INTERAKTIVNA PEDAGOGIJA

Obavezna literatura:
Knežević-Florić, O. (priredila) (2006) Interaktivna pedagogoja – izbor tekstova. Novi Sad:
Savez pedagoških društava Vojvodine.

Ispitna pitanja
1. Društveno-generacijski aspekt vaspitanja (str. 10-17)
2. Individualni aspekt vaspitanja (str. 17-24)
3. Interakcijsko-komunikacijski aspekt vaspitanja (str. 25-28)
4. Pojam i opšte karakteristike međuljudskog odnosa (str. 29-33)
5. Karakteristike osobnog i profesionalno-društvenog odnosa (str. 33-34)
6. Specifičnosti odnosa vaspitač-vaspitanik (str. 34-36)
7. Elementi uspešnog odnosa (str. 36-38)
8. Pojam i zakonitosti socijalne percepcije (str. 39-44)
9. Socijalna percepcija – prvi dojam, prosuđivanje i procenjivanje percipiranog, tačnost
socijalne percepcije (str. 44-48)
10. Emocionalni stavovi – pojam i komponente stava, polarizovanje i graduiranje emocija u
stavu (str. 48-50)
11. Emocionalni stavovi – stavovi nastavnika (str. 50-53)
12. Empatija – šta je empatija, komponente empatije (str. 53-57)
13. Važnost empatije u vaspitanju (str. 57-59)
14. Socioemocionalna klima u razredu (str. 86-92)
15. Stavovi nastavnika i interakcija u razredu (str. 92-95)
16. Ličnost razrednog starešine kao vaspitača (str. 96-100)
17. Područja vaspitnog delovanja razrednog starešine – saradnja sa razrednim kolektivom, čas
razredne zajednice i rad razrednog starešine sa pojedinim učenikom (str. 100-105)
18. Saradnja razrednog starešine sa roditeljima (str. 105-112)
19. Saradnja sa direktorom i pedagogom/psihologom (str. 113-115)
20. Pojam i značaj interaktivnog učenja – uopšteno shvatanje interakcije i pojmovna
razgraničenja (str. 119-124)
21. Sadržaj i značaj interakcije (str. 124-128)
22. Interaktivna komunikacija (str-128-130)
23. Interaktivno učenje podržava optimalni razvoj deteta (str. 130-133)
24. Interaktivno učenje i tradicionalna nastava – pedagoške radionice (str. 134-136)
25. Teorija Vigotskog o procesima internalizacije (str. 137-138)
26. Pijažeova teorija kognitivnog razvoja (str. 138-139)
27. Multipla inteligencija – lingvističke sposobnosti, muzičke sposobnosti, logičko-matematičke
sposobnosti, vizuelno-prostorne sposobnosti, telesno-kinestetičke sposobnosti,
intrapersonalne sposobnosti, interpersonalne sposobnosti, naturalističke sposobnosti,
aktivnost učenika i razvoj osnovnih sposobnosti (str. 139-146)
28. Učenje i interakcija – društvene promene i nastava (str. 157-158)
29. Usmeravano poučavanje kao alternativa (str. 158-161)
30. Idealni nastavni blok (str. 161-163)
31. Usmeravana i diferencirana nastava – planiranje aktivnosti (str. 163-164)
32. Studije o efektima kooperativne nastave – uspešnost u realizaciji kognitivnih ciljeva učenja,
uspešnost u realizaciji socijalnih i afektivnih ciljeva (str. 170-173)
33. Kooperativna nastava – kontraindikacije (str. 173-176)
34. Socijalne sposobnosti i odnosi prijateljstva među učenicima (str. 194-196)
 INTERAKTIVNA PEDAGOGIJA
SEMINARSKI RAD
TEME:

1. Koncepcije kurikuluma
Izvori:
- Milutinović, J. (2008) Ciljevi obrazovanja i učenja u svetlu dominantnih teorija 20. veka. Novi Sad.
Savez pedagoških društava Vojvodine. (str. 79-87)
2. Nova saznanja i perspektive u pedagoškoj teoriji i praksi
Izvori:
- Knežević-Florić, O. (2006) Interaktivna pedagogoja – izbor tekstova. Novi Sad: Savez
pedagoških društava Vojvodine (str. 199–211)
3. Emocionalna inteligencija
Izvori:
- Goleman, D. (2001) Emocionalna inteligencija. Beograd: Čigoja štampa
4. Dalton plan
Izvori:
- http://www.dalton.org
- Milutinović, J. (2009) Dalton plan – koncepcija i modifikacija. Pedagogija. br. 1. (str. 23-34)
5. Summerhill School
Literatura:
- http://www.summerhillschool.co.uk
- Matijević, M. (2001) Alternativne škole: didaktičke i pedagoške koncepcije. Zagreb: Tipex. (str.
80-82)
- (1982) Samerhil za i protiv. Beograd: Prosveta.
- Nil, A. S. (1988) Slobodna deca Samerhila. Beograd: BIGZ.
- Nil, A. S. (2000) Novi Samerhil. Sremski Karlovci: Kairos.
- Milutinović, J. (2008) Ciljevi obrazovanja i učenja u svetlu dominantnih teorija 20. veka. Novi Sad.
Savez pedagoških društava Vojvodine. (str. 113-114)
6. Krishnamurti Education
Literatura:
- http://www.infed.org/thinkers/et-krish.htm
- http://kinfonet.org
- Milutinović, J. (2011) Alternative u teoriji i praksi savremenog obrazovanja: put ka
kvalitetnom obrazovanju, Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine; Vršac: Visoka škola
strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov”. 104–105.

