www.iucnredlist.

org

Sačuvajm
čudesne vrste

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u

Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena
Osetljiva Ugrožena ugrožena divljini
Iščezla

Pseudophilautus femoralis
© Milivoje Krvavac

Da li znate da je IUCN Crvena lista ugroženih vrsta globalna lista sa podacima o statusu očuvanja vrsta?
TM

Da li znate da je 25% svih sisara na svetu ugroženo?

Da li znate da je orka (Orcinus orca) najrasprostranjenija vrsta sisara na svetu, odmah posle čoveka?
Da li znate da je plavi kit (Balaenoptera musculus) najveća životinja na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta?
Da li znate da u Evropi živi najugroženija vrsta mačaka na svetu?
Da li znate da je dabar jedno vreme bio nestao iz Srbije?
Da li znate da u Srbiji živi preko 70% faune ptica Evrope?
Da li ste znali da su sve tri vrste kornjača koje žive u Srbiji procenjene kao ugrožene?
Da li znate da je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj žive pripadnici tri populacije
mrkih medveda - Ursus arctos: dinarsko-pindske, karpatske i staroplaninske?
Da li znate da su jesetre jedna od najugroženijih taksonomskih grupa na IUCN Crvenoj listi?
 www.iucnredlist.org

Zašto je važno da
sačuvamo vrste?
Sve vrste su važne. Bilo da je u pitanju tigar ili balegar,
svaka vrsta ima značajnu ulogu u životnom ciklusu.
Raznovrsnost obezbeđuje stabilnost ekosistema,
a samim tim i naš opstanak. Danas su brojne
vrste prinuđene da traže nova staništa, često na
granici ekoloških potreba, pre svega zbog gubljenja
prirodnog staništa, fragmentacije i degradacije.

Održiva budućnost planete i ljudi ne može se zamisliti

bez očuvanja biološke raznovrsnosti – celokupnog
živog sveta i njegovog staništa.

IUCN Crvena lista

ugroženih vrsta TM

je...
... polazna tačka za očuvanje živog sveta;
... najmerodavniji izvor informacija o statusu očuvanja
vrsta u svetu;
... zasnovana na objektivnom sistemu za procenu
rizika od izumiranja vrsta u slučaju odsustva mera
zaštite.

IUCN Crvena lista nije samo spisak vrsta i

pridruženih kategorija ugroženosti. To je
Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
bogata zbirka informacija o ugrožavajućim Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla

faktorima sa kojima se suočavaju vrste, o

njihovim ekološkim potrebama, staništima i
o merama zaštite koje je potrebno preduzeti
u cilju smanjenja ili sprečavanja stepena
izumiranja.
Afrički slon (Loxodonta africana)
© Srđan Marinčić
Negativan trend brojnosti populacija najveće kopnene životinje nedavno je zaustavljen. Ipak, on
se još uvek smatra ugroženim, jer je krivolov radi prodaje njegovih kljova u vidu slonovače veća
pretnja od izlova radi ishrane afričkih domorodačkih plemena. Ovaj veliki inteligentni sisar živi
u matrijarhatima u kojima su veze između članova veoma prisne. Jedan je od retkih sisara čiji
pripadnici jasno izražavaju emocije i brinu jedni o drugima.

Podaci o statusu vrsta su preuzeti iz IUCN Crvene liste ugroženih vrsta na globalnom nivou, te se mogu razlikovati od
podataka iz nacionalne Crvene liste ugroženih vrsta. Upravo stoga je važno objavljivanje i redovno ažuriranje Crvene liste
ugroženih vrsta koja procenjuje status vrsta na nacionalnom nivou. U Srbiji su do sada izdate Crvena knjiga flore Srbije I
(1999. godine) i Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije (2003. godine).
 www.iucnredlist.org

Kategorije ugroženosti
Određivanje statusa vrsta vrši se kroz standardizovani proces na osnovu IUCN Kategorija i kriterijuma ugroženosti, strogo naučne
dokumentacije, obrađenih činjenica i stručne provere.
• Vrste su svrstane u jednu od osam kategorija ugroženosti, na osnovu primene kriterijuma u vezi sa veličinom, strukturom i
rasprostranjenošću populacija i populacionim trendovima;
• Krajnje ugrožene (CR), Ugrožene (EN) ili Osetljive (VU) vrste se smatraju ugroženim i njima je potrebno posvetiti najveću pažnju
prilikom planiranja mera zaštite.

