Stručni komentar

KOMENTAR ZAKONA O DUALNOM OBRAZOVANJU - "Sl.

glasnik RS", br. 101/2017

• Ciljevi i način ostvarivanja dualnog obrazovanja, uslovi za

izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca i postupak za
utvrđivanje ispunjenosti uslova, uloga Privredne komore
Srbije; Zakon u primeni od školske školske 2019/2020. godine
•

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017), kao sistemskim
zakonom u oblasti obrazovanja i vaspitanja, koji je stupio na snagu 7. oktobra 2017. godine, uveden je pojam
dualnog obrazovanja i propisano da će se bliža pitanja u vezi sa dualnim obrazovanjem urediti posebnim zakonom.

Osim toga, napominjemo da je Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine ("Sl. glasnik RS", br.
107/2012 - dalje: Strategija) objavljenom 9.11.2012. godine, pored ostalog, predviđeno sledeće:

- direktno uključivanje poslodavaca u kreiranje, razvoj i praćenje srednjeg stručnog obrazovanja, kao i uspostavljanje
održivog sistema socijalnog partnerstva u srednjem stručnom obrazovanju u Republici Srbiji;

- uvođenje poslodavaca u nastavni proces kao instruktora i u ispitne komisije na ispitima za sticanje kvalifikacija;

- razvijanje sistema akreditacije i sertifikacije poslodavaca kod kojih se realizuje praktična nastava;

- uključivanje bar 10% poslodavaca u realizaciju praktične nastave,

- donošenje odgovarajućih zakona i podzakonskih akata radi regulisanja ove oblasti,

- podelu odgovornosti, uloga i zadataka svih nosilaca upravljanja u srednjem stručnom obrazovanju,

- usklađivanje mreže stručnih škola i ponude obrazovnih profila sa potrebama privrede.

Na osnovu Strategije usvojen je i Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do
2020. godine, kojim su utvrđeni nosioci, rokovi i načini implementacije konkretnih aktivnosti za sprovođenje
Strategije.

Novi Zakon o dualnom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 101/2017, stupio na snagu18.11.2017. godine,
primenjuje se od 1.9.2019. godine) donet je imajući u vidu navedene propise i dokumenta, kojima je stvoren pravni
osnov, ali i obaveza donošenja zakona kojim se uređuju pitanja od značaja za sadržaj i način ostvarivanja
dualnog obrazovanja, kao i uzajamna prava i obaveze svih učesnika u ovom vidu obrazovanja, kao dela
srednjeg stručnog obrazovanja koji se primenjuje za obrazovne profile u trajanju od tri, odnosno četiri
godine i specijalističkog obrazovanja.

Praktična nastava u dosadašnjoj praksi, realizovana je na osnovu i u skladu sa članom 30. Zakona o srednjem
obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013) koji je uređivao bliže uslove za realizaciju praktične
nastave i profesionalne prakse koju škola može da ostvaruje u saradnji sa privrednim društvom, ustanovom, drugom
organizacijom ili drugim pravnim licem.

Nije nepoznata činjenica da je u dosadašnjem sistemu srednjeg stručnog obrazovanja, postojao niz obrazovnih
profila za kojima, usled brzog tehnološkog i tehničkog razvoja, nije postojala potreba na tržištu rada. U vezi sa ovim,
možemo primetiti da je u toku tekuće školske godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (dalje:
Ministarstvo) ukinulo 166 profila.

Uvidom u odredbe novodonetog Zakona može se zaključiti da ovaj zakon stvara osnov za kreiranje novih profila
koji su usklađeni sa savremenim tehničko-tehnološkim razvojem i za kojima danas postoji potreba na tržištu
rada. Zakonom se otvara mogućnost da se i u budućnosti na brz i efikasan način kreiraju novi obrazovni profili u
srednjem stručnom obrazovanju, koji će usled ubrzanog tehničko-tehnološkog razvoja privrede biti potrebni tržištu
rada, te se na ovaj način stvara osnov za kontinuirano usklađivanje ovog dela obrazovanja sa savremenim
potrebama privrede.

Potreba zakonskog uređivanja ove oblasti je i u skladu sa ciljem unapređivanja kvaliteta realizacije praktične nastave,
u koju će se pored škola uključiti i privredni subjekti koji u svojim radnim prostorijama mogu učenicima da obezbede
kvalitetnu praktičnu nastavu i učenje kroz rad u realnom okruženju.

Imajući u vidu značaj materije koja je predmet Zakona, u nastavku teksta predstavljamo odredbe ovog
zakona koje se odnose na ostvarivanje i finansiranje dualnog obrazovanja, dok će materija ugovora u
dualnom obrazovanju biti predmet posebnog komentara.

Predmet Zakona, pojmovi i ciljevi

Članom 1. Zakona propisuje se predmet tog zakona, sadržaj i način ostvarivanja dualnog obrazovanja, uzajamna
prava i obaveze učenika, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učenika, škole i poslodavca, materijalno i
finansijsko obezbeđenje učenika, kao i druga pitanja od značaja za dualno obrazovanje.

