ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И

ТРАНЗИЦИЈА
-Ефекти на сектор малопродаје у Србији-
монографија

M. Sci. Филип Гвозденовић

 ЕФЕКТИ ТРАНЗИЦИЈЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
НА СЕКТОР МАЛОПРОДАЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Резиме:

Неспорно је да живимо у свету који красе процеси глобализације и транзиције.

Глобализација као сам постулат подразумевала је не само иновације у смислу
технологије, већ и процес који би требало да искорени материјално сиромаштво и
сличне проблеме у неразвијеним земљама. С друге стране, њена верна пратиља,
транзиција је за циљ имала успешно трансформисање социјалистичких у тржишне
привреде и њихово укључивање у међународне токове. У овом раду дефинисана су и
објашњена оба процеса, као и предности, ограничења и последице истих.
Предмет овог рада јесте пре свега дефинисање тих процеса, али и анализа
ефеката глобализације и транзиције на сектор малопродаје у Републици Србији и
испитивање конкуренције и степена концентрације понуде тог сектора.
У емпиријском делу рада, теоретски су представљени, али и примењени
показатељи концентрације понуде на поменутом тржишту, на основу релевантних
података за 2012. годину.

кључне речи: глобализација, транзиција, малопродаја, концентрација, олигопол.

 THE EFFECTS OF GLOBALIZATION AND TRANSITION
ON THE RETAIL SECTOR IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Abstract:

It is indisputable that we live in a world adorned with processes of globalization and

transition. Globalization as a postulate itself implied not only innovation in terms of
technology, but also a process that should eradicate material poverty and similar problems
present in underdeveloped countries. On the other hand, its faithful companion, the transition
aimed at successfully transforming the socialist into market economies and integrating them
into international flows. In this paper, both processes are defined and explained, as well as the
advantages, limitations and consequences of them.
The purpose of this paper is first of all to define these processes, but also to analyze
the effects of globalization and transition on the retail sector in the Republic of Serbia and to
examine the competition and the degree of concentration of supply in that sector.
In the empirical part of the paper, theoretically presented and applied indicators of
supply concentration in the mentioned market are presented, based on relevant data for 2012.

Keywords: globalization, transition, retail, concentration, oligopoly

 Транзиција и приватизација у Републици Србији
-одломак-

Разни естрадни економисти тврде да је управљање приватном својином

ефикасније од управљања државном својином, а као кључни разлог обично наводе
неефикасно управљање државном имовином, јер је она заједничка, те рецимо
директори државних предузећа не маре за имовину која није у њиховом власништву,
наспрам приватника који води рачуна о имовини која је само његова. То је
констатација која је, ако ништа друго, онда сасвим бесмислена, јер она би у преводу
значила да је било који приватник у Јапану ефикаснији од јапанске железнице. А знамо
да је слабо ко ефикаснији од те чувене железнице. С друге стране, постоје заговорници
који сматрају да је јина синоним за недемократију и експлоатацију. Много је
различитих мишљења и ставова који се односе на процес приватизације.
Протоком година, а полако како време пролази и деценија, жал и носталгија за
бившом државом постају све израженији. Сасвим је јасно да на то утичу све недаће
које су погодиле расцепкану државу, њене фрагменте, али и становнике, а те недаће су
пре свега грађански рат, хиперинфлација, агресија од стране НАТО пакта, недавна
глобална економска криза, те свакодневно наметање многих правила (најчешће
рестриктивних) која наш народ свакодневно гурају ка амбису. Многи су мислили да ће
процес транзиције уз дозу демократије успоставити ефикасан привредни систем који
би грађанима омогућио пристојан стандард и безбрижно старење. Распадом
Југославије, ипак, новонастале државе нису добиле много. Уместо очекиваног
просперитета, добили смо с једне стране малобројне присвајаче добити процеса
транзиције (политичаре и тајкуне) и велики проценат унесрећених и/или сиромашних
грађана. Дакле, добили смо класну поделу. Словенија је из деведесетих година изашла
не као победник, али свакако као држава која је претрпела најмање штете, уз Хрватску
која каска на солидном другом месту, док су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина
и Македонија извукле дебљи крај.
Макроекономска стабилност државе је након свих неприлика које су се десиле
крајем XX века значајно урушена. У већини држава бивше СФРЈ стопа незапослености
је била изразито висока. Просечна стопа незапослености за свих шест држава у
периоду од 2001. до 2008. године износила је чак 25% што је за четири пута више него
што је тада износила просечна стопа незапослености у ЕУ. Као екстреми, издвојиле су
се Словенија са најнижом стопом незапослености и Босна и Херцеговина са највишом.

Табела бр. 1: Незапосленост – крај периода (у %)

Држава 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Босна и Херцеговина 40,2 41,0 42,1 42,9 42,0 44,8 28,9 23,4

Црна Гора 41,6 40,2 38,5 29,3 25,2 20,6 16,8 14,4

Хрватска 16,4 14,5 14,4 13,8 12,3 10,5 9,7 8,7

Македонија 30,9 31,9 36,7 37,2 37,3 36,0 34,9 33,8

Словенија 6,8 6,3 6,8 6,4 7,2 5,5 4,7 4,6

Србија 26,8 29,0 31,7 31,6 32,4 33,2 29,8 28,4

Извор: Jovanović Gavrilović B., Rakonjac Antić T., Stojanović Ž., Filipović M., (2013).
Ekonomska politika i razvoj. Beograd: Ekonomski fakultet Beograd, str. 9.

