UNIVERZITET U NI[U

FAKULTET ZA[TITE NA RADU

predmet : INDUSRIJSKI OBJEKTI I URBANIZACIJA

zavr{ni rad

tema : Predlog mera akcionog plana za odr`ivi razvoj

grada Ni{a

mentor student

dr. SLBODAN JELENA

MILUTINOVI] STOJANOVI]
045
 Predlog mera akcionog plana za odr`ivi razvoj grada Ni{a

SADR@AJ :

1. UVOD

2. ODR@IVI RAZVOJ

3. STATEGIJA BUDU]EG RAZVOJA GRADA NI[A

4. NAJVE]E PREPREKE U STATEGIJI BUDU[EG RAZVOJA GRADA NI[A

5. DODATNE POTE[KO]E

6. DEPONIJE SME]A

7. VODOTOKOVI

8. PE[A^KA KRETANJA

9. BICIKLISTI^KI SAOBRA]AJ

10. PARKIRANJE

11. MOGU]A RE[ENJA:

11.1. Ekolo{ki aspekti

11.2. Privredni razvoj

11.3. Urbanizam i komunalni poslovi

11.4. Gra|anske, kulturne i socijalne aktivnosti

11.5. Predlozi za realizaciju ovih re{enja

2
 Predlog mera akcionog plana za odr`ivi razvoj grada Ni{a

1. UVOD

Polo`aj Ni{a u Moravsko-Vardarskoj dolini, preko koje vode najkra}i

ptevi iz zapadne isrednje Evrope na Bliski istok, uticao u znatnoj meri na
istorijsku pro{lost.
[ire podru~je Ni{a bilo je naseljeno jo{ u bronzano doba Dardanima, a
kasnije Keltima koji su mu dali ime NAISUS.
Prvi zna~ajni napori na planiranju urbane regulative javljaju se jo{ pre
vi{e od 100 godina sada{nje organizacije prostora, a posebno saobra}ajna
mre`a centralnog dela grada, u velikoj meri je rezultat obilnih regulacionih
radova planiranih i izvedenih zadnjih godina pretpro{log veka,neposredno
po oslobo|enju od Turaka.
Posle oslobo|enja pristupilo se ure|enju grada. Ura|en je prvi regulacioni
plan koji je uradio Nemac Vinter poznat kao "Vinterov plan" /1878 godine/.
On je bio osnov za ru{enje mnogih turskih ud`erica, otvaranje {irokih
ulica, trgova, gradnju mostova, javnih ~esmi kao i izgradnju mnogih javnih
objekata.

2. ODR@IVI RAZVOJ

Odr`ivi razvoj je razvoj u kome se ide u susret potrebama sada{njosti

tako da se ne ugro`ava mogu}nost budu}im generacijama da zadovolje
svoje sopstvene potrebe. Odr`ivi razvoj ima za cilj da unapredi kvalitet
ljudskog `ivota. Zasniva se na za{titi tako da je uslovljen potrebom da se
uva`ava kapacitet prirode kako bi se obezbedili resursi i usluge potrebne
za `ivot. Iz ove perspektive odr`ivi razvoj zna~i unapre|enje kvaliteta
ljudskog `ivota u granicama kapaciteta podno{enja eko sistema koji ga
podr`avaju [ IVCN, VNEP, WWF-I, 1991 ].

3. STARTEGIJA BUDU]EG RAZVOJA GRADA NI[A

 Primena i dalja razrada programa za odr`ivi razvoj urbane aglomeracije

 Harmoni~no, uskla|eno razvijanje svih artefaktnih kapaciteta u
urbanom prostoru prema stvarno raspolo`ivim prirodnim resursima
 Ekolo{ki uravnote`eno eksploatisanje prirodnih resursa
 Dalje sni`avanje i potpuno spre~avanje zaga|ivanja vazduha na
podru~ju grada
 Maksimalna za{tita vode i zemlji{ta i permanentno pra}enje svih
faktora ekolo{kih rizika
 Podsticanje razvoja u delu ekolo{kog kvaliteta mikroambijentalnih
celina

