PRAVILNIK

O NAĈINU SMEŠTAJA TERETA, NJEGOVOG

OBEZBEĐENJA I OZNAĈAVANJA
("Sl. glasnik RS", br. 13/2013)

Ĉlan 1

Ovim pravilnikom propisuje se način smeštaja tereta, njegovog obezbeĎenja i označavanja na

vozilu u drumskom saobraćaju.

Ĉlan 2

Teret na vozilu mora biti smešten i obezbeĎen u skladu sa utvrĎenim pravilima o obezbeĎenju
tereta u drumskom saobraćaju koja su data u Prilogu - ObezbeĎenje tereta u drumskom
saobraćaju, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Ĉlan 3

Ako teret na motornom i priključnom vozilu prelazi najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila,
označava se tablom.

Tabla iz stava 1. ovog člana je kvadratnog oblika, dimenzija 50 x 50 cm, obojena naizmenično
kosim trakama reflektujuće crvene, odnosno narandžaste i bele boje i postavljena je upravno na
uzdužnu osu vozila.

Ĉlan 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije".

Prilog
OBEZBEĐENJE TERETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
1. Opšti deo

1.1. Uvod

Pre utovara tereta u vozilo potrebno je proveriti da li su platforma za utovar, karoserija i oprema
za obezbeĎivanje tereta u ispravnom i upotrebljivom stanju. Teret mora biti obezbeĎen tako da
ne može da se odgura, pretumba, pomeri ili ispadne sa vozila usled truckanja ili prevrtanja
vozila. Način obezbeĎivanja tereta bira se u skladu sa svojstvima tereta (zaključavanje,
blokiranje, direktno vezivanje, vezivanje gornjeg dela tereta ili kombinacija navedenog). Teret
treba obezbediti u skladu s preporukama proizvoĎača vozila i proizvoĎača opreme za
obezbeĎivanje tereta. Oprema za obezbeĎivanje tereta treba da odgovara uslovima na putu, tj.
mora da bude u stanju da izdrži eventualna nagla kočenja, nagla skretanja da bi se izbegla
prepreka na putu, loše puteve, loše vremenske uslove itd. Tokom prevoženja tereta potrebno je
redovno proveravati da li je on obezbeĎen, prvi put nakon nekoliko kilometara preĎenog puta na
mestu gde je bezbedno zaustavljanje, kao i posle svakog naglog kočenja ili druge vanredne
situacije u vožnji. Kad god je moguće, treba koristiti opremu koja pomaže pri obezbeĎivanju
tereta, kao što su podloge protiv klizanja, daske "za hodanje", trake, ugaonici itd. Prilikom
obezbeĎivanja tereta nužno je voditi računa o tome da ga oprema koja se koristi i način na koji
se koristi ne ošteti.

Teret koji se prevozi mora da bude obezbeĎen bez obzira na dužinu puta kako bi se zaštitila lica
koja ga utovaruju i istovaruju, vozači, vozilo kojim se prevozi, kao i drugi učesnici u saobraćaju i
pešaci.

Teret utovaruju, istovaruju i prevoze obučena lica kako bi se izbegao rizik koji postoji usled
pomeranja tereta ili delova tereta pri vožnji, bez obzira na vrstu vozila i vrstu opterećenja.

Za efikasan, pouzdan i bezbedan prevoz, nužno je dobro isplanirati način slaganja i

obezbeĎivanja tereta, što omogućava i velike uštede. Da bi se izbegla neprijatna iznenaĎenja
treba izabrati adekvatno prevozno sredstvo u kome će se teret prevoziti i obezbediti teret prema
silama kojima će biti izložen tokom prevoza.

To znači da prvo treba saznati koja vrsta tereta će se prevoziti i kako će se prevoziti, koje
prevozno sredstvo će se koristiti, kao i to da li je u pitanju kombinovani transport, pa prema tome
izabrati način na koji će se teret obezbediti tokom prevoza.

1.2. Potreba za obezbeĊivanjem tereta

Za bezbedan prevoz tereta nužno je poznavati zakon fizike po kojem se telo u pokretu kreće
pravolinijski i nepromenjenom brzinom samo ako nema delovanja sile, tj. teret ne proizvodi silu
kojom deluje na okolinu (osim svojom težinom) samo ako se vozilo kreće pravom linijom i
nepromenjenom brzinom. U slučaju naglog povećanja brzine, kočenja, ulaženja u krivinu,
prestrojavanja itd. pojačavaju se sile kojima teret deluje (u drumskom saobraćaju sile su
uglavnom horizontalne) i u takvim situacijama težina tereta sama po sebi neće biti dovoljna da
ga zadrži na mestu, što znači da će teret koji nije obezbeĎen iskliznuti (pri naglom kočenju, sila
kojom teret deluje na prednji deo vozila može biti gotovo jednaka težini tereta, npr. teret od
jedne tone će da "pogura" prednji deo vozila silom od skoro 1 000 daN, tj. silom od jedne tone).
Prilikom saobraćajne nezgode sile mogu biti još jače, stoga je nužno obezbediti teret koji se
prevozi i voziti oprezno.

1.2.1. Masa i težina

Da bi se teret adekvatno obezbedio, nužno je razumeti razliku izmeĎu mase i težine: masa je
osobina materije (sva tela, pero, deblo, cigla, kamion itd. imaju masu, koja je suštinski povezana
sa kvantitetom materije koju telo sadrži, tj. sa njegovom gustinom, koja ne zavisi od mesta na
kojem se telo nalazi), a težina je sila koja nastaje usled gravitacije (gravitacija je sila kojom se
tela meĎusobno privlače, proporcionalna je njihovoj masi i smanjuje se s povećanjem udaljenosti
izmeĎu njih: sila privlačenja izmeĎu dva tela koja su dvostruko udaljenija smanjuje se četiri puta
itd...).
U meĎunarodnom mernom sistemu (metrički sistem), masa se meri u gramima (g), kilogramima
(kg) ili tonama (t), dok se sile, kao što je težina, mere njutnima (N). Težina mase 1 kg iznosi 9,81
N na nivou mora (oko 10 N ili 1 deka-njutn (skraćeno: daN), pa pošto je težina tela
proporcionalna njegovoj masi, težina mase 1 t (1 000 kg) iznosi 1 000 daN, mase 2 t iznosi 2
000 daN itd.

1.2.2. Težište

Da bi se teret pravilno postavio i obezbedio na vozilu, tj. da bi se adekvatno rasporedilo

opterećenje, važno je znati gde je njegovo težište. (Težište nekog tela je prosečna vrednost
distribucije mase tog tela. Ako je masa tela jednako rasporeĎena, njegovo težište, tj. centar
gravitacije nalazi u njegovom geometrijskom centru, npr. težište homogene kocke ili lopte je u
centru te kocke, odnosno lopte. Ako masa tela nije jednako rasporeĎena, njegovo težište je bliže
tački na kojoj je telo teže, npr. težište tela napravljenog od čelika i kartona nalazi se na čeličnom
delu jer je tu njegova masa skoncentrisana. Težište nekog tela ne mora obavezno da bude u
samom telu, npr. težište homogenog tela u obliku bumeranga nalazi se na sredini izmeĎu dva
kraja bumeranga, van samog tela.)

Što je težište tereta više, veća je mogućnost da se on prevrne kada je izložen horizontalnim
silama. Ako je težište tereta van centralne vertikale u odnosu na "otisak" tereta, on će imati
tendenciju da se prevrne ka onom delu gde je težište najbliže granicama "otiska".

Što je viša težišna tačka vozila i tovara kao celine, veća je mogućnost da se prevrnu.

1.2.3. Sile ubrzanja tereta

Slika 1. Strelice pokazuju glavne sile koje obezbeĎenje tereta mora da izdrži.
 1.2.4. Klizanje

Samo trenje ne može da spreči neobezbeĎeni teret da sklizne. Kada se vozilo kreće,
poskakivanje tereta usled neravnina na putu smanjuje trenje koje sprečava da teret sklizne.

Trenje koje sprečava klizanje tereta potpuno nestaje u trenutku kada teret poskoči iz svog ležišta
u vozilu, zbog čega je neophodno vezati njegov gornji deo ili ga i na drugi način pričvrstiti kako bi
uvek postojala sila trenja, tj. kako bi teret uvek bio u dodiru sa svojim ležišem u vozilu. Način
pričvršćivanja zavisi od zajedničkih osobina površine tereta i ležišta vozila koji se dotiču.

1.2.5. Nakrivljenost i prevrtanje

Uz mere kojima se sprečava klizanje tereta, neophodno je dodatno pričvrstiti teret kako ne bi
mogao da se nakrivi i prevrne. Rizik od prevrtanja zavisi od visine težišta i dimenzija tereta, a
izračunava se na osnovu visine, širine i dužine tereta. Naročitu pažnju treba obratiti ako se
težište tereta ne nalazi u sredini tereta.

1.2.6. Tvrdoća tereta

Ako je teret mekan (npr: vreće ili torbe), a prevozi se na otvorenoj platformi, treba ga učiniti što
"tvrĎim" kako bi se mogao privezati, tj. treba popuniti praznine izmeĎu njegovih delova tako što
će se postaviti daske, daske "za hodanje" i pomoćni ugaonici. Količina materijala potrebnog za
blokiranje/podupiranje zavisi od toga koliko je roba tvrda.

1.2.7. Preraspodela opterećenja

Kada se bilo koji teret stavi na vozilo, ne smeju se preći propisane dozvoljene dimenzije,
maksimalno osovinsko opterećenje i maksimalna bruto težina. Treba uzeti u obzir i minimalno
osovinsko opterećenje kako bi se osigurala stabilnost, upravljanje i kočenje. Poteškoće s
preraspodelom opterećenja nastaju ako se tokom puta utovaruje ili istovaruje deo tereta, stoga
se ne sme zanemariti efekat na bruto težinu, individualno osovinsko opterećenje, obezbeĎenje i
stabilnost tereta.

Istovarom dela tereta smanjuje se ukupna bruto težina vozila i menjaju preraspodela težine (što
može prekomerno opteretiti individualne osovine, tzv. efekat umanjenog tereta) i težišta tereta i
kombinacije vozilo/teret pa je neophodno samim time uzeti u obzir sve aspekte kada je vozilo
utovareno, kao i činjenicu da je prevrtanje vozila jedna od najčešćih nezgoda usled nepravilne
preraspodele opterećenja.

1.2.8. Izbor vozila i utovar vozila

Dizajn i konstrukcija vozila, kao i njegova karoserija treba da odgovaraju teretu po osobinama i
po jačini korišćenih materijala.

Pre utovara vozila, potrebno je proveriti da li su platforma za utovar, karoserija i oprema za

obezbeĎenje tereta u ispravnom i upotrebljivom stanju, tj.:

1) da je platforma za utovar čista i suva;

2) da je ležište platforme u dobrom stanju, bez slomljenih dasaka, eksera koji štrče i drugih
ispupčenja koja bi mogla da oštete opremu za obezbeĎivanje ili sam teret;

3) da je prednja stranica vozila u upotrebljivom stanju;

4) da su nosači bočne cerade u upotebljivom stanju i da su sve letve na mestu;

5) da su sve okretne brave i fitinzi kontejnera ili izmenjivih transportnih sudova neoštećeni i u
upotrebljivom stanju;

6) da je oprema za obezbeĎivanje neoštećena, čista i u upotrebljivom stanju;

7) da postoji dovoljno mesta za vezivanje na vozilu za teret koji se prevozi.

1.2.9. Kombinovani transport

U različitim vidovima saobraćaja, pomorskom i železničkom i drumskom, deluju različite sile

zbog čega sistem pričvršćivanja tereta mora biti odgovarajući za svaki vid saobraćaja i u skladu
s meĎunarodnim smernicama za železnicu i pomorski saobraćaj (IMO/ILO/UNECE Uputstvo za
pakovanje tovarne jedinice koja podrazumeva drumsko teretno vozilo, teretni kontejner, cisternu
ili izmenjivi transportni sud (Cargo Transport Unit, u daljem tekstu: CTU)). Multimodalni transport
je transport CTU različitim vidovima saobraćaja u transportnom lancu. Najčešći vidovi
saobraćaja koji se kombinuju su: drumski i železnički saobraćaj, saobraćaj unutrašnjim plovnim
putevima i pomorski saobraćaj. Kada se CTU prevoze različitim vidovima saobraćaja, izloženi su
silama različite jačine: u drumskom saobraćaju najjače sile su pri naglom kočenju koje su
usmerene ka prednjem delu vozila, u železničkom saobraćaju izrazito jake sile nastaju u smeru
duž vagona, a najjače pri ranžiranju, kada vagoni naleću jedni na druge nakon izvoženja sa
sporednih koloseka radi formiranja nove kompozicije, dok se u pomorskom saobraćaju sile
mogu pojaviti iz bilo kog pravca, a najjače su one koje su normalne na uzdužnu osu broda (npr.
kada se brod ljulja) i koje su naizmenično usmerene na obe strane broda, a neprekidno deluju u
dužim vremenskim periodima (npr. ako je brod na nemirnom moru) zbog čega je veoma važno
unapred znati kako se teret prevozi kako bi se izabrala adekvatna tovarna jedinica.

Prilikom utovara/istovara multimodalne/kombinovane CTU nužne su sledeće mere opreza koje

se odnose na manipulisanje/slaganje/obezbeĎivanje tereta:

1) CTU se mora zaštititi da se ne prevrne. Ako se samostalna CTU na šasiji utovara, odnosno
istovara viljuškarom, ona mora imati podupirače (npr. na krajeve se moraju staviti dodatni
nogari);

2) teret koji se nalazi u CTU mora se obezbediti tako da se ne može klizati ili prevrnuti;

3) ne treba stavljati težak teret na lak teret. Kad god je to moguće, težište utovarenog kontejnera
treba da bude ispod središnje tačke visine kontejnera;

4) teret pravilnog oblika i veličine treba uzano slagati od zida do zida;

5) ako ostanu praznine, teret treba obezbediti materijalom za pričvršćivanje tereta, savijenim
kartonom ili drugim odgovarajućim sredstvima;
6) teret mora biti jednako rasporeĎen (pravilo je da u polovini kontejnera ne treba da bude više
od 60% ukupne mase tereta, bilo uzdužno ili poprečno gledano);

7) treba preduzeti odgovarajuće mere kako ni teret ni materijal za pričvršćivanje ne bi ispali kada
se otvore vrata.

