ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

ПРОФЕСОР: ДАРИНКА ИВАНИШЕВИЋ

РАЗРЕД И ОДЈЕЉЕЊЕ: III Г 2

ЧАС БРОЈ 98

ДАТУМ: 12. 3. 2020.

ТИП ЧАСА: Понављање

НАПОМЕНА: Урађене задатке / вјежбе, као и недоумице и питања, ученици треба

да шаљу на: ТЕЛЕФОН: 066/ 231 -168 или МЕЈЛ: dacai1@hotmail.com

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ИСПРАВАК ТРЕЋЕГ ШКОЛСКОГ ПИСАНОГ ЗАДАТКА

Ученик треба да: усавршава свој писани рад –поправља структуру рада, чврсто
повезује дијелове у цјелину, појачава и ублажава израз и сл.
КВАНТИТАТИВНА АНАЛИЗА:

Одлича % Врл % Доба % Довоља % Недовоља % Средњ

н о р н н а
доба оцјена
р
2 13,3 4 26, 5 33, 2 13,3 2 13,3 3,13
3 6 3 3 3

ПРАВОПИСНЕ ГРЕШКЕ ГРАМАТИЧКЕ ГРЕШКЕ СТИЛСКЕ ГРЕШКЕ

Тачка иза редног броја ( 4 Палатализација (1 пута) Пасус (3 пута)
пута)
Употреба запете (13 пута) Љепота реченице (3 пута)
Замјена јат (11 пута)
Састављено и растављено Устаљен почетак (8 пута)
писање (3 пута)
Испуштено слово (2 пута) Гомилање ријечи (2 пута)
Употреба великог слова
(10 пута)
Избацити тачку (4 пута)
Употреба цртице (3 пута)
Растављање ријечи на
крају реда ( 1 пут)
Апостроф (3 пута)
Писање управног говора (
1 пут)
ЗАДАТАК: Напишите побољшану верзију рада. Водите рачуна о томе да рад буде
структурално правилно написан, као и о правописним, граматичким и стилским
грешкама.

Тема: Живот је игра карата. Рука која вам их дијели представља одлучност, начин на
који играте је слободна воља.

ТРЕЋИ ШКОЛСКИ ПИСАНИ ЗАДАТАК

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ ОЦЈЕНА

1. КОСТА БЈЕЛОГРЛИЋ – ДОБАР (3)

2. МАРКО БУХА - НЕДОВОЉАН (1)
3. ИВАНА ГОВЕДДАРИЦА – ОДЛИЧАН (5)
4. МАРКО ГРГУР – ОДЛИЧАН (5)
5. АРСЕН ЖАРКОВИЋ – ВРЛОДОБАР (4)
6. МАРИЈА ЖУК – ДОВОЉАН (2)
7. ИРИНА КОПРИВИЦА – НЕДОВОЉАН (1)
8. НИКОЛА КОСОВИЋ – ДОБАР (3)
9. ДРАГАНА КОШУТИЋ – ОДЛИЧАН (5)
10. НЕМАЊА КРСТОЈЕВИЋ – ДОБАР (3)
11. МАРИЈА ЛУЧИЋ – ДОБАР (3)
12. ЦВИЈЕТА МАНДИЋ - ---
13. МАГДАЛЕНА МИТРИЋ - --
14. ЛАЗАР ПОПОВИЋ – ВРЛОДОБАР (4)
15. КАТАРИНА ПРСТОЈЕВИЋ – ДОБАР (3)
16. КРИСТИНА ТЕПАВЧЕВИЋ - ДОВОЉАН (2)
17. АНЂЕЛА ЦРНОГОРАЦ - --
18. СТЕФАН ШУШИЋ - --
19. МИЛОШ ШУПИЋ – ВРЛОДОБАР (4)
ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

ПРОФЕСОР: ДАРИНКА ИВАНИШЕВИЋ

РАЗРЕД И ОДЈЕЉЕЊЕ: III Г 2

ЧАС БРОЈ 99

ДАТУМ: 13. 3. 2020.