У следећој табели налазе се подаци о бруто домаћем производу неких

транзиционих земаља, укључујући и Србију. За динамичан раст БДП-а у транзиционом
периоду заслужан је највише сектор услуга, али и сектори саобраћаја, трговине и
финансијског посредовања. Као последица дугогодишњег процеса реструктурирања и
приватизације индустрија је имала значајно мањи раст. У другом делу 2008. године
дошло је до успоравања раста привредних активности што је била последица избијања
светске финансијске кризе.
Табела бр. 2: Бруто домаћи производ
Транзицион Милиони ЕУР Просечна БДП per capita у ЕУР
е 2001. 2008. стопа (%) 2001. 2008.
економије

Бугарска 15.250 34.118 5,6 1.900 4.400

Румунија 45.357 137.035 6,2 2000 6.400

Мађарска 59.521 105.244 3,4 5.800 10.500

Хрватска 22.501 48.183 4,5 5000 11.000

Словенија 22.707 37.516 4,4 11.400 18.200

Србија 13.186 33.750 5,4 1.723 4.500

Извор: Milovanović G., Veselinović P. (2009). Globalizacija i tranzicija. Kragujevac:

Ekonomski fakultet u Kragujevcu, str. 212.
 Највећи изазов за нашу земљу од почетка транзиције је представљала
стабилизација инфлације. Јасно је да у периоду од распада СФРЈ па до 2000. године
инфлација представља енорман проблем с којим се нисмо лако носили, да би мерена у
ценама на мало била смањена са 40,7% у 2001. години на 10,1% у 2007. години што је
представљало значајан помак у политици стабилизовања нивоа цена.1
Приватизација је најважнији елемент транзиције и као таква она се мора
спроводити у здравом институционалном окружењу како би истрајала у свом циљу.
Неки од кључних циљева приватизације су: успостављање приватне наспрам
досадашње друштвене својине, повећање индивидуалних слобода, што ће се даље
одразити на пораст конкуренције, на фер и здраве услове привређивања, учешће
домаћих фирми на тржишту капитала, тј. могућности прибављања капитала путем
задуживања, елиминисање предузећа губиташа и сл. Дакле може се констатовати да је
смисао приватизације елиминисање друштвеног капитала из друштвених предузећа.
Процес приватизације подразумева укидање државног управљања и контроле
над предузећима и отварање привреде за тржишно привређивање. Ипак, обазривост је
овде јако битна. Постоје негативни утицаји, као што су притисци политичких странака
и непотребне жртве, а све због интереса појединаца. У складу са добро изграђеним
институционалним оквиром и изузетном стратегијом, приватизација би могла да буде
ефикасна и да уместо, као што је то случај са нашом земљом, мртвог слова на папиру,
заиста реструктуира, опорави и унапреди привреду једне земље.
Транзиторне државе су за разлику од западних земаља које су приватизовале тек
по неку фирму, морале да се суоче са приватизацијом већег броја фирми, мерено чак и
у хиљадама. Институционални оквир је потпомагао овај процес. То се може видети
уколико упоредимо наведени процес нпр. у нашој држави са истим процесом у Чешкој.
Наиме, институционални оквир у Србији, поприлично лош, утицао је да се сам процес
приватизације одужи и не оконча ни до данашњег дана. У пракси можемо наћи много
негативних показатеља који описују процес приватизације код нас. У просеку, свака
четврта приватизација је пропала, а то се даље рефлектовало на пораст незапослености
и колапс привреде.
Разлог свему су неразвијене институције тј. лош институционални оквир. То је
очигледно. Берза нпр. иако пуна могућности, недовољно или боље речено неадекватно

1
Devetaković S., Jovanović Gavrilović B., Rikalović G., (2011). Nacionalna ekonomija. Beograd: Ekonomski
fakultet Beograd, str. 49.
је коришћена у ове сврхе, тј. неразумним потезима држава је пропустила потенцијале
које је овај вид финансирања привреде нудио. Неопходне су измене Закона о хартијама
о вредности и Закона о привредним друштвима, како би се побољшала ситуација на
овом тржишту капитала.
С друге стране, у Чешкој су отворени инвестициони фондови који су
откупљивали ваучере (грађани су добијали ваучере на основу којих су ''куповали''
уделе у предузећима која су била предмет приватизације) и који су на основу њих
имали право управљања. Дакле, једноставност свакако, али и брзина извршења процеса
приватизације и његова делотворност су сасвим јасни. Неспорно је да је на примеру
ове државе, процес транзиције (самим тим и приватизације) окончан уласком у
Европску Унију, 2004. године.
Још један пример из праксе је СССР тј. Русија као његова наследница. Као
последица економске и политичке нестабилности, она и даље не успева да заврши све
реформе. Велика незапосленост и одлив мозгова су поремећаји који су је пратили на
овом путу. Дакле утицај приватизације у Русији на привреду је био јасан – стрмоглави
пад. Иако су циљеви приватизације били јасни: финансијска стабилност, приватна
својина, ефикасност државе, прилив СДИ, неадекватни иснтитуционални оквир се и
овде одразио као граничник у покушају да се приватизација оконча. Законска
регулатива није била конзистентна.
Обрнута ситуација се десила у суседној нам Мађарској. Економске реформе су
добро испланиране и постепено су се одвијале. Резултат је био неминован – настанак
великог броја малих и средњих предузећа. Буџетска ограничења су суспендовала
предузећа губиташе. Прилив СДИ је био веома значајан. Не треба заборавити крајњи
податак да је процес транзиције како то и треба да буде, окончан уласком ове државе у
ЕУ.

проф. Ф. Гвозденовић