UNIVERZITET U BEOGRADU

GRAĐEVINSKI FAKULTET

DRENAŽNI SISTEMI
ŠKOLSKA 2012/2013

DRENAŽNI SISTEMI U FAZI

GRADNJE OBJEKATA

Predmetni profesor:
Doc. Dr Miloš Stanić, dipl. građ. inž.
Predmetni asistent:
Željko Vasilić, dipl. građ. inž.

Beograd, 2013

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Izgradnja građevinskih objekata je veoma često otežana
prisustvom podzemne i/ili površinske vode, što može
značajno i najčešće neplanirano da poskupi i produži period
izvođenje radova.

1
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Zadatak drenažnih sistema u fazi gradnje je da se
upravljanjem nivoom podzemne vode omogući izvođenje
radova u suvom.

Drenažni sistemi u fazi gradnje su najčešće privremeni objekti.

Zavisno od karakterisitika zemljišta, potrebnog sniženja nivoa

podzemne vode, trajanja izgradnje i drugih uslova,
drenažni sistemi mogu biti veoma jednostavni i zahtevati
male investicije ili veoma složeni, sa značajnim
investicionim i eksploatacionim troškovima i potencijalno
veoma opasni po objekte koji se nalaze u blizini branjenog
objekta.

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Globalni prikaz metoda i mogućnosti primene:

2
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Globalni prikaz metoda i mogućnosti primene:
- u nestruktuiranim zemljištima kao što su peskovita i
šljunkovita, osnovni zadatak je obezbediti dovoljan
kapacitet drenažnog sistema i predvideti raspored
elemenata ovog sistema takav da radijus dejstva bude
dovoljan da obuhvati čitavo branjeno područje

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Globalni prikaz metoda i mogućnosti primene:
Kod zemljišta kod kojih je efektivni prečnik zrna D10 manji
od 0.05 mm, dotok u drenažni sistem je veoma mali i može
se meriti u litrima u minuti. Radijus dejstva elemenata ovog
sistema je mali. Gravitacione metode nisu efikasne pa se
najčešće projektuju drenaže zasnovane na vakumnim
sistemima sa kojima se voda pod podpritiskom evakuiše iz
zemljišta

3
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Globalni prikaz metoda i mogućnosti primene:
U slučaju kada se iskop obavlja u veoma krupnozrnim materijalima,
područje iskopa se veoma često brani izgradnjom veštačkih barijera –
dijafragmi, čime se otežava dotok vode i stvaraju povoljniji uslovi za
eventualnu uspešniju primenu drugih metoda dreniranja.
Za određenu vrstu objekata postoji i mogućnost primene podvodnog
iskopa.

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Globalni prikaz metoda i mogućnosti primene:

Kod teških, glinovitih zemljišta moguće je primeniti metode zasnovane na

elektroosmozi. Kako se radi o veoma skupoj metodi, njena primena nije
zaživela u praksi.
Prethodna analiza se odnosi na
karakteristike zemljišta iz koga se crpi
voda, što ne mora odgovarati
karakteristikama zemljišta u kome se
obavlja iskop. Na primer bunari se,
zavisno od položaja vodonosnog sloja i
režima podzemnih voda, najčešće
postavljaju na znatno većoj dubini nego
što je dubina na kojoj se obavljaju
radovi. Na ovaj način se gornji, po
pravilu slabije propusni sloj, drenira
kroz vodonosni sloj iz koga se efektivno
crpi voda.
8

4
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Drenažni rovovi i drenažne jame
Najjednostavniji metod primenljiv u sledećim slučajevima:
Teška zemljišta koja se odlikuju malim koeficijentima filtracije uz
eventualno prisustvo proslojaka peskovitog zemljišta koje nije
je u kontaktu sa vodonosnim slojem
Nivo podzemne vode i potrebna dubina iskopa su takve da nije
potrebno značajno sniženje pa samim tim ni dotok u drenažne
rovove nije veliki.
Dno iskopa i nivo podzemne u donjem vodonosnom sloju su na
takvim kotama, da ne preti opasnost od naglog i
nekontrolisanog prodora podzemne vode pod značajnim
pritiskom kroz dno iskopa.

