокнаду.Телесна оштећења се према тежини разврставају у осам
степена:100%, 90%, 80%, 70%, 60%, 50%, 40% и 30%.
Када код осигураника код кога је раније настало телесно оштећење
проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу испод 30%
дође до погоршања тог телесног оштећења или настане ново телесно
оштећење проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу,
осигураник стиче право на новчану за телесно оштећење према новом
укупном степену телесног оштећења.
67. Стаж осигураника који се рачуна са увећаним трајањем
Осигуранику који ради на нарочито тешким, опасним и за здравље
штетним радним местима и пословима или на пословима на којима после
навршења одређених година живота,не може обављати професионалну
делатност, стаж осигурања у ефективном трајању рачуна се са увећаним
трајањем.
Степен увећања стажа осигурања, зависи од тежине, опасности и
штетности рада, а може износити највише 50%.
Радно место, односно посао на коме се стаж осигурања рачуна са
увећаним трајањем, је радно место или посао на коме је рад нарочито
тежак, опасан и штетан по здравље , иако су преузете све мере заштите,
као и радно место на коме је обављање делатности ограничено
навршењем одређених година живота или због природе и тежине посла,
56 Закон о пензијском и инвалидском осигурању
физиолошке функције опадају у тој мери да онемогућавају њено даље

успешно обављање истог.
Стаж осигурања са увећаним трајањем ће се рачунати као такав
ако је радник провео ефективно најмање 10 година радећи на
бенефицираним радним местима, односно укупно најмање 5 ако је
утврђена инвалидност. Стаж осигураника се увећава само за време које је
ефективно проведено на радном месту са увећаним трајањем осигурања.
Радна места и послове на којима се стаж осигурања рачуна са
увећаним трајањем, утврђује министар за пензијско и инвалидско
осигурање, на предлог ФОНДА ПИО. Радна места са увећаним стажом
осигурања, као и степени увећања осигурања, подлежу ревизији најкасније
по истеку 10 година од дана утврђивања.
68. Утврђивање права из пензијског и инвалидског осигурања
За одређивање висине инвалидске пензије ако је узрок повреда
на раду или професионално обољење при утврђивању личних бодова
рачуна се 40 година радног стажа. Код осигураника код кога је повреда или
болест настала делом из рада, а делом ван рада а испуњава услове за
стицање права на инвалидску пензију у погледу пензијског стања узима се
сразмеран број личних бодова, али не преко 40 година радног стажа. Исто
је ако не испуњава услове за старосну пензију у пропорцији утицаја на
инвалидност рада и ван рада.
69. Накнада штете према Закону о пензијском и инвалидском
осигурању.
Накнада штете као повраћај незаконито извршених исплата врши се
по одредбама Закона о облигационим односима. Уколико се Фонд и
корисник пензије споразумеју Фонд може донети решење у којем наводи
висину преплаћеног износа и начин за повраћај истог-обуставом до 1/3
месечног износа пензије.
При утврђивању штете не узима се у обзир износ уплаћених
доприноса или дужина навршеног пензијског стажа.
Фонд је дужан да тражи надокнаду штете од послодавца који није
предузимао мере безбедности и здравља, а дошло је до инвалидности.
Фонд може тражити:
- надокнаду штете од лица које је проузроковало
инвалидност,телесно оштећење или смрт,
- надокнаду штете и од осигуравајуће куће настале употребом
моторног возила,
- надокнаду укупног износа или дела штете и
- једнократно надокнађивање штете
Начин и поступак проценe ризика на радном месту и у радној околини 57
3. НАЧИН И ПОСТУПАК ПРОЦЕНЕ РИЗИКА НА РАДНОМ

МЕСТУ И У РАДНОЈ ОКОЛИНИ
1. Превентивне мере у области безбедности и здравља на

раду
Превентивне мере јесу све мере које се предузимају или чије се
предузимање планира, ради спречавања повређивања или оштећења
здравља запослених.
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на
раду обезбеђују се применом савремених техничких, ергономских,
здравствених образовних, социјалних, организационих и других мера.
Превентивне мере остварују се у поступку:
- пројектовања, изградње, коришћења и одржавања објеката
намењених за радне и помоћне просторије, као и објекте за рад на
отвореном простору,
- пројектовања, изградње, коришћења и одржавања технолошких
процеса рада, са свом опремом за рад и усклађивање хемијских,
физичких и биолошких штетности, микроклиме и осветљења у
радним и помоћним просторијама,
- пројектовања, израде, коришћења и одржавања опреме за рад,
конструкција и објеката за колективну безбедност, помоћних
конструкција, тако да се спречи настанак повређивања,
- производње, паковања, превоза, складиштења и употребе и
уништавања опасних материја, на начин како је то прописано
правилима и прописима,
- пројектовања, производње, коришћења средстава и опреме за
личну заштиту на раду, чијом се употребом отклањају опасности и
- образовања, васпитања и оспособљавања из ЗНР.
2. Дефиниција ''радно место'' у смислу Закона о БЗНР
Радно место јесте простор намењен за обављање послова код у
којем запослени борави или има приступ у току рада и који је под
непосредном или посредном контролом послодавца.
3. ''Превенција'' према Закону о БЗНР
Превенција јесте процес обезбеђивања мера на радном месту и у
радној околини код послодавца у циљу спречавања или смањења ризика на раду.
4. Дефиниција ''радна околина'' у смислу Закона о БЗНР
Радна околина јесте простор у којем се обавља рад и који укључује
радна места, радне услове, радне поступке и односе у процесу рада.
5. Појам ''средство за рад'' у смислу Закона о БЗНР
Средство за рад јесте:
- објекат који се користи као радни и помоћни простор укључујући и
објекат на отвореном простору, са свим припадајућим
инсталацијама,
- опрема за рад која се користи у процесу рада,

- конструкција и објекат за колективну безбедност и здравље на
раду,
- помоћна конструкција и објекат, као и конструкција и објекат који
се привремено користи за рад и кретање запослених и
- друго средство које се користи у процесу рада или је на било који
начин повезано са процесом рада.
6. Шта се подразумева као ''средство и опрема за личну
заштиту на раду'' у смислу Закона БЗНР
Средство и опрема за личну заштиту на раду јесте одећа, обућа,
помоћне направе и уређаји који служе за спречавање повреда на раду,
професионалних обољења, болести у вези са радом и других штетних
последица по здравље запосленог.
7. Појам ''опасне материје'' у смислу Закона о БЗНР
Опасне материје јесу експлозивне, запаљиве, оксидирајуће,
отровне, гадне, заразне, корозивне, канцерогене и радиоактивне материје
утврђене стандардима и другим прописима, а које се производе, користе
или складиште у процесу рада, као и материје чија су својства, када су
везане за неке супстанце, опасна по живот и здравље запослених.
8. Шта се подразумева као ''опасност или штетност'' у смислу
Закона о БЗНР
Опасност јесте околност или стање које може угрозити здравље или
изазвати повреду запосленог
9. Шта је''опасна појава'' у смислу Закона о БЗНР
Опасна појава јесте догађај којим су угрожени или би могли да буду
угрожени живот и здравље запосленог или постоји опасност од
повређивања запосленог;
10. Објаснити дефиницију ''ризик'' у смислу Закона о БЗНР
Ризик јесте вероватноћа настанка повреде, обољења или оштећења
здравља запосленог услед опасности
11. Подаци који се уносе у опис технолошког и радног процеса,
средстава за рад и средстава личне заштите на раду
Описом се обухватају:
- средства рада,
- средства и опрема за личну заштиту на раду,
- сировине и материјали који се користе и
- други потребни елементи.
12. Дефиниција ''процена ризика'' у смислу Закона о БЗНР
Процена ризика јесте систематско евидентирање и процењивање
свих фактора у процесу рада који могу узроковати настанак повреда на
раду или оштећења здравља и утврђивање начина спречавања,
отклањања или смањења ризика.
13. Објаснити дефиницију ''радно место са повећаним

ризиком'' у смислу Закона о БЗНР
Радно место са повећаним ризиком јесте радно место утврђено
актом о процени ризика на коме, и поред потпуно примењених мера,
постоје околности које могу да угрозе безбедност и здравље запосленог.
14. Дефиниција ''лице за безбедност и здравље на раду'' у
смислу Закона о БЗР
Лице за БЗР јесте лице које обавља послове безбедности и здравља
на раду, има положен стручни испит о практичној оспособљености и које
послодавац писменим актом одреди за обављање тих послова.
15. Објаснити дефиницију ''правно лице за обављање послова
прегледа и провере опреме за рад и испитивања услова
радне околине''
Правно лице за обављање послова прегледа и провере опреме за
рад и испитивања услова радне околине, јесте правно лице којем је
министар надлежан за рад издао лиценцу.
16. Дефиниција ''служба медицине рада'' у смислу Закона о БЗНР
Служба медицине рада јесте служба којој послодавац повери
обављање послова заштите здравља запослених.
17. Појам ''стручни налаз'' у смислу Закона о БЗНР
Стручни налаз јесте извештај о извршеном прегледу и провере
опреме за рад или испитивању услова радне околине са закључком да ли
су примењене или нису примењене прописане мере за БЗР.
18. Које стручно лице називамо ''одговорно лице за обављање
послова прегледа и провере опреме за рад' у области
Одговорно лице за обављање прегледа и провере опреме за рад и
испитивања услова радне околине, као и за потписивање стручних
налаза, јесте лице са лиценцом за вршење тих послова.
19. Дефиниција ''лиценца'' у смислу Закона о БЗНР
Лиценца јесте овлашћење које министар надлежан за рад даје
правном или физичком лицу за обављање одређених послова у области
20. Хијерархија примене начела мера превенције у области
безбедности и здравља на раду (члан 12. Закона).
Превентивне мере обезбеђује послодавац полазећи од следећих начела:
- избегавање ризика,
- процене ризика, који се не могу избећи на радном месту,
- отклањање ризика на њиховом извору, применом техничких мера,
- прилагођавањем рада и радног места запосленом, нарочито у
погледу избора опреме за рад, технолошког поступка,
- заменом опасног безопасним или мање опасним,
- давањем предности колективним над појединачним мерама,
- оспособљавању запослених за БР и давање упутства,
- прилагођавања техничком напретку и
- развијања кохерентне целокупне политике превенције.
21. Поступак утврђивања начина и мера за отклањање,

смањење или спречавање ризика након утврђених ризика.
На основу процењених ризика на радном месту и радној околини
послодавац утврђује начин и мере за њихово спречавање, отклањање или
смањење на анјмању могућу меру. О спровођењу мера за отклањање,
смањење или спречавање ризика стара се послодавац непосредно или
преко лица за безбедност и здравље на раду. Мере за спречавање,
отклањање или смањење ризика послодавац утврђује полазећи од
процењеног ризика, утврђеног приоритета и поштујући принципе
превенције, у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду,
техничким прописима, стандардима или опште признатим мерама. Мере
које се утврђују за спречавање, отклањање или смањење ризика јесу:
- одржавање у исправном стању и вршење прегледа и
испитивања средстава за рад,
- обезбеђивање прописаних услова за безбедан и здрав рад у
радној околини,
- оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад,
- обезбеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду,
њихово одржавање и испитивање и
- упућивање запослених на претходне и периодичне лекарске
прегледе у складу са оценом службе медицине рада, и др.
22. Обавезе лица за безбедност и здравље на раду код
послодавца, које проистичу из члана 40. Закона о БЗНР
Лице за безбедност и здравље на раду обавља послове у складу
- спроводи поступак процене ризика,
- врши контролу и даје савете послодавцу у вези избора средстава
за рад, опасних материја, средстава ЛЗС,
- учествује у опремању радних места за безбедан рад,
- организује периодична испитивања услова радне средине,
- предлаже мере за побољшање услова рада,
- организује превентивне и периодичне прегледе и провере опреме
за рад,
- свакодневно прати и контролише примену мера безбедности код
- прати стање са повредама на раду и професионалним
обољењима и предлаже мере за смањење ризика,
- припрема и спроводи оспособљавање запослених за БЗР,
- припрема упутства за безбедан рад и контролише примену,
- забрањује рад на радном месту или употребу средтава за рад,
- када утврди да прети непосредна опасност по живот,
- континуирано усавршава знања у области БЗР,
- сарађује и координира рад са службом медицине рада и
- води евиденције у области БЗНР.
Лице за БЗР дужно је да у писменој форми извести послодавца и
представника запослених о забрани рада. Ако послодавац, и поред
забране рада у смислу наложи запосленом да настави рад, лице за БЗР
дужно је да о томе одмах извести надлежну инспекцију рада.
23. Обавезе послодавца које се односе на доношење акта о

процени ризика
- донесе акт о процени ризика у писменој форми за сва радна
места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово
отклањање и
- измени акт о процени ризика у случају појаве сваке нове
опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.
Послодавац одлуком о покретању поступка процене ризика одређује
једно или више лица одговорних лица за спровођење поступка процене
ризика.
24. Поступак издавања на употребу средстава и/или опреме за
личну заштиту на раду, у складу са актом о процени ризика
(члан 17. Закона)
Послодавац је дужан да запосленом изда на употребу средство
и/или опрему за личну заштиту на раду, у складу са актом о процени
ризика.
25. Посебан програм о поступном отклањању недостатака и
утврђивање рокова за реализацију програма и акт о
процени ризика (члан 26. Закона)
Ако актом о процени ризика утврди недостатке у области
безбедности и здравља на раду за чије су отклањање потребна већа
инвестициона улагања, а живот и здравље запосленог нису теже угрожени,
послодавац је дужан да сачини посебан програм о поступном отклањању
недостатака и утврди рокове за реализацију програма.
26. Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад у
складу са актом о процени ризика (члан 27. и 28. Закона)
- заснивања радног односа, односно радног ангажовања,
- приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад
или промене опреме за рад и
безбедан и здрав рад, упозна са свим врстама ризика на пословима на
које га одређује и о конкретним мерама за безбедност и здравље на раду,
у складу са актом о процени ризика.
Ово оспособљавање, послодавац обезбеђује у току радног
времена, а трошкови оспособљавања не могу падати на терет
радника.Оспособљавање за безбедан рад мора бити прилагођено
специфичностима радног места и спроводи се по програму, чији садржај
послодавац по потреби ревидира. Ако послодавац одреди запосленом да
истовремено обавља послове на два или више радних места, дужан је да
га оспособи за свако од тих радних места.
Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад,

послодавац обавља теоретски и практично, у складу са програмом
оспособљавања за безбедан и здрав рад који доноси послодавац.
Провера теоријске и практичне оспособљености запосленог за безбедан
рад, обавља се на радном месту.
запосленог, који ради на пословима са повећаним ризиком, врше се
најкасније у року од једне године од дана презходне провере, а на осталим
радним местима најкасније у року од четири године од дана претходне
провере. Оспособљавање за безбедан и здрав рад обавља се на језику
који запослени разуме и прилагођава се могућностима и способностима
особа са инвалидитетом.
27. Права и обавезе запосленог који ради на радном месту са
повећаним ризиком (члан 32. и 33. Закона)
Запослени има право и обавезу да се пре почетка рада упозна са
мерама безбедности и здравља на раду, на пословима или на радном
месту, на коме је одређен, као и да се оспособљава за њихово
спровођење. Запослени има право:
- да послодавцу даје предлоге, примедбе и обавештења о
питањима безбедности и здравља на раду и
- да контролише своје здравље, према ризицима радног места, у
складу са прописима о здравственој заштити.
Запослени који ради на радном месту са повећаним ризиком, има
право и обавезу да обави лекарски преглед на који га упућује
послодавац.Запослени је дужан да ради на свом радном месту са
повећаним ризиком, на основу извештаја службе медицине рада, којим се
утврђује да је здравствено способан за рад на том радном месту.
Запослени има право да одбије да ради:
- ако му прети непосредна опасност по живот и здравље, због
тога што нису спроведене прописане мере за безбедност и
здравље на раду, на које је одређен, све док се те мере не
обезбеде,
- ако му послодавац није обезбедио прописани лекарски преглед
или ако се на лекарском прегледу утврди да не испуњава
прописане здравствене услове за рад на пословима са повећаним
ризиком,
- ако у току оспособљавања није упознат са свим врстама ризика и
мерама за њихово отклањање, на пословима на које га је
послодавац одредио,
- дуже од пуног радног времена, односно ноћу, ако би према оцени
службе медицине рада, такав рад могао да погорша његово
здравствено стање и
- на средству за рад на којем нису примењене мере за безбедност и
здравље на раду.
У случају из става 1. запослени може писмено да се обрати
послодавцу, ради предузимања мера које нису спроведене.Ако
послодавац не поступи по захтеву из става 2. у року од осам дана,
запослени има право да поднесе захтев инспекцији рада за заштиту.Када

запослени одбије да ради, због наведених случајева, а послодавац сматра
да захтев није оправдан, дужан је одмах да извести инспекцију рада.
28. Садржина Правилника о начину и поступку процене ризика
на радном месту и у радној околини
Овим правилником утврђују се начин и поступак процене ризика од
настанка повреда на раду или оштећења здравља, односно обољења
запосленог на радном месту и у радној околини, као и начин и мере за
њихово отклањање, које послодавац уређује актом о процени ризика.
29. Основ и сврха процене ризика на радном месту и у радној
околини
Процена ризика и мере које послодавац утврди обезбеђују се
применом прописа о безбедности и здрављу на раду и других прописа, а
примењују се ради отклањања опасности и штетности на радном месту и у
радној околини, односно ради отклањања или смањења ризика, у обиму
којим се спречава повреда на раду, оштећење здравља или обољење
запосленог.
30. Обухват процене ризика на радном месту и у радној
околини – обавезни елементи акта о процени ризика.
Процена ризика се заснива на систематском евидентирању и
процењивању свих могућих врста опасности и штетности на радном месту
које могу да проузрокују повреде на раду.Проценом ризика сагледавају се
организација рада, радни процеси, средства за рад, сировине и
материјали који се користе у радним процесима, средства и опрема за
личну заштиту на раду, као и други елементи који могу да изазову ризик од
повреда на раду. Процена ризика обухвата:
- опште податаке о послодавцу,
- опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад, и
њихово груписање и опис средстава и опреме за личну заштиту на
раду,
- снимање организације рада,
- препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном
месту и у радној околини,
- процењивање ризика у односу на опасности и штетности,
- утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или
спречавање ризика,
- закључак и
- измене и допуне акта о процени ризика.
31. Одређивање лица одговорних за спровођење процене
ризика и улога стручног лица у поступку процене ризика
Послодавац одлуком о покретању поступка процене ризика одређује
једно или више лица одговорних за спровођење поступка процене ризика.
Стручно лице послодавац одређује из реда запослених код
послодавца са положеним стручним испитом о практичној оспособљености
за обављање послова безбедности и здравља на раду.
Послодавац који је одређен да буде стручно лице није дужан да има

положен стручни испит уколико послове безбедности и здравља на раду
може да обавља сам без положеног стручног испита.
За вршење процене ризика послодавац може да ангажује правно
лице, односно предузетника са лиценцом у области безбедности и
здравља на раду.Уговором о ангажовању правног лица одређују се једно
или више стручних лица из реда запослених код тог правног лица која су
одговорна за спровођење поступка процене ризика.
32. Објаснити дефиницију ''акт о процени ризика''
Акт о процени ризика јесте акт који садржи опис процеса рада са
проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља на радном месту у
радној околини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу
побољшања безбедности и здравља на раду.
33. Снимање организације рада и утврђивање радних места на
којима се врши процена ризика у радној околини –
фактичко стање и опис радних активности запосленог на
том радном месту.
Прикупљењем података о систематизацији и организацији рада
процењивачи непосредно проверавају и на лицу места утврђују фактичко
стање организације рад код послодавца.
Процењивачи према процењеном стварном стању организације
рада састављају документ о организацији рада-снимак у коме се наводе
послови и радна места у радној околини на којима се ти послови обављају,
назив радних места, њихова локација, услови за заснивање радног односа
и броја запослених на тим радним местима.Такође у документацију се
уносе подаци о броју жена и трудница, мушкараца млађих од 18 година,
између 18 и 21 године старости и инвалида.
Поред тога уносе се подаци о радном времену, времену проведеном
на одређеним пословима у току рада, одступања прописане односно
утрвђене организације рад од фактичког стања организације рада и други
подаци.
34. Препознавање и утврђивање опасности и штетности на
радном месту и у радној околини
Препознавање опасности и штетности на радном месту и у радној
околини врши се :
- на основу података из документације којом располаже
послодавац,
- посматрањем и праћењем процеса рада на радном месту и
- прибављањем потребних информација од запослених и
информације из других извора, односно могућих опасности и
штетности на које ти подаци указују.
При утврђивању опасности и штетности на радном месту и у радној
околини полази се од постојећег стања БЗР. Опасности и штетности
групишу у зависности од њихове врсте и природе.
35. Груписање опасности и штетности на радном месту и у

радној околини у зависности од њихове врсте и природе –
механичке опасности
Механичке опасности се појављују коришћењем опреме за рад су следеће:
- недовољна безбедност због ротирајућих или покретних делова,
- слободно кретање делова или материјала који могу нанети
повреду запосленом,
- унутрашњи транспорт и кретање радних машина или возила, као и
померања одређене опреме за рад,
- коришћење средстава за рад која могу произвести експлозије или
пожар,
- немогућност или ограниченост правовременог уклањања са места
рада, изложеност затварању, механичком удару, поклапању, и сл.
- други фактори који могу да се појаве као механички извори
опасности.
Радној околини у зависности од њихове врсте и природе
– опасности у вези са карактеристикама радног места
Опасности које се појављују у вези са карактеристикама
радног места, су следеће:
- опасне површине,
- рад на висини или у дубини,
- рад у скученом, ограниченом или опасном простору,
- могућност клизања или спотицања,
- физичка нестабилност радног места,
- могуће последице или сметње услед обавезне употребе СЛЗ,
- утицаји услед обављања процеса рада коришћењем
неодговарајућих или неприлагођених метода рада и
- друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристикама
радног места и начином рада.
опасност у вези са коришћењем електричне енергије
Oпасности које се појављују коришћењем електричне
енергије, су следеће:
- опасност од директног или индиректног додира са деловима
електричне инсталације и опреме под напоном,
- опасност од топлотног дејства које развијају елекртрична опрема
и инсталације,
- опасности услед удара грома и последица атмосферског
пражњења,
- опасност од штетног утицаја електростатичког наелектрисања и
- друге опасности које се могу појавити у вези са коришћењем
електричне енергије.

штетности које се односе на услове радне околине
Штетности које настају или се појављују у процесу рада, су следеће:
- хемијске штетности, прашина и димови,
- физичке штетности (бука и вибрације),
- биолошке штетности,
- штетни утицаји микроклиме(температуре, влажност и брзина
струјања ваздуха),
- неодговарајућа – недовољна осветљеност,
- штетни утицаји зрачења(топлотног, јонизујућег или нејонизујућег,
ласерског, ултразвучног),
- штетни климатски утицаји (рад на отвореном),
- штетности које настају коришћењем опасних материја у
производњи, транспорту, паковању, складиштењу или при
њиховом уништавању,
- друге штетности које се појављују у радном процесу, а које могу
да буду узрок повреде на раду запосленог, професионалног
обољења или обољења у вези са радом;
штетности које проистичу из психичких и психофизичких
напора, организације рада и др.
Штености које проистичу из психичких и психофизиолошких напора
који се узрочно везују за радно место и послове које запослени обавља, су
следећи:
- напори или телесна напрезања,
- нефизиолошки положај тела,
- послови који проузрокују психолошка оптерећења,
- одговорност у примању и преношењу информација, конфликтне
ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна мотивација за
рад, одговорност у руковођењу, и сл.
штетности везане за организацију рада, као што су:
- прековремени рад,
- рад у сменама,
- скраћено радно време,
- рад ноћу,
- приправност за случај интервенција и сл.
остале штетности које се појављују на радним местима, као што су:
- штетности које проузрокују друга лица,
- рад са животињама,
- рад у атмосфери са високим или ниским притиском и
- рад у близини воде или испод површине воде.
40. Процењивање ризика у односу на опасности и штетности –

основни елементи на којима се заснива процењивање
ризика – вероватноћа и тежина настанка могуће повреде на
раду или оштећења здравља запосленог
Процена ризика заснива се на анализи вероватноће настанка и
тежине могуће повреде на раду, проузрокованих на радном месту и у
радној околини.
На основу утврђених опасности и штетности и утврђене листе
опасности и штетности у радној околини на сваком радном месту, избором
и применом одговарајућих метода врши се процењивање ризика 
вероватноће настанка и тежине повреда на раду запосленог.
Процењивање ризика врши се за сваку препознату опасност или
штетност, упоређивањем са дозвољеним вредностима.
Вероватноћа настанка повреде на раду процењује се на основу
претходне анализе која узима у обзир учесталост и трајање изложености
запослених опасностима и штетностима, вероватноћу настанка опасног
догађаја и могућности за њихово избегавање.
Тежина могуће повреде на раду, оштећења здравља или обољења
запосленог процењује се на основу претходне анализе која узима у обзир
врсту повреде (смртна, тешка, колективна или лака повреда на раду) која
се може очекивати.
Ако се утврди да на радном месту и поред потпуно примењених мера
у области безбедности и здравља на раду и других мера, постоје
опасности и штетности, које према налазу процењивача ризика могу да
изазову повреду или угрозе здравље запосленог, сматра се да је такво
место са повећаним ризиком, што се утврђује актом о процени ризика.
41. Дефиницијa ''радно местo са повећаним ризиком'' и ''акт о
процени ризика''.
Радно место са повећаним ризиком јесте радно место утврђено
актом о процени ризика на коме, и поред потпуно примењених мера,
постоје околности које могу да угрозе здравље запосленог.
Акт о процени ризика јесте акт који садржи опис процеса рада са
проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља на радном месту и
мере за отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања
42. Извештај о испитивању који издаје правно лице са
лиценцом – у којим случајевима и у каквом облику се
издаје извештај о испитивању.
На основу наложене мере инспектора рада или за потребе процене
ризика издаје се извештај о испитивању са истом садржином коју има
стручни налаз
43. Поступак оспособљавања запослених за безбедан рад –

обавезни елементи са којим запослени морају да буду
упознати.
- заснивања радног односа,
- приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад и
безбедан и здрав рад упозна са свим врстама ризика на пословима на које
га одређује и о конкретним мерама за безбедност и здравље на раду.
Оспособљавање запослених послодавац обезбеђујеу току радног
времена на радном месту, а трошкови оспособљавања не могу ићи на
терет запосленог.Оспособљавање се врши теоретски и
практично.Оспособљавање за безбедан и здрав рад запосленог мора да
буде прилагођено специфичностима радног места.Ако послодавац одреди
запосленом да истовремено обавља послове на два или више радних
места, дужан је да запосленог оспособи за безбедан и здрав рад на
сваком од радних места.
запосленог који ради на радном месту са повећаним ризиком врши се на
начин и по поступку утврђеном актом о процени ризика.
Послодавац код кога на основу уговора, споразума или по било ком
другом основу обавља рад запослени другог послодавца, дужан је да те
запослене оспособи за безбедан и здрав рад.
У изузетним случајевима, када запосленом прети непосредна
опасност по живот или здравље, због хитности, обавештења, упутства или
инструкције могу се дати у усменој форми.Труднице, запослена који доји
дете, малолетници и запослени са смањењом радном способношћу и
поред оспособљавања за безбедан и здрав рад, буду у писменој форми
обавештени о резултатима процене ризика на радном месту и мерама
којима се ризици отклањају.
Послодавац је дужан што је могуће пре да свако лице, које се по
било ком основу налази у радној околини, упозори на опасна места и
упозна са мерама безбедности које мора да примени, и да га усмери на
безбедне зоне кретања. Послодавац је дужан да видно истакне ознаке за
БЗР обавештавања и информисања запослених, о ризицима, правцима
кретања и дозвољеним местима задржавања као и превентивним мерама.
На радним на коме прети непосредна опасност од повређивања
имају само лица која су осбосољена за безбедан и здрав рад на том
радном месту. Такође, која су добила упутства да престану да раде и/или
одмах напусте радно месте и оду на безбедно место и снадбевена
одговарајућим средствима и опремом за личну заштиту на раду.
44. Ко је дужан да се стара за спровођење мера зa отклањање,

смањење или спречавање ризика и на који начин се то
утврђује.
Стара се послодавац непосредно или преко лица за безбедност и
здравље на раду
45. Када су у питању мере за чије отклањање су потребна већа
инвестициона улагања, на који начин се уређује поступак за
њихово отклањање
Актом о процени ризика или се по наложеној мери инспектора рада
направити посебан програм могу се утврдити мере и рокови за њихово
спровођење којима се они смањују на најмању могућу меру.
46. На који начин послодавац утврђује мере за спречавање,
отклањање или смањење ризика и које су то мере
Мере за спречавање, отклањање или смањење ризика послодавац
утврђује полазећи од процењеног ризика, утврђеног приоритета и
поштујући принципе превенције, у складу са прописима о безбедности и
здрављу на раду, техничким прописима, стандардима или опште
признатим мерама.
Мере које се утврђују за спречавање, отклањање или смањење
ризика јесу:
- одржавање у исправном стању и вршење прегледа и провере
опреме за рад,
- обезбеђивање прописаних услова за безбедан и здрав рад у
радној околини,
- оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад,
- обезбеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду,
њихово одржавање у исправном стању и
- упућивање запослених на претходне и периодичне лекарске
прегледе у складу са оценом службе медицине рада, и др.
47. Улога службе медицине рада након утврђивања радних
места са повећаним ризиком и обавезе послодавца.
Врши претходне и периодичне лекарске прегледе запослених на
радним местима са повећаним ризиком и издаје извештаје о лекарским
прегледима.
На основу оцене службе медицине рада, послодавац актом о
процени ризика утврђује посебне здравствене услове које морају
испуњавати запослени на радном месту са повећаним ризиком.
48. Доношење закључка по спроведеној процедури процене
ризика и обавезни елементи који се утврђују закључком.
По спроведеном поступку снимања организације рада, препознавања
и утврђивања опасности и штетности, процењивања ризика у односу на
опасности и штетности и утврђивања начина и мера за отклањање,
смањење или спречавање ризика, послодавац доноси закључак.
Закључак садржи:
- сва радна места на којима је извршена процена ризика,
- радна места која су утврђена као радна места са повећаним
ризиком,
- приоритете у отклањању ризика,

- изјаву послодавца којом се обавезује да ће применити све
утврђене мере за безбедан и здрав рад на радним местима и у
радној околини у складу са актом о процени ризика.
49. Измене и допуне акта о процени ризика – потпуне и
делимичне измене акта о процени ризика
Акт о процени ризика на радном месту и у радној околини подлеже
потпуној измени и допуни:
- након сваке колективне повреде на раду са смртним
последицама, која се догоди на радном месту и у радној
околини послодавца и
- на основу наложене мере инспектора рада.
Акт о процени ризика подлеже делимичним изменама и допунама, и то:
- у случају смртне повреде на раду и тешке повреде на раду,
- у случају појаве сваке нове опасности или штетности, односно
промене нивоа ризика у процесу рада,
- када мере које се утврде за спречавање, отклањање или
смањење ризика нису одговарајуће или не одговарају
процењеном стању,
- када је процена заснована на подацима који нису ажурни,
- када постоје могућности и начини допуну процењених ризика и
- на основу наложене мере инспектора рада.
50. Улога инспекције рада у процедури процене ризика и
прегледа акта о процени ризика код послодавца
Акт о процени ризика на радном месту и у радној околини подлеже
потпуној или делимичној измени или допуни и на основу наложене мере
инспектора рада.
51. Покретање поступка процене ризика
Поступак процене ризика покреће послодавац доношењем одлуке о
покретању поступка процене ризика.
52. Општи податци о послодавцу који се уносе у акт о процени
ризика
Општи подаци о послодавцу садрже:
- пословно име (назив), седиште, односно адресу послодавца,
- делатност послодавца и
- податке о лицима која врше процену ризика и лицима која
учествују у процењивању ризика.
53. Ангажовање правних лица односно предузетника за
спровођење поступака процене ризика.
За вршење процене ризика послодавац може да ангажује правно
лице са лиценцом за обављање послова из области безбедности и
здравља на раду.Уговором о ангажовању правног лица, одређује се
стручно лице из реда запослених код тог правног лица, која су одговорна
за спровођење поступка процене ризика.
54. План спровођења поступака процене ризика и елементи

активности који се уносе у план.
Стручно лице саставља план спровођења поступка процене ризика
који одобрава послодавац, а који садржи:
- правни основ за процену ризика,
- организацију и координацију спровођења, измена и допуна
поступка процене ризика,
- списак правних и физичких лица компетентних за процењивање
ризика,
- методе за вршење процене ризика,
- фазе и рокове за процену ризика,
- начин прикупљања документације потребне за процену ризика,
- информисање процењивача ризика,
- координацију између процењивача ризика,
- начин прибављања информација за процену ризика од
запослених,
- консултације са представницима запослених и информисање
представника запослених о резултатима процене ризика и
предузетим мерам и
- друге радње потребне за спровођење, измене и допуне поступка
процене ризика.
План спровођења поступка процене ризика је саставни део
документације о процени ризика.
55. Провера ефикасности примене акта о процени ризика и
лица која врше проверу ефикасности спроведених мера.
Корективне мере у спровођењу процедуре процене ризика
Провера ефикасности врши се непрекидно процењивањем
успешности њиховог спровођења у погледу отклањања и смањења
ризика.Проверу врши лице за безбедност и здравље на раду и ако уочи
неефикасност мера, предлаже корективне мере изменама и допунама
акта о процени ризика.
56. Прегледи и провере опреме за рад и испитивања услова
радне околине – Правилник и садржај.
Овим правилником прописују се поступак и рокови превентивних и
периодичних прегледа и провера опреме за рад, као и превентивних и
периодичних испитивања услова радне околине, односно хемијских,
биолошких и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме
и осветљености.
57. Прегледи и провере опреме за рад – опрема која подлеже
превентивним и периодичним прегледима и провери.
- дизалица носивости > 0,5 t и више, као и конзолна дизалица и
витло носивости > 0,5 t, на механизовани погон
- регална дизалица,
- подизна платформа,
- висећa скелa, фасадни, теретни и путнички лифт,
- самоходно возило, које се користи за унутрашњи транспорт,
- преса, маказе, нож и ваљак, на мехнизовани погон који су фиксно

постављени, у које се материјал за обраду улаже или вади ручно,
- опрема за прераду и обраду материјала, на мехнизовани погон
који су фиксно постављени, у коју се материјал за обраду улаже
или вади ручно
- уређаји у којима се наносе и суше премази који у додиру са
ваздухом образују запаљиве и експлозивне смеше, испарења и
хемијске штетности опасне по здравље запослених,
- постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу,
развођење и транспорт експлозивних, отровних и загушљивих
гасова или течности, осим природног гаса,
- противексплозијско заштићена опрема за рад, која се користи у
технолошким процесима,
- привремена електрична инсталација постављена за време
изградње грађевинских објеката и
- опрема за рад за коју је послодавац актом о процени ризика
утврдио да се на њој врше превентивни и периодични прегледи и
провере.
58. Испитивања услова радне околине – садржина и обим
Испитивања услова радне околине обухватају:
- микроклиму (температура, брзина струјања и релативна влажност
ваздуха),
- хемијске штетности (гасови, паре, димови и прашине),
- физичке штетности (бука, вибрације и штетна зрачења,
осим јонизујућих зрачења),
- осветљеност и
- биолошке штетности.
Испитивања се врше у условима када раде сви технолошки
капацитети (опрема за рад, инсталације за климатизацију, проветравање и
сл.), што се посебно наводи у стручном налазу.
59. Рокови за вршење превентивних прегледа и провере
опреме за рад и рокови за вршење периодичних прегледа и
испитивања опреме за рад.
Превентивни прегледи и провере опреме за рад обављају се:
- пре почетка коришћења,
- после реконструкције или хаварије и
- пре почетка рада на новом месту рада ако је опрема премештена
са једног на друго место.
Периодични прегледи и провере опреме за рад обављају се
најкасније у року од три године од дана претходног прегледа и
испитивања, осим периодичних прегледа и провере привремене
електричне инсталације који се обављају у року од годину дана од дана
претходног прегледа и испитивања.
Периодични прегледи и провере опреме за рад коју послодавац
утврди актом о процени ризика, који се обављају у року утврђеном тим
актом.
Превентивни прегледи и провере опреме за рад не обављају се за

опрему за рад коју, приликом првог стављања у употребу, није потребно
склапати, састављати или монтирати или опрему за рад коју је произвођач
ставио у погон и предао на коришћење послодавцу.
60. Рокови за вршење превентивних испитивања услова
радне околине и рокови за вршење периодичних
испитивања услова радне околине.
Превентивна испитивања услова радне околине обављају се у року
од шест месеци од:
- почетка рада радног процеса,
- реконструкције објекта у ком се обавља радни процес (уређаја
за грејање, вентилацију или климатизацију, и сл.) у којима се
мењају услови рада и
- замене техничких капацитета којима се мењају услови рада.
Периодична испитивања услова радне околине обављају се у року од три
године од дана претходног испитивања
61. Стручни налази о прегледу и провере опреме за рад и о
испитивању услова радне околине.
О извршеном испитивању услова радне околине или прегледу и
провери опреме за рад издаје се стручни налаз. Уз стручни налаз правно
лице које је обавило испитивања услова радне околине прилаже копију
лиценце тог правног лица и одговорног лица које је потписало стручни
налаз. Стручни налаз издаје се у целини за сва обављене прегледе и
прове опреме за рад или испитивања услова радне околине, а у
зависности од технолошког процеса. Изузетно за испитивање биолошких
штетности може се издати посебан стручни налаз. Стручни налаз, садржи:
- пословно име и седиште правног лица које је издало стручни налаз,
- број стручног налаза и датум његовог издавања,
- позив на прописе,
- назив и седиште послодавца који је ангажовао правно лице,
- место и време вршења прегледа, провере или испитивања,
- име и презиме одговорног лица које потписује стручни налаз,
- име и презиме и стручна спрема лица вршила испитивања, прегледа
и провере,
- податке којима се ближе одређују радна места у радној околини и
места на којима су вршена испитивања (опис, фотографија, скица,
графички приказ у простору и сл.) са параметрима услова рада који
су утврђени у току испитивања и о опреми за рад која је предмет
прегледа и провере (идентификациони подаци опреме са описом
намене, фотографија и скица са положајеми локацијом у простору,
као и о материјалима и сировинама које се користе),
- податке о инструментима и уређајима који су коришћени,
- утврђено стање, са измереним вредностима, наведеним поступком
провере и декларисаним вредностима, као и посебно исказане и
утврђене недостатке, ризике и неправилности и
- закључак да ли су примењене или нису примењене прописане мере
за безбедност и здравље на раду.
62. Испитивање микроклиме, хемијских штетности, физичких

штетности, биолошких штетности и осветљености.
Испитивање микроклиме не врши се у просторијама укојима технолошки
поступак условљава одређене климатске услове, а врши се:
1) на радном месту у радној околини где се радник заджава дуже од
два сата и
2) лети када је спољна температура изнад 25°С и зими када је
температура испод 5°С.
Испитивања хемијских штетности се врши:
1) на радном месту где се у технолошком и радном процесима
појављују хемијске штетности и
2) узимањем најмање једног узорка на радном месту најближем
извору штетности.
Ако је утврђена концентрација хемијских штетности на радном месту
најближем извору штетности изнад дозвољених концентрација,
испитивање хемијских штетности врши се узимањем најмање једног узорка
и на осталим радним местима на којима се оправдано очекују те
штетности.
На радним местима где је утврђена већа концентрација хемијских
штетности врши се континуирано узимање узорака ради процене ризика и
предузимања мера за смањење штетности и заштиту здравља запослених
Испитивање физичких штетности врши се у радним и технолошким
процесима у којима се појављују бука, вибрације и штетна зрачења.
Испитивање осветљености врши се у складу са прихваћеном
методологијом испитивања и мерења осветљености, прописима у области
безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима.
Испитивање биолошких штетности (вируси, бактерије, паразити,
гљивице, плесни и др.) обавља се у радним просторијама где се очекују у
процесу рада,у складу са прихваћеном методологијом испитивања,
квантитативном и квалитативном анализом.
Испитивања обухватају мерење и упоређивање измерених величина са
дозвољеним вредностима.
63. Вршилац превентивних и периодичних прегледа и провере
опреме за рад и испитивања услова радне околине.
Прегледе и провере опреме за рад врши правно лице са лиценцом
за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад, које поседује
одговарајуће инструменте и уређаје за вршење прегледа и испитивања,
наведене са техничким карактеристикама у прихваћеној методологији.
Испитивање услова радне околине, осим испитивања биолошких
штетности, може да врши правно лице са лиценцом за обављање послова
испитивања услова радне околине, које поседује одговарајуће
инструменте и уређаје за вршење испитивања и мерења, наведене са
техничким карактеристикама у прихваћеној методологији.
Испитивање биолошких штетности може да врши правно лице са

лиценцом за обављање послова испитивања биолошких штетности које
поседује одговарајуће инструменте, опрему, лабораторије и уређаје за
испитивања и анализу биолошких штетности, наведене са техничким
карактеристикама у прихваћеној методологији.
64. Услови према којим се врши избор средстава и опреме за
личну заштиту на раду.
На основу препознатих и утврђених опасности и штетности којима су
запослени изложени на радном месту и радној околини.Послодавац је
дужан да сачини преглед опасности и штетности које захтевају коришћење
средстава или опреме за личну заштиту.
65. Знак усаглашености
Европски знак за усаглашеност се састоји од стилизованог латиничног
словног знака„CE“. Ако се CE знак смањује или увећава, морају се узети
у обзир пропорције приказане на овом цртежу. Различите компоненте CE
знака морају имати, суштински, исту висину која не сме бити мања од 5
mm. Од најмање висине може се одступити код малих машина.CE знак
мора бити стављен у непосредној близини пословног имена, односно
назива произвођача или његовог заступника применом исте технике. У
случају примене поступка за потпуно обезбеђивање квалитета CE знак
мора да прати јединствени идентификациони број Именованог тела.
Српски знак усаглашености се састоји од три велика слова А повезана у
облику једнакостраничног троугла (3А). Величина знака одређује се
према висини В знака, која не сме бити мања 5 mm. Уз Српски знак се
ставља јединствени број овлашћених тела за оцењивање усаглашености,
као и последње две цифре године издавања исправе о усаглашености,
ако је то тело учествовало у оцењивању усаглашености.
66. Декларација о усаглашености машине
Декларација о усаглашености машине односи се искључиво на
машине у стању у коме су стављене на тржиште, и искључује компоненте
које су накнадно додате и/или операције које је накнадно извршио крајњи
корисник. Такође, декларација мора да буде сачињена на српском језику,
односно на једном од службених језика ЕУ са одговарајућим преводом на
српски језик. Декларација садржи следеће податке:
1) назив и адресу седишта произвођача и његовог заступника,
2) име и адресу лица овлашћеног за сачињавање техничке документације,
3) опис и ознаку машине, укључујући општи назив, функцију, модел,
тип, серијски број и трговински назив,
4) изричито навођење да је машина у складу са свим захтевима
овог правилника и навођење о усаглашености са другим посебним
прописима и/или захтевима са којима је машина усаглашена,
5) назив, адресу седишта, идентификациони број Именованог тела које
је извршило Преглед типа машине и број сертификата о извршеном
прегледу типа,
6) пословно име, односно назив, адресу седишта и идентификациони
број Именованог тела, које је одобрило систем потпуног обезбеђивања
квалитета,
7) позивање на примењене српске стандарде за машине, позивање на
друге стандарде и техничке спецификације кад су оне примењене,
8) место и датум издавања декларације и