ТИП ЧАСА: Обрада

Литература: Љ. Николић ▪ Б. Милић , Читанка за 3. разред гимназије и стручних

школа, ЗУНС Источно Сарајево

Д. Бабић ▪ Ж. Малешевић , Књижевност за трећи разред гимназије и средњих стручних

школа, ЗУНС, Источно Сарајево

НАПОМЕНА: Урађене задатке / вјежбе, као и недоумице и питања, ученици треба

да шаљу на: ТЕЛЕФОН: 066/ 231 -168 или МЕЈЛ: dacai1@hotmail.com

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: ОБЈАШЊЕЊЕ СУМАТРЕ;

СУМАТРА – СТРУККТУРА ПЈЕМСЕ И ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА СРЕДСТВА –
Ученик треба да: успостави узајамни однос књижевних дјела и времена у коме су
настала; на наведеним књижевним дјелима ученик проширује, усваја и систематизује
књижевноторијске појмове:-лирика. Модерна лирска пјесма (структура). стих:
једанаестерац, дванаестерац, слободан стих; средства књижевноумјетничког
изражавања (стилске фигуре) као форме изражавања и носиоце одређених поетика

Најзначајније одлике експресионизма: општи бунт против друштва, залагање за

револуцију у друштву и умјетности, снага духа и воље прожима умјетнике, језиве слике
живота, ратних страдања, биједе и сиромаштва, склоност према метафизици,
мистичним темама и религији, хиперболичне слике, космичке тежње...
Најзначајније одлике суматраизма: суматраистичка схватања су блиска
експресионизму у сљедећем: кидање веза са традицијом, окренутост будућности,
разбијање форме, космичке тежње, нови језик...

Милош Црњански (1893–1977) спада у ред најзначајнијих и најплоднијих писаца

српске књижевности. Имао је занимљив живот испуњен идеолошким и књижевним
сукобима, службовањем у дипломатским посланствима у Берлину, Риму, Лисабону и
Лондону од 1928. до 1945. Био је у емиграцији све до 1965., када се враћа у домовину.
Он је свестрана стваралачка личност. Припада генерацији младих авангардних
пјесника, који стварају непосредно послије Првог свјетског рата, а његова Лирика
Итаке (1920) представља прекретницу, не само на мотивском и стилском, већ и на
поетичко-теоријском плану. Његово дјело обимно је и разноврсно: поезија – Лирика
Итаке, Одабрани стихови, Ламент над Београдом; приповијетке – Приче о мушком;
романи – Дневник о Чарнојевићу, Сеобе I, Сеобе II, Роман о Лондону; драме – Маска,
Тесла; путописи – Љубав у Тоскани, Књига о Немачкој; мемоари – Код Хиперборејаца,
Ембахаде; монографија – Микеланђело.
Објашњење Суматре састоји се из два дијела:
1. Теоријско-програмски дио – у њему пјесник износи своје погледе на
поезију, свој књижевни програм, а то је уједно и програм цијеле младе
пјесничке генерације која се јавља непосредно послије Првог свјетског рата.
Овај дио чине сљедећа начела:
‒ чишћење поезије од утилитаристичких наноса - пјесма не треба да буде
политички трактат, идеолошко оружје;
‒ послијератна поезија је против утврђених закона и канона и доноси нови
дух, нове мисли и заносе;
‒ раскид са традицијом;
- стих се ослобађа метричких стега, јер треба да изрази нове садржаје,
промјенљиви ритам расположења, екстазу стваралачког надахнућа, звук и боју
стварности и снова;
- тежња за космичким пространствима, за дубинама магловитог и спиритуалног,
за неоткривеним и неискоришћеним могућностима језика.
- садржаји су нови и изражавају болесна стања духа човјека који је преживио рат;
- ова генерација пјесника прокламује ново виђење књижевности;
- Објашњења Суматре тако постаје манифест српске авангардне поезије, једне
експресионистичке струје која је тако и добила назив: суматраизам.

2. Тематско-инспиративни дио Објашњења тумачићемо упоредо са пјесмом

Суматра.

Већ у првој строфи у пјесниковом бићу је безбрижност, лакоћа и њежност при сјећању
на тихе, снијежне врхове Урала; остварен је потпуни склад спољашњег и
унутрашњег, тренутног расположења и мисли о ранијем догађају.
Мисао о Уралу буди сјећања на „бледи лик” жене. Блиједа боја асоцира на чистоту,
њежност, љепоту, али и на даљину, нестајање, заборав.
Сазнање да лика жене више нема, буди тугу и бол, који брзо бивају потиснути једром
сликом потока. Поток је асоцијација на топлину, њежност и завичај.
Немир изазван усамљеношћу бива потиснут миром плавог морског пространства из
кога се „црвене зрна корала, као из завичаја трешње”.
Корали и трешње спајају сличност и различитост. Заједничка им је румена боја,
различитост у доживљају. Трешње и корали повезују завичај и даљине, чежњу за
лутањима, али и носталгију за завичајем.
Пјесник се поистовећује са Мјесецом и милује далека брда и ледене горе; то је израз
његове чежње за путовањима и даљинама, његове љубави према свему што је људско.
Оно што је далеко, постаје блиско, све се етеризује, све лебди и претвара се у једно
вјечно „сад” и једно свеобухватно „ми “.

