Generalije:

Milica Ilić, rodjena 21.10.1963. (56godina), u Kikindi, trenutno živi u Meljaku sa vanbračnim
partnerom. Završila je višu medicinsku školu, smer za nutricionistu, a trenutno radi u
Gerontološkom centru na Bežanijskoj Kosi kao spremačica. Ima ukupno 19 godina radnog staža.
Iz prvog braka navodi dvoje dece, ćerku (29godina) i sina (27godina). Negira posedovanje
oružja, korišćenje opijata. Nije osuđivana.

Prethodne hospitalizacije:
Prva hospitalizacija na psihijatrijskoj klinici, u KCS. Primljena je 21.05.2019. Dobrovoljno je
došla na lečenje na predlog reumatologa.

Glavne tegobe:
Bolovi u rukama, nogama, leđima, zglobovima, nesanica, osećaj tuge i učestalo plakanje

Sadašnja bolest:
Na osnovu autoanamneze, može se zaključiti da su pacijentkinjine tegobe počele još dok je bila u
braku (1990.-2007.), gde se vide znaci nasilja u porodici. Kako navodi, bivši muž je bio
alkoholičar…’’Nije prošao dan bez litre rakije i gajbe piva’’. Navodi da je više puta fizički
nasrtao na nju, vređao je, ona se branila tako što je bežala od njega, ponekad i u drugo selo.
Tada su već počeli problemi sa nesanicom jer se plašila za sebe. Na pitanje da li je pokušala da
napusti brak ranije govori kako se dva puta vraćala kod roditelja, ali da bi je on svaki put vratio
kući. Takođe navodi da nikada nije smela da sa decom ode jer joj je više puta pretio da će je naći
i ubiti. Prijavljivala je nasilje policiji, društvima za zaštitu žena, ali da nikad nikakve mere nisu
preuzete. U policiji bi ga zadržali dok se ne otrezni, a onda pustili. U ovom periodu se prvi put
javlja suicidna ideja, da skoči u reku, ali kako navodi zbog dece se predomišlja i utehu i
olakšanje nalazi u crkvi i razgovoru sa sveštenikom. Govori da se svakodnevno plašila za svoj
život i da je osećala veliku sramotu. Tragove fizičkog nasilja je uvek kako kaže krila od drugih
zbog sramote.Prema deci nikada nije pokazivao znake nasilja. Na pitanje da li je muž nekada
seksualno zlostavljao govori..’’Dete bilo je tu svašta, da ti ne pričam sada’’. Kasnije kroz
razgovor pacijentkinja spominje mnogobrojne ‘’švalerke’’ koje je muž dovodio u njihovu kuću i
kako su joj one ‘’uništile život’’.
2007.godine napušta muža, sin ostaje da živi sa njim, a ćerka odlazi kod njenih roditelja. Te iste
godine upoznaje čoveka koji se ponudio da joj pomogne i sa kojim trenutno živi u vanbračnoj
zajednici. ‘’Pruža mi utehu i sigurnost’’.
U decembru 2017. Godine počinju tegobe u vidu bolova u rukama, nogama i leđima, koji su joj
remetili svakodnevne aktivnosti i efikasnost na poslu i zbog čega je često bila na bolovanju.
Navodi das u tegobe počele naglo, ali kasnije u anamnezi spominje prelom trtične kosti 2012.
Godine. Navodi da zbog bolova često nije ujutru mogla da ustane i da nije uopšte mogla da
spava. Bolovi nisu prolazili ni na brufen, ni na paracetamol. Navodi da je išla na veliki broj
pregleda..’’Išla sam kod doktora opste prakse, neuropsihijatra, fizijatra, reumatologa, ortopeda,
niko nije znao da mi kaže šta nije u redu sa mnom. Tek u decembru 2018.godine dobijam
dijagnozu fibromialgije.’’ Tada navodi blago poboljšanje stanja uz diklofenak i zračnu terapiju.
Od lekova je još dobila Lyricu i Epicu.
Na 2. Kontroli kod reumatologaa, aprila 2019. (koji je i uputio psihijatru), govori ‘’Dete sve mi
se skupilo, majka mi je doživela moždani udar, ćerka mi se porodila i beba je dobila infekciju
Ešerihijom, mene su prebacili iz vešeraja da radim kao spremačica,a mene sve boli…Samo sam
plakala, na poslu su mi napisali ‘’smrt’’ na uniformi koju treba da obučem..’’ Nakon toga, 14.05.
obavlja prvi razgovor sa psihijatrom, a nedelju dana kasnije dolazi na hospitalizaciju. Trenutno
od terapije ne zna šta dobija, navodi da dobija jednu dozu, uveče.

