Bilo je par "zamerki" kako je, valjda... tačnije, pravilnije, kako god...

da se kaže uveravanje, a ne
ubeđivanje. Iskreno pojma nemam šta je pravilnije, a nije ni bitno.

Po meni "uveravanje" na engleskom znači assurance ili to assure... To je kako da se neko oseća

lagodnije, da se smiri, opusti. Da ste vi u pravu, i da nema šta da brine. Meni to nije prodaja. To je
više kao bensedin. Dok je "ubeđivanje" na engleskom persuasion ili to convince.  To je prodaja.

Naravno da morate da ubedite ljude da preduzmu akciju, a pogotovu da nešto kupe. Neće sami od
sebe da se mrdu, osim ako ih zainteresujete, zadržite pažnju i usmerite ka kasi. Bum! U ovo doba
skupe pažnje, nema niko strpljenja za uveravanje. Ubedi me ili pali. Ljudi lutaju. Ne znaju šta hoće
više. Preopterećeni su. Stalno dostupni. Zbunjeni. Uostalo, koliko vi ljudi poznajete koji tačno i uvek
znaju šta hoće? Vrlo malo.

Znate onaj tip ljudi koji hoda i ne staje, tačno usmereni. Bum! Ne može ništa da ih zaustavi. Imaju cilj
i piče. Sa totalnim samopouzdanjem. Vrlo malo ima takvih. Sad većina nas tumara okolo, letimo kao
muve bez glave.Ali opet...

Instinktivna reakcija kada vam neko traži novac je GARD. Da li ste bogati ili ne, totalno je svejedno.
Odmah se branite. Pogotovu ako ne poznajete ni prodavca, ni firmu, ni ništa. Odmah gledate i pazite
da vas ne prevare. Sva čula se probude kao alarm i tražite signale zašto ovo nije dobro. Da ne
ispadnete slučajno magarac..

Budimo realni, prodavci koji svoju moć prodaje koriste kao manipulaciju su izuzetno retki. Kad ste
poslednji put videli prodavca i pomislili "Jebote kakav maher izradio me kao konja. Ubiće me žena."?
NIKAD. Nema više takvih. Morate jako, jako, jako da budete vešti da umete da izmanipulišete kupca i
da ga ubedite da kupi nešto što, u stvari, uopšte ne želi. Vrlo mali broj ljudi ume to da uradi.

Mogu ja sad da vam kažem, evo vam ove "tehnike prodaje" ali "nemojte da koristite na loš način bla
bla bla etika great power great responsibility bla bla"... kao da biste vi umeli da koristite to na
pogrešan...zao način. Da se ne lažemo. Većina nas nije toliko sofisticirana. Većina nas nema toliko
jaku socijalno-emotivnu inteligenciju da to može toliko dobro da nauči i koristi u zle svrhe.

To je kao da detetu date avion i kao "ali nemoj, sine, da poletiš, samo sedi gledaj", pa to što ima
avion ne znači da će znati da ga upali i poleti. Vrlo malo ima profesionalnih prodavaca koji su toliko
dobri, a i kada jesu, uglavnom nemaju razloga da manipulišu. Prodaju dobar proizvod, dobre firme,
znaju da ga predstave, i to je to. Treće, mušterije nisu baš toliki kreteni. Ljudi osećaju kada neko
pokušava da ih manipuliše.

Ne u realnom životu možda. Ali u prodajnim situacijama, 95% ljudi odmah zna kada ih neko
manipuliše. Zato što smo navikli da držimo gard. Da čuvamo novčanik. Odmah ste u defanzivnom
stavu. Steknete osećaj kada prodavac nije iskren. I kada nešto nije u redu, obično osetite. Jedino ako
ste baš u frci pa im progledate kroz prste i kada osetite da nešto nije baš kako treba, ipak odlučite da
rizikujete.

U svakom slučaju... Poenta je da ljude moramo da ubeđujemo. Hteli ne hteli. Argumentima, pričom,
pitanjima. Da i oni sami konstatuju da postoji potreba za proizvodom. I ne vidim šta je tu loše. Svima
može da bude win win. Uostalom to je i razlog zašto su Jevreji najbogatiji i najbolji sa parama. Kod
njih ne postoji moralni problem sa prodajom, u religijskom smislu. Prodaja, da budete plaćeni
pošteno za uslugu, je skroz OK i podstaknuto. Dok je u drugim verama prodaja donekle
okarakterisana kao neki greh, sramota. Pare uopšte imaju negativnu konotaciju. I onda je ljudima
nelagodno da ubeđuju druge.

Dakle ubeđivanje je skroz OK...a ako imate bilo kakav drugačiji stav, i mislite da je ubeđivanje nešto
loše, onda nikada nećete uspeti u prodaji. Uvek će vam biti tu negde ta kočnica. Da nećete nikog ni
u šta da ubedite, jer je "ubeđivanje uvesti ljude u bedu" i takve gluposti. Za mene je ubeđivanje
uvesti ljude u sreću. Ko još ne voli da kupuje?

Ja na primer ne želim da me neko uveri da je nešto dobro za mene. Brate, ako je stvarno dobro za
mene, UBEDI me. Da budem 100%, a ne 90% siguran. Daj mi sve argumente. Daj da znam 100% da
sam napravio dobru odluku. Da ne razmišljam posle. Da li sam trebao ili nisam. Ubedi me do kraja.
Ne mazi me, prodaj mi. Sve i zauvek. Da mogu sa istom tom jačinom svima ostalima da opravdam
svoju kupovinu i preporučujem dalje.