Neocenjena
Nedostatak Mala Potencijalno
Osetljiva Ugrožena
Krajnje Iščezla u
Iščezla Neocenjena
Nedostatak Mala Potencijalno
Osetljiva Ugrožena
Krajnje Iščezla u
Iščezla
podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini

Banatski božur (Common Peony) Evroazijski dabar (Castor fiber)

© Zavod za zaštitu prirode Srbije © Vladimir Dobretić
U Srbiji klasifikovan kao Krajnje ugrožena vrsta (CR), Banatski božur je globalno uvršten u Najveći evropski i jedan od najvećih glodara na svetu je bio iščezao iz Srbije početkom
kategoriju Mala zabrinutost (LC). Jedino stanište u Srbiji je u Deliblatskoj peščari. 20. veka da bi bio uspešno reintrodukovan 2004. godine. Poznat je po svom
porodičnom životu i graditeljskim sposobnostima.

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u

Neocenjena Osetljiva Ugrožena Iščezla
podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
Neocenjena Osetljiva Ugrožena Iščezla Neocenjena Osetljiva Ugrožena Iščezla
podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini

Češnjarka (Pelobates fuscus) Velika droplja (Otis tarda)

© József Gergely © Slobodan Puzović
Češnjarku ugrožava zagađenje vlažnih staništa, isušivanje njenih reproduktivnih Populacija u Srbiji se trenutno procenjuje na svega 15 jedinki.
centara i introdukcija predatorskih vrsta riba. U Srbiji je strogo zaštićena dok je
globalno svrstana u kategoriju Mala zabrinutost (LC).
 www.iucnredlist.org

Dodo
(Raphus cucullatus)
© Kevin Walsh, fotografija
ilustracije objavljene u
Naturalists' Miscellany iz 1793

Ptica koja je živela samo na Mauricijusu danas

se nigde na svetu ne može videti. Iščezla je
1662. Odrasle ptice su lovili doseljenici -nisu
letele te im je zadatak bio lak. Njihova gnezda
su predstavljala plen za svinje koje su ljudi
Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena
Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla
doneli na ostrvo.

Čovek
(Homo sapiens)
© IUCN

Čovek je jedini primat za koga bi se moglo

reći da nije ugrožen. Ustvari, to je jedina vrsta
sisara koja može da ugrozi samu sebe i na tome
intenzivno radi. Njegov opstanak za sada ne
brine, budući da se odlikuje populacijom koja je
široko rasprostranjena, prilagodljive i najčešće
u stalnom porastu. Ljudi su najrasprostranjeniji
od svih kopnenih sisara i naseljavaju široki
spektar staništa, pre svega zahvaljujući svojoj
sposobnosti da upotrebom tehnologije
prilagođavaju i menjaju svoju okolinu. Mala grupa
ljudi je čak introdukovana u svemir, gde živi na
Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Neocenjena
Nedostatak Mala Potencijalno
Osetljiva Ugrožena
Krajnje Iščezla u
Iščezla
podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini
 www.iucnredlist.org

Đavolja raža
(Manta alfredi)
© Guy Stevens,
Manta Trust

Stepen reprodukcije raža je veoma

nizak - ženka rađa po jedno mladunče
svakih 2-3 godine. Populacija raža je u
oštrom opadanju u nekoliko regiona,
gde se procenjuje da ih je nestalo 80% u
poslednjih 75 godina. Ova vrsta je veoma
tražena na međunarodnom tržištu (koristi
se u Kini za proizvodnju nekih lekova), a Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla
lovi se i kao hrana.

Morska kornjača
(Caretta caretta)
© Kostas Papafitsoros, Sea
Turtle Photography.  Deo
izlozbe amaterske fotografije
MEDASSET-a, Atina, 2012.

Morske kornjače veći deo svog života provode

u moru. Samo ženke izlaze na plaže da polože
jaja, i to u onim oblastima u kojima su se same
izlegle. Njihov opstanak ugrožava degradacija
staništa, zagađenje i slučajno hvatanje tokom
ribolova.

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u

Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena
Osetljiva Ugrožena ugrožena divljini
Iščezla
 www.iucnredlist.org

Severni vunasti
majmun pauk
(Brachyteles
hypoxanthus)
© kevinschafer.com

Ova vrsta živi u veoma malim i izolovanim

populacijama, koje ne premašuju 500
jedinki. Ugrožavaju ga ljudi, loveći ga radi
prehrane ili iz sporta, kao i uništavanjem
šuma koje nastanjuje. Lov ovih majmuna
je danas u velikoj meri zaustavljen, jer su
populacije retke i malobrojne, pa gubitak
čak i nekoliko jedinki može imati ozbiljne Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
Neocenjena Osetljiva Ugrožena Iščezla
posledice po njihov opstanak.
podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini

Beli medved
(Ursus maritimus)
© Andrew E. Derocher

Beli medvedi su uspešno prilagođeni

životu u vodama Arktika. Njihov opstanak
gotovo apsolutno zavisi od marinskog
ledenog okruženja, a populaciju
ugrožavaju klimatske promene usled
kojih se njihovo stanište značajno menja i
nestaje i krivolov.