Slika 2. CTU se mora zaštititi da se ne prevrne.

2. Oblik karoserije vozila i oprema podesna za blokiranje

Tehničke karakteristike vozila i oprema za blokiranje takoĎe se moraju uzeti u obzir. Potrebno je
proveriti da li vozilo i njegovi delovi ispunjavaju usvojene standarde čija je primena ključni faktor
za izbor vozila i opreme za blokiranje.

Vozač treba da proveri karakteristike vozila pre nego što otpočne utovar i mora se pridržavati
svih preporuka proizvoĎača vozila i opreme za blokiranje. Ako su adekvatno izraĎeni, bočni,
prednji i zadnji zidovi na vozilu sprečiće pomeranje tereta.

Karakteristike vozila moraju da zadovoljavaju uslove za obezbeĎivanje tereta. Sile koje teret
izaziva treba jednako rasporediti po najnižem delu sredstva za blokiranje, kao i izbegavati
opterećenje na visokim tačkama, tj. izbegavati da sile budu koncentrisane na relativno malim
delovima konstrukcije.

2.1. Prednja stranica

Ako je teret blokiran uz čeonu stranicu, potrebno je uzeti u obzir njen kapacitet pri izračunavanju
broja vezova.

Karakteristike vozila se moraju ispitati pre nego što se počne sa obezbeĎivanjem tereta, a ako je
moguće i pre nego što se počne sa utovarom vozila.

2.2. Boĉne stranice

Ako je teret blokiran uz bočnu stranicu, potrebno je uzeti u obzir kapacitet bočne stranice pri
izračunavanju broja vezova. Isti uslov je primenljiv na "rešetkaste" prikolice sa bočnim
stranicama.

2.3. Zadnja stranica

Ako je teret blokiran uz zadnju stranicu, potrebno je uzeti u obzir kapacitet zadnje stranice pri
izračunavanju broja vezova.

2.4. Zatvorena nadgradnja (furgon)

Ako je teret blokiran uz bočni zid, potrebno je uzeti u obzir kapacitet bočnog zida pri
izračunavanju broja vezova.

2.5. Tip sa otvorenim stranicama ("rešetkasta" prikolica i prikolica s nagibom)

Bočni zidovi na "rešetkastim" prikolicama i prikolicama s nagibom mogu se donekle koristiti za

obezbeĎivanje tereta. Ako je teret blokiran uz bočni zid, kapacitet tog zida treba uzeti u obzir
prilikom izračunavanja broja vezova.

2.6. Tip sa boĉnim ceradama

Teret koji se prevozi vozilima s bočnim ceradama treba obezbediti isto kao kad se prevozi
vozilima s ravnom platformom jer cerade nisu sredstvo za pričvršćivanje tereta. Vozilo s bočnim
ceradama ne može se koristiti za prevoz tereta koji ne može da se prevozi u vozilu s ravnom
platformom, jer je podjednako neprihvatljivo u pogledu rasporeĎivanja i obezbeĎivanja takvog
tereta.

Bočne cerade na vozilu ne smeju se koristiti kao deo sistema za pričvršćivanje tereta, osim ako
nisu s namerom tako projektovane. Ako su cerade uraĎene kao deo sistema za pričvršćivanje,
kapacitet vozila mora da bude jasno naznačen na vozilu - ako takve oznake nema, mora se
smatrati da cerada nema noseću funkciju.

Ako su ugraĎene uspravne unutrašnje cerade a nisu posebno projektovane za odreĎeni teret, ne
smeju se koristiti kao deo sistema za pričvršćivanje tereta. Cerade i unutrašnje uspravne cerade
se moraju posmatrati isključivo kao sredstva koja treba da spreče ispadanje iz vozila predmeta
koji su se tokom puta otkačili.

2.7. Prikolica sa stubićima

Prikolica sa stubićima koristi se za prevoz valjkastog tereta jer sprečava njegovo obrtanje.

Da bi se mogao prevoziti drugačiji teret, stubići moraju biti projektovati tako da zajednički mogu
da izdrže bočnu silu do 30% najveće težine tereta na polovini visine tereta (H/2) iznad platforme.
 P = 0,5 x najveće opterećenje

Slika 3. Stubići za valjkaste terete

2.8. Mesta za privezivanje

Mesta za privezivanje se na teretnim vozilima postavljaju u parovima, jedan naspram drugog, na

dužim stranama vozila, sa uzdužnim razmakom od 0,7 do 1,2 m a da pri tom budu udaljeni
najviše 0,25 m od spoljne ivice. Najbolje su neisprekidane šipke za privezivanje. Svako mesto za
privezivanje, u skladu sa standardom SRPS EN 12640, mora da izdrži najmanje sledeće sile:

Ukupna masa vozila u tonama Jačina mesta za privezivanje u daN

3,5-7,5 800
7,5-12 1 000
više od 12 *2 000

(*preporučuje se 4.000 daN)

Na sledećim slikama prikazana su mesta za privezivanje u obliku fiksiranih zatezača, kao i kuka
ugraĎenih u kontejner.
 Slika 4. Ušice za privezivanje.

2.9. ISO kontejneri (SRPS ISO 1496-1)

1 - pod
2 - podna profilacija
3 - prag vrata
4 - ugaoni noseći stub
5 - krov
6 - okvir
7 - dovratnik
8 - vrata
9 - zadnji zid
10 - krovna profilacija
11 - čvorno ojačanje

Slika 5. Rastavljen kontejner.

2.9.1. Prednji i zadnji zidovi

Prema standardu ISO, i prednji i zadnji zidovi (zadnja vrata) moraju da izdrže unutrašnje
opterećenje do 40% maksimalne težine tereta, koje je jednako rasporeĎeno po čitavoj površini
zida (vrata).

2.9.2. Bočni zidovi

Bočni zidovi moraju da izdrže unutrašnje opterećenje do 30% maksimalne težine tereta, koje je
jednako rasporeĎeno po čitavoj površini zida.

2.9.3. Mesta za kačenje i privezivanje

Sva mesta za kačenje izraĎuju se i ugraĎuju u skladu sa standardom SRPS EN 12195-2 ili
SRPS ISO 1496-1. Sva mesta za privezivanje izraĎuju se i ugraĎuju tako da se obezbedi
nominalni minimum od 500 daN u bilo kom smeru.

2.10. Izmenjivi transportni sud

Sile opterećenja za izmenjive prevozne sudove utvrĎene su u standardu SRPS EN ISO 283.

3. Način pričvršćivanja tereta

Način pričvršćivanja tereta je sledeći:

1) zaključavanje;

2) blokiranje;

3) direktno vezivanje;

4) vezivanje gornjeg dela tereta;

5) kombinacija navedenih načina u kombinaciji s trenjem.

Pričvršćivanje tereta treba da bude takvo da može da izdrži promenljive klimatske uslove (visoke
ili niske temperature, vlažnost…) koji su mogući tokom prevoza.

3.1. Blokiranje

Blokiranje, tj. podupiranje tereta podrazumeva da on mora biti složen tik uz fiksirane i
nepokretne delove teretnog vozila, prednje stranice, bočne stranice, bočne zidove ili stubiće.
Ukoliko preostane praznog prostora, on se mora popuniti kako bi se sprečilo vodoravno
pomeranje tereta. Praznina izmeĎu tereta i sredstava za blokiranje koja su ugraĎena u teretno
vozilo mora biti što manja, pogotovo uz prednju stranicu vozila. Ako je teret ravnomerno
rasporeĎen, ukupne bočne praznine ne smeju biti veće od 80 mm. U slučaju da praznine moraju
ostati veće od dozvoljenih, potrebno je primeniti dodatne mere obezbeĎenja na vozilu.

3.1.1. Blokiranje materijalom za popunjavanje praznina

Efikasno obezbeĎivanje tereta blokiranjem podrazumeva da je svaki deo tereta (u daljem tekstu:
koleto) priljubljen kako uz fiksirane delove teretnog vozila koji služe za blokiranje, tako i uz ostala
koleta. Kada sam teret ne popuni prostor izmeĎu bočnih stranica i zadnje stranice, a nije na
drugi način obezbeĎen, praznine je potrebno popuniti materijalom za popunjavanje kako bi se
obezbedilo zadovoljavajuće blokiranje tereta. Nastale sile kompresije moraju biti proporcionalne
ukupnoj težini tereta.

Za popunjavanje se najčešće koriste:

1) palete (prazninu koja je viša od "EURO" palete, oko 15 cm, potrebno je popuniti vertikalno
okrenutim paletama kako bi teret bio adekvatno blokiran, a prazninu koja je uz jednu ili drugu
bočnu stranicu niža od "EURO" palete potrebno je ispuniti adekvatnim materijalima za
popunjavanje, npr. drvenim daščicama);

2) vazdušni jastuci (postoje vazdušni jastuci za jednokratnu i višekratnu upotrebu, lako se

umeću u praznine, naduvavaju se kompresovanim vazduhom; pri njihovoj upotrebi važno je
pridržavati se uputstva proizvoĎača u vezi s maksimalnim opterećenjem i adekvatnim vazdušnim
pritiskom, kao i o tome da se ne oštete i ne koriste za popunjavanje uz vrata ili uz neke druge
mekše površine ili pregrade);

3) podupirači za blokiranje (ako postoje velike praznine izmeĎu tereta i sredstava za blokiranje, i
velike sile podupiranja, trebalo bi koristiti podupirače s dovoljno jakim drvenim odstojnicima, pri
čemu je ih potrebno učvrstiti tako da su odstojnici uvek normalni na teret koji se podupire kako bi
bili otporniji na sile kojima teret deluje na njih);

4) dijagonalno i poprečno postavljene daske (koriste se za uzdužno blokiranje, što je metod

direktnog blokiranja koji posebno odgovara kontejnerima, gde se njihove masivne i vertikalne
ugaone grede koriste kao oslonac dijagonalno postavljenim daskama.

Podupirači se koriste za podno blokiranje po dužini, ali se mogu u odreĎenim slučajevima

koristiti i kao materijal za popunjavanje.

Slika 6. Podupirači.
 Slika 7. Dijagonalno i poprečno postavljene daske.

3.1.2. Blokiranje pragovima i pločama

Ako je teret u slojevima koji su različite visine, mogu se koristiti pragovi i ploče za podno
blokiranje gornjeg naspram donjeg sloja.

Korišćenjem nekog materijala za podlogu, npr. paleta, podiže se deo tereta i tako se formira
prag, a gornji sloj tereta se blokira po dužini.

Slika 8. Blokiranje pragom.

Ako koleta nisu dovoljno tvrda i stabilna za blokiranje pragom, sličan blok efekat se može postići
korišćenjem ploča (dasaka ili paleta).

Zavisno od tvrdoće tereta, može se napraviti konstrukcija za blokiranje s velikom ili malom
površinom za blokiranje.
 Slika 9. Blokiranje pločama.

Kada se koristi blokiranje pragom ili pločom u zadnjem delu, najmanje dva dela donjeg sloja
moraju se nalaziti iza blokiranog dela tereta.

3.1.3. Blokiranje izmeĎu redova koleta

Krstasto blokiranje u vidu ramova se koristi za bočno blokiranje raznih slojeva (poznato kao
blokiranje slojeva). Može se koristiti i poprečno blokiranje pragom ako su koleta različite visine ili
ako se daske ili ploče postave uspravno izmeĎu redova. Blokiranje izmeĎu redova može se
postići korišćenjem pokrivke pri slaganju.

3.1.4. Drvene daske zakucane za platformu za utovar

Na teretnim vozilima koja imaju čvrstu drvenu platformu visokog kvaliteta, podno blokiranje se
može postići zakivanjem drvenih dasaka direktno za pod.

3.1.5. Klinovi i ležišta sa klinovima

Šiljasti klinovi i visoki klinovi mogu se koristiti za sprečavanje micanja cilindričnih tela po
platformi. Visina klinova mora biti najmanje R/3 (trećina poluprečnika valjka) ako teret nije
privezan s gornje strane. Ako je privezan s gornje strane, nije neophodno da klinovi budu viši od
200 mm. Ugao visokih klinova treba da bude oko 45°, kao što je prikazano na sledećoj slici.
 Slika 10. Šiljasti klinovi i visoki klinovi.

Ako su drveni klinovi zakucani za pod, potrebno je pripaziti da im se ne umanji snaga.

3.1.5.1. Šiljasti klinovi

Šiljasti klinovi, čiji je ugao obično 15°, ne služe za obezbeĎivanje tereta već je njihova glavna
uloga da zadrže cilindrični teret na mestu tokom utovara i istovara. Mali ugao znači da će klin
sam da se zaglavi kako bi sprečio kotrljanje tereta.

3.1.5.2. Visoki klinovi

Visoki klinovi (čiji je ugao oko 45°) koriste se da bi se sprečilo pomeranje redova cilindričnog
tereta, i moraju se uglaviti uz adekvatne sprave za blokiranje na teretnom vozilu. Cilindrični teret
mora biti privezan za platformu, dok zadnja dva cilindra moraju biti privezana s gornje strane i
iznad njih moraju da stoje ugaonici.

3.1.5.3. Ležište s klinovima

Dva dugačka klina moraju biti pričvršćena podesivom krstastom blokadom, kao što su lanci ili
zavrtnji. Krstasta blokada mora biti takva da se ostavi najmanje 20 mm prostora izmeĎu cilindra i
platforme kako se ležište s klinovima ne bi bočno pomeralo.

Visina klinova mora biti:

1) najmanje R/3 (trećina poluprečnika cilindra) ako teret nije privezan s gornje strane;

2) najviše 200 mm ako je teret privezan s gornje strane.