Треба уочити и специфичну лексику пјесме: ПЛАВА (њежни, блиједи лик, поток,
јутро, плава мора, Месец); БЕЛА (њежни, сњежни врхови Урала, јутро, ледене горе);
ЦРВЕНА (румено тече, црвена зрна корала, трешње).

Суматра је острво у Малајском архипелагу. Иако се у пјесми нигдје не спомиње, ово

острво представља симбол даљина, путовања, тајне; Суматра је и љубав према човјеку,
оном далеком и непознатом.
Рашчлањавање ријечи Суматра (С-УМА-ТРА(С)) упућује на став устајалих књижевних
посленика према новој поезији, која је према њима бунцање оних који су сишли С
УМА.

Пјесма Суматра нуди мисао о новим свјетовима, мислима и садржајима. Она нуди и
мисао о јединству свијета, о космичком јединству и универзалној повезаности.
Пјесма је произашла из једног конкретног доживљаја, али није остала само на њему:
винула се у космичке висине и изразила сву ширину општељудског и универзалног

ЗАДАТАК: Прочитајте из Читанке Објашњење Суматре и пјесму Суматра и укратко напишите

свој утисак и доживљај пјесме.
ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

ПРОФЕСОР: ДАРИНКА ИВАНИШЕВИЋ

РАЗРЕД И ОДЈЕЉЕЊЕ: III Г 2

ЧАС БРОЈ 100

ДАТУМ: 16. 3. 2020.
ТИП ЧАСА: Обрада
Литература: Љ. Николић ▪ Б. Милић , Читанка за 3. разред гимназије и стручних
школа, ЗУНС Источно Сарајево

Д. Бабић ▪ Ж. Малешевић , Књижевност за трећи разред гимназије и средњих стручних

школа, ЗУНС, Источно Сарајево

НАПОМЕНА: Урађене задатке / вјежбе, као и недоумице и питања, ученици треба

да шаљу на: ТЕЛЕФОН: 066/ 231 -168 или МЕЈЛ: dacai1@hotmail.com

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: МИЛОШ ЦРЊАНСКИ, ЛИРИКА ИТАКЕ -

СТРАЖИЛОВО – СТРУКТУРА ПЈЕСМЕ И ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА -
Ученик треба да: успостави узајамни однос књижевних дјела и времена у коме су
настала; на наведеним књижевним дјелима ученик проширује, усваја и систематизује
књижевноторијске појмове:-лирика. Модерна лирска пјесма (структура). стих:
једанаестерац, дванаестерац, слободан стих; средства књижевноумјетничког
изражавања (стилске фигуре) као форме изражавања и носиоце одређених поетика

Поема је лирско-епска врста испјевана у првом лицу, у којој се преплићу елементи

лирске и епске поезије. Композиција поеме заснована је на развијању фабуле, али су
догађаји и збивања прожети лириком. Аутор ове епско-лирске врста је енглески
романтичар Бајрон.

Поема има 42 строфе различитих дужина и композицију у којој се поједине строфе

понављају (таквих је шест) и чине шест оквирних мисаоних и емотивних цјелина.
 Поновљене строфе затварају прстенасте цјелине које имају по седам строфа,
чврсто повезаних у цјелину у којој домнира мисао о пролазности живота и
слутњи смрти.
 Овако изведена композиција и уоквирење мотивских, емотивних и мисаоних
дијелова на нивоу строфа први и једини пут се јавља у нашем пјесништву управо
у Стражилову.
Дионице у поеми:
1. Лутам, још витак са сребрним луком... пјесник је млад, ловац на снове и
чисте идеале, у њему је младалачки немир и неспокој. У наредној строфи
гради космички мост између ријеке Арно (гдје је хладно) и Дунава, и умјесто
да занесено сањари на тосканској мјесечини, он зна да ће овог прољећа
„закашљати ружно”. Овдје имамо асоцијацију на Бранка и његову пјесму Кад
млидијах умрети. Синтеза прошлог и садашњег остварена је кроз сјећање,
носталгију и мисао о пролазности.
2. Већ давно приметих да се све разлива... у овом дијелу видимо пјесникову
медитацију у којој се, све што постоји, показује као нестално, обезличено.
Буди се сјећање на љубав остављену у завичају. Пјесника облива туга и
 чежња за завичајем. Као и Дис у Тамници, пјеснику се чини да је његова туга
израз туђе воље.
3. Лутам, још витак, по мостовима туђим... завичај је и овдје доминантан
мотив. Љубав у Тоскани није ни налик на ону тамо доживљену и остављену
љубав. Пјесник бјежи у чисте и далеке висине одакле једино види свијетлост.
Умјесто свог живота, он живи живот винограда, одакле се гранају
асоцијације на болесну младост, расуто лишће и Бранков гроб. Сијенке га
прате и чине невеселим. И на лицу му је сијенка недадашњег страственог и
испуњеног живота када је био опијен завичајем.
4. Дрхтим, још витак, од река и небеса... разњежен сјећањем, пјесник милује
ваздух убијен чежњом за завичајем и једним витким стасом. У њему живи
смијех младих, опијених фрушкогорским вином, и он тај смијех носи у себи.
Он ће наставити да просипа тај смијех и љепоту живљења гдје год био, као и
мисао о онима којих више нема. Љубав постаје безвремена и преко ње води
узлет у бескрај и прозрачне висине.
5. Лутам, још витак, са осмехом мутним... суматраистичке слике лакоће,
смјењују слутње смрти. Биће је зароњено у свемир и тако постаје привидно
слободно. У сијенци смрти, пјесник живи прошли живот, а не садашњи.
Доминира мисао о пролазности и крхкости живота, све постаје прах.
6. Лутам, још витак, са шапатом страсним... Проширује се слика црне
слутње из претходне дионице. Ведрина трајања нестаје, тоне се у тишину.
Мисли су уморне, на то,лико сањане и жељене, завичајне предјеле спушта се
тешка и непрозирна магла. Гасе се чула и страсти, и пјесник ће дотаћи лед
сјевера, крај свијета, гдје влада вечита тишина.