U prvom članu Zakona preciziran je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u kojem može da se
realizuje dualno obrazovanje uz primenu odredaba Zakona, a to su:

- obrazovni profili u trajanju od četiri godine;

- obrazovni profili u trajanju od tri godine;

- specijalističko obrazovanje, u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu da Zakon donosi niz novih pojmova, koje treba tumačiti u skladu sa odredbama i koncepcijom ovog
zakona, članom 2. taksativno je navedeno značenje određenih pojmova koji su sastavni deo ove materije.

U skladu sa tim Zakon je definisao sledeće pojmove, na sledeći način:

1. "dualno obrazovanje" kao model realizacije nastave u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u
kome se kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi i učenje kroz rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju, odnosno
izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi (dalje: kompetencije) u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i
programom nastave i učenja;

2. "poslodavca" kao pravno lice ili preduzetnika koji ispunjava propisane uslove za učenje kroz rad učenika u
dualnom obrazovanju i čija delatnost omogućava ostvarivanje sadržaja propisanih odgovarajućim planom i
programom nastave i učenja u dualnom obrazovanju (dalje: plan i program nastave i učenja);

3. "učenje kroz rad" kao organizovan proces tokom koga učenici, pod vođstvom i nadzorom instruktora i
koordinatora učenja kroz rad, u realnoj radnoj okolini kod poslodavca stiču kompetencije za rad u određenom
zanimanju ili grupi zanimanja;

4. "instruktora" kao lice zaposleno kod poslodavca, koje neposredno obezbeđuje da se tokom učenja kroz rad
realizuju sadržaji propisani planom i programom nastave i učenja i koje je odgovorno da učenici steknu kompetencije
propisane standardom kvalifikacije;
5. "koordinatora učenja kroz rad" kao lice zaposleno u srednjoj stručnoj školi - nastavnik praktične nastave, koji u
saradnji sa instruktorom planira, prati, realizuje i vrednuje ostvarivanje učenja kroz rad kod poslodavca;

6. "plan realizacije učenja kroz rad" kao dokument koji sadrži opis aktivnosti, mesto i dinamiku ostvarivanja učenja
kroz rad i donosi se u saradnji škole i poslodavca.

Članom 3. Zakona, a imajući u vidu kako inovirane principe propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja,
tako i sve specifičnosti i osobenosti ovog vida obrazovanja, definisani su principi na kojima se zasniva dualno
obrazovanje.

Na samom početku člana jasno se definiše da su svi učesnici u dualnom obrazovanju dužni da se
prvenstveno rukovode najboljim interesom učenika, uz poštovanje propisanih principa.

Sadržaj svakog pojedinačnog principa je definisan, i to na sledeći način:

• princip partnerstva škole i poslodavca, koji podrazumeva saradnju i jasnu podelu obaveza i odgovornosti u
obezbeđivanju kvalitetnog procesa učenja kroz rad, a u skladu sa propisanim odredbama pomenute Strategije
razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine;

• princip uspostavljanja socijalnog partnerstva na lokalnom nivou, koji podrazumeva uključenost svih
zainteresovanih strana u proces planiranja, realizacije i praćenja efekata dualnog obrazovanja kroz utvrđeni
institucionalni okvir;

• princip profesionalnosti, koji podrazumeva uspostavljanje formalno-pravnog odnosa između učenika, poslodavca
i škole u procesu obrazovanja, čime se pojačava odgovornost svih učesnika u ovom procesu;

• princip etičnosti, koji podrazumeva poštovanje ličnosti i dostojanstva učenika i ostvarivanje ciljeva obrazovanja;

• princip osiguranja kvaliteta, koji predstavlja koordinaciju i uspostavljanje standarda na svim nivoima i praćenje
efikasnosti dualnog obrazovanja, a što predstavlja takođe jedan od osnovnih principa celokupnog obrazovnog i
vaspitnog sistema u Republici Srbiji;

• princip karijernog vođenja i zapošljivosti, pod kojim se podrazumeva razvoj veština upravljanja karijerom i
obezbeđivanje većih šansi za zapošljavanje, kao nesporne potrebe u današnjem savremenom sistemu poslovanja u
svim oblastima rada;

• princip dostupnosti, podrazumeva obezbeđivanje jednakih uslova za sve za kvalitetan pristup dualnom
obrazovanju, što je takođe jedan od osnovnih principa celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja u našoj zemlji,
kojim se ostvaruje ne samo pravičnost celokupnog sistema, već i otvaraju mogućnosti da svako može svoje
obrazovanje da uskladi sa ličnim potrebama, interesovanjima i afinitetima;