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Drenažni rovovi i drenažne jame
Može se primeniti i u kombinaciji s drugim metodama
sniženja nivoa podzemne vode. Kada se osnovni drenažni
sistem sastoji od dubokih bunara, kojima se voda snižava
u donjem vodonosnom sloju i dalje je moguća pojava
lateralnog dotoka vode. U tom slučaju je potrebno izgraditi
sistem drenažnih rovova i sabirnih jama kao sekundarnu
meru, što omogućava raniji početak ili nastavak radova.

10

5
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Igla filteri
Skup bunara malog prečnika (oko 50 mm, dužine 7 m) koji
su preko sabirnog cevovoda priključeni na vakum pumpu
Metod koji ima najveći opseg primene u praksi
Metod je pogodan i za prašinasto peskovita zemljišta,
sitnozrne peskove i peskovita zemljišta
Efikasna je primena kako pri dotocima od desetak litara u
minuti pa sve do protoka od nekoliko desetina litara u
sekundi

11

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Igla filteri

Primena metode je efikasna kada je zahtevano sniženje

nivoa podzemne do 6 metara
Za veća sniženja potrebno postavljanje odvojenih baterija
igla filtera na različitim nivoima

12

6
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Igla filteri
Elementi drenažnog sistema
igla filteri – bunari malog prečnika, najčešće 50 i 75 mm, dužine 7 do 8
metara od kojih je poslednji metar izveden sa perforacijom. Minimalno
rastojanje je 1 m.
Sabirni kolektor – je aluminijumska cev sa otvorima na rastojanju od 1 m,
na koje se priključuju igla filteri. U sabirnom kolektoru se ostvaruje
podpritisak.
Vakumna pumpa – se nalazi na kraju drenažnog sistema i zadužena je za
održavanje vakuma u sistemu i evakuaciju prikupljene vode kroz potisni
deo pumpe. U praksi se najčešće primenjuju pumpe kapaciteta do 30 l/s.

13

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Igla filteri
Najveći problem koji se javlja prilikom rada igla filtera je u održavanju
potrebnog podpritiska u sistemu. Bilo kakav značajniji prodor vazduha na
spojevima kompromituje sistem i dolazi do brzog povratka podzemne vode
u zonu iskopa, što može prouzrokovati značajne neposredne i posredne
štete. Neposredna bi se odnosila npr. na mogućnost isplivavanje još
nedovršenog objekta ili potapanje mehanizacije, a posredna šteta je u
odlaganju radova.

14

7
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Duboki bunari – vertikalna drenaža
Duboki bunari se primenjuju kada postoji moćan vodonosni sloj, koji se
nalazi ispod kote dna iskopa i u kome je nivo podzemne vode iznad dna
iskopa
Duboki bunari su po potrebnim investicijama i eksploatacionim troškovima
sigurno najskuplje od razmatranih rešenja. Zbog toga je i pitanje broja,
rasporeda i dubine bunara veoma važno
Preporuka je da se prvi bunar iskoristi kao opitni i da se na njemu uradi test
probnog crpljenja

15

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Duboki bunari
Projektom se pre svega definiše: dubina,
minimalan broj, raspored i kapacitet bunara,
periodi rada pojedinačnih bunara zavisno od
predviđenih faza izgradnje objekta i
sračunato sniženje.
Projektom je potrebno definisati i filtarski
zasip kako ne bi došlo do sufozije (ispiranja
sitnijih čestica) prilikom eksploatacije
bunara.
Precrpljivanje bunara podrazumeva
crpljenje većih količina vode iz bunara nego
što je to predviđeno čime se povećava
opasnost od sufozije. Osim toga dolazi i do
previše učestalog uključivanja i isključivanja
bunarske pumpe, što nepovoljno utiče na
njen eksploatacioni vek.
16