Slika 11. Cilindrični teret na ležištu s klinovima.

(ugao od oko 37° dolazi od egipatskog pravouglog trougla, čije stranice su u razmeri 3 : 4 : 5).

3.2. Vezivanje

Sredstva za vezivanje, kao što su trake od tvrde tkanine, lanci ili sajle služe da se teret pričvrsti
uz platformu ili neko drugo sredstvo za blokiranje. Postavljaju se samo oko tereta koji se
obezbeĎuje i vezuju za mesta za privezivanje. Ne treba ih savijati preko savitljivih predmeta,
sporednih vrata itd.

3.2.1. Vezivanje gornjeg dela tereta

Gornji deo tereta se vezuje sredstvima za vezivanje kako bi se sprečilo prevrtanje ili klizanje
delova tereta. Za razliku od blokiranja, vezivanjem gornjeg dela tereta teret se pritiska uz
platformu kako bi se sprečilo da teret sklizne usled truckanja i drmusanja tokom prevoza i
neophodno je i kada postoji veliko trenje.

Slika 12. Vezivanje gornjeg dela tereta.

Slika 13. Vezivanje gornjeg dela tereta.

3.2.2. Vezivanje u petlju

Vezivanje u petlju je vrsta vezivanja kojim se teret pričvrsti na jednoj strani vozila, čime se
sprečava klizanje tereta na drugu stranu. Vezivanjem u petlju i sa druge strane sprečava se da
se teret prevrne. Takva dva para petlji potrebna su da se spreči pomeranje tereta po dužini.
Jačina petlje zavisi ne samo od jačine sredstva za vezivanje već i od jačine mesta za vezivanje.
 Slika 14. Vezivanje u petlju.

Da bi se sprečilo pomeranje tereta po dužini, vezivanje u petlju se mora kombinovati s podnim

blokiranjem. Petlja sprečava samo poprečno, tj. bočno pomeranje tereta.

Slika 15. Vezivanje u petlju uz podno blokiranje tereta.

3.2.3. Vezivanje oprugom

Vezivanje oprugom se koristi da bi se sprečilo prevrtanje tereta i/ili njegovo klizanje napred-
nazad.

U vezivanju oprugom u kombinaciji s prednjim i zadnjim podnim blokiranjem koristi se povezak

(poprečnica) koji se sastoji od dva dijagonalna veza, čija je svrha sprečavanje klizanja ili
prevrtanja sloja tereta. Vezivanje oprugom se može izvesti u vidu zatvorenog poveska koji se
stavlja preko tereta i privezuje na svakoj strani vozila (slika 17). Ugao u odnosu na površinu
tereta se meri po dužini, a ne treba da bude veći od 45°.
 (1 - palete, 2 - trake za vezivanje, 3 - platforma za utovar, 4 - ušice za vezivanje)
Slika 16. Vezivanja na zadnjoj strani.

Dijagonalno vezivanje ugaonom trakom se izračunava tako što se uzima u obzir ugao, trenje i
kapacitet sredstva za vezivanje (LC) koji je dat na etiketi sredstva za vezivanje, kao što se i traži
prema standardu SRPS EN 12195. Dva unakrsna para dijagonalnih vezova sa ugaonim trakama
mogu se koristiti kao alternativa kružnom vezivanju.

Slika 17. Vezivanje oprugom sprečava da se teret prevrne.

3.2.4. Kružno vezivanje

Kružnim vezivanjem se, u kombinaciji s drugim oblicima obezbeĎivanja tereta, spaja više koleta.

Vodoravno kružno vezivanje tereta podrazumeva spajanje više koleta i treba ga primeniti da bi
se smanjio rizik od prevrtanja tereta.
 Slika 18. Vodoravno kružno vezivanje dva dela tereta.

Uspravnim kružnim vezivanjem tereta pomoću plastičnih ili čeličnih traka spaja se odreĎen broja
koleta kako bi se ona učvrstila i povećao vertikalni pritisak meĎu njima i smanjilo klizanje onih
koja se nalaze u unutrašnjosti.

Slika 19. Uspravno kružno vezivanje tereta

3.2.5. Direktno vezivanje

Ako teret ima ušice za privezivanje koje odgovaraju snazi sredstva za vezivanje, teret se može
vezati direktno izmeĎu ušica i mesta za vezivanje na vozilu.
 Slika 20. Direktno vezivanje.

3.2.6. Oprema za vezivanje

Način obezbeĎivanja tereta na vozilu zavisi od tereta koji se prevozi, a vozilo koje se koristi za
prevoz tereta treba da bude opremljeno opremom za obezbeĎivanje koja odgovara vrsti tereta
koji se najčešće prevozi. Ako se prevozi različit teret, vozilo za prevoz tereta treba opremiti
raznim tipovima opreme za obezbeĎivanje tereta.

Trake od tvrde tkanine koriste se za vezivanje gornjeg dela tereta, ali mogu se koristiti i za
direktno vezivanje. Za težak teret i teret koji ima oštre ivice, kao što su mašine, čelik, beton,
vojna oprema itd., treba koristiti lance. Lanci se obično koriste za direktno vezivanje. Sajle se
koriste za teret kao što je žičana mreža za armiranje betona, kao i za odreĎene tipove drvene
graĎe, kao što su balvani naslagani po dužini.

Za različite načine obezbeĎivanja tereta vezivanjem koriste se različita sredstva za vezivanje

izraĎena po odreĎenim standardima: trake od veštačkih vlakana, uglavnom od poliestera
(standard SRPS EN 12195-2), lanci (standard SRPS EN 12195-3) ili sajle (standard SRPS EN
12195-4). Za svako sredstvo za vezivanje utvrĎen je i označen kapacitet (LC) u deka-njutnima
(daN) i uobičajena sila istezanja koji se moraju poštovati pri njihovom korišćenju u
obezbeĎivanju tereta, npr. maksimalna ručna sila koja se sme primeniti na sredstvo za vezivanje
je 50 daN.

Pri korišćenju sredstava za vezivanje ne treba koristiti mehanička pomagala, poput poluge, šipke
itd., osim ako mehanizam za zatezanje nije posebno napravljen za korišćenje tih pomagala,
odnosno dozvoljeno je koristiti samo provereno standardizovana sredstva za vezivanje i po
uputstvu koje je priloženo uz njih.

Dozvoljeno je meĎusobno spajanje sredstava za vezivanje i spajanje sa završecima za

zakačinjanje na fiksiranu opremu teretnog vozila, kao što su alke, kukice, žlebovi itd. samo ako
nose iste oznake kapaciteta i istezanja. Za privezivanje gornjeg dela tereta trakama od tvrde
tkanine, mehanizam za zatezanje - zatezač sa ručkom - mora da dostigne predzateznu silu od
najmanje 10% kapaciteta sredstva za vezivanje (LC), pri ručnoj sili od 50 daN. Za svu opremu
za vezivanje, maksimalna dozvoljena predzatezna sila, pri ručnoj sili od 50 daN, iznosi 50%
kapaciteta sredstva za vezivanje (LC).

Opremu koja se koristi za obezbeĎivanje tereta treba redovno kontrolisati, a oštećenu ili
istrošenu zameniti, npr. trake od tkanine i konopci ne smeju biti iskrzani niti zasečeni ili vidljivo
oštećeni itd. Kontrola i održavanje opreme treba da budu u skladu sa uputstvima proizvoĎača ili
dobavljača.

3.2.7. Trake s mehanizmom za zatezanje

Teret je moguće obezbediti trakama sa mehanizmom za zatezanje samo ako su izraĎene prema
standardu SRPS EN 12195-2 ili drugom prihvaćenom standardu i po uputstvu proizvoĎača:
njihova standardna sila zatezanja je sila koja se može postići ručnom silom od 50 daN (kapacitet
sredstva za vezivanje LC, standardna ručna sila SHF, standardna sila zatezanja STF).

Jednosmerni vezovi nisu izraĎeni ni po jednom standardu pa je nužno pre njihovog korišćenja
proveriti da li su sličnih karakteristika kao i standardizovane trake.
 Slika 21. Traka s mehanizmom za zatezanje.

Kada se koriste tkanine od poliestera, poliamida ili polipropilena treba voditi računa o tome da
one menjaju svojstva u različitim uslovima. Poliester gubi na jačini kada je vlažan, izuzetno je
otporan na kiselinu umerene jačine, ali ga alkalija može oštetiti. Poliamid može da izgubi do 15%
jačine kada je vlažan, izuzetno je otporan na alkalije, ali ga kiseline umerene jačine mogu
oštetiti. Polipropilen je koristan kada se traži otpornost na hemikalije. Trake od poliestera su
dostupne u raznim veličinama, a njihove karakteristike, prema standardu SRPS EN 12195-2,
moraju da budu jasno istaknute.

Pre upotrebe trake s mehanizmom za zatezanje, potrebno je proveriti da metalni delovi kaiša
nisu korodirali ili oštećeni, da tkanina nije isečena ili iskrzana i da su svi šavovi u dobrom stanju.
Ukoliko se naĎu oštećenja, potrebno je potražiti savet od proizvoĎača ili dobavljača. Trake od
poliestera za višekratnu upotrebu, širine 50 mm, kapaciteta od 2 000 daN, obično se
upotrebljavaju na teškim teretnim vozilima. Maksimalno izduženje je 7% LC kapaciteta. Sredstva
za vezivanje sa kapacitetom do 20 000 daN koriste se pri prevozu teških mašina.

3.2.8. Vezivanje lancima

Lanci koji se koriste za obezbeĎivanje tereta moraju da odgovaraju teretu koji se prevozi u
skladu sa standardom SRPS EN 12195-3 kojim je odreĎena jačina lanca, tj. debljina karika i
kvalitet metala od kojeg su izraĎeni.

Slika 22. Bager dijagonalno privezan lancima.

Lanci se nikad ne koriste kada su u čvoru ili kada su povezani tankim žičanim ekserima ili
šrafovima. Lanci i ivice tereta se moraju zaštititi od guljenja i oštećenja korišćenjem zaštitnih
navlaka i/ili zaštite koja se stavlja na uglove. Lanci moraju biti zamenjeni ako su naprsli, izduženi
više od 3%, izlizani više od 10% nominalnog prečnika i vidljivo deformisani, kao i ako njihovi
vezni delovi i mehanizmi za zatezanje imaju deformacije, rascepe, izražene znake pohabanosti i
korozije.

Sve spojne karike u lancu se moraju pregledati pre upotrebe. Lanci treba da se koriste samo
zajedno sa odgovarajućim mehanizmima za zatezanje i zatezačima sa L/D navojem uz
bezbedno opterećenje koje odgovara lancima.

3.2.9. Vezivanje sajlama

Čelične sajle treba upotrebljavati u sličnim situacijama kao i lance. Jednoslojne žice nikada ne
treba upotrebljavati za vezivanje tereta jer se ne može lako proceniti njihova upotrebljivost.

Jačina sajle se smanjuje ako se savije preko ivice tereta, zavisno od prečnika savijanja. Prečnik
savijanja mora da bude šest puta veći od prečnika sajle da bi sajla zadržala svoju punu
mehaničku izdržljivost. Pri korišćenju sajle treba znati da se na manjem prečniku savijanja jačina
smanjuje za 10% za svaku jedinicu manju od 6 (npr. ako je prečnik savijanja četiri puta veći od
prečnika sajle, jačina sajle se smanjuje za 20%; rezidualna jačina predstavlja 80% nominalne
vrednosti). U svakom slučaju, potrebno je uzeti u obzir da sajla koja ide preko oštre ivice
zadržava samo 25% svoje jačine.

Dodatno, ušice na sajlama se moraju stegnuti s najmanje četiri stege (proporcionalno smanjenju
stega smanjuje se jačina sajle). Otvoreni kraj ušica uvek mora stajati nasuprot šrafova. Sajlu
treba stegnuti do polovine njenog prečnika.

Sajle i pljosnate sajle, kao i sve vezne komponente, kvalifikovana lica moraju redovno
pregledati. Oštećenjem se smatraju:

1) lokalizovan prekid; smanjenje zbog istrošenosti prečnika prstena više od 5%;

2) oštećenje metalnog prstena ili spoja;

3) vidljivi prekidi više od četiri niti žice na dužini od 3 d, više od šest niti na dužini od 6 d ili više
od 16 niti na dužini od 30 d (d = prečnik žice);

4) velika pohabanost ili istrošenost sajle na više od 10% nominalnog prečnika (srednja vrednost
dve mere pod pravim uglom);

5) ugnječenje sajle za više od 15%, mane i zamršenja;

6) ako su spojni delovi i mehanizmi za zatezanje deformisani, pocepani, izraženo pohabani ili
imaju znake korozije;

7) ako su vidljivi defekti na "čeljustima" čekrka.

Sajle čije su niti pokidane ne smeju se koristiti. Sajle se mogu koristiti samo na temperaturama
od -40°C do +100°C. Na temepraturama ispod 0°C, mora se pronaći i ukloniti led na kočnicama i
zatezanom mehanizmu (vitlo, dizalica). Treba paziti da se sajle ne oštete oštrim ivicama tereta.

3.2.10. Zatezač sa L/D navojem

Zatezači sa L/D navojem najčešće se koriste za lance i sajle (standard SRPS EN 12195-4) sa
štitnicima na svim ušicama i najmanje tri ili četiri posebna stezača sa U-vijkom sa svake strane
koji su u skladu sa standardom SRPS EN 13411-5. Oni moraju biti pritegnuti i tako postavljeni
da se izbegne njihovo savijanje.

3.2.11. Mreže ili cerade sa sredstvima za vezivanje

Za obezbeĎivanje ili zadržavanje nekih vrsta tereta mogu se koristiti mreže izraĎene od traka od
tvrde tkanine, užadi od prirodnih ili veštačkih vlakana ili čelične žice. Mreže od tvrde tkanine
obično se koriste za pregraĎivanje tovarnog prostora. Mreže od kanapa ili od užadi mogu se
koristiti za pričvršćivanje tereta za palete ili direktno za vozilo kao osnovni način pričvršćivanja.