• princip relevantnosti, koji podrazumeva usklađenost s potrebama poslodavaca i tržišta rada, što učenicima pruža
mogućnost da se školuju za poslove za kojima postoji potreba na tržištu rada, čime se omogućava njihova lakša
zapošljivost;

• princip prohodnosti, koji zapravo predstavlja mogućnost horizontalne i vertikalne prohodnosti učenicima u
dualnom obrazovanju, odnosno pristup tih učenika različitim područjima rada u okviru istog nivoa obrazovanja i ka
višim nivoima obrazovanja;

• princip celoživotnog učenja, u skladu sa savremenim trendovima u ukupnom sistemu obrazovanja u vaspitanja,
podrazumeva omogućavanje obrazovanja i razvoja ličnosti tokom celog života u svim oblastima života i rada;

• princip prava izbora, kao jedno od osnovnih ustavnih prava, te se i odredbama ovog člana naglašava i posebno
ističe sloboda izbora zanimanja i obrazovnog profila u okviru utvrđenih kriterijuma;
• princip jednakih mogućnosti, koji je usklađen sa ustavnim odredbama i domaćim i međunarodnim ratifikovanim
propisima kojima je propisana zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, a koji u smislu ovog zakona podrazumeva
obezbeđivanje jednakih uslova za sticanje obrazovanja, bez bilo kog vida diskriminacije s obzirom na pol, rasnu,
nacionalnu, kulturnu, etničku i versku pripadnost, jezik, seksualnu orijentaciju, mesto boravka, materijalno stanje,
invaliditet i druga lična svojstva.

Zakonom se u odredbama člana 3. takođe ističe da se institucionalno partnerstvo i saradnja između ključnih
aktera ovog vida obrazovanja (Ministarstva, Privredne komore Srbije i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i
vaspitanja) ostvaruje na nacionalnom nivou.

U pogledu ciljeva dualnog obrazovanja, članom 4. Zakona definisani su ciljevi dualnog obrazovanja uvažavajući
kako ciljeve ukupnog sistema obrazovanja i vaspitanja propisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja i Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, tako i posebne i specifične ciljeve ovog vida
obrazovanja.

U skladu sa navedenim, ovaj član je definisao da dualno obrazovanje za svoj cilj ima: obezbeđivanje uslova za
sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu s potrebama tržišta rada; doprinos jačanju konkurentnosti
privrede Republike Srbije; obezbeđivanje uslova za zapošljavanje po završenom obrazovanju; obezbeđivanje uslova
za dalje obrazovanje i celoživotno učenje; razvijanje preduzimljivosti, inovativnosti i kreativnosti svakog pojedinca radi
njegovog profesionalnog i karijernog razvoja; obezbeđivanje uslova za lični, ekonomski i opšti društveni razvoj;
razvijanje sposobnosti za timski rad i osećaj lične odgovornosti u radu; razvijanje svesti o važnosti zdravlja i
bezbednosti, uključujući bezbednost i zdravlje na radu; razvijanje sposobnosti samovrednovanja i izražavanja
sopstvenog mišljenja kao i samostalnog donošenja odluka i poštovanje međusobnih prava i obaveza učenika i
poslodavca.

Način ostvarivanja dualnog obrazovanja

U poglavlju II Zakona uređen je način ostvarivanja dualnog obrazovanja.

U skladu sa tim, članom 5. Zakona uređeni su planovi i programi nastave i učenja u dualnom obrazovanju. Najpre
možemo primetiti, da je u skladu sa novom terminologijom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,
termin "nastavni planovi i programi" zamenjen terminom "planovi i programi nastave i učenja".

Kada govorimo o donošenju planova i programa nastave i učenja u dualnom obrazovanju najpre treba reći
da osnov za njegovo donošenje predstavlja standard kvalifikacije.
Standard kvalifikacije utvrđuju sektorska veća za određeni sektor rada.
Rad sektorskih veća propisuje se posebnim zakonom koji uređuje nacionalni okvir kvalifikacija.

Na osnovu standarda kvalifikacija, predlog plana i programa nastave i učenja sačinjava Zavod za unapređivanje
obrazovanja i vaspitanja i dostavlja ga Ministarstvu.

Sadržaj plana i programa nastave i učenja čine:

- standard kvalifikacije,

- obavezni opšteobrazovni predmeti,

- obavezni stručni predmeti,

- izborni predmeti.

U okviru obaveznih stručnih predmeta, koji su deo sadržaja plana i programa nastave i učenja, nalaze se i predmeti
koji se realizuju kao učenje kroz rad.
U skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i Zakonom uređeni su ishodi učenja,
koji su utvrđeni za one predmete koji se realizuju u okviru učenja kroz rad. Ishodi predstavljaju osnovu za izradu
plana realizacije učenja kroz rad i sastavni su deo školskog programa.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (dalje: ministar) nadležan je za donošenje plana i programa nastave i
učenja. Pre donošenja ovog akta, ministar je obavezan da prethodno pribavi mišljenje Nacionalnog prosvetnog
saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Imajući u vidu veliku dinamiku promena i inovacija koje su karakteristične za privredu, koje samim tim
neminovno imaju uticaj i na stručno obrazovanje, Zakonom je propisano da se standard kvalifikacije i plan i
program nastave i učenja inovira svakih pet godina, a ukoliko to potrebe privrede i tehnološkog razvoja
zahtevaju, može da se inovira i u kraćem roku.