7. Waldorfske škole
Literatura:
- relevantne Web adrese (Waldorf education)
- Matijević, M. (2001) Alternativne škole: didaktičke i pedagoške koncepcije. Zagreb: Tipex. (str.
56-76)
- Milutinović, J. (2011) Alternative u teoriji i praksi savremenog obrazovanja: put ka
kvalitetnom obrazovanju, Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine; Vršac: Visoka škola
strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov”. 101–103.
- Seitz, M., Hallwachs, U. (1997) Montessori ili Waldorf ? Zagreb: Educa.

8. Demokratske i slobodne škole (Sudbury School ili Clearwater School ili Aventurijn
School ...)
Izvori:
- relevantne Web adrese
- Milutinović, J. (2011) Alternative u teoriji i praksi savremenog obrazovanja: put ka
kvalitetnom obrazovanju, Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine; Vršac: Visoka škola
strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov”. 98-99.
9. Školovanje dece kod kuće
Izvori:
- Milutinović, J. (2011) Alternative u teoriji i praksi savremenog obrazovanja: put ka
kvalitetnom obrazovanju, Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine; Vršac: Visoka škola
strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov”. 120–122.
- relevantne Web adrese
10. Problem vršnjačkog nasilja
Izvori:
- relevantne Web adrese
11. Prevencija bolesti zavisnosti
Izvori:
- relevantne Web adrese
12. Inkluzivno obrazovanje itd.
Izvori:
- relevantne Web adrese
13. Marija Montesori
Izvori:
- relevantne Web adrese
 – INTERAKTIVNA PEDAGOGIJA –
(3 ESPB)
VREDNOVANJE:

VREDNOVANJE PREDAVANJA:
– Redovno pohađanje predavanja i aktivno učešće na predavanjima vrednuje se od 0 do 5
bodova.
Ukupan broj bodova za predavanja je 5 bodova.
VREDNOVANJE VEŽBI:
– Redovno pohađanje vežbi vrednuje se od 0 do 5 bodova.
– Usmena odbrana seminarskog rada vrednuje se od 0 do 15 bodova.
Ukupan broj bodova za vežbe je 20 bodova.
SEMINARSKI RAD:
– Izrada seminarskog rada (pretraživanje časopisa, monografija, internet izvora) vrednuje se od 0
do 15 bodova.
Ukupan broj bodova je 15 bodova.
VREDNOVANJE ISPITA:
– Na pismenom ispitu predviđena su tri pitanja iz obavezne literature na koje student treba da
odgovori, što se vrednuje sa 3 x 0-20 bodova (napomena: kako bi student uspešno izvršio ispitne
obaveze potrebno je da odgovori na sva tri predviđena ispitna pitanja sa minimumom 3 x 5
bodova).
Maksimalan broj bodova za ispit je 60 bodova.
 UPUTSTVO ZA PISANJE SEMINARSKOG RADA

Svrha seminarskoga rada:

Seminarski rad predstavlja samostalnu stručnu obradu izabrane teme. Izradom

seminarskog rada student pokazuje teorijsko i praktično znanje kao i sposobnost samostalnog
služenja aktuelnom domaćom i stranom literaturom u pismenoj obradi.

Ciljevi izrade seminarskoga rada:

 Proširenje i produbljivanje znanja iz sadržaja nastavnog programa;

 Sticanje iskustva u pisanju stručnih radova.

Obim rada i tehnička uputstva:

Seminarki rad ne bi trebalo da ima manje od 10 niti više od 15 stranica.

Osnovna tehnička uputstva koja pri izradi rada treba pratiti su:

 Ćirilično ili latinično pismo;

 Jedan font lako čitljiv i neupadljiv (npr. Times New Roman ili Arial);
 30 redova na jednoj strani, tj. prored 1,5;
 Margine ne manje od 2,5 cm;
 Veličina slova 12 za glavni tekst, za naslove i podnaslove 14;
 Numerisati strane (bez numeracije naslovne strane).
Naslovna strana:

U gornjem levom uglu treba da stoji: Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet
Odsek za …

Na sredini strane: Seminarski rad iz predmeta: Interaktivna pedagogija

Tema: …

U donjem levom uglu: Mentor:….

U donjem desnom uglu: Student:

Petar Petrović, 15/09

U sredini donjeg reda: Novi Sad, 2019.

Sledi stranica za sadržaj:

Uz jasnu numeraciju svakog naslova i podnaslova.

