Dva su vodeća motiva u ovoj prozi: arhetip "braća-neprijatelji" i

poetika priče i pričanja.

Motiv priče i pričanja snažno prožima kazivanje u Prokletoj avliji: ne

samo da su ključni likovi izraziti pripovedači, nego je narativno tkivo
preplavljeno poetičkim diskursom o priči i pričanju.

Motiv arhetip "braća-neprijatelji" samo je inicijalni motiv oličen u braći

Bajazitu II i Džemu koji se sukobljavaju oko prestola: sudbina Džem-
sultana zainteresovaće mladog Ćamila koji će zbog toga dopasti
tamnice i stradati; sudbina Ćamilova je u središtu priče o Prokletoj
avliji, ali ta priča ima šire umetničko značenje od obične pojedinačne
sudbine.

Ova priča o mladom Ćamilu uvodi niz drugih motiva koji imaju izrazitu
značenjsku funkciju u strukturi Proklete avlije: individualno i opšte,
prošlost i sadašnjost, identitet ličnosti, totalitarno društvo, tamnica,
krivica i nevinost, patologija straha, lepota i veličina prijateljstva.

Prokleta avlija je imala dugu genezu: započeta je 1928. godine u

Madridu a objavljena 1954. godine. U međuvremenu je Andrić
objavio nekoliko knjiga pripovedaka i tri romana. 

Ali s obzirom na koncepciju, likove i kompoziciju, ova proza ima

sve osobine romaneskne strukture. Prokleta avlija je roman po
koncepciji, po obimu građe, idejnom zamisli, obradi likova,
kompoziciji, značenjskom bogatstvu.