Obim, period i mesto realizacije učenja kroz rad, precizno su definisani članom 6.Zakona, na sledeći način:

1) OBIM REALIZACIJE: najmanje 20%, a najviše 80% časova od ukupnog broja časova stručnih predmeta, u skladu
sa odgovarajućim planom i programom nastave i učenja;

2) PERIOD REALIZACIJE: tokom školske godine u skladu sa školskim kalendarom, u periodu 8-20 časova, s tim da
dnevno može biti u trajanju od naviše šest sati, odnosno 30 sati nedeljno;

3) MESTO REALIZACIJE: u celosti kod jednog poslodavca, ali postoji mogućnost realizacije kod više poslodavaca u
skladu sa planom i programom nastave i učenja. Odredba ovog člana propisuje i izuzetak u pogledu mesta
realizacije, utvrđujući da jedan deo učenja kroz rad može da se realizuje i u školi u skladu s planom i programom
nastave i učenja, ukoliko ga kod poslodavca nije moguće ostvariti u celini. Deo koji se realizuje u školi iznosi najviše
25% časova učenja kroz rad, predviđenih planom i programom nastave i učenja.

Upis učenika u srednje stručne škole

Upis učenika u srednje stručne škole koje imaju obrazovne profile u dualnom obrazovanju uređen je članom 7.
Zakona.

Struktura upisa po područjima rada određuje se u skladu sa potrebama privrede, ali uz obavezno vođenje računa o
mogućnostima daljeg školovanja budućih učenika.

U postupku određivanja strukture upisa uočava se pojačana i značajna uloga školskih uprava, koje su obavezne da u
saradnji s nadležnim organom autonomne pokrajine sačine opštinski, odnosno gradski predlog plana upisa učenika u
srednje škole. Može se primetiti i da u izradi plana upisa, takođe učestvuju i poslodavci, organizacije nadležne za
poslove zapošljavanja prema sedištu lokalne samouprave, Privredna komora Srbije i druge zainteresovane strane, u
skladu sa zakonom. U skladu sa propisima koji se odnose na zabranu diskriminacije i zaštitu lica sa invaliditetom,
smetnjama u razvoju i lica iz osetljivih grupa, kao i sa obrazovnim principima obezbeđivanja jednakog pristupa
kvalitetnom obrazovanju svima, propisano je da se prilikom izrade plana upisa obavezno vodi računa o
obezbeđivanju uslova za uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i učenika iz osetljivih grupa.

Može se uočiti da je odredbama ovog člana propisano da u postupku raspoređivanja učenika za učenje kroz rad
prilikom upisa, učestvuju i zajednički sarađuju učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, poslodavac i škola.

Ministar ima ovlašćenje da u saradnji s Privrednom komorom Srbije, podzakonskim aktom utvrdi bliže uslove koji se
odnose na način raspoređivanja učenika za učenje kroz rad.

U članu 8. Zakona sadržane su odredbe koje su u skladu sa opštim principima obrazovanja i vaspitanja propisanim
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i u skladu sa tim uređuje pitanje karijernog vođenja i
savetovanja učenika u dualnom obrazovanju.

Cilj karijernog vođenja i savetovanja učenika u dualnom obrazovanju je jačanje veština upravljanja
sopstvenom karijerom i donošenja promišljenih i odgovornih odluka o svojoj profesionalnoj budućnosti.
Škola ima obavezu da kontinuirano podstiče i prati karijerni razvoj učenika, i u cilju realizacije ovog zadatka,
ima obavezu da formira tim za karijerno vođenje i savetovanje. U sastavu ovog tima su predstavnici: zaposlenih
u školi, strukovnih udruženja, jedinice lokalne samouprave i poslodavaca. Oni svoj rad obavljaju bez naknade, dakle
kao sastavni deo svojih radnih aktivnosti. Pored navedenih predstavnika koji čine članstvo tima za karijerno vođenje i
savetovanje, sastancima tima mogu da prisustvuju i druga lica koja svakako svojim predlozima i sugestijama, kao i
pogledima i stavovima iz različitih perspektiva, mogu doprineti unapređivanju kvaliteta rada ovog tima, kao što su
predstavnici: roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učenika i učeničkog parlamenta.

Jedna od obaveza tima za karijerno vođenje i savetovanje jeste i da sarađuje sa osnovnim školama u
procesu planiranja upisa učenika u srednje škole, što svakako može biti od velike pomoći i značaja
učenicima osnovnih škola prilikom odabira srednje škole u kojoj žele da nastave svoje obrazovanje.