3
 Predlog mera akcionog plana za odr`ivi razvoj grada Ni{a

 Pobolj{an nau~no-ekolo{ki pristup na podru~iju grada, posebno u

zonama aktivnog stanovanja
 Redefinisanje ekolo{kih odnosa u relaciji: industrijsko-proizvodna
-stambena zona

4. NAJVE[E PREPREKE U SRATEGIJI BUDU]EG RAZVOJA GRADA NI[A

 Proizvodni, industrijski, saobra}ajni, komunalni i drugi objekti koji

aktivno proizvode zaga|enje vazduha, vode i zemlji{ta, proizvode buku i
sli~ne nepovoljne situacije
 Svi oblici transporta gra|ana na podru~iju grada
 Oblici organizovanosti komunalnih slu`bi i njihovo sinhronizovano
delovanje, posebno u delu :
 re{avanje odlaganja ~vrstih otpadaka
 re{avanje pre~i{}avanja otpadnih voda i voda u ~ijem sastavu
se nalaze opasne materije, {tetne po ljudsko zdravlje a slivaju se
u reku Ni{avu i njene pritoke

5. DODATNE POTE[KO]E

 Stihijsko i neplansko {irenje poru~ja grada koje uti~e na karakter

ekolo{ko-urbanisti~kih planerskih odnosa u gradu
 Neadekvatno vo|eni saobra}ajni koridori vo|eni na teritoriji grada
 Oarednji kvalitet komunikacija izme|u centralnih delova grada i
perifernih pozicija
 Veliki broj problema koji rezultuju iz konkretnih uslova po tipu: tesni
profili ulica kojima nije mogu}e pro}i javnim-komunalnim vozilima,
nedostatak biciklisti~kih staza, nedostatak valjanih pe{~kih
komunikacija i sl.

6. DEPONIJE SME]A

Postoje}a deponija sme}a nalazi se u jugozapadnom delu podru~ja

GUP-a. Nema odgovaraju}u infrastrukturu (drena`u i za{titu), ne koristi se
u skladu sa sanitarnim uslovima (sme}e stalno sagoreva jer se ne
zasipava), te u zna~ajnoj meri zaga|uje okolni prostor.
Na podru~ju grada postoji niz drugih manjih prostora koji se bespravno
koriste za deponovanje raznog otpadnog materijala.

4
 Predlog mera akcionog plana za odr`ivi razvoj grada Ni{a

7. VODOTOKOVI

Najzna~ajniji vodotokovi su reka Ni{ava sa pritokama (Kutinska reka,

Gabrova~ka reka i nekoliko potoka) i deo toka reke Morave. Vodotok
Ni{ave u najve}em delu podru~ja GUP-a dodiruje sve gradske funkcije i
prolazi kroz centar grada.
Polo`aj Ni{ave i komunikacije koje je prate u odnosu na grad
omogu}ava njeno mnogo zna~ajnije kiri{}enje. Prema postoje}em stanju
ve}i deo toka Ni{ave je neure|en a regulacija je izvedena samo delimi~no.
Regulacija najzna~ajnijih pritoka Ni{ave na podru~ju GUP-a
Gabrova~ke i Kutinske reke tako|e je delimi~na, a ure|enost njihovih
tokova nije zadovaljavaju}a. Usled nedostatka mostova Ni{ava i njene
pritoke ~esto prestavljaju prepreke za funkcionalno povezivanje mnogih
namena. Morava predstavlja zapadnu granicu podrju~a GUP-a. Ukupan tok
je neure|en i neregulisan. Reka ~esto menja korito {to dovodi do niza
problema u kori{}enju prostora.