Lična anamneza:
Pacijentkinja navodi da je prvo dete svojih roditelja, iz majčine prve trudnoće (sestra je 7 godina
mlađa). Što se tiče toka trudnoće, ne zna kako je ona protekla, da li je majka uzimala neke lekove
i da li je bilo nekih problema. Rođena je prirodnim putem, imala je 3100g na rođenju. Bila je
dojena tri meseca.
Za rani psihomotni razvoj govori da je na vreme prohodala, počela da govori, da nije imala
zdravstvenih problema.
Na vreme je krenula u školu, navodi da je mnogo volela da ide u školu za razliku od druge dece,
nije imala problema u školi sa nastavnicima niti sa drugom decom. Do 4,razreda je bila vrlo
dobra, od 5.do 8. Odlična i u gimnaziji je bila vrlo dobar djak.
Što se tiče socijalnih odnosa, navodi da pamti jako lepo detinjstvo, da se odlično slagala i sa
roditeljima i sa sestrom. Nakon srednje škole, odlazi u Beograd gde upisuje prirodno
matematički fakultet, ali zbog finansijskih nemogućnosti, upisuje višu medicinsku školu koju je i
završila.
Navodi da je samo godinu dana radila kao nutricionista u vrtiću, a nakon toga su usledili
mnogobrojni poslovi koje je brzo napuštala jer kako kaže, privatnici nisu želeli da je prijave.
Trenutno je jako nezadoljna poslom, okolinom u kojoj radi, niskom platom i fizičkom
opterećenju i pretnjama da će dobiti otkaz.
U svoje slobodno vreme navodi da se druži sa najboljim prijateljicama, da voli da izlazi, da voli
da se bavi cvećem i umetnošću.
Kao prvu ozbiljnu vezu, navodi da je imala sa 23 godine i da je trajala tri godine, a nakon toga
kaže..’’Jako brzo sam se udala jer sam imala već 27 godina’’. U braku je bila od 1990. Do 2007.
A od 2007. Živi u vanbračnoj zajednici.
Prva menstruacija je bila sa 15,16 godina, a poslednja sa 50. Navodi da su ciklusi bili redovni.
Imala je dva porodjaja,a tri trudnoće (druga se završila spontanim pobačajem). Prvi porođaj je
obavljen carskim rezom, tek u 10.mesecu trudnoće, tada je dobila ćerku Ljubicu. Drugi porođaj
je bio prirodnim putem, dve godine kasnije, tada je dobila sina Savu.

Pušač je od 23.godine, puši jednu,a nekad i više pakli dnevno. Negira konzumaciju alkohola i
psihoaktivnih supstanci.
Od alergija navodi alergije na insekte, negira na hranu i lekove.
Od ranijih oboljenja navodi operacije krajnika, slepog creva, mioma, prelom trtične kosti, sa 13
godina je dobila hepatitis B
Porodična anamneza:
Odrasla je sa oba roditelja (i dalje su živi) is a mlađom sestrom. Otac ima 79godina, majka 75.
Negira prisustvo psihijatrijskih bolesti u primarnoj porodici, epilepsije, suicide.
Kada se udala živela je sa mužem i dvoje dece. Muž je bio zaposlen kao mašin bravar.
Socijalna anketa:
Trenutno živi u Meljaku, u kući, navodi da ima finansijske poteškoće.

Psihički status:
Pacijentkinja aktivno pokretna, urednog izgleda i održavane lične higijene, neupadljivog držanja
i ponašanja, adekvatne mimičke ekspresije. Verbalni kontakt se lako uspostavlja, javlja se
povećana potreba za verbalnom komunikacijom uz opširno opisivanje dogadjaja. Na postavljena
pitanje daje logične odgovore.
Svesna, ispravno orijentisana prema sebi i drugima, u vremenu i prostoru bez fenomena
derealizacije i depersonalizacije. Pažnja hipertenacitetna sa hipovigilnošću. Pamćenje za starije i
novije događaje očuvano. Upamćivanje, retencija i reprodukcija su očuvani. Bez percetivnih
obmana. Inteligencija u skladu sa obrazovanjem (procenjeno malim kliničkim testom
inteligencije). Mišljenje po formi očuvano, po sadržaju okupirana depresivnim mislima o
trenutnim životnim problemima. U sferi volje bez poremećaja. Vitalni i socijalni nagoni očuvani,
negira suicidne misli. U sferi emocija, poremećaj u pravcu depresivne hipertimije, uz prisustvo
ankioznosti.
Ima uvod u svoju bolest, očuvana kritičnost.

Radna dijagnoza: Depresija

Plan lečenja: antidepresivi; anksiolitici