9) идентификацију и потпис овлашћеног лица, одговорног за
сачињавање декларације о усаглашености машине у име произвођача
или његовог заступника.
Произвођач машине или његов заступник чува оригиналну декларацију о
усаглашености машине, у периоду од најмање десет година после датума
израде последње машине.
67. Декларација о уградњи делимично завршене машине
Декларација о уградњи делимично завршене машин односи се
искључиво на машине у стању у коме су стављене на тржиште, и
искључује компоненте које су накнадно додате и/или операције које је
накнадно извршио крајњи корисник. Такође, декларација мора да буде
сачињена на српском језику, односно на једном од службених језика ЕУ са
одговарајућим преводом на српски језик. Декларација о уградњи
делимично завршене машине мора да садржи следеће податке:
1) назив и адресу седишта произвођача делимично завршене машине и
његовог заступника,
2) име и адресу лица овлашћеног за сачињавање техничке документације
3) опис и ознаку делимично завршене машине који садрже, општи
назив, функцију, модел, тип, серијски број и трговачки назив,
4) наводе о битним захтевима овог правилника који су примењени и
испуњени Навод о усаглашености делимично завршене машине са
другим посебним, прописима када су они примењени,
5) изјаву о преузимању обавезе достављања одговарајућих података и
информација о делимично завршеној машини, на захтев надлежног
инспектора,
6) навођење да делимично завршена машина не сме бити пуштена у
рад све док се за машину, у коју ће се уградити, не утврди да је
усаглашена са захтевима о безбедности машина,
7) место и датум издавања декларације о уградњи делимично
завршене машине и
8) идентификацију и потпис овлашћеног лица, одговорног за сачињавање
декларације о уградњи делимично завршене машине у име
произвођача или његовог заступника.
Произвођач делимично завршене машине или његов заступник
чува оригиналну декларацију о уградњи делимично завршене машине
у периоду од најмање десет година после датума израде последње
делимично завршене машине.
68. Техничка документација за машину
Техничка документација мора да потврди да машина испуњава
захтеве о безбедности машина и обухвата пројектовање, израду и рад
машине у оној мери у којој је то потребно за оцењивање усаглашености.
Такође, техничка документација мора да буде сачињена на српском
језику, односно на једном од службених језика ЕУ са одговарајућим
преводом на српски језик. Техничка документација обухвата:
- конструкциону документацију и
- интерне мере произвођача које ће се примењивати да би се
обезбедило да машине буду усаглашене са захтевима о
безбедности машина.
Конструкциона документација садржи:
- општи опис машине,
- склопни цртеж машине и одговарајуће описе и објашњења неопходне
за разумевање рада машине,
- комплентну документацију (цртежи, прорачуни, резултати испитивања,
сертификати …) који су неопходни за оцењивање усаглашености
машине са битним захтевима за здравље и безбедност,
- документацију о процени ризика која садржи списак битних захтева за
здравље и безбедност који се примењују на ту машину и опис
заштитних мера које су примењене ради елиминисања
идентификованих опасности или ради смањења ризика и кад је то
примењиво, навођење преосталих ризика у вези са машином,
- примењене стандарде и друге техничке спецификације, са
навођењем битних захтева за здравље и безбедност које покривају ти
стандарди и спецификације,
- техничке извештаје са резултатима обављених испитивања од стране
произвођача или од стране Именованог тела,
- примерак упутства за машину,
- кад је то потребно, декларацију о уградњи делимично завршене
машине и одговарајуће упутство за монтажу те машине,
- примерке декларације о усаглашености машине или других
производа уграђених у машину и
- примерак декларације о усаглашености машине.
Код серијске производње произвођач мора обављати потребна
истраживања и испитивања компоненти, опреме или завршене машине, да
би одредио да ли пројекти за те компоненте, опрему или машину и
њихову израду омогућавају безбедну монтажу и пуштање у рад.
Одговарајући извештаји и резултати истраживања и испитивања, морају
бити укључени у техничку докумнентацију.
Техничка документација мора бити доступна надлежним инспекторима
најмање десет година после датума производње машине или десет године
после датума последњег произведеног примерка, у случају серијске
производње.
69. Техничка документација за делимично завршену машину
Техничка документација мора да потврди да делимично завршена
машина испуњава захтеве о безбедности машина и обухвата
пројектовање, израду и рад машине у оној мери у којој је то потребно за
оцењивање усаглашености. Такође, техничка документација мора да буде
сачињена на српском језику, односно на једном од службених језика ЕУ са
одговарајућим преводом на српски језик. Техничка документација
обухвата:
- конструкциону документацију и
- интерне мере произвођача које ће се примењивати да би се
обезбедило да делимично завршена машина буде усаглашена са
захтевима о безбедности машина.
Конструкциона документација садржи:
- склопни цртеж делимично завршене машине и одговарајуће описе и
објашњења неопходне за разумевање рада машине,

- комплентну документацију (цртежи, прорачуни, резултати испитивања,
сертификати…) који су неопходни за оцењивање усаглашености
машине са битним захтевима за здравље и безбедност,
- документацију о процени ризика која садржи списак битних захтева за
здравље и безбедност који се примењују на ту делимично завршену
машину и опис заштитних мера које су примењене ради елиминисања
идентификованих опасности или ради смањења ризика и кад је то
примењиво, навођење преосталих ризика у вези са делимично
завршеном машином,
- примењене стандарде и друге техничке спецификације, са
навођењем битних захтева за здравље и безбедност које покривају ти
стандарди и спецификације,
- техничке извештаје са резултатима обављених испитивања од стране
произвођача или од стране Именованог тела и
- примерак упутства за монтажу делимично завршене машине.
Код серијске производње произвођач мора обављати потребна
истраживања и испитивања компоненти, опреме или завршене машине, да
би одредио да ли пројекти за те компоненте, опрему или машину и
њихову израду омогућавају безбедну монтажу и пуштање у рад.
Одговарајући извештаји и резултати истраживања и испитивања, морају
бити укључени у техничку докумнентацију. Техничка документација мора
бити доступна надлежним инспекторима најмање десет година после
датума производње машине или десет године после датума последњег
произведеног примерка, у случају серијске производње.
Објекти, просторије и простори намењени за рад 77
4.1 ОБЈЕКТИ, ПРОСТОРИЈЕ И ПРОСТОРИ НАМЕЊЕНИ

ЗА РАД
Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на

радном месту („Сл. Гласник РС, бр. 21/09“)
1. Обавезе послодавца у смислу овог правилника

Послодавац је дужан да обезбеди да се:
1. саобраћајне површине ка излазима за евакуацију у случају
опасности, као и сами излази, увек буду слободни,
2. редовно врши техничко одржавање радног места и опреме за
рад, а све уочене недостатке отклони одмах,
3. радно место и опрема за рад, редовно чисти и одржава на
задовољавајућем нивоу хигијене и
4. редовно одржава и проверава исправност опреме и уређаја
намењених за спречавање или отклањање опасности и/или
штетности.
2. Електричне инсталације
Електричне инсталације морају да буду постављене тако да не
представљају опасност која може бити узрок пожара или експлозије. При
пројектовању, постављању и избору материјала и заштитних уређаја мора
се узети у обзир висина напона, спољашњи утицаји и компетентност лица
која имају приступ инсталацијама. Сва лица морају да буду заштићена од
опасног дејства електричне струје. Електричне инсталације, а нарочито
оне које су изложене спољашњим утицајима, морају се редовно
прегледати и одржавати у исправном стању.
3. Инсталације за развођење флуида
Инсталације за развођење флуида морају да буду пројектоване и
постављене тако да не представљају опасност која може бити узрок
пожара или експлозије, такође се морају редовно прегледати и одржавати
у исправном стању. Сва лица морају да буду заштићена од опасног и/или
штетног дејства флуида који се разводи инсталацијом.
4. Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају
опасности
Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају
опасности морају увек да буду слободни и омогућавати излаз најкраћом
саобраћајном површином до безбедног подручја такође исти морају бити
обележени одговарајућим ознакама које морају да буду постојане и
постављене на одговарајућим местима. Број, распоред и величина
саобраћајних површина и излаза за евакуацију у случају опасности зависе
од врсте опреме за рад која се користи, величине објекта у којем се налазе
радна места и највећег броја лица која могу бити присутнa у објекту.
78 Објекти, просторије и простори намењени за рад
Врата за евакуацију у случају опасности морају се отварати у правцу

излаза из објекта. Коришћење клизних или ротационих врата није
дозвољено, такође иста не смеју да буду закључана или на други начин
блокирана.
Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности,
као и саобраћајне површине и врата која омогућавају приступ њима,
морају бити слободни од било каквих препрека тако да се могу користити у
сваком тренутку без сметњи. Такође ове површине и излази морају имати
безбедносно осветљење у случају престанка снабдевања електричном
енергијом.
5. Проветравање затвореног простора и откривање и гашење
пожара
На радним местима у затвореном простору мора да буде обезбеђена
довољна количина свежег ваздуха, узимајући у обзир радне методе и
активности, односно послове који се обављају у процесу рада и физичке
напоре који се захтевају од запослених.
Када се користи систем принудног проветравања, тај систем се мора
одржавати у исправном стању и мора бити опремљен уређајем за
јављање квара. Такође ови и уређаји за климатизацију не смеју изазивати
непријатност запосленима услед повећане брзине струјања ваздуха. Све
наслаге прашине и нечистоће у овим уређајима морају да буду одмах
уклоњене.
Откривање и гашење пожара мора да буде обезбеђено у складу са
прописима о заштити од пожара, а нарочито да у зависности од величине
и намене објекта, опреме за рад, физичких и хемијских карактеристика
присутних материја и највећег могућег броја присутних лица у објекту, на
радним местима се мора обезбедити довољан број уређаја и инсталација
за гашење пожара и, где је то потребно, за откривање и јављање пожара.
Опрема за гашење пожара која није уграђена мора да буде лако доступна,
једноставна за употребу и обележена одговарајућим ознакама које морају
бити постојане и постављене на одговарајућим местима.
6. Температура у радним и помоћним просторијама
У току рада температура у радним и помоћним просторијама у
којима се налазе радна места мора да буде одговарајућа, у зависности од
метода рада и активности, као и физичког оптерећења запослених, осим
на радним местима на којима је условљена технолошким процесом. У
другим просторијама као што су просторије за одмор, запослене који су на
дужности, узимање хране и пружање прве помоћи и у санитарним
просторијама мора да буде у складу са наменом тих просторија.
Параметри микроклиме (температура, релативна влажност и брзина
струјања ваздуха) у радним просторијама морају да буду у складу са
вредностима наведеним у табели 4.1. Па тако, температура мора да се
креће у интервалу од 15 оС до 28 оС у зависности од спољашње
температуре. Релативна влажност мора бити у интервалу од 55% до 75%,
док брзина струјања ваздуха мора бити у интервалу од 0,3m/s до 1m/s у
зависности од спољашње температуре.
Табела 4.1 – Вредности параметара микроклиме у радним и помоћним просторијама

Температура спољашњег
до +5°С ваздуха
од +5 до +15°С више од +15°С
врста рада Темпе- Рел. Брзина Темпе- Рел. Брзина Темпе- Рел. Брзина
ратура влажност струјања ратура влажност струјања ратура влажност струјања
[°С] [%] [m/s] [°С] [%] [m/s] [°С] [%] [m/s]
лаки 28°С→55
рад
26°С→60
(рад 18 - 28 max 75 max 0,3 18 - 28 max 75 max 0,6 max 28 max 0,5
без 24°С→65
физичког < 24°С→73
напрезањ
средњи 28°С→55
рад а)
(лаки 26°С→60
физички 15 - 28 max 75 max 0,5 15 - 28 max 75 max 0,6 max 28 max 0,7
рад)
24°С→65
< 24°С→73
28°С→55
тешки рад 15 -28 max 75 max 0,5 15 - 28 max 75 max 0,6 max 28 max 1,0
26°С→60
(тешки
физички 24°С→65
рад) < 24°С→73
7. Природно и вештачко осветљење

Радна места морају да имају довољно природне светлости и
морају бити опремљена изворима вештачког осветљена који морају да
обезбеде адекватну осветљеност. Инсталације за осветљавање морају
да буду постављене тако да не представљају опасност за запослене која
би се појавила у зависности од врсте осветљења. На радним местима где
су запослени изложени ризицима у случају нестанка вештачког
осветљења, таква радна места морају бити опремљени безбедносним
осветљењем. Осветљење на радним местима се обезбеђује и одржава
у складу са условима технолошког процеса тако да осветљеност радног
места буде равномерна и уједначена. Боја вештачког осветљења којa се
користи не сме да утиче на препознавање ознака за БЗР.
8. Подови, зидови, таванице и кровови
Подови радних и помоћних просторија не смеју имати опасне
избочине, рупе или нагибе и бити клизави и морају бити стабилни и чврсти.
Такође, морају да буду адекватно топлотно изоловани и електро-
проводљиви или електро-изолациони у зависности од технолошког
процеса. У просторијама у којима може доћи до разливања течности или
кондензације водене или других пара, подови радних просторија морају да
буду изведени са нагибом према отворима одводних канала.
Површине подова, зидова и таваница у просторијама морају да буду такви
да могу да се чисте или одржавају на потребном нивоу хигијене. Такође,
морају да буду отпорни на оштећење од механичких и других утицаја,
водонепропусни и изведени тако да обезбеђују заштиту од атмосферских
утицаја, буке и вибрација и спречавају продирање опасних материја.
Зидови радних и помоћних просторија морају да буду изведени тако да се
код отвора у зиду чија је висина парапета мања од 90 cm поставља
заштитна ограда. Провидни или прозрачни зидови, а нарочито преградни
зидови од стакла морају бити видно означени и израђени од безбедног
материјала или на тим местима морају да буду заштићени тако да
запослени не могу да дођу у контакт са њима или да претрпе повреду у

случају њиховог лома.
Приступ крововима који су израђени од недовољно чврстог материјала
несме бити дозвољен, осим у случају када је обезбеђена опрема или су
предузете посебне мере за безбедан рад на крову.
9. Прозори, врата и капије
Положај, број и димензије врата и капија као и материјали од
којих су израђени одређује се у зависности од природе и намене
просторија или простора. Провидна врата морају бити обележена
одговарајућим, лако уочљивим ознакама. Салонска врата и капије морају
да буду провидна или да имају провидне површине. Ако провидне или
прозрачне површине на вратима и капијама нису израђене од безбедних
материјала те површине морају бити заштићене од лома.
Клизна врата морају имати безбедоносни уређај који спречава да врата
искоче из шина и да се сруше, док врата и капије које се отварају на горе
морају да имају механизмом који спречава њихов пад.
Врата дуж саобраћајних површина за евакуацију морају да буду
обележена на одговарајући начин и изведена да се могу отварати са
унутрашње стране брзо и лако у сваком тренутку без било каквих препрека
или помагала док су запослени присутни на радним местима.
У непосредној близини капија које су намењене за пролаз возила, морају
да буду и посебна врата за пролаз лица, уколико пролаз лица кроз те
капије није безбедан. Та врата морају бити видно обележена и увек
слободна.
Врата на механизовани погон не смеју да функционишу тако да су
запослени изложени опасностима од настанка повреда и да буду уграђена
са заштитном блокадом за тренутно заустављање која мора да буде лако
уочљива и приступачна. Уколико се, у случају нестанка напајања, врата не
отварају аутоматски, мора бити могуће ручно их отворити.
Врата на просторијама код којих постоји опасност од експлозије, израђују
се од материјала који не може да произведе варницу, а постављају се тако
да се отварају у правцу излаза.
10. Заштитне ограде и степеништа
Степеништа се изграђују и одржавају тако да обезбеђују:
1. несметано излажење из свих делова објекта,
2. потребну пропусну моћ и
3. најкраћи пут према излазу из објекта са јасно означеним смером
кретања ка степеништу.
Степеништа се изграђују са степеницама једнаког облика и димензија.

Завојно степениште издводи се тако да, на најужем делу, ширина газишта
не буде мања од 10 cm.
На степеништу које има преко 10 степен0ика заштитна ограда се поставља
са обе стране, а на степеништу до 10 степеника, уколико не премошћава

подлогу на коју се може пасти са висине веће од 1 m, ограда се може
поставити само са једне стране. Пролази, прелази, радне платформе и сва
радна места на висини већој од 1 m од пода или подлоге на коју се може
пасти, ограђују се заштитном оградом. Заштитне ограде изводе се тако да
обезбеђују:
1. стабилност појединих елемената, међусобне везе елемената и
ограде у целини, прорачунатих на најнеповољније хоризонтално и
вертикално оптерећење, које се може појавити,
2. конструкцију ограде са распоредом елемената, да једна димензија
слободног отвора у огради не буде већа од 25 cm,
3. да елементи испуне ограде буду са унутрашње стране стуба ограде,
4. да висина од површине пода или подлоге до горње ивице ограде не
буде мања од 100 cm, а код косих ограда на степеништима, да висина
буде најмања 100 cm мерено вертикално од средине газишта до
горње ивице ограде,
5. да крајеви елемената ограде буду чврсто ослоњени, да не буду
постављени у облику препуста и
6. да површине елемената ограде буду глатке и без неравнина о које би
се могли повредити делови тела запослених или закачити одећа.
Покретне степенице и стазе морају да функционишу безбедно. Покретне
степенице и стазе морају да буду опремљене са свим неопходним
заштитним уређајима и лако уочљивим и доступним заштитним
блокадама.
11. Саобраћајне површине
Саобраћајне површине морају бити размештени и изграђени тако
да се обезбеди једноставан, безбедан и одговарајући приступ лицима и
возилима на начин да запослени који раде у близини тих саобраћајних
површина не буду изложени опасностима. Димензије саобраћајних
површина за кретање лица и/или превоз робе морају да буду одређене у
зависности од броја могућих корисника и врсте активности које се
обављају. У зависности од намене радне просторије и врсте опреме,
саобраћајне површине морају бити видно обележене одговарајућим
ознакама, редовно контролисати и одржавати у исправном стању.
Постављају у нивоу пода тако да одступање не прелази ± 1,0 cm.
Ако се саобраћајне површине користе за кретање возила, мора се
обезбедити довољно широк и безбедан пролаз за кретање лица. Између
саобраћајних површина за кретање возила и врата, капија, пролаза за
лица, ходника и степеништа потребно је обезбедити довољну ширину
пролаза. Минималне димензије ширине саобраћајних површина и пролаза
у радним просторијама наведене у Табели 4.2.
Табела 4.2 – Минималне димензије ширине саобраћајних површина

Ширина
Саобраћајне површине и пролази
[m]
Главна саобраћајна површина – пролаз за запослене 1,50
Споредна саобраћајна површина – пролаз за запослене 1,00
Пролази за чишћење, одржавање и послуживање опреме за рад 0,75

Саобраћајна површина за кретање возила 1,80
Додатак на ширину возила, односно најширег дела који се превози да би се
0,80
добила оптимална ширина пролаза
Просторије ширине до 15m – један пролаз 1,80
Просторије ширине од 16 m до 40 m – један пролаз 2,40
један пролаз 3,00
Просторије ширине од 41 m до 80 m
два пролаза по 2,00
Просторије ширине преко 80 m, на сваких 40 m ширине по један пролаз 3,00
Ако на радним местима постоје места којима је приступ ограничен - опасне
зоне, те зоне морају да буду опремљене направама које спречавају
приступ неовлашћеним лицима. Потребно је предузети одговарајуће мере
у циљу заштите запослених који су овлашћени да улазе у опасне зоне.
Опасне зоне морају бити јасно обележене одговарајућим ознакама.
На саобраћајним површинама на којима се крећу возила, обезбеђују се:
1. саобраћајни знаци и везе са путевима у складу са прописима о
безбедности саобраћаја,
2. прописано осветљење за време рада ноћу и у условима смањене
видљивости,
3. посебне површине за паркирање путничких и теретних возила и
4. посебни знаци упозорења, сигнали или браници на местима
која немају довољну прегледност.
Разводи инсталација (електричне енергије, водовода, канализације,
гасова, пара, компримованог ваздуха и сл.) постављају се изван
саобраћајних површина и других места где постоји могућност њиховог
механичког оштећења.
12. Места и рампе за утовар и истовар
Места и рампе за утовар и истовар морају да одговарају
димензијама терета којим се манипулише, такође морају да имају најмање
један излаз, а када је то технички могуће морају имати излазе на две
стране.
Рампе за утовар и истовар морају да буду обезбеђене тако да се спречава
пад запослених. Приликом постављања возила на местима и рампама
за утовар и истовар, растојање између возила која стоје у колони не сме
бити мање од 1 m, а растојање између возила која стоје једно поред другог
не сме бити мање од 1,5m.
Саобраћајне површине ка местима и рампама за утовар и истовар под
нагибом морају бити у зимском периоду очишћене од леда и снега и
посуте песком или неким шљунком, како би се спречило клизање. Такође
ширина саобраћајница не сме бити мања од 5m при двосмерном кретању
возила, односно 3 m при једносмерном кретању возила.
Брзина кретања возила на местима и рампама за утовар и истовар и
саобраћајним површинама ка њима не сме бити већа од 10 km/h, а у
затвореним магацинима и складиштима не сме бити већа од 5 km/h.
Места и рампе за утовар и истовар морају бити ноћу осветљене

светлошћу јачине најмање 10 Lx.
13. Димензије радних просторија
Радне просторије морају имати довољну висину, површину пода и
ваздушни простор тако да је запосленима омогућено да безбедно
обављају свој рад, без ризика по њихову безбедност, здравље и
благостање на раду.
Величине слободних простора на радним местима морају бити
такве да омогућавају запосленима несметано кретање ради обављања
радних активности. Чиста висина помоћних просторија обезбеђује се и
одржава тако да не буде мања од 2,60 m. Привремени објекти (типа
контејнера или киоска), у којима се налазе просторије за радна места, могу
се користити за радна места, ако чиста висина просторија није мања од
2,20 m. Површина по једном запосленом у производним погонима не сме
бити мања од 2m2, док у административним пословима она не сме
износити испод 3m2. Запремина по једном запосленом не сме бити мања
од 10m2, док у производним погонима где се појављују штетности она не
сме бити мања од 12m2.
14. Санитарне просторије и просторије за одмор, загревање
запослених и пружање прве помоћи
Запосленима морају да буду обезбеђене приступачне просторије
за одмор у зависности од врсте послова и броја присутних запослених, ово
се не односи на запослене који раде у канцеларијама или сличним радним
просторијама, у којима је обезбеђен одговарајући одмор током паузе. Ако
просторија за одмор није обезбеђена, мора се обезбедити друга
просторија у којој запослени могу да бораве у току тих прекида.
Просторије за одмор морају да буду довољно велике и опремљене
одговарајућим бројем столова и седишта са наслоном за довољан број
запослених, у тим просторијама је забрањено пушење. Ако се просторије
за одмор користе за узимање хране морају да имају умиваоник са топлом
и хладном водом и обезбеђено проветравање.
У зависности од величине објекта, врсте послова и учесталости повреда
на раду мора да буде обезбеђена једна или више просторија за пружање
прве помоћи. Где постоји већа могућност настанка повреда на раду на
сваких 100 запослених мора да буде обезбеђена најмање једна просторија
за пружање прве помоћи.
Просторије за пружање прве помоћи морају бити опремљене неопходним
инсталацијама и опремом за пружање прве помоћи. Просторије за
пружање прве помоћи морају бити обележене. Опрема за пружање прве
помоћи мора да буде доступна и приступачна на свим местима где услови
рада то захтевају и обележена. Адреса и број телефона најближе службе
хитне помоћи морају бити истакнути на видном месту.
Адекватни гардеробни ормани морају да буду обезбеђени за запослене
који користе радна одела и униформе уколико се због здравствених или
других разлога не може очекивати да се пресвлаче у другим просторијама.
Гардеробе морају бити приступачне, довољног капацитета и да имају
места за седење. Када околности то захтевају (нпр. опасне материје,

влага, нечистоћа и сл.) морају се обезбедити услови у којима се радна
одећа чува на месту одвојено од личне одеће и ствари.
За запослене мора да буде обезбеђен довољан број одговарајућих тушева
нарочито за запослене који обављају послове при којима долази до
прљања, квашења тела и одеће, знојења и појаве прашине, као и за
запослене који раде са отровним, заразним или јонизујућим материјама и
запослене који учествују у процесу прераде прехрамбених производа,
израде стерилних материјала или из здравствених разлога. Неопходно је
обезбедити одвојене тушеве за мушкарце и жене.
Број тушева у купатилу одређује се зависно од врсте послова и
броја присутних запослених. У близини радних места, радних просторија,
просторија за одмор, гардероба и просторија са тушевима, морају бити
обезбеђене посебне просторије са одговарајућим бројем тоалета и
умиваоника.
Просторије за повремено загревање запослених морају бити обезбеђене
за запослене који обављају послове у магацинима, складиштима,
хладњачама или на отвореном простору, а њихова величина одређује
се у зависности од броја запослених који ће их истовремено
користити. Температура ваздуха у просторијама за повремено загревање
запослених не сме да буде мања од 15°C.
15. Радна места у објектима намењеним за рад на отвореном
простору
Радна места, саобраћајне површине и други простори или
инсталације који се налазе на отвореном, а на којима раде или их користе
запослени приликом обављања својих радних активности морају да буду
организовани на начин да омогуће безбедно кретање лица и возила.
Простор за рад на отвореном мора бити осветљен вештачким
осветљењем када природно осветљење није задовољавајуће. Радна
места на отвореном простору морају бити тако уређена да запослени који
раде на тим раним местима:
1. буду заштићени од неповољних временских прилика и предмета
који могу пасти,
2. нису изложени нивоима физичких, хемијских, биолошких
или осталих штетности који су штетни по безбедност и здравље,
3. могу брзо да напусте своја радна места и да се склоне на
безбедно подручје,
4. имају обезбеђену прву помоћ и
5. не могу да се оклизну и падну.
Средства за рад 87
4.2 СРЕДСТВА ЗА РАД
Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав

рад при коришћењу опреме за рад
(„Сл. Гласник РС“, бр. 23/09, 123/12 и 102/15)
16. Израз „опрема за рад“ у смислу овог правилника

Опрема за рад је машина, уређај, постројење, инсталација, алат и
сл. Која се користи у процесу рада.
17. Израз „коришћење опреме за рад“ у смислу овог
правилника
Коришћење опреме за рад јесу све активности које се односе на
опрему за рад као што су покретање или заустављање, односно њена
употреба, транспортовање, поправљање, измене којима се не мења
намена, одржавање, сервисиарање и специфично чишћење.
18. Израз „употреба опреме за рад“ у смислу овог правилника
Употреба опреме за рад јесте њено подешавање, програмирање
или репрограмирање, покретање, заустављање или чишћење.
19. Израз „подручје опасности“ у смислу овог правилника
Подручје опасности јесте пордручје унутар опреме за рад или у
њеној околини, у којем за запосленог који је изложен опасностима или
штетностима постоји ризик од настанка повреда и оштећења здравља.
20. Израз „рад на висини при коришћењу опреме за рад“
Рад на висини при коришћењу опреме за рад јесу све активности
приликом којих постоји опасност од пада лица са висине веће од два
метра од подлоге услед тога што радни простор није заштићен од пада са
висине.
21. Обавезе послодавца у вези са опремом за рад
Опрему за рад може да користи само запослени који је за то
стручно оспособљен. Послодавац је дужан да обезбеди примену мера
БЗР, којима се ризик од настанка повреда и оштећења здравља за
запослене отклања или своди на најмању могућу меру, при коришћењу
опреме за рад, а посебно:
1. да се опрема за рад користи у складу са наменом,
2. да је опрема за рад одговарајућа за обављање послова или да је
на правилан начин прилагођења за ту сврху и
3. да се опрема за рад користи у складу са свим безбедносно-
техничким подацима документацији произвођача.
При избору опреме за рад мора се водити рачуна о специфичним радним
условима и постојећим опасностима и штетностима на радним местима и у
88 Средства за рад
радној околини, као и о опасностима и штетностима које могу настати при

коришћењу те опреме за рад.
Послодавац је дужан да руковаоцима обезбеди упутство за употребу
опреме за рад. Послодавац је дужан да, у случају када се при коришћењу
опреме за рад појављују специфични ризици од настанка повреда и
оштећења здравља запослених, обезбеди:
1. да ту опрему за рад могу да употребљавају само руковаоци и
2. да поправљање, измене којима се не мења намена, одржавање,
сервисирање и специфично чишћење опреме обављају
запослени који су за то одређени.
22. Обавештавање запослених
Информације о мерама за БЗР при коришћењу опреме за рад морају да
садрже податке који се односе на:
1. услове употребе опреме за рад,
2. предвидиве неуобичајене ситуације и
3. закључке који су добијени на основу искустава стечених при
коришћењу опреме за рад.
23. Oпшти захтеви за управљачке уређаје опреме за рад
Управљачки уређаји опреме за рад морају бити јасно видљиви и
препознатљиви и на одговарајући начин означени. Такође, управљачки
уређаји приликом ненамерне употребе не смеју да изазову било какву
опасност и морају се налазити изван подручја опасности, осим у
случајевима где је то неопходно.
Руковалац мора да обезбеди да нико није присутан у подручју
опасности, у супротном сигнал упозорења звучни и/или визуелни мора
аутоматски да се укључи сваки пут пре покретања машине. Запослени који
је изложен мора да има довољно времена да брзо избегне опасности које
је проузроковало покретање или заустављање опреме за рад. Покретање
опреме за рад мора бити могуће само намерним активирањем
уређаја предвиђеног за ту сврху. Исти захтев се примењује при:
1. поновном покретању опреме за рад након заустављања и
2. вршењу значајних промена радних услова, под условом да
поновно покретање нe проузрокује било какву опасност.
Сва опрема за рад, по потреби и радна станица, мора бити опремљена са
управљачким уређајем за заустављање појединих елемената или
целокупне опреме за рад. Када се опрема за рад или њени потенцијално
опасни делови зауставе, мора се прекинути напајање енергијом
одговарајућих покретача.
24. Oпшти захтеви за управљачке уређаје опреме за рад
Уколико постоји ризик од механичког контакта са покретним деловима
опреме за рад који може да доведе до повреде, ти делови морају да буду
опремљени заштитницима или уређајима који спречавају приступ подручју
опасности или који заустављају кретање опасних делова пре него што се
дође у подручје опасности. Заштитници и уређаји за заштиту:
1. морају да буду робустне конструкције,
2. не смеју проузроковати додатне опасности,
3. морају бити такви да се не могу лако уклонити или онеспособити,

4. морају да буду постављени на одговарајућем растојању од
подручја опасности,
5. морају што је могуће мање ометати преглед производног процеса и
6. морају да омогућавају активности које су неопходне да би се
монтирали или одржавали, при чему се приступ ограничава само
на она подручја у којима треба да се обави посао.
Уређаји за упозорење на опреми за рад морају бити лако уочљиви и
разумљиви. Одржавање се обавља када је опрема за рад заустављена, у
супротном мора да се предузму одговарајуће мере заштите или да се
операције одржавање обавља изван подручја опасности, такође се мора
водити књига одржавања која мора бити ажурна.
Запослени морају имати безбедан приступ свим подручјима која су
неопходна за производњу, подешавање и одржавање опреме за рад и
морају бити у могућности да у њима безбедно бораве. Такође опрема за
рад мора имати ознаке и уређаје за упозорење како би се обезбедила
заштита запослених.
Тамо где постоји могућност случајног блокирања покретних делова опреме
за рад и њених пратећих делова и/или било чега што се вуче, а што може
да представља одређени ризик, таква опрема за рад мора да буде
опремљена на начин да се спречи блокирање покретних делова опреме за
рад. У случају да то није могуће, потребно је предузети све мере да се
избегну сви штетни утицаји по запослене.
Опрема за рад мора бити одговарајућа како би се ризици од избијања
пожара, експлозије прегревања или испуштања гасова, прашине, течности,
испарења који се користе или складиште у опреми за рад елиминисали
или свели на минимум. Такође ризик од директног или индиректног
додира инсталације и опреме под напоном мора бити сведена на
минимум.
Опрема за рад која представља ризик због емисија гасова, испарења,
течности или прашине, мора бити снабдевена одговарајућим уређајима за
задржавање и/или одстрањивање опасних материја у близини извора
опасности.
25. Oпшти захтеви при коришћењу за опрему за рад
Опрема за рад мора бити монтирана, постављена и коришћена на такав
начин да се смање ризици по кориснике и друге запослене, тако што
ће се обезбедити довољно простора између покретних делова опреме
за рад и непокретних или покретних делова у њеној околини и како би сви
облици енергије и супстанце које се користе или које настају могли бити
унети или уклоњени на безбедан начин. Монтажа или демонтажа опреме
за рад мора се изводити поштујући упутства произвођача. Опрема за рад
коју може да удари гром при коришћењу мора бити заштићена
средствима против удара грома.
26. Опште мере за покретну опрему за рад

Покретна опрема за рад на којој се возе запослени мора бити
пројектована да се приликом коришћења ограниче ризици који настају
услед окретања и превртања опреме:
1. заштитном направом која ће спречити нагињање или превртање,
2. конструкцијом која омогућава довољан простор руковаоцу опреме
за рад ако се опрема за рад нагне или преврне и
3. неким другим уређајем којим се постиже сличан ефекат.
Тамо где постоји ризик да запослени који управља опремом за рад у
случају превртања опреме за рад буде пригњечен између делова опреме
за рад и подлоге, мора бити уграђена посебна заштитна конструкција која
ће то спречити. Самоходно возило на механизовани погон у коме се
налазе један или више запослених мора бити прилагођено или опремљено
тако да ограничи ризик од превртања, нпр:
1. постављањем кабине за возача,
2. заштитном конструкцијом која спречава превртање,
3. конструкцијом која осигурава, у случају да се самоходно возило
на механизовани погон преврне, довољан простор између
подлоге и одређених делова самоходног возила на механизовани
погон и запослених у њему и
4. конструкцијом која обезбеђује да запослени на седишту за возача
не могу бити пригњечени деловима самоходног возило на
механизовани погон које се преврнуло.
Самоходна опрема за рад која при покретању може изазвати ризике за
лица, мора да испуни следеће захтеве:
1. мора имати уређаје који спречавају случајно покретање опреме,
2. мора имати уређаје за смањивање последица судара,
3. мора имати уређај за кочење и заустављање,
4. У случају отказа главног управљачког уређаја мора бити
обезбеђен управљачки уређај за случај опасности,
5. када је прегледност возача ограничена потребно је уградити
одговарајуће помоћне уређаје,
6. опрема за рад ноћу или на тамним местима мора бити
опремљена одговарајућим осветљењем,
7. опрема за рад која представља опасност од пожара мора бити
опремљена противпожарним апаратима,
8. опрема за рад са даљинским управљањем мора бити опремљена
уређајима за аутоматско и тренутно заустављање чим изађе из
контролисаног простора и
9. опрема за рад на даљинско управљање која под нормалним
условима може изазвати опасност од пригњечења или повреда,
мора имати уређаје који штите од тог ризика.
27. Посебне мере при коришћењу покретне опреме за рад
Самоходну опрему за рад могу да користе само запослени који су
стручно оспособљени за безбедну употребу такве опреме. Приликом
коришћења самоходне опреме за рад у радном простору потребно је
придржавати се прописаних мера за брзину кретања, ширину саобраћајних

површина, стања подлоге и нагиба. Неопходно је предузети организационе
мере како би се спречило да запослени који иду пешице уђу у подручје
рада самоходне опреме за рад. Ако радови могу да се обаве само ако су
присутни запослени који иду пешице, морају се предузети одговарајуће
мере како би се спречило да запослени буду повређени самоходном
опремом за рад.
Превоз запослених на покретној опреми за рад на механизовани погон
дозвољен је само ако постоје одговарајући безбедносни уређаји за ту
сврху. Ако се радови обављају у току превоза, потребно је подесити
брзину кретања. Опрема за рад са мотором са унутрашњим сагоревањем
сме се користити у радним просторима само ако се обезбеде довољне
количине свежег ваздуха.
28. Опште мере за рад опреме за дизање терета
Када је опрема за рад која служи за дизање терета
уграђена, неопходно је у току коришћења обезбедити њену снагу и
стабилност, посебно имајући у виду терет који треба да се подиже и
напрезање које се ствара на месту постављања или причвршћена на
конструкцију. Машина за дизање терета мора бити јасно обележена са
дозвољеним радним оптерећењем. Прибор за дизање мора бити
обележен на такав начин да је могуће идентификовати карактеристике које
су битне за безбедно коришћење. Трајно уграђена опрема за рад мора
бити израђена тако да се смање ризици у вези са теретом да:
1. удари запослене,
2. не може да дође до опасног померања или слободног пада и
3. неочекивано падне.
Опрема за рад која није пројектована за дизање лица, али би могла бити
погрешно коришћена у ту сврху, мора имати јасно и неизбрисиво
упозорење о забрани дизања лица. Опрема за рад за дизање или
премештање запослених мора бити таква да:
1. спречи ризик од пада корпе, помоћу одговарајућих уређаја,
2. спречи да корисник испадне из корпе,
3. спречи да корисник буде, пригењечен, захваћен односно
затворен или ударен путем случајног додира са објектима и
4. осигура да лица заробљена у корпи у случају незгоде нису
изложена опасности и могу да се ослободе.
Ако из разлога у вези са разликама од места и висине, није могуће избећи
ризике од пада корпе никаквим мерама безбедности, неопходно је
уградити уже за вешање са повећаним коефицијентом безбедности које
треба проверавати сваког радног дана.
Опрема за дизање терета мора бити стабилна у току коришћења у свим
предвидивим условима, узимајући у обзир стање подлоге. Дизање лица
дозвољено је уз примену прибора за ту сврху, осим под условом да су
предузете одговарајуће мере како би се осигурала безбедност и здравље
на раду. Лица која се подижу морају бити опремљена поузданим
средствима комуникације, такође не смеју напуштати контролни положај.
Запослени не смеју бити присутни испод терета који виси, ако то услед
природе посла није могуће, мора се применом других мера обезбедити
одговарајућа безбедност запослених.
Прибор за дизање терета мора бити изабран према карактеристикама
терета који се преноси, тачкама затезања, причвршћивања и
атмосферским условима, узимајући у обзир начин и путању дизања.
Такође, прибор за дизање мора бити јасно обележен тако да су корисници
упознати са његовим карактеристикама и мора се чувати тако да је
обезбеђен од оштећења или смањења поузданости.
29. Посебне мере за рад опреме за дизање терета који није
вођен
Када су два или више елемента опреме за рад за дизање терета
монтирани или постављени на локацији тако да се њихови радијуси
преклапају, морају се предузети одговарајуће мере да се избегне
сударање терета и/или самих делова опреме.
На покретној опреми за дизање терета мора се спречити њено нагињање,
превртање, померање или клизање. Уколико руковалац опреме за дизање
терета нема непосредну видљивост целокупне путање терета, стручно
лице мора бити у комуникацији са руковаоцем и да га наводи, а морају се
предузети и организационе мере да се спречи сударање терета које би
могло да угрози запослене. При ручном везивању или скидању терета рад
мора бити организован тако да запослени има контролу над опремом за
рад.
Све операције дизања терета морају бити правилно планиране, са
одговарајућим надзором. Посебно, ако терет мора бити подигнут
истовременим коришћењем два или више делова опреме за дизање
терета који није вођен, мора се утврдити и применити поступак да би се
обезбедила добра координација између руковалаца.
Уколико опрема за рад за дизање терета који није вођен не може да
задржи терет у случају потпуног или делимичног прекида снабдевања
електричном енергијом, морају се спровести одговарајуће мере да би се
избегло излагање запослених ризицима који могу настати. Терет који виси
не сме бити остављен без надзора осим у случају када је забрањен
приступ у подручје опасности, а терет безбедно виси и безбедно се држи.
Коришћење опреме за дизање терета мора бити обустављено када се
метеоролошки услови погоршају до те мере да угрожавај безбедно
коришћење опреме за рад и излажу запослене ризицима.
30. Опште мере при коришћењу опреме за рад намењене за
привремене радове на висини
Приликом извођењу радова на висини неопходно је дати
предност колективним над појединачним мерама за БЗР. Опрема за рад
мора одговарати природи посла који се обавља, оптерећењима и да
омогући безбедан пролаз. За приступ привременим радним местима на
висини морају се изабрати најпогоднија средства према учесталости
пролаза, висини коју треба достићи, као и трајању радова.
Лестве се могу користити на радним местима за рад на висини само у