8
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Proračun elemenata drenažnog sistema
Cilj izgradnje drenažnog sistema, je da se omogući izvođenje radova u
uslovima sniženog nivoa podzemne vode, a da se pri tome ne ugroze okolni
objekti i saobraćajnice. Drenažni sistem mora biti dovoljnog kapaciteta, s
obzirom na karakteristike vodonosnog sloja iz koga se crpi voda, ali i da se
odgovarajućim izborom filterskog sloja onemogući sufozija.
Osim kapaciteta pojedinačnih elemenata sistema (npr. bunara ili igla filtera)
bitan je i prostorni raspored elemenata drenažnog sistema, imajući u vidu da
je najčešće potrebno preklapanje zona uticaja. Potrebno je projektom
definisati i raspored rada u vremenu s obzirom na planiranu dinamiku
izvođenja radova.
Za proračune se uglavnom primenjuju analitički modeli za ustaljene ili
neustaljene uslove. Tačnost proračuna najviše zavisi od karakteristika sloja iz
koga se crpi voda, a pre svega od:
- Darsijevog koeficijenta filtracije k (m/s)
- Transimivnosti T = k M (m2/s) gde je M prosečna debljina vodonosnog sloja
- Efektivne izdašnosti Se
i veličina koje se obično procenjuju na osnovu empirijskih formula, kao što su
17
dotok u pojedinačni bunar i radijus dejstva bunara ili drenažnog rova.

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Proračun elemenata drenažnog sistema
Analitičke metode proračuna u ustaljenim uslovima:
Q R 
s= ln  0 
2πkM  rb  k
v mx =
15
Q k
= 2rbπ
lf 15
Q  R0 
s= ln  
πk ( H + h)  rb 
kMs
q=
L

Q  R  ( H − M )2
s= ln 0  +
πk ( H + h)  rb  H +h

k ( H + h) s
q=
2L

18

9
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Proračun elemenata drenažnog sistema

Radijus dejstva bunara (Ro) – drena (L)

R0 = C ⋅ s ⋅ k

k se unosi u (m/s) a s u metrima.

Keficijent C, za bunare iznosi 3000 a za

duboke drenažne rovove se može usvojiti
vednost 2000.

Prethodna jednačina se odnosi na slučaj

kretanja vode sa slobodnom površinom.

19

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Proračun elemenata drenažnog sistema
Vertikalna drenaža – rad grupe bunara
Za proračun depresije se koristi princip superpozicije, po kome se ukupno
sniženje podzemne vode u nekoj tački računa kao zbir depresija pojedinačnih
bunara:
Q
sp = ln(n ⋅ ln R0 − ln( x1 x 2 ...x n ))
2πkM

Iako se teorijski princip superpozicije

može primeniti samo na slučaj kretanja
podzemne vode pod pritiskom, isti
princip se sa dovoljnom tačnošću može
primeniti i kod crpljenja iz vodonosnog
sloja sa slobodnom površinom, ukoliko
je depresija s manja od oko 20% od
debljine vodonosnog sloja u
neporemećenom stanju
20

10
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Analitičke metode proračuna u neustaljenim uslovima:
Planirana dinamika i faznost izgradnje objekta ima veoma značjan uticaj na
projektovanje elemenata drenažnog sistema, posebno ako se radi o
objektima koji se: prostiru na većoj površini ili je u pitanju izgradnja linijskih
objekata – cevovoda i kolektora. U tim uslovima je potrebno projektovati
drenažni sistem koji će pratiti dinamiku izgradnje i u projektu dati procenu
vremena potrebnog da se sistem instalira, kao i potrebnog vremena rada
sistema da bi se ostvarilo zahtevano sniženje.

Najčešće se primenjuju:
Theis-ovo rešenje i Hantush-ijevo rešenje

Q
Q s= H (u, r / b)
s= w(u ) 4πT
4πT T ⋅B
2 b=
r Se k' k'
u= q= s
4Tt B
r
lim H (u, r / b) → 2 K 0 ( )
u →0 b

21

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Analitičke metode proračuna u neustaljenim uslovima:
Kod dimenzionisanja i proračuna efekata rada drenažnog sistema, mora se
računati ne samo sa činjenicom da će biti više bunara u zajedničkom radu,
već i da će zbog tehnologije građenja pojedinačni bunari imati različite
periode rada, pa i eventualno promenljiv protok u toku rada drenažnog
sistema.
U slučaju primene analitičkih rešenja za neustaljene uslove, osim primene
već opisanog principa superpozicije u prostoru, primenjuje se i princip
superpozicije u vremenu. Na taj način se obuhvata slučaj rada grupe bunara
sa promenljivim protokom, pa se depresija (s) u nekoj tački računa kao zbir
depresija od svakog bunara pojedinačno:

 ∆Qij r j2 S e rj 
s = ∑ ∑ H( , )
 i 4π T
j  4T (t − t ij ) B 

gde je j oznaka za redni broj bunara a i oznaka za vremenski presek (tij) u

kome se desila promena protoka u j-tom bunaru za vrednost ∆Qij
22

11
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Analitičke metode proračuna u neustaljenim uslovima:
Primer primene ovakvog modela u slučaju rada grupe bunara koji se
projektuju za potrebe izvođenje kolektora. Predviđa se rad drenažnog
sistema u tri faze. U prvoj fazi rade samo bunari B1 i B2, zatim se izvode i
uključuju bunari B3, B4 i B5, a nakon završetka druge faze, uključuju se
bunar treće faze koji ima najveći protok, a potom isključuju bunari druge faze.
Rezultati modela su dati u formi konturnih linija iste depresije s i prikazani su
za trenutak t kada su uključeni bunari prve i druge faze izgradnje objekta.

23

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Zaštitni filtri:
Filterski sloj ima dvostruku ulogu. Sa jedne strane postavlja se da bi se
smanjili gubitci energije na ulazu u drenažu i taj uslov se zadovoljava tako što
se od filtra zahteva da njegov koeficijent filtracije (kf) bude makar 10 puta veći
od koeficijenta filtracije okolnog zemljišta.
Druga funkcija filterskog sloja je sprečavanje sufozije, odnosno ispiranja
sitnijih čestica iz okolnog zemljišta.

Terzaghi-jev kriterijum:
Df 15 > 4 Ds 15
Df 15 < 4 Ds 85
Ds60 Donja granica
(mm) 100 60 30 10 5 0
0,02-0,05 9,52 2,00 0,61 0,33 0,30 0,07
USBR-ov kriterijum: 0,05-0,10 9,52 3,00 1,07 0,38 0,30 0,07
0,10-0,25 9,52 4,00 1,30 0,40 0,30 0,07
0,25-1,00 9,52 5,00 1,45 0,42 0,30 0,07
Ds60 Gornja granica
(mm) 100 60 30 10 5 0
0,02-0,05 38,10 10,00 8,70 2,50 0,59 38,10
0,05-0,10 38,10 12,00 10,40 3,00 0,59 38,10
0,10-0,25 38,10 15,00 13,10 3,80 0,59 38,10
0,25-1,00 38,10 20,00 17,30 5,00 0,59 38,10
24

12
 Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata
Zaštitni filtri:
Modifikovan Terzaghi-jev kriterijum:
Df 15 > 5 Ds 15
Df 15 < 5 Ds 85

25

Drenažni sistemi u fazi gradnje objekata

Zaštitni filtri:
Dodatni uslov koji se postavlja u slučaju filterskog sloja za bunarske konstrukcije, je u
pogledu koeficijenta uniformnosti filtra (Cu=D60/D10).

Smatra se da je kod filterskog zasipa potrebno imati vrednosti Cu od 3 do 5 zavisno od

uniformnosti zemljišta (ovaj uslov se postavlja da ne bi došlo do segregacije filterskog
zasipa tokom ugradnje).

Veoma često se kod projektovanja zaštitnog filtra provera i dopunski USBR-ov kriterijum
koji ima sledeći oblik: Df 50 < 25 Ds 50. Primenom ovog kriterijuma se obezbeđuje da krive
mehaničkog sastava filtera i zemljišta budu približno paralelene.

Preporučene debljine filterskog zasipa su od 50 do 150 mm (veće debljine se ne

preporučuju zbog problema sa “razradom” bunara).

Prilikom projektovanja filterskog sloja, potrebno je voditi računa o veličini otvora kroz koji
se prikuplja izdrenirana voda. Uobičajen uslov za filterski deo bunarske konstrukcije je da
veličina otvora bude približno jednaka vrednosti Df85 (ovaj uslov se postavlja da ne bi došlo
do preteranog ispiranja sitnijih zrna filterskog zasipa).

Radi smanjenja gubitka energije prilikom prolaska vode kroz sam filterski deo bunarske
konstrukcije, preporučuje se da procenat svetlog otvora bude približan poroznosti filterskog
26
sloja.

13