Zakonom je dato ovlašćenje ministru da podzakonskim aktom uredi bliže uslove i druga pitanja od značaja za način
rada, aktivnosti i sastav tima.

Odgovornost učenika, škole i poslodavca i zaštita prava učenika

Članom 9. Zakonajasno su podeljene odgovornosti svih učesnika u dualnom obrazovanju, odnosno u učenju
kroz rad i to odgovornost: učenika, škole i poslodavca.

Odgovornost je utvrđena na sledeći način:

1) Odgovornost učenika:

- da pohađa nastavu

- da uči kroz rad kod poslodavca (u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja)

2) Odgovornost škole:

- ostvarivanje plana i programa nastave i učenja u celosti,

- ostvarivanje dela plana i programa nastave i učenja koji se odnosi na teorijsku nastavu i vežbe,

- praćenje ostvarivanja dela plana i programa nastave i učenja koji se odnosi na učenje kroz rad kod poslodavca, koji
obavlja u saradnji s poslodavcem.

3) Odgovornost poslodavca:

- da ostvaruje deo plana i programa nastave i učenja koji se odnosi na učenje kroz rad,

- da sistematično i kvalitetno izvodi učenje kroz rad (u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom
nastave i učenja)

I pored jasno utvrđenih obaveza svih učesnika u ovom obliku obrazovanja, istim članom propisano je da se
međusobni odnosi škole i poslodavca uređuju ugovorom, u skladu sa Zakonom.

Član 10. Zakona, u celini je posvećen zaštiti prava učenika koji se školuju u dualnom obrazovanju.

Osim zaštite propisane Zakonom, učenici u dualnom obrazovanju imaju pravo na zaštitu svojih prava u skladu sa:

- zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja

- zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje

- zakonom kojim se uređuje oblast rada i zaštite na radu

- propisima kojima se uređuje zabrana obavljanja opasnog rada za decu.

U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao sistemskim zakonom i drugim domaćim i
ratifikovanim međunarodnim propisima koji se odnose na zaštitu prava dece, učenika i generalno ličnosti, ovim
članom se eksplicitno navodi da su tokom učenja kroz rad kod poslodavca zabranjeni diskriminacija učenika, fizičko,
psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje učenika.

Uslovi za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca i postupak za utvrđivanje

ispunjenosti uslova

Članom 11. Zakona taksativno su navedeni uslovi koje svaki poslodavac koji želi da se uključi u dualno obrazovanje
i da učestvuje u izvođenju učenja kroz rad, mora da ispuni.

Utisak je da ovaj član propisuje veoma stroge uslove i kriterijume za svakog poslodavca, čime se povećava kvalitet
ovog vida obrazovanja, ali i obezbeđuje maksimalna zaštita učenika u dualnom obrazovanju.

Uslovi koje poslodavac mora da ispuni radi izvođenja učenja kroz rad, su da:

1. dobavlja delatnost koja omogućava realizaciju sadržaja učenja kroz rad (u skladu sa propisanim
odgovarajućim planom i programom nastave i učenja);

2. raspolaže prostorom, opremom i sredstvima za rad (u skladu sa pravilnikom o bližim uslovima u pogledu
prostora, opreme i nastavnih sredstava određenog obrazovnog profila koji donosi ministar);

3. raspolaže potrebnim brojem licenciranih instruktora (u skladu sa planom i programom nastave i učenja);

4. obezbedi primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu (u skladu sa zakonom);

5. nad poslodavcem nije otvoren stečajni postupak ili pokrenut postupak likvidacije;

6. odgovorno lice kod poslodavca i instruktor nisu osuđivani pravnosnažnom presudom za krivično delo za
koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici,
oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, krivična dela iz grupe krivičnih
dela protiv polne slobode, protiv privrede, protiv službene dužnosti, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i
drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, da nisu pravnosnažno
osuđivani za prekršaj iz oblasti radnih odnosa i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno
ponašanje;

7. poslodavac nije pravnosnažno osuđivan za kaznena dela propisana zakonom kojim se uređuje
sprečavanje zlostavljanja na radu.

Može se zaključiti da su poslednja dva uslova, koja se odnose na lica koja su u neposrednom kontaktu za učenikom
tokom izvođenja učenja kroz rad, propisani jednako strogo na način kako je propisao i Zakon o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja za sve druge učesnike u obrazovnom i vaspitnom procesu.

Članom 12. Zakona uređuje se postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod
poslodavca, i to: učesnike u ovom postupku, rokove, donošenje odluka, troškove postupka i druga pitanja
od značaja za ovaj postupak.

Učesnici u postupku
Privredna komora Srbije ovlašćena je da vrši proveru ispunjenosti uslova poslodavca koji su navedeni u prethodnom
članu.