случајевима када коришћење друге безбедније опреме за рад није
оправдано због ниског ризика не може да промени. Приступ ужетом и
технике постављања ужета могу се користити само у случајевима за које је
на основу процене ризика очигледно да се рад може обавити безбедно и
без коришћења друге, безбедније опреме за рад. У зависности од
трајања радова и ергономских ограничења, мора се обезбедити место за
седење са одговарајућим пратећим прибором.
Уколико је неопходно, мора бити обезбеђено уграђивање заштитних
ограда како би се спречили падови. Оне морају бити одговарајуће
конфигурације и довољно чврсте да спрече, односно зауставе падове са
висине и да спрече повређивање запослених колико је то могуће.
Заштитна ограда за спречавање падова може се прекинути само на
местима за приступ лествама или степеништу. Када обављање одређеног
задатка захтева привремено уклањање заштитне ограде за спречавање
падова, морају се предузети одговарајуће мере БЗР. Задатак се не сме
извршити док се те мере не предузму. Када се задатак заврши, поново се
уграђује заштитна ограда за спречавање падова.
31. Посебне мере при коришћењу лестви за радове на висини
Лестве морају бити постављене тако да се обезбеди њихова
стабилност током коришћења. Преносиве лестве морају бити
постављене на стабилан, чврст, непокретни ослонац одговарајуће
величине. Висеће лестве морају бити безбедно причвршћене, са изузетком
лестви од ужади, како не би могле да се помере или љуљају.
Ослонци преносивих лестви морају бити обезбеђени против клизања
током коришћења, путем уређаја против клизања на крајевима страница.
Расклопиве лестве и лестве на извлачење морају се користити тако да се
спречи померање различитих делова један у односу на други. Мора се
спречити померање покретних лестви пре него што се на њих стане.
Лестве се морају користити на такав начин да су сигуран рукохват и
сигуран ослонац доступни запосленима у сваком тренутку, такође морају
бити довољне дужине да вире изнад платформе на коју се врши приступ.
32. Посебне мере при коришћењу скела за радове на висини
Пре почетка монтаже морају се извршити прорачуни чврстоће и
стабилности. У зависности од типа одабране скеле, стручно лице мора да
изради пројекат монтаже, коришћења и демонтаже. Пројекат може бити у
облику типског пројекта, допуњеног позицијама које се односе на посебне
детаље за ту скелу. Носећи елементи скеле не смеју бити на клизавој
површини, а носећа површина мора издржати оптерећење коме је
изложена и стабилност скеле се мора осигурати. Случајно покретање
скеле на точковима мора се спречити одговарајућим уређајима у току рада
на висини. Забрањено је транспортовање скеле када су запослени на
скели, као и скеле више од 5 m.
Димензије, облик и уређење радне етаже скеле мора одговарати природи
посла. Радне етаже скеле морају бити монтиране тако да се њихове
компоненте не померају при коришћењу. Не сме бити опасних размака
између елемената радне етаже и вертикалне заштитне ограде за

спречавање падова.
Прилииком монтаже, демонтаже или измена, морају бити обележени
ознакама упозорења и опремљене направама које спречавају улаз у
подручје опасности. Скеле се могу монтирати, демонтирати или битно
изменити само уз преглед стручно оспособљених лица и тај посао могу
обављати запослени који су за то одређени, а нарочито у вези:
1) разумевања пројекта монтаже, демонтаже или измене на скели,
2) безбедности током монтаже, демонтаже или измена на скели,
3) мера за превенцију ризика од пада лица или предмета,
4) мера безбедности у случају промена временских услова,
5) дозвољеног оптерећења и
6) било којих других ризика при монтажи или демонтажи.
Стручно лице која врши преглед и запослени који су за то одређени морају
имати пројекат за монтажу и демонтажу, укључујући писана упутства која
су саставни део пројекта.
33. Посебне мере при коришћењу скела за радове на висини
Приступање коришћењу ужади и техника постављања ужади
морају бити у складу са следећим условима:
1. систем се мора састојати од најмање два посебно причвршћена
ужета, где једно служи као средство за приступ, спуштање и
подршку (радно уже), а друго као резерва (безбедносно уже),
2. запосленима се мора обезбедити одговарајући заштитни опасач,
3. радно уже мора бити опремљено уређајима за подизање и
спуштање и мора имати систем за заштиту од пада,
4. алати и други прибор морају бити причвршћени за његов опасач
или место за седење,
5. рад мора бити испланиран и надгледан, тако да запослени може
бити одмах спашен у случају опасности;
6. запосленима морају бити адекватно оспособљени, а нарочито о
процедурама спасавања.
Уколико на основу процене ризика употреба другог ужета може
представљати ризике који настају његовим коришћењем, може се
дозволити коришћење једног ужета, под условом да се предузму
одговарајуће мере безбедности и здравља на раду.
Средства и опрема за личну заштити на раду 95
4.3 СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА РАДУ
Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад

при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду
(„Сл. Гласник РС, бр. 92/08“)
34. Дефиниција „средства и опрема за личну заштиту на раду“

у смислу овог правилника
Средства и опрема за личну заштиту на раду јесу сва средства и
опрема које запослени користи током рада са циљем отклоњања или
смањивања ризика од настанка повреда и оштећења здравља.
35. Шта се не сматра средствима и опремом за личну заштиту
на раду у смислу овог правилника
Средствима и опремом за личну заштиту на раду, у смислу овог
правилника, не сматрају се:
1. обично радно одело или униформа,
2. опрема коју користе службе прве помоћи и спасавања,
3. средства и опрема за личну заштиту војника и полицајаца,
4. спртска средства и опрема,
5. средства и опрема за самоодбрану и застрашивање и
6. уређаји и апарати за откривање и јављање опасности и сметњи.
36. Када запослени користи средства и опрему за личну
заштиту на раду
Средства и опрема за личну заштиту на раду користи запослени
приликом обављања послова и радних активности на којима се ризици од
настанка повреда и оштећења здравља не могу отклонити или у довољној
мери смањити применом техничких, технолошких, организационих и
других мера у области безбедности и здравља на раду.
37. Обавезе послодавца у вези са средстивма и опремом за
личну заштиту на раду које прописује овај правилник
Правилник прописује обавезе за послодавца у вези са
обезбеђивањем, одређивањем, проценом и коришћењем СЛЗ.
38. Обавезе послодаваца у вези са обезбеђивањем средстава
и опреме за личну заштиту на раду
Послодавац је дужан да запосленом обезбеди коришћење
средстава и опреме за личну заштиту на раду, која морају да:
1. буду у складу са прописима о безбедности производа,
2. одговарају условима на радном месту и у радној околини,
3. отклањањају или смањењују ризике на радном месту, као и да не
смеју да произведу нове ризике,
4. одговарају ергономским захтевима радног места и запосленог и
5. буду тако израђена да их запослени може правилно користити на
једноставан начин.
96 Средства и опрема за личну заштити на раду
СЛЗ морају бити међусобно прилагодљива и да при томе ефикасно штите

запосленог од опасности и штетности којима је изложен на раду.
39. Обавезе послодаваца у вези са одређивањем средстава и
опреме за личну заштиту на раду
Послодавац одређује средства и опрему за личну заштиту на
раду на основу препознатих и утврђених опасности и штетности којима су
запослени изложени на радном месту и у радној околини.
Послодавац је дужан да сачини Преглед опасности и штетности
које захтевају коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду,
као и одреди средства и опрему за личну заптиту на раду која одговрају
Прегледу средстава и опреме за личну заштиту на раду.
Послодавац одређује врсту и услове употребе средстава и
опреме личне заштите узимајући у обзир врсту и учесталост излагања
опасностима и штетностима, ниво ризика, карактеристике радног места и
ефикасност заштите запосленог.
40. Обавезе послодаваца у вези са проценом средстава и
Послодавац пре избора средстава и опреме за личнну заштиту на
раду изврши процену, која обухвата следеће елементе:
1. анализу и процену ризика који не могу да се отклоне или смање,
2. особине које мора да поседује СЛЗ и
3. упоређивање СЛЗ доступних на тржишту, са нивоом ефикасности
отклоњања или смањивања ризика.
Приликом било каквих промена у врсти и нивоу ризика послодавац је
дужан да прцену и анализу ризика измени и допуни.
41. Обавезе послодаваца у вези са коришћењем средстава и
Послодавац издаје СЛЗ запосленим који ради на пословима
утврђеним у Прегледу средстава и опреме за личну заштиту на раду
према пословима који захтевају њихово коришћење. Послодавац је дужан
да поштује начело према коме су СЛЗ намењени за његово лично
коришћење, и она не смеју проузроковати финансијске обавезе за
запослене. СЛЗ морају бити у исправном стању, при чему потребним
одржавањем и обезбеђује задовољавајуће хигијенско стање истих.
Коришћење СЛЗ не сме проузроковати финансијске обавезе за
запослене. Послодавац обезбеђује да се СЛЗ користе у складу са
наменом и да упознаје запослене са свим безбедносно техничким
подацима на језику који запослени разуме.
Прописана је обавеза да пре почетка коришћења СЛЗ упозна
запосленог са ризицима од настанка повреда и оштећења здравља, збо
којих има обавезу да користи дата СЛЗ. Постоји и обавеза теоријског и
практичног оспособљавања запослених за правилно коришћење СЛЗ,
практично оспособљавање запослених подразумева демонстрацију
коришћења.
Средства и опрема за личну заштити на раду 97
42. Преглед средстава и опреме за личну заштиту на раду

1. ЗАШТИТА ГЛАВЕ
- заштитни шлем за коришћење у индустрији,
- индустријске заштитне капе, шешири, мреже за косу - са или без
штитника за очи, за заштиту скалпа,
- заштитне капуљаче, мараме и др. (од тканине, непропусне тканине).
2. ЗАШТИТА СЛУХА
- антифони и сличне направе,
- шлем са потпуном акустичном заштитом,
- наушнице које могу да се причврсте на индустријске шлемове
- штитници за уши са пријемником за ниско-фреквентну индукцију,
- штитници за уши са опремом за комуникацију.
3. ЗАШТИТА ОЧИЈУ И ЛИЦА
- наочаре,
- заштитне наочаре,
- наочаре које штите од X, UV, IC, ласерског и другог зрачења,
- штитници за лице,
- маске и шлемови за заваривање
4. ЗАШТИТА ДИСАЈНИХ ОРГАНА
- филтрирајући апарати, маске или полумаске са филтерима за
прашину, гасове и радиоактивну прашину,
- изолациони апарати са цревом за довод свежег или компримованог
ваздуха са маском за цело лице, полумаском или склопом усника,
- уређаји за заштиту органа за дисање са покретном маском за
заваривање,
- ронилачки апарат,
- ронилачко одело.
5. ЗАШТИТА РУКУ И ШАКА
- рукавице за заштиту при:
- раду са опремом за рад (од убода, посекотина, вибрација и
сл.),
- раду са хемикалијама,
- коришћењу електричне енергије и високим температурама,
- рукавице код којих су сви прсти заједно осим палца,
- навлаке за прсте,
- заштитни рукави,
- штитник за зглоб шаке при тешком раду,
- рукавице без прстију,
- заштитне рукавице.
6. ЗАШТИТА СТОПАЛА И НОГУ
- плитке ципеле, плитке чизме, дубоке чизме, заштитне чизме,
- ципеле које могу брзо да се развежу и скину,
- ципеле са додатним ојачањем у пределу прстију
- ципеле и каљаче са ђоновима отпорним на дејство топлоте,
- ципеле, чизме и каљаче отпорне на дејство топлоте,
98 Средства и опрема за личну заштити на раду
- термо-ципеле, чизме и каљаче,

- ципеле, чизме и каљаче отпорне на вибрације,
- антистатичке ципеле, чизме и каљаче,
- изолационе ципеле, чизме и каљаче,
- чизме за руковаоце тестером са ланцем,
- цокуле,
- штитници за колена и потколенице,
- уметнути штитници свода стопала,
- камашне,
- уложне табанице које могу да се уклоне (отпорне на високу
температуру, пробадање или знојење),
- клинови који могу да се уклоне, за ход по леду, снегу или клизавом
терену.
7. ЗАШТИТА КОЖЕ
- заштитне креме/масти.
8. ЗАШТИТА ТРУПА И АБДОМЕНА
- заштитни прслуци, јакне и кецеље за заштиту при раду са опремом за
рад (од пробадања, посекотина, прскања растопљеног метала, итд.),
- заштитни прслуци, јакне и кецеље за заштиту при раду са
хемикалијама,
- термо прслуци,
- прслуци за спасавање,
- кецеље за заштиту од рентгенског зрачења,
- опасачи за тело.
9. ЗАШТИТА ЦЕЛОГ ТЕЛА:
- опрема за спречавање падова:
- опрема за спречавање падова са висине и у дубину (потпуна
опрема са свим пратећим елементима),
- опрема за спречавање падова са апсорбером кинетичке
енергије (пуна опрема са свим пратећим елементима),
- уређаји који придржавају тело (заштитни опасач),
- заштитна одећа:
- заштитно радно одело (из два дела или једноделно),
- одело за заштиту при раду са опремом за рад (од пробадања,
посекотина, итд.),
- одело за заштиту при раду са хемикалијама,
- одело за заштиту од прскања растопљеног метала и
инфрацрвеног зрачења,
- одело које је отпорно на високе температуре,
- термо одело,
- одело за заштиту од радиоактивног зрачења,
- одело за заштиту од прашине,
- одело за заштиту од гасова,
- одело од флуоресцентних или рефлектујућих материјала и
пратећи елементи (траке за руке, рукавице, итд.),
- заштитни покривачи.
Ознаке за безбедност и здравље на раду 99
4.4 ОЗНАКЕ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
Правилник о обезбеђивању ознака за безбедност и здравље на

раду („Сл. Гласник РС, бр. 95/10“)
43. „Ознака за безбедност и здравље на раду“ у смислу овог

Ознака за безбедност и здравље на раду јесте ознака која се
односи на одређени премет, активност или ситуацију и која обезбеђуује
информацију или инструкцију о бебедности и здрављу на раду путем
ознаке на табли, боје ,светлосне ознаке или звучног сигнала, усмене
комуникације или знака који се даје руком.
44. „Ознака забране“ у смислу овог правилника
Ознака забране јесте ознака која забрањује поступање које може
довести до настанка опасности или опасне појаве.
45. „Ознака упозорења“ у смислу овог правилника
Ознака упозорења јесте ознака која даје упозорење о опасности
или опасној појави.
46. „Ознака обавезе“ у смислу овог правилника
Ознака обавезе јесте ознака која обезбеђује инструккцију о
обавезном начину поступања.
47. „Ознака излаза у случају опасности или прве помоћи“ у
смислу овог правилника
Ознаке излаза у случају опасности или прве помоћи јесте ознака
која обезбеђује информацију о излазу у случају опасности или првој
помоћи.
48. „Информативна ознака“ у смислу овог правилника
Информативна ознака јесте ознака која обезбеђује информацију
другачију од информације која је обезбеђана ознакама за БЗР, забране,
упозорења, обавезе и излаза.
49. „Ознака на табли“ у смислу овог правилника
Ознака на табли јесте ознака која обзбеђује одређену
информацију путем комбинације геометријских облика, боја и симбола или
пиктограма и која је учињена видљивом довољним осветљењем.
50. „Допунска ознака на табли“ у смислу овог правилника
Допунска ознака на табли јесте ознака на табли која се користи
заједно са ознаком на табли и која обезбеђује додатне информације.
100 Ознаке за безбедност и здравље на раду
51. „Безбедносна боја“ у смислу овог правилника

Безбедосна боја јесте боја која има одређено значење.
52. „Симбол или пиктограм“ у смислу овог правилника
Симбол или пиктограм јесте слика која описује ситуацију или
обезбеђује инструкцију о обавезном начину поступања која се користи на
табли или осветљеној површини.
53. „Светлосна ознака“ у смислу овог правилника
Светлосна ознака јесте ознака која је обезбеђена уређајем који је
направљен од провидних или прозрачних материјала који су осветљени
изнутра или одназад тако да је осветљена поврпина видљива.
54. „Звучни сигнал“ у смислу овог правилника
Звучни сигнал јесте кодирани звук који производи уређај који је
направљен за ту сврху, без употребе људског или вештачког гласа.
55. „Говорна комуникација“ у смислу овог правилника
Говорна комуникација јесте унапред одређена говорна порука
која је саопштена људским или вештачким гласом.
56. „Знак који се даје руком“ у смислу овог правилника
Знак који се даје руком јесте покрет или положај руку или шака, у
кодираном облику, који се дају запосленом који изводи маневре који могу
да представљају опасност по запослене.
57. Обавезе послодавца у вези са ознакама за БЗР
Послодавац је дужанмда обезбеди и истакне ознаке за
безбедност и здравље на раду тамо где опасности и штетности нису
могли да буду отклоњењи или смањени применом мера безбедности и
здравља на раду. Поред ових ознака послодавац је дужан да постави
одговарајуће ознаке из области саобраћаја.
58. Оспособљавање запослених у вези са ознакама за БЗР
Запослени мора бити упознат са свим мерама које се предузимају
у вези са обебеђивањем ознака за безбедност и здравље на раду и
неопходно им је обезбедити упутсва или инструкције у писменој форми
које се односе на обавезне начине поступања и значење ознака за
безбедност и здравље на раду.
59. Општи захтеви за ознаке за безбедност и здравље на раду
Ознаке за безбедност и зравље на раду се деле на:
1. Трајне ознаке за безбедност и здравље на раду и
2. Ознаке за безбедност и здравље на раду у одређеним
околнностима
Трајне ознаке за безбедност и здравље на раду:
1. на табли за ознаке забране, упозорења, обавезе и означавање
излаза у случају опасности или прве помоћи,
2. на табли и/или безбедносне боје за трајно означавање локације
и идентификацију опреме за гашење пожара,
3. ознаке на таблама на посудама и цевоводима,
4. места на којима постоји могућност удара у препреку или пада

морају бити трајно обележена безбедносном бојом и/или ознаком
на табли и
5. саобраћајне површине морају да буду трајно обележене
безбедносном бојом.
Ознаке за безбедност и здравље на раду у одређеним околностима су
светлосне ознаке, звучни сигнали, говорна комуникација и знаци који се
дају руком за случајеве упозоравања на опасност, евакуације,
предузимања специфичних поступака или навођења лица која изводе
опасне маневре. Значење или намена и инструкције и информације боја из
табеле испод односе се на све ознаке за безбедност и здравље на раду и
безбедносне боје.
боја значење или намена инструкција и информација
ознака забране опасно поступање
заустави, угаси, уређај за
црвена упозорење на опасност заустављање у случају опасности
евакуација
опрема за гашење пожара идентификација и локација
жута или ознака упозорења пажња, опрез
тамножута провери
специфично поступање или радња
плава ознака обавезе
коришћење СЛЗ
ознака излаза у случају врата, излази, пролази, опрема и
зелена опасности или прве помоћи просторије
нема опасности повратак у нормално стање
Ефикасност ознака за безбедност и здравље на раду не сме бити

умањења присуством другог извора или сличних ознака који би могли да
утичу на чујност или видљивост и лошом израдом, неправилним радом и
недовољним бројем сигналних уређаја. Мора се избећи постављање
превише ознака на малом међусобном растојању, коришћење светлосних
ознака чије се значење може помешати или се налазе поред сличног
извора светлости, истовремено коришћење два звучна сигнала.
Ознаке за безбедност и здравље на раду и сигнални уређаји морају бити
редовно чишћени, одржавани, проверавани и уколико је потребно
замењени са циљем да се задрже функционални квалитети. Број ознака и
сигналних уређаја које треба поставити као и њихов распоред зависе од
врсте опасности и величине простора који покривају. Ознаке које захтевају
снадбевање енергијом марју да буду обезбеђене секундарним извором
напајања у скучају прекида основног напајања. Светлосне ознаке морају
бити проверени после поставља и периодично у току коришћења са
циљењем обезбеђивања њихове правилне ефикасности. Светлосне
ознакје који упозоравају на почетак неке активности морају бити
активирани пре почетка и да трају сво време док траје та активност, а по
завршетку коришћења буду врачењи у првобитно стање.
60. Захтеви за ознаке на таблама
Ознаке на таблама морају да буду направљене од материјала
који је отпоран на ударце, воду и остале штетне утицаје из околине којој се
налазе, такође ознака мора бити лако видљива и разумљива и одговарати
намени. Пиктограми морају да буду што једноставнији и да садрже само

битне детаље.
Ознаке на таблама морају да буду постављење на линији погледа и на
добро осветљеном, приступачном и видљивом месту, узимајући у обзир
све препреке које се налазе месту на приласка или у непосредној близини
опасне зоне. Употреба флуоросцентних и рефклетујучих материјала или
додатног вештачког осветљења је обавезна у случајевима лошег
природног осветљења. Ознаке на таблама морају да буду уклоњене када
више не постоје околности због којих су постављење. Облик и боја ознака
морају одговарати њиховом наменом, па тако:
1. ознаке забране (кружни облик, пиктограм на белој подлози,
оивичен црвеном бојом и са црвеном попреном линијом),
2. ознаке упозорења (троугластог облика, црни пиктограм на жутој
подлози, оивичен црном бојом),
3. ознаке обавезе (кружни облик, бели пиктограм на плавој подлози),
4. ознаке излаза у случају опасности или прве помоћи (правоугаоник
или квадрат, бели пиктограм на зеленој подлози) и
5. ознаке опреме за гашење пожара (правоугаоник или квадрат,
бели пиктограм на црвеној подлози).
61. Захтеви за обележавање посуда и цевовода
Посуде и цевоводи који се користе за рад са опасним
хемикалијама морају бити обележене у складу са прописима којима је
уређена класификација, паковање и обележавање хемикалија. Ове ознаке
могу да буду замењене ознакама упозорења и допуњене додатним
информацијама (назив, хемијска формула и подаци о опасностима).
Ознаке морају да буду постављене на видљивим странама и у
несавитљивоом, самолепљивом или фарбаном облику. Ознаке додатно
морају бити постављене у близини свих опасних места (вентили и
спојеви), као и на међусобним растојањима тако да се обезбеди да је
цевовод обележен. Ознаке опште опасности и упозорења морају бити
постављене у непосредној близини или на улазним вратима складишта.
62. Захтеви за означавање локације и идентификацију опреме
за гашење пожара
Опреме за гашење пожара мора да буде обележена употребом црвене
боје на самој опреми и ознаке на таблама и за означавање локације на
којој се налази опрема. Површина боје мора да буде довољно велика како
би се опрема за гашење пожара лако идентификовала.
63. Захтеви за ознаке за БЗР за обележавање препрека,
опасних зона и саобраћајних површина
Ознаке за безбедност и здравље на раду за обележавање
препрека и опасних зона морај бити постављени на местима којима
запослени имају приступ, а на којима постоји ризик од пада запослених,
судара или пада предмета. Величина ознаке мора да буде у складу са
величином препреке или опасне зоне. За обележавање се користе жуто-
црне или црвено-беле пруке под углом од 45о и приближно исте ширине.
Обележавање саобраћајних поврпина врши се непрекидним линијама
јасно уочљиве боје (беле или жуте), узимајући у обзир боју подлоге. Линије
морају бити тако постављене тако да је обезбеђено потребно безбедно

растојање између опасности и возила и пешака. Сталне саобраћајне
површине на отвореном би требало истоветно обележено уколико простор
намењен за кретање пешака није посебно заштићен.
64. Захтеви за светлосне ознаке
Светлост емитована светлосном ознаком мора да има довољан
контраст у односу на радну околину, али при томе не сме да изазива
бљештање или да буде слабо видљива услед недовољне осветљености.
Боја на светлосној ознаци мора бити једнобојна и у складу са
безбедоносним бојама.
Уколико уређај може да емитује и непрекидне сигнале и сигнале са
прекидом, сигнали са прекидом морају да се користе да би се упозорило
на виши ниво опасности или потребу за хитрним предузимањем одређене
активности у односу на значење које је дато непрекидним сигналом.
Трајање и учесталост сигнала са прекидом морају бити такви да се
обезбеди правлино опажање поруке и да се озбегне могућност замене са
другим светлосним сигналима. Идентична кодификација мора да буде
обезбеђена уколико се светлосна ознака користи уместо звучног сигнала
или заједно са њим. Овакви уређаји морају да буду посебно прегледани и
одржавани и да су им обезбеђени помоћни извори напајања.
65. Захтеви за звучне сигнале
Звучни сигнали морају бити виши од нивоа буке у радној околини,
али не и непријатни, као и да буду лако препознатљиви у погледу дужине
трајања и учесталости импулса како би се лако разликовали од осталих
звучних сигнала или буке.
Уколико уређај може да емитује звучне сигнале и са сталном и
променљивом учестаношћу, сигнали са променљивом учестаноћу морају
да се користе да би се упозорило на виши ниво опасности или на потребу
за хитним предузимање захтеваних активности у односу на значење које је
дато непрекидним сигналом. Звучни сигнал за евакуацију мора да буде
непрекидан.
66. Захтеви за говорну комуникацију
Говорна комуникација између запосленикх мора да се одвија у
виду кратких реченица, израза или речи. Поруке које се изговарају морају
бити што је могуће краће, једноставне и разумљиве, а говорне и чујне
способности запосленог морају обезбедити поуздану комуникацију.
67. Захтеви за знаке који се дају руком
Знаци који се дају руком морају бити прецизни, једноставни, лаки
за дававање и разумевање и јасно различизи од осталих покрета или
положаја руку или шака. Када се приликом давања знака рукама користе,
обе руке истовремено њихово покретање мора да буде синхронизовано,
симетрично и да се при томе даје само један знак. Знаци који се дају руком
могу бити незнатно другачији под условом да имају исто значење.
Сигналиста мора да буде у стању да визуелно прати маневар и да при
томе не буде ометан, у супротном мора се обезбедити више сигналиста.
Обавезе сигналиста морају да буду усмерене искључиво на давање

маневраских инструкција којим се обезбеђује безбедност свих у
непосредној близини.
Маневриста је дужан да прекине маневар и да затражи нову инструкцију
уколико није у могућности да на безведан начин изврши налог који му је
дат. Манервиста мора бити у могућности да лако препозна сигналисту,
стога сигналиста мора бити опремљен са препознатљивим и
карактеристичним деловима помоћне опреме (јакна, шлем, навлаке на
рукама или светлеће палице). Сви делови помоћне опреме морају да буду
светлих и јасних боја, које ће служити за препознавање сигналисте.
Мере безбедности и здравља на раду
приликом извођења грађевинских радова 105
4.5 МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

ПРИЛИКОМ ИЗВОЂЕЊА ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА
Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или

покретним градилиштима („Сл. Гласник РС, бр. 14/09 и 95/10“)
68. Израз „градилиште“ у смислу овог правилника
Градилиште јесу сва места у простору на којима се изводе радови
ископавање, грађење, земљани радови, монтажа и демонтажа већ
произведених елемената, реконструкција или опремање, адаптација,
реновирање, санација, демонтрирање, рушење, одржавање-бојење и
чишћење, инвестиционо одржавање и дренажа.
69. Израз „инвеститор“ у смислу овог правилника
Инвеститор јесте правно лице, предузетник или физичко лице за
чије потребе се гради објекат, односно које финансира изградњу објекта.
70. „заступник инвеститора“ у смислу овог правилника
Заступник инвеститора јесте правно лице, предузетник или
физичко лице, које је у име инвеститора одговорно за израду пројекта
и/или извођење радова и/или стручни надзор над извођењем радова.
71. Израз „координатор за израду пројекта“ у смислу овог
Координатор за израду пројекта јесте физичко лице које
инвеститор, односно заступник инвеститора писменим актом одреди да, у
току израде пројекта, обавља послове у складу са овом уредбом.
72. Израз „координатор за извођење радова“ у смислу овог
Координатор за извођење радова јесте физичко лице које
инвеститор, односно заступник инвеститора писменим актом одреди да, у
току извођења радова, обавља послове у складу са овом уредбом.
73. Одређивање координатора за израду пројекта и
координатора за извођење радова
Инвеститор, односно заступник инвеститора је дужан да одреди
координатора за израду пројекта и координатора за извођење радова када
на градилишту изводе или је предвиђено да ће радове изводити два или
више извођача радова истовремено. Ово се не односи на изградњу
објеката површине до 300m2, осим у случајевима када се изводе радови
при којима се појављује специфичан ризик од настанка повреда и
оштећења здравља запослених или је при изградњи таквог објекта
потребна Пријава градилишта.
За координатора за израду пројекта може бити одређено лице које има:
1. студије у трајању од најмање четире године у одговарајућој
области техничких наука,
106 приликом извођења грађевинских радова
2. лиценцу за одговорног пројектанта и

3. положен стручни испит за обављање послова координатора за
израду пројекта.
Запослени код извођача радова не може бити одређен за координатора за
извођење радова. За координатора за извођење радова може бити
одређено лице које има:
1. студије у трајању од најмање две године у одговарајућој области
техничких наука,
2. положен стручни испит за обављање послова координатора за
извођење радова и
3. најмање три године радног искуства на пословима изградње
објекта или пословима БЗР код извођача радова.
74. Радови при којима се појављује специфичан ризик од
настанка повреда и оштећења здравља запослених
Радови при којима се појављује специфичан ризик од настанка
повреда и оштећења здравља запослених су:
1. рад на висини, рад на копању и ископавању дубљим од 1m и
пропадања услед рада на меком или мочварном терену,
2. рад при којем су запослени изложени хемијским или биолошким
агенсима или је за обављање тог рада лекарски преглед
запослених.
3. рад при којем су запослени изложени јонизујућем зрачењу.
4. рад у близини електричних водова високог напона.
5. рад при којем се појављује посебан ризик за запослене од
утапања.
6. рад на бунарима, под земљом и у тунелима.
7. рад који обављају рониоци уз употребу система за довод свежег
или компримованог ваздуха.
8. рад који обављају запослени у кесонима са ваздухом под
притиском,
9. рад са експлозивним материјама и
10. рад на монтажи или расклапању тешких монтажних склопова.
75. План превентивних мера
Пре почетка рада на градилишту, Инвеститор је дужан да изради
План превентивних мера који са техничком документацијом за изградњу
објекта чине основу за процену ризика од настанка повреда и оштећења
здравља. Начин и мере за отклањање ризика чине саставни део
елабората о уређењу градилишта који израђује послодавац.
Услед насталих промена које утичу на примену мера за БЗР, инвеститор,
односно заступник инвеститора је дужан да изврши измене или допуне
Плана превентивних мера најкасније пет дана пре почетка обављања
радова на које те промене утичу. Послодавац је дужан да изврши
корекцију мера за БЗР у складу са насталим преоменама које могу утицати
на БЗР. План превентивних мера оверава инвеститор, односно заступник
инвеститора, а садржи:
1. шему градилишта, односно ситуациони план,
2. опис организације и технологије извођења радова,
3. план фаза и рокова извођења појединих радова, са детаљним

инструкцијама за координацију активности послодаваца и других
лица,
4. специфичне мере за БЗР у односу на индустријске активности у
близини градилишта и
5. специфичне мере за БЗР за радове при којима се појављује
специфичан ризик од настанка повреда и оштећења здравља
запослених.
76. Пријава градилишта
Инвеститор, односно заступник инвеститора је дужан да попуни
Пријаву градилишта у случају када је на градилишту:
1. планирано трајање радова дуже од 30 радних дана и
истовремено ради више од 20 запослених или
2. планираним обимом радова обухваћено више од 500 лица или
дана или
3. када се на градилишту изводе радови при којима се појављује
специфичан ризик од настанка повреда и оштећења здравља
запослених, без обзира на трајање радова и број запослених који
изводе те радове.
Инвеститор, односно заступник инвеститора је дужан да попуњену Пријаву
градилишта достави надлежној инспекцији рада најкасније 15 дана пре
почетка рада на градилишту, а копију Пријаве градилишта постави на
видно место на градилишту. У случају промена које утичу на завршетак
радова, увођење новог послодавца или другог лица или привремене
обуставе радова на градилишту инвеститор, је дужан да ажурира Пријаву
градилишта и да ажурирану Пријаву градилишта достави надлежној
инспекцији рада најкасније у року од 15 дана од дана ажурирања, а копију
ажуриране Пријаве градилишта постави на видно место на градилишту.
77. Фаза израде пројекта
Инвеститор, односно заступник инвеститора је дужан да узиме у
обзир начела обезбеђивања превентивних мера, а нарочито када:
1. одлучује о архитектонским, техничким, технолошким или
организационим решењима, у циљу планирања различитих
активности или фаза радова који треба да се изводе
истовремено или један за другим и
2. процењује време потребно за завршетак тих радова или фаза
радова.
Координатор за израду пројекта обавља следеће послове:
1. врши координацију примене начела превенције,
2. израђује План превентивних мера,
3. води рачуна да се при изради Плана превентивних мера, узму у
обзир све индустријске активности у близини градилишта и
4. припрема докумнта, која садрже информације из области БЗР
које је потребно узети у обзир у току извођења свих радова.
Одређивањем координатора за израду пројекта, не ослобађа инвеститора,
односно заступника инвеститора одговорности које имају у вези са
обављањем тих послова. Инвеститор, односно заступник инвеститора не
могу своје обавезе и одговорности пренети на послодавца. Обезбеђивање

спровођења одредаба ове уредбе не утиче на обавезе и одговорности
послодаваца и других лица на градилишту у вези са применом мера БЗР.
78. Фаза извођења радова
За време извођења радова на градилишту, примењују се
превентивне мере БЗР, а нарочито мере које се односе на:
1. одржавање уређености и чистоће градилишта,
2. избор локација радних места и одређивањем саобраћајних
површина, пролаза, прелаза и сл.,
3. утврђивање услова под којима се ради са разним материјалима,
4. одржавање у исправном стању средстава за рад и инсталација и
спровођење прегледа и испитивања опреме за рад,
5. планирање и утврђивање површина и локација за складиштење
разних материјала, а нарочито опасних материја и утврђивање
услова за њихово уклањање,
6. складиштење и одлагање или уклањање отпада и шута,
7. усклађивање времена потребног за извођење појединих врста и
фаза радова сагласно прогресу извођења радова на градилишту,
8. сарадњу између послодаваца и других лица на градилишту и
9. индустријске активности у близини градилишта.
Координатор за извођење радова обавља следеће послове:
1. врши координацију примене начела превенције када се одлучује
о техничким, технолошким и организационим решењима, у циљу
планирања различитих елемената или фаза радова и процењује
рокове потребни за завршетак тих радова или фаза радова,
2. координира реализацију активности са циљем да се обезбеди да
послодавци и друга лица примењују превентивне мере и
примењују специфичне мере из Плана превентивних мера,
3. предлаже покретање поступка израде измена или допуна Плана
превентивних мера и обезбеђује податке потребне да се изврше
те измене и допуне, узимајући у обзир новонастало стање,
4. организује сарадњу и међусобно обавештавање свих
послодаваца и других лица који истовремено или један за другим
изводе радове на градилишту, врши координацију њихових
активности у погледу спровођења мера за БЗР,
5. обезбеђује да сви послодавци и друга лица на градилишту буду
упознати са Планом превентивних мера,
6. координира споразуме ради провере да се радне активности
изводе правилно;
7. предузима мере ради обезбеђивања да приступ на градилиште
имају само лица која имају дозволу да могу да уђу и
8. обавештава надлежну инспекцију рада о случајевима када
послодавци и друга лица не примењују мере за БЗР.
Одређивањем координатора за извођење радова, не ослобађа
инвеститора, односно заступника инвеститора одговорности које имају у
вези са обављањем тих послова. Инвеститор, односно заступник
инвеститора не могу своје обавезе и одговорности пренети на
79. Казнене одредбе

Уколико не поштују одредбе ове уредбе казниће се следећа
правна и физичка лица, у зависности од прекршаја, у следећим износима:
- инвеститор, односно заступник инвеститора у форми:
-правног лица 800.000-1.000.000 РСД
-предузетника 400.000-500.000 РСД
-физичког лица 40.000-50.000 РСД
- координатор за израду пројекта 40.000-50.000 РСД
- координатор за извођење радова 30.000-50.000 РСД
- физичко лице које према прописима о БЗР нема
40.000-50.000 РСД
својство послодавца или запосленог
Правилник о садржају елабората о уређењу градилишта

(„Сл. Гласник РС“, бр. 121/12 и 102/15)
80. Садржај елабората о уређењу градилишта

Послодавац који изводи радове на градилишту на коме потребно
обезбедити План превентивних мера израђује елаборат о уређењу
градилишта који садржи:
1. шему градилишта, односно ситуациони план,
2. опис радова и
3. мере за безбедност и здравље на раду.
Када на градилишту радове изводи један послодавац или када радове
изводи више послодаваца један за другим, сваки од послодаваца
дужан је да изради елаборат о уређењу градилишта. Садржина
елабората о уређењу градилишта треба да буде доступна на градилишту
и да одговара фактичком стању, као и да обухвати прилоге, и то:
1. списак радних места са повећаним ризиком,
2. списак запослених распоређених на радним местима са повећаним
ризиком и њиховим лекарским прегледима,
3. списак запослених оспособљених за безбедан и здрав рад и
4. потписан списак запослених који су упознати са мерама БЗР
утврђеним у елаборату.
81. Садржина шеме радилишта-ситуационог плана
Шема градилишта садржи:
1. дужине појединих страна грађевинске парцеле,
2. висинске коте постојећег земљишта и нивелације,
3. регулационе и грађевинске линије и положај и спратност објекта,
4. положај суседних катастарских парцела, зграда, као и назив улице,
5. приказ објекта на коме се изводе радови, ситуацију затечених
објеката на градилишту и границе градилишта са приказом начина
спречавања приступа неовлашћеним лицима,
6. радни положај опреме за рад са уцртаним маневарским зонама код
покретне опреме за рад, уз приказ линија заштитних ограда,
7. трасе саобраћајних површина,
8. приказ локација енергетских објеката и инсталација, радних и
помоћних просторија, просторија за одмор, смештај и пружање
прве помоћи, паркирање и одржавање возила са припадајућим
просторијама, за складиштење материјала, опасних материја
монтажних елемената са уцртаним безбедним прилазима,
9. приказ мреже питке, техничке и отпадних вода са објектима и
опремом и начинima за спречавање приступа и
10. садржај и обим истраживања терена пре почетка радова, уколико
се планира градилиште или његов део налазе на терену за
разминирање.
82. Опис радова

Елаборат о уређењу градилишта садржи:
1. технолишки и радни процес и
2. преглед СЛЗ према пословима који захтевају њихово коришћење.
83. Мере за безбедност и здравље на раду
Мере за безбедност и здравље на раду садрже:
1. мере за отклањање, смањење или спречавање ризика,
2. начин организовања пружања прве помоћи на градилишту,
спасавање и евакуацију у случају опасности,
3. мере за отклањање, смањење или спречавање ризика при
употреби експлозива, као и мере ако се утврди присуство опасних
предмета,
4. мере за отклањање, смањење или спречавање ризика при
монтажном грађењу(истовар, складиштење, псостављање у
положај за дизање, дизање елемената, постављање у пројектовани
положај и осигурање од пада) и
5. мере заштите запослених од саобраћаја и мере за несметано
одвијање саобраћаја.
Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских

радова („Сл. Гласник РС, бр. 53/97“)
84. Мере заштите на раду код уређења градилишта

Градилиште се уређује тако да се на њему може безбедно
обављати рад и кретање радника, оруђа и уређаја и транспортних
средстава.
Градилиште се обезбеђује од приступа беспослених лица и од
прилаза возила, која не врше превоз за потребе градилишта.
За раднике и сва друга лица, која се крећу на градилишту,
обавезно је коришћење шлема.
Грађевински радови изводе се тако да се не загађује околина, а у
случају буке, вибрација, раскопавања, појаве прашине и осталих пратећих
појава, предузимају се мере за њихово отклањање и довођење у
дозвољене границе.
ПЕШАЧКИ ПРОЛАЗИ И СТАЗЕ ЗА КРЕТАЊЕ РАДНИКА у кругу

градилишта уређују се и одржавају:
- подлога мора бити равна, тврда, са попречним падом за
одводњавање, посута шљунком, каменом, шљаком и сл.,
- после јаких киша и непогода, санира се по потреби,
- блато и масне мрље се одмах уклањају,
- у зимско време подлоге се посипају да не буду клизаве,
- за време ноћног рада осветљавају се,
- на стази не сме бити одбачених грађевинских материјала,
- у непосредној близини стазе не смеју бити сложајеви грађе,
опреме и други предмети ако нису обезбеђени од померања,
пада и рушења,
- не смеју се постављати у нивоу јавне саобраћајнице, ако нису
водно обележене знацима и обезбеђене у складу са
саобраћајним прописима,
- изнад стаза забрањен је пренос терета, рад и кретање других
радника, ако нису предузете мере од пада предмета,
- уређаји за пренос терета, не смеју се поставављати на улазе и
прилазе у објект, ако се то не може избећи, постављају се
заштитне конструкције од падајућих предмета,
- не постављају се по дну привремено исушених водотокова,
- могу се усецати у падину брда и косина, само ако су обезбеђене
од одрона и обрушавања,
- када се постављају у близини косина, јама и отвора обезбеђују се
чврстом заштитном оградом,
- најмања ширина споредних стаза је 1 m, а главних пролаза и
прилаза 1,5 m,
- чиста висина пролаза, која се означава са сваке стране, мора
бити мин. 2 m, а ако има препрека не дужих од 2 m, мин. висинаје
1,6 m,
- нагиб стаза је до 57%, а већи нагиби савладавају се са
степеницама и
- висина од подлоге стазе, до изолованих електричних водова је
мин. 3,5 m.
Неравнине и рупе на траси стазе, дубље од 1 m, затрпавају се.
Ровови, канали, јаме и сл., дубљи од 1 m од нивоа стазе, премошћују се
посебном конструкцијом - прелазом.
Прелази већих распона од 1,5 m, морају имати прорачун
стабилности, цртеже пресека и потребне уцртане детаље. На сваком крају
постојати табла са натписом о мах. оптерећењу.
Најмања ширина прелаза мин. 80 cm, а нагиб до 20 % , а при
већим нагибима израђују се степенице. Кад прелаз није хоризонталан, по
горњој површини накивају се попречне летвице.
Код хоризоналних прелаза са дубином рова до 1 m, поставља се
заштитна ограда са једне стране, а када прелаз има нагиб или је изнад
рова дубине веће од 1m, поставља се заштитна ограда са обе стране.
ГРАДИЛИШНИ ПУТЕВИ по чврстоћи и носивости, морају бити у
складу са карактеристикама возила, која се крећу на градилишту.
Ширина коловоза мора бити мин. 2,75 m, а најмања слободна
висина 4,5 m, мерено од највише тачке коловоза. Брзина кретања возила
на градилишту је до 20 km/h. Нагиб путева не сме бити већи од 40%.
Висина од највише тачке коловоза до изолованих електро водова је мин. 6
m. Уређење и одржавање саобраћајница у кругу градилишта у складу са
прописима за друмски саобраћај.
РАДНЕ И ПОМОЋНЕ ПРОСТОРИЈЕ на градилишту (канце-
ларије, лабораторије, радионице, просторије за одмор и пресвлачење
радника, санитарни чворови и сл.), помоћни објекти, резервоари за
гориво, паркиралишта и др. смештају се на безбедном простору
градилишта.
На градилишту се пре почетка радова обезбеђују клозети,
умиваонице, инсталације за пијаћу воду, просторије за склањање
радника, трпезарије и др.
ПРВА ПОМОЋ и транспорт повређеног организује се у складу са
прописима о првој помоћи. Кад је градилиште удаљено од насеља
(изградња путева, пруга, хидроцентрала и сл.) обезбеђује се прва помоћ
на градилишту и у насељу.
85. Мере заштите на раду при извођењу земљаних радова
Пре почетка и за време земљаних радова, на местима на којима
постоји могућност појаве штетних, запаљивихи експлозивних материја,
као што су старе јаме, бунари и сл., проверава се присуство ових материја.
Улаз радника може се дозволити кад се утврди да је присуство ових
материја испод опасних и штетних концентрација.
Када се у рову користи мотор са унутрашњим сагоревањем, мора