Slabije mreže se mogu koristiti za pokrivanje otvorenih vozila i "skip" kontejnera ako za teret nije
potrebna cerada. Metalni delovi mreža ne smeju biti korodirani niti oštećeni, tkanina ne sme biti
zasečena i svi šavovi moraju biti u dobrom stanju. Mreže od užadi i kanapa potrebno je proveriti
jer ne smeju biti nigde isečene niti smeju imati druga oštećenja vlakna. Ukoliko su neophodne
popravke mreže, treba da ih izvrši stručno lice. Otvori na mreži moraju biti manji od najmanjeg
dela tereta.

Umesto mreže može se koristiti cerada sa sredstvima za vezivanje.

3.2.12. Užad

Ne treba koristiti užad kao sredstva za obezbeĎivanje tereta osim u odreĎenim situacija kada je
nužno da budu od polipropilena ili poliestera.

Užad od poliamida (najlona) ne treba koristiti za obezbeĎenje tereta jer se rasteže pod teretom,
kao ni užad od agave ili od konoplje jer se njihova jačina umanjuje kada se navlaže. Užad treba
da bude izraĎena od tri struke konopca i mora imati nominalni prečnik najmanje 10 mm.

Krajevi užadi moraju da budu spleteni ili na neki drugi način obraĎeni da se ne bi raspleli. Užad
se bira prema maksimalnoj sili koja će se primeniti prilikom svakog vezivanja koju je naznačio
proizvoĎač. Čvorovi ili oštri pregibi smanjuju jačinu užeta. Vlažna užad se mora uvek osušiti
prirodnim putem.

3.2.13. Čelične trake

Čelične trake nikad ne treba koristiti za obezbeĎivanje tereta na otvorenoj platformi.

3.2.14. Vodoravne prečke u bočnim zidovima na koje se kače ručke i sredstva za

vezivanje
Bočni zidovi mogu imati vodoravne prečke sa otvorima za pričvršćivanje koji su napravljeni tako
da izdrži opterećenje od dve tone u uzdužnom smeru.

Sredstva za vezivanje i ručke sa odgovarajućim završecima mogu se koristiti kada je potrebno

brzo i efikasno blokirati teret, naročito kada je potrebno obezbediti preostala koleta posle
delimičnog istovara, pri čemu je nužno uvek voditi računa o tome da teret ne bude koncentrisan
u blizini tačaka fiksiranja.

Slika 23. Vodoravne prečke u bočnim zidovima na koje se kače ručke i sredstva za vezivanje.

3.2.15. Daske za blokiranje

Daske za blokiranje se često koriste za pričvršćivanje tereta za zadnji deo, pogotovo kada su
vozila delimično natovarena. Postavljaju se na uzdužne letve ili na obarajuće stranice prikolice s
bočnim ceradama ili "rešetkaste" prikolice, obavezno u skladu sa naznačenim maksimalnim
kapacitetom opterećenja, koje najčešće iznosi do 350 daN ako su postavljene na drvene letve,
odnosno do 220 daN ako su postavljene na aluminijumske letve.

Slika 24. Daske za blokiranje.

3.3. Zakljuĉavanje

Teretni kontejneri, kao što su ISO kontejneri, izmenjivi transportni sudovi i dr., mase iznad 5,5
tona mogu se prevoziti samo vozilima koja imaju "okretne" brave. Ako su te brave aktivirane i
zaključane, kontejner je obezbeĎen i nije potrebno da se dodatno pričvršćuje. "Okretne" brave
se moraju održavati u ispravnom stanju i potrebne su najmanje četiri za svaki kontejner koji se
prevozi (SRPS ISO 1161 daje specifikacije za ugaona ojačanja za teretne ISO kontejnere serije
1).
U najvećem broju slučajeva vozila se proizvode sa ugraĎenim "okretnim" bravama, a ako se
ugraĎuju naknadno, mora se promeniti konstrukcija u skladu sa uputstvom proizvoĎača.
"Okretne" brave je potrebno redovno pregledati jer se smeju upotrebljavati ako su ispravne,
nepohabane i neoštećene. Posebnu pažnju treba obratiti na mehanizam za zaključavanje koji
treba da spreči pomeranje ručke tokom puta.

3.4. Kombinovanje naĉina priĉvršćivanja tereta

Da bi teret bio pravilno obezbeĎen, najčešće je potrebno kombinovati dva ili više načina
pričvršćivanja, npr. vezivanje gornjeg dela tereta kombinovati s podnim blokiranjem. Kada se
kombinuju različiti načini pričvršćivanja tereta, mora se pripaziti da sile pričvršćivanja deluju
istovremeno, a ne jedna za drugom.

3.5. Pomoćna oprema

3.5.1. Podloga protiv klizanja

Podloga i odstojnici izraĎeni od hrapavog materijala mogu se koristiti za povećanje trenja

izmeĎu platforme i tereta, kao i izmeĎu slojeva tereta. Postoje razne vrste materijala koje
stvaraju visoko trenje, kao što su tepisi, gumeni podmetači i hartija presvučena hrapavim
materijalom. Koriste se uporedo s drugim načinima obezbeĎivanja tereta. Podloga mora stvarati
trenje i imati jačinu i debljinu u skladu sa teretom (težina, površina...) i klimatskim uslovima
(temperatura, vlažnost…) koji su mogući tokom prevoza.

Upotrebom hrapavih materijala koji sprečavaju klizanje tereta smanjuje se broj potrebnih vezova.
Podloga (najčešće se koristi u delovima kvadratnog oblika, isečena na trake dužine od 5 do 20
m i širine 150, 200 ili 250 mm, debljine od 3 do 10 mm) ako se pažljivo upotrebljava može se
koristiti do 10 puta, ali ne može se koristiti ako se umasti jer tada nema svoju funkciju. Teret se
mora spustiti na podlogu pri utovaru, a ne vući ili gurati da se podloga ne bi zgužvala kada
takoĎe nema svoju funkciju.

3.5.2. "Daske za hodanje"

Odstojne daske, tzv. daske za hodanje koriste se kao stabilizatori za slojeve tereta. Obično je to
šperploča debljine oko 20 mm ili ostaci sečene drvene graĎe. Daske se stavljaju izmeĎu slojeva
tereta. Odstojne daske su pogotovo korisne kada su uspravni redovi utovareni u više slojeva.

Standardne veličine i težine su:

1) 21 x 600 x 2400 mm, oko 20 daN;

2) 21 x 1200 x 1200 mm, oko 20 daN;

3) 21 x 1200 x 2400 mm, oko 40 daN.

 Slika 25. "Daska za hodanje".

3.5.3. Drveni podmetači

Teret s velikim brojem redova i slojeva, kao što je drvena graĎa, često se mora stabilizovati
izradom krstaste blokade. Drveni podmetači s kvadratnim poprečnim profilom nisu podesni jer
se mogu okrenuti tokom rada. Odnos širine/visine poprečnog preseka mora biti najmanje 2 : 1.

3.5.4. Materijali za zamotavanje koji se skupljaju ili rastežu

Mala koleta se mogu lako i efikasno pričvrstiti za palete korišćenjem rastegljivog materijala za
zamotavanje, a da bi ta celina bila tvrĎa, potrebno ju je više puta zamotati.

Kada se koriste materijali za zamotavanje koji se skupljaju, na zamotanu paletu se stavlja

plastični poklopac koji je potrebno ugrejati kako bi se plastika skupila i time učvrstila teret.

Paleta se može smatrati stabilnom CTU ako može da izdrži nakrivljenje pod uglom od najmanje
26°, a da pri tome ne promeni značajno oblik. Materijali za zamotavanje ne koriste se za
obezbeĎivanje teškog tereta u paletama ili tereta sa oštrim ivicama koji ga mogu oštetiti.

Slika 26. Zamotavanje tereta.

3.5.5. Čelične ili plastične trake

Čelične ili plastične trake podesne su za vezivanje teškog i tvrdog tereta (npr. proizvodi od
gvožĎa i čelika) za palete. Njima su potrebni posebni zatezači i one se ne mogu dotezati.
Čelične trake za jednokratnu upotrebu (zbog jednosmernog funkcionisanja) mogu se koristiti za
pričvršćivanje tereta za palete. Palete i teret se moraju dodatno pričvrstiti za vozilo, bilo
blokiranjem, bilo vezivanjem.

Trake za jednokratnu upotrebu nisu podesne za pričvršćivanje tereta direktno za vozilo jer sile
zatezanja mogu tokom prevoza da se prenesu na sredstva za učvršćivanje i plombe čime
uklanjanje tih traka postaje rizično. Čelične trake koje su presečene i pale odmah treba pokupiti
kako se neko ne bi njima posekao i spotakao o njih. Ako se trake od tvrde tkanine koriste za
obezbeĎivanje tereta vezanog čeličnim trakama, mora se obratiti pažnja kako čelične trake ne bi
zasekle trake od tvrde tkanine.

Ako se prevozi teret u otvorenim prikolicama, ne treba upotrebljavati čelične trake jer slobodni
krajevi traka mogu da vire sa bočnih strana vozila tokom prevoza i izazovu povrede.

3.5.6. Ugaonici

Potporni ugaonici su konstruisani tako da se ne uvijaju i da stalno imaju pravi ugao. Koriste se
za raspodelu sila sa gornjih vezova na teret, a mogu biti od drveta, aluminijuma ili sličnog
materijala dovoljne snage.

Slika 27. Ugaonik.

3.5.7. Sintetički zaštitnici za trake od tvrde tkanine

Sintetički zaštitnici za trake od tvrde tkanine se stavljaju izmeĎu tereta i traka kada postoji rizik
od oštećenja traka. Zaštitnici se prave od raznih materijala, npr. od poliestera i poliuretana, i to
kao crevo ili kao navlaka.
 Slika 28. Zaštitnik za trake od tvrde tkanine.

3.5.8. Ivična zaštita za sprečavanje štete na teretu i opremi za vezivanje

Ivična zaštita od drveta, plastike, lake legure metala ili drugih odgovarajućih materijala koristi se
za preraspodelu veznih sila kako bi se sprečilo da se vezovi useku u teret, kao i za vezivanje
kratkih krajeva. Ugaonici daju istu ili bolju zaštitu, ali su tvrdi, pa raspodeljuju silu sa sredstava
za vezivanje te je izuzetno važno da ivična zaštita pravi minimalno trenje na površini tkanine
kako bi trake lako mogle da klize i raspodeljuju silu vezivanja. S druge strane, u nekim
slučajevima je dobro koristiti ivičnu zaštitu sa visokim trenjem da bi se smanjio rizik od
prevrtanja.

Slika 29. Ivična zaštita.

3.5.9. Zaštitni odstojnici

Ako oštre ivice mogu da nanesu štetu teretu, treba ih zaštititi nekim zaštitnim materijalom.
 Slika 30. Zaštitni odstojnici.

3.5.10. Nazupčene pločice

Dvostrane nazupčene pločice mogu se koristiti za spajanje raznih slojeva u istom redu tereta
umesto pokrivke za naslagani teret. Nazupčenih pločica ima u raznim veličinama i mogu se
koristiti samo s mekanim materijalima kako bi u potpunosti ušle u materijal.

Pošto se nazupčene pločice ne vide od tereta koji ih prekrije, njihovo dejstvo se ne može
kontrolisati. Nazupčene pločice mogu da oštete platformu kao i teret, pa je bolje umesto njih
upotrebiti podlogu protiv klizanja. One se ne smeju koristiti kada se prevozi opasan teret.
Nazupčene pločice su obično okrugle, prečnika 48, 62 ili 75 mm (95 mm se retko koristi).

Slika 31. Nazupčene pločice.

Za nazupčene pločice ne postoje standardi. Moraju se koristiti najmanje dve nazupčene pločice i
potrebno je najmanje 180 daN za svaku da bi ušla u drvo.

4. Izračunavanje potrebnog broja sredstava za vezivanje

Ako se sredstva za vezivanje koriste za sprečavanje klizanja i prevrtanja, potrebno je odvojeno
izračunati broj sredstava za vezivanje kojima se sprečava klizanje i broj sredstava za vezivanje
kojima se sprečava prevrtanje. Veći dobijeni rezultat je minimalni broj sredstava za vezivanje koji
je potreban. Ako se teret naslanja na prednju stranicu prikolice, težina tereta se može smanjiti za
kompenzaciju prednje stranice prilikom izračunavanja broja sredstava za vezivanje koji je
potreban za sprečavanje klizanja.

Detaljan način izračunavanja potrebnog broja sredstava za vezivanje utvrĎen je u

IMO/ILO/UNECE Uputstvu za pakovanje CTU, kao i u standardu SRPS EN 12195.

5. Pregled tokom vožnje / višestruki istovar

ObezbeĎenost teret treba redovno kontrolisati tokom prevoza , prvi put već posle nekoliko
kilometara na mestu na kome je moguće bezbedno zaustavljanje, kao i svaki put posle naglog
kočenja ili neke druge vanredne situacije u vožnji, kao i nakon dopunskog utovara ili istovara.
Kada se teret utovaruje ili istovaruje, neophodno je ponovo pričvrstiti ostatak tereta sredstvima
za vezivanje ili šipkama za blokiranje, čiji broj mora da odgovara teretu koji se obezbeĎuje.

6. Standardni i polustandardni teret (geometrijski oblici)

Pošto postoji veliki broj različitog tereta, vozila i uslova pod kojima se teret prevozi, za odreĎeni
teret su dozvoljeni načini obezbeĎivanja koji nisu navedeni pod uslovom da pružaju jednaku
obezbeĎenost tereta.

6.1. Rolne, burad ili teret cilindriĉnog oblika

Krute rolne, burad i cilindrični tvrdi teret mogu se slagati tako da se izmeĎu njih obrazuju
uspravne praznine (kada je potrebno zaštititi i sačuvati površinu i cilindrični oblik, npr. papirne
rolne) ili vodoravne praznine tako da ose tereta budu poprečne preko vozila, da bi se eventualno
kotrljanje, koje treba preduprediti visokim klinovima za blokiranje ili klinastim ležajevima, odvijalo
u smeru napred-nazad.