U cilju obavljanja ovog zadatka Privredna komora Srbije obrazuje Komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za
izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca. Komisija se obrazuje posebno za svaki obrazovni profil ili grupu
obrazovnih profila, kako bi se omogućio najveći stepen stručnosti njenih članova.

Broj članova Komisije nije propisan, ali je propisano da taj broj mora biti neparan. Obavezni članovi ove komisije su:
stručnjak za odgovarajuću oblast rada, nastavnik iz oblasti srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, inspektor rada
i predstavnik Ministarstva. Za svoj rad u Komisiji članovi nemaju pravo na naknadu.

Privredna komora Srbije ima ovlašćenje da svojim opštim aktom uredi pitanja od značaja za organizaciju, sastav i
način rada Komisije.

Rokovi i odluke

Poslodavac koji je zainteresovan za izvođenje učenja kroz rad, treba da najkasnije do 30. septembra kalendarske
godine koja prethodi školskoj godini u kojoj otpočinje obavljanje učenja kroz rad, Privrednoj komori Srbije podnese
zahtev za proveru ispunjenosti uslova propisanih ovim zakonom.

Poslodavcu za kojeg se utvrdi je ispunio sve propisane uslove Privredna komora Srbije, na predlog Komisije izdaje
Potvrdu o ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad. Rok za donošenje i izdavanje ove potvrde je 15 dana od
dana prijema predloga Komisije.

Ukoliko se utvrdi da poslodavac ne ispunjava uslove za izvođenje učenja kroz rad, Privredna komora Srbije donosi
odgovarajuće rešenje, koje je konačno u upravnom postupku.

Međutim, i nakon što poslodavcu izda Potvrdu o ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad, Privredna komora
Srbije ima obavezu da kontinuirano prati da li poslodavac i dalje ispunjava sve zakonom propisane uslove. Ukoliko
utvrdi da je poslodavac prestao da ispunjava neki od zakonom propisanih uslova za izvođenje učenja kroz rad.
Privredna komora Srbije, na predlog Komisije, obavezna je da donese rešenje o prestanku ispunjenosti uslova za
izvođenje učenja kroz rad, koje je konačno u upravnom postupku.

Registar poslodavaca

Svi poslodavci za koje je utvrđeno da ispunjavaju uslove za izvođenje učenja kroz rad upisuju se u registar
poslodavaca, koji vodi i redovno ažurira Privredna komora Srbije, koja ujedno i snosi sve troškove koji nastanu
prilikom izdavanja potvrde, vođenja i upisa u ovaj registar.

U pogledu načina vođenja ovog registra, važno je napomenuti sledeće:

- registar se vodi kao jedinstvena elektronska baza podataka,

- podaci iz registra objavljuju se na zvaničnoj internet stranici Privredne komore Srbije.

Sadržaj registra propisan je ovim članom i čine ga:

- podaci o registarskom broju Potvrde o ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad,

- naziv i matični broj poslodavca,

- ime, prezime i funkcija odgovornog lica kod poslodavca,

- broj i datum rešenja o prestanku ispunjenosti uslova poslodavca za izvođenje učenja kroz rad.
Ovim članom propisano je da Privredna komora Srbije kao poverene poslove obavlja sledeće poslove:

1) izdavanje Potvrde o ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad,

2) donošenje rešenja kojim se utvrđuje da poslodavac ne ispunjava uslove za izvođenje učenja kroz rad,

3) donošenje rešenja o prestanku ispunjenosti uslova poslodavca za izvođenje učenja kroz rad,

4) vođenje i redovno ažuriranje registra poslodavaca.

Instruktor u dualnom obrazovanju

Članom 29. Zakona utvrđeni su uslovi koje lice mora da ispunjava za instruktora, i to da:

- je u radnom odnosu kod poslodavca ili samostalno obavlja delatnost,

- ima radno iskustvo od najmanje tri godine u odgovarajućem zanimanju ili grupi zanimanja za koja se učenik
obrazuje u dualnom obrazovanju,

- ima najmanje isti nivo obrazovanja za odgovarajući obrazovni profil za koji se učenik školuje i ima potvrdu o
položenom ispitu za instruktora - licencu ili ima važeće ovlašćenje da bude instruktor koje je izdalo drugo nacionalno
ili međunarodno regulatorno telo.

Istim članom utvrđeno je da instruktor, u saradnji s koordinatorom učenja kroz rad (nastavnik zaposlen u školi koju
učenik pohađa) vodi i nadzire učenje kroz rad kod poslodavca, u skladu sa zakonom propisanim uslovima
bezbednosti i zdravlja na radu, učestvuje u procesu ocenjivanja učenja kroz rad, a broj učenika s kojima instruktor
realizuje učenje kroz rad propisan je planom i programom nastave i učenja.

Propisivanjem strogih uslova koje lice mora da ispuni da bi postalo instruktor, kao i propisivanjem načina realizacije
učenja kroz rad u smislu utvrđivanja obaveze saradnje instruktora i koordinatora učenja kroz rad, stvaraju se svi
preduslovi za kvalitetno ostvarivanje dualnog obrazovanja.