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u

Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla
 www.iucnredlist.org

Modrovrana
(Coracias garrulus)
© József Gergely

Modrovrana je ptica selica čija je brojnost

značajno opala globalno. Ugrožena je
nestajanjem staništa usled intenziviranja
poljoprivrede, smanjenjem broja stabala
sa odgovarajućim dupljama za gnežđenje,
intenzivnim korišćenjem pesticida i
Neocenjena
Nedostatak Mala Potencijalno Osetljiva Ugrožena
Krajnje Iščezla u
Iščezla
stradanjem na seobi.
podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini

Orao krstaš
(Aquila heliaca)
© József Gergely

Ova vrsta na globalnom nivou ima malu

populaciju i smatra se da je u stalnom
opadanju pre svega zbog gubitka staništa,
smanjenja brojnosti plena i krivolova
odraslih jedinki. Procenjuje se da u Evropi
živi svega 1,800-2,200 gnezdećih parova.
Početkom 21. veka broj parova u Srbiji
procenjivao se na svega 2-3 na Fruškoj gori
i u severnom Banatu. Taj broj je i danas kod
nas kritično mali.

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u

Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla
 www.iucnredlist.org

Bukova strižibuba
(Morimus funereus)
© Szilárd Kovács

Strižibube se odlikuju izduženim telom

i dugim antenama, a ako se uznemire
većinom proizvode karakterističan zvuk -
strižu. Ovo je relativno česta vrsta u Srbiji,
gde spada u krupnije vrste sa veličinom od
30-38mm. S obzirom da se larva razvija u
mrtvom drvetu, osnovni faktor ugrožavanja
ove vrste predstavlja uklanjanje starih trulih Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla
stabala kao redovna mera u šumarstvu.

Tiski cvet
(Palingenia longicauda)
© József Gergely

Tiski cvet je izuzetno retka i kritično ugrožena

vrsta južne i centralne Evrope, koja se danas
može naći samo u koritu Tise i nekih njenih
pritoka. Ovaj insekt spada u vodene cvetove.
Njegov opstanak ugrožava gubitak staništa
usled regulacije rečnih tokova i zagađenost.
Njegov status globalno još uvek nije procenjen
po IUCN kriterijumima.

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u

Neocenjena podataka zabrinutost ugrožena
Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla
 www.iucnredlist.org

Gatalinka
(Hyla arborea)
© Katarina Paunović

Jako osetljiva na promene staništa

usled njegovog gubitka i fragmentacije,
ugrožavaju je i zagađenja vlažnih
staništa i prisustvo riba grabljivica. U
nekim delovima Evrope ova žaba jedna Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
Neocenjena Osetljiva Ugrožena Iščezla
je od najmanjih u Evropi. podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini

Šargan
(Vipera ursinii macrops)
© Aleksandar Simović

Najmanja otrovnica u Evropi, njena staništa su

izuzetno fragmentisana i ova podvrsta naseljava
manje od 2,000 km . Naglo opadanje broja
2

jedinki u centralnoj i južnoj Evropi rezultat je

gubitka staništa, budući da se livade pretvaraju
u intenzivno obradiva zemljišta i zemljišta za
ispašu.

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u

Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla
 www.iucnredlist.org

Crnka
(Umbra krameri)
© Szilárd Kovács

Može se naći u pojedinim delovima sliva

Dunava, kao i u nižim delovima sliva
Dnjestra. Regulacija reka radi potreba
rečne plovidbe i sve veće potrebe za
navodnjavanjem poljoprivrednih kultura
umanjili su broj stajaćih voda i rečnih
rukavaca. Crnka boravi u takvim staništima
tokom plavnih perioda, koji takođe zavise
od sistema kanala i brana na rekama.
Odgovarajuća staništa za ovu vrstu
presušuju te se procenjuje da je populacija
ove ribe smanjena za više od 30% u Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla
poslednjih 10 godina.