У овој поеми нема радње, нема приповиједања. Овдје нема догађаја, али има
доживљаја, снажних осјећања и расположења, мисли и слутњи. Стражилово је поема
по емотивној и мисаоној ширини – у њој нема нимало епског, она је чисто лирско дјело.

Слободни стих настаје са циљем да се пјесничка мисао ослободи стега и емоција

изрази што потпуније и слободније. Нарочито је присутан код авангардиста. Дужина
стиха је промјенљива и тежи се асиметричности
У Стражилову је разбијена монотонија форме строфама неједнаког стиха: у свакој
цјелини 1. и 7. строфа су квинте, 3.строфа је септима, 5. је катрен..комбинује се дуг и
кратак стих. Рима је уједначена у свим строфама и са ученицима је треба уочити.
Пејснички језик Милоша Црњанског је једноставан, али богат и многозначан.
Доминирају епитети, метафоре, хиперболе, понављања, анафора, епифора.
Простор у поеми креће се од завичаја до космичких предјела. Завичај је свеприсутан у
пјесниковој свијести и ништа не може да потисне то сјећање. Завичај се остварује кроз
трешње, вишње, поља, сремске винограде, свело лишће, Бранков гроб. Тоскана само
покреће лавину завичајних успомена. Пјесник у Тоскани физички борави, али је његова
душевна стварност испуњена завичајем. И Тоскана и завичај само су малени део
космоса, пространог и тајанственог. Земаљско и космичко срећу се, не само у
егзистенцијалној стварности, већ и у будућности.
Вријеме у поеми не постоји са својим јасним границама. Стално се преплићу прошло,
садашње и будуће. Прошлости припада завичај, Фрушка гора, „грожђе, ноћ и
теревенке”, поток, дакле све оно што је било живот. Садшњост припада Тоскани. У
садшњости се срећу и временски слојеви што се најбоље види у првој и посљедњој
строфи поеме. Будућност се непрекидно предочава, кроз цијелу поему. У тој
будућности су свело лишће, болест, нестајање и умирање, а све то десиће у завичају, у
ком лежи и прошлост.

ЗАДАТАК: Прочитајте пјесму и издвојте стилске фигуре.

ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

ПРОФЕСОР: ДАРИНКА ИВАНИШЕВИЋ

РАЗРЕД И ОДЈЕЉЕЊЕ: III Г 2

ЧАС БРОЈ 101

ДАТУМ: 16. 3. 2020.

ТИП ЧАСА: Обрада

Литература: Љ. Николић ▪ Б. Милић , Читанка за 3. разред гимназије и стручних

школа, ЗУНС Источно Сарајево

Д. Бабић ▪ Ж. Малешевић , Књижевност за трећи разред гимназије и средњих стручних

школа, ЗУНС, Источно Сарајево

НАПОМЕНА: Урађене задатке / вјежбе, као и недоумице и питања, ученици треба

да шаљу на: ТЕЛЕФОН: 066/ 231 -168 или МЕЈЛ: dacai1@hotmail.com

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: СЕОБЕ – ПРВИ ДИО

(КОМПОЗИЦИЈА)