Kada se obezbeĎuju cilindrični predmeti, treba razmišljati o njihovom bezbednom istovaru.

Upotreba zašiljenih klinova povećava bezbednost i kontrolisanost utovara i istovara.

6.2. Papirne rolne

Slika 32. Papirne rolne u dva sloja i dva reda, s nepotpunim gornjim slojem, utovarene na ravnu
platformu s bočnim stranicama (1 i 3 - vezivanje s gornje strane, 2 - materijal za popunjavanje, 4
- blokiranje pločom, 5 - ugaonici).

U datom primeru, gornji sloj je obezbeĎen sa bočnih strana i blokiran pločama napred i nazad
kako ne bi došlo do trenja (4). Mogu se primeniti drugi vidovi blokiranja pragovima. Teret ne
ispunjava celu širinu platforme. Ugao izmeĎu vezivanja s gornje strane i platforme je veći od
60°. Blokada koja se po potrebi postavlja sa zadnje strane napravljena je od materijala za
popunjavanje (2). Za efikasnu raspodelu veznih sila, izmeĎu odeljaka za terete koriste se
ugaonici (5).

6.3. Burad

Slika 33. Velika burad poreĎana u dva sloja i četiri uzdužna reda.

U datom primeru, gornji sloj je nepotpun i teret je naslagan u kontejner ili furgon (1 - materijal za
popunjavanje, 2 - kružno vezivanje, 3 - podni materijal). Teret zauzima celu širinu kontejnera.
Punjenje (1) ili blokiranje podupiračima onemogućava kretanje nazad. Vodoravno kružno
vezivanje (2) koristi se da bi se smanjio rizik od prevrtanja tereta. Podni materijal (3) blokira
ploče kako se burad u gornjem sloju ne bi pomerala napred-nazad.
Pošto se poslednjih godina veoma povećala upotreba buradi i bačvi posebnih oblika i veličina,
napravljenih od plastike umesto metala, potrebno je pri utovaru, obezbeĎivanju takvog tereta i
oblaganju voditi računa o tome da su plastične površine klizave, posebno kada su mokre, kao i
da se plastika može deformisati pod pritiskom.

6.4. Kutije

Kutije, kao i drugi teret, moraju biti obezbeĎene tako da se ne mogu pomerati, stoga ih treba
povezati i utovarati do iste visine u istom redu (odeljak za utovar). Veličina i težina svakog
odeljka mora biti uzeta u obzir pri pravljenju proračuna za obezbeĎivanje tereta kako bi se
predupredilo klizanje i prevrtanje. Ako visina tereta premašuje visinu bočnih stranica, a ugaonici
nisu upotrebljeni, svaki deo tereta mora imati po jedan vez.

6.5. Džakovi i bale

6.5.1. Džakovi

Džakovi su obično mekan teret i stoga moraju imati potporu, posebno ako prednje, zadnje i
bočne stranice ne mogu biti upotrebljene kao blokada. Materijal za popunjavanje, daske, "daske
za hodanje", ugaonici mogu se upotrebiti za blokiranje.

6.5.2. Bale i veliki džakovi

ObezbeĎivanje bala je slično obezbeĎivanju džakova. Razlika je u tome što roba koja se prevozi
u balama (otpadni papir, seno, tkanina itd.) može biti nedovoljno obezbeĎena u svojoj ambalaži i
što postoji mogućnost da se deo tereta raspe, stoga ceo teret treba da bude pokriven nakon što
je obezbeĎen.

Slika 34. Bale u dva sloja i najviše tri reda, gornji niz nepotpun, poslagan na otvorenoj platformi
za utovar i učvršćen bočnim stranicama (1 i 3 - vezivanje s gornje strane, 2 - materijal za
popunjavanje, 4 - ugao, 5 i 6 - daske, 7 - "daske za hodanje", 8 - ugaonik).
U datom primeru, teret popunjava celu širinu platforme. Ako teret u gornjem sloju nije blizu
prednje stranice, potrebno je blokirati ga ugaonom trakom (4) i drvenom graĎom (5). U nekim
slučajevima neophodno je blokiranje materijalom za punjenje (2) i/ili ugaonom trakom (4) i/ili
graĎom (6). Ako postoji rizik da se vezovi olabave, potrebno je postaviti ugaonike (8). U
suprotnom, za učvršćivanje se moraju koristiti "daske za hodanje" (7).

6.6. Palete i palete s toĉkovima

6.6.1. "Euro" palete

Ako su kutije tereta utovarene na "euro" paletu (koja je obično od drveta i standardnih dimenzija
800 x 1 200 x 150 mm) veličine palete ili manje od palete, paleta predstavlja nosač tereta sličan
platformi bez bočnih stranica, pa ih treba vezati kako bi se predupredilo klizanje ili prevrtanje
tereta. Trenje izmeĎu površine tereta i palete važan je činilac proračuna koji se tiču
obezbeĎivanja tereta za koji se uzima u obzir odnos visine, širine i težine natovarenih paleta.

Bilo koji način obezbeĎivanja natovarenih paleta, npr. vezivanje, zamotavanje materijalom koji
se skuplja itd., može se koristiti ako teret na paleti može da izdrži bočno naginjanje pod uglom
od najmanje 26° a da se pri tome ne izobliči.

Slika 35. Teret pričvršćen za "euro" paletu.

6.6.2. Paleta sa točkićima

Palete sa stranicama obično se koriste za prevoz hrane koje se obezbeĎuju blokiranjem ili na
drugi način.
 Slika 36. Paleta s točkićima, bočnom potporom i utegama.

6.7. Ravni limovi

Ako se prevoze metalne ploče ili limovi različitih veličina, treba ih utovariti na vrh i na prednji deo
vozila uz prednju stranicu ili neku drugu pregradu kako ne bi skliznuli napred.

Nauljene ravne limove treba poreĎati jedan uz drugi i smislu bezbednosti treba ih tretirati kao i
kutije. Ako se ravni limovi utovaruju na palete, moraju biti pričvršćeni za njih na odgovarajući
način.

Za teret visoke gustine kao što su limovi ili ploče utovareni na ravnu platformu s bočnim
stubićima, kao u sledećem primeru, posebno je važno razmotriti raspored opterećenja.

Slika 37. Prednji odeljak blokiran uz prednji zid (1 - vezivanje sa gornje strane, 2 - zaštita od
habanja, 3 - materijali za popunjavanje).

Ako teret nije naslagan uz prednju stranicu koja ga sprečava da se pomera napred, neophodno
je blokirati ga materijalom za popunjavanje ili podnom blokadom, a po potrebi i njegov zadnji deo
materijalom za popunjavanje ili podupiračima. Ploče se postavljaju na platformu u jedan ili više
odeljaka za teret i stavljaju centralno. Prostor izmeĎu odeljaka za teret blokira se odgovarajućim
materijalom za popunjavanje (3). Zaštita od habanja (2) postavlja se izmeĎu traka i tereta. Ako
teret ne zauzima prostor do bočnih uspravnih stubića, blokira se odgovarajućim materijalom za
popunjavanje. Ako zadnji odeljak nije blokiran ka napred, neophodno ga je dodatno vezati.
Ravan lim ne treba prevoziti na utovarnim platformama koje nemaju stubiće ili bočne stranice.
 6.8. Dugi profili

Duge profile treba prevoziti utovarene duž vozila. Pošto mogu lako probiti prednju stranicu ili
kabinu vozača ako nisu pričvršćeni, nužno je da vozilo bude natovareno i obezbeĎeno tako da
teret predstavlja celinu, kako nijedan njegov deo ne može zasebno da se pomera. Ako veliki deo
tereta visi sa zadnje strane, to prouzrokuje problem u smislu raspodele težine, što izaziva
nestabilnost, nemogućnost upravljanja i kočenja usled nedovoljnog opterećenja prednje osovine.

Teret mora uvek biti vezan lancima ili tvrdom tkaninom koje treba pričvrstiti za vozilo na
odgovarajućim mestima za vezivanje. Vezivanje preko gornjeg dela ili vezivanje u petlju
omogućava da se teret na odgovarajući način bočno pričvrsti, a samo trenje sprečava kretanje
tereta napred. Trenje koje sprečava uzdužno pomeranje tereta i postiže se odreĎenim brojem
vezova, uz koje je nužno primeniti i dodatne mere uzdužnog pričvršćivanja, kao što je blokiranje
ili vezivanje oprugama.

Da bi teret bio uzdužno pričvršćen, treba da bude u dodiru sa prednjom ili zadnjom stranicom ili
pravilno obezbeĎen pomoću prepreke. Visina tereta ne sme da premašuje visinu prednje
stranice i moraju da se koriste uspravni stubići ili bočni podmeci koji su visoki najmanje koliko i
teret kako bi pružili dodatni bočni otpor i omogućili bezbedan istovar tereta.

Ako se koleta slažu jedno na drugo, teža treba staviti na dno, a lakša na vrh. Nijedan sloj tereta
ne sme biti veći od onog koji se nalazi ispod njega.

6.9. Grede

Grede ili slične profile treba slagati na klinaste ležajeve i obezbediti vezivanjem u petlju trakama
od tvrde tkanine.

Za teret koji nije poreĎan uz prednju ili uz zadnju stranicu, neophodna je prepreka u obliku
materijala za popunjavanje ili podupirača kako bi se sprečilo njegovo pomeranje napred,
odnosno nazad.

Vezivanje u petlju se vrši oko tereta (1). Cilindri se postavljaju na klinaste ležajeve (2).

Slika 38. Utovar greda ili sličnih profila (1 - vezivanje u petlju, 2 - klinasti ležaj).
 6.10. Kalemovi

Kalem može biti ili pojedinačni namotaj ili više povezanih namotaja poreĎanih tako da šupljine
(označene terminima "vodoravne šupljine" i "uspravne šupljine" u skladu s pravcem kojim se
protežu) formiraju cilindričnu jedinicu.

Da se kalemovi tokom prevoza ne bi oštetili i odvojili, pre utovara treba pregledati poveze i
pakovanja. Ako se kalemovi povezuju s paletama, povez mora da bude dovoljno jak da se ne
odvoje tokom utovara i istovara i tako privezani kao celina moraju biti pričvršćeni za vozilo tokom
prevoza jer nije dovoljno obezbediti samo paletu.

Teške kalemove lima treba tovariti na klinaste ležajeve i obezbediti vezivanjem u petlju trakama
od tvrdog tkanja.

6.10.1. Kalemovi širokog lima sa "vodoravnim šupljinama"

Kada se prevoze kalemovi s "vodoravnim šupljinama", vozila treba da imaju nosače kalemova
(klinaste ležajeve) na platformi za utovar. Pošto se bez dodatnog obezbeĎenja kalemovi
pomeraju tokom prevoza, mora se upotrebiti odgovarajući broj vezova kako bi se teret fiksirao.
Ako vozilo nije specijalizovano za prevoz kalemova, moraju se upakovati na paletama s
klinastim ležajevima.

Ako se prevoze teški kalemovi lima na ravnoj platformi bez bočnih stranica i velike gustine kao
što je u sledećem primeru, nužno je imati na umu raspored opterećenja.

Kalemovi lima na klinastom ležaju (2) blokirani u svim pravcima vezivanjem u petlju (1). Ugaonici
(3) su postavljeni sa svih strana.
 Slike 39. Kalemovi (1 - vezivanje u petlju, 2 - klinasti ležaj, 3 - ugaonik).

Kalemovi moraju biti bezbedno spojeni za podlogu najmanje s dve trake od tvrde tkanine ili
odgovarajućim čeličnim trakama. Vezovi moraju biti u dodiru sa površinom kalema i klinovima od
mekog drveta.

Ako nije upotrebljen nosač kalemova, kalemovi ili jedinice kalema i podloge treba vezati za
vozilo lancima ili trakama od tvrde tkanine koje imaju mehanizam za zatezanje. Prilikom
obezbeĎivanja tereta, svaki red kalemova mora se zasebno tretirati i svaki mora biti uvezan.

6.10.2. Kalemovi širokog lima sa "uspravnom šupljinom"

Slika 40. Kalemovi širokog lima sa "uspravnom šupljinom"

Kalemovi sa "uspravnim šupljinama" natovareni na platforme vozila predstavljaju teret koji je

najteže obezbediti. Na sledećoj slici prikazan je takav teret pričvršćen na odgovarajući način
lancima ili trakama od tvrde tkanine u obliku krsta kako bi se obezbedio veliki prečnik grupe
kalemova sa "uspravnom šupljinom". Stavljaju se na središnju liniju vozila, a krstasti sistem na
vrh kalema s ventilima postavljenim u šupljine. Krstasti sistem treba postaviti sa otvorenim
kanalom duž linije vozila kako bi se omogućilo uobičajeno pričvršćivanje lancima. Vezove treba
prikačiti za mesta odreĎena za pričvršćivanje i zategnuti ih na utvrĎen način.

Kalemovi sa "uspravnim šupljinama" mogu se obezbediti bez upotrebe opisane spojnice, ali u
tom slučaju trake ili lanci moraju biti pažljivo postavljeni kako bi se u potpunosti onemogućilo
pomeranje tereta. Kalemovi su gust teret relativno male zapremine, pa je potrebno da na vozilu
postoji veliki broj jakih mesta za pričvršćivanje kako bi se obezbedilo mesto za mehanizam za
zatezanje.

Za guste kalemove posebno je važno uzeti u obzir raspored opterećenja.

Lakši kalemovi mogu da se pakuju na palete i takve jedinice treba tretirati u skladu sa
uputstvima datim za obezbeĎivanje kalemova s "vodoravnim šupljinama" koji se pakuju na
palete.

Slika 41. Uvezani kalemovi.

6.11. Namotaji žice, štapovi i šipke

Namotaje žice, štapove i šipke treba grupisati u čvrste rolne i složiti po platformi kao što je
prikazano na sledećoj slici, tako da razmak izmeĎu tereta i ivice platforme bude oko 10 cm.