се спречити појава штетних концентрација издувних гасова, удувавањем
чистог ваздуха и одвођење штетних гасова.
Ако се радови изводе на месту на коме постоје водоводне,
електроенергетске, гасне, канализационе и инсталације телекомуникација,
радови могу отпочети по добијању дозволе и упутства предузећа,
надлежног за ту врсту инсталација.
Примене експлозива при земљаним радовима дозвољена је само
ако је претходно прибављена од извођача и оверена од инвеститора,
техничка документација о мерама ЗНР, у складу са прописима о
манипулацији и употреби експлозивних материја.
Када се земљани радови изводе на старим ратним поприштима
или складиштима, претходно се проверава постојање неексплодираних
средстава.
Ако се радови изводе у близини објеката склоних паду или
рушењу материјала или у близини саобраћајнице, преузимају се пре и за
време рада, безбедносне мере.
ПОСЕБНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ при извођењу земљаних
радова су:
- против обрушавања,
- одрона при ископима, изради косина и насипању,
- за спречавање клизања околног земљишта и
- против неповољног дејства подземних и надземних вода.
Посебне мере се могу изводити само уз надзор стручног радника.
Не примењујући посебне мере ЗНР, земљани радови се могу
изводити на ископима дубине 1 m или насипању до 1 m, ако:
- земљани материјал остаје у равнотежи при нагибу извођења
радова, у случају подземних вода, површинских вода и сл.,
- радови не изазивају померање околнних слојева земље,
- радови не угрожавају околне саобраћајнице, објекте и др. и
- у зони радова нема подземних и надземних инсталација.
Обрушавање се може спречити косим ископом или степенастим
ископом, а ако то није могуће због састава земљишта, постављају се
преграде.
ПОДГРАДА се састоји од оплате и унутрашњих елемената.
ОПЛАТА се поставља тако да издржи земљани притисак и мора
спречити обрушавање земље у ров. Оплата преноси притисак на
унутрашње елементе подграде, који морају бити чврсто повезани и не
смеју мењати положај. Између хоризонталних подужних елемената
постављају се по потреби вертикални стубови. Подграђивање се врши
постепено са ископом одгоре надоле.
Ширина ископа мора бити таква да са подградом чиста ширина
буде минимум 60 cm. Извођење страна ископа у контра нагибу од
вертикале је забрањено.
Ископани материјал мора се избацивати на довољну удаљеност.
Оплата надвисује ров за 20 cm. За ископавање земље из ископа

дубљих од 2 m морају се поставити међуподови са посебном носећом
конструкцијом, са ивицама од минимум 20 cm.
ПРИ МАШИНСКОМ ИЗВОЂЕЊУ земљаних радова, у опасној
зони око уређаја у покрету, не смеју се налазити радници, инсталације,
предмети и сл., што би могло довести до небезбедног рада уређаја.
Забрањен је рад уређаја за ископ на меканим, клизавим, стрмим
и другим подлогама, које могу изазвати пропадање ослонца уређаја,
поремећај равнотеже и превртање.
Забрањен је рад у условима лоше видљивости и неповољних
атмосферских прилика.
Утоку извођења радова врше се стална осматрања понашања
страна ископа и насипа, ради предузимања мера заштите.
Код ископа ровова и јама до 3 m испод нивоа терена, обезбеђује
се излажење лествама, издигнутим изнад нивоа терена за 75 cm.
Међусобно растојање мердевина на сме бити веће од 30 m.
Преко дубине од 3 m, обезбеђују се степенице или лестве са
леђобранима. Међусобно растојање степеница или лестви је до 20 m.
Из ископа дубоких преко 1 m, обезбеђује се погодан начин
евакуације и вађење непокретних радника.
ИСКОП ДУБОКИХ БУНАРА И ШАХТОВА изводи се уз примену
следећих мера:
- ископ се изводи уз истовремену израду заштитне облоге против
обрушавања, привремене подграде, озида се циглом, бетонских
или челичних цеви , које се утискују,
- када се ископ изводи у земљишту са подземним водама, за сваку
фазу се предузимају мере да спрече узгон воде,
- црпљење воде не сме се вршити уз црпљење честица земљишта
због урушавања,
- у горње слојеве хумуса ставља се чврста заштита, у виду прстена,
а дуж ивице бунара, пуна ограда висине мин. 90 cm,
- за бунар до 2 m, поставља се чврста заштитна ограда, висине
мин. 1 m, на растојању од ивице ископа мин.1 m,
- за бунаре преко 2 m, на растојању мин. 1 m, поставља се пуна
ограда висине мин. 2 m,
- на прилазу градилишту постављају се табле са забраном присупа,
- отвор на терену, ако није ограђен заштитном оградом, мора бити
означен и покривен, а ноћу осветљен,
- чиста ширина је мин. 60 cm,
- у току ископа узимају се узорци земљишта и осматра се
понашање ископа. Ако има одступања од пројекта, применити
додатне мере заштите,
- радници који раде у бунарима дубљим од 3 m, морају имати
заштитни појас са конопцем за извлачење,
- извлачење материјала изнад глава радника је забрањено, без
примене заштитне надстрешнице 2 m изнад радника,

- силазак и излазак радника из бунара до 3 m обавља се помоћу
мердевина, преко дубине од 3 m помоћу лестава са леђобраном
или помоћу кудељних лестви, ужета и заштитног појаса и
- витло за извлачење материјала, алата и опреме мора одговарати
прописима о дизалицама.
За силазак и излазак радника из бунара забрањено је коришћење
направа за излачење материјала.
МИНИРАЊЕ у ископима бунара, шахтова и јама поред мера
предвиђених прописима о минирању, захтева применупосебних мера
ЗНР:
- паљење мина може се вршити само електронским путем,
- после извршеног минирања, проверити присутност штетних,
запаљивих и експлозивних гасова и
- после минирања проверити стање бочних страна и дна, па тек
онда наставити рад.
ЗЕМЉАНИ РАДОВИ У НАСЕЉЕНИМ МЕСТИМА изводе се уз
задовољење саобраћајних и других прописа, али предузимања следећег:
- круг радилишта обезбеђује се прописаном саобраћајном
сигнализацијом, физичким препрекама, променом режима
саобраћаја или укидањем саобраћаја,
- круг градилишта се обезбеђује монтажном пуном оградом висине
мин. 2 m, а на прилазима поставити знаке упозорења,
- кад градилиште мења положај, радови се збијају на краће деонице
(постављање водовода, канализације и тт водова),
- кад се радови изводе у градском језгру, материјал се обезбеђује
за један дан, а одвоз ископина се врши стално,
- недовршени земљани радови се морају обезбедити од упадања
возила и пешака,
- на пролазима у огради за улазак радника и возила, мора се
поставити капија и рампа за возила и физичко обезбеђење,
- излаз радника из круга не сме водити директно на коловоз јавног
саобраћаја,
- на местима где радови пресецају пешачке стазе и прилазе
стамбеним и другим зградама, морају се поставити безбедни
прелази са заштитном оградом, са обе стране,
- на местима где радови пресецају постојеће улазе за возила,
постављају се прелазне конструкције, на чијим крајевима мора
бити видан знак са дозвољеном носивошћу и габаритом,
- код ископа у непосредној близини објекта тт инсталација ел.
водова и сл., предузети мере за спречавање њиховог оштећења и
- по завршетку радова, забрањено је остављати рупе, неравнине,
делимично затрпане јаме, без обезбеђења и ознаке.
86. Мере заштите на раду при извођењу зидарских радова
Зидање зидова изводи се до висине 150 cm од подлоге, на којој
радник стоји.Материјал за зидање (опека, блокови, малтер и др.) уз радно
место зидара, мора бити равномерно и стабилно сложен.
Забрањено је остављање материјала и других средстава на

местима која нису предвиђена за то.
Складиште грађевинског материјала мора бити на очишћеној,
тврдој подлози и сложен, тако да се спречи обрушавање, нарочито ако је
поред пешачких стаза, саобраћајница.
При подизању и преносу слободно сложених материјала
(невезаних), радници се морају удаљити на безбедну удаљеност;
растојање веће од највишег (најдужег) елемента.
Подлога по којој се крећу радници треба да је подешена да
радници не дижу терет вишље од 1,2 m или 1,5 m код краткотрајних
радова.
При машинском справљању малтера и бетона, док је бубањ у
покрету, забрањено је:
- ручно усипавање компоненти из врећа, кофа и сл.,
- убацивање у отвор предмета и алата, ради пражњења, одгртања,
чишћења и др. и
- ударање чврстим предметима по мешалици.
За заштиту од удара електричне струје, при раду са мешалицама,
обавезно је применити заштитне склопке, уземљене и нуловане.
Ако то није могуће, применити додатно уземљење помоћу сонде,
траке и сл.
ЗИДАРСКЕ СМЕШЕ (гашење креча, справљање малтера,
бетона) припремају се у одвојеном делу градилишта, удаљени од главних
стаза и пролаза.
При раду са кречом, примењују се следеће мере ЗНР:
- корито за гашење креча поставља се поред јаме за креч,
- радник који гаси креч у кориту и радник који вади креч из кречне
јаме, морају бити обезбеђени од пада у јаму,
- кречна јама ограђује се чврстом заштитном оградом,
- место рада крај јаме мора да има радни под и
- алат за гашење и вађење креча мора имати дугачку дршку, ради
заштите од прскања и испарења.
Укупна тежина смеше и посуде не сме бити већа од 25 kg за
мушкарце и 15 kg за жене.
Спуштање зидарских материјала у ископима, шахтовима, окнима
и сл. врши се помоћу жљебова и левака или помоћу транспортера и
дизалица.
Зидање сводова и лукова, монтажа готових елемената
међуспратне конструкције, монтажа степеница и сл. изводи се на основу
техничке документације са приказом редоследа радних операција.
При извођењу радова на штемовању бетона, за рад са каменом и
сл., радник мора носити одговарајуће заштитне наочаре.
Фабрички димњаци, где је висина пењања виша од 3 m, морају
имати безбедан приступ.
ВЕРТИКАЛНЕ ЛЕСТВЕ СА ЛЕЂОБРАНОМ И ПЕЊАЛИЦЕ

постављају се трајно или привремено на градилишту за висине веће од 3
m, а морају испуњавати следећи услов:
- пречке су округлог бетонског челика пречника 25 mm,
- вертикално растојање пречки је до 30 cm,
- удаљеност пречки од зида је мин. 16 cm,
- странице лестви морају бити на размаку мин. 45 cm,
- странице лестви продужавају се 150 cm изнад подлоге,
- леђобран почиње на висини од 3 m од подлоге, а ако је
платформа висине 3-5 m, почиње на висини од 2 m, а ако је
платформа висока 3,5 m, почиње на висини од 2,5 m,
- на сваких 2 m висине уграђује се хоризонтални носач пречника 16
mm чврсто везан за странице лестви, кружног облика чистог
отвора пречника 710 mm,
- између носача леђобрана, постављају се хоризонална укрућења
кружног облика од материјала пречника 14 mm, а растојање 1m,
- испуну заштитног леђобрана чине округли челични елементи на
осовинском одстојању од 35 cm по обиму и
- дужина леђобрана је мин. 1,75 m
Највећа висина лестава са леђобраном може бити 10 m. За
одмориште се израђују подести. Употреба пењалица преко 3 m висине, без
заштите од пада, забрањена је. Пењалице се могу употребљавати код
привремених и сталних објеката до висине мах. 10 m, са заштитним
сигурносним ужетом, које се поставља поред пењалица и служи за
везивање ужета на заштитном појасу. Уже се фиксира на свака 3 m за зид.
Лестве са леђобраном морају имати техничку документацију са
прорачуном носивости и начином одржавања.
ГРАЂЕЊЕ ФАБРИЧКИХ ДИМЊАКА И РАД НА ВИСИНИ
подразумева и радове на изградњи силоса, водоводне куле, хидро
захвата, брана и осталих високих грађевинских објеката.Обзиром на
могућност пада предмета са велике висине мора се водити рачуна о
следећем:
- градилишне стазе и пролази за раднике, саобраћајнице за возила
и покретне машине, постављају се на безбедној удаљености,
- производни плацеви, радне и помоћне просторије, морају бити на
безбедној удаљености,
- повремени рад радника, који нису везани за радове на висини,
дозвољава се само кад се рад прекида на високом објекту,
- прилази и радна места која се не могу изместити на безбедну
удаљеност, морају се заштитити настрешницама и заштитним
галеријама,
- на месту израде високог објекта, испод радних платформи,
постављају се прихватне скеле и заштитне склеле и заштитне
мреже које се померају заједно са радном платформом,
- прилаз местима рада на висини, обезбеђује се тако да није могућ
пад предмета на раднике који се пењу или силазе са објекта,
- транспорт материјала организовати да не угрожава раднике изван
обезбеђене зоне и
- зона око високог објекта обележава се знацима упозорења и

забране прилаза беспосленим лицима.
Радом на висини сматра се рад који радник обавља користећи
ослонце на висини од 3 m и више од чврсте подлоге, при чему радни
простор није заштићен од пада са висине.
Чврстом подлогом сматра се подлога чију деформацију под
оптерећењем можемо занемарити.
Радним простором, сматра се заштитћен простор од пада са
висине, ако има:
- по слободним ивицама радног пода постављену заштитну ограду,
- радни под, изведен у складу са прописима, према цртежу и
статичком прорачуну и повезан са скелом,
- скелу, на коју се поставља радни под са заштитном оградом,
изведену према пројекту скеле и и комисијски примљену и
- приступ етажама скеле обезбеђен лествама са леђобраном,
пењалицама са заштитним ужетом, степеницама, косим рампама
и сл.
Радови на висини изводе се на основу документације о
организацији, технологији извођења и мерама ЗНР, које обезбеђује
извођач радова. Рад на висини, може се обављати само уз стални надзор
стручног радника, кога именује послодавац.
Складиштење резане грађе и сортимената врши се у сложајеве,
који морају бити на чврстој и равној подлози.
Висина сложајева од тла не сме бити већа од:
а) код ручног слагања:
2 m за резану грађу,
2 m за облу грађу,
б) код ручног слагања преко платформи:
4 m за резану грађу,
3 m за облу грађу,
ц) код механизованог слагања и скидања:
6 m за резану грађу и
3 m за облу грађу.
Пролази између сложајева морају бити мин. 1,5 m.
87. Мере заштите на раду при извођењу тесарских радова
Грађа и елементи израђени од грађе (оплата и сл.) после сваке
употребе се чисте од прљавштине, ексера, металних делова и сл., због
могућих повреда радника.
Грађа, оплата и њени делови не могу се остављати:
- делимично монтирани или демонтирани са нестабилним
деловима,
- у близини незаштићених ивица објекта, скеле или оплате и
- на радним подовима прилаза, пролаза радних платформи или
скела, осим где је то предвиђено (и осигурано од пада).
Оплата се не сме користити као прилаз, а по елементима оплате
је забрањено кретање радника. Оштра сечива секира, тестера, длета и сл.
морају при преносу бити прекривена (футроле и сл.). У столарској

радионици обављају рад радници одређени од стране одговорног лица
писменим решењем.
88. Мере заштите на раду при извођењу армирачких радова
Армирачки радови подразумевају радове на истовару, утовару`,
преносу, припреми (исправљање, савијање и сечење) и уградњи бетонског
гвожђа за армирано бетонске елементе.
Армирачким радовима не сме се приступити:
- са дугом косом, ако није покривена капом,
- са раздрљеном - неутегнутом одећом и
- без заштитних ципела и рукавица.
При утовару - истовару дизалицом, забрањено је чупање
арматуре из гомиле. При раду са дизалицом :
- арматура у котуру до пречника 12 mm може се везати за куку
носећим челичним ужадима,
- арматура у петљама и полубунтовима пречника до 28 mm и
- арматура у исправљеним шипкама пречника од 30-40mm, подиже
се помоћу рама, који је за куку везан челичним ужадима; шипке
се везују за рам да се спречи испадање.
Радници на везивању терета, морају се одмаћи ван опасне зоне
за време подизања и спуштања.
Окретни добош за одвијање арматуре мора имати пуну или ситно
мрежасту ограду.
У току истезања арматуре забрањено је додиривати уређај са
ваљцима, а на стази за истезање не сме бити радника.
Слободни крајеви жице за везивање арматуре морају се савити.
Електрични водови на радилишту не смеју се укрштати и бити у
домашају арматуре.
Армирачке машине морају бити исправне и периодично
прегледане.
89. Мере заштите на раду при извођењу бетонских радова
Бетонским радовима сматра се превоз - пренос по објекту и
уграђивање свеже бетонске масе и нега уграђеног бетона у оплати. Пре
почетка бетонирања обављају се припреме за безбедан рад:
- на ивицама вишљим од 1 m оставља се заштитна ограда,
- изнад арматуре постављају се стазе за ручни пренос или превоз
бетона,
- радни подови за пријем свеже масе, радни подови за убацивање
масе у оплату, стазе за кретање радника и за равнање,
- стазе и радни подови се не смеју ослањати на арматуру и имати
своје ослонце на оплату,
- оштри врхови арматуре и спојница подвијају се,
- чишћење оплате од отпадака млазом воде и компримованим
ваздухом изводити уз опрез због одлетања честица,
- код бетонирања ноћу или кад нема довољно дневног светла,
обезбедити осветљеност од 250 lx, на месту рада и 120 lx на
прилазима и стазама,
- електрични уређаји за уграђивање бетона морају имати
сниженнапон до 42 V, а преносне ручне светиљке до 24 V,

- код конструкција већих распона постављају се слегомери или се
врши геодетско осматрање слегања и угиба конструкције скеле,
при наношењу бетонске масе.
БЕТОНИРАЊЕ почиње тек по одобрењу руководиоца радова уз
мере ЗНР :
- судови за транспорт бетонске масе, које носи дизалица, не смеју
пролазити преко глава радника,
- прихват судова са бетонском масом, који висе о куки дизалице,
врши се помоћу сигурносних конопаца, а ако је прегледност
лоша, дизаличару знаке даје обучени сигналиста,
- спуштање на радни под мора бити без удара и њихања, а
одвезивање од куке тек пошто је терет умирен и стабилан,
- суд за пренос не сме се претоварити,
- при уградњи бетона помоћу первибратора, радник мора стабилно
стајати на подлози,
- када се бетонска маса допрема пумпом за бетон, мора се
контролисати исправност црева и спојева,
- флексибилно црево се не сме оштро превијати,
- при бетонирању и прању флексибилног црева за бетон, оно не
сме бити уперено у раднике,
- код пријема бетонске масе аутомешалицом, не сме се почети са
истоваром, док метални зглавкасти жљеб-''рижа'', није безбедно
учвршћен,
- пре поливања уграђеног бетона уклонити електричну инсталацију
и
- насилно скидање оплате помоћу дизалице, забрањено је.
90. Мере заштите на раду при извођењу радова на крову
Кров и његови делови морају бити прегледани пре почетка
радова, ради утврђивања носивости и предузимању мера заштите на
местима рада.Код кровних покривача од црепа, салонита, лима и других
материјала мале носивости, постављају се патоси ради спречавања
пропадања.
Патоси морају бити причвршћени за кровну конструкцију.
Кретање радника изван патоса по крову је забрањено.
Кровни покривачи, чија је носивост непозната, или на
непроходним крововима, морају постојати радне платформе и прелази.
За спречавање пада са крова мора бити постављена прописана
заштитна ограда, изнад слободних ивица, прилаза крову, у чијој се
близини изводе радови или кретање радника.
Уколико се изнад слободних ивица и на крововима са нагибом
већим од 20о, не могу поставити заштитне ограде, на крову могу радити
само радници здравствено способни за рад на висини и оспособљени за
ове послове. Пре изласка на кров у оваквим условима радник мора имати
заштитни појас са ужетом учвршћеним за сигуран ослонац.
Отвори, светларници и сл. морају бити заштићени оградама или
поклопцима да се спречи пропадање радника.
Прилаз површини крова, ако није обезбеђен из унутрашњости

објекта, мора имати спољње степенице, лестве са леђобраном, пењалице,
са сигурносним ужетом.
Ако се не могу спровести наведене мере ЗНР морају се поставити
прихватне мреже, заштитне скеле са прихватним платформама и по
потреби појачање носача кровне покривке.
Простор испод крова и око објекта где се изводе кровни радови,
мора бити обезбеђен од присуства других радника и незапослених.
Ако при кровним радовима није обезбеђена заштита од пада
предмета са крова, простор око објекта се видно обележава и постављају
се видни знаци забране приступа другим радницима и пролазницима.
91. Мере заштите на раду при монтажном грађењу
Монтажно грађење изводи се на основу пројекта монтаже, који
мора да садржи мере ЗНР за све фазе монтажног грађења: израде
монтажног елемента (ако се израђује на градилишту), превоза, истовара,
везивања и припреми за дизање, дизања, постављања на објекат,
учвршћивања, обраде и дораде.
Пројектом монтаже одређују се места за истовар, дизање и начин
везивања елемената. Овим документом мора се предвидети сигуран
начин прихватања елемента на објекту, начин учвршћивања и скидања са
дизалице.
Дизалица, помоћне направе и прибор за дизање, постављање и
учвршћивање монтажних елемената, морају бити у складу са СРПС.
Монтажни елементи морају бити видно обележени по редоследу
монтаже и тако се слажу.
НА ВИСОКИМ МОНТАЖАМА радне платформе се израђују у
виду висећих платформи-скела.
Висеће платформе –скеле постављају се помоћу дизалице на
место рада и вешају на претходно обезбеђене и учвршћене делов
конструкције, а повезивањем на конструкцију доводе се у стабилан
положај. Морају бити обрађене у пројекту монтаже.
Место монтажних наставака обезбеђује се прихватним
платформама или сигурносним мрежама.
ЗАБРАЊЕНО ЈЕ стајање радника на елементу за време
подизања, преноса и постављања или присуство у опасној зони испод
терета.
ЗАБРАЊЕНО ЈЕ кретање радника по монтажном елементу док
није учвршћен. Забрањено је умиривати елемент рукама и телом, док се
њише на куки дизалице.
Усмеравање и умиривање елемената врши се помоћу ужади.
Монтажни елемент се одвезује са дизалице тек када је
постављен на ослонце и учвршћен - осигуран од претурања.
Дизање и пренос монтажног елемента не сме започети док:
- се до места постављања елемента на објекту не обезбеди
сигуран прилаз,
- нису у потпуности постављени ослонци и припремљен алат и
прибор за учвршћење,
- није проверено да су сви прилази зони монтаже затворени за
раднике,
- се радници, који учествују у монтажи, не удаље из опасних зона и

- се не провере статичке и механичке карактеристике и исправност
прибора за дизање.
ПРОБНИМ ПОДИЗАЊЕМ утврђује се:
- да је везивање извршено равномерно, без њихања,
- да су везна места чврста и да су исправни везни елементи,
- да пробор за везивање није неправилно савијен и уврнут и
изложен механичким оштећењима и
- да су испуњени услови из пројекта монтаже: дохват стреле
дизалице, носивост, правац и брзина ветра.
При утовару и истовару, возач камиона не сме бити у камиону,
такође на камиону нес ме бити сигналиста и други радници.
Радници на висини, при постављању радних платформи или при
прихватању монтажних елемената, када нису примењене заштитне скеле
или мреже, морају бити везани заштитним опасачем и ужетом. Ови
радници морају бити здравствено способни за рад на висини. Монтажно
грађење се изводи уз стални надзор одговорног радника.
92. Мере заштите на раду при рушењу објекта
Рушење објекта ради се на основу техничке документације
урађене након снимања и извиђања објекта и околине.
Документација мора садржати: методу рушења, редослед радова,
утврђене границе зоне опасности и мере ЗНР.
Припрема, рушење и уклањање делова и материјала, изводи се
уз стални надзор и присуство одговорног радника.
За време припремних радова, као и за време рушења, поставља
се чувар који треба да спречи приступ беспосленим лицима.
Пре почетка рушења, угрожено подручје се ограђује или на други
начин обезбеђује. За време припреме, ложење ватре у објекту је
забрањено.
Пре почетка радова на рушењу уклањају се: водоводне,
канализационе, гасне и електричне инсталације.
РУЧНО РУШЕЊЕ објекта изводи се одозго наниже, а делови
зида и димњаци не смеју се остављати да штрче.Суседни зидови, који
чине целину са зидом који се руши, морају се осигурати од пада.Рушење
таванске или међуспратне конструкције, започиње тек када су сви делови
изнад њих уклоњени.Ручно рушење слободно-стојећих зидова и
елемената, изводе се са скеле.Рушење поткопавањем је забрањено.
Демонтиране греде, носачи, тешки и гломазни делови, могу се
скидати искључиво помоћу дизалице, рампи и чекрка.Прашкасти
материјал се скида помоћу дрвених или металних цеви.
Ако материјал који се руши, има азбеста, спречава се да
прашина доспе у околину, а радници се штите респираторима, одећом и
обућом за ову намену.
При рушењу вишеспратних објеката забрањено је гомилање
порушеног материјала на појединим спратовима.
МАШИНСКО РУШЕЊЕ се изводи тако да је радна машина на
одстојању 1,5 пута већем од висине објекта.
Код рушења гурањем, на машину се постављају метални или

дрвени елементи, који машину држе на безбедном одстојању.
Јачина на кидање челичног ужета, помоћу кога се преноси вучна
сила, мора бити три пута већа од вучне снаге машине.
Извлачење бетонских стубова, челичних носача и других делова
објекта из рушевине, може се изводити кад се ослободе од материјала.
ЗАБРАЊЕНО ЈЕ коришћење машине точкаша за рушење и
извлачење. Рушење минирањем изводи се у складу са посебним
прописима и СРПС.
93. Мере заштите на раду при изградњи путева
Грађење путева кроз брдско-планинска подручја или шуме, кроз
насељена места и у близини прометних саобраћајница, захтева примену
посебних мера заштите на раду, уз пројектну документацију.
Ако се радови изводе на терену на ком је могућа појава змија, на
градилишту се мора обезбедити серум против змијског уједа и да у свакој
смени буде обучен радник за давање серума.
Када се постављају привремене конструкције за приступ до трасе
пута, обавезна је документација о носивости и провера.
Подземне воде, ако се појаве, одводити да се не подлокава
терен испод и изнад косине пута.
Ручни превоз вагонетима мора бити на колосеку осигуран од
исклизнућа. Кад је колосек на нагибу, вагонети морају имати кочнице,
забрањено је кочење помоћу приручних материјала.
Брзина вагонета не сме бити већа од 10 km/h.
Пролази за раднике, између дробилице камена, мора бити
минимум 1 m. Убацивање камена се изводи са чврсте радне платформе са
оградом.
За одглављење камена користе се посебне куке.
Забрањено је стајање на ивици отвора, док је дробилица у раду.
Радници на дробилици морају имати респиратор уз обавезну
употребу заштитних наочара.
Битумен, катран и слични материјали могу се загревати само у
посебним судовима. Забрањено је, без обзира на количину, загревање у
отвореним судовима.
Котлови за загевање, асфалтне масе, морају имати поклопце.
Послуживање уређаја је са чврсте радне платформе са оградом.
Код рада са више уређаја за загревање асфалта, обезбедити
довољно растојање, због спречавања преношења пожара.
Ложиште мора бити заштићено од избијања пламена напоље.
Захватање вреле асфалтне масе, вршити помоћу за то израђених
судова. Пренос масе врши се у посебним судовима са поклопцем и не
смеју се препуњавати. Забрањено је да радник иде испред моторног
ваљка. Ваљак за ход уназад, мора имати ретровизоре и преглед са обе
стране. Радови на путањи ваљка су забрањени.
Запаљена асфалтна маса гаси се ''С'' апаратима, песком и сл., а
не сме се гасити водом, а средства за гашење се унапред обезбеђују.
Мора се обезбедити топла вода за умивање радника на
градилишту.
94. Мере заштите на раду при изградњи мостова

У пројектној документацији сваке фазе изградње моста, морају
бити садржане мере ЗНР. Посебне технологије изградње појединих
елемената или делова моста, могу се примењивати само ако су
испланиране и примењене мере ЗНР. Под посебним технологијама сматра
се: фундирање стубова под заштитом прибоја или загата, спуштање
отворених бунара, изградња стубова клизном оплатом, монтажа бетонских
носача лансирном решетком, постављање ивичних елемената коловозне
плоче, помоћу висећих скела и сл.
Прилаз по терену, сваком стубном месту и простор око стуба
моста, мора бити уређен да обезбеђује кретање и рад радника.
Ослонци и темељи помоћних конструкција, као што су радне и
носеће скеле, ослонци торањске и кранске дизалице, постављају се и
заштићују тако да због неповољних атмосферских утицаја и утицаја
подземних и површинских вода, не дође до померања и пада.
Кад се темељ стуба израђује у јами са подземном водом,
примењују се мере заштите од опасног дејсвта воде одоздо и са стране.
На радним платформама са којих се врши израда стуба моста,
обезбеђују се ојачана места за пријем терета и безбедна места на која се
радници могу склонити, док је терет у ваздуху.
Сваки терет који се упућује дизалицом на стуб, проверава се да
ли је исправно везан за куку и да ли је безбедно дизање и пренос.
Конструкција моста повезује се са прилазним тереном,
прописаним степеницама.
Када се радови изводе на води, на обали мора бити сигуран
прилаз за раднике и пловила, а на месту рада осигуран излаз и улазак у
пловило.
При радовима на текућој води, обезбеђује се дежурство спасиоца
са пловилом, снабдевеним прибором за спасавање и прву помоћ.
Спасилац мора бити обучен за спасавање, указивање прве
помоћи. Спасилачко пловило не може се користити у друге сврхе.
На радним местима где се не може поставити одговарајућа
заштита од пада у воду, а вода је дубља од 1,5 m, забрањен је приступ
радницима непливачима.
За време магле, забрањен је рад без сигналних стетала за маглу.
Када се радови изводе на пловним путевима, ознаке и
сигнализација морају бити постављени у складу са прописима о
унутрашњој пловидби и уз сагласност лучке капетаније.
ШИПОВИ, који се израђују у тлу, помоћу радне цеви, која се
утискује у земљиште, мора имати документацију о мерама заштите у
складу са технологијом рада у зависности да ли се радови изводе на
сувом или у води.
Документација мора да садржи: припрему градилишта,
постављање радне цеви у вертикални положај, ископ земљишта,
постављање арматуре, бетонирање и уграђивање бетона, вађење цеви и
постављање радне цеви у нов положај. Ова документација и мере ЗНР,
одређују се на основу упутства произвођача опреме и техничких прописа и
СРПС.
Горња површина замајца за кружно кретање радне цеви, може се

користити као радна платформа, ако су испуњени услови:
- уређај и радна цев су осигурани од изненадног кретања,
- на спољним ивицама замајца је постављена заштитна ограда,
- радници који се налазе на уређају су везани преко заштитног
појаса и сигурносног ужета и
- приступ уређају дозвољен је само радницима оспособљеним за
рад на висини.
Површина овог уређаја, не сме бити клизава од блата и уља. На
уређају је забрањено остављање материјала и алата који би пао.
За прилаз на радну платформу, на замајцу, користе се морнарске
лестве од ужади и пречки, које морају бити испитане.
Дужина лестви је мин. 1 m дуже од радне висине. На горњем крају
се учвршћују за конструкцију радне платформе, а доњи крај држи радник.
Може се пењати само један радник.
Дизалица у радном положају за извлачење цеви, мора имати
најмање за 25% већу носивост од укупне тежине уређаја који подиже.
МЕРЕ ЗНР ПРИ СПУШТАЊУ РАДНИКА У РАДНУ ЦЕВ:

- пре уласка проверава се присуство експлозивних гасова,
- ако се уноси ел. инсталација и уређаји у цев, дозвољен напон за
светиљке је 24 V, а за уређаје 42V,
- спуштање може почети кад се провери да нема могућности од
продора подземних и бочних вода и материјала,
- ивице отвора обезбеђују се од упада предмета у цев,
- уношење, изношење материјала и алата, обавља се пре или
после изласка радника из цеви,
- обустављају се сви други радови на суседним шиповима и
- за време рада у цеви, мора се осигурати да не дође до
неконтролисаног покретања цеви и уређаја, од превртања и сл.
При уласку и раду радника у радној цеви, мере заштите су:

- радник се везује преко сигурносног опасача и ужета за доњи крај
сигурносног ужета, а горњи крај је везан за платформу,
- на радној платформи, два радника су у сталној комуникацији са
радником који је у цеви, да га у случају потребе извуку,
- у току боравка у цеви, обавезна је употреба шлема,
- пре уласка се спуштају лестве, чији је горњи крај учвршћен за
радну платформу, а попуштање заштитног конопца на опасачу
радника који силази, врше два радника на платформи,
- поред радника се спушта и челично уже дизалице, за случај
потребе хитног извлачења, дизаличар мора бити у кабини,
- у случају да постоји могућност појаве воде у цеви, радник у цеви
мора имати сигурносни појас за пливање и
- улазак, рад и излазак, врши се уз стални надзор одговорног
радника на градилишту.
Проширење доњег краја шипа, изводи се помоћу механичког

алата под водом, а на сувом се ископ врши ручно.
ОТВОРЕНИ БУНАРИ примењују се у циљу израде темеља у

земљаним материјалима са подземном водом, у плићим водама, када се
уз употребу пумпи вода може исцрпети из бунара.
Сачињава се посебан елаборат о мерама ЗНР на градилишту за
радове у отвореним бунарима, у ком свака фаза рада, мора имати
прописане посебне мере ЗНР.
Ископ земље уз ивице бунара обавља се ручно, а средина се
вади машински.
Забрањени су радови у горњем делу бунара док радници раде у
дну бунара (као и вађење материјала док су радници у бунару).
Мора се обезбедити безбедан силаз и излаз радника помоћу
степеница или сигурносних лестви.
Електрична инсталација и уређаји који се уносе у бунар, морају
имати снижен напон до 42 V и да су осигурани од продора воде.
95. Мере заштите на раду при извођењу кесонских радова
Кесони се примењују код израде подземних и подводних радова,
када другачије не може да се савлада прилив воде, па се у кесон удува
ваздух под притиском, већим од атмосферског.
Кесонски радови изводе се на основу документације, коју
обезбеђује извођач радова и која се састоји из:
- техничког описа и приказа изградње кесона, ископа у кесону и
вађења ископаног материјала, спуштања кесона и надоградње
изнад воде, са билансом тежина,
- техничког описа инсталација са упутством за употребу,
- техничког описа и приказа бетонирања у кесону и
- редоследа и описа демонтаже опреме, организације рада и
радних задатака сваког радника.
ПОД ПОВЕЋАНИМ ВАЗДУШНИМ ПРИТИСКОМ У КЕСОНУ могу

радити радници:
- детаљно упознати са могућностима повређивања и штетностима
по здравље у радном процесу,
- обавештени о посебном режиму рада и живота под повећаним
притиском у кесону,
- практично оспособљени за рад у таквим условима,
- упознати са дужностима које морају испуњавати пре и после
преласка на повишени ваздушни притисак,
- са потврђеном здравственом способношћу за такав рад,
- који су старији од 21 године и млађи од 40 година и
- надзор над радом радника, под повећаним притиском, могу
обављати радници до 45 године старости, ако су здравствено
способни.
Радници који имају гнојни катар у носу, запаљење средњег уха,

оштећену бубну опну, обољење органа крвотока и дисања, склони
гојазности и пићу,не смеју радити у кесонима.
Употреба кесона преко 30 m дубине, односно рад под притиском
већим од 3 bar је забрањен.
Са спољње стране кесона, надзор над радом система са

повећаним притиском, обавља други одговорни радник и стара се о
исправности целог система и правилном раду: компресориста, дежурних
електричара, механичара, тесара, бродарских радника, дежурних радника
у карантину и комори и сл.
Под једнаким притиском ваздуха одржава се систем који чине:
- кесонска комора (кесон),
- ваздушна купола (део радне куполе),
- вертикални пролаз од челичних цеви (веза радне коморе са
кесоном) и
- цевна инсталација од сабирног резервоара до кесона.
Висина од доње ивице до таванице кесона, мора бити мин. 2,2 m.

