Ruska

petorica
 Rusija za vreme druge polovine
XIX veka
• Muzička kultura u to vreme doživljava procvat.
• Osnivaju se konzervatorijumi u Petrogradu
(1862) i Moskvi (1866)- rasadnici izvanrednih
muzičara.
• Počinje da radi Besplatna muzička škola-
osnivač i direktor je bio Balakirjev.
• Osniva se rusko društvo koje se zalaže za
izvođenje ruskih dela.
• 60-tih god. se okuplja ,,moćna grupica’’ koja
je van granica rusije bila poznata pod nazivom
Petorica.
 Petorica
• Petorici pripadaju kompozitori:
– M. Balakirjev
– C. Kjuj
– M. Musorgski
– N. Rimski-Korsakov
– A. Borodin
• Oni su postavili zadatak da izgrade autentičnu rusku muzičku
kulturu koja bi se bazirala na narodnom folkloru.
• Interesiju se za istorijsku prošlost.
• Oca ruske muzike vide u M. Glinki, ali su poštovali Mocartovo i
Betovenovo stvaralaštvo.
• Naročito su cenili: Šumana, Berlioza, Lista, za
Vagnera su se zainteresovali nešto kasnije.
 Balakirjev

Kjuj Musorgski

Rimski-Korsakov Borodin
Milij Balakirjev (1837-1910)
• Utemeljivač i vođa Petorke.
• Bio samouk.
• Dobar pijanista i dirigent- prvi ruski dirigent
koji je dirigovao napamet , što je u to vreme bila
retkost čak i u Evropi.
• Značajan je njegov rad na prikupljanju narodnih
pesama.
• Imao je priliku da putuje Volgom i beleži pesme
burlaka- radnika koji su vukli bodove.
• Kao plod tog rada napravio je zbornik 40
ruskih narodnih pesama.
• Posle 1870. ima krizu i povlači se iz javnosti, ne
komponuje.
• Iz krize izlazi posle desetak god. ali biva bačen u senku
zbog dominacije Korsakova i mladih kompozitora.
• On piše na ruske teme, simfonije- Tamara,
Rusija, 1000 godina.
• Zanimljiva je njegova virtuozna klavirska kompozicija
Islamej.
• Napisao je i muziku za Kralja Lira.
Aleksandar Borodin
(1833-1887)
• Bio poznati naučnik svog doba- smatra se
osnivačem ruske moderne nauke o hemiji, i
nastavnik. Tako da nije imao dovoljno
vremena za komponovanje.
• Ostavio je značajnija dela u okviru opere,
simfonije (poznatija- Druga u h-mollu
nazivaju je Bogatirskom) i gudačkog
kvarteta.
• Među najpopularnijim delima se nalazi
simfonijska slika Iz Srednje Azije.
• Knez Igor je njegovo životno delo koje je
počeo krajem 60-tih, radio do smrti i nije ga u
potpunosti završio.
• Pripada žanru istorijske opere- libereto je
rađen prema epu iz XII veka Slovo o polku
Igorovu.
• Epskom koncepcijom se oslanja na Glinkinog
Ruslana.
• Uloga koju u ovom delu igra balet ista je kao i
način korišćenja kog Glinke.
• Ne interesuje se za citate iz narodnih pesama
već komponuje ,,u duhu’’ folklora kao i Glinka.
• Smatra da glas mora da se nalazi u prvom
planu.
Modest Petrovič Musorgski
(1869-1872)
• Bio je inovator i malo njegovih savremenika je
shvatilo njegovu veličinu. Osim Korsakova koji
ga je podržavao.
• Dela:
– opere:
• "Soročinski sajam"
•Boris Godunov
– klavirski ciklus :"Slike sa izložbe"
– simfonija:"Noć na pustoj gori"
– ciklusi:
• "Dečija soba"
•"Bez sunca"
•"Pesme i plesovi smrti"
• Boris Godunov je njegovo najznačajnije delo, i
najznačajnije delo slovenskog operskog repertoara.
• Njegova koncepcija bila je neobična pa je opera naišla
na oštre kritike čak i među Petorkom.
• Musorgski je bio prinuđen da ga prerađuje 1869 a
potom i 1872, ali ništa nije uspelo.
• Nakon njegove smrti Korsakov je obradio delo nakon
čega je delo naišlo na sveopšte priznanje.
• Boris Gogunov je delo koje može iznova da fascinira
novom do sada neprimećenom dimenzijom svog
znaćenja.
• Delo ima jedinstvenu koncepciju: sa jedne strane je car
Boris Godunov, a sa druge narod.
• Uporedo se prati moralno i fizićko propadanje
Borisa i jačanje bunta i eksplozija revolta naroda.
Nikolaj Rimski-Korsakov
(1844-1908)
• Bio je najmlađi predstavnik Petorice.
• Kada su ostali članovi Petorice završavali svoje karijere on
je tek započinje svoju.
• Bio pomorski oficir, ali je 1871. prihvatio ponudu
Petrogradskog konzervatorijuma i postao nastavnik.
• Zainteresovao se za muzičku literaturu i napisao dva
udžbenika- jedan iz harmonije, a jedan iz orkestracije.
• Kao pedagog je bio jako poštovan.
• Podržavao je Stravinskog i mladog Prokofjeva.
• Opera predstavlja najznačajniju oblast njegovog
stvaralaštva.
• Napisao ih je 15.
• Pored opera pisao je i simfonijske poeme, kamerna dela,
solo pesme.
• Negovao je fantastične opere-bajke i tako nastavio tradiciju Glinkinog
Ruslana.
• U početku su mu dela usko povezana sa Glinkom, ali se kasnije stvara i veza sa
Vagnerom.
• Djela opere:
– "Majska noć",
– "Snjeguročka",
– ,,Mlada’’
– "Zlatni pjetlić",
– ,,Legenda o devi Fevroniji i nevidljivom gradu
Kitežu’’
– "Uvertira na ruske teme",
– "Španjolski capriccio".
• simfonijska suita:
– "Šeherezada",
– "Uskršnja uvertira".
– "Bumbarov let"