Prednje i zadnje rolne koje čine prvi sloj treba poslagati gusto uz prednji i zadnji zid. Ostale rolne
u prvom sloju tereta moraju se ravnomerno rasporediti izmeĎu prednjih i zadnjih rolni, paralelno
s njima. Prazan prostor izmeĎu rolni ne sme biti veći od polovine poluprečnika rolne.

Zaustavne ploče dimenzija oko 50 x 50 mm treba postaviti preko i ispod rolni da se ne bi

pomerile kada se utovare gornje rolne i postave u šupljine u nižem sloju.

Kružni vezovi se zatežu izmeĎu slojeva tako da donji sloj predstavlja čvrstu blokadu gornjem
sloju, kao što je prikazano na sledećoj slici:

Trake vezane u petlju (1) treba provući izmeĎu rolni u prvom sloju i zategnuti tako da pružaju
viseću blokadu sa obe strane donjeg sloja rolni. Gornji sloj treba blokirati kružnim vezivanjem
(2). Čelične žice (nisu isto što i čelične trake koje se koriste za druge načine obezbeĎivanja
tereta), potrebno je vezati u petlju da bi se blokirao teret s bočnih strana (1).
Slika 42. Dva reda rolni poslaganih na platformu kontejnera sa zadnjim zidovima.(1 - vezivanje u
petlju, 2 - kružno vezivanje).

6.12. Uspravne CTU i odlivci

Velike CTU i odlivci moraju da budu obezbeĎeni i lancima i odgovarajućim napravama za

blokiranje.

Slika 43. Velika CTU obezbeĎena vezivanjem u petlju i blokadom na platformi bez bočnih
stranica (1 - priključci za vezivanje, 2 - vezivanje u petlju, 3 - drvena podloga, 4 - podupirači koji
onemogućavaju kretanje tereta napred, 5 - podupirači koji onemogućavaju kretanje tereta
nazad, 6 - drvene šapice, 7 - zadnji podupirači).

Koleto je postavljeno na drveno postolje na platformi bez bočnih stranica. Koleto je obezbeĎeno
sa bočnih strana vezivanjem u petlju (2). Koleto je obezbeĎeno podupiračima (4) i (5), drvenim
šapicama (6), kao i zadnjim podupiračama (7). Koleto se postavlja na drveno postolje (3) i
obezbeĎuje sa bočnih strana lancima vezanim u petlju (2). Koleto se uzdužno obezbeĎuje
podupiračima za blokiranje s prednje (4) i sa zadnje strane (5). Da bi se teret efikasno blokirao,
podupirači za blokiranje moraju biti podignuti pomoću drvenih šapica (6), a daske (odstojnici)
tada su ukošene.

Podupirač za dvostruko blokiranje se primenjuje, kao što je prikazano, kada se dve zadnje i/ili
prednje noseće grede karoserije s ravnom platformom koriste da absorbuju silu koja deluje na
prednju ili zadnju stranicu. Ako su prednji ili zadnji deo (zadnja stranica, zadnji zid ili vrata)
napravljeni tako da absorbuju sile koje deluju uzdužno, a koje se ravnomerno rasporeĎuju celom
širinom utovarne platforme, mora biti primenjen trostruki (koji ima tri odstojne daske) podupirač
za blokiranje. Podupirači za blokiranje moraju biti pričvršćeni bočno, osim kada platforma ima
bočne stranice a daske prekrivaju celu širinu platforme.

Kada je u pitanju teret velike gustine, nužno je obratiti pažnju na rasporeĎivanje opterećenja.

Slika 44. ObezbeĎivanje tereta dvostranom blokadom, vezivanjem s gornje strane i

podupiračima za blokiranje na ravnoj platformi bez bočnih stranica (1 - vezivanje sa gornje
strane, 2 - dvostrane blokade za bočno blokiranje, 3 - materijal podloge, 4 - podupirači koji
onemogućavaju kretanje tereta napred, 5 - podupirači koji onemogućavaju kretanje tereta
nazad, 6 - drvene šapice, 7 - drveni klinovi, 8 - unakrsno postavljene daske, 9 - zadnji
podupirači).

Koleto je postavljeno na dve bočne podloge za dvostrano blokiranje (2) koje s vezivanjem s
gornje strane (1) obezbeĎuje paket s bočnih strana.

Teret se uzdužno obezbeĎuje podupiračima za blokiranje (4) i (5), drvenim šapicama (6), kao i
zadnjim podupiračima (9). Koleto je postavljeno na dve dvostrane blokade (2) s postoljem (3) i
zadnjim drvenim klinovima (7) i unakrsno postavljenim daskama (8) koje prenose bočne sile na
ivicu platforme. Osnova treba da bude oko 5 mm viša od unakrsno postavljenih dasaka
(napravljenih od čelika) kako bi se izbegao kontakt čelika sa čelikom. Svaka strana mora biti
odgovarajuće snage, po mogućstvu u granicama prihvatljive bezbednosti.

Pretpostavlja se da i koleto i ivica platforme mogu da izdrže opterećenja na visokim tačkama. U

suprotnom, broj dvostranih blokada mora biti povećan, čime bi se srazmerno smanjila sila. Ako
se primenjuju više od dve dvostrane blokade, svi podložni slojevi tereta moraju biti fiksirani
uzdužno pošto se ne može predvideti statičko opterećenje kada se koriste tri ili više od tri
dvostrane blokade (teret bi mogao da leži samo na nekim od postavljenih dvostranih blokada).
Koleto se obezbeĎuje dužinski podupiračima za blokiranje njegovog pomeranja napred (4) i
nazad (5), koji su predviĎeni za odreĎene sile pritiska. Zadnji podupirači (9) sa spojevima na
platformi, moraju biti odgovarajuće snage.

Slika 45. Četvorodelno krstasto vezivanje na prikolici za prevoz mašina (1 - vezovi, 2 - materijal
podloge, 3 - podupirač za blokiranje kretanja tereta napred, 4 - klinaste podloške za vozila).

Koleto je obezbeĎeno i blokirano vezivanjem (1). Teret se može obezbediti spreda podupiračima
za blokiranje (slika 45, A, tačka 3) ili klinastim podloškama za vozila (slika 45, B, tačka 4) kako bi
se smanjilo zatezanje vezova.

Veliki odeljak za teret koji je prikazan na prethodnoj slici, može se postaviti samo direktno na
ravnu platformu ako je jedna od površina koje se dodiruju napravljena od drveta ili materijala koji
stvara jednako trenje. Ako postoji bilo kakva mogućnost da se metal dodiruje s metalom, mora
se postaviti "daska za hodanje" izmeĎu tereta i platforme. Četiri veza (1) od lanaca ili drugih
odgovarajućih sredstava za vezivanje stavljaju se simetrično, bočno i uzdužno izmeĎu
priključaka na koletu i ivica platforme. Ako su koleta teška, napred ih treba blokirati
podupiračima za blokiranje (slika 45, A, tačka 3) ili klinastom podloškom za vozilo (slika 45, B,
tačka 4).

6.13. Viseći teret

Viseći teret, npr. meso, mora biti pravilno obezbeĎen da se ne bi ljuljao ili pomerao na drugi
neprihvatljiv način kojim mu se pomera težište, što može onemogućiti upravljanje vozilom i
izazvati njegovo prevrtanje (neobezbeĎen viseći teret počinje da se ljulja uzdužno pri ubrzanju ili
usporavanju kretanja vozila i nastavlja da se ljulja u istom pravcu i kada vozilo promeni pravac).
 Slika 46. Ljuljanje visećeg tereta tokom i posle skretanja vozila.

Vozila koja se koriste za prevoz mesa treba da budu opremljena šinama i kliznim kukama. Šine
treba da sadrže šarke za blokiranje, na odstojanju od 1 m do 1,5 m kako bi se predupredilo
poskakivanje ili klizanje mesa usled kretanja ili kočenja vozila. Kada se utovara na vozilo, meso
bi trebalo rasporediti ravnomerno po šinama i postaviti šarke za blokiranje. Ako se vrši delimičan
utovar, ostatak tereta treba ravnomerno poreĎati i postaviti šarke za blokadu, kao i očistiti pod
od krvi, masnoće, vode i sl. kako ne bi bio klizav.

6.14. Teĉni rinfuzni teret

Tečni teret ili teret koji se ponaša kao tečnost (npr. zrno ili brašno) prevozi se u cisternama.
Stvara iste probleme kao i viseći teret (ako su cisterne ili slične CTU delimično napunjene, teret
počinje da se pomera, ljulja kada vozilo ubrza ili uspori kretanje, ili skrene pod uglom, usled
čega se pomera težište tereta i samog vozila što može onemogućiti upravljanje vozilom i izazvati
njegovo prevrtanje). Zbog toga je potrebno da cisterne budu napunjene do vrha, odnosno
ispražnjene do dna, a kada to nije moguće, moraju se upotrebiti cisterne sa pregradama koje
sprečavaju pomeranje tereta u delimično natovarenim cisternama.

7. Zahtevi koji se tiču specifičnih tereta

7.1. Opšti teret

Ako se utovaruju različite vrste tereta u isto vozilo, potrebno je uzeti u obzir razlike u težini i
obliku CTU, kao i čvrstoću ambalaže i osobine robe, što pojedinačno ili u kombinaciji s drugim
teretom predstavlja opasnost.

7.1.1. RasporeĎivanje težine tereta

Kada se teret utovaruje na vozilo, njegovo težište mora biti što niže kako bi bio što stabilniji pri
kočenju, ubrzavanju ili promeni pravca kretanja vozila. Težak teret treba postaviti na dno i što
bliže centru platforme vozila, odnosno uzeti u obzir osovinsko opterećenje.

7.1.2. Čvrstoća ambalaže

Teret koji ima meko pakovanje obično je lagan, pa ga treba postaviti u gornje redove da bi se
izbegli problemi s rasporeĎivanjem težine, ili bi takav teret trebalo staviti u odvojene odeljke.
 7.1.3. Blokiranje

Pravougaonim blok pakovanjem različitih veličina teret se može uspešno blokirati uz prednju,
zadnju i bočne stranice.

7.1.4. Materijal za popunjavanje

Prazan prostor izmeĎu CTU koji nastaje kada su one različitog oblika i veličine, mora se popuniti
materijalom koji pruža odgovarajuću potporu i stabilnost teretu.

7.1.5. Palete

Palete omogućavaju da se pojedinačni delovi tereta slične veličine i slične prirode spakuju u
CTU i tako lakše utovaruju, obezbeĎuju i prevoze, pod uslovom da su pravilno obezbeĎeni.

7.2. Drvena graĊa kao teret

GraĎa u rasutom stanju i rezana graĎa su tzv. živ teret koji se mora obezbediti tako da se
onemogući pomeranje njegovih pojedinačnih delova. GraĎa stoga ne sme da bude utovarena do
vrha ili na drugi način koji stvara nestabilnost vozila ili samog tereta.

Kao i drugi teret, graĎa mora biti postavljena uz prednju stranicu ili umetnutu blokadu, odnosno
mora biti privezana.

7.2.1. Sečena graĎa

Sečena graĎa se prevozi u standardnoj ambalaži. Ako se koristi plastična prekrivka, ona
smanjuje koeficijent trenja graĎe, pa je potrebno graĎu uvezati u koleta trakama ili žicom na
krajevima i proveriti njihovu bezbednost pre utovara, a po utovaru ceo teret na odgovarajući
način pričvrstiti za vozilo.

Slika 47. Standardizovano pakovanje sečene graĎe.

Standardizovana koleta ove vrste treba da budu utovarena na ravnoj platformi sa stubićima ili
bočnim stranicama i obezbeĎena tako što su s gornje strane vezana trakama.
 Slika 48. Sečena graĎa u koletima na ravnoj platformi s centralnim stubićima (1 - vezivanje s
gornje strane, 2 - kružno vezivanje, 3 - centralni stubići, 4 - trake za pakovanje (obično čelične
trake), 5 - materijal podloge, 6 - prekrivka).

Pakovanja graĎe s grubim četvorougaonim presecima grupišu se čeličnim trakama (4), pa se

reĎaju uz centralne stubiće (3). Prednji deo tereta se reĎa uz prednju stranicu. Po potrebi se
koristi kružno vezivanje (2), koje čvršće povezuje donje parove pakovanja.

Slika 49. Sečena drvena graĎa u pakovanjima na ravnoj platformi s bočnim stranicama.

7.2.2. Balvani

Pri utovaru balvana neophodno je držati se opštih principa koji se tiču rasporeĎivanja
opterećenja, slagati teret uz prednju stranicu ili umetnutu potporu, kao i vezati teret lancima ili
trakama od tvrde tkanine za vezivanje s tim da se vezovi mogu zategnuti pomoću kolenastog
zavrtnja ili uzengije. Teret i vezovi se moraju pregledati pre prelaska sa šumskog puta na javni
put i moraju se redovno proveravati tokom prevoza i dotezati po potrebi.
Prevoz balvana koji su utovareni tako da leže preko vozila i oslanjaju se na prednju i zadnju
ogradu nije bezbedan, stoga se moraju utovariti tako da leže duž vozila u nekoliko gomila, od
kojih svaka ima uspravno uporište (stubiće).

7.2.2.1. Uzdužno naslagana graĊa

Svaki balvan ili deo graĎe koji štrči mora biti obezbeĎen s najmanje dva uspravna držača
(stubića) koji moraju da budu dovoljno jaki ili opremljeni lancima sa gornje strane kako bi se
sprečilo razdvajanje tereta. Balvani koji su kraći od razmaka izmeĎu dva uspravna držača treba
da budu stavljeni usred tereta, a svi balvani treba da budu postavljeni naizmenično od prednjeg
ka zadnjem delu kako bi se obezbedila pravilna raspodela tereta. Na mestu gde graĎu drže dva
uspravna držača, krajevi graĎe treba da prelaze iza držača najmanje 30 cm.