Зидови у кесону морају бити обојени белом бојом.
На отворима свих цевовода за довод и одвод ваздуха, морају
постојати клапне, које се аутоматски затварају у случају прекида довода
ваздуха.
На отвору кесона на плафону, излазу у вертикални пролаз до
преткоморе, мора постојати поклопац који се брзо и лако затвара и
непропусан је за ваздух и воду.
Довод ваздуха у кесон мора имати главну цев истог капацитета;
обе цеви имају одвојен цевовод за довод ваздуха.
Кесон има телефонску везу са дежурним радником на спољњој
страни кесона-система. За случај квара телефонске линије, обезбедити
резервни начин комуникације.
Кесон има уграђен систем за проветравање, који мора
обезбедити мин. 30 m3 чистог ваздуха по раднику.
Радна температура у кесону мора бити од 9-15 oC, а температура
ваздуха која се убацује мора бити од 9-15 oC.
У кесону се обезбеђује питка вода за раднике и ручна апотека.
Кесон, вертикални цевни пролаз, ваздушна комора и преткомора,
морају имати вештачко осветљење. У кесону и ваздушној комори,
осветљеност мора бити 120 lx, а цевног пролаза и предкоморе 80 lx.
Инсталација за осветљење мора бити под напоном до 24 V, а
остали уређаји са напоном до 42 V. Ако постоји могућност појаве
експлозивних гасова, инсталација и уређаји морају бити у Еx извођењу.
Сваки радник у систему мора имати ручну батеријску лампу.
Ако је компресор за ваздух на електрични погон, као резервни
мора постојати дизел компресор.
МЕРЕ ЗНР КАДА РАДНИК УЛАЗИ У КОМОРУ:

- када је надпритисак у ваздушној комори до 1 bar, време
задржавања радника, ради изједначавања притиска, не сме бити
краће од 8 min и
- када је надпритисак у кесону изнад 1 bar, време за изједначавање
притиска је 8 минута; по један минут за сваких 0,1 bar
надпритиска.
МЕРЕ ЗНР КАДА РАДНИК ИЗЛАЗИ ИЗ КОМОРЕ:
- када је надпритисак у кесону до 1 bar, време за изједначавање

притиска и задржавање радника у предкомори је 10min и
- ако је надпритисак у кесону изнад 1 bar, време проведено у
преткомори ради изједначења притиска је после првих 10 min за
по 2 min за сваких 0,1 bar надпритиска.
За притиске преко 1,9 bar, табеларно се даје време задржавања у

преткомори ради изједначења ваздушног притиска.
Пре поласка на рад, радници који ће радити у кесону не смеју
оптерећивати стомак, конзумирати алкохол. Забрањено је пушење.
Радници који први пут треба да раде у кесону, морају бити
подвргнути тесту у декомпресионој комори, а првог и другог радног дана
могу бити у кесону ½ радног времена, трећег 2/3.
Радник у кесону може радити најдуже 6 недеља, а после тога се
распоређује на друге послове или користи одмор.
Радови у кесону не могу почети док посебна комисија не утврди
(након пробног испитивања) да је цео систем исправан. О испитивању се
сачињава записник.
96. Мере заштите на раду при извођењу тунелских радова
Тунелским радовима се сматрају радови у засвођеном подземном
простору, као што су тунели, колектори, доводне и одводне цеви у
хидроелектранама и др. Ови се радови изводе на основу пројекта и
документације, коју обезбеђује извођач радова. Пројекат о грађењу тунела
мора да садржи:
- опис редоследа радова и радних операција,
- опис организације радова,
- технички опис фаза грађења и технички опис радних операција и
- опис и приказ мера ЗНР при извођењу радова.
Дрвена грађа која се користи за заштиту од обрушавања
(подграде са оплатом) , мора бити од здравог дрвета без оштећења. По
правилу користи се обло или тесано дрво четинара.
Пројектом се утврђују димензије и распоред елемената подграде.
Чист отвор пролаза за раднике мора бити мин. 1,6 m у висину и
0,6 m у ширину.
Заштита од обрушавања поставља се упоредо са ископавањем.
Незаштићена зона може се оставити у компактним стенама.
Када се ископ тунела врши радном машином, дужина
незаштићеног дела не сме бити већа од крака ископане машине.
За употребу експлозива у тунелу, израђује се посебна
документација и посебан пројект о мерама ЗНР, који је усклађен са
прописима о употреби експлозива, прописима у рударству. За време
непогода, минирање са електричним палењем се не врши.
ЕЛЕКТРИЧНА ИНСТАЛАЦИЈА У ТУНЕЛУ изводи се са кабловима
који су ојачани и заштићени од механичких оштећења. Електрични водови
дуж тунела, подижу се изнад подлоге којом се крећу радници на:
- 2,5 m од пода у делу у коме нису довршени радови и
- 3,5 m на делу тунела где су завршени радови.
У подручју чела ископа и у зони мин. 15 m од чела ископа,

примењују се мере заштите од превисоког напона, уз снижење напона до
42 V, галванским одвајањем и другим мерама.
Кад се у тунелу појављује вода, електрична инсталација мора
бити заштићена од продора воде. Електрична расвета у тунелу, изводи се
за случај нестанка електричне струје.
Ако постоји могућност појаве опасних и штетних гасова у тунелу,
врше се мерења и испитивања и провере састава ваздуха.
Чело ископа проветрава се вештачком вентилацијом, ако при
раду настаје прашина и друге материје штетне по здравље радника.
Подземна вода која притиче у тунел, мора се одводити из тунела
помоћу канала, јаркова, пумпи, цевовода, тако да не поткопава подграду,
зидове и саобраћајнице у тунелу.
Подземну воду која притиче, не треба заптивати, него одвести
каналима и цевима из тунела.
Ако се превоз материјала обавља вагонетима, у њима се не смеју
превозити радници; крајеви воза морају бити обележени црвеним светлом.
Превоз помоћу моторне вуче у тунелу, мора бити изведен на
основу посебног пројекта, којим ће се прописати: брзина вожње, најмање
растојање габарита воза од носеће конструкције, пад или успон подлоге и
друге мере ЗНР.
97. Мере заштите на раду при извођењу минерских радова
Минерски радови у грађевинарству изводе се уз провођење мера
ЗНР утврђених прописима:
- о манипулацији и употреби експлозивних средстава,
- о заштитним мерама при руковању експлозивима и лагумању у
рудницима,
- о превозу опасних материја и документацијом и
- о припреми експлозива на градилишту коју обезбеђује извођач
радова.
Документација о примени експлозива на градилишту са мерама

ЗНР треба да утврди:
- начин транспорта кроз градилиште, истовар, складиштење и
преузимање ради преноса до места употребе, одлагање на месту
употребе са мерама ЗНР за сваку операцију,
- начин употребе и мере ЗНР за раднике који рукују њим и
- поступак после отпуцавања са мерама ЗНР.
Начин употребе експлозива и мере ЗНР у документацији мора
обухватити следеће радне операције:
- припреме за бушење рупа, израду прилаза, радних
платформи,скела, постављање и учвршћење опреме за бушење,
- бушење рупа, употребу опреме, премештање и сл.,
- пуњење рупа експлозивом и повезивање експлозивних пуњења,
- обезбеђивање радника од летећих комада и потреса,
- активирање експлозивног пуњења и
- контролу после извршеног отпуцавања.
98. Мере ЗНР при руковању грађевинском механизацијом

Да би се грађевинска механизација правилно користила, извођач
радова мора обезбедити:
- приступни пут до места рада уређаја, који мора да обезбеђује
довољну чврстоћу коловоза, габарита пута, нагиб, удаљеност од
ивице косине, ископа и сл.(мора бити осигуран),
- маневарски простор за механизацију мора бити ослобођен од
надземних, подземних и приземних сметњи,
- равноћу и тврдоћу подлоге и површину ослањања,
- радну стазу која је обезбеђена да у току рада уређаја, због
потреса и вибрација, не изазове поремећај тла и
- затварање и обезбеђивање пролаза за раднике кроз маневарски
простор уређаја.
Кад се пролази и прилази за раднике не могу затворити, рад

механизације се обуставља док радници не прођу или заврше радну
операцију. Ако не може да се избегне стално пролажење кроз опасну зону
рада механизације, обезбеђују се заштитни зидови, надстрешнице,
заштитне платформе и сл.
Сваки самоходни уређај мора да буде опремљен звучном и
светлосном сигнализацијом, за упозорење радника. Преко кабине радних
машина не сме се транспортовати и преносити терет помоћу дизалице.
Чишћење, поправка и сл. не сме се вршити док се уређај не
искључи, заустави и обезбеди од изненадног укључења. Уређај –
механизација, која обавља и кретање уназад, мора имати огледала са
стране и у кабини возача и звучну сигнализацију. Код самоходних
грађевинских машина: багери, булдожери, ваљци, утоваривачи, дампери и
сл., делови морају бити лако заменљиви, да се не стварају опасности по
раднике. Рамови покретних делова механизације: раоник, корпа
утоваривача, предња и задња страна вибро-ваљка и сл., боје се жутом
бојом или црно белим тракама под углом од 45о према хоризонтали, ради
визуелног упозорења радника.
Радна места на грађевинским машинама, на којима се захтева
непрекидна присутност: возачи и управљачи уређајем, морају бити
заштићени од утицаја временских непогода (киша, снег и сл.).
Прилаз управљачком месту мора имати степенике или лестве
обезбеђене од клизања и пада.
Ручни, механизовани и алат који се користи у грађевинарству:
лопата, тестера, сврдло, чекић, длето, секира ,пнеуматски чекић, моторна
тестера, електрична бушилица, брусилица и сл. морају одговарати СРПС.
Употреба је у складу са упутством произвођача.
99. Мере заштите при радовима на висини
За време рада на висини радник се мора придржавати следећег:
- да је увек везан заштитним опасачем и ужетом, по могућству
изнад своје главе,
- да на нови ослонац закорачује, тек пошто је проверио његову
сигурност,
- да не оптерећује свој ослонац материјалом, алатом и сл. ако није
сигуран да ослонац може издржати то оптерећење,

- да не користи са другим радником исти ослонац,
- да приручни алат и прибор не оставља тако да може да падне, а
по потреби да га веже и осигура од пада,
- да се не сагиње до положаја лабилне равнотеже,
- да превезивање заштитног конопца да врши тек када је на
сигурном ослонцу и у равнотежи,
- да не искорачује изнад празног простора,
- када се монтажни елеменат приближава, да га прати и по
потреби уклања се са његове путање,
- да ако није у могућности да на сигуран начин изведе предвиђену
операцију, стане у сигуран положај и чека упутства одговорног
радника и
- радник не сме отпочети радове на висини ако је: поспан, под
дејством алкохола, седатива, психички нестабилан и сл. У делу
круга градилишта у коме се врши рад на висини и монтажа
елемената на висини, престају друге активности и спречава се
кретање моторних возила, других радника, пловила, све док се
на висини не заврше радови радници не сиђу на безбедно место.
100. Мере заштите при коришћењу скела: радне скеле,
носеће скеле, висеће скеле и заштитне скеле на
градилишту
РАДНОМ СКЕЛОМ сматра се привремена конструкција, која носи
радну платформу, радни под, степениште или други прилаз на коме се на
висини већој од 3 метра обавља рад и кретање радника.
Радна скела мора имати техничку документацију , која садржи:
- анализу оптерећења, прорачун сваког носећег елемента,прорачун
веза елемената и стабилност скеле,
- диспозицију скеле са основним димензијама и пресецима,
- прорачун и приказ ослањања скеле,
- цртеже елемената са димензијама и детаљима веза,
- цртеже положаја и детаље веза скеле са објектом,
- цртеже радног пода и заштитне ограде,
- цртеже детаља пода и везе са скелом и ограде,
- цртеж прилаза радним етажама скеле,
- одредбу за највеће дозвољено оптерећење и упутство за
коришћење и одржавање,
- редослед и начин монтаже и демонтаже уз мере ЗНР и
- атест о исправности употребљених материјала.
Типске скеле морају имати доказ о техничкој исправности елемената.
Техничку документацију обезбеђује извођач радова и чува је одговорни
радник на градилишту. Пре почетка рада на скели врши се комисијски
преглед скеле, о чему се сачињава записник. За мање радне скеле, не
израђује се пројекат, а елементи и делови скеле морају одговарати
стандардима и мерама ЗНР. Мањим радним скелама сматрају се скеле
које испуњавају услове:
- висина чврсте подлоге не износи више од 5 m,
- корисна површина радног пода је до 10 m2,
- не користе је више од два радника,
- не постављају се у близини ел. и птт водова и сл.

Ако се скела налази у близини електричних водова, мора се
обезбедити ископчавање тих водова, за време монтаже и демонтаже
скеле.
Скела постављена поред и изнад саобраћајница мора имати на
спољњој страни заштитну мрежу: јута, пластична и челична жица и сл.
Радни патос мора бити чврсто повезан са скелом.
НОСЕЋОМ СКЕЛОМ сматра се привремена конструкција, која
има намену да пренесе оптерећење опреме, уређаја, саобраћаја,
материјала, објекта у изградњи (свеж бетон у оплати, челична и бетонска
конструкција у монтажи и сл.) док конструкција не постане способна да
сама поднесе оптерећење.
При постављању НОСЕЋИХ СКЕЛА спроводе се следеће мере:
- темељи стубова скеле постављају се на чврсту подлогу, тако да
спречи слегање и рушење; терен мора бити испитан,
- спречава се сливање воде у темеље скеле,
- ако је тло недовољно тврдо, постављају се подметачи од тврдог
дрвета, металне подлоге и бетонски блокови,
- када је тло мале носивости врши де замена и набијање
земљишта, а по потреби побијају се шипови,
- код цевастих скела носећи стубови - цеви морају имати
металнестопе-папуче и морају бити хоризонтално и дијагонално
бити повезани у чврсту целину,
- спојеви и наставци цеви, који се спајају завртњима, заврћу се
момент кључем по упутству произвођача,
- носачи оплате и носачи монтажних елемената, учвршћују се у
горњем делу скеле против претурања,
- при уградњи скеле постављају се вијчане дизалице или дрвене
кајле, помоћу којих се нивелише монтажни елемент,
- при демонтажи скеле контролише се да ли је од објекта или
монтажног елемента она одвојена,
- за време наношења терета, контролише се угиб (слегомер) и
- демонтажа и отпуштање, спроводи се само уз одобрење
руководиоца радова.
ВИСЕЋЕ СКЕЛЕ се користе као радне скеле или евентуално као
заштитне скеле. Постављају се тамо где не постоји могућност постављања
стојеће скеле. Висеће скеле морају имати техничку документацију као и
стојеће скеле.
Конструкција радне платформе на скели израђују се од крутих и
чврстих елемената, не користе се ужад и сл.
Под и заштитна ограда морају бити чврсто спојени и у складу са
прописима за стојеће скеле.
Када је висећа скела померљива при премештању се на њој не
могу налазити радници.
Када се радна платформа висеће скеле подиже и спушта, на
механизовани погон, по правилу на електрични погон, тада је она уређај
који подлеже прописима и прегледима и испитивањима као за дизалице,
лифтове и сл.
Документација о извршеним прегледима и испитивањима чува се

на градилишту до краја њене употребе.
Пре почетка рада, извођач радова образује комисију, која врши
преглед исправности, о чему се сачињава записник.
Висеће радне скеле, које се РУЧНО померају, подижу и спуштају,
су привремене конструкције, код грађења детаља, занатских радова и сл.
Висеће скеле на ручни погон, могу се користити највише два
радника.
Ове скеле морају, осим техничке документације за саму скелу,
имати и документацију са мерама ЗНР за прилаз висећој скели.
Код сваке промене локације рада са висећом скелом, комисијски
се утврђује њена исправност и повезаност са конструкцијом.
ЗАШТИТНЕ СКЕЛЕ са прихватном платформом или прихватном
мрежом, постављају се тако да прихватна платформа - мрежа не буде
нижа од 3 m од ивице преко које радник може пасти.
Заштитна скела са надстрешницом за заштиту од пада предмета
са висине, мора имати мин. висину 2,5m од пода, у изузетним случајевима
(јаме, бунари) мин. 2 m.
Заштитне скеле се пројектују и израђују за прихват најтежег
предмета који може пасти. Ширина прихватне платформе и надстрешнице
мора бити мин. 1,5 m. Кад је дужина заштитне зоне већа постављају се
заштитне галерије.
101. Мере заштите при коришћењу дизалице(крана) у преносу
опреме и материјала на градилишту
На градилиштима на којима се користе дизалице, које за дизање
и пренос користе куке, челичну ужад и други прибор, у маневарском
простору, примењују се следеће мере:
- угрожено подручје ограђује се и постављају се знаци забране
проласка,
- код радних операција од неколико часова, око опасне зоне се
постављају стубови са траком висине 1 m и радници који ће
упозоравати на опасност,
- код краткотрајних операција, поставља се само ограда и знаци
упозорења и
- ако је неопходно да радници пролазе у делу опасне зоне,
постављају се заштине надстрешнице.
ТЕРЕТНИ ГРАЂЕВИНСКИ ЛИФТ мора бити са свих страна
ограђен пуном оградом по целој висини, ако платформа дизалице нема
ограду или није затворена. Ако је платформа дизалице - лифта затворена,
ограда око окна лифта се поставља само на спратовима.
Када се за ограду окна употребљава челична мрежа, окца могу
бити 20 mm.
Помоћна носећа средства (челична ужад, ланци, карике, куке и
сл.), морају одговарати прописима о дизалицама и СРПС.
Судови за пренос расутог и сл. терета, морају имати ознаку о
сопственој тежини, запремини и ознаку нивоа сипања.
Простор испод висеће котураче и куке ограђује се и означава.
Носачи конзолне дизалице и веза са објектом мора бити испитана

да може издржати мах. радно оптерећење. За њу мора постојати пројекат,
са прорачуном стабилности и цртежима извођења.
Радно место радника, који прима материјал на конзолној
дизалици, мора имати заштитну ограду и бити везан заштитним ужетом за
опасач. Осветљеност градилишта у ноћним условима треба да је најмање
120 lx, а на местима рада са дизалицом и до 250 lx (везивање терета).Ако
је дизалица вишља од 20 m мора имати на врху црвено светло.
Отвор за прилаз товарној платформи, грађевинске теретне
дизалице, морају имати по спратовима врата или покретне ограде.
Свака дизалица са кавезом или платформом, мора имати уређај
за аутоматско кочење у случају прекида и аутоматско заустављање изнад
дозвољене висине дизања.За дизалице смештене у окну, мора постојати
електрична сигнализација.
На платформи теретне дизалице мора постојати уређај за
причвршћивање колица и јапанера.
Механизоване транспортне траке имају уређај за аутоматско
кочење и заустављање у случају нестанка струје.
Механизоване транспортне траке, поред којих се обавља кретање
радника, морају имати на покретним деловима механичку заштиту.
102. Мере заштите при превозу материјала и опреме на
градилишту
Превоз материјала железничким средствима, само ако су
колосек, сигнализација изведени у складу се прописима за железнички
саобраћај.
Колосек за шинска возила, за превожење грађевинског
материјала на градилишту, мора бити на чврстој набијеној подлози у
складу са прописима. Димензије прагова, размак, профил шина и сл. мора
одговарати врсти вагонета и оптерећењу; Уздужни нагиб до 20 %.
Растојање габарита вагонета са теретом до зидова мин 70 cm.
Окретнице за вагонете, морају имати осигурач за спречавање
окретања. На крајевима колосека, мора бити чврст браник (од прагова и
сл.). Вагонети са преклопном корпом, морају имати осигурач од превртања
корпе у току вожње. Преклопни механизам не сме изазвати претурање
целог вагонета и испадање из шина.
Квачила за спајање вагонета , морају имати осигурач.
Вагонети на колосеку са нагибом већим од 10%, морају имати
исправне кочнице. Међусобно растојање вагонета које гурају радници, не
сме бити мање од 10 m. Вагонет се осигурава помоћу зауставних папуча
од нежељеног кретања. Вожња радника у вагонетима, за превоз
материјала, је забрањена.
Колосеци и средства за дизање и спуштање материјала
(свозница и успињача) користе се уз примену прописа о мерама ЗНР на
површинским откопима угља, металних и неметалних сировина.
Посебна возила за превожење материјала на градилишту:
дампер и утоваривач, смеју се користити за сврху за коју су намењени.
Руковање УЛТ-ом и дампером, може бити поверено радницима,
који су стручно оспособљени за безбедно руковање.
Превожење, утовар и истовар грађевинског материјала у возила

обавља се уз примену мера ЗНР утврђених прописима о ЗНР при
одржавању моторних возила и превозу моторним возилима.
103. Мере при извођењу привремених електричних

инсталација
Привремене електричне инсталације на градилишту постављају
се према техничкој документацији са приказом мера ЗНР од опасног
дејства електричне струје.
Заштитне мере од опасног дејства електричне струје обезбеђују
се применом и уградњом материјала и опреме у складу са стандардима,
који утврђују начин заштите у зависности од услова на градилишту:
присуство воде, температуре околине, присуство корозивних и
нагризајућих материјала и сл. Електричну инсталацију на градилишту могу
постављати, одржавати и уклањати само стручни радници.
РАСКЛОПНИ БЛОК: разводни орман, разводна табла, командни
пулт, састоји се од затворене кутије израђене од лима, који има монтажну
задњу плочу, а спреда врата, која покривају предњу страну.
Расклопни блок се поставља на приступачном месту на стабилан
носач, нпр. стуб, тако да средина кутије буде на 1,5-1,8 m од пода.
Ако је стуб метални, повезује се са заштитним проводником.
Расклопни блок мора бити постављен изван зоне механичких
оштећења:манипулативни простор дизалице, градилишних саобраћајница,
пролаза за раднике и сл. Поставља се на подједнакој удаљености од
потрошача.
Уређај за растављање напајања мора имати браву или кућиште,
које се закључава. Сваки расклопни блок мора имати уређај за заштиту од
прекомерних струја, уређај за заштиту од индиректног додира и
прикључнице. Прикључнице се могу постављати на спољњој страни
зидова расклопног блока. Расклопни блок мора имати кључ за
закључавање. Прикључивање електричних алата и електромотора може
бити само помоћу исправних утичница и конектора.
Електрична инсталација на градилишту мора имати уређај за
искључење свих потрошача, ако за то постоји потреба, са једног места.
Уређаји за искључивање и забрављивање, који се обезбеђују
закључавањем, постављају се за дизалице, кранове, лифтове,
транспортне траке и сл. уређаје, где може доћи до повреде радника.
Забрањено је прикључивање машина и алата помоћу савијања
проводника. Настављање проводника, само преко продужних и разводних
кутија.
Привремене електричне инсталације на градилишту, на
отвореном простору, изводе се од изолованих проводника који се
постављају на стубовима, тако да висина буде:
- 2,5 m изнад радних места,
- 3,5 m изнад пешачких пролаза и
- 6 m изнад колских пролаза.
Изузетно, висина изнад радног места, може бити мања од 2,5 m,
ако је проводник смештен у заштитну цев или челични профил. На висини
од 2,5 m од пода могу се постављати светиљке са напоном од 220 V; ако

се ово не може обезбедити, мора се снизити напон на 42 V.
Грађевинска опрема, машине и уређаји, имају заштиту на
електро деловима у складу са условима на градилишту: утицај воде, влаге,
прашине, нагризајућих материја и сл.
Електрични ручни алат се у грађевинарству може користити само
ако је у складу са СРПС и прописима ЗНР за преносне алате и
електромоторе. Преносни ручни електрични алат може се користити на
отвореном, ако је класе II и III. У условима велике проводљивости пода и
влаге, алат мора бити са сниженим напоном до 50 V или на напон 220 V са
галванским одвајањем. Трафо за снижени напон и трафо за галванско
одвајање класе II. Кабли преносног алата не сме бити изложен
механичким оштећењима и не сме се укрштати са цевоводом за гасно
заваривање, (арматуром). Укључивање - искључивање ручног алата, врши
се само кад је прекидач искључен.
Додавање алата са укљученим електромотором је забрањено,
као и ходање са укљученим уређајем. Електричне инсталације и уређаји,
подлежу периодичном прегледу и испитивањима, о чему се води
прописана евиденција. Места рада ноћу, морају бити осветљена најмање
са 120 lx, а пролази и прилази са 80 lx. Уколико се у радној средини
градилишта очекује присуство опасних, експлозивних и запаљивих
материја, електрична инсталација и уређаји морају бити у против -
експлозивном извођењу.
104. Мере ЗНР при коришћењу опасних материја на градилишту
Материје утврђене прописима о ЗНР, као опасне материје, могу
се превозити, истоварати, складиштити и употребљавати у складу са
одговарајућим прописима за те материје.
ТЕХНИЧКИ ГАСОВИ И ЊИХОВЕ СМЕШЕ: кисеоник, дису-гас и
сл. допремају се и користе на градилишту у прописаним и обележеним
челичним боцама. Објекат за складиштење ових гасова мора бити:
- издвојен, посебан, удаљен од производних објеката,
- заштићен од атмосферских утицаја,
- метални делови објекта повезани на уземљивач,
- без вештачког грејања, без прозора, са проветравањем које се
обавља кроз отворе на горњем делу зида,
- са спољњим зидовима који су од опеке (½ дебљине) или
бетонски,
- са кровном покривком од лаког ватроотпорног материјала,
- са електричним осветљењем (ако постоји) усклађеним са Ех
извођењем,
- са вратима коа морају бити закључана и
- са натписима о забрани пушења (на спољњој срани објекта).
У објекту за смештај боца са техничким гасовима, сваки гас има
засебну просторију, са одељцима за пуне и празне боце. Висина
просторије за смештај боца је мин 2,2 m, а површина пода у складу са
бројем боца. Просторије са одвајају лаким пуним зидом. Свака просторија
са гасом има своја врата, која се отварају у поље. Под и врата су од
материјала који не варничи. Боце се постављају у вертикалном положају
са држачима за осигурање од претурања, са стабилним сталцима.
Уношење масних материја, као и руковање са замашћеним рукама,

рукавицама, алатом и опремом, строго је забрањено.
На градилиштима, на којима нема потребе за већом количином
боца са техничким гасовима, дозвољена је употреба и складиштење до
једног пара (пуних), са истим гасом, при чему је једна у употреби, а друга
ускладиштена. По завршетку рада, боца се смешта у обезбеђен простор
са добром вентилацијом, са посебним одељцима за сваки гас. Ако одељак
нема кров, покрива се даскама и сл. Одељење за чување боца не сме бити
у близини радних и помоћних просторија и станова, саобраћајница и
пролаза. Боце морају бити удаљене од 5 m од грејних уређаја, 10 m од
отвореног пламена. На одељењу се постављају знаци забране пушења и
паљења отворене ватре и закључава се.Забрањено је остављање боца,
после смене, по пролазима, степеништима, скелама и другим местима,
која нису намењена за то.
Експлозиви и експлозивна средства чувају се на градилишту и
употребљавају се у складу са прописима о манипулацији и складиштењу
експлозива. Складиштење мора бити у посебним просторијама,
усклађеним са наведеним прописима. Деловање опасних гасовитих
материја и испаравање, отклања се применом следећих мера заштите:
- проветравањем просторије,
- принудним довођењем свежег ваздуха и одвођењем штетних
гасова, када се у просторијама, јамама, окнима и тунелима
користие мотори са унутрашњим сагоревањем ''СУС'', као и друга
средства која троше кисеоник,
- забраном коришћења инпровизованих ложишта,
- забраном уласка радника у простор у којем постоји могућност
појаве опасних гасова и испарења, док се не изврши испитивање
састава ваздуха и не предузму мере ЗНР.
105. Садржај пријаве за надлежну инспекцију о почетку радова
Пријава предузећа која ће изводити радове, којом извештава
надлежну инспекцију рада, садржи:
- назив (из уговора о грађењу) радова који се изводе, број под којим
је уговор код извођача заведен, датум потписивања уговора и
додатног анекса (ако постоји),
- назив и седиште наручиоца радова,
- назив и седиште извођача радова са адресом, са шифром
основне делатности, где је и кад и под којим бројем регистрован,
- назив и адресу седишта организације која је израдила главни
пројект, име, презиме и стручну спрему одговорног пројектанта,
- назив и адресу седишта организације која врши стручни надзор
над извођењем радова,
- назив, адресу, задњу пошту и број телефона радне јединице, која
непосредно изводи радове и адресу објекта на ком се изводе
радови,
- име, презиме и стручну спрему одговорног лица - руководиоца
радова и
- датум уговореног почетка и завршетка радова.
Пријаву потписује директор предузећа или овлашћено лице

извођача.Пријава се доставља надлежној инспекцији рада у два примерка.
Мере безбедности и здравља на раду при ручном ношењу терета 141
4.6 МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ПРИ

РУЧНОМ НОШЕЊУ ТЕРЕТА

при ручном ношењу терета („Сл. Гласник РС, бр. 106/09“)
106. Шта је „Ручно преношење терета“ у смислу овог правилника

Ручно преношење терета представља свако преношење или
придржавање терета масе веће од 3 kg од стране једног или више
запослених, при којем услед његових карактеристика или неповољних
ергономских услова постоји ризик од настанка повреде или обољења.
107. Обавезе послодавца у случајевима ручног преношења
терета
Послодавац има обавезу да у случајевима када није могуће
избећи ручно преношење терета, предузме организационе мере или да
обезбеди запосленима коришћење одговарајућих средстава са циљем
отклањања или смањења ризика од настанка повреде или обољења.
Поред тога послодавац је у обавези и да:
1. процени услове на раду према врсти послова и
2. спровођењем превентивних мера отклони или смањи ризик од
настанка повреде или обољења.
108. Обавезе послодаваца у вези са организовањем послова
ручног преноса терета
Приликом организовања радног процеса неопходно је да он буде
прилагођен телесним и психичким могућностима запосленог, односно да
се у обзир узму индивидуални фактори ризика. Приликом ручног
преношења терета запослени не смеју подизати или носити терет чија
маса не прелази одговарајућу вредност у складу са вредностима у табели
испод.
највећа дозвољена маса терета [kg]
старосна доб запослених
мушкарци жене
од 15 до 19 година 35 10
од 19 до 45 година 50 25
више од 45 година 40 15
Приликом организовања послова ручног преношења терета забрањено је

трудниама да обављају послове ручног преношења терета.
109. Кумулативна маса терета
Кумуллативна маса терета јесте производ масе терета и учестаности
ношења у јединици времена. Кумулативна маса терета који подижу и носе
жене не сме да буде већа од 4 000 у току осмочасовног радног времена.
Вредности кумулативне масе који запослени подижу и носе у току
осмочасовног времена не сме прелазити вредности из табеле испод.
142 Мере безбедности и здравља на раду при ручном ношењу терета
дужина ношења учесталост ношења кумулативна маса

[m] [min-1] [kg/min] [kg/h] [kg/8h]
<1 8 120 7 200 10 000
>1<2 5 75 4 500 10 000
>2<4 4 60 3 000 10 000
>4<10 2 30 1 500 10 000
>10<20 1 15 750 6 000
110. Информације о терету

Послодавац има обавез да запосленима или њиховим
представницима за БЗР пружи све информације које се односе на БЗР, а
нарочито о мерама у циљу остваривања безбедних и здравих услова за
рад при ручном ношењу терета. Информације морају да садрже подакте
који се односе на:
1. масу терета и
2. тежиште најтеже стране терета код ексцентричних терета.
110. Преглед фактора ризика и преглед индивидуалних фактора
ризика
Фактори ризика су:
1. карактеристика ризика(тежина, величина, гломазност,
нестабилност, позиционирање и облик терета),
2. потребан физички напор(величина, увијање трупа, изненадно
померање терета и нестабилан положај тела),
3. карактеристике радне околине(недовољно простора за
обављање посла, неравне или клизаве површине, радна
околина, висинске разлике између пода и нестабилни подови) и
4. захтеви који се јављају при обављању послова(висина подизања
или дужина ношења или померања, брзина рада на коју
запослени не може утицати, кратак период одмора и учестао
физички напор).
Идивидуални фактори ризика при ручном преношењу терета јављају се у
случају да:
1. радни процес није прилагођен телесним и психичким
могућностима запосленог и
2. запослени користи средста и опрему за личну заштиту на раду.
Мере безбедности и здравља на раду при
излагању хемијским материјама 143

ИЗЛАГАЊУ ХЕМИЈСКИМ МАТЕРИЈАМА
Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при

излагању хемијским материјама („Сл. Гласник РС, бр. 106/09“)
111. „Хемијска материја“ у смислу овог правилника

Хемијска материја јесте сваки хемијски елемент или једињење,
само или у смеши, у природном стању или добијен у производном процесу,
који се користи или ослобађа, укључујући ослобађање у облику отпада,
при обављању било које активности, било да је произведен намерно или
не, као и да ли се ставља у промет или не.
112. „Опасна хемијска материја“ у смислу овог правилника
Опасна хемијска материја јесте свака хемијска материја која у
складу са посебним прописима класификована као опасна супстанца или
смеша, осми супстанци и смеша које задовољавају критеријуме за
класификацију као опасне материје по животну средину.
Опасна хемијска материја јесте свака хемијска материја која, иако
у складу са посебним прописима није класификована као опасна, може
због својих физичко-хемијских, хемијских или токсиколошких својстава и
начина на који се користи или је присутна на радном месту, предстваљати
ризик за безбедност и здравље запослених, укључујући сваку хемијску
материју за коју је према овом правилнику утврђена гранична вредност
изложености на радном месту.
113. Појам „Активност која укључује хемијске материје“
Активност која укључује хемијске материје, јесте било која
активност при којој се хемијске материје користе или намеравају да се
користе у било ком процесу, укључујући производњу, руковање,
складиштење, транспорт или одлагање и обраду, или настају из таквих
активности.
114. „Гранична вредност изложености“ у смислу овог правилника
Гранична вредност изложености на радном месту јесте просечна
концентрација опасне хемијске материје у ваздуху на радном месту у зони
дисања запосленог, при нормалним микроклиматским условима рада и уз
лакши физички рад, а израчуната у одређеном временском периоду, у
односу на назначени референтни период, за коју се сматра да није штетна
по здравље запосленог, ако запослени ради при концентрацији опасне
хемијске материје која је нижа или једнака граничној вредности опасне
хемијске материје, осам сати дневно, а изражена у mg/m3 или ml/m3
[ppm].Гранична вредност изложености дата је за осмочасовну
144 излагању хемијским материјама
изложеност.Гранична вредност за паре и гасове је дата за температуру од

20°C и притисак од 1,013 x 105 Pa;
115. Појам „Краткотрајна гранична вредност изложености“
Краткотрајна гранична вредност изложености јесте она
концентрација опасне хемијске материје којој запослени може бити
изложен без опасности по оштећење здравља краће време. Изложеност
таквој концентрацији опасне хемијске материје може трајати највише 15
минута и не сме се поновити више од четири пута током радног времена.
Између два периода изложености таквој концентрацији мора проћи
најмање 60 минута. Вредности краткотрајне изложености изражавају се у
mg/m3 или ml/m3 [ppm].
116. „Биолошка гранична вредност“ у смислу овог правилника
Биолошка гранична вредност јесте граница концентрације у
одговарајућем биолошком медијуму одговарајуће материје, њеног
метаболита или индикаторима ефеката.
117. „Праћење здравственог стања“ у смислу овог правилника
Праћење здравственог стања јесте оцена здравственог стања
запосленог у односу на изложеност утицају одређеним хемијским
материјама на радном месту.
118. „Опасност“ и „ризик“ у смислу овог правилника
Опасност јесте својство хемијске материје која потенцијално
може да делује штетно.
Ризик јесте вероватноћа настанка повреде, обољења или
оштећења здравља запосленог при коришћењу и/или изложености
хемијској материји.
119. Обавезе послодавца у вези са излагањем хемијским
материјама
Правилник прописује обавезе посладавцу да:
1. вршење процене ризика у односу на опасне хемијске материје,
2. примени начела превенције,
3. спроведе превентивне мере,
4. поступке у случају повреда на раду и опсаних појава и
5. информисање и оспособљавање запослених.
120. Процењивање ризика у односу на опасне хемијске материје
Уколико се утврди присустност хемијских материја, неопходно је
извршити процену ризика по безбедност и здравље запослених који се
јавља услед присутва хемијских материја:
1. њихова опасна својства,
2. информације које доставља снадбевач (безбедоносни лист),
3. ниво, врсту и трајање изложености,
4. околности при раду који укључује такве материје (количина),
5. граничне вредности изложености хемијским материјама,
6. ефекат превентивних мера и
7. извешаје о резултатима праћења здравственог стања.
121. Примена начела превенције приликом излагања опасним

хемијским материјама
Ризик од настанка повреда или оштећења здравља запосленог на
радном месту које укључује опасне хемијске материје мора се се спречити,
отклонити или смањити на најмању могућу меру:
1. планирањем и организацијом рада,
2. обезбеђивањем одговарајуће опреме за рад,
3. смањењем на минимум броја запослених који су изложени,
4. смањењем трајања и интезитета иложености на минимум,
5. применом одговарајућих хигијенских мера,
6. смањењем количине хемијских материја на радном месту и
7. утврђивањем радних поступака за руковање, складиштење и
транспорт опасних хемијских материја и отпада који садржи те
материје.
122. Примена превентивних мера приликом излагања опасним
хемијским материјама
Послодавац у примени превентивних мера предност даје замени
опасне хемијске материје или процеса који је мање опасан за безбедност и
здравље запослених. Када ризик није могуће отклонити или смањити
заменом, послодавац је дужан да ризик смањи на најмању могућу меру
применом превентивних мера. Ове мере укључују, по реду приоритета:
1. пројектовање одговарајућих процеса рада и техничке контроле,
као и употребу одговарајуће опреме и материјала,
2. примену колективних мера безбедности и здравља на раду на
извору ризика, као што су вензилација и организационе мере и
3. примена појединачних мера за безбедност и здравље на раду,
укључујући средства и опрема за личну заштиту на раду.
Послодавац је дужан да предузима техничке или организационе мере које
одговарају врсти активности (складиштење, руковање и одвајање
некомпатибилних хемијских материја) обезбеђујући запосленима заштиту
од опасности које настају услед физичко-хемијских својстава хемијских
материја. Наведене мере се предузимају према приоритету тако да се:
1. спречи присуство опасних концетрација запаљивих супстанциили
опасних количина нестабилних супстанци на радном месту,
2. избегава присуство извора паљења, због пожара и експлозија и
3. ублажи штетне утицаје по здравље и безбедност тапослених у
случају пожара или експлозије паљењем запаљивих или
нестабилних смеша или супстанци.
Опрема за рад и безбедносни системи морају бити усаглашени са
захтевима за употребу у потенцијално експлозивној атмосфери и да
спроводи мере контроле и испитивања склопова њихових постројења или
да обезбеђује опрему за спречавање експлзија или уређаје за ослобађање
експлозивног пристиска.
123. Поступци у случају повреда на раду и опасних појава
приликом излагања опасним хемијским материјама
Поступцима утврђује се практично оспосабљавање запослених
које треба да се спроводи у редовним интервалима, укључујући и
146 излагању хемијским материјама
обезбеђивање пружање прве помоћи и опреме за прву помоћ. Када дође

до повреда на раду или опасних појава, морају се одмах предузети све
мере за смањење утицаја догађаја и обавештава запослене који су
одређени за отклљањње утицаја нежељеног догађаја. У циљу
успостављања нормалног стања послодавац има обавезу да:
1. спроведе мере за отклањање настале ситуације и
2. дозволи рад у угроженом подручју само запосленима који су
неопходни за рад у угроженом подручју.
Информације о хитним поступцима морају бити доступне надлежним
службама за поступање у случају повреда на раду и опасних појава.
Информације морају да садрже:
1. обавештење о свим могућим опасностима и штетностима, као и
начин и мере за њихово отклањање и
2. све доступне информације о опасностима и штетностима које се
могу јавити у време повреда на раду или опасних појава.
124. Информисање и оспосoбљавање запослених приликом
излагања опасним хемијским материјама
Запослени и њихови представници за БЗР морају бити информисани о:
1. подацима из акта о процени ризика,
2. опасним хемијским материјама које се јављају на радном месту,
3. информисани и оспособљени за БЗР и упознати са мерема за
отклањање ризика и
4. месту на коме се налазе сви безбедфносни листови.
Информисање запослених може бити путем обавештавања, упутстава
или интрукција, усмено или писмено, у зависности од врсте и нивоа
ризика. Садржај посуда и цевоводима за опасне хемијске материје, као и
врсте материја са пратећим опасностима, морају се обележити ради јасног
препознавања. Произвођачи опасних хемијских материја морају
обезбедити све неопходне податке о опасним хемијским материјама.
125. Забрањене опасне хемијске материје
Хемијске материје чија је производња, прерада или коришћење
на радном месту забрањена су:
1. 2-нафтиламин и његове соли,
2. 4-аминодифенил и његови соли,
3. бензидин и његове соли и
4. 4-нитродифенил.
Одступања се могу дозволити у случајевима:
1. научних истраживања,
2. активностима при отклањању хемијских материја присутних у
облику нуспроизвода или отпада и
3. производњу хемијских материја ради коришћења као
полупроизвода.
Производња опасних хемијских материја као полупроизвода мора се
обављати у затвореном систему. Приликом било каквог рада са опасним
хемијским материјама мора се обавестити надлежна инспекција рада
најмање осам дана пре почетка рада. Извештај мора садржати следеће
податке:
1. разлог због кога се одступање захтева,
2. количину хемијских материја која ће се користити годишње,
3. активности или реакције или обухваћене процесе,
4. број запослених који би могли изложени,
5. предвиђене превентивне мере и
6. техничке и организационе мере за спречавање изложености.
126. Праћење здравственог стања запослених приликом
излагања опасним хемијским материјама
Праћење здравственог стања запосленог који ради или треба да
ради на радном месту са повећаним ризиком је обавезан захтев за рад са
одређеним опасним хмијским материјама. Резултати добијени по основу
праћења здравственог стања запосленог узимају се у обззир ако су
примењене превентивне мере, а одговарајући су тамо где:
1. је изложеност таква да се болест или неповољан утицај на
здравље може повезати са изложеношћу,
2. постоји вероватноћа да се болест или неповољан утицај на
здравље може појавити због услова рада,
3. дијагностички поступак не представља ризик за запосленог и
4. постоје проверени дијагностички поступци за откривање
болести или неповољаног утицаја на здравље.
Пре престанка пословања послодавац надлежним органима доставља
податке о изложености издравственом стању запослених који су радили са
опасним хемијским материјама. Када се на основу праћења здравственог
система запосленог утврди да је код запосленог утврђена болести или да
постоји неповољан утицај на здравље за које СМР сматра да су резултат
изложености опасним хемијским материјама, или обавезујућа биолошка
гранична вредност прекорачена, СМР обавештава запосленог о
резултатима који се односе на њега лично. У овим случајевима
послодавац је дужан да:
1. изврши проверу процене ризика,
2. изврши проверу превентивних мера,
3. уважи мишљење СМР или инспекције рада при спровођењу
превентивних мера и
4. обебеди стално праћење здравственог стања запослених.
Мере безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад са екраном 149

КОРИШЋЕЊУ ОПРЕМЕ ЗА РАД СА ЕКРАНОМ

при коришћењу опреме за рад са екраном
(„Сл. Гласник РС, бр. 106/09 и 93/13“)
127. Шта се не сматра опремом за рад са екраном

Опремом за рад са екраном се не сматра:
1. возачке или контролне кабине у возилима или машинама,
2. рачунарски системи у транспортним средствима,
3. рачунарски системи намењени за јавну употребу,
4. преносиви рачунарски ситеми који се не користе стално на
радном месту,
5. опрема за рад која има мале екране за приказивање података
(калкулатори, фискалне касе и др.) и
6. писаће машине са екраном.
128. Шта је „Опрема за рад са ераном“ у смислу овог правилника

Опрема за рад са екраном јесте опрема за рад са алфанумеричким или
графичким екраном, без обзира на начин приказивања
129. Шта је „Радно место“ у смислу овог правилника

Радно место јесте простор намењен за обављање послова код
послодавца у коме се користи опрема за рад са екраном укључујући радну
столицу, радни сто или радну површину и непосредну радну околину.
130. Шта је „Запослени“ у смислу овог правилника

Запослени јесте запослени који у оквиру послова које обавља
користи опрему за рад са екраном најмање четири сата дневно.
131. Обавезе послодаваца у вези са радним местима која
поседују опрему за рад са екраном
Обавеза послодавца у чијој радној околини се налази радно место који
поседују опрему за рад са екраном је да:
1. изврши процену ризика од нбастанка оштећења чула вида и
физички и психофизиолошких општећења здравља,
2. обезбеди спровођење мера за утврђене у Прегледу мера за
безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном,
3. путем организационих мера запосленима обезбеди паузу или
промену радних активности у циљу смањења психофизиолошких
напора који настају при раду са опремом за рад са екраном,
4. обезбеди циљане лекарске и офтамолошке прегледе и
5. пројектује, изабере, наручи или измени програме.
150 Мере безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад са екраном
132. Циљани лекарски и офтамолошки прегледи

Запослени који користе опрему за рад са екраном морају се
подвргнути периодичном прегледу вида коју мора извршити служба
медицине рада или офтамолог:
1. пре почетка коришћења опреме за рад,
2. периодично у интервалима не дужим од 3 године и
3. уколико се код запосленог појаве проблеми са видом.
Послодавац је дужан запосленог послати на циљани офтамолошки
преглед, уколико резултати прегледа вида покажу да је то неопходно. На
основу резултата прегледа вида и уколико се уобичајена корективна
средства не могу користити, послодавац мора обезбеди коришћење
посебних корективни средстава која одговорају пословима који се
обављају. Упут за прегледе вида попуњава се у два примерка, један за
службу медицине рада или офтамолога, а други примерак задржава
послодавац за своје потребе.
133. Обавезе послодавца у вези са пројектовањем, избором,
наручивањем или именом програма
Приликом пројектовања, избора, наручивања или измене програма на
опреми за рад са екраном послодавац има обавезу да:
1. програм одговара задатку,
2. програм буде лак за употребу,
3. је запосленима обезбеђена повратна информација о њиховом
учинку,
4. су информације приказане у формату и врзином који су
прилагођени запосленом и
5. су примењени принципи ергономије програма.
134. Преглед мера за безбедан и здрав рад при коришћењу
опреме за рад са екраном
Опрема за рад са екраном:
1. екран (јасни карактери, слика стабилна, контраст лако подесив,
не сме бити одблеска или рефлексије),
2. тастатура (подесив нагиб, ослонац шака и распоред тастера),
3. радни сто или радна површина (површина која не изазива
одблесак и флексибилан распоред опреме, удобан положај
запосленог и стабилна опрема) и
4. радна столица (стабилност, подесивост висине и наслона).
Радна околина:
1. слободан простор за запослене,
2. осветљење радних просторија (адекватна осветљеност,
контраст, рефлексија и одбљесак),
3. рефлексија и одбљесак (природна светлост опрема не стварају
одбљесак или рефлексију, прозори морају имати подесиву
заштиту за смањење осветљења) и
4. бука, зрачења и микроклима (прописани услови буке и
микроклиме, екрани не смеју бизи извор буке или топлотног
зрачења непријатног за запослене).
излагању биолошким штетностима 151

ИЗЛАГАЊУ БИОЛОШКИМ ШТЕТНОСТИМА

излагању биолошким штетностима („Сл. Гласник РС, бр. 95/10“)
135. Израз „биолошке штетности“ у смислу овог правилника

Биолошке штетности јесу микроорганизми, ћелијске културе и
људски ендопаразити који могу проузроковати инфекцију, алергију или
токсичности.
136. Израз „микроорганизам“ у смислу овог правилника
Микроорганизам јесте микробиолопки ентитет, ћелијкијског или
нећелијског типа, који је способан за размножавање или пренос генетичког
материјала.
137. Израз „ћелијска култура“ у смислу овог правилника
Ћелијска култура култура јесте in vitro раст ћелија добијениих из
вишећелијских организама.
138. Преглед послова при кома постоји могућност излагања
биолошким штетностима
Послови при кома постоји могућност излагања биолошким штетностима
сматрају се рад у:
1. пољопривреди,
2. постројењима за производњу хране,
3. послови при којима долази до контакта са животињама или
производима животињског порекла,
4. здравству,
5. клиничким, ветеринарским и дијагностичким лабораторијама,
осим у дијагностичким микробиолошким лабораторијама
6. постројењима за одлагање отпада и
7. погонима за пречишћавање отпадних вода.
139. Класификација биолошких штетности
Биолошке штетности класификоване су четири ризичне групе
према нивоу ризика од инфекције:
1. биолошка штетност групе 1 јесте штетност за коју је мало
вероватно да ће проузроковати болест код људи,
2. биолошка штетност групе 2 јесте штетност која која проузрокује
болест код људи и може бити опасна по запослене, али је мало
вероватно да ће се проширити на околину, доступне су ефикасне
мере лечења,
Мере безбедности и здравља на раду при излагању биолошким
152 штетностима
3. биолошка штетност групе 3 јесте штетност која која проузрокује

тешку болест код људи и може представљати озбиљну опасност
за запослене, може представљати ризик проширења на околину,
али углавнос су доступне ефикасне мере лечења и
4. биолошка штетност групе 4 јесте штетност која проузрокује тешку
болест код људи и представља озбиљну опасност по запослене,
постоји висок ниво ризика проширења на околину, углавном нису
доступне ефикасне мере лечења.
140. Процењивање ризика од биолошких штетности
Послодавац је дужан да за сва радна места у радној околини, на
којима постоји могућност излагања запослених биолошким штетностима
изврши процену ризика која се врши на основу расположивих информација
које обухватају:
1. класификацију биолошких штетности,
2. препоруке надлежних органа,
3. информације о болестима које запослени могу добити,
4. могуће алергијске или токсичне ефекте и
5. упознавање запосленог о болести за од које је оболео.
При процени ризика од биолошких штетности посебну пажњу треба
обратити на:
1. утврђивање присуства биолошких штетности,
2. опасност коју представљају биолошке штетности и
3. ризике који су везани за природу посла.
141. Замена и смањење ризика од биолошких штетности
Послодавац је дужан да избегава обављање послова при којима
постоји могућност излагања запослених биолошким штетностима, уколико
природа послова то задоваљава тако што врши замену и организује
послове при којима излагање биолопким штетностима смањењно.
Када технички није изводљиво спречити изложеност биолошким
штетностима, ризик се смањује на најмању могућу меру применом
превентивних мера, а нарочито следећих:
1. смањиванем броја запослених који су изложени,
2. пројектоивањем одговарајућих процеса рада и контроле,
3. колективним мерама заштите,
4. хигијенским мерама у циљу превенције,
5. употребом пиктограма за биолошку штетност,
6. израдом планова у случају повреда или опасних појава,
7. испитивање присуства биолошких штетности при раду ван
просторија за примарно физичко чување,
8. обезбеђивањем безбедног сакупљања, складиштења и одлагања
отпада,
9. утврђивање начина за руковање биолошких штетности и
10.вакцинације и заштите лековима.
излагању биолошким штетностима 153
142. Информације и обавештавање надлежног органа

На захтев инспекције рада послодавац је дужан доставити на увид
информације о:
1. акту о процени ризика,
2. пословима при којима су запослени изложени биолошким
штетностима,
3. имену и способностима лица за БЗР,
4. предузетим превентивним мерама и
5. плану у случају опасне појаве у циљу заштите запослених од
излагања биолошким штетностима групе 3 или 4.
Послодавац је дужан да надлежну инспекцију рада и надлежни завод за
јавно здравље извести о почетку обављања послова при којима може доћи
до излагања биолошким штетностима грубе 2, 3 и 4 најмање осам дана
пре почетка обављања посла. Извештај се мора послати и пре првог
коришћења сваке нове штетности групе 4 и 3.
Ажурирани извештај је дужан доставити ако се услови рада
промене тако да је значајно повећано излагање биолошким штеностима.
Извештај мора садржати:
1. назив и адресу правног лица,
2. име и способности лица за БЗР,
3. резултат преоцене ризика,
4. врсту биолошке штетности и
5. утврђене превентивне мере.
143. Мере БЗР при излагању биолошким штетностима
Послодавац је дужан да приликом излагања запослених биолошким
штетностим обезбеди следеће мере безбедности и здравља на раду:
1. запослени не смеју конзумирати храну или течност у радном
простору у којем постоји ризик од контаминације биолошким
штетностима,
2. да се запосленима обезбеди одговарајућа СЛЗ,
3. запосленима обезбеде одговарајуће просторије са тушевима и
умиваоницима у којима се налазе антисептична средства за
прање,
4. да се СЛЗ одлажу на предвиђено место и редовним, чишчењем
одржавају и поправаљају и маењују у случају потребе,
5. морају се детаљно одредити поступци за узимање, руковање и
обраду узорака људског и животињског порекла.
СЛЗ који се могу контаминирати морају се скинути пре науштања радног
простора и одвојити од друге одеће пре чишћења. Послодавац је дужан да
обезбеди деконтаминацију, чишћење и уништавање СЛЗ.
144. Обавештавање и оспособљавање запослених
Послодавац путем упутства или инструкција обавештава запослене о:
1. ризицима од оштећења здравља,
2. значаја примене превентивних мера,
3. хигијенским захтева,
4. значају коришћења СЛЗ и
Мере безбедности и здравља на раду при излагању биолошким
154 штетностима
5. мерама које се предузимају у случјау повреда на раду.

