UNIVERZITET CRNE GORE

Filozofski fakultet, Nikšić

Odsjek za obrazovanje učitelja

Seminarski rad

Tema: Autizam

Profesor: Studentkinja:

Doc. dr Nada Šakotić Anđela Knežević

U Nikšiću, 11. 12. 2019. godine

UVOD
Autizam je “ekstremno osamljivanje i samoizolacija kao i povlačenje od socijalnih kontakata,
tokom vrlo ranog razvoja, opsesivna potreba za nepromenjivošću okoline i dnevne rutine,
preokupacija predmetima koji se koriste na neobičan ili nefunkcionalan način, rituali i
stereotipno ponačanje, otpor prema učenju novog, teško oštećenje govora kod nekih do mutizma,
a kod drugih do nivoa bizarnog nefunkcionalnog govora, koji uključuje: eholaliju, perservaciju,
stereotipni ili metaforički govor i neadekvatnu upotrebu zamenica ”

Opis simptoma dečijeg autizma koje je prvi dao dr. Leo Kanner, dečiji psihijatar iz Jhon Hopkins
bolnice u Baltimoru (1943).

PREPOZNAVANJE AUTIZMA

Često se ponaša kao da je gluvo, iako smo sigurni da reaguje na pojedine zvukove ili nečije
pozive. Na slabi intenzitet zvuka može pokazivati preteranu reakciju, čak i razlikovati
automobile po zvuku iz što veće udaljenosti, a govor čini se kao da slabo čuje. Kada se želi
distancirati zatvara oči ili se osamljuje. Neretko u besciljnom pokretu do nivoa nemira i kratikih
perioda odmora i pažnje. Kada ga nešto posebno zanima može dugo i nepomično gledati u neki
predmet ili svetlo ili osluškivati zvuk, na neke podsticaje pokazivaće burne reakcije, iritacije ili
će ih nastojati izbegavati, npr. Na novu teksturu i ukus hrane, dodir odeće, biće preterano svestan
čarapa i cipela na sebi i stalno će ih izuvati, odbijati šišanje aparatom koji zuji i vibrira, smetaće
mu dodir s vodom putem tuša ili ulaskom u more i sl. Na neke podsticaje neće pokazivati
očekivane reakcije, npr. kod osećaja bola: kod zubbolje biće neubičajeno mirno, na slabi
intenzitet bola, regovaće preterano, a pri sampovredi neće pokazati reakciju bola. Privlače ga
vrlo jaki ili veoma slabi, neobični ili neugodni mirisi i isto tako i ukusi. Ne voli da se mazi ili
prihvata maženje, ali ne toleriše da ga diraju po određenom delu tela, odbija lagani pokrivač,
zavlaći se u uske prostore. Preferira tvrđu i čvrstu podlogu. Moguća je i inverzija senzorne
reakcije, npr. da na dodir zatvara uši, a na auditivni oči. Izbegava direktan pogled očima
odvraćanjem pogleda ili gleda u usta ili samo rubom vidnog polja. Kajičkom oka prati događaje
u okolini. Primećuje neobične detalje i sitnice, nepoznate razlike, a ne primećuje sliku u celini ili
ne povezuje delove u celinu, ne povezuje pojmove i ne kategoriše ih, ima neobične aoscijacije na
viđeno kao da ne povezuje pojmove sa kontekstom. Veoma je sposobno u slaganju puzzla, ali
čini se da sliku slaže prema razlikama u obliku delova, a ne prema slici. Na slikovnom prikazu
kreveta, jastuk asocira s komadićem testenine. Imenovaće različite vrste drveća koje vidi, ali ih
neće povezati u pojam šume. Čini se da ne uočava opasnosti i ne pokazuje strah pred opasnosti,
penje se, prilati nepoznatim osobama i životinjama, odluta ili pokazuje preteran strah odvajanja
od tla, kretanja po kosini, od nepoznatog prostora ili situacije, boji se plišanih životinja. Neretko
pokazuje otpor prema učenju novih veština i navika, a istražuje I uči spontano te lako pamti
samo ono što ga zanima. Teško uči iz primera pokazivanja druge osobe, nije u stanju imitirati
pokret druge osobe. Čini se da ne razume ni verbalne jednostavne upute. Neka znanja i veštine
prezentuje samo određenim osobama, uz određenu pomoć ili ta odeđenu nagradu. Pruža snažan
otpor promenama u svakodnevnim rutinama i ne toleriše promenu redosleda aktivnosti ili načina
izvođenja aktivnosti. Pojedinu aktivnost prihvata obaviti isključivno s određenom osobom u
određeno vreme. Veoma teško se sprema za izlazak iz kuće, dugo se sprema, okleva, traži
određene ritualne radnje pre polaska.