Ученик треба да: успостави узајамни однос књижевних дјела и времена у коме су
настала, на наведеним књижевним дјелима ученик проширује, усваја и систематизује
књижевнотеоријски појмове:епика. Облици умјетничког изражавања: причање
(нарација), описивање (дескрипција), дијалог, монолог, унутрашњи монолог, ток
свијести,доживљени говор, пишчев коментар; казивање у првом, другом и трећем
лицу;
Прва Велика сеоба Срба одиграла се под вођством пећког патријарха Арсенија III
Чарнојевића почетком 1690. године. Друга Велика сеоба одиграла се под пећким
патријархом Арсенијем IV Јовановићем 1740. Услијед ових сеоба број српског
становништва на Косову драстично се смањио, да би крајем 18. вијека српско
становништво на Косову постало мањинско. Срби су прешли у Угарску, гдје им је,
указом цара Леополда, гарантована црквено-школска аутономија. Током прве сеобе,
око 185 000 људи заувијек је напустило своја огњишта.
То није роман збивања, како сугерише наслов, већ роман стања, што откривамо
читањем. Нема динамизма радње, нити ликова, нема сплета замршених догађаја, нити
развијеног дијалога. Сва динамика и набој у роману одвија се на унутрашњем плану.
Жанровска припадност:
1. историјски роман – по приказу судбине и положаја српског народа у
њемачкој царевини
2. психолошки роман – по понирању у сложене лавиринте унутрашњих
преживљавања
3. лирски роман – по лирском тону, емотивно обојеном језику и развијеном
стилу

Епски елементи у роману имају своје мјесто у дјелу, али је њихова умјетничка обрада
потпуно другачија:
1. Вријеме је историјско и тачно омеђено: од прољећа 1744. до љета 1745.
 2. Простор је географски одређен: то су завичај у сремским мочварама поред
Дунава и туђина оличене у европским градовима и на европским бојиштима.
3. Догађаји се одвијају на два плана: прељуба госпоже Дафине и војевање
Славјанско-подунавског полка.
4. Ликови су сведени на три кључна актера: Вук, Аранђел и Дафина, и на
споредне: Принцеза Мајка, Секула, Аркадије и Ананије; значајно мјесто у
роману има и колективни јунак, тј.српски живаљ
5. Тематика у роману је веома разноврсна и захваћен је низ проблема: брачни
троугао, зла судбина народа, сеобе, деобе, обећана земља, проблем
идентитета, тема пролазности и смрти, отуђеност, усамљеност, моралне
дилеме, психолошки ломови, узалудност, празнина, ништавило.
У роману се кроз десет поглавља, јављају два паралелна фабуларна тока. Сеобе имају
прстенасту композицију. Роман почиње и завршава се поглављима која имају исти,
метафорички наслов: Бескрајни, плави круг. У њему звијезда. Свако поглавље има
лирски интониран наслов.
Композиција приче – два паралелна фабуларна тока: један је историјски и прати Вука
Исаковича и његов Славонско-подунавски полк по европским бојиштима; други је
породичнии и прати збивања у кући Аранђела Исаковича.
Прво поглавље – Вук Исакович се спрема за одлазак на војну. Окупља војнике и
опрашта се од жене Дафине и брата Аранђела. Ваздух је испуњен кишом, маглом,
влагом, хладноћом. Простор је непријатан и хладан: травуљина, баруштине, блато. Од
звукова чују се грактање врана, лавеж паса, плач и јауци жена, вика и псовке. Вук
Исакович осјећа празнину и самоћу. То осјећање нестаје када се загледа у далека брда
из акојих се помаља сунце.
Друго поглавље – одредиште пука је Печуј. Војни логор смјештен је изван града.
Старији војници спавају, а млађи су кренули кришом у град, у пљачку. Најтеже је
кажњен војник Секула, због силовања. Прошао је кроз шпалир изложен ударцима
прућа. Вук Исакович је обузет носталгичним мислима, у којима су дјеца, камен на
брегу, очев гроб и три тополе. Поред тога, у њему се стално јавља мисао о Русији, као
обећаној земљи. Када на вечери код печујског бискупа покушавају да га преведу у
католицизам, Вук се спасава пијанством, у коме бунца о „слатком православљу” и
даљинама.
Треће поглавље одвија се у кући Аранђела Исаковича гдје је Вук смјестио жену и
своје двије девојчице. Прича залази у чудне немире Аранђела Исаковича који чезне за
својом снахом и њеним тијелом, немоћан да се одупре нагонима. Предочена је љепота
госпоже Дафине и њена лукава игра са дјеверовим осјећањима. У ноћи када се Аранђел
дави у хладној води Дунава, Дафина издаје наредбу да га смјесте у њену собу. У
завршном пасусу помиње се Вук Исакович: „Не паде му на ум да помисли да га жена,
код куће, вара.”
Четврто поглавље – промрзао и онемоћао Аранђел лежи у кревету своје снахе.
Заокупљен је мислима о њој. У њему сазрева мисао да је освоји у тој ноћи. Љубавни
чин није описан- на том мјесту је бјелина. У Дафинином сјећању ће се послије буђења
јавити гађење. Запада у халуцинације, повређује плод у себи, крвари данима, губи снагу
и љепоту. Аранђел је очајан због снахине болести.
Пето поглавље укратко описује биједан положај Срба који ратују за туђе интересе, а
потом се опширно приказују Вукова размишљања, сјећања, разочарања. Из сјећања
израста слика његове младости и Принцезе Мајке – што је увод у сљедеће поглавље.
Шесто поглавље обухвата два временска периода: Вукову младост и вријеме збивања
романескне радње. У његовом сјећању оживљава вријеме службовања код Александра
Виртембершког, када је, млад и лијеп, доживио прву и праву љубав. Поновни сусрет са
њом, Принцезом Мајком, доноси Вуку очај и разочарање: обоје су остарјели,
непривлачни, незанимљиви. У другом дијелу поглавља описан је однос аустријских
власти према српским војницима.
Седмо поглавље посвећено је страдању пука Вука Исаковича код Штрасбурга и
других европских градова. Вук све више увиђа бесмисао свог ратовања. Стиже му глас
да му је жена умрла.
Осмо поглавље описује умирање госпоже Дафине и Аранђелове недоумице. Схвата да,
кад она умре, њему не треба више ништа. Плаче над њом. У њеном самртном погледу,
међутим, није остао Аранђел, већ лик Вука Исаковича. Аранђел остаје сам, „у свом
плавом кругу”, али без своје „звезде”.
Девето поглавље доноси гласине о судбини оних који су отишли у рат. Приказана је и
сахрана госпоже Дафине и опис психолошког стања аранђеловог слуге Ананија. Враћа
се и први ратник, Секула.
Десето поглавље ратници се враћају у завичај, радосно, боси и гладни. Вук је празан и
разочаран, али дрхти од близине своје земље. Повратак ратника обиљежен је поразом,
али мисао о Русији је „звезда” која га држи и води.