Centar levog ili desnog vrha bočno poslagane graĎe ne sme biti viši od stuba. Vrh graĎe koja se
nalazi u sredini mora biti viši od bočno poslagane graĎe i da natkriljuje teret kako bi se vezovi
mogli adekvatno zategnuti, kao što je prikazano na sledećoj slici:

Slika 50. Pravilno i nepravilno utovareni balvani.

Teret ne sme da bude viši od prednje stranice vozila.

Povezi s gornje strane moraju da budu zategnuti preko svakog dela tereta (hrpe graĎe) na
sledeći način:

a) najmanje jedan vez ako su balvani s korom dužine do 3,3 m;

b) najmanje dva veza ako su balvani duži od 3,3 m ili ako im je kora uklonjena.

Povezi s gornje strane treba da budu postavljeni poprečno izmeĎu svakog prednjeg i zadnjeg
para bočnih stubova. Nije dozvoljeno koristiti samo jedan lanac provučen izmeĎu uspravnih
držača bez obzira na to koliko je dobro obezbeĎen.

7.2.2.2. Popreĉno naslagana graĊa

GraĎa naslagana poprečno na ravnu platformu vozila ne može se obezbediti primenom

utvrĎenih načina pričvršćivanja, kao što je vezivanje trakama ili lancima koji se prebacuju preko
gornjeg dela tereta od prednjeg do zadnjeg dela vozila i ukrštaju, već se moraju se koristiti
odgovarajuće bočne ograde, a teret ne sme biti viši od njih.
 Slika 51. Poprečno utovarena graĎa na vozilo s bočnom ogradom.

7.2.3. Celo drvo

Vozila koja prevoze celo drvo moraju biti opremljena kaskadama i stubovima koji su dovoljno jaki
da obezbede teret. Teret se mora vezati najmanje s tri lanca ili trake od tvrde tkanine, od kojih
se jednim moraju vezati grane koje vise ili središnji deo tereta nepravilnog oblika, a vezovi
moraju biti zategnuti pomoću kolenastog zavrtnja ili uzengije.

7.3. Veliki kontejneri ili velika i teška pakovanja

ISO-kontejneri i slični nosači tereta sa "okretnim" bravama ili drugim sličnim mehanizmima za
zaključavanje treba prevoziti na utovarnim platformama s bravama za kontejnere. Veliki
kontejneri za drumski prevoz, čija je ukupna masa manja od 5,5 tona, sa teretom ili bez tereta,
treba obezbediti isto kao što se obezbeĎuje kutija, ali sa dodatnim drvenim daskama i
vezivanjem s gornje strane na svakom kraju kontejnera, čija dužina mora da bude najmanje 0,25
m po toni mase kontejnera. Za razliku od tereta koji se pakuje u kutiju i rasprostire svoju masu
na veću površinu, kontejneri su napravljeni da stoje na naglavcima za "okretne" brave ili
nožicama koje kao ispupčenja vire iz svakog ugla kontejnera. Ako se prevoze teški kontejneri,
odreĎeni delovi platforme trpe visoko opterećenje, o čemu se mora voditi računa.

Velika i teška pakovanja mogu se obezbediti kao i kutije, tj. vezovima preko gornjeg dela, a da
teret ne bi destastabilizovao vozilo, pakovanje mora biti postavljeno na posebno mesto duž
platforme. Praznine izmeĎu pakovanja i prednje i zadnje stranice vozila moraju biti popunjeni
odgovarajućim materijalom.

Kontejneri ISO mase veće od 5,5 tona treba da se prevoze isključivo na vozilima koja su
opremljena "okretnim" bravama. Ako su najmanje četiri "okretne" brave pravilno upotrebljene i
zaključane za svaki kontejner, teret je pravilno obezbeĎen i nije ga potrebno dodatno blokirati.

Slika 52. Kontejner sa "okretnim" bravama na platformi.

Kontejner ISO se utovaruje na ravnu platformu s bočnim stranicama.

Teret je bočno blokiran u osnovi drvenim daskama (1) koje popunjavaju prostor izmeĎu bočnih
stranica vozila i tereta.

Prikazani način obezbeĎenja tereta primenjuje se samo za prevoz u drumskom saobraćaju.

Slika 53. Prazan kontejner na ravnoj platformi bez "okretnih" brava, ali opremljen bočnim
stranicama (1 - drvene daske, 2 - vezivanje unazad, 3 - vezivanje unapred).

Kontejner ISO se utovaruje na ravnu platformu vozila bez bočnih stranica.

Teret se obezbeĎuje bočno vezivanjem u petlju (4).

Prikazani način obezbeĎenja tereta primenjuje se samo za prevoz u drumskom saobraćaju .

Slika 54. Prazan kontejner na platformi vozila bez "okretnih" brava i bočnih stranica (2 -
vezivanje unazad, 3 - vezivanje unapred, 4 - vezivanje u petlju).

7.4. Izmenjivi transportni sud bez brava za kontejnere

Način na koji se obezbeĎuje izmenjivi transportni sud zavisi od toga da li ima ugaone odlivke
ISO ili je opremljen posebnim šarkama za pričvršćivanje ili alkama za vezivanje, ali sistem za
pričvršćivanje tereta koji se primenjuje mora ispunjavati pravila koja se tiču obezbeĎivanja
tereta.
Sredstva za vezivanje i druga bezbednosna oprema treba da budu privezani za kontejnere samo
na onim mestima na kontejneru koja su za to predviĎena, kao što su alke za vezivanje ili
posebne šarke. Mesta za vezivanje na kontejneru treba redovno proveravati pošto moraju biti u
ispravnom stanju i sva treba da budu upotrebljena da bi se pravilno obezbedio kontejner na
platformi vozila.

7.5. "Skip" kontejneri

Kada se utovare na vozilo, "skip" kontejneri moraju biti obezbeĎeni na odgovarajući način da sile
kretanja pri vožnji ne bi negativno uticale na njih. Ručke za podizanje treba da budu pravilno
postavljene za kretanje, a lanci za utovar moraju biti pravilno poreĎani pre pokretanja vozila.
"Skip" kontejneri se mogu prevoziti samo ako su privezani odgovarajućim trakama ili lancima.
Da bi se izbegli problemi tokom prevoza, vozač treba da zna šta je sadržaj "skip" kontejnera i
kako je napunjen, pa ako postoji rizik da sadržaj ispadne ili bude oduvan sa vrha odeljka za teret
usled strujanja vazduha, potrebno je postaviti pokrivku ili mrežu.

Slika 55 - "Skip" kontejner na ravnoj platformi s ručkama za podizanje (1 - vezivanje unazad, 2 -

vezivanje unapred).

"Skip" kontejner bočno obezbeĎen ručkom za podizanje.

Prikazani način obezbeĎenja tereta primenjuje se samo za prevoz u drumskom saobraćaju.

"Skip" kontejneri se mogu prevoziti i na običnim vozilima s platformom ako su dobro obezbeĎeni
odgovarajućim trakama od tvrde tkanine ili lancima.
 Slika 56. "Skip" kontejner na ravnoj platformi bez ručaka za podizanje.

7.6. Slaganje robe u kontejnere

Za bezbedan prevoz tereta u kontejnerima, potrebno je poštovati sledeća pravila za slaganje

tereta u kontejner:

a) teret ne sme da preĎe dozvoljenu količinu tereta za kontejner;

b) teret mora da bude jednako rasporeĎen po podu kontejnera, ni u kom slučaju ne sme biti više
od 60% ukupne mase tereta na jednoj polovini kontejnera jer se može preopteretiti osovina;

v) teži teret ne treba stavljati na lakši teret i težište natovarenog kontejnera treba da bude ispod
srednje tačke njegove visine;

d) teret u kontejneru treba obezbediti od svih sila koje se mogu pojaviti tokom prevoza, tj. treba
da bude tesno upakovan.

Kada su kontejneri napunjeni, potrebno je preduzeti korake da teret i materijal za obezbeĎivanje

tereta ne ispadnu nakon otvaranja vrata, za šta se mogu upotrebiti sredstva za vezivanje od
tvrde tkanine, mrežice ili ograda od drveta ili metala. Vrata moraju biti zaključana, što
podrazumeva da mehanizam za zaključavanje mora biti u ispravnom stanju.
 7.6.1. Pogled odozgo

Slika 57. A) Slobodna čelična burad obezbeĎena trakama sa zatezačem, fiksiranim za ram
kontejnera. B) Slobodna burad u dva nivoa po četiri reda.

Kombinovani kontejner za tečnost i teret koji se rasipa - Intermediate bulk container (u daljem
tekstu: IBC) u ISO kontejneru, u dva nivoa, obezbeĎen.

Kombinacija kontejnera IBC, blokiranih vodoravnim daskama, praznine popunjene vazdušnim

jastucima ili sličnim materijalom.
 Slika 58. Kontejneri IBC naslagani u dva nivoa u kontejner.

7.7. Neupakovan teret koji se rasipa

Neupakovan teret koji se rasipa je teret koji se ne može spakovati u ambalažu, npr. pesak,
balast, agregati itd., pa se prevozi vozilima sa otvorenom karoserijom, npr. za prevoz otpadnog
materijala koristi se izmenljivi "skip" kontejner (kontejner bez gornje stranice) i koji se obično
rasipa kroz rupe u karoseriji ili sa vrha tereta prilikom podizanja, usled vetra.

Prostor za teret treba držati u dobrom stanju kako bi se smanjio rizik od rasipanja tereta.
Posebnu pažnju treba obratiti na stranice koje se mogu obarati i zglobne zadnje stranice jer ako
su oštećene ili iskrivljene, može se tokom prevoza izgubiti deo tereta.

Sva mesta na kojima se karoserija vezuje za šasiju, kao i karoserijski fitinzi, kao što su zglobovi i
spone, mehanizmi za zaključavanje zadnje oborive stranice, pričvršćivači oborivih bočnih strana
itd. treba da budu u ispravnom stanju.

Stranice vozila treba da budu dovoljno visoke, ne samo da u potpunosti zadrže teret, već i da
spreče ispadanje ili raspršivanje tereta tokom prevoza.

Prostor za teret treba da bude pokriven ako postoji rizik od ispadanja ili raspršivanja tereta s
vrha vozila. Vrsta pokrivke zavisi od tereta koji se prevozi, pesak, pepeo i metalne strugotine se
uvek moraju pokriti odgovarajućom ceradom, a teret kao što je metalni i graĎevinski otpad treba
pokriti mrežicom čiji otvori moraju biti manji od najmanjih delova predmeta koji se prevoze, a
mreža mora biti dovoljno jaka da spreči njihovo ispadanje.

7.8. Ploĉe poslagane na ravnoj platformi sa A-postoljem

Betonske, staklene ili drvene ploče mogu se slagati na ravnoj platformi pomoću A-postolja.
Postolja se moraju dodatno obezbediti na platformi.
 Slika 59. Ploče poslagane po ravnoj platformi pomoću A-postolja. Prednji deo je blokiran uz
prednji zid, a prostor izmeĎu delova tereta je blokiran odgovarajućim materijalom za
popunjavanje (3).

Ako teret nije poslagan uz prednju, odnosno zadnju ploču, potrebno ga je da se ne bi pomerao
napred, odnosno nazad blokirati materijalom za popunjavanje ili ugaonim trakama,
podupiračima. Ploče se oslanjaju na A-postolja i privezane su preko vrha. Po potrebi, prostor
izmeĎu delova tereta blokira se odgovarajućim materijalom za popunjavanje. Zaštitnici od
habanja se stavljaju izmeĎu traka i tereta.

7.9. Prenosiva postrojenja / graĊevinska oprema / pokretne mašine

Za prevoz velikih mašina, postrojenja ili vozila posebne namene čije je kretanje zabranjeno na
putevima potrebno je da su opremljeni mestima za vezivanje ili da su privezani po šemi
vezivanja koju preporučuje proizvoĎač, a prevoze se posebnim vozilima koja su posebno
izraĎena za lak utovar i istovar takvog tereta i koja imaju ugraĎena mesta za pričvršćivanje,
kačenje i privezivanje. Laka prenosiva postrojenja se mogu prevoziti vozilima opšte namene koja
omogućavaju isti nivo bezbednosti kao kad se koristi vozilo posebne namene.

Visok teret može da ošteti nadvožnjake, pa je nužno da vozač zna tačnu visinu tereta i njegovu
širinu na toj visini. Teret sa visokim težištem može da ugrozi stabilnost vozila, pa se mora
prevoziti vozilima s niskom platformom.

Vozila sa točkovima ili gusenicama moraju da budu privezana i zakočena na vozilu, i uz to

pričvršćena kombinacijom vezivanja i pričvršćivanja kojim se sprečava njihovo pomeranje
napred ili nazad uz sredstva za blokiranje koja je dobro utvrĎena i koja podupiru točkove ili
gusenice ili neki drugi deo tereta koji se prevozi.

Svi pokretni sklopovi, kao što su strela dizalice, konzola, duga greda, kabina itd. moraju ostati na
mestu koje proizvoĎač preporučuje za prevoz i moraju se obezbediti kako bi se sprečilo njihovo
pomeranje.

Pre stavljanja mašine na prikolicu, mora se ukloniti sva prljavština koja može da otpadne i omete
saobraćaj na putu ili ošteti druga vozila. Rampa, gume mašine i pod prikolice moraju biti bez
ulja, masti, leda i sl. da se mašina ne bi klizala.
Kada je mašina utovarena i motor isključen, pritisak u hidrauličkom sistemu se mora osloboditi
pomeranjem svih kontrolnih poluga na svim mestima. To se mora uraditi najmanje dva puta, a
kontrole treba postaviti tako da spreče pomeranje prateće opreme tokom prevoza. Džakovi, alati
ili drugi teški predmeti ne smeju da budu nepričvršćeni u kabini postrojenja koje se prevozi i svi
predmeti koji su izvučeni iz mašine, poput kanti, grabilica, sečiva, lopata i ureĎaja za podizanje
moraju se vezati za pod vozila.

