5.

октобар - Немам наслов

Пре деветнаест година и једног дана на улицама Београда било је

скоро пола милиона људи. У Србији се догодила револуција.
Свргнут је режим Слободана Милошевића, и хиљаде људи
дочекало је јутро испред Скупштине града, очекујући да сване 6.
октобар. Деветнаест година касније, многи у Србији и даље чекају.
Шта се десило тог 5. октобра, и зашто је тај датум битан за српско
друштво данас.

Демократска опозиција Србије (ДОС) је 5. октобра 2000. године

позвала грађане да се окупе испред Савезне скупштине. Разлог за
окупљање било је супротстављање изборној крађи коју је
спровела Савезна изборна комисија а по налогу тадашњег
председника Слободана Милошевића. Ултиматум који је ДОС
упутио Милошевићу били су признање изборне воље грађана,
неодржавање другог круга председничких избора, смена
генералног директора, главног уредника и уређивачког колегијама
Радио-телевизије Србије (РТС), сви који су ухапшени буду пуштени
на слободу и повлачење потерница и кривичних пријава.
Милошевићу је дат рок до 15 часова у четвртак 5. октобра.

Већ од раног јутра, из целе Србије организовано пристизале су

присталице ДОС-а. Окупљају се на платоу испред Савезне
скупштине и у 15:35 људи крећу да упадају у зграду Скупштине, до
је полиција сузавцем успела да растера велики број људи са
платоа. Већ око 16 часова велике број људи упада у Савезну
скупштину и полицајци који се чували зграду се повлаче. Из
зграде се вијорио црни дим, док су сви прозори били разбијени а
људи масовно односили уметничка дела, столице и било што се у
том тренутку могло пронаћи. Неколико сати касније, полицајци из
полицијске станице у Улици Мајке Јевросиме су положили оружје
и прикључили се демонстрантима. У току ноћи одржана је
конститутивна седника новог састава Скупштине града Београда .
Зграда РТС-а била је запаљена, редовни програм прекинут, тек
касније је Студио Б почео да емитује редовне вести о збивањима
на улици . Касније се прикључују и остале телевизије. ДОС је
преузео власт.

Велик број догађаја претходио је коначном кулминацијом када је

народ на улици свргао режим. Један од битнијих догађаја јесу
грађански и студентски протести који су почели фебруара 1996.
године у Нишу. Трајали су 117 дана, и били једни од највећих и
најдуготрајнијих студентских протеста у Европи. Поред њих
одржавани су и грађански протести који је организовала коалиција
„Заједно“. Студенти нису хтели да се прикључе грађански
протестима иако су упоредо протестовали, из оправданог страха да
не би били искоришћени у политичке сврхе. Окидач за протесте
била је, као и 5. октобра, изборна крађа, када су Изборна комисија
у сарадњи са Социјалистичком партијом Србије, преправљали
резултате. Тим поводом студенти Универзитета у Нишу су поред
организовања протеста, направили експедицију под називом
„Освајање врха Србије“, коју су чинили седамнаест чланова, и
сваки је носио по један записник из изборних јединица у којима су
већину гласова добили кандидати коалиције „Заједно“, а градска
изборна комисија прогласила СПС за победника. Циљ је био да за
48 сати пешке пређу пут од Ниша до Београда и записнике уруче
председнику Слободану Милошевићу, који их је на крају
експедиције примио. Важност студената у протестима у Нишу али и
протестима 5. октобра, огледа се у чињеници да су студенти ти који
покрећу друштвене промене и схватају важност бореба за своју
будућност.

Али колико данас млади знају шта се десило 5. октобра и како

виде последице:

Милан (22): Добра прилика, али пропуштена.

Тамара (21): Пошто знамо шта се дешавало за време његове

[Слободана Милошевића] владавине, сматрам да су демонстрације
имале јак повод, као што га имају и данас, а то је да покушају
нешто лоше да промене. То донекле и јесу урадиле, јер су успели
да га приморају да призна изборни пораз. Лоше је што се ништа
више после тога није дешавало и променило, али свакако да је то
подстрек да протести "1 од 5 милона" буду несто више од тога.

Сара (22): Ако није постојао други начин да се промени ситуација,

подржавам те протесте 2000.

Николина (21): Може одговор: Заиста не знам ништа о томе, али ме

занима да сазнам.

Славица (19): Пети октобар за мене представља дан када су људи

показали да заједно могу све и да не треба ничег да се плаше јер
су управо они држава.