ЗАДАТАК: Прочитати дјело Сеобе (први дио).

ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

ПРОФЕСОР: ДАРИНКА ИВАНИШЕВИЋ

РАЗРЕД И ОДЈЕЉЕЊЕ: III Г 2

ЧАС БРОЈ 102

ДАТУМ: 19. 3. 2020.

ТИП ЧАСА: Обрада

Литература: Љ. Николић ▪ Б. Милић , Читанка за 3. разред гимназије и стручних

школа, ЗУНС Источно Сарајево

Д. Бабић ▪ Ж. Малешевић , Књижевност за трећи разред гимназије и средњих стручних

школа, ЗУНС, Источно Сарајево

НАПОМЕНА: Урађене задатке / вјежбе, као и недоумице и питања, ученици треба

да шаљу на: ТЕЛЕФОН: 066/ 231 -168 или МЕЈЛ: dacai1@hotmail.com

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: СЕОБЕ – ПРВИ ДИО (АНАЛИЗА

ЛИКОВА)

Ученик треба да: успостави узајамни однос књижевних дјела и времена у коме су
настала, на наведеним књижевним дјелима ученик проширује, усваја и систематизује
књижевнотеоријски појмове:
епика. Облици умјетничког изражавања: причање (нарација), описивање (дескрипција),
дијалог, монолог, унутрашњи монолог, ток свијести,доживљени говор, пишчев
коментар; казивање у првом, другом и трећем лицу;