TUMAČENJA AUTISTIČNOG PONAŠANJA

DOŽIVLJAVANJE SVETA

Pretpostavka je da svet doživljavaju na doslovan način, zaobilaze socijalno značenje i

emocionalnu uključenost. Neki objekat koristi na nefunkcionalan, bizaram i repetitivan način.
Sposobnije osobe sa autizmom nauče osnovne modele ponašanja i uzročno-posledične veze na
kojima se oni temelje, bez razumevanja socijalnih i emocijalnih osnova tih ponašanja (moraju se
posebno učiti prepoznavanju vlastitih emocija i emocija drugih te njihovom povezivanju). Mogu
prepoznati šta se događa oko njih u terminima određenih zvukova, slika i drugih kvaliteta, svesni
su šta se događa oko njih, ali nisu potpuno svesni da se to događa njima (bez uključivanja
emocija), svesni su kada nešto rade, ali tu akciju ne pamte kao vlastito iskustvo. Autistično
učenje ostaje na nivou informacija (gledanje svog života kao na filmu, bez osećaja da su aktivni
u tome), sećanje na događaje ne sadrži poseban karakter, a učenje je mehaničko, podstaknuto od
strane okoline i akcije koja mu prethodi.

PAMĆENJE

Mehaničko pamćenje je zadovoljavajuće ili vrlo dobro: pamte podatke, slijed događaja ili
aktivnosti ali ne razumiju vremenski, uročno-posledični ili kategorizacijski odnos. Disfunkcije su
vjerovatno povezane sa oštećenjem dijelova međumozga odgovornih ta emotivnu spoznaju i
povezanih s kortikalnim procesima mišljenja i riješavanja problema, što rezultira mehaničkim
učenjem bez odogovarajućeg shvatanja (nije smisleno) i izostankom generalizacije naučenog
(znanje se ne može jednostavno preoblikovati, fleksibilno i kreativno koristiti).
Pamćenje u slikama (“fotografsko pamćenje”).

EMOCIJE

Doživljavaju emocije, ali ih potpuno jasno kako ih koriste. Mogu imati snažne osećaje, ali ih nisu
u stanju upotrebiti u učenju i mišljenju. Vijerovatno je oštećena sposobnost korišćenja emotivnih
stanja u spoznavanju samog sebe. Ne razumiju vlastite namjere, pa ni namjere drugih. Preferiraju
jednostavne, ponavljajuće sekvence ponašanja, a problem teško uspjevaju rešavati u skladu sa
funkcionalnim ciljem. Izostanak spontanog evaluiranja vlastitog ponašanja.

GOVOR

Zbog nemogućnosti da se izrazi na uobičajan način u svakodnevnoj komunikaciji ljudi, dijete

koristi sopstveni sistem signala, koji je samo njemu svojstven.

 Oko 50% osoba ne razvije funkcionalan govor. Oštećenja ekspresivnog i receptivnog

govora uz neobičnosti govora
 Poremećaji ritma, intonacije, visine i naglaska verbalnog govora. 
 Teškoće u jezičkim sastavima : u jezičkoj formi (fonetici, akcentu, sintaksi). 
 Siromašna facijalna i gestigularna ekspresija, neadekvatno glasovno izražavanje i
raspoloženja i stanja. 
 Teškoće grafičke i simboličke recepcije i ekspresije itd.

AUTISTIČBE OSOBE SU UGLAVNOM:

 1. Osamljenji
 2. Pasivni
 3. Aktivni, ali individualisti- postižu kontakt, ali im nedostaje uzajamnost (jednosmerna
interakcija)
 4. Kruti
 Snižen nivo samostalnosti i kompetencije za samostalan život i kod viših intelektualnih
sposobnosti.
 Insistiranje na jednoličnosti, ritualima i detaljima 
 Nizak nivo tolerancije na frustracije zbog nemogućnosti razumevanja okoline i samog
sebe- ekstremne emocionalne reakcije.
 Uz autizam imanenta stereotipna i bizarna ponašanja mogućnost učenja nepoželjnih
ponašanja: izlivi besa, destruktivnost, agresivnost,
 KAKO POMOĆI DETETU – ČOVEKU SA AUTIZMOM?

Postoji mnogo programa za pomoć i rad sa osobama sa autizmom ali nijedan nije podjednako
dobar i dovoljan za svakoga. Zbog toga u kreiranju individualnih programa moraju da učestvuju
svi neposredno zainteresovani: osobe sa autizmom koliko god je to moguće, roditelji, članovi
porodice, terapeuti i angažovani stručnjaci. Naučno je dokazano da se ranim prepoznavanjem, te
ciljanom ranom intervencijom značajno može poboljšati životni ishod osoba s autizmom.