Послодавац врши оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад
које се обезбеђује пре почетка рада и прилагођава променама како би се
обухватиле све биолошке штетности на радном месту, као и периодично
понављање оспособљавања.
Писане инструкције и процедуре морају бити у случају повреде на раду
или опасне појаве и руковања биолошким штетностима групе 4.
145. Мере БЗР у здравственим и ветеринарским установама
У здравственим и ветеринарским установама треба обезбедити
процедуре за деконтаминацију и дезинфекцију и процедуре којима се
отклања ризик приликом руковања и одлагања контаминираног отпада.
У просторијама за изолациу у којима се налазе болесни људи или
животиње заражени биолошким штетностима групе 3 или 4, ради
смањења инфекција на најмању могућу меру морају се обезбедити мере
изоловања.
146. Посебне мере БЗР за индустријске процесе, албораторије и
просторије за животиње
У лабораторијама у којима су животиње заражене илик могу бити
заражене биолошким штетностима групе 2,3 или 4 морају се предузети
следеће мере: обезбеђивање мера изоловања и на основу процене ризика
биолошких штетности, после утврђеног нивоа физичког изоловања
одређују се мере изоловања.Послови који обухватају руковање биолошким
штетностима морају се вршити за:
1. биолошке штетности групе 2 само у радном простору који
одговара најмање нивоу 2 биолошког изоловања,
одговара најмање нивоу 3 биолошког изоловања и
одговара најмање нивоу 4 биолошког изоловања.
Лабораторије у којима се ради са материјалима код којих није сигурно
присуство биолошких штетности и чији циљ није њихово узгајање треба да
користе најмање ниво 2 биолошког изоловања. Нивои биолошког
изоловања 3 или 4 користе се према потреби тамо где се зна да су
потребни, осим ако упутства надлежног органа указују да је у одређеним
случајевима нижи ниво биолошког изоловања одговарајући.
Код индустријских процеса при којима се ради са биолошким штетностима
група 2, 3 или4 морају се предузети следеће мере:
1. принципе изоловања биолошких штетности и
2. када је утврђено присуство биолошких штетности група 2, 3 и 4,
надлежни орган може одлучити о одговарајућим мерама које се
морају примењивати.
За послове код којих није могуће извршити процену ризика од биолошких
штетности, али за које је очигледно да могу да изазову повечан ризик по
здравље запослених, послови се могу вршитзи само на радном месту на
коме ниво биолошког изоловања одговара најмање нивоу 3.
Мере безбедности и здравља на раду при излагању азбесту 155
4.10 MЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ПРИ

ИЗЛАГАЊУ АЗБЕСТУ
Уредба о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при

излагању азбесту („Сл. Гласник РС“, бр. 108/15)
147. Примена уредбе

Ова уредба се примењује на радним при којима запослени јесу
или могу бити изложени азбесту или материјала који садрже азбест.
Послодавац не мора да надлежној инспекцији рада пријави обављање
послова, обезбеди праћење здравственог стања и води евиденцију
запослених који могу бити изложени азбесту, уколико је на основу процене
ризика очигледно да гранична вредност изложености азбесту неће бити
прекорачена, а која обухватају:
- краткотрајне повремене послове на одржавању при којима се
рукује недробљивим материјалима,
- послове уклањања без деформисања неразграђених материјала
код којих је азбест чврсто повезан,
- послове херметичког затварања или пломбирања материјала који
садрже азбест, а који су у добром стању и
- послове при којима је обезбеђено праћење и контрола квалитета
ваздуха и извршено узимање узорака са циљем да се утврди да
ли одређени материјал садржи азбест.
Послодавац је дужан да се у поступку процене ризика консултује са
запосленима и/или њиховим представницима за безбедност и здравље на
раду. Послодавац је дужан да изврши делимичну измену и допуну акта о
процени ризика када постоји разлог да се поверује у нетачност процене
ризика или уколико је дошло до битне промене у обављању послова,
односно појаве нових опасности и штетности.
148. Пријава надлежној инспекцији рада
Послодавац је дужан да надлежној инспекцији рада пријави
обављање послова при којима запослени могу бити изложени азбесту
најмање осам дана пре почетка обављања тих послова. У случају када
дође значајног повећања излагања азбесту послодавац је дужан да
надлежној инспекцији рада достави нову пријаву о обављању послова
најкасније у року од осам дана од дана настанка тих промена. Пријава
надлежној инспекцији рада мора да садржи податке о:
- локацији на којој се обављају ти послови,
- врсти и количини азбеста који се користи или којим се рукује,
- пословима и радним процесима који се обављају,
- броју ангажованих запослених,
- датуму отпочињања и времену трајања тих послова и
- предузетим мерама како би се ограничило излагање запослених.
156 Мере безбедности и здравља на раду при излагању азбесту
Послодавац је дужан да запосленима и/или њиховим представницима за

безбедност и здравље на раду омогући увид у пријаву надлежној
инспекцији рада.
149. Забрана обављања послова са азбестом
Забрањено је обављање послова при којима се прскањем наноси
азбест и процеси рада у којима се користе изолациони или звучно
изолациони материјали мале густине (мање од 1 g/cm 3) који садрже
азбест.
Забрањено је обављање послова експлоатације или израде
азбеста, као и израде или прераде роизвода од азбеста или производа
којима је намерно додат азбест, осим послова обраде и одлагања
производа који настају као резултат послова рушења и уклањања азбеста.
150. Превентивне мере које предузима послодавац
Послодавац је дужан да изложеност запослених азбесту сведе на најмању
могућу мера, а свакако испод граничне вредности изложености применом
превентивних мера, а нарочито да:
- број запослених сведе на најмањи могући број,
- радне процесе планира и пројектује тако да се не ствара азбестна
прашина, у супротном мора да спречи ослобађање исте у ваздух,
- обезбеди средства за рад која се могу редовно и ефикасно
чистити и одржавати,
- обезбеди да се азбест складиште и транспортују у херметички
затвореној амбалажи и
- обезбеди да се отпад сакупља и уклања у најкраћем могућем року
у херметички затвореној и прописно означеној амбалажи.
Послодавац је дужан да, на основу препознатих штетности у радној
околини услед присуства азбеста ангажује правно лице са лиценцом ради
спровођења испитивања услова радне околине. Правно лице са лиценцом
за обављање послова испитивања услова радне околине дужно је да у
поступку испитивања услова радне околине одреди мерна места и изврши
узимање репрезентативног узорка.
Правно лице са лиценцом за обављање послова испитивања услова
радне околине дужно је да у поступку превентивних и периодичних
испитивања услова радне околине за бројање азбестних влакана користи
метод фазноконтрастне оптичке микроскопије у складу са препоруком
Светске здравствене организације ISBN 92 4 154496 1 или да број тих
влакана утврди другом методом која даје еквивалентне резултате. За
потребе мерења азбеста у ваздуху из узимају се у обзир само влакна
дужине веће од 5 µm, ширине мање од 3 µm и односом дужина/ширина
већим од 3:1.
151. Прекорачење граничне вредности изложености азбесту
Гранична вредност изложености азбесту је 0,1 азбестно влакно
по cm3 ваздуха у току осмочасовног временски пондерисаног просекa.
Послодавац је дужан да обезбеди да ниједан запослени не буде
изложен концентрацији азбеста већој од граничне вредности изложености.
На радним местима на којима је дошло до прекорачења граничне

вредности изложености азбесту послодавац је дужан да:
- што је могуће пре утврди разлоге прекорачења и предузме
одговарајуће мере,
- заустави обављање послова све док се не предузму одговарајуће
мере и
- након спроведених превентивних мера које треба да смање
изложеност испод граничне вредности изложености азбесту
ангажује правно лице са лиценцом ради спровођења
превентивних испитивања услова радне околине, са циљем да се
провери ефикасност спроведених мера.
На радним местима на којима се применом других мера којима се
изложеност запослених азбесту не може смањити испод граничне
вредности изложености послодавац је дужан да обезбеди ЛЗО за заштиту
дисајних органа. Коришћење ЛЗО за заштиту дисајних органа мора да
буде сведено на неопходан минимум за сваког запосленог и неопходно
време одмора у зависности од личних и климатских услова, као и када је
то потребно.
152. Радови на рушењу или укањању азбеста
Радове на рушењу или уклањању азбеста мора да обавља
оператер (правно лице или предузетник), који је у складу са прописом о
управљању отпадом добио одговарајућу дозволу за управљање отпадом
који садржи азбест.
Послодавац је дужан да пре отпочињања радова на рушењу или
одржавању предузме све мере да би се утврдило присуство материјала
који садрже азбест и да при томе прибави све неопходне информације од
власника средстава за рад. Уколико постоји било каква сумња у присуство
азбеста у одређеном материјалу или конструкцији, поступи у складу са
обавезама које су прописане овом уредбом.
При обављању радова рушења, уклањања азбеста, поправке и
одржавања када се може предвидети да ће гранична вредност
изложености азбесту бити прекорачена, послодавац је дужан да спроведе
следеће превентивне мере:
- запосленима обезбеди коришћење ЛЗО за заштиту дисајних
органа и другу неопходну ЛЗО,
- обезбеди и истакне ознаке упозорења да гранична вредност
изложености азбесту може да буде прекорачена и
- спречи ширење прашине од азбеста или материјала који садрже
азбест ван радног места.
153. План рада при раду са азбестом
Пре почетка отпочињања радова са азбестом послодавац је
дужан да изради План рада, којим се утврђују све мере које ће бизи
предузете у циљу обезбеђивања безбедности и здравља запослених на
раду, и исти достави надлежној инспекцији рада најкасније осам дана пре
почетка отпочињања радова.
План рада поред превентивних мера садржи податке о:

- врсти радова и планираном времену њиховог трајања,
- локацији на којој се изводе радови,
- начину и поступку рада за радове који обухватају коришћење
азбеста и
- карактеристикама опреме која ће се користити за:
- заштиту и деконтаминацију запослених и
- заштиту других лица која су присутна на локацији или у
непосредној близини.
Поред претходно наведених података у Плану рада, у истом мора се
посебно навести да:
- се азбест уклоне пре него што се отпочне са рушењем, осим
уколико би такав редослед радова повећао ризик по запослене,
- обезбеде средства и опрема за личну заштиту на раду и
- након завршетка радова са азбестом послодавац је дужан
ангажује правно лице са лиценцом ради спровођења испитивања
услова радне околине са циљем да се провери непостојање
ризика од излагања азбеста на радном месту.
154. Оспособљавање запослених за безбедан рад са азбестом
Послодавац је дужан да оспособи за безбедан и здрав рад
запослене који јесу или могу бити изложени азбесту и да донесе рограм
оспособљавања за безбедан и здрав рад чији садржај мора да буде лако
разумљив за запослене. Периодичне провере оспособљености за
безбедан и здрав рад, врше се најкасније у року од једне године од дана
претходне провере.
У току оспособљавања за безбедан и здрав рад за рад са азбестом
запослени морају да буду упознати са свим врстама ризика који се могу
појавити и о конкретним мерама, а посебно о:
- особинама азбеста и његовом утицају на здравље укључујући
синергетски ефекат пушења,
- врстама материјала који садрже азбест,
- врсти послова при којима може доћи до излагања азбесту и
значају превентивних мера,
- практичном обављању послова на безбедан и здрав начин,
контроли обављања послова и ЛЗО,
- одговарајућој намени, избору, одређивању, ограничењима и
правилном коришћењу ЛЗО за заштиту дисајних органа,
- поступцима у ванредним ситуацијама,
- поступцима деконтаминације,
- одлагању отпада и
- праћењу здравственог стања.
155. Мере БЗР које мора спровести послодавац

Послодавац је дужан да обезбеди запосленом који јесте или може бити
изложен азбесту, рад при којем су спроведене мере безбедности и
здравља на раду, а нарочито да обезбеди:
- да радна места на којима се обављају наведени послови буду:

- јасно разграничена и обележена одговарајућим ознакама и
натписом ,,ОПАСНОСТ – АЗБЕСТНА ВЛАКНА!”,
- обезбеђена од приступа запослених који не раде на тим радним
местима,
- простори где се спроводи забрана пушења,
- одговарајуће помоћне просторије у којима запослени неће бити
изложени азбесту,
- одговарајуће ЛЗО који се не износе ван локације послодавца, а
уколико се њихово чишћење и одржавање врши у за то
опремљеним сервисима иста се до истих морају транспортовати
у затвореним контејнерима
- да се ЛЗО чувају одвојено од личне одеће и ствари запослених,
- просторије са одговарајућим бројем тоалета, тушева и
умиваоника
- да се ЛЗО одлажу у за то одређено место, редовним чишћењем
одржавају у задовољавајућем хигијенском стању након сваког
коришћења и замењују уколико су оштећена.
156. Информисање запослених изложених азбесту
Запослени који обављају послове при којима јесу или могу бити изложени
азбесту послодавац је дужан да запослени и њихови представници за
безбедност и здравље на раду буду информисани о:
- ризицима по здравље услед излагања азбесту,
- постојању утврђене граничне вредности изложености азбесту и
обавези вршења испитивања услова радне околине,
- хигијенским захтевима и спровођењу забране пушења,
- значају правилног коришћења и одржавања ЛЗО и
- значају примене превентивних мера за смањење изложености
азбесту.
Поред ових мера послодавац је дужан да:
- запослени и/или њихови представници за безбедност и здравље
на раду имају увид у резултате мерења концентрације азбеста
- ако дође до прекорачења граничне вредности изложености
азбесту запослени и/или њихови представници за безбедност и
здравље на раду буду информисани о томе, о разлозима због
којих је дошло до прекорачења, да се са њима консултује о
мерама које треба предузети, а у ванредним ситуацијама да их
обавести о мерама које су већ предузете.
157. Праћење здравственог стања запослених изложених

азбесту
Послодавац је дужан да обезбеди праћење здравственог стања
запослених који јесу или могу бити изложени азбесту, кроз претходне и
периодичне лекарске прегледе запослених на радним местима са
повећаним ризиком и циљане лекарске прегледе.
У случају да запослени је распоређен на радно место које актом о процени
ризика није узврђено као радно место са повећаним ризиком, а запослени
јесте или може бити изложен азбесту послодавац упућује запосленог на

циљане лекарске прегледе пре почетка рада и све док запослени јесте или
може да буде изложен азбесту. Ови циљани лекарски прегледи врше се на
начин, по поступку и у роковима као и претходни и периодични лекарски
прегледи запослених на радним местима са повећаним ризиком.
Лекарски преглед запосленог мора да обухвати преглед грудног коша и
узима у обзир Препоруке за праћење здравственог стања запослених.
Служба медицине рада може одредити мере за личну заштиту, као што су
ограничено коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду,
потребно време одмора, забрана излагања азбесту и друге мере. Праћење
здравственог стања запослених врши се на основу предлога службе
медицине рада, на терет послодавца, и после завршетка обављања
послова при којима је или може бити изложен азбесту, односно престанка
радног односа.
158. Евиденција о запосленима распоређеним на радним

местима на којима обављају послове са азбестом
Послодавац је дужан да води и чува евиденцију запослених који
обављају послове при којима јесу или могу бити изложени азбесту, у коју
се уносе лични подаци: име и презиме запосленог, назив радног места,
врста и трајање послова и степен изложености. Претходно наведену
евиденција и здравствени картон запосленог чувају се 40 година по
престанку изложености.
Служба медицине рада која врши прегледе има приступ овој евиденцији.
Запослени има право приступа својим личним подацима о здравственом
стању. Запослени и/или представници запослених за безбедност и
здравље на раду имају приступ анонимним и колективним информацијама
из евиденције запослених који обављају послове при којима јесу или могу
бити изложени азбесту, које не садрже личне податке.
159. Казнене одредбе
Уколико не поштују одредбе ове уредбе казниће се следећа
правна и физичка лица, у зависности од прекршаја, у следећим износима:
- правно лице са лиценцом за испитивање услова
100.000-600.000 РСД
радне околине
- одговорно лице за испитивање услова радне околине
20.000-60.000 РСД
у правном лицу
Мере безбедности и здравља на раду при излагању вибрацијама 161

ИЗЛАГАЊУ ВИБРАЦИЈАМА

при излагању вибрацијама („Сл. Гласник РС, бр. 93/11“)
160. Дефиниција „вибрације шака-рука“ у смислу овог

Вибрације шака-рука јесу мехнаичке вибрације које када се
пренесу на систем шака рука представљају ризик за безбедност и здравље
запосленог, а нарочито од настанка васкуларних, коштаних или оштећења
злобова, неуролошких или мишићних поремећаја.
161. Дефиниција „вибрације целог тела“ у смислу овог
Вибрације целог тела јесу механичке вибрације које када се
пренесу на цело тело представљају ризик за безбедност и здравље
запосленог, а нарочито када постоји ризик од настанка болести доњег
дела леђа и повреде кичме запосленог.
162. Граничне и акционе вредности изложености за вибрације
шака-рука
Дневна гранична вредност изложености утврђена у односу на референтни
период од осам сати јесте 5m/s2. Дневна акциона вредност изложености
утврђена у односу на референтни период од осам сати јесте 2,5m/s2.
163. Граничне и акционе вредности изложености за вибрације
целог тела
Дневна гранична вредност изложености утврђена у односу на референтни
период од осам сати јесте 1,15m/s2. Дневна акциона вредност изложености
утврђена у односу на референтни период од осам сати јесте 0,5m/s2.
164. Процењивање ризика од изложености вибрација
Послодавац има обавезу чувања ових података, ради
упоређивања и праћења. Приликом процене ризика мора се узети у обзир:
1. ниво, тип и трајање изложености,
2. граничне и акционе вредности,
3. индиректне утицаје на здравље запослених због вибрација,
4. податке добијене од произвођача опреме за рад,
5. замену опреме за рад са опремом ниже изложености вибрацијама,
6. специфичне услове рада (нпр. ниска температура) и
7. извештаје о претходним и периодичним лекарским прегледима.
165. Превентивне мере за спречавање изложености вибрацијама
Запослени ни у ком случају не смеју бити изложени механичким
вибрацијама изнад граничних вредности изложености. Када су вредности
изложености премашене морају се утврдити разлози тога и извршити
прилагођавање превентивних мера доношењем и спровођењем плана
162 Мере безбедности и здравља на раду при излагању вибрацијама
техничких и организационих у циљу смањења изложеносту, узимајући у

обзир:
1. друге методе рада са мањом изложености вибрацијама,
2. избор одоварајуће опреме за рад са примењеним ергономским
захтевима,
3. обезбеђење додатне опреме за смањење ризика (седишта,
рукохвати),
4. поступке одржавања опреме за рад и радног места,
5. пројектовање и распоред радних места,
6. информисање и оспособљавање запослених,
7. ограничење трајања и интезитета изложености,
8. радни распоред са одговарајућим периодима одмора и
9. обезбеђивање СЛЗ запослених изложених хладноћи и влази.
166. Информисање и оспособљавање запослених изложених
вибрацијама
Запослени морају бити оспособљени за БЗР приликом излагања
вибрацијама, као информисани о:
1. мерама за отклањање или смањење механичких вибрација,
2. граничним и акционим вредностима изложености,
3. резултатима процене ризика и мерењима механичких вибрација,
4. начину откривања и пријављивања оштећења здравља,
5. околностима под којима запослени имају право на праћење
здравственог стања и
6. безбедном начину рада како би се смањила изложеност
вибрацијама.
167. Праћење здравственог стања запослених изложених
вибрацијама
Запослени који су изложени механичким вибрацијама које прелазе дневне
акционе вредности имају право на праћење здравственог стања.
Праћење здравственог стања запослених изложених вибрацијама мора се
вршити уколико:
1. је изложеност запосленог таква да се може утврдити повезаност
са штетним утицајем на здравље,
2. је вероватно да ће до штетних утицаја доћи при одређеним
условима рада и
3. постоје проверене методе за утврђивање штетних утицаја на
здравље
Када се утврди да је код запосленог утврђен неповољан утицај на дравље
СМР обавештава запосленог о резултатим, као и послодавца о битним
резилтатима. У овом случају послодавац је дужан да:
1. изврши делимичну измену и допуну акта о процени ризика,
2. изврши проверу превентивних мера,
3. уважи мишљење СМР или инспек. рада о превентивним мерама и
4. организује циљани лекарски преглед.
Мере безбедности и здравља на раду при излагању буци 163

ИЗЛАГАЊУ БУЦИ

излагању буци („Сл. Гласник РС, бр. 96/11“)
168. Физички параметри

Вршна вредност збвучног притиска (ppeak) јесте највиша вредност
„С“ фреквенцијски пондерисаног тренутног звучног притиска.
Ниво дневне изложености буци (LEX,8h) (dB(A) re. 20µPa) јесте
временски нормализован средњи ниво изложености буци за осмочасовно
радно време.
Ниво недељне изложености буци (LEX,8h) јесте временски
нормализовани просек дневних изложености буци за радну недељу од пет
осмочасовних радних дана.
169. Вредност нивоа недељне изложености буци
На радним местима на којима се обављају послови при којима
дневна изложеност буци значајно варира од једног до другог радног дана
недељна изложеност буци не сме да прекорачи вредност од 85 dB(A) и при
томе морају да буду предузете превентивне мере за смањење ризика
услед изложености буци у складу са пословима који се обављају.
170. Начин израчунавања физичких параметара - нивоа дневне

и недељне изложености буци
Ниво дневне изложености буци, нормализован на номинални
осмочасовни радни дан, LEX, 8h, изражен у децибелима, дат је
једначином:
LEX, 8h = LAeq, Te + 10 lоg (Te/To)
где је:
-Te ефективно трајање радног дана;
-To референтно трајање (= 8 сати).
Ако ефективно трајање радног дана, Te , не прелази 8 сати, LEX, 8h је
бројчано једнак LAeq, 8h.
Еквивалентни континуални А-пондерисани ниво звучног притиска,
LAeq, T , изражен у децибелима, дат је једначином
где је:
-T = t2 – t1 период у коме је извршено усредњавање звучног притиска.
164 Мере безбедности и здравља на раду при излагању буци
Период T, коришћен за директно мерење или рачунање LAeq, T, треба

да буде одабран тако да даје резултате репрезентативне за читав период.
За континуалну непроменљиву буку, уместо LAeq може се користити LpA.
Ако се тражи просечно излагање буци у току n дана, на пример, ако се
узимају у обзир дневни нивои излагања буци нормализовани на
номинални осмочасовни радни дан током недељног излагања, просечна
вредност LEX, 8h, у децибелима, током читавог периода може се одредити
из вредности (LEX, 8h)i за сваки дан, користећи следећу формулу:
Вредност k се одређује у складу са сврхом усредњавања: биће једнака

n ако је потребна средња вредност; биће фиксни број ако се излагање
нормализује у односу на номинални број дана (на пример, k = 5 даје ниво
дневног излагања буци нормализован у односу на седмицу од 5
осмочасовних радних дана).
171. Граничне и акционе вредности изложености буци

Гранична вредност изложености буци: LEX,8h=85 dB(A) и ppeak=
140Pa (137 dB(C) у односу на референти збучни притисак од 20µPa).
Гранична вредност изложености буци: LEX,8h=80 dB(A) и ppeak=
112Pa (135 dB(C) у односу на референти збучни притисак од 20µPa).
Приликом утврђивања ефективне изложености, узима се у обзир смњење
изложености усклед коришћења СЛЗ.
Приликом утврђивања ефективне изложености буци, у односу на
граничну вредност изложености буци, узима се у обзир смњење
изложености усклед коришћења СЛЗ. Док се приликом утврђивања исте у
односу на акциону вредност изложености буци не узима у обзир смањење
изложености услед коришћења СЛЗ.
172. Методологија испитивања услова радне околине-буке

Правно лице са лиценцом за обављање послова испитивања
услова радне околине дужно је да превентивна и периодична испитивања
услова радне околине обавља у складу са стандардом ISO 9612 и при
томе је дужно да користи одговарајуће инструменте и уређаје.
173. Процењивање ризика од изложености буци

У току поступка процене ризика мора се узети у обзир:
1. ниво, врсту и трајање изложености,
2. граничну вредност и акциону вредност изложености буци,
3. активности које могу утицати на БЗР запослених који припадају
осетљивим групама са аспекта БЗР,
4. утицаје које произилазе из интеркције буке и ототоксичних
супстанци и између буке и вибрације,
Мере безбедности и здравља на раду при излагању буци 165
5. посредни узицај на БЗР запослених као резултат интеракције буке

и звучног сигнала,
6. податке о емисији буке добијени од стране произвођача,
7. другу опрему за рад за смањење емисије буке,
8. продужену изложеност буци,
9. информације о резултатима праћења здравственог стања и
10. доступност СЛЗ слуха.
174. Превентивне мере приликом изложености буци

На радним местима на којима је акциона вредност изложености
буци прекорачена, актом о процени ризика морају се утврдити техничке и
организационе мере са поштовањем начела примене превентивних мера
ради смањења нивоа изложености буци.
На радним местима на којима постоји могућност да акциона
вредност изложености буде прекорачена, обележи ознакама за
безбедност и здравље на раду, као и да тај простор разграничи и обезбеди
од приступа запослених који не раде на тим радним местима. У
просторијама намењеним за одмор бука мора бити сведена на ниво који је
у складу са њиховом наменом и условима коришћења. Приликом примене
превентивних мера мора се узети у обзир:
1. друге методе рада са мањим нивоом буци,
2. избод одговарајуче опреме за рад, са мањим нивоом буке,
3. пројектовање и распоред радних места,
4. информисање и оспособљавање запослених,
5. смањење применом техничких средстава (штитници, ограде,
покривачи, пригушење и изолација),
6. одржавање радног места и опреме за рад и
7. смањење изложености буци применом организационих мера
(ограничавање трајања и интезитета изложености, распоред рада
са одговарајућим паузама).
Запосленом се морају обезбедити СЛЗ за заштиту слуха када је
изложеност већа од акционе вредности изложенист буци и када је
изложеност једнака или већа од граничне вредности изложености буци.
Послодавац је дужан да уколико је и поред примене превентивних мера
изложеност већа од граничне вредности изложености буци:
1. предузме мере тако да смањи изложеност испод граничне
вредности изложености буци,
2. утврди разлоге због којих је дошло до прекорачења граничне
вредности изложености буци и
3. да коригује примену мера са циљем да се спречи да се
прекорачење граничне вредности изложености буци понови.
175. Праћење здравственог стања приликом изложености буци
На захтев запосленог који ради на радном месту на којем је
изложеност већа од акционе вредности изложености буци послодавац га
мора упутити на циљани лекарски преглед. Када се праћењем
здравстевноиг стања утврди оштећење слуха СМР обавештава о томе
запосленог, а послодавац је дужан да:
166 Мере безбедности и здравља на раду при излагању буци
1. изврши проверу процвене ризика,

2. изврши корекцију превентивних мера,
3. узме у обзир савет СМР и при спровођењу превентивних мера и
4. обезбеди праћење здравственог стања осталих запослених који су
изложени буци.
176. Информисање, оспособаљавање и сарадња запослених и
послодаваца приликом изложености буци
Приликом оспособљавања за радна места изложена буци
запослени морају бити информисани о:
1. природи ризика,
2. превентивним мерема које се предузимају,
3. граничним и акционим вредности изложености буци,
4. резултатима мерења буке,
5. правилно корићшћење СЛЗ за заштиту слуха,
6. начина за отквање и пријављивање знакова оштећења слуха,
7. околности под којима се прати здравствено стање запослених и
8. безбедно нечине рада са најмањим нивоом буке.
Послодавац и запослени дужни су да сарађују у вези са:
1. проценом ризика и утврђивањем превентивних мера,
2. применом превентивних мера за смањење нивоа буке и
3. избор СЛЗ за заштиту слуха.
Мере безбедности и здравља на раду при излагању
карциногенима или мутагенима 167
4.13 MЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ПРИ

ИЗЛАГАЊУ КАРЦИНОГЕНИМА ИЛИ МУТАГЕНИМА

при излагању карциногенима или мутагенима
(„Сл. Гласник РС, бр. 96/11“)
177. Дефиниција „карциноген“ у смислу овог правилника

Карциноген јесте смеша која садржи најмање једну карциногену
супсатанцу чија појединачна концетрација већа или једнака граниччној
концетрацији за класификацију смеше у класу опасности карциногено
категорија 1 или 2 у складу са DSD/DPD правилником, односно у класу и
категорију опасности Карционогеност, категорија 1А или 1Б у складу са
CLP/GHS правилником.
178. Дефиниција „мутаген“ у смислу овог правилника
Мутаген јесте смеша која садржи најмање једну мутагену супстанцу чије
појединачна концетрација већа или једнака граничној концетрацији за
класификацију смеше у класу опасности мутагено категорија 1 или 2 у
складу са DSD/DPD правилником, односно у класу и категорију опасности
Мутагеност германативних ћелија, категорија 1А или 1Б у складу са
CLP/GHS правилником.
179. „Гранична вредност изложености“ у смислу овог правилника
Гранична вредност изложености на радном месту јесте просечна
концентрација карциногена или мутагена у ваздуху на радном месту у зони
дисања запосленог, при нормалним микроклиматским условима рада и уз
лакши физички рад, а израчуната у одређеном временском периоду, у
односу на назначени референтни период, за коју се сматра да није штетна
по здравље запосленог, ако запослени ради при концентрацији која је
нижа или једнака граничној вредности опасне хемијске материје, осам сати
дневно, а изражена у mg/m3 или ml/m3 [ppm]. Гранична вредност
изложености дата је за осмочасовну изложеност.
180. Преглед супстанци, смеша и процеса
Неке од уобичајених супстанци смеша и процеса јесу:
1. производња аурамина,
2. рад који укључује излагање полицикличним ароматичним
угљоводоницима, присутним у чађи, катрану, или смоли каменог
угља,
3. рад који угључује излагање прашини, диму и аеросолима који
настају при жарењу и електропреради бакар-никловог каменца,
4. производња изоприл-алкохола у присуству јаких киселина и
5. рад који укључује излагање прашинама тврдог дрвета.
168 карциногенима или мутагенима
181. Процена ризика при раду са канцерогенима или мутагенима

На радним местима на којима постоји могућност излагања
запослених карциногенима или мутагенима, мора се извршити процену
ризика са циљем утврђивања природе, степена и трајања изложености
запослених и начин и мере за отклањање или смањење тих ризика. При
процени ризика морају се сагледају сви начини изложености, као што је
апсорпција кроз кожу.
При процени ризика морају се посебно сагледати последице по запослене
између 18. и 21. године живота, труднице и запослене са смањеном
радном способношћу који могу доћи у додир са канцерогенима и
мутагенима, и мора се размотрити могућност премештања ових
запослених на друга радна места на којима не могу доћи у додир са овим
материјама.
Послодавац је дужан да приступ подручју у којем се обављају послови на
којима постоји ризик од канцерогена или мутагена имају само запослени
који ради обављања свох посла морају имати приступ на том подручју.
182. Примена превентивних мера при раду са канцерогенима
или мутагенима
Уколико је технички изводљиво мора се извршити замена
карциногена или мутагена, супстанцом, смешом или процесом који нису
опасни или су мање опасни по безбедност и здравље запослених. Ако то
није могуће, послодавац је дужан да смањи коришћење карциногена или
мутагена на најмању могућу меру и да обезбеди да се карциноген или
мутаген уколико је технички могуће производи и користи у затвореном
систему. При сваком коришћењу карциногена или мутагена послодавац је
дужан да обезбеди примену следећих превентивних мера:
1. ограничавање количине карциногена или мутагена на радном
месту најмању могућу меру,
2. смањивање на минимум броја запослених који јесу или могу бити
изложени,
3. пројектовање процеса рада и техничке контроле, ради смањења
ослобађања карциногена или мутагена на радном месту,
4. отклањање путем локалне и опште вентилације,
5. превентивних и периодичних испитивања услова радне околине,
6. приме одговарајућих радних поступака и метода,
7. колективне и појединачне мере заштите,
8. хигијенске мере, редовно чишћење подова, зидова и др.
9. обавештавање запослених,
10. обележавање опасног подручја ознакама, укљујући и знак
„ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ“,
11. израда планова за поступање у ванредним ситуацијама, које могу
довести доо непредвиђено високе изложености,
12. утврђивање начина за безбедно складиштење, руковање и
транспорт, употребом безбедноих и јасно означених контејнера и
13. утврђивање начина за безбедно сакупљање, складиштење и
одлагање отпада од стране запослених, употребом јосно
означених контејнера.
карциногенима или мутагенима 169
183. Информације за надлежни орган

На захтев надлежне инспекције рада, послодавац мора да
достави на увид информације о:
1. пословима или технолишким процесима,
2. количинама смеша које садрже карциногене или мутагене,
3. броју изложених запослени,
4. предузетим превентивним мерама,
5. врсти СЛЗ који се користе,
6. природи, степену и трајању изложености и
7. случајевима замене.
184. Непредвидива и предвидива изложеност
У случају непредиђено високе изложености запослених због
техничко-технолошке несреће или опасне појаве, послодавац је дужан да
о томе обавести запослене.
У циљу отклањања узрока непредвиђено високе изложености, послодавац
је дужан да:
1. дозволи рад у угроженом подручју само запосленима који су
неопходни за обављање нопходних радова,
2. запосленима обезбеди СЛЗ за заштиту дисајних органа и
заштитнуи одећу, а изложеност мора бити ограничена на
најкраће потребно време за сваког запосленог и
3. забрани присуство у угроженом подручју запосленима који не
поседују одговарајућа СЛЗ.
Код послова за које се моеже предвидети значајно повећање изложености
запослених и где су већ примењене техничке превентивне мере у циљу
ограничавања изложености запослених, послодавац је дужан да обезбеди:
1. примену превентивних мера којима ће се смањити трајање
изложености запослених на најкраће могуће време,
2. заштитну одећу и СЛЗ за заштиту дисајних органа, таква
изложеност мора бити строго оганичена на најкраће потребно
време за свако запосленог и
3. истакен ознаке и обележи подручје где се обављају послови са
повећаом предвидивом изложености и спречи приступ до тих
подручја неовлашћеним лицима.
185. Хигијена и појединачне мере БЗР
Запосленом који је изложен карциногенима или мутагенима у радном
простору послодавац је дужан да обезбеди да:
1. запослени не конзумирају храну, течност или пуше,
2. су запослени обезбеђена одговарајућа СЛЗ,
3. се СЛЗ чувају одвојено од личне одеће и ствари запосленог,
4. се запосленима обезбеђене просторије са тушевима и
умиваоницама,
5. се СЛЗ одлажу на за то предвиђено место и редовним чишћењем
одржавају у задоваљајућем хигијенском стању и
6. СЛЗ поправљају и замењују пре коришћења уколико су оштећења.
170 карциногенима или мутагенима
186. Оспособљавање и обавештавање запослених

Послодавац обавештава запослене о ризицима приликом рада са
канрциногенима или мутагенима путем упутстава или инструкција:
1. ризике од настанка оштећења здравља запослених, укључујући
синергетски ефекат пушења,
2. значај примене превентивних мера ,
3. хигијенске мере,
4. значај правилног коришћења и одржавања СЛЗ и
5. мере које се предузимају уциљу спречавања опасних појава и
техничко-технолошких несрећа.
Послодавац је дужан да изврши оспособљавање запосленог које се
прилагођава променама, како би се обухватиле промене нивоа ризика, и
по потреби понавља. Послодавац је дужан да информиђе запослене о
посудама и са њима повезаним цевоводима који садрже карциногене или
мутагене, као и да обезбеди да се они јасно и разумљиво обележе и да се
на њима налазе јасно видљиве ознаке упозорења. Послодавац је дужан да
спроводи превентивне мере, којима се обезбеђује да:
1. запослени провере примену правилника у погледу значаја СЛЗ и
мера које обезбезбедио за контролу предвидиве изложености,
2. запослени у информисани о предвиђеној или непредвиђеној
високој изложености, укључујући и разлоге због којих је дошло и
мерама које су предузете,
3. се води ажуран списак запослених који обављају послове на
којима постоји ризик од канцерогена или мутагена,
4. СМР има приступ списку запослених који обављају послове на
којима постоји ризик од канцерогена или мутагена,
5. сваки запослени има приступ информацијама из списка које се
односе на њега лично и
6. запослени имају приступ свим информацијама које не садрже
личне податке.
187. Праћење здравственог стања запослених који раде са
канцерогенима или мутагенима
Запослени који ради на радном месту са ризиком од канцерогена
или мутагена, а које актом о процени ризика није утврђено као радно место
са повежаним ризиком, упућује на циљане лекарске прегледе пре почетка
рада и све док запослени јесте или може да буде изложен карциногену или
мутагену. Циљани лекарски преглед врши се на начин, по поступку и у
роковима као и претгходни и периодични лекарски прегледи запослених на
радним местима са повећаним ризиком.
Ако се код запосленог открију промене у здравственом стању, врши се
пречење здравственог стања других запослених, који су били иложени. У
том случју врши се делимична измена и допуна акта о процени ризика.
СМР која прати здравствено стање запослених предлаже превентивне
мере за сваког запосленог појединачно.
Мере безбедности и здравља на раду услед
ризика од експлозивних атмосфера 171
4.14 МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ УСЛЕД