Ликови – оно што је заједничко свим јунацима јесу осјећања празнине, бесмисла и
неостварености живота. Сва три лика доживљавају пораз.
Вук Исакович је врло комплексна личност. У њему су очиглегдне подвојености и
антагонизам. То није посљедица његовог карактера, већ околности у које га је стављао
живот. Он је неустрашив као војник, у седлу, али плашљив и несигуран на земљи. Док
ратује у њему преовладава динамички принцип. Он јури, урла, маше сабљом, пуца из
пиштоља. Њега води мисао о одласку у другу земљу, гдје нема мочвара и блата
подунавског завичаја. Као командант пука он воли своје војнике, зна њихово
породично и имовинско стање, штити их, али тражи дисциплину и извршење задатака.
Његова опсесија је да својим часним служењем и ратним подвизима избори бољи и
спокојнији живот за свој народ. Изван ратовања, он задржава свој немирни дух и
огромну снагу, али је и породичан човјек. Према жени Вук гаји двојака осјећања. На
једној страни је љубав, а на другој досада. Вук је приказан и из перспективе прошлости.
Није имао успјеха у трговачким пословима, које је наслиједио од оца и које је, као
старији син, требало да настави. У њему је и тада био присутан авантуристички дух.
Лијеп и снажан, одао се пићу, блуду, кавгама. Љубав према сабљама и коњима одвукла
га је ка војничком позиву. У њему истовремено живе послушник и бунтовник. Он је
војник који извршава наређења, али и носилац побуне против претпостављених која
долази са сазнањем да су све илузије и наде изгубљене. На крају ратовања у његовој
души нараста спознаја о бесмислу ратовања за туђе интересе. Обузима га умор, туга,
јад. У портретирању Вука Исаковича има саосјећања, разумијевања, топлине, али и
ироније и пародије. Његова снага некад и сад, различито су приказане. Некада је био
врло лијеп и снажан, а сада је „као медвед” и „кривоног, подбуо и тежак као буре”.
Оваквим поступцима извршена је демитологизација јунака: он није херој и победник
овенчан славом, већ луталица, поражен и самљевен разочарањем. Губитник је и као
ратник и као службеник царства и као човјек.
Аранђел Исакович је сушта супротност свом брату. Он је „сасушен и жут”, блиједих и
жутих очију, пљоснатог и танког носа, пожутјелих зуба, повијен. У његовом портрету
доминира жута боја, као симбол болести и нестајања, која изазива гађење и одбојност.
Утолико су нека дешавања у роману тежа и ирационалнија за разумијевање. У његовој
личности је статично начело, за разлику од Вука. Он је оличење грађанске класе у
нестајању. Вриједност и смисао живота види у стицању и богатству. Карактер
Аранђела Исаковича види се у односу према брату. Након очеве смрти, преваром му је
узео све благо, да би га касније новчано помагао. Према Вуку не осјећа љубав нити
поштовање, па ни жаљење што болестан опет одлази у рат. У друштву важи за
одмјереног, разборитог и поузданог трговца и домаћина. Због дарежљивости, цијене га
и црквени великодостојници. За њега пакао почиње од тренутка Вукове женидбе
Дафином. Бијежи у послове, склањајући се од брата и његове жене, у мукама сања
снаху сваку ноћ. Истовремено га мучи и савјест која стално опомиње. Присуство снахе
и њене дјеце у кући, сасвим га је сломило. Чин прељубе дошао је неочекивано, без
дубље мотивације, као сасвим ирационалан чин. У њему се јављају опречна осјећања,
на моменте и прижељкује њену смрт, јер мисли да ће му то донијети олакшање, да ће се
тиме све разријешити. Пред њену смрт, у њему се изненада буди снажно осјећање
љубави према Дафини, њему до тада потпуно непознато. Дафинина смрт је први
Арнђелов пораз, тежак и болан, и то не само због тога што губи вољену жену, већ и
стога што није навикао да губи.
Госпожа Дафина је, у амбијенту магле, блата и страдања, једина свијетлост, свијетлост
љепоте, љубавних чежњи и слутњи, еротског пламсаја. У свијету мушкараца, кроз лик
Дафине уводе се љепота, њежност, топлина. Без ње, свијет Сеоба био би тврд, опор и
хладан. Она је пасивна личност. Присутна је као нејасна сјенка иза доминантне
личности свога мужа. Рељефност добија пресељењем у Аранђелову кућу. У први план
излази њена невиђена љепота и женственост, распламсава се њена чулност и страст.
Након прељубе и боловања, њена личност опет пада у други план. Њен потрет дат је
постепено. Тежиште је на њеној изванредној љепоти и чулној природи. У њеном
карактеру истичу се неискреност према мужу, немар према дјеци и игра са дјевером.
Њено душевно стање обиљежено је досадом, празнином и разочарањем. Из досаде и
започиње лукаво поигравање са осјећањима свог дјевера што доводи до прељубе.
Након тога она осјећа гађење и одвратност према њему, али и презир према себи. Из
тих осјећања јавља се равнодушност према свему. Пред смрт осјећа да је све било
узалуд, као ствар је донијета у кућу, као ствар ће и бити изнијета. На самрти жели да се
вјенча са Аранђелом, али пред њеним очима је лик Вука. Она је тип фаталне жене
чија љепота, чулност и страст изазивају несрећу.
Колективни јунак је оличен кроз судбину Славонско-подунавског пука. Војници су
обузети страхом од туђине и неизвјесности. У њима је мисао о остављеним породицама
и кућама. Измијешани су носталгија и зла слутња. Слика пука је тужна и сабласна: то је
гомила сељака, надничара и слугу, која мора да се бори за туђе интересе, јер живе у
туђој земљи. Одрпани, болесни, изгладњели, понижени, одбачени, враћају се у завичај
без признања, чак и без хране. Преварени су, искоришћени и изиграни, баш као и
њихов командант. Апатију и безнађе олакшава помисао на собу у Русију.
ЗАДАТАК: Анализирајте још један лик који је на Вас оставио најснажнији утисак
ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

ПРОФЕСОР: ДАРИНКА ИВАНИШЕВИЋ

РАЗРЕД И ОДЈЕЉЕЊЕ: III Г 2

ЧАС БРОЈ 103

ДАТУМ: 20. 3. 2020.