Kompozicija i sadržaj rada:

Da bi seminarski rad bio pregledan i jasan, neophodno je da bude adekvatno struktuiran,

odnosdno da svi njegovi delovi budu povezani u logičku celinu. Pisanje rada trebalo bi početi od
glavnog dela, a uvod i zaključak bi trebalo ostaviti za kraj, kada ste se već upoznali sa temom o
kojoj pišete.
UVOD: U vom delu bi trebalo da onome ko čita vaš rad pružite osnovne informacije o
onome što sledi tj. ono o čemu pišete, zašto pišete i na šta u radu stavljate poseban naglasak.
 GLAVNI DEO RADA: Ovaj deo je posvećen obradi teme koju ste izabrali. Treba da
bude podeljen u više celina – u delove, poglavlja i potpoglavlja. Ne postoji pravilo koliko će
delova rad imati i koliko će njegovi delovi biti dalje razvrstavani.
ZAKLJUČAK: U njemu bi se trebao videti rezultat vašeg rada. Ovo nije mesto gde
ponovo raspravljate o stvarima koje ste već spomenuli, već je potrebno dati svoj stav i kritički
osvrt na temu koja je obrađivana.

Citiranje i parafraziranje tuđih navoda:

Uz svako parafraziranje u tekstu mora se navesti prezime autora i godina izdanja

publikacije, odnosno izvora. Primer:
Potkonjak (2003) piše o pedagoškim pravcima i pokretima 20. veka, te vrši njihovu
klasifikaciju...
ili kada ima više autora: Grandić i Milutinović (2006) su izložili sledeće ciljeve
obrazovanja...
Napomena: Navodi se uvek samo prezime autora ili autorá, pri čemu godina sledi odmah
nakon prezimena i smeštena je među zagrade.

Ako se u tekstu citira, tj. preuzima tekst drugog autora od reči do reči, potrebno je navesti
stranicu sa koje potiče citat. Deo teksta koji je preuzet se savlja pod navodnike. Primer:
Potkonjak (2003, 26) ističe da su deca „tokom celog XX veka bila, pre svega,
egzistencijalno ugrožena.”
Ako se ime autora ne pominje u tekstu, odnosno nije deo rečenice u kojoj je citiran,
podatak o prezimenu autora se navodi u zagradama pre podatka o godini izdanja i broju strane.
Primer:
Prema navodima pojedinih autora (Potkonjak 2003, 26) „deca su tokom celog XX veka
bila, pre svega, egzistencijalno ugrožena.”
ili: Ne treba zanemariti činjenicu da su deca „tokom celog XX veka bila, pre svega,
egzistencijalno ugrožena” (Potkonjak 2003, 26).
Napomena: Godina i stranice se odvajaju zapetom.
 Ukoliko dva puta zaredom citirate ili parafrazirate istog autora, prvi put navodite potpune
podatke a drugi put koristite skraćenicu (Isto).

Odeljak literature:

Primer za navođenje knjige koja ima jednog autora:

Milutinović, J. (2008), Ciljevi obrazovanja i učenja u svetlu dominantnih teorija
vaspitanja 20. veka, Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
Napomena: Navodi se puno prezime i samo inicijal imena autora, koji se odvaja
zapetom. Potom sledi godina izdanja, pa naslov knjige koji se ispisuje u kurzivu (Italic). Nakon
naslova, navodi se mesto izdavača i izdavač knjige.

Primer za navođenje knjige koja ima dva ili više autora:

Grandić, R., Stipić, M. (2010), Prilozi domskoj pedagogiji, Novi Sad: Savez pedagoških
društava Vojvodine, Vršac: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača “Mihailo
Palov”.
Napomena: Navode se imena svih autora i odvajaju zapetama.

Primer za navođenje odeljka u zborniku:

Grandić, R., Letić, M. (2009), Porodica kao faktor podsticanja darovitosti, u: Porodica
kao faktor podsticanja darovitosti (Zbornik 14), Vršac: Visoka škola strukovnih studija za
obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“, 184 – 197.
Napomena: Prvo se navodi autor odeljka, potom naslov odeljka u kurzivu, naslov
zbornika takođe u kurzivu, mesto, izdavač i na kraju početna i završna stranica odeljka.

Primer za navođenje članka u časopisu:

Grandić, R., Letić, M. (2009), Životni stilovi slobodnog vremena mladih u Srbiji,
Pedagoška stvarnost 5-6, 468 – 478.
Napomena: Naziv i broj časopisa se navode u kurzivu, ostalo ne.
 Primer za navođenje teksta preuzetog sa Interneta:
Momirović, Ž. (2008), Položaj žene u Srbiji, URL: http://www.vesti.rs/Polozaj-zena-u-
Srbiji.htm, 20. oktobar 2010.
Napomena: Web dokumenti najčešće imaju sve elemente kao i štampani dokumenti, pa
se i navode u skladu sa prethodnim pravilima. Neophodni dodatni elementi su URL (Internet
adresa) izvora i datum preuzimanja/pristupanja. Ukoliko web dokument nema sve elemente kao
štampani dokument, navodi se samo URL (Internet adresa) izvora i datum
preuzimanja/pristupanja.