РИЗИКА ОД ЕКСПЛОЗИВНИХ АТМОСФЕРА
Уредба о превентивним мерама за безбедан и здрав
рад услед ризика од експлозивних атмосфера
(„Сл. Гласник РС, бр. 101/12 и 12/13“)
188. Појам „Експлозивна атмосфера“ у смислу ове уредбе

Експлозивна атмосфера јесте смеша ваздуха и запаљивих
материја у облику гасова, паре, магле или прашине, под атмосферским
условима у којој се након паљења, сагоревање шири на целу
несагорелу смешу.
189. Појам „Опасан простор“ у смислу ове уредбе
Опасан простор у смислу ове уредбе сматра се простором у коме
се експлозивне атмосфере могу појавити у количинама које захтевају
посебну пажњу са аспекта БЗР.
190. Појам „Неопасан простор“ у смислу ове уредбе
Неопасан простор у смислу ове уредбе сматра се простором у
коме се не очекује да се експлозивне атмосфере појаве у количинама
које захтевају посебну пажњу са аспекта БЗР.
191. Појам „Запаљиве и/или само запаљиве материје“ у
смислу ове уредбе
Запаљиве и/или самозапаљиве материје јесу материје које могу
да формирају експлозивну атмосферу, осим уколико је испитивањем
њихових својстава утврђено да у смеши са ваздухом не могу самостално
да доведу до експлозије.
192. Начела превенције заштите од експлозија
Послодавац је дужан да у циљу превенције и заштите од
експлозија, обезбеди примену техничких и организационих мера за
безбедан рад у складу са природом послова који се обављају, према
приоритетима полазећи од следећих начела:
1. превенција настанка експлозивних атмосфера, осим када
природа послова који се обављају то не дозвољава,
2. избегавање паљења експлозивних атмосфера и
3. ублажавање штетних ефеката експлозије са циљем да се
обезбеди безбедност и здравље на раду запослених.
193. Основне обавезе послодавца у заштити од експлозија
Послодавац је дужан да у складу са основним принципима
процене ризика полазећи од начека превенције заштите од експлозија
обезбеди примену превентивних мера тако да:
1. у експлозивним атмосферама обезбеди услове радне околине у
којима се послови могу обављати на безбедан начин и
172 ризика од експлозивних атмосфера
2. у радним околинама у којима се налазе експлозивне атмосфере

обезбеди одговарајуће праћење стања применом техничких
средстава.
Послодавац је дужан да простор у коме се налази експлозивна
атмосфера:
1. класификује у одговарајуће зоне,
2. обезбеди примену превентивних мера и
3. да улази буу обележени Ознаком за безбедан и здрав рад за
просторе у којима се могу појавити експлозивне атмосфере.
194. Процена ризика од експлозија
Послодавац је дужан да за сва радна места у радној околини на
којима се могу појавити експлозивне атмосфере изврши процену ризика од
настанка повреда на раду и оштећења здравља запослених услед
експлозивних атмосфера узимајући у обзир:
1. вероватноћу настанка експлозивних атмосфера и њихову
постојаност,
2. вероватноћу да су извори паљења, укључујући електростатичка
пражњења, присутни, као и вероватноћу да постану активни,
3. инсталације, материје које се користе и процесе, као и њихову
могућу интеракцију и
4. и тежину могућих последица.
Простор који јесте или може бити са отворима повезан са просторим у
коме се могу појавити експлозивне атмосфере мора да буде обухваћен
проценом ризика.
195. Процена ризика од експлозија
Послодавац је дужан да пре почетка рада изврши процену
ризика од експлозије и донесе документ о заштити од експлозије, као и
да обезбеди да његова садржина одговара стварном стању. Документ о
заштити од експлозије може да буде прилог акта о процени ризика.
Документ о заштити од експлозије јесте документ у којем је наведено:
1. да је ризик од експлозије утврђен и процењен,
2. да ће све мере за БЗР бити спроведене,
3. који простор је класификован у одговарајуће зоне,
4. у којем ће се простору примењивати превентивне мере,
5. да су радна места и опрема за рад и уређаји за упозоравање
пројектовани, користе и одржавају тако да је омогућен БЗР и
6. да се приликом коришћења опреме за рад примењују прописане
превентивне мере за БЗР.
196. Класификација простора који се сматрају опасним
Простор који се сматра опасним, у зависности од учесталости
појављивања и трајања присутности експлозивне атмосфере,
класификује се у зоне.
Мере за БЗР које треба да се предузму утврђују се класификацијом.
Слојеви наслаге и гомиле запаљиве прашине сматрају се извором који
може формирати експлозивне атмосфере.
ризика од експлозивних атмосфера 173
Класификација простора који се сматрају опасним:

1. Зона 0 – Простор у коме је експлозивна атмосфера, коју чини
смеша ваздуха и запаљиве материје у облику гаса, паре или
магле, присутна стално или дуго или често,
2. Зона 1 – Простор у коме се експлозивна атмосфера, коју чини
магле, може повремено појавити у току нормалног рада,
3. Зона 2 – Простор у коме експлозивна атмосфера, коју чини
магле, не би требала да се појави у току нормалног рада, а
уколико се појави биће присутна само у кратком периоду,
4. Зона 20– Простор у коме је експлозивна атмосфера, у облику
облака запаљиве прашине у ваздуху, присутна стално или дуго
или често,
5. Зона 21– Простор у коме се експлозивна атмосфера, у облику
облака запаљиве прашине у ваздуху, може повремено појавити
у току нормалног рада и
6. Зона 22– Простор у коме експлозивна атмосфера, у облику
запаљиве прашине у ваздуху, не би требала да се појави у
току нормалног рада, а уколико се појави биће присутна само у
кратком периоду.
197. Организационе мере заштите од експлозија
Организационе мере за заштиту од експлозија делимо на:
1. оспособљавање за безбедан и здрав рад и
2. инструкције у писменој форми и дозволе за рад.
Послодавац је дужан да у току оспособљавања за безбедан и здрав рад
запослене упозна са свим врстама ризика који се могу појавити на
радном месту и у радној околини услед експлозивних атмосфера.
Послодавац је дужан да, у складу са документом о заштити од експлозија
обезбеди да се:
1. рад у опасном простору обавља у складу са инструкцијама,
2. издају дозволе за рад на радним местима са повећаним ризиком
услед експлозивних атмосфера и
3. дозвола за рад издаје од стране одговорног лица, пре почетка
обављања послова.
198. Превентивне мере заштите од експлозија

Свако ослобађање или испуштање запаљивих гасова, пара,
магле или прашине услед кога може настати ризик од експлозије мора да
буде преусмерено на безбедно место, а уколико то нимје могуће морају
бити затворени, односно учињењи безбедним на неки други одговарајући
начине.
Уколико експлозивна атмосфера садржи више различитих запаљивих
или горивих гасова, пара, магле или прашине, превентивне мере морају
одговарати највећем нивоу ризика.
Приликом примене мера мора се узети у обзир електростатичко
пражњење тамо где запослени или радна места могу да буду носиоци
174 ризика од експлозивних атмосфера
или генератори елетрицитета. Запосленима мора да буде обезбеђено

коришћење анти статик радне одеће.
Опрема за рад, заштитни системи и припадајући прикључни уређаји могу
да се користе само ако је у документу о заштити од експлозије наведено
да је њихово коришћење у експлозивним атмосферама безбедно.
Радна места, опрема за рад и прикључни уређаји буду тако
пројектовани и да се тако користе да је ризик од експлозије најмањи
могући, а уколико ипак дође до експлозије њено ширење мора да
буде ограничено на то радно место или на ту опрему за рад уз примену
мера које треба да умање ризик од физичких ефеката експлозије на
запослене.
Запослени морају да буду упозорени светлосним или звучним сигналима
пре него што су се стекли услови за настанак експлозије. Објекти за
евакуацију морају да буду обезбеђени и одржавани на начин да
запослени у случају настанка опасности могу тренутно и безбедно да
напусте угрожени простор.
Пре рада на радном месту у коме се експлозивне атмосфере могу
појавити, мора бити верификована његова свеукупна безбедност од
експлозија од стране лица компетентног за обаласт заштите од експлозија.
Т о к о м р а д а морају се одржавати сви услови неопходни за обезбеђење
заштите од експлозије.
Где се на основу процене ризика покаже као неопходно:
1. уколико отказнапајања може да доведе до настанка додатних
ризика, да опрема за рад и заштитни системи могу да раде
независно од остатка инсталације,
2. мора да буде омогућено да се опрема за рад и заштитни
системи могу искључити ручно тако да се том приликом не угрози
безбедност. Ово искључивање смеју да изврше само
компетентни запослени и
3. у случају искључивања у случају опасности акумулирана
енергија мора да буде што је могуће брже и безбедније
уклоњена или изолована тако да на даље не представља
опасност.
199. Критеријуми за избор опреме и заштитних система
Oпрема за рад и заштитни системи који се користе на
местима на којима се могу појавити експлозивне атмосфере морају
да буду изабрани у складу са групама и категоријама опреме
намењене за употребу у потенцијално експлозивним атмосферама.
Следеће категорије опреме морају да се користе у назначеним зонама:
1. у зони 0 или зони 20, опрема категорије 1,
2. у зони 1 или зони 21, опрема категорије 1 или 2 и
3. у зони 2 или зони 22, опрема категорије 1, 2 или 3.
Мере безбедности од опасног дејства електричне струје 175
4.15 МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ ОД ОПАСНОГ ДЕЈСТВА

ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ
Правилник о општим мерама заштите на раду од опасног

дејства електричне струје у објектима намењеним за рад,
радним просторијама и градилиштима
(„Сл. Гласник СРС, бр. 21/89“)
200. Основна правила безбедног рада при руковању

електричним постројењима, напона преко 1000V
(опслуживање постројења)
Врата просторија морају бити стално закључана. Врата из

разводних просторија морају се отварати према другим просторијама или
према напоље. Морају имати самозатварајуће браве са ручицама, које
откључавају врата са стране разводног постројења. За сваку просторију
електропостројења мора постојати два комплета кључева, од којих је један
резервни.
Опслуживање постројења могу вршити само стручна лица, која
морају бити упозната са мерама ЗНР, техничком регулативом за ту област
и начином указивања прве помоћи код електричног удара и мерама
заштите од пожара.
Преглед електричног постројења врши се искључиво са спољње
стране ограде, односно преко препреке.
У изузетним случајевима, преглед се може вршити и иза ограде,
ако су присутна два стручна лица .
При вршењу прегледа у трећој зони опасности, не могу се
обављати други радови.
Није дозвољен приступ месту земљоспоја на растојању мањем од
4 m у затвореним постројењима, или 8 m на отвореном простору. Изузетак
од овог правила чине радње на растављању земљоспоја и приликом
ослобађања настрадалог из струјног круга, уз коришћење заштитних
средстава.
Искључење струјног кола помоћу растављача врши се тако да се
струјно коло прекине прекидачем снаге, провери да ли је стварно
искључен, па се растави струјно коло одговарајућим растављачем.
Манипулација укључења врши се обрнутим редом. Током ових
радњи не смеју бити присутна друга лица осим стручних радника.
Код манипулације расклопним апаратима, којa се врши помоћу
ручних погона или изолационих мотки, обавезна је употреба заштитног
шлема и електроизолационих рукавица.
Замена високо напонских осигурача може се вршити само у
неоптерећеном струјном колу, а замена осигурача под напоном врши се уз
примену изолационих клешта и осталих заштитних средстава.
176 Мере безбедности од опасног дејства електричне струје

електричним постројењима, напона преко 1000 V- извођење
радова- мере за безбедан рад у безнапонском стању
Електро радови на отвореном простору не могу се обављати:
- при ветру изнад 60 km/h, на висини већој од 3 m и
- код температуре испод -18 оС и изнад +35 оС у хладу.
Руководилац радова одлучује када ће се прекинути рад у

наведеним случајевима и да ли је могућ рад при појави кише, магле и
снежних падавина.
РАД У БЕЗНАПОНСКОМ СТАЊУ обавља се уз следеће мере:
- прекидач се искључује и видљиво одваја од напона,
- спречава се случајно поновно укључење прекидача и растављача,
- на одговарајући начин се утврђује безнапонско стање,
- изводе се уземљивање и кратка спајања и
- ограђује место рада у односу на делове под напоном.
У трафо станицама са даљинским управљањем, искључује се
даљинско управљање и спречава случајно поновно укључење.
Утврђивање безнапонског стања на једносистемским надземним
водовима, може се утврдити и пребацивањем танког проводника преко
фазних проводника. Код радова на једном стубу, направе за уземљење и
кратко спајање постављају се:
- на месту што ближе месту рада и
- на свакој галвански одвојеној јединици.
Код радова на више стубова, направе за уземљење и кратко
спајање, постављају се са сваке стране радне јединице.
Код радова на кабловском воду, уземљивање и кратко спајање
врши се на свим местима одвајања напона.
електричним постројењима, напона преко 1000 V (извођење
радова), мере за безбедан рад у безнапонском стању
При радовима који се изводе у близини напона, суседни делови
под напоном осигуравају се од случајног додира, помоћу чврстих и
поуздано постављених изолационих заштитних преграда, плоча,
прекривача и сл.Сигурносни размак креће се од 90-2 900 mm за напоне од
1-400 V.Радови у близини напона могу се изводити без изолационе
преграде, а у том случају су сигурносни размаци су 400-3 300 mm.
При употреби лестви, гломазних средстава и транспортних
средстава, најмањи сигурносни размак је од 800-4 000 mm.
Приликом радова на вишесистемским водовима, када неки од
система остају под напоном, предузимају се мере за спречавање, за оне
системе, односно мере за утврђивање који је систем под напоном.
Ако се проводници вода на коме се ради, развлаче и затежу
испод или изнад вода под напоном, предузети мере за сигурносни размаку
зависности од напона.Такође се мора водити рачуна о сигурносном
размаку ако се изводе радови на стубовима где се налазе ниско напонски
и високо напонски водови. Приликом сечења грана или дрвећа у близини
вода под напоном, морају се одржавати сигурносни размаци у зависности
од напона.

електричним постројењима, напона преко 1000 V (извођење
радова), мере за безбедан рад под напоном
Радови на деловима објекта који су под напоном, могу се изводити:
- ако је изабран систем рада под напоном и радни поступак
утврђен и проверен,
- ако постоје писана упутства за сваку врсту рада ,
- ако постоји одговарајући изолациони апарат, помоћна средства,
заштитна опрема, односно ЛЗС, у складу са изабраним системом
рада - под напоном,
- ако радник испуњава посебне психофизичке способности и
- ако је радник обучен и извршена провера знања.
Радови под напоном не смеју се изводити ако постоји могућност
да електрична варница изазове пожар или експлозију и ако је ветар брзине
изнад 60 km/h, невреме са атмосферским пражњењем, температура испод
-18 оС или изнад +35 оС у хладу, снег, киша и сл.
204. Организационе мере безбедности од опасног дејства
електричне струје
Рад на објектима се организује тако да се омогући највећа
безбедност радника. За сваки објект морају постојати упутства о
манипулацији и раду и мерама сигурности. Вршење надзора, организације
рада и непосредне техничке радове, могу обављати лица са стручним
квалификацијама и овлашћењима.
Све радове у високо-напонским објектима укључујући и
осигурање места рада, морају вршити најмање два радника, ако радове
изводи више радника, један од њих се одређује за руководиоца радова.
Пошто од овлашћеног лица добије дозволу за рад и документа за рад,
руководилац радова на месту рада:
- проверава да ли су спроведене заштитне мере,
- утврђује границе делова постројења у безнапонском стању и
- по потреби спроводи додатне мере заштите.
У одређеним ситуацијама може добити дозволу за самоискључење.
Руководилац радова пре почетка рада:
- упознаје раднике са границама делова постројења у безнапонском
стању и који су делови под напоном,
- на присутне опасности у току рада,
- са применом ЛЗС и опреме и
- са мерама заштите.
Извршење радова може започети тек кад њихов почетак објави
руководилац радова. Приликом мерења и испитивања, делови постројења
морају бити уземљени и кратко спојени за време прикључења и скидања
мерних инструмената; само за време очитавања инструмената,
уземљивачи могу бити скинути привремено.
По добијеном обавештењу да су радови завршени и да је објекат спреман
за погон, након уклањања осигурања, када је алат уклоњен и радници
изван зоне опасности, овлашћено лице даје дозволу да се погон укључи.
Није дозвољено укључивање постројења без поузданог обавештења о
завршетку рада и спремности објекта за погон.

електричним постројењима напона до 1000 V (опслуживање
постројења)
Све радове у ниско-напонским објектима врше најмање два
радника, осим манипулације комутационим уређајем у разводном
постројењу, на разводној плочи и другим елементима, ако познаје шему и
који је обучен за обављање тих манипулација.
Преглед ниско-напонских постројења појединачно може вршити:
- овлашћено стручно лице и
- стручно лице или лице које рукује постројењем.
Кључеви постројења, електричних ормара, уређаја за покретање,
управљачких пултова и др. морају бити обезбеђени, а начин издавања и
враћања, уређује се интерним актом. Ако се кључеви налазе код
руководиоца, онда се он писмено задужује са њима.
Замена топљивих уметака, осигурача обавља се у безнапонском
стању. Изузетно замена топивих уметака осигурача, може се вршити под
напоном, ако за струју напона до 380 V јачине, не прелази 63 А, уз примену
одговарајућих средстава.
Замена високоучинских и нискоучинских осигурача, ако замену
обављају посебно обучена стручна лица, може се вршити под напоном уз
примену изолационих ручица, заштитног шлема, заштитних наочара или
штита, кожних рукавица и других средстава.
електричним постројењима напона до 1000V (извођење
радова), мере за безбедан рад у безнапонском стању
При радовима у безнапонском стању у објекту се морају
спровести мере по следећем распореду:
- извршити неопходна искључења,
- предузети мере да се спречи случајно укључење комутационог
уређаја,
- проверити одсуство напона на деловима електричних
постројења, на којима се обављају радови,
- извести уземљивање и кратко спајање помоћу преносних
уземљивача свих фазних проводника и нуле,
- извршити ограђивање места рада и делова под напоном и
- истаћи упозорење да се изводе радови.
Ако се јавним осветљењем управља помоћу фотоћелија,
обезбедити на месту рада онемогућавање њиховог укључивања.
Код надземних водова до 1000 V, на дрвеним неуземљеним
стубовима, није потребно кратко спајање и уземљење на месту рада, када
се споје сви фазни и нулти проводници. Код извођења радова у близини
делова под напоном, постављају се изолационе заштитне преграде, плоче
и сл., а при употреби лестава и гломазних предмета примењује се
сигурносни размак, који минимално мора бити 800 mm.
Радови под напоном могу се изводити ако напон не прелази 50 V
наизменичне струје (фаза-уземљење) и под напоном до 120 V истосмерне
струје уз примену кожних рукавице и изолованог алата.
207. Мере за спречавање повреда од дејства електричне струје

индукованог напона
При извођењу радова на надземним електроенергетским
водовима у близини других водова под напоном, поред примене мера
искључења, уземљења, преграђивања изолационим преградама и сл.,
примењују се следеће мере:
- при обуци радника за сигуран рад, указати на опасност од
индукованог напона,
- забранити постављање уземљивача и направа за кратко спајање,
у насуте гомиле земље,
- при скидању направа за уземљење, употребом изолационе мотке,
радник не сме бити ближе воду од дужине изолационог дела
мотке,
- при додавању алата и материјала монтеру на стубу, користити
изолационо уже,
- при вршењу поправки на линијском растављачу, постављају се
направе за уземљивање и кратко спајање, без обзира што
растављач има ножеве за уземљивање и
- код радова на водовима са више проводника по фази, који су
међусобно одвојени изолационим умецима, уземити сваки од
проводника.
208. Заштитна средства за рад у електричним постројењима
За заштиту од електричног удара, деловања електричног лука,
продуката горења и пада са висине, користе се:
- изолационе мотке, изолациона клешта за осигураче и
електрична мерења и индикатори напона,
- изолациона средства за рад под напоном и електро-монтерски
алат са изолованим ручицама,
- електро-изолационе рукавице, изолациона обућа, изолационе
простирке, прекривачи и изолациона постоља,
- преносне направе за уземљивање и кратко спајање,
- средства за ограђивање и изоловање од делова под напоном и
ознаке упозорења,
- заштитне наочаре, кожне рукавице, гас маске, сигурносни појас и
сигурносна ужад, заштитни шлем и др.
ОСНОВНА ИЗОЛАЦИОНА СРЕДСТВА су:

- изолационе мотке,
- изолациона клешта за вађење осигурача и мерење електричне
струје,
- индикатори напона,
- средства за радове под високим напоном-изолационе мотке,
платформе,
- изолационе преграде и
- мотке за учвршћивање изолационих преграда.
Изолациони материјали, код изолационих средстава, која се

користе као основна, морају бити изведена у складу са напоном
постројења.
Приликом коришћења заштитних средстава, мора се водити

рачуна да се:
- изолациона заштитна средства користе према намени, за напоне
за које је предвиђено заштитно средство,
- изолациона заштитна средства могу се користити до влажности
радне околине у складу са упутством произвођача и
- заштитна средства не могу се користити пре него што се провери
рок употребе и атестирања, при постојању механичких и других
оштећења.
209. Начин заштите громобранском инсталацијом- уземљење и
кратко спајање
Уземљивање и кратко спајање врши се земљоспојником или
преносном направом за уземљивање и кратко спајање. Пресек ужета
преносних направа за уземљивање и кратко спајање зависи од јачине
струје и времена деловања струје, а израђено је од танких бакарних жица
на чијим крајевима су стезаљке. Пресек бакарног ужета може се кретати
од 16. до 150 mm2. За уземљење и кратко спајање, не могу се користити
преносне направе које су оштећене.
Ради одвођења индукованог напона у погонима са врло високим
напонима, металне скеле, лестве и транспортна средства морају бити
уземљена - привремено, проводником од мин. 16 mm2.
210. Мере заштите у радним просторијама и градилиштима са
сталном електричном инсталацијом
Сталне електричне инсталације у радним просторијама изводе се
на основу класификације радне просторије и на основу техничких прописа,
који регулишу ову област.
У циљу заштите од електричног удара у свим радним и другим
просторијама, примењују се одговарајуће заштитне мере предвиђене
СРПС и другим техничким прописима, без обзира на класификацију.
У циљу заштите од експлозија, у радним и другим просторијама
примењују се заштитне мере и одговарајуће електричне инсталације и
уређаји прописани СРПС за против-експлозивну заштиту. У овим
објектима, ради спречавања експлозије, мора бити постављена
громобранска заштита.
211. Мере заштите у радним просторијама и градилиштима са
привременом електричном инсталацијом
Привремене електричне инсталације на градилиштима изводе се
на основу класификације просторије или простора и одговарајућих
техничких прописа за ову област.
Неизоловани делови електричних инсталација и постројења:
проводници, шине, контакт прекидачи, осигурачи, стезаљке и сл., који се
налазе изван електричних погонских просторија, морају бити са свих
страна ограђени и налазити се ван дохвата руке.
Није дозвољено остављање неизолованих крајева проводника,
после демонтаже апарата и уређаја.
Уређаји за стављање у погон машина и уређаја не смеју бити
доступни неовлашћеним лицима.
Покретни контактни уређаји за укључивање не смеју се налазити

под напоном у искљученом положају и не смеју се од сопствене тежине
укључити. Ограде и кућишта електро проводљивих делова могу се скидати
смо уз употребу алата. Привремене електричне инсталације на отвореном
простору радилишта изводе се употребом изолованих електричних
проводника, који се учвршћују на стабилним стубовима, тако да најнижа
тачка буде:
- 2,5 m изнад радних места,
- 3,5 m изнад пешачких пролаза и
- 6,0 m изнад колских пролаза.
Изузетно се изоловани проводници могу поставити и ниже од 2,5
m ако су смештени у цеви или профиле довољне чврстоће. На висини
испод 2,5 m могу се постављати светиљке заштићене од механичких
оштећења и додира са радницима, а ако то није могуће, постављају се
светиљке са сниженим напоном до 42 V. Сви монтажни и ремонтни делови
на електроинсталацијама морају се вршити уз искључење напона.
Електрична инсталација на радилиштима мора бити изведена
тако да се може искључити са једног места; комплетно напајање.
Замена прегорелих осигурача може се вршити и под напоном уз
обавезно искључење свих потрошача.
Замена сијалица врши се у безнапонском стању. Замена сијалица
снаге до 1000 W и напона до 250 V, може се вршити под напоном само уз
примену одговарајућих заштитних средстава.
Светиљке и електрични алати напона до 50 V морају се напајати
из одговарајућих трансформатора, израђених у складу са СРПС.
Прикључивање на електричну мрежу електромотора и
електричног алата, може се вршити уз примену одговарајућих утичница и
утикача. Забрањена је употреба ових уређаја са прикључењем помоћу
увијања крајева проводника.
Радници који рукују електричним постројењима и инсталацијама
на градилишту, морају користити изолационе рукавице, кожне рукавице,
изолациону обућу, алат са изолационим ручицама и сл.
Забрањена је употреба ових средстава по истеку рока употребе.
212. Мере заштите при руковању преносним електричним
алатом и преносним електричним светиљкама
Код коришћења преносних алата, врста алата и заштита зависе
од класификације просторије према спољашњим утицајима.
Код радова на металним резервоарима , котловима, цевоводима
и сл., без обзира на класификацију просторије, услови рада сматрају се
нарочито опасним. На отвореном простору рад се може обављати
алатима II и III класе. Прикључивање алата на електричну инсталацију
дозвољено је помоћу квалитетних проводника у заједничком плашту и
помоћу утикача. Најмањи пресек проводника је 1,5mm2. За заштиту од
напона додира на ручним ел. алатима, забрањено је коришћење
неутралног проводника (нула).
Забрањено је укрштање доводног кабла за ручни алат са другим
доводним каблима, цевоводом за аутогено заваривање и са материјалима
оштрих ивица.
При раду са преносним алатом забрањено је :

- додавање алата у активном стању,
- уношење преносних заштитних трансформатора и
трансформатора за раздвајање у унутрашњост котлова и сличних
постројења,
- укључивање и искључивање из утичнице, ако је прекидач на алату
укључен и
- давање на употребу алата другим необученим лицима.
Када се не користи, алат се чува у просторијама без влаге. Преносни
алати, преносне светиљке, трансформатори за смањење напона и
трансформатори за раздвајање, морају се проверавати на:
- спој са масом,
- непрекидност заштитног проводника и
- исправност изолације напојних проводника.
Учесталост провере уређује се актом послодавца.
Радник који издаје електрични алат, мора се уверити у
исправност и затегнутост спојних завртњева преносних алата, стање
проводника, исправност прекидача и одсуство спољњих оштећења.
Ручне светиљке за рад у котловима и сличним условима, морају
бити заштићене заштитном мрежом и заштитним стаклом. За рад у овим
условима могу се користити светиљке са сниженим напоном до 24 V.
Мере безбедности здравља на раду при преради
и обради дрвета и сличних материјала 183

ПРЕРАДИ И ОБРАДИ ДРВЕТА И СЛИЧНИХ
МАТЕРИЈАЛА
Правилник о посебним мерама заштите на раду при

механичкој преради и обради дрвета и сличних материјала
213. Мере заштите на машинама за прераду и обраду дрвета и
сличних материјала (гатери, кружне тестере-циркулари ,
тракасте тестере...)
ГАТЕРИ се не пуштају у рад док се не утврди да су све заштитне
направе на месту, а радници ван опасног простора. Почетак рада обавља
се звучним сигналом. Обловина се на гатеру помера преко транспортних
ваљака и колица, која се постављају испред и иза машине, а крећу се по
шинама, а обично су дужине од 8. до10 m у нивоу пода. Иза гатера се мора
уградити уређај за прихватање резаног материјала.
КРУЖНЕ ТЕСТЕРЕ(ЦИРКУЛАРИ) морају имати заштитну направу
изнад и испод радног стола. Поставља се тако да растојање између
направе и предмета обраде не буде веће од 5 mm. Ширина распора -
отвора у радном столу-плочи једнака је ширини развода зубаца тестере
увећаној за 1. до 3 mm са обе стране. Раздвојни клин је обавезан вид
заштите и поставља се на удаљености од 3 до 10 mm од ивице листа
тестере, тако да му врх не буде нижи од највишег зуба тестере. Дебљина
раздвојног клина мора бити за ¼ већа од дебљине листа тестере.
Потисни ваљци за аутоматско померање материјала на кружној
тестери, заштићују се чврстим оклопом.
За обраду дрвета ручним кружним тестерама мора постојати
заштитна направа која се при празном ходу аутоматски спушта и покрива
цео обод листа тестере.
За резање огревног дрвета, употребљавају се кружне тестере са
покретним столом, односно козлићем, који се после резања, аутоматски
враћа у почетни положај.
ТРАКАСТЕ ТЕСТЕРЕ обезбеђују се заштитним оклопом по целој
дужини листа тестере, на делу за резање.
Ручно подешавање вођице листа тракасте тестере врши се
искључиво док тестера није у раду.
Код тестера трупчара и растружних тестера, ход колица за трупце
обезбеђује се аутоматским искључивањем. Носачи и држачи трупаца не
смеју доћи у додир са листом тестере.
184 и обради дрвета и сличних материјала
214. Мере заштите на машинама за прераду и обраду дрвета и

сличних материјала (равналице, рендисаљке, глодалице,
бушилице, брусилице...)
РАВНАЛИЦЕ за прераду и обраду дрвета могу имати осовине-
носаче ножева и држаче ножева округлог облика.
Радно тело равналице обезбеђује се заштитном направом, осим
на месту обраде дрвета.
Водеће равнало на равналици мора бити израђено у једном
комаду и глатко, а његова висина мора бити мин. ½ дебљине материјала.
БЛАЊАЛИЦЕ (РЕНДИСАЉКЕ) могу се користити само ако имају
на улазној страни направу за заштиту од повратног ударца. Изнад осовине
са ножевима уграђују се заштитне капе.
ГЛОДАЛИЦЕ(ФРЕЗ МАШИНЕ) имају алат који мора бити
покривен заштитним оклопом. Алат мора бити израђен тако да одговара
брзини окретања на глодалици.На глодалици није дозвољена употреба
осовинског наставка (трн) без употребе горњег лежаја. Равнање
материјала могуће је само са округлим главама.
БУШИЛИЦЕ - лежишта на стезним главама бушилице морају
бити упуштена. Предмет бушења на бушилицама причвршћује се за радни
сто одговарајућим напаравама.
БРУСИЛИЦЕ - покретни и брусни ваљци на цилиндричним
бушилицама осигуравају се заштитним направама.
Код тракастих, тањирастих и осталих брусилица одговарајућим
заштитним направама (оклопима) заштићује се површина брусне плоче,
сем у делу обраде, а радни сто мора бити што ближе брусној плочи.
215. Мере заштите на комбинованим машинама за обраду
дрвета и сличних материјала (машине за резање фурнира,
љуштење фурнира, маказе за сечење фурнира, машине за
уситњавање дрвета-дробилице за дрво...)
КОМБИНОВАНЕ МАШИНЕ ЗА ОБРАДУ ДРВЕТА - на машинама
са више радних операција, примењују се мере заштите као и на машинама
са појединачним операцијама и то тако да се опасне зоне, док се не ради
на том делу машине, морају налазити прекривене заштитом.
МАШИНЕ ЗА РЕЗАЊЕ ФУРНИРА - могу се користити машине
које имају дворучно управљање-укључивање. Машине за резање-сечење
фурнира, хоризонталне и вертикалне, морају имати уређај за
заустављање ножева, ако се у опасној зони налазе руке радника. Код
ротационих машина за резање фурнира, део плоче који се не користи,
мора бити прекривен заштитом(оклопом).
МАШИНЕ ЗА ЉУШТЕЊЕ ФУРНИРА(ЉУШТИЛИЦА) - након
постављања трупца у машину за љуштење фурнира, радник се мора
удаљити из опасног простора, пре пуштања у погон машине. Руковаоц ове
машине се за време рада уређаја налази код командног пулта машине.
и обради дрвета и сличних материјала 185
МАКАЗЕ ЗА СЕЧЕЊЕ ФУРНИРА могу се користити само ако је

управљање дворучно, а радни механизам мора се обезбедити тако да се
престанком деловања на команде изврши тренутно заустављање маказа.
Ако на једним маказама ради више радника, механизам за стављање у
погон може се укључити само ако су руке радника на актуаторима, односно
изван зоне опасности.
Маказе које раде континуирано, а немају уређај за аутоматско
додавање материјала, морају имати направу за спречавање покретања
ако су руке радника у опасној зони.
МАШИНЕ ЗА УСИТЊАВАЊЕ ДРВЕТА (ДРОБИЛИЦЕ ЗА ДРВО)
морају имати направу која спречава избацивање дрвених отпадака.
Машина за уситњавање дрвета мора имати прекидаче за заустављање
металних трака за увлачење материјала и за покретање у супротном
смеру. На машини за заустављање морају истовремено да раде два
радника. Приликом рада машине, радници се налазе са стране
транспортера, којим се доставља материјал за уситњавање.
216. Мере заштите на алатима за прераду и обраду дрвета и
сличних материјала
Ротирајући делови машина за прераду и обраду дрвета,
заштићују се одговарајућим направама.Ручне машине за обраду дрвета
морају имати механизам за заустављање, без испуштања машине из руку.
Пре почетка рада на машини, руковалац проверава исправност алата,
сигурност постављања, монтаже, а непотребни алат се одлаже на
безбедно место.Причвршћивање и скидање алата врши се само уз помоћ
алата предвиђеног упутством произвођача.
Није дозвољено монтирање брусне плоче, чија максимална
брзина не одговара брзини осовине машине.Ободна брзина ротирајућег
алата не сме прелазити максималну брзину, прописану од стране
произвођача.
217. Мере заштите при ускладиштењу и слагању трупаца,
резаног материјала и пиљевине
Трупци и резана грађа слажу се само на равном тлу.Сложајеви
морају бити стабилни, а пролази минималне ширине 1,5 m.
Висина сложаја трупца је:
- за ручно слагање до 3 m,
- за слагање преко радних платформи до 4 m и
- за механизовано слагање до 6 m.
Грађа се са сложња скида искључиво одозго наниже.Пиљевина
се са депоније може узимати само са површине, без прављења јама и
тунела.
Мере безбедности здравља на раду у шумарству 187
4.17 МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У

ШУМАРСТВУ
Правилник о посебним мерама заштите на раду у шумарству

218. Опште мере заштите при извођењу радова на
искоришћавању шуме
Радови на искоришћењу шуме могу се изводити када су у складу
са елаборатом о уређењу и извођењу радова и када су обезбеђене мере
ЗНР, при чему је потребно:
- одредити место размештаја и ускладиштења трупаца и обловине,
- утврдити правац и начин извлачења трупаца и дрвених
сортимената,
- утврдити поступак при обарању стабла,
- утврдити поступак и начин утовара и истовара дрвених
сортимената,
- предвидети мере забране приступа незапосленим лицима на
месту рада постављањем ознака, сигнала и дежурних радника,
- одредити место и начин размештаја грађевинског материјала за
изградњу шумских комуникација и објеката,
- изградити и уредити објекте и простор за чување опасних
материја (нафтни деривати, експлозив, каписле и сл.),
- утврдити начин преношења и употребе нафтних деривата,
експлозивних материја и хемијских средстава за заштиту биља,
- утврдити начин обележавања и обезбеђења опасних зона на
радилишту,
- одредити место за смештај оруђа, алата и опреме,
- уредити електричне инсталације за погон и осветљење на
шумском радилишту,
- утврдити начин заштите радника од пада са висине,
- утврдити врсту и количину средстава за личну заштиту радника,
- утврдити мере безбедности за време сече стабла у близини
објеката, јавних путева, електроенергетских водова и сл.,
- утврдити начин организовања дојавне службе, службе за пружање
прве помоћи и хитне медицинске помоћи и
- организовати смештај, исхрану и превоз радника на место рада и
са места рада, утврдити и друге мере ЗНР на радилишту.
Ако се на радилишту користе жичаре, елеборатом утврдити мере

ЗНР, које се примењују за време монтаже и демонтаже жичаре и током
рада.
Шумски путеви морају бити прилагођени врсти транспортних
средстава за превоз дрвених сортимената.
Послове са посебним условима обављају најмање два радника.
188 Мере безбедности здравља на раду у шумарству
219. Мере заштите на раду при сечи стабала

Пре почетка сече стабала на видан начин одређују се секачке
линије. Радници који врше сечу стабала и израду дрвених сортимената,
морају радити на удаљености најмање две дужине највишег стабла на
радилишту. У секачкој групи раде најмање два радника, који се смењују у
појединим фазама. На сечи и обради стабала, моторном тестером, радник
може радити најдуже 2 часа непрекидно, односно 4 часа у току једног дана
са прекидима.
Рад у секачким групама врши се под надзором радника, који
непосредно руководи секачким групама, одређује смер обарања стабала и
врши надзор за све време радова. Пре сече стабла, секач утврђује смер
пада стабла узимајући у обзир опасности које му прете, посебно у
условима густе састојине стрмог и стеновитог терена, нагнутих, шупљих,
делимично сасушених стабала са једностраном круном.
Утврђивање смера пада врши се у зависности од тежишта
стабла, могућности удаљавања секача у току пада стабла.
Обарање се врши тако да не дође до зауставе - укљештења стабла.
У случају да дође до зауставе – укљештења, стабло се обара
употребом помагала: трактором, чекрком, сајлом, цапинама и сл.
Руководилац секачких група, руководи поступком обарања
укљештеног, шупљег или трулог стабла. Секачка група не сме оставити
необорено укљештено стабло или док не обележе опасну зону.Сеча
стабла на СТРМОМ ТЕРЕНУ врши се од подножја према врху. Није
дозвољен рад секачких група- једна изнад друге.
Секач може да приступи сечи када се:
- уклоне суседна трула стабла на удаљености две дужине стабла,
која се обара,
- терен очистити од растиња,
- изврши провера слободно висећих грана,
- одреди смер повлачења секача и других радника,
- у простору око стабла и на смеру повлачења, уклоне све препреке
и растиње и
- обезбеди отискивање стабала.
При обарању стабала у близини објекта, електроенергетских
водова, јавних путева и др., предузети мере безбедности од пада стабла.
На страни на коју треба да падне стабло, на пању се прави
клинасти засек дубок 1/3 или 1/4 пречника, чији угао износи око 35о; рез
тестере са супротне стране мора бити благо нагнут од 2-5о, према засеку и
завршава се на 3. до 5 cm. изнад доњег руба засека. Између реза и
клинастог засека оставља се перо ширине 2-6 cm. За одређивање смера
пада стабла, употребљавају се клинови од тврдог дрвета, пластике или
лаких метала. Није дозвољено пењање на полуоборено стабло, сеча
шупљих и трулих стабала при јачем ветру.
220. Мере заштите при обављању радова у круни стојећег
стабла (кресање или сеча грана)
При раду у круни стојећег стабла, као што је кресање и сеча грана
и брање шумског семена, примењују се мере за безбедан рад радника на
висини. При овим радовима радници користе:
- комбинезон, као заштитну одећу,

- гумену обућу са ребрастим ђоном,
- шлем,
- заштитне рукавице,
- средства за заштиту слуха,
- сигурносни појас, ужад причвршћену за сигурносни појас,
- појас за причвршћивање моторне тестере и
- пењалице или лестве.
За време радова у круни стабла није дозвољено задржавање
осталим радницима испод стабла.
221. Мере заштите при коришћењу моторне тестере и машине за
механизовану сечу и обраду дрвета
Моторне ланчане тестере, које се користе за сечу стабла, морају
испуњавати услове прописане техничким нормативима за ту намену.
Моторне тестере се морају редовно одржавати у складу са упутством
произвођача. За сечу стабла и сортимената, могу се користити само
моторне тестере које имају уграђену кочницу ланца. Радник задужен за
употребу моторне тестере, мора пре употребе да преконтролише:
количину уља за подмазивање и чистоћу филтера за ваздух.
Такође се контролише и исправност:
- ланца тестере (затегнутост и наоштреност зубаца),
- водилице тестере и погонског зупчаника,
- кочнице и хватача ланца,
- издувног лонца и пригушивача буке и
- осигурача полуге гаса.
При раду са моторном тестером, радници се морају придржавати
следећег:
- пре пуштања у рад, моторна тестера мора бити очишћена од
горива, мазива и прљавштине,
- проверу затегнутости ланца вршити када мотор није у раду,
- секач моториста, заузима стабилан положај за рад,
- секач моториста пушта тестеру у рад када су остали радници
удаљени од њега мин. 2 m,
- укопчавање ланца тестере врши се непосредно пре сече,
- моторна тестера се ставља у рад када је ланац искључен,
- при пуњењу резервоара горивом, забрањено је пушење,
- тестера се може преносити са једног места на друго, само када је
мотор ван погона, а за дуже ношење ставити навлаку и
- забрањено је прелажење преко тестере, док мотор ради.
Машином за механизовану сечу и обраду дрвета може управљати
радник који је квалификован за тај посао. При раду машине за
механизовану сечу и обраду дрвета, остали радници морају бити на
безбедној удаљености од места рада.
222. Мере заштите при извлачењу дрвених сортимената до

стоваришта (путеви, извлачење сточном запрегом,
извлачење трактором, извлачење жичаром)
Правац и начин извлачења трупаца и сортимената одређује
одговорни радник на основу елебората о уређењу радилишта.
190 Мере безбедности здравља на раду у шумарству
ПУТЕВИ-Морају бити означени, безбедни и без препрека