ТИП ЧАСА: Обрада

Литература: Љ. Николић ▪ Б. Милић , Читанка за 3. разред гимназије и стручних

школа, ЗУНС Источно Сарајево

Д. Бабић ▪ Ж. Малешевић , Књижевност за трећи разред гимназије и средњих стручних

школа, ЗУНС, Источно Сарајево

НАПОМЕНА: Урађене задатке / вјежбе, као и недоумице и питања, ученици треба

да шаљу на: ТЕЛЕФОН: 066/ 231 -168 или МЕЈЛ: dacai1@hotmail.com

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: СЕОБЕ – ПРВИ ДИО (ЈЕЗИК И

СТИЛ)

Ученик треба да: успостави узајамни однос књижевних дјела и времена у коме су
настала, на наведеним књижевним дјелима ученик проширује, усваја и систематизује
књижевнотеоријски појмове:
епика. Облици умјетничког изражавања: причање (нарација), описивање (дескрипција),
дијалог, монолог, унутрашњи монолог, ток свијести,доживљени говор, пишчев
коментар; казивање у првом, другом и трећем лицу;

Читање поезије и прозе Црњанског указује да овај писац посебно његује рашчлањену
реченицу која условљава специфичан ритам (успоравање, дуге паузе, истицање), али
пружа и могућност за исказивање допунских смислова. Писац његује непотпуну
реченицу која условљава специфичан ритам (успоравање, дуге паузе). Поетски језик
одликује унутрашњи немир, експресија. Реченице су нервозне, искидане, са
интерпункцијом какве нема код других писаца.

Оваква реченица повлачи тромост и монотонију у приповиједању, често дјелује

заморно, нарочито у случајевима превелике и неуобичајене употребе запете. Овакав
поступак, поред стилске, има и мотивациону функцију. Наиме, сасвим је у складу са
временом које је предмет романсијерске обраде, са атмосфером описаном у роману, са
природом јунака. Задржимо се на овом последњем. Вук Исакович је тром и спор, што
због корпулентне природе, што због смирене нарави.

Зато су и описи у којима је он предмет описивања обликовани од развијених,

рашчлањених реченица; зато су и она мјеста која представљају унутрашњи монолог
или опис психолошког стања Вука Исаковича, грома и "тешка". Госпожа Дафина, и
поред неких назнака женствености, интимних немира и варница страсти, по природи је
спора, немарна, хладна; отуда су и наративни сегменти посвећени њој "спори",
монотони и "тешки" - исказ је искидан, испресјецан, са бројним паузама.

У овим елементима (вријеме, атмосфера и ликови) лежи и објашњење доминације

нарације и одсуства дијалога.

- Синтакса и лексика у складу су са темом и тематиком, осјећањима и

расположењима, личностима, простором и временом. Тако, на примјер, у Сеобама, које
за предмет имају догађаје и личности из 18. вијека, јавља се архаична синтакса (, јер
толика још тишина била је пред кућом", "киша ситна падала је", "двориште поплочано
било је пуно слуга", "комесар био му је, уосталом, за вријеме цијеле вечери досадан",
"цио пук је смрдио на лој, издалека").

Из истих разлога се користи руско-словенска лексика (честњејши, полковник,

госпожа, предводитељ, полк, производство, громопуцателно). И то не само у врло
ријетким репликама актера приче, него и у коментарима наративног субјекта. Тако је
језик стављен у функцију карактеризације и дочаравања духа времена.

- Лирско је наглашено присутно у прозама Милоша Црњанског, али је посебно

карактеристично за Дневник о Чарнојевићу и Сеобе, што ове књиге чини поетским
(лирским) романима. Лирско је у сликању атмосфере и амбијента, у нарацији,
опису, ликовима, структурирању романа, насловима поглавља, у реченици и
лексици.

Језик је стављен у функцију дочаравања духа времена и карактеризације.

Учестала је и употреба аугментатива, епитета, метафора и симбола.

ЗАДАТАК: Издвојте реченице које су оставиле најснажнији утисак на Вас и

протумачите их са језичко-стилске стране.