Pogotovu ako sam ti dao signal da sam zainteresovan za proizvod. Dakle, ja sam ti rekao "evo me,
imaš moju pažnju, ubedi me i uzmi pare, ubedi me da vredi više nego što mene košta i da je za mene
sjajna prilika." To će me usrećiti.

E sad, zašto je ovo bitno i kakve veze ima sa copywritingom?

Da sam ja ovu knjižicu npr. nazvao "Tajne Online Uveravanja" ...čak i ako je "uveravanje" po NLP-u
(što jeste vrlo manipulativna veština) pravilnije, iz njima poznatih razloga... Ali recimo da jeste. Da
sam dao naslov "Tajne Online Uveravanja", znate koliko vas sada ne bi bilo ovde. Ja vam garantujem
da verovatno sad ne biste ni čitali ovo.  Da me ne poznajete uopšte, da je to prva stvar koju sam
objavio ne biste skinuli fajl da se zove Tajne Online Uveravanja. Garantujem. Zašto? Zato što je fejk.
Vrlo prosto. Nije jezikom kojim razmišljate. To bi bilo da sam hteo da zvučim pametno, a ne prirodno.
Ljudi ne bi skinuli jer u prodaji morate da govorite jezikom vaših kupaca.

Prva "tajna" copywritinga jeste da pronađete dijalog koji već ide u glavi vaših mušterija. Šta je priča
koju oni već vrte u glavi? Hoćete da se priključite tom dijalogu, toj priči.

Svi mi pričamo sami sa sobom u glavi, stalno. Hoćete da se pridružite postojećem razgovoru, umesto
da pokrećete neki novi, čiji kupci nisu deo, i koji ne poznaju.Tako i ja ovde...

Pošto je termin "ubeđivanje" prihvaćen u našem jeziku i 99% ljudi ga koristi, ČAK i ako je
"uveravanje" npr. pravilno, a ubeđivanje nije (recimo), iz copywriting ugla je mnogo bolje biti u
krivu, nego biti na gubitku. Da ponovim... Bolje je biti u krivu, nego biti na gubitku. Bolje je da
dobro zvuči i da je ubedljivo nego da je pravilno a neuverljivo.

Bolje je da napišete nešto gramatički nepravilno, i da ispadnete "nepismeni", ali bar brojite keš.
Znate kako lepo šuška. Uostalom pogledajte Karića. Sve jasno. Govori jezikom koji ljudi razumeju, pa
i neka je nepravilno. Obavezno pratite njegov Fejsbuk fan page. Bogoljub Karić je suvi marketinški
genije. Kakav Vučić, kakvi bakrači, Bogoljub je najjači.

Inače 100 puta napisao "vašu" umesto "svoju"... ako je tako prirodnije i ako većina publike pravi iste
te greške, što da ne. Nismo u školi na pismenom. A nećete verovati kakve sam ja gluposti pisao na
pismenim zadacima, pa ipak dobijao sve petice. Sve gramatički polutačno, polupismeno. Ali
profesorka je "kupovala" priču i progledala kroz prste za greške.

Bitnije je da ljudi reaguju, nego da ste Hemingvej. Copywriting sam po sebi nije veština pisanja nego
veština prodaje. Čak može biti i hendikep ako ste previše dobar pisac i previše obrazovani, a vaša
publika nije. Čak i ako jesu obrazovani, bolje reaguju na prirodan nego na školski pravilan jezik. To je
razlika između dosadnih udžbenika i polupismenog bestsellera kao 50 Nijansi Sive itd. Zapravo, neki
od najboljih copywritera na svetu imaju vrlo malo formalne škole, a mnogo više ulične.

Neki od najboljih su karijeru počeli kao prodavci od vrata do vrata. Mnogo je više izučavanje realne
psihologije, nego gramatike. Isto tako, mnogo je bitnija suština nego forma. Šta pričate, a ne kako.
Tako npr, ja i nisam neki bog zna kakav copywriter. Ali sam prodao mnogo, mnogo toga. Raznim
publikama. Razna tržišta. I na srpskom, a pre svega na engleskom.

Kako?

Detaljnim izučavanjem i pronalaskom gladnog tržišta, zatim pozicioniranjem proizvoda ispred njih u

najboljem mogućem svetlu, kao najbolje rešenje za njihove proleme. To je to.

Copy onda ide lakše. Sistem je da tražite "rupe"...tražite probleme. Tako se nalaze ideje. I za copy, i
za proizvode. A dobar copy se piše pre svega kroz temeljno izučavanje proizvoda sa jedne strane i
tržišta sa druge. To je uvek prvi korak. Morate da znate više i o problemu i o proizvodu od vaših
klijenata. Taj osnovni korak je onaj najvažniji deo posla, koji mnogi preskoče i olako shvate.

Bitno je raditi, kao što kaže naš veliki vođa. Bitno je imati ponudu, kakva god da je. Jer ponudu koja
ne postoji, niko ne može ni da kupi. Bolje je imati nego nemati. To je suština. Kreirati, a ne samo
konzumirati. Da više prodaješ nego što kupuješ. Napraviti, objaviti, optimizovati. Gurati dalje. Uvek
će biti grešaka. Nikada neće biti 100% savršeno. I to je ok.