8. PE[A^KA KRETANJA

Na magistralnim gradskim saobra}ajnicama i drugim saobra}ajnicama

vi{eg reda intenzitet je izra`eniji u odnosu na druge ulice. Me|utim,
postoje}u pe{a~ku zonu neophodno je pro{iriti na ve}i deo gradskog
centra, s obzirom na njegovu privla~nost na {iri deo grada.
U organizaciji pe{a~kog saobra}aja nije ura|eno ni{ta vi{e na stvaranju
pe{a~kih zona, ograni~enja kretanja vozila ili oboga}enju postoje}ih
sadr`aja koji }e privu}i i zadr`ati ve} broj pe{aka sa ovih prostora.
Pe{a~ki saobra}aj na podru~ju GUP-a odvija se du` saobra}ajnica
prostorima razli~ite {irine koji su ~esto ispod dimenzija neophodnih za
bezbedno kretanje pe{aka.
Naime, razradom kroz detaljno urbanisti~ke planove nije dovoljno
pa`nje posve}eno pe}a~kim kretanjima, pa je veliki broj ulica u
stambenim naseljima planiran, ~ak i bez kori{}enja bicikla osim u
rekreativne svrhe.

9. BICIKLISTI^KI SAOBRA]AJ

Pojavom energetske krize po~inje masovnije kori{}enja bicikla i u svrhu

odlaska na rad i u kupovinu. Faktori koji su uticali kao ograni~vaju}i za
razvoj biciklisti~kog saobra}aja (ki{a, konfiguracija terena i zaga|enost
vazduha), na poru~ju Ni{a nalaze se u granicama koje su povoljne za
razvoj biciklisti~kog saobra}aja.
Biciklisti~ki saobra}aj trenutno se odvija postoje}im ulicama paralelno
sa motornim vozilima. Nedostatak izdvojenih staza, saobra}ajne

5
 Predlog mera akcionog plana za odr`ivi razvoj grada Ni{a

signalizacije i opreme smetaju, pa ~ak i onemogu}avaju razvoj

biciklisti~kog saobra}aja.
Prisustvo motornih vozila i bicikla na istoj saobra}ajnoj traci javlja se
u~itavom gradu, pa i na putevima prema prigradskim naseljima, {to
posebno ugro`ava bezbednost biciklista.

10. PARKIRANJE

Sa naglim porastom motorizacije pove}ani su i zahtevi i potreba za

prostorom koji slu`i ne samo dinami~kom odvijanju saobra}aja, ve} i za
potrebu miruju}eg saobra}aja.
Pojedina~nom razradom organizacije prostora i namena Detaljnim
urbanisti~kim planovima stambenih i radnih nera planiran je prostor
namenjen parkiranju u okviru blokova i du` saobra}ajnica:
 parkirali{ta u okviru radnih zona su nedovoljna da prime potreban
broj vozila, tako da neregulisano parkiranje i parkiranje na
nedozvoljenim mestima nesme da usporava i ometa pra`njenje
parkirali{ta i odlivanje vozila {to povla~i pove}ano zaga|ivanje
sredine i utro{ak goriva, ve} i znatnoj meri ugro`ava bezbednost
saobra}aja, kako motornog tako i pe{a~kog,
 u u`em gradskom centru je nedovoljan broj parking mesta, {to
uti~e da popunjenost mesta vi{estruko prelazi kapacitet parking
mesta
 neznatan je broj stambenih blokova u Ni{u u okviru kojih je ura|
en parking prostor za sva vozila u bloku.
Pored problema koje nedostatak prostora za parkiranje izaziva u
stambenim zonama i u gradskom centru, neregulisano parkiranje i
nedovoljno mesta za vozila karakteristi~no je za parkirali{ta u blizini
velikih radnih organizacija.
Parkinzi u okviru stambenih blokova gra|eni su prema usvojenim
Detaljnim planovima mada je i u ovim planovima konstantovan manjak
slobodnih povr{ina namenjenih parkiranju u odnosu na potrebe blokova i
naselja. Tako izra`en manjak nadokna|