.Ширина, нагиб и правци извлачења морају бити у складу са врстом и
техничким могућностима механизованог средства или сточне запреге.
Извлачење трупаца може отпочети по добијању знака од одговорног
радника. При извлачењу трупаца на стрмом и клизавом терену пут мора
бити посут материјалом који спречава клизање. За спречавање клизања
трупца, могу се користити ланци. Није дозвољено присуство других лица,
осим возача, на линији вуче, као и презоз на трупцима и сортиментима.
ИЗВЛАЧЕЊЕ СТОЧНОМ ЗАПРЕГОМ-При извлачењу трупаца на
стрмом и нагнутом терену, радници који управљају запрегом, налазе се са
стране уз запрегу. На стрмим теренима употребљава се запрежна руда,
која обезбеђује сигуран рад радника. На стрмом путу може бити само једна
запрега. Један радник може пратити само једну запрегу и имати цапин.
Код извлачења колском запрегом, могу се користити само
запрежна кола са кочницом. Ако се извлаче трупци дужи од габарита
возила, мора бити још један радник ради кочења (кочничар)
ИЗВЛАЧЕЊЕ ТРАКТОРОМ-За извлачење трупаца могу се
користити трактори, који имају одговарајуће прикључке, опрему и
сигурносни рам. Кабина трактора мора да штити возача и сувозача од
кише и невремена, ниских и високих температура, падајућих и висећих
грана и обловине. Кабина мора да има сигурносни рам за случај
превртања. На прозорима и ветробрану, стакло мора обезбедити добру
видљивост и сигурност у случају лома. Седиште возача мора бити
учвршћено са ослонцем за леђа, приступна педала мора бити израђена
да спречи клизање ноге радника. На тракторима гусеничарима, гусенице у
дужини кабине, морају бити наткривене. За рад на нагибима већим од 20о
степени могу се користити трактори, који имају показивач угла нагиба са
обележеним тачкама дозвољеног и критичног нагиба, када долази до
превртања. При спуштању са нагибом већим од 15о, гуме на тракторима
морају имати ланце. Трактором може управљати радник који је
квалификован за то. Пре почетка рада тракториста мора упознати пут
извлачења.
ИЗВЛАЧЕЊЕ ЖИЧАРОМ- За извлачење и пренос трупаца могу
се користити шумске жичаре, које су израђене у складу са СРПС и мерама
ЗНР. Шумска жичара се пушта у рад тек кад се претходно испита, а
употребу одобри стручна комисија предузећа. За транспорт жичаром
израђују се утоварне и истоварне станице које морају бити повезане
средствима комуникације: телефон, радио везе, сигнализација. Превоз
жичаром одвија се уз утврђену сигнализацију, која је обавезна и са њом
морају бити упознати сви радници на радилишту. Шумска жичара и витла
могу се оптеретити само до тежине одређене од стране произвођача и то
се видно обележава на утоварном месту. Шумском жичаром није
дозвољен превоз људи, а изузетно у циљу одржавања, превозе се
радници на одржавању, уз употребу сигурносних корпи.
223. Мере заштите на стоваришту дрвених сортимената

За стоваришта дрвених сортимената користе се равни терени или
терени са нагибом до 15 о, очишћени од дрвећа, грана и камења.
Простор главног стоваришта мора бити ограђен и означен
знацима упозорења. При ноћном раду, стоваришни простор мора бити
осветљен светлошћу јачине мин. 75 lx. Сви радови на стоваришту одвијају
се уз надзор одговорног радника.
Сортименти се ређају у стабилне сложајеве. Стабилност
сложајева целулозног, дестилационог и огревног (кратког) дрвета,
обезбеђује се слагањем унакрст или подупирачима.
Димензије слагања:
- ако се слаже ручно, мах. висина је до 2 m, а пролаз 1,5 m,
- ако се слаже механизовано, мах. висина је до 4 m и
- ако су сложајеви трупаца мах. висина је до 3 m уз осигурање
подупирачима.
Није дозвољено слагање трупаца и обловине на терену, чији је
нагиб већи од 10о.
224. Мере заштите при утовару, истовару и превозу дрвених

сортимената
Утовар-истовар просторног (кубног) дрвета у транспортна

средства, може се вршити механизовано и ручно. При ручном утовару
посао обављају најмање два радника.
Утовар и истовар трупаца и обловине у транспортно средство врши се
механизовано, изузев када се обловина налази 1 m изнад утоварне
површине возила, када се врши ручно уз помагала. Скидање обловине
обавља се са врха ка подножју. За време утовара и истовара, моторно
возило мора бити закочено, погонски мотор искључен, а точкови осигурани
подметачима. Ако се утовар и истовар врши на стрмом терену, возило се
обезбеђује од превртања. Утовар и истовар из запрежних кола, може се
вршити када је стока испрегнута.Превоз дрвених сортимената, врши се
возилима прилагођеним за ту намену.
Превоз просторног кубицираног дрвета врши се возилима сандучарима
или другим возилима уз обезбеђење терета. Висина терета не сме
прелазити висину уграђених стубаца за осигурање терета, односно висину
ограде товарног дела возила. За осигурање стабилности обловине,
користе се ланци, сајлеи кланфе. На возилу за превоз обловине и
кубицираног дрвета, није дозвољен превоз радника. Утовар и истовар
дрвених сортимената дизалицама, могу обављати радници који су
квалификовани за такав рад. У циљу обезбеђења возила и дизалице од
превртања, код возила са уграђеном дизалицом и код самоходних
дизалица, приликом рада морају се користити ногари ослоњени на чврсту
подлогу. Тежина терета, чији се утовар врши, не сме прећи дозвољену
границу оптерећења дизалице. Седиште за руковаоца дизалицом,
монтирано на стубу дизалице, мора бити обезбеђено сигурносном
оградом. За време рада дизалице, остали радници морају бити ван опасне
зоне.
у саобраћају и одржавању транспортних средстава 193

САОБРАЋАЈУ И ОДРЖАВАЊУ ТРАНСПОРТНИХ
СРЕДСТАВА
Правилник о заштити на раду при одржавању моторних

возила и превозу моторним возилима
(„Сл. Лист СФРЈ, бр. 55/65“)
224. Мере заштите на раду при одржавању возила (оправке и
снабдевање возила горивом и мазивом, испитивање
кочница, кретање возила у кругу предузећа, прање возила,
стављање и скидање гума, рад са акумулаторским
батеријама)
ОПРАВКЕ ВОЗИЛА
Средње и велике оправке возила и снабдевање горивом и
мазивом, врши се у посебним просторијама – радионицама, које морају
бити опремљене свим потребним уређајима и алатима. Мање оправке се
могу вршити и ван радионице уз предузимање заштитних мера на основу
Правилника.
За време оправке возило се мора закочити, мењач убацити на
најмањи пренос. Када се врши оправка кочница под точкове убацити кочне
папучице. На управљач поставити натпис ''Не укључуј мотор- врши се
оправка''. Ако се возило подиже помоћу хидрауличног уређаја – дизалица,
мора се на актуаторе поставити натпис ''Не укључуј- под возилом су
људи''. У радионици са кружним кретањем возила поставити одговарајућу
светлосну и звучну сигнализацију. Ако се врши скидање точкова испод
осовина се постављају ногари – сталци. Теретна возила са сандуком на
киповање морају бити осигурана од нежељеног подизања или спуштања
сандука. Код већих поправки возило се мора обезбедити од пада и
пожара. Ако се врше радови, испод возила сне сме цурити гориво, мазиво
антифриз или електролит. Код радова на заваривању, резању и брушењу
на цистерни или резервоару за гориво, на возилу мора бити:
- искључена електрична инсталација са акумулатора- клемне,
- резервоар испран и напуњен водом или CO2, N2 и
- маса возила уземљена.
КРЕТАЊЕ ВОЗИЛА
У кругу предузећа и радним просторијама - радионицама, возилом може
управљати лице са одговарајућом возачком дозволом. На
саобраћајницама мора постојати одговарајућа сигнализација и план
кретања возила. Брзина кретања возила у предузећу је до 10 km/h, а у
радним просторијама до 5 km/h.
Брзина на пробним пистама је као и у јавном саобраћају, ако је
постављена одговарајућа сигнализација.
194 у саобраћају и одржавању транспортних средстава
ИСПИТИВАЊЕ КОЧНИЦА НА ВОЗИЛИМА

Испитивање кочница при раду мотора може се вршити само на
прописаним уређајима. При подешавању кочница: мотор искључен, а
возило у стању мировања. Возач не сме пустити мотор у рад док се ради
подешавање кочница.
ПРАЊЕ ВОЗИЛА
Прање возила цревом под притиском, може се вршити на
отвореном простору, довољно удаљеном од електричних инсталација и
водова. Под простора за прање возила, мора бити храпав.
За време ручног прања возила, радник мора имати: гумене чизме,
гумене рукавице, заштитну кецељу и сл. Канализација мора имати
одељивач горива и мазива, које се посебно неутралише. Код
механизованог прања, мотор је угашен, прозори затворени, а електричне
инсталације на возилу заштитћене од воде.
Не сме се користити моторни бензин за одмашћивање и прање
делова возила. Може се користити петролеум или Д-2 гориво. Не сме се
просипати у канализацију или на земљу.
РАД СА АКУМУЛАТОРСКОМ БАТЕРИЈОМ
При раду са аку-батеријама, морају се обезбедити од просипања
електролита, нарочито при ручном скидању и преносу. Ако се електролит-
сумпорна киселина проспе по одећи и телу радника, неутралисати је сувом
крпом и испирањем 10% раствора соде бикарбоне.
При припремању разблажене сумпорне киселине за акумулатор, мора се
киселина у танком млазу (уз мешање) сипати у воду. Радници морају
имати одговарајућу ЛЗС. У просторији за формирање и пуњење
акумулатора, не сме се радити са отвореном ватром, пушити или радити
алатом који варничи. Електричне инсталације и уређаји, морају бити у Ex
изведби.
СТАВЉАЊЕ И СКИДАЊЕ ГУМА
Радионица : сува и чиста. Пре скидања гума из унутрашње гуме,
испустити ваздух. Скидање гума вршити одговарајућим алатом. Гума се не
сме стављати на зарђао, напукли или храпав наплатак. Еластични прстен
спољње гуме мора налегати у жљеб. Пуњење гума на скинутом точку,
може се обављати само уз употребу заштитне ограде или решетке.
225. Мере заштите при превозу возилом
Свако возило мора имати стандардни ручни алат, прибор за
шлепање, резервне делове, приручну апотеку за прву помоћ и против-
пожарни апарат.
Пре поласка на пут, проверава се техничка исправност возила. За
време рада мотора, бука у кабине не сме бити већа од 80 db, а
концентрација угљен-моноксида до 58 mg/m3; мери се 2 пута годишње. Ако
се превозе опасне материје (течна горива, јетке и отровне материје и сл.)
возачу, пратиоцу и радницима на манипулацији дати упутства за рад и
одговарајућу заштитну опрему.
Ако се утврди да је возач под дејством алкохола и дрога или или
је преморен, не сме се пустити да управља моторним возилом. Превоз
људи у сандуку са аутоматским истоварањем (кипери) забрањен је.
Прикачињање приколице врше возач и помоћник. За време утовара и
истовара возила, возач мора бити присутан. Забрањено је на косину већу

од 5о постављати возило за утовар, без сигурносних подметача, исто тако
и на косинама и ивицама јаруга. Врата на кабини, морају бити исправна и
да се лако затварају.
226. Мере заштите са етилизираним бензином, бензолом и
антифризом
ЕТИЛИЗИРАНИ БЕНЗИН је моторни бензин, коме се додају
тетраетил олово као антидетонатор, да се обезбеди уједначен рад мотора.
Тетраетил олово је отровно једињење. Уношење у организам удисањем
или гутањем изазива тровање, па је забрањено повлачење овог бензина
из посуда и резервоара, помоћу црева и сличних направа. Забрањено је
сипање овог горива у резервоар возила помоћу левка у обичне канте.
Снабдевање горивом дозвољено је само на бензинским пумпама са
исправним пиштољем.З абрањено је продувавање цевовода и делова за
напајање бензином помоћу уста. Чишћење цистерни и резервоара са
етилизираним бензином, може бити само уз примену ЛЗС за раднике,
специјалне одеће отпорне на дејство бензина, цевне маске и опасача са
конопцем за спасавање, ако се улази у резервоар.
Просут бензин се неутралише раствором хлорног креча. Радници
морају бити упознати са опасностима и штетностима при раду са овим
бензином и морају имати санитарне просторије, за прање руку и
неутрализацију бензина на рукама и одећи. Канализација мора бити
одвојена од градске, помоћу пречистача. Радници морају бити периодично
прегледани, најмање једном годишње.
БЕНЗОЛ
Такође је антидетонатор, који се додаје у моторни бензин.
Отрован је и штетан по здравље, па се не сме претакати усисавањем на
црево. Претакање само на бензинским пумпама или помоћу црева са
сифоном. Забрањено је коришћење за прање делова. Радници који рукују
овим горивом морају имати одговарајућу заштитну одећу и обућу и
заштитне рукавице. У простор где има испарења бензола, улазак само уз
употребу гас маски са одговарајућим цедилом или уз употребу
изолационих апарата (компресованог ваздуха).Радници морају бити
упознати са мерама заштите од штетног дејства бензола. Периодични
лекарски прегледи за раднике је једном годишње.
АНТИФРИЗ
Средство против смрзавања у расхладним системима мотора,
може се држати и складиштити само у херметички затвореним посудама
од метала или пластике, са поклопцем на завој.
На посудама мора бити видан натпис ''Антифриз-отров'' и ознака
за групу отровности. Забрањено је претакање антифриза усисавањем
устима.
Просторије за складиштење треба да су суве са добром вентилацијом. По
завршеном раду са антифризом потребно је добро опрати руке.
Правилник о заштити на раду при утовару терета у терета

у теретна моторна возила и истовару терета из таквих
возила („Сл. Лист СФРЈ, бр. 34/68“)
227. Опште мере заштите при утовару и истовару терета у

теретна моторна возила
Пре почетка утовара - истовара у возило возач је дужан да
возило укочи ручном кочницом, мотор да угаси и мењач убаци у најмањи
степен преноса. Ако је на косини мора поставити сигурносне подметаче -
- папучице под точкове. Отварање страница камиона и приколица врше
најмање два радника. Пре отварања страница проверити стање терета.
Унутрашњост камиона - фургона, при утовару - истовару, мора
бити осветљења. При утовару - истовару на рампе, возило мора бити уз
саму рампу; ако је то технички немогуће, поставља се сигуран мост.
Ширина платформе, рампе за утовар терета је 1,6 m.
По завршеном утовару, возач проверава стање терета и
странице. Ако утовар врши више радника, један радник мора контролисати
рад. Механизовани утовар - истовар терета (дизалице, транспортне траке,
утоваривачи, виљушкари и сл.) мора бити одвојен од простора за ручни
утовар. За време ноћног рада са механизованим утоваром, осветљеност
мора бити мин. 120 lx. Саобраћајнице са тврдом подлогом су ширине 3 m
за једносмерни и 5 m за двосмерни саобраћај. Прилази до возила мин. 0,5
m. Растојање између возила у колони је мин. 1 m, а бочно растојање мин.
1,5 m. На унутрашњим саобраћајницама морају бити прописани знаци
упозорења или забрана, као и за јавне саобраћајнице. Брзина кретања
возила у кругу предузећа је 10 km/h, односно у затвореном простору 5
km/h. Маневрисање возилом обавезно уз асистенцију још једног радника.
228. Мере заштите при утовару и истовару разноврсних терета
Утовар – истовар материјала у расутом и врелом стању (креч,

цемент, битумен, асфалт и сл.), мора се вршити помоћу транспортних
уређаја (ручна колица, транспортне траке, утоваривач).
Утовар терета у комадима (сандуци, бурад и сл.) преко страна
утоварног сандука, сме се вршити само ако су стране сандука везане
ланцима. При намештању овог терета радници не смеју стајати на терету.
Ако постоји размак између терета морају се поставити дрвени одстојници
и подметачи. При слагању терета у возило, на дно се слажу комади веће
тежине. При скидању терета, мора се проверити стабилност.
Ако се утовар – истовар врши ручно до раздаљине од 60 m,
тежина за пренос не сме бити већа од 50 kg. Ако се врши ручни пренос, по
косини од 25o, удаљеност од возила је до 25 m. Ако се развози терет у
комадима преко 20 kg, возач мора имати манипулативног радника. Возач
може прикупљати терет до 20 kg.При утовару-истовару ваљкастих терета
(буради, бале, ролне и сл.) морају се користити механизована средства за
приношење до висине сандука.
Ако се ово ради са утоварних рампи у висини сандука, може се
утоварити котрљањем до тежине од 200 kg.
Буради и бачве, морају се слагати у возило са чепом нагоре и

осигуране од котрљања. При слагању бачви једна на другу, између морају
бити довољно јаке даске заковане и осигуране дрвеним клиновима на
крају, против котрљања. Запаљиве течности се могу транспортовати у
непропусним посудама, у складу са прописима за транспорт запаљивих
течности.
Запаљиве течности не смеју се транспортовати у кабини возила.
Превоз јетких и нагризајућих материја, могућа је само у исправној и
дозвољеној и довољно чврстој амбалажи, која је осигурана од оштећења
(сандуци, корпе, сунђерасте облоге и подметачи), а са радницима
снабдевеним ЛЗС. Превоз, утовар и истовар челичних боца са гасовима
могућ је уз услов:
- да вентил челичне боце мора имати металну капу,
- да у сандуку возила морају постојати прегаде са удубљењима за
учвршћење боца обложене дебелим филцом,
- да се челичне боце са техничким гасовима морају транспортовати
полегнуто у лежиштима (осим бутан- боца),
- да је међусобно ударање и трење боца мора бити онемогућено,
- да боце морају бити прекривене церадом за заштиту од сунца и
- да је у сандуку са челичним боцама забрањен превоз људи.
При превозу других терета (шине, греде, профили и сл.) за истовар се
корисе косе рампе. Возило за превоз дугих терета и балвана, мора имати
чврсте стубове, који су на горњем крају повезани ланцима. Балвани дебљи
од 20 cm морају у целини бити повезани ланцем, да се код отварања
странице не обруше. При превозу терета дужих од 6 m (цеви, балвани,
бандере) мора се користити приколица или полуприколица. Терет мора
бити везан ланцима.
229. Мере заштите са различитим средствима унутрашњег
транспорта (тракасти транспортери, ауто-виљушкари ,
ауто дизалице...)
ТРАКАСТИ ТРАНСПОРТЕРИ
Транспортери могу бити са гумираном траком, челичном траком,
са грабуљама, ланцима, кофама и сл. Између транспортера и габарита
објекта или возила, мора бити бочни размак мин. 1 m
Код покретних транспортера са променљивим углом нагиба, мора
постојати кочница за утврђивање у задатом положају. Премештање
транспортера за време рада је забрањено, а код завршетка рада,
поставља се у доњи положај.
За време рада транспортера, забрањено је чишћење траке,
ваљака и додиривање делова у покрету, као и вршење било каквих
поправки или провлачење испод траке. Транспортери који раде на
електрични погон, морају бити уземљени, на прописан начин.
АУТО ВИЉУШКАРИ
Аутовиљушкарима могу руковати лица са навршених 18 година,
одговарајуће стручне спреме за управљање дизалицом. Пре почетка рада
обавезан је претходни здравствени преглед, а у току рада, једном
годишње периодични здравствени преглед.
Пре пуштања у рад, као и после већих поправки, врши се

преглед и испитивање у погледу техничке исправности од стране
овлашћене установе. Рокови за периодичне прегледе утврђује предузеће.
Аутовиљушкари на гусеницама смеју се користити само на тврдој подлози.
За време утовара-истовара, терета из возила, у маневарском
простору не сме бити других лица, осим радника на утовару. Терет на
захватној виљушци, мора лежати што ближе задњем делу носача
виљушке, распоређен равномерно на оба крака. За подухватање терета,
користе се одговарајуће палете.
Терет сложен на виљушкама не сме заклањати видик возачу; ако
је то неизбежно, онда се примењује вожња уназад или обезбеђује још
један радник за сигнализацију. При вожњи, виљушке са носачем (стрелом),
морају бити померене уназад. Висина виљушке изнад пода у току вожње је
50 cm, а код гусеничара је мин. 25 cm.
При превозу дугих предмета са два виљушкара, рад усмерава
трећи радник. Нагиб терена је до 3o. Забрањен је провоз лица на
виљушкару.
АУТО ДИЗАЛИЦЕ
На ауто дизалице, њихову опрему, услове које мора испуњавати
дизаличар, прегледе и испитивања, примењују се одредбе правилника о
мерама заштите на раду са дизалицама.
При маневрисању аутодизалицом у близини електричних водова,
мора се водити рачуна о безбедним растојањима, да се искључи
могућност директног додира или прескакања лука.
При истовару из возила и слагања дугих терета, крајеви терета
морају бити везани ужадима помоћу којих, помоћни радници спречавају
окретање терета.
Радници морају бити изван манипулативног простора дизалице.
Подизање терета може отпочети, тек када се утврди тежина
терета и да ли одговара дозвољеном оптерећењу крака дизалице.
Ауто дизалица, пре подизања терета, мора бити на уграђеним
подметачима у нивелисаном положају и на чврстој подлози.
Забрањен је превоз лица дизалицом.
Мере безбедности и здравља на раду у пољопривреди 199

ПОЉОПРИВРЕДИ
Правилник о заштити на раду у пољопривреди
(„Сл. Лист СФРЈ, бр. 34/68“)
230. Заједничке мере заштите на машинама и уређајима у
пољопривреди
На тракторима и самоходним машинама и уређајима, седишта за
возача морају испуњавати услове:
- да обезбеђују сигуран положај возача, да су му доступне све
команде и да му је омогућен видик на све стране,
- да штити возача од испадања,
- да омогућава угодан положај тела и да се може подешавати,
- да омогућава лако управљање свим командама и
- да својом конструкцијом (тапацирањем, опругама и
амортизерима) отклања ударце, потресе и вибрације за време
рада.
Испред седишта, мора бити подупирач за ноге и степенице за пењање и
силажење. Седиште за сувозача, ако постоји на блатобрану, мора
осигурати сувозача од испадања. Машине и уређаји, који имају предвиђено
место за послужиоца са седиштем или местом за стајање, мора се
обезбедити сигуран рад и спречен пад и улазак у опасну зону. Седиште за
послужиоца мора испуњавати услове као и за возача.
Место за стајање је са храпавом подлогом, против клизања, а мора имати
и пречку за придржавање послужиоца или заштитну ограду.
Трактори и самоходне машине, морају имати сигнализацију, уређаје за
осветљење и кочнице, као и код свих друмских возила и подлежу
годишњем техничком прегледу. Пре почетка жетве, вршидбе и других
сезонских радова, ове машине се додатно прегледају од стране техничке
комисије, коју одређује предузеће. Такође се овим актом одређује и начин
и ко врши дневне, недељне и остале прегледе. Ако се на пољопривредну
механизацију прикључују електромотори, прикључивање мора бити
изведено са прописаним прикључцима и уземљењем.
231. Мере заштите при руковању трактором
За вршење радова у свим временским условима и на свим теренима,
трактор мора имати кабину, у којој су уграђене команде и седиште за
возача (и евентуално за сувозача), која мора испуњавати услове:
- да буде изграђена тако да пружа заштиту код превртања,
- да штити возача од временских непогода и прашине,
- да не омета извршење радних операција,
- да омогући добру видљивост,
- да са бочних страна има врата са прозорима и
- ветробранско и прозорска стакла морају бити од материјала који
обезбеђује видљивост и заштиту при лому
200 Мере безбедности и здравља на раду у пољопривреди
Трактор, који ради на неравним и тешким теренима, мора имати

заштитни рам који штити возача. Ако је трактор намењен за рад са
хербицидима и средствима за заштиту биља, мора имати кабину, која
мора бити херметизована и вентилисана. Трактор мора имати прикључак
за постављање против - тегова. Блатобрани морају бити такви да спрече
упадање возача у међупростор. Гусенице, код гусеничара, морају бити
наткривене чврстим лимом, минимално по дужини кабине. На тракторима,
који раде на терену са нагибом већим од 20o, мора бити уграђен
показивач нагиба са означеним мах. нагибом. Ротирајући елементи на
трактору (ременици, ланчаници, прикључно вратило и сл.) морају имати
чврсту механичку заштиту. За време рада мотора трактора забрањено је
сипање горива, мазива и вршење поправки. Трактори морају имати
техничку документацију, која садржи податке о:
- највећој дозвољеној вучној сили,
- највећем дозвољеном оптерећењу,
- углу нагиба терена, на коме се може неоптерећен кретати и
- углу нагиба терена на коме се може окретати.
232. Мере заштите при раду са комбајном
Комбајн и остале самоходне машине, морају имати кабину која
ће штитити возача и послужиоца од временских непогода и прашине и
мора испуњавати услове као и код трактора.
Места на комбајну, где се енергија окретања или праволинијско
кретање преноси са једног склопа на други, морају бити заштићени
чврстим механичким оклопима или челичним мрежама, да за време рада
не може доћи до повређивања возача или послужиоца.
Мора поседовати направе за кочење и блокирање кретања
делова. Покретне делове, које је због технологије рада немогуће
заштитити оклопом, треба обојити упадљивом бојом и истаћи натписе
упозорења на видним прилазним местима.
Приступне степенице до кабине и до радних платформи морају
бити од метала и противклизне. Под на радним платформама од лима,
који спречава клизање са заштитним оградама и рукохватима. Мере
заштите на комбајну, за време жетве су:
- да мора имати уграђен хватач варница,
- да мора имати против-пожарни апарат типа ''С''-9,
- да мора имати ашов или лопату (учвршћену на каросерији),
- да мора имати натпис са забраном пушења и паљења ватре и
- да мора имати сајлу или ланац за уземљење, прикључен на масу.
Бригада комбајна (три и више њуди), додатно мора имати:
- трактор са вишебразним плугом за заоравање, цистерну за воду
од 3 000-5 000 l воде, са уграђеном пумпом и довољан број
ватрогасних црева и млазница и
- одређено место за одмор и пушење.
233. Мере заштите код самоходних машина и других машина и
уређаја за рад у пољопривреди
На самоходним машинама мора постојати кабина или заштитни
рам, као и на трактору. Седишта треба да одговарају условима за
тракторе. Покретни делови треба да су заштићени оклопима и заштитним
Мере безбедности и здравља на раду у пољопривреди 201
мрежама, радне платформе и места за послужиоце са сигурним

степеницама, рукохватима, заштитним оградама, подови са против
клизним лимом. Руда приколице и других прикључних оруђа са подесним
хватиштем и заштитним лимом, има противударне опруге.
На задњој страни приколице или прикључног уређаја, треба да су
постављене склопиве лествице за пењање-силажење. На машинама са
ротирајућим сечивима, поставити штитнике, тако да делови материјала
или земље не излећу ван уређаја. Чишћење и прање делова машине и
уређаја могуће је само кад мотор није у погону или је кардански пренос
искључен.
Прикључна оруђа (плуг, дрљача, тањирача, ваљак и сл.), смеју се
оптерећивати само мртвим теретом. При смештају, оруђа са зубцима и
сечивима морају бити окренута на доле или имати навлаке. При кретању,
возач се мора уверити да нема препрека испред и иза машине и уређаја и
да су остала лица на безбедној удаљености. Пре кретања обавезно је
давање звучног сигнала.
Забрањен је превоз у приколици и прикључним уређајима, ако
нема уграђена сигурносна седишта за особе. За ноћни рад, осим предњих
светала, трактор, комбајн и остале машине, морају имати и одговарајућеа
бочна и задња светла.
234. Мере заштите код уређаја за балирање сена и сламе
Уређаји за балирање сена и сламе (пресе) морају бити изграђене
тако да се спречи упадање радника у отвор за дотурање сламе. Ради
отклањања тих опасности, комплетна преса се оклапа са чврстим лимом,
који је покретан или фиксиран. Механизам за увлачење и балирање –
пресовање сламе, мора бити повезан преко заштитних механизама са
ископчањем погона, ако су заштитни поклопци и механизми уклоњени.
Намештање канапа и удевање у механизам, може се вршити,
када је машина искључена из погона и кардански пренос искључен. Било
какво одгушивање и чишћење, док је машина у раду, забрањено је.
235. Мере заштите на уређајима за уситњавање
пољопривредних производа
Уређаји могу бити стационарни: сецкалице за репу, сено,
млинови крунилице за кукуруз, а могу бити и мобилни: уређај за
уситњавање кукурузне и сунцокретове стабљике и сл.
На стационарним уређајима, левкови и заштитни оклоп мора бити
изведен тако да спречи приступ руку у опасну зону и да спречи приступ до
погонских и преносних делова.
Морају постојати заштитни оклопи и мрежице, које ће спречити
излетање материјала који се реже и дроби, ван габарита уређаја. .Жљеб
за одвођење уситњеног или самлевеног материјала је минималне дужине
50 cm. Уколико уређај није у потпуности обезбеђен од честица
обрађиваног материјала, радници морају имати на располагању заштитне
наочаре или провидни штитник за лице, а код издвајања велике прашине
одговарајуће респираторе. Код мобилних уређаја -тарупа, мора постојати
оклоп од чврстог лима за спречавање приступа до обртних делова и
покретни лимени или тракасти оклоп, који ће спречити излетање комада
сеченог материјала иза тарупа. Забрањен је превоз овим уређајем.
202 Мере безбедности и здравља на раду у пољопривреди
236. Мере заштите код уређаја за наводњавање

Делови уређаја за наводњавање (резервоари, цевоводи, пумпе и
прскалице) су уређаји, који раде под притиском и који морају бити
израђени од материјала, који издржава радни притисак. На резервоару-
хидрофору мора постојати манометар са означеним дозвољеним
притиском и вентил сигурности, а капацитет означен у литрама. На пумпи,
такође мора постојати манометар. Пре сваке употребе и премештања
система, уређаји се морају прегледати на непропусност и исправност
делова. На делове под притиском важе одговарајући прописи.
237. Мере заштите код коришћења алата и других средстава у
пољопривреди
Пољопривредни алати са оштрицама, као што су косе, виле
српови, маказе, куке и сл. морају се пажљиво преносити, а ако су на
превозном средству, морају бити фиксирани и са одређеним навлакама,
да се спречи повређивање. Такав алат је забрањено добацивати.
Када су одложени у амбаре и шупе, морају бити тако постављени,
да не изазову повреде радника. Пре употребе се проверава исправност.
Лестве, које се користе у воћарству, морају бити од чврстог материјала, не
смеју бити поломљене или крпљене. Ако се стабилност, не може постићи
прислањањем на стабло, морају бити придржаване. Двокраке лестве
морају имати исправан граничник распона. Амбалажа: гајбе, корпе и сл. не
смеју бити поломљене и са неисправним рукохватом и штрчећим
деловима, ексерима и сл.
238. Мере заштите при коришћењу минералних ђубрива и
средстава за заштиту биља
Вештачка ђубрива транспортују се и складиште у пластичнм
врећама у наслагама до висине од 2 m. Вештачка ђубрива представљају
опасне материје, јер нагризају кожу и слузокожу и могу бити отровна, ако
се удишу прашине. Растурање ђубрива врши се механизовано. Радници
на утовару-истовару, морају имати заштитну одећу и обућу, гумене
рукавице и респираторе. Ђубриво се не сме растурати по јаком ветру. При
слабијем ветру растурање је помоћу трактора и прикљука, а врши се уз
ветар.
ОТРОВНА СРЕДСТВА И ХЕРБИЦИДИ
Чувају се до употребе у оригиналној амбалажи у складиштима,
која морају бити у складу са прописима за производњу, држање и промет
отрова. Ова складишта морају бити удаљена 100 m од радних и стамбених
просторија и јавних путева.
Врата на складишту морају бити чврста са бравом за
закључавање и кључ код складиштара. Неовлашћеним лицима забранити
приступ. Издавање материјала само уз писмене налоге.
На прилазу и на самом складишту мора да постоје видни натписи
о забрани уласка и опасност од отрова. Проветравање скалдишта је
природним путем, а по потреби вештачки.
У складишту је забрањено јести и пити и пушити. Складиштар
мора бити обучен и упознат са опасностима и штетностима и са начином
указивања прве помоћи и самопомоћи при тровању. Оригиналну амбалажу
чувати до завршетка третирања и уништавати по упутству.
Мере безбедности и здравља на раду у поступку пружања прве помоћи 203

ПОСТУПКУ ПРУЖАЊА ПРВЕ ПОМОЋИ
Правилник о опреми и поступку за пружање прве помоћи и
организовању службе спасавања у случају незгоде на раду
(„Сл. Гласник СФРЈ, бр. 21/71“)
239. Материјал и опрема за пружање прве помоћи

Без обзира на број зашпслених послодавац мора обезбедити
постојање ормарића за прву помоћ или торбу снадбевену санитетским
материјалом и средствима за пружање прве помоћи.
На сваких 50 запослених радника мора постојати ормарић за прву помоћ
снадбевен санитетским материјалом и средствима за пружање прве
помоћи. Ормарић за прву помоћ може се допунити и другим санитетским
материјалом и средствима, узимајући у обзир повреде које се могу
догодити у радној околини, као што су опекотине, тровања, уједи змија и
слично.
Утрошени материјал из ормарића за прву помоћ мора се одмах допунити
другим одговорајућим материјалом. Ради тога, послодавац је дужан да у
радној околини у резерви има најмање двоструку количину санитетског
материјала, а ако је радна околина удаљена више од 50km од најближег
места снадбевања санитетским материјијалом послодавац мора
обезбедити најмање троструку количину. Тај материјал се чува за то
одређеном месту.
Ормарић за прву помоћ мора бити смештена на лако приступачном месту
и на спољашњој страни носити знак црвеног крста. На ормарићу за прву
помоћ мора бити означено:
1. адреса и телефон најближег лекара,
2. адреса и телефонски број најближе здравствене установе и
3. имена лица оспособљених и одређених за пружање прве помоћи.
У сваком ормарићу за прву помоћ треба да се налази упутсво за руковање
средствима за пружање прве помоћи и кратко упутство о начину пружања
прве помоћи при повредама и наглим обољењима радника на раду.
Упутство за руковање средствима за пружање прве помоћи и упутство о
начину пружања прве помоћи морају бити истакнута на радним местима са
повежаном опасношћу од повређивања и здравствених оштећења.
Ормарић за прву помоћ мора бити закључан. Кључ се мора налазити код
радника који је оспособљен и одређен за пружање прве поможи у радној
смени и не сме се износити ван радне околине. Резервни кључ мора се
налазити код руководиоца радне околине.
204 Мере безбедности и здравља на раду у поступку пружања прве помоћи
Ако у радној околини постоји потреба улажења у просторије, резервоаре,

јаме и слична места на којима може доћи до развијања отровних гасова и
пара, потребно је да поред остале опреме за пружање прве поможи,
постоје и најмање два изолациона апарата са компринованим кисеоником,
Код радова код којих постоји могућност тровања гасовима, могућност
дављења и сличних незгода, морају постајојати стално у припреми
направе за спасавање и средства за пружање прве поможи са кисеоником
и комплетном опремом (носила, пулмотор или инхалатор, противотрови).
Таквим направама и средствима за пружање прве поможи рукују за то
оспособљена лица.
Радна околина на коме постоји повећана опасност од повређивања и
оштећења здравља морају постојати носила за преношење повређених
радника. Носила морају одговарати намени и стајти на одређеном месту.
Ради обезбеђења указивања помоћи и превожења повређених радника на
шумском,грађевинском или сличном радилишту мора бити обезбеђено
превозно средство за превоз повређеног радника. Превозно средство
мора бити такво да се повређено лице може превозитри у лежећем ставу
на носилима.
240. Оспособљавање лица за пружање прве помоћи
За пружање прве помоћи послодавац мора имати довољан број
оспосбљених лица увежабних у техници превијања повреда, у
заустављању крварења, у пружању поможи од удара електричне струје, у
постављању удлага код костолома, у примењивању метода оживаљавања,
као и у укљањању, смештају и преносу повређених радника.
За пружање прве помоћи мора бити оспособљено техничко и надзорно
особље (пословође, мајстори, управници, надзорници и сл.), као и најмање
2% од укупног броја радника који раде у једној радној смени.
241. Станица за спасавање
У радним околинама у којима постоји посебна опасност од
експлозије, пожара, појаве отровних гасова и других штетних утицаја мора
се организовати станица за спасавање. Организација сталне службе
спасавања и оњено опремање зависи од врсте опасности, врсте и
конструкције објеката у којима се опасност може појавити, броја угрожених
лица и других специфичних околности.
Станица за спасавање мора поседовати одређену опрему потребну за
спасавање, као и јединицу за спасавање. Станица за спсасавање служи
за смештајк опреме за спсавање и као зборно место јединице за спсавање,
она мора бити смештена у близини угрожених објеката.
У станици за спасавање мора на видном месту мора бити истакнут списак
чланова јединице за спасавање са адресама и бројевима телефона и
упутства за рад јединице за спасавање са графичким приказом сигнала за
позив јединице и број телефона МУП, као и списак инвентара станице.
У станици за спасавање мора се налазити књига о о служби спасавања са
подацима о појединим акциојама и са евиденцијом о испитивању апарата
за дисање, њихових саставних делова и прибора и о њиховој замени.
Мере безбедности и здравља на раду у поступку пружања прве помоћи 205
242. Јединица за спасавање

Чланови јединице за спасавање врше послове спасавања поред
својих редовних дужности, а могу се одредити и професионални чланови
јединице за спасавање. Јединица за спасавање састоји се од руководиоца
јединице, његовог заменика и чланова, који се одређује општим актом
За чланове јединице за спасавање одреују се запослени са најмање три
године радног стажа и по један радник од сваке струке заступљене у
организацији. Чланиви јединице за спасавање могу бити лица до 45 година
живота за која се лекарским прегледом, једном годишње, као и после свке
теже или дуже болести, утврди да могу обављати тај посао. Јединица за
спасавање не може имати мање од 12 чланова. Јединица за спасавање
дели се на екипе, екипа се састоји од најмање три члана, ако у акцији
спасавања учествује само једна екипа она мора имати најмање пет
чланова. Вођу екипе и његовог заменика одређује руководиоц јединице.
Оспособљавање чланова јединице врши се путем курсева, који обухватају
теоријску наставу и практичне вежбе, што се и дефинише општим актом
послодавца који дефинише програм теоријске и практичне наставе.
Симулирање акција спасавања озбиљног удеса морају се најмање
изводити два пута годишње, најмање једанпут годишње се мора дати знак
за узвбуну ради провере приправности јединице за спасавање и
исправности опреме.
Писмена упутства за рад јединице за спсавање морају дефинисати
задатке, организацију, начин поступања, вршење обуке и вежби, и
дужности чланова јединице и морају бити доступна сваком члану јединице.
О одржаним практичним вежбама води се евиденција о служби спасавања
и у матичним картонима чланова јединице.
243. Прегледи и испитивање изолационих апарата за дисање
Изолациони апарати за дисање и њихови делови морају се
прегледати и испитивати најмање једанпут месечно, а нарочито пре сваке
употребе. Притисак кисеоника у боцама изолационих апарата мери се
најмање једанпут месечно помоћу манометра. Чисточа кисеоника се
проверава хемијском анализом узорака из сваке десете бпце, оцим ако
произвођач не обезбеди атест којом предвиђени квалитет доказује.
Преглед и испитивање исправности опреме за спасавање која се налази у
станици мора се вршити најмање два пута годишње. О резултатима
прегледа и испитивања треба у посебним књигама водити евиденцију
према врсти апарата, уређаја и опреме. Контролу врши руководиоц
јединице за спасавање, односнмо друго стручно лице које одреди
послодавац.

Skripta BZR PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Skripta BZR PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta BZR PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СТРУЧНИ ИСПИТ О ПРАКТИЧНОЈ

ОСПОСОБЉЕНОСТИ ЛИЦА ЗА ОБАВЉАЊЕ

МАТЕРИЈАЛ ЗА ПРИПРЕМНУ НАСТАВУ ЗА ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ

Текст под називом МОГУЋА ПИТАЊА И ОРИЈЕНТАЦИОНИ

I ОПШТИ ДЕО ПРОГРАМА

1. Међународни правни извори у области безбедности и здравља на 1

2. Права, обавезе и одговорсти послодаваца и запослених према 29

II ПОСЕБАН ДЕО ПРОГРАМА

3. Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној 57

1. МЕЂУНАРОДНИ ПРАВНИ ИЗВОРИ У ОБЛАСТИ

1. Устав Републике Србије

Дефинише надлежност Републике Србије:

- производњу, промет и превоз оружја, отровних, запаљивих,

професионалну орјентацију осигуравањем и промовисањем локалног

здравље радника, и као свој циљ одређују усклађививање услова у

држава чланица кроз унапређење знања, развоја размене података

се стави једнак акценат на постизање економских и социјалних циљева у

- олакшати усклађивање са регулативом у области БЗР, поготово

- надгледање фактора ризика у радној средини,

- основна начела(процена професионалних ризика и борба против

приватне, осим војске и полиције.Директива дефинише обавезе радника и

- Физичко лице које по било ком правном основу обезбеђује посао

25. Лице за безбедност и здравље на раду према Закону о БЗР

28. Опште обавезе послодавца (члан 15, Закона о БЗНР)

уређењу градилишта који уз извештај о почетку рада доставља надлежној

Када се због увођења нове технологије нису прописане мере

37. Права и обавезе запослених

40. Обавезе лица за безбедност и здравље на раду

42. Заштита личних података у вези са лекарским прегледима

45. Обавезе послодавца према представницима запослених,

образује министар надлежан за рад. Програм, начин полагања и трошкове

лиценце престане да испуњава услове за исту. Против решења министра

53. Санкције у области безбедности и здравља на раду (лица

59. Несавесно пружање лекарске помоћи

63. Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се

63. Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедности

66. Неовлашћено бављење одређеном делатношћу

2.1 ЗАКОН О РАДУ(Сл. Гласник РС бр. 24/05, 54/09 и 75/14)

1. Како се уређују права, обевезе и одговорности из радног

3. Међусобни однос закона, колективног уговора, правилника

рада, организацији рада и налину пословања, уговорним

10. Ступање на рад

Запослени и послодавац могу се споразумети да један период радног

распоређено једнако по радним недељама, већ се утврђује као просечно

Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег

складу са актима предузећа и на накнаду зараде у складу са законом. Ово

одговарајућих послова, а ако таквих послова нема, да је упути на плаћено

проузрокована болешћу или повредом ван рада и

- ради промене елемената за утврђивање основне зараде,

дела учињеног на раду и у вези са радом,

закључују репрезентативно удружење послодаваца и реперезентативни

Запослени може поднети захтев овог члана у року од 15 дана од дана

2.2 ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ

35. Ко су учесници у здравственој заштити

39. Право на тајност података

- оцењује радну способност оболелих од професионалних болести,

2.3 ЗАКОН О О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ

45. Обавезно здравствено осигурање