Član 30. Zakona uređuje obuku i polaganje ispita za instruktora.

Program obuke za instruktora:

- traje 40 sati;

- obavezno sadrži osnove pedagoško-didaktičkih znanja i veština;

- sprovodi Privredna komora Srbije.

Lice koje je završilo obuku stiče pravo da polaže ispit za instruktora.

Ispit za instruktora sprovodi Komisija za polaganje ispita za instruktora, koju obrazuje Privredna komora
Srbije. Ovim članom je propisano da Komisija u svom sastavu, osim stručnjaka za odgovarajuću oblast rada, ima i
najmanje po jednog predstavnika Ministarstva i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, čime je
obezbeđena profesionalnost i stručnost u radu ove Komisije kao i učešće državnih organa. Članovi Komisije nemaju
pravo na naknadu za rad.

Licu koje je položilo ispit za instruktora, Privredna komora Srbije izdaje licencu.

Privredna komora Srbije vodi registar o izdatim licencama koji sadrži:

- registarski broj licence,

- ime, prezime i zanimanje lica koje je položilo ispit za instruktora,

- naziv poslodavca kod koga je to lice u radnom odnosu.

Troškove izdavanja licence i vođenja registra o izdatim licencama snosi Privredna komora Srbije, dok
troškove obuke i polaganja ispita za instruktora snosi poslodavac.

Članom je dato ovlašćenje Privrednoj komori Srbije da visinu pomenutih troškova utvrdi svojim opštim aktom.

Poslove koji se odnose na polaganje ispita za licencu, obavlja kao poverene poslove, Privredna komora Srbije.

Sva pitanja koja se odnose na obuku i polaganje ispita za instruktora, uređuju se pravilnikom koji, na predlog Zavoda
za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, donosi ministar.

Ocenjivanje i ispiti u dualnom obrazovanju

U okviru poglavlja VI.Zakona uređena su pitanja od značaja za ocenjivanje i ispiti u dualnom obrazovanju

Član 31. Zakona uređuje ocenjivanje učenika u dualnom obrazovanju.

Napredovanje učenika, odnosno sticanje kompetencija propisanih standardom kvalifikacije, kontinuirano prate
instruktor i koordinator učenja kroz rad.

Ocenjivanje se vrši u skladu sa:

• planom i programom nastave i učenja u dualnom obrazovanju,

• zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje,

• zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja

• pravilnikom kojim se uređuje ocenjivanje učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Smatramo da iz navedenog nedvosmisleno proizlazi da dualno obrazovanje predstavlja specifičan, ali istovremeno i
sastavni deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja.

Članom 32. Zakona propisano je da je sadržina i način polaganja završnog, odnosno maturskog ispita u dualnom
obrazovanju utvrđena planom i programom nastave i učenja, kao i da se navedenim ispitima proveravaju stečene
kompetencije u skladu sa standardom kvalifikacije.

Provera stečenih kompetencija tokom učenja kroz rad sprovodi se uz obavezno učešće kvalifikovanih
predstavnika poslodavaca koje imenuje Privredna komora Srbije. Ovaj rad obavlja se bez naknade.

Nakon položenog završnog, odnosno maturskog ispita učeniku se izdaje javna isprava, a dodatak diplome sadrži
podatak o obimu ostvarenog učenja kroz rad i spisak poslodavaca kod kojih je učenje kroz rad obavljeno.

Nakon završenog dualnog obrazovanja učenik se može upisati na sledeći nivo obrazovanja i vaspitanja u
skladu sa Zakonom, Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je poslednjim izmenama i
dopunama takođe propisao i uredio dualno obrazovanje i novim Zakonom o visokom obrazovanju, kojim
su uvedene novine u pogledu načina i procedure upisa na visokoškolske ustanove.
Imajući u vidu savremeni sistem obrazovanja i vaspitanja, kao i ubrzane promene u privredi i celokupnom društvu,
prohodnost učenika ka višem nivou obrazovanja, ali i ka drugim vrstama obrazovanja istog nivoa (tzv. vertikalna i
horizontalna prohodnost) predstavlja jednu od značajnih odredaba ovog zakona, budući da otvara mogućnost
učenicima u dualnom obrazovanju da nastave školovanje u skladu sa svojim potrebama i željama.

Materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika

U okviru poglavlja VII. definisani su materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika.

Članom 33. Zakona propisana je obaveza poslodavca da učeniku koji obavlja učenje kroz rad obezbedi:

- sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu,

- naknadu stvarnih troškova prevoza od škole do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad (najviše u visini cene
prevozne karte u javnom saobraćaju), ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz,

- naknadu troškova ishrane u skladu sa opštim aktom poslodavca,

- osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad kod poslodavca.