Moruna
(Huso huso)
© Phyllis Rachler/WWF

Za ovu ribu koja može da dostigne dužinu

od 8m i težinu preko 3.000 kg smatra se da
je nadživela dinosauruse. Danas se može
naći samo u Crnom i Kaspijskom moru i
njihovim pritokama, Dunavu i Uralu. Moruna
je kritično ugrožena zbog intenzivnog
ribolova radi mesa i proizvodnje kavijara od
njene ikre. U Srbiji je retkost - izgradnja HE
Đerdap sprečava jedinke da prođu uzvodno
u Dunav radi mrešćenja.

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u

Neocenjena Osetljiva Ugrožena Iščezla
podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini
 www.iucnredlist.org

Gorocvet
(Adonis vernalis)
© József Gergely

Gorocvet je višegodišnja biljka koja raste na

peskovitim staništima i sušnim livadama. U Srbiji
je rasprostranjena. Istovremeno je i otrovna i
lekovita, koristi se za proizvodnju lekova protiv
srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno
proređena te je zaštićena u Srbiji dok njen
Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
status globalno još uvek nije procenjen po IUCN Neocenjena podataka zabrinutost ugrožena
Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla

kriterijumima.

Aldrovanda
(Aldrovanda vesiculosa)
© Zavod za zaštitu prirode Srbije

Biljka bez korena koja živi slobodno plutajući

po vodi bara i mrtvaja. Globalno je ugrožena
vrsta koja se smatra kritično ugroženom širom
Evrope, a danas se u Srbiji može naći samo na
Zasavici.

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u

Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena
Osetljiva Ugrožena ugrožena divljini
Iščezla
 www.iucnredlist.org

Tekunica
(Spermophilus citellus)
© Saša Preradović

Tekunica je glodar veličine veverice koji

naseljava stepska staništa Evrope, a u Srbiji
se može videti u Vojvodini i jugoistočnoj
Srbiji. Njena staništa uništava intenzivna
poljoprivredna proizvodnja, ali i nestanak
velikih stada stoke. Smatra se da je u
poslednjih 10 godina brojnost njene populacije
umanjena za više od 30% globalno. U
Srbiji nekada veliki areal sada je veoma
fragmentiran, a stepska staništa u velikoj
meri pretvorena u obradive površine sa Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
Neocenjena
podataka zabrinutost ugrožena Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla
monokulturama.

Evroazijski ris
(Euroasian lynx)
© Balkan lynx recovery
programme

Neke od njegovih populacija imaju status

Krajnje ugroženih (CR) ili Ugroženih (EN), kao
na primer balkanski ris (Lynx lynx balcanicus).
Procenjuje se da njegova populacija broji
manje od 100 jedinki, što ga čini jednom od
najugroženijih mačaka na svetu. Opstanak
balkanskog risa ugrožava krivolov, opadanje
populacija njegovog plena, kao i gubitak i
fragmentacija staništa. Program oporavka
balkanskog risa nastoji da očuva ovu
populaciju u nekoliko zaštićenih područja kroz
poboljšanje upravljanja zaštitom divljih vrsta
duž granica između Albanije i BJR Makedonije,
Albanije i Crne Gore, i Albanije, Srbije i BJR
Makedonije. Ovaj Program u partnerstvu
sprovode KORA (Švajcarska), EuroNatur
(Nemačka), MES (BJR Makedonija) i PPNEA
(Albanija). U Srbiji je ris zakonom zaštićena
vrsta usled male veličine populacija. Neocenjena
Nedostatak Mala Potencijalno
Osetljiva Ugrožena
Krajnje Iščezla u
Iščezla
podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini
 www.iucnredlist.org

Apolon
(Parnasius apollo)
© Saša Preradović

Apolon pripada livadskoj vrsti dnevnih leptira

koja se sreće na visinama preko 1,000m.
Gotovo uvek se javlja na suvim kamenjarima
obraslim biljkom hraniteljkom. Opstanak
ovog leptira ugrožava gubitak staništa usled
modernizacije poljoprivrede, zarastanja livada
i prekomerenog košenja ili ispaše. U Srbiji je
Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iščezla u
zaštićen kao ranjiv, dok njegov status globalno Neocenjena podataka zabrinutost ugrožena
Osetljiva Ugrožena
ugrožena divljini
Iščezla

nije procenjen po IUCN kriterijumima.

Šumska kornjača
(Testudo hermanni)
© Katarina Paunović

Naseljava južne delove Evrope, pretežno

staništa otvorenog tipa. Njen opstanak
ugrožava degradacija staništa, zagađenje, ali
i ilegalno sakupljanje zbog čega je brojnost
nekih populacija značajno smanjena.

Neocenjena
Nedostatak Mala Potencijalno Osetljiva Ugrožena
Krajnje Iščezla u
Iščezla
podataka zabrinutost ugrožena ugrožena divljini