Mašinu treba postaviti na platformu vozila tako da joj pomeranje napred sprečava npr. kuka,
stepenik ili prednja stranica vozila za prevoz ili poprečnom pregradom koja je provučena kroz
platformu za šasiju vozila.

Prenosivo postrojenje i njegovi odvojeni delovi moraju da budu tako postavljeni da se ne preĎu
propisane granice osovinskog opterećenja i da ne bude ugroženo bezbedno upravljanje vozilom.
Klirens izmeĎu donjeg dela niskopodnih teretnih vozila i puta mora se proveriti kako se vozilo za
prevoz ne bi nasukalo.

Mašine sa točkovima i gusenicama moraju biti pričvršćene kako bi što manje poskakivale zbog
truckanja koje se prenosi sa vozila i koji pojačavaju gume ili amortizeri mašina. Amortizere
mašine treba zaključati, a poskakivanje smanjiti vezivanjem ili pričvršćivanjem. Ako to nije
moguće, ram ili šasija mašine treba da bude na blokovima ili cela površina gusenica ili bubnjeva
i najmanje pola širine gume moraju biti oslonjeni na platformu vozila. Ako gusenice izlaze iz
okvira vozila, potrebno je da ram ili šasija mašine imaju potporu.

Da se mašina ne bi pomerala napred, nazad ili bočno, mora da bude pričvršćena lancima ili
trakama od tvrde tkanine koje se vežu na mestima za pričvršćivanje na vozilu. Svi vezovi moraju
da imaju mehanizam za zatezanje. Kada se odreĎuje broj mesta za pričvršćivanje tereta, moraju
se uzeti sledeći faktori u obzir:

a) potreba da se mašina postavi tako da se ostvari ispravan raspored opterećenja koji je u

skladu sa propisanim osovinskim opterećenjem i da se osigura da upravljanje vozilom nije
ugroženo;

b) koji su drugi elementi za blokiranje tereta ugraĎeni u vozilo;

v) da li mašina koja se prevozi ima točkove, gusenice ili valjak;

g) težina mašine;

d) treba koristiti najmanje četiri tačke za pričvršćivanje.

Ako se prevoze prenosiva postrojenja - vozila sa dizalicama, radnim platformama, potpornim

nogarama itd., moraju se uzeti sledeći faktori u obzir:

a) visok teret može da bude opasan za mostove i vozač mora da zna visinu vozila i da je ima
zapisanu na vidnom mestu u svojoj kabini;

b) svi pokretni sklopovi moraju biti na mestu i zakočeni ako je to moguće, u skladu sa
preporukom proizvoĎača.
 7.9.1. UreĎaji za pričvršćivanje

Osim posebne opreme za fiksiranje, izbor materijala za privezivanje prenosivih postrojenja je

ograničen na lance, sajle, trake od tvrde tkanine i njihove mehanizme za zatezanje i spajanje.

Kad se poprečna greda (od jedne do druge strane) koristi kao pregrada, ona mora biti dobro
fiksirana kako bi se sva nametnuta opterećenja prebacila na šasiju vozila. Ako su pojedinačni
točkovi ili doboši fiksirani blokovima ili klinovima, oni moraju biti dovoljno čvrsti da se ne slome i
da budu bezbedno pričvršćeni za platformu vozila.

Vezovi ili oprema za pričvršćivanje mogu se kačiti samo za one delove prenosivih postrojenja
koji imaju dovoljno snage da izdrže sile koje nastaju tokom prevoza. Kada je postrojenje
opremljeno mestima za vezivanje, potrebno je baš njih koristiti, a vozilo obezbediti u skladu sa
uputstvom proizvoĎača. Pre vezivanja za mesta za podizanje, treba proveriti da li su dobra za
pričvršćivanje.

Posle prvih nekoliko kilometara preĎenog puta treba proveriti da se utovarena mašina ne
pomera i da su sredstva za pričvršćivanje u dobrom stanju, a iste kontrole su neophodne i dalje
tokom prevoza.

Slika 60. Vozilo sa točkovima, unakrsno vezano za prikolicu s mesta za pričvršćivanje označenih
sa X.

7.10. Vozila
Vozila i (polu)prikolice treba prevoziti isključivo vozilima za tu namenu jer ona imaju dovoljan broj
odgovarajućih mesta za vezivanje i sistem obezbeĎivanja takvog tereta treba da prati isti
osnovni princip koji važi za prevoz prenosivih postrojenja, uz sledeće:

1) vozilo ili (polu)prikolica se moraju prevoziti uz podignutu "parking" kočnicu;

2) ureĎaj za upravljanje vozilom mora biti zaključan i točkovi blokirani klinovima;

3) menjač mora biti u najmanjoj brzini;

4) klinovi treba da budu bezbedno pričvršćeni za platformu vozila.

Vozilo ili (polu)prikolica koji se prevoze treba da budu tako smešteni da njihova težina u
potpunosti ima potporu na vozilu. Ako je potrebno, mogu se koristiti separatori da bi se izbegla
visoko lokalizovana opterećenja koja mogu nastati zbog npr. nogara poluprikolice.

Pošto trenje koje se stvara izmeĎu guma i platforme i podignuta "parkirna" kočnica nisu dovoljni
da spreče pomeranje, vozilo ili (polu)prikolica treba da budu privezani za vozilo odgovarajućom
opremom za vezivanje. Potrebno je na svakom vezu koristiti mehanizam za zatezanje, a vezovi
koji treba da spreče pomeranje tereta napred i nazad treba da budu pod uglom manjim od 60° u
odnosu na vodoravnu ravan kako bi se postigao najbolji efekat. Posle prvih nekoliko kilometara
puta, treba proveriti da li je zategnutost vezova dobra, a to treba učiniti i s vremena na vreme
tokom prevoza i dotegnuti ih ako je to potrebno.

Vezove treba kačiti na delove vozila, osovine ili šasije vozila i (polu)prikolice koji odgovaraju za
to. Treba paziti da ne doĎe do naprezanja ili štete na delovima vozila, kao što su kočione cevi,
creva, električni kablovi itd. zbog vezivanja preko njih ili u njihovoj blizini. Ako je prevoz
utovarenih vozila neophodan, onda se mora obratiti posebna pažnja na više težište vozila koje
se prevozi i moguć gubitak stabilnosti prilikom kočenja ili ulaženja u krivinu, što se delimično
može izbeći dodatnim vezovima za šasiju vozila ili (polu)prikolicu.

Sva slobodna oprema vozila ili (polu)prikolica koje se prevoze mora biti bezbedno naslagana.
Ako se prevozi više od jedne (polu)prikolice, onda svaka prikolica treba da bude privezana za
onu na kojoj se nalazi, a sve zajedno treba da budu privezane za vozilo.
 Slika 61. Prevoz (polu)prikolica na vozilu.

7.11. Prevoz putniĉkih vozila, "dostavnih" vozila i malih prikolica

7.11.1.

Ova vozila se najbolje obezbeĎuju kombinacijom vezivanja i blokiranja, što nije neophodno ako
su ispunjeni uslovi iz tačke 7.11.6.

7.11.1.1.

Ako se vozilo prevozi na platformi koja je ili vodoravna ili nakrivljena ka napred do 10°, potrebno
je upotrebiti blokade. Dva bloka se stavljaju ispred prednjih točkova i dva iza bilo kog para
točkova. Vezove traba staviti na prednje točkove. Ako je ukupna težina veća od 3 500 daN,
vezove treba staviti i na prednje i na zadnje točkove. Blokovi se stavljaju ispred i iza svih
točkova. Kada se prevoze prikolice, šipka za vuču mora da bude adekvatno obezbeĎena kod
spojnice ili što je bliže moguće.

7.11.1.2.

Ako se blokade ne mogu postaviti ispred prednjih točkova, onda se postavljaju ispred zadnjih
točkova, koji moraju biti i privezani.

7.11.1.3.
Ako se vozilo prevozi na platformi čiji je ugao veći od 10° ka prednjem delu vozila, dva bloka se
moraju postaviti ispred prednjih točkova i dva iza zadnjih točkova. I prednje i zadnje točkove
treba privezati.

7.11.1.4.

Ako se blokovi ne mogu postaviti ispred prednjih točkova, onda se oni postavljaju ispred zadnjih
točkova.

7.11.1.5.

Ako se vozilo prevozi na platformi čiji je ugao veći od 10° ka zadnjem delu vozila, moraju se
koristiti blokovi. Blokovi se stavljaju ispred i iza prednjih točkova vozila koje se prevozi. Blokirani
točkovi se i privezuju.

7.11.2.

Da ne bi došlo do pomeranja na vozilu za prevoz, teret se blokira upotrebom dobro fiksiranih

prirubnica, blokova, šipki i sličnih sredstava koja su pričvršćena uz spoljne strane točkova vozila
koje se prevozi, i to na visini od najmanje 5 cm.

Ako je vozilo posebno napravljeno za prevoz putničkih vozila i prikolica i ako njegova platforma
ima žlebove, ograničene prirubnicama koje su najmanje 5 cm visine i koje dozvoljavaju najviše
30 cm slobodnog hoda po vozilu za prevoz, ispunjeni su zahtevi za blokiranjem tereta.
7.11.3.

Blokade ili klinovi koji se koriste za sprečavanje kretanja tereta po dužini treba da budu
postavljeni uz gumu vozila koje se prevozi. Visoki klinovi moraju imati visinu koja odgovara
trećini poluprečnika točka koji se blokira i moraju biti pričvšćeni kako bi sprečili pomeranje tereta
po platformi vozila za prevoz.

7.11.4.

Vezove treba postaviti tako da vuku vozilo direktno ka platformi (vez treba da pravi pravi ugao s
platformom vozila za prevoz). Svi vezovi za par točkova moraju biti dovoljno jaki da izdrže silu
od 2 x Q (masa vozila u kg) daN usmerenu nagore. Kao alternativa vezivanju točkova, može se
primeniti vezivanje za osovinu. Ako se vez može tako postaviti da teret ne klizi duž osovine i ako
je dovoljno snažan, nije potreban drugi vez po osovini.

7.11.5.

Površina platforme vozila za prevoz treba da bude veoma otporna da bi sprečila klizanje vozila
koje se prevozi.

7.11.6.

Ako je vozilo koje se prevozi ograĎeno sa svih strana (i odozgo) konstrukcijom vozila za prevoz
ili drugim vozilima koja se prevoze i zbog toga ne može da se pomera ni u jednom pravcu, nije
obavezno privezati ga, ali se mora blokirati.

7.12. Prevoz staklenih ploĉa raznih veliĉina

Staklo treba prevoziti vozilima za posebne namene. Ako se prevoze staklene ploče ili pločice u
sanducima ili na drvenim paletama, mogu se obezbediti na isti način na koji se obezbeĎuje sav
teret. Karoserije za taj tip prevoza treba da imaju podužnu desnu i levu A-stranicu spojenu s
potkonstrukcijom poda, tako da postoje dve unutrašnje i dve spoljašnje konstrukcije za prevoz
stakla. Te konstrukcije treba da imaju nagib od 3° i 5°. Utovar i istovar se mora vršiti kada se
vozilo nalazi na čvrstoj ravnoj podlozi. Treba paziti da se napravi ravnoteža i uzdužno i poprečno
kako bi vozilo imalo isti gaz i kako se ne bi prekoračilo zakonsko ograničenje za osovinsko
opterećenje.

Ako se staklene ploče prevoze na spoljašnjem delu vozila, treba da budu prekrivene da se ne bi
razleteli komadići stakla ako ono pukne tokom prevoza. Pre uklanjanja vezova treba obratiti
pažnju na nagib puta da bi se bezbedno istovarile konstrukcije za prevoz stakla.

7.13. Prevoz male koliĉine staklenih ploĉa, ramova itd.

Mala količina stakla se prevozi vozilima kojima su posebno nadograĎene unutrašnje i spoljašnje
konstrukcije za prevoz stakla. Spoljašnji fitinzi treba da budu metalni, a ne drveni, dok
pričvršćivanje za vozilo treba da bude što bliže stranicama i ramu krova. Spoljašnji "pak" tregeri
moraju biti tako izraĎeni da zaštite pešake u slučaju sudara. Svi delovi konstrukcije za staklo koji
su u dodiru sa staklom moraju imati gumenu (ili sličnu) oplatu. Delovi konstrukcije ne smeju da
izviruju sa strane više od 10 cm niti se maksimalna dozvoljena širina vozila sme prekoračiti.
Bezbednost se može povećati postavljanjem tabli koje upozoravaju na teret koji se prevozi na
prednje i zadnje delove spoljnih konstrukcija. Konstrukcije, pogotovo one koje se koriste na
spoljašnjem delu vozila, treba da imaju adekvatno izraĎene uspravne šipke za zaštitu stakla, sa
većim brojem mesta za pričvršćivanje po dužini konstrukcije, za razne vrste staklenih ploča.
Vezovi ne smeju biti jedino sredstvo za obezbeĎivanje stakla tokom prevoza.

7.14. Oprema vozila

Treba imati na umu da su svi dodaci i oprema vozila teret koji se takoĎe mora obezbediti (npr.
neobezbeĎena nogara može da napravi ogromnu štetu ako se otvori u vožnji).

Nogare, utovarni kranovi, oboriva zadnja stranica itd. moraju da budu poslagani i zaključani
prema uputstvu proizvoĎača, pre pokretanja vozila. Vozila na kojima se takva oprema ne može
zaključati ne treba koristiti za prevoz tereta. Lanci na praznim "skip" kontejnerima moraju se
vezati jer predstavljaju opasnost za učesnike u saobraćaju.

Ne treba koristiti vozila čija oprema štrči ili nije zaključana, bez obzira na dužinu puta.
Nepričvršćena oprema, kao što su trake od tvrde tkanine, užad, platno itd., treba da se prevozi
tako da ne ugrozi druge učesnike u saobraćaju, npr. u posebnom ormariću. Ako se predmeti koji
nisu iskorišćeni za obezbeĎenje tereta drže u kabini vozača, moraju biti tako poslagani da ne
ometaju upravljanje vozilom.