Može se konstatovati da je propisana obaveza poslodavca da osigura učenika za slučaj povrede tokom učenja kroz
rad veoma značajna sa aspekta pružanja sigurnosti učeniku.

Pored navedenih obaveza poslodavca, članom je data mogućnost da poslodavac, ukoliko to želi, može da obezbedi
učeniku i pokriće troškova smeštaja i ishrane u učeničkom domu.

Treba istaći da, pored zakonom utvrđenih obaveza, poslodavac može prihvatiti i preuzimanje drugih obaveza, imajući
u vidu činjenicu da je učenje kroz rad uređeno ugovorom.

Član 34. Zakona ima za predmet finansijsko obezbeđenje učenika - naknadu koju poslodavac isplaćuje učeniku koji
obavlja učenje kroz rad.

Propisano je da se naknada za učenje kroz rad:

- isplaćuje jednom mesečno najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec

- iznos naknade obračunava se po svakom satu provedenom na učenju kroz rad u neto visini od najmanje
70% minimalne cene rada u skladu sa propisima kojima je uređena minimalna cena rada.

S obzirom na to da je odredbama ovog člana propisan minimalni iznos naknade, možemo zaključiti da je ostavljena
mogućnost poslodavcu da ugovorom utvrdi i veći iznos naknade učeniku koji obavlja učenje kroz rad.

Nadzor nad sprovođenjem Zakona i kaznene odredbe

Članom 35. Zakona propisano je da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i nadzor nad obavljanjem poslova
poverenih ovim zakonom Privrednoj komori Srbije, vrši Ministarstvo, saglasno odredbama zakona kojim je
uređena državna uprava.

Nadležnost za obavljanje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona podeljena je na sledeći način:

1) inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko prosvetne inspekcije u okviru svog delokruga rada,

2) inspekcijski nadzor kojim se nadziru uslovi rada i bezbednost na radu kod poslodavca vrši ministarstvo
nadležno za poslove rada - preko inspekcije rada.
U okviru poglavlja IX. definisane su kaznene odredbe.

Član 36. Zakona sadrži kaznene odredbe, kojim su utvrđene kazne za školu i direktora škole, i to: za školu koja ne
obavesti Ministarstvo o raskidu ugovora o dualnom obrazovanju u propisanom roku od osam dana, novčana kazna
od 50.000 do 100.000 dinara i za direktora za isti prekršaj kao odgovornog lica od 5.000 do 50.000 dinara.

Članom 37. Zakona utvrđene su kazne za prekršaj poslodavca - pravno lice ili preduzetnika, u novčanom iznosu
od 50.000 do 100.000 dinara, odnosno za odgovorno lice kod poslodavca od 5.000 do 50.000 dinara, ako: sprovodi
učenje kroz rad suprotno članu 6. stav 2. ovog zakona, ne obezbedi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, ne
obezbedi naknadu stvarnih troškova prevoza od škole do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad, ne obezbedi
naknadu troškova ishrane, ne obezbedi osiguranje i ne obezbedi naknadu za učenje kroz rad.

Prelazne i završne odredbe

Prelaznim i završnim odredbama propisano je da:

- podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona, ministar donosi u roku od šest meseci od dana stupanja na
snagu Zakona, a akte kojima se uređuje organizacija, sastav i način rada Komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova
za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca i kojima se utvrđuje visina troškova obuke i polaganja ispita za
instruktora, Privredna komora Srbije donosi u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Zakona (član 38).
Istim članom propisano je da, do početka primene zakona koji uređuje nacionalni okvir kvalifikacija, standard
kvalifikacije u dualnom obrazovanju utvrđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i
vaspitanja, osim dela koji se odnosi na opis rada koji utvrđuje Privredna komora Srbije;

- lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca ili samostalno obavlja delatnost, a koje je do stupanja na snagu ovog
zakona učestvovalo u sprovođenju praktične nastave u srednjem stručnom obrazovanju u skladu sa važećim
nastavnim planom i programom, ima pravo da Privrednoj komori Srbije podnese zahtev za izdavanje licence za
instruktora (član 39);

- će Vlada formirati komisiju za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja u roku od 60 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona, a u cilju implementacije i unapređivanja dualnog obrazovanja na osnovu
trogodišnjih vrednovanja ostvarenih rezultata (član 40);

- ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", a da će se primenjivati od
školske 2019/2020. godine (član 41).

U vezi sa danom primene Zakona, možemo konstatovati da razlog za odloženu primenu ovog zakona, jesu rokovi
utvrđeni ovim zakonom, prvenstveno za organizovanje obuke i polaganje ispita za instruktore i s tim u vezi za
podnošenje zahteva za izdavanje potvrde o ispunjenosti uslova, ali i za zaključenje ugovora o dualnom obrazovanju i
ugovora o učenju kroz rad. Sve navedene aktivnosti i poslovi, shodno odredbama ovog zakona, neminovno treba da
prethode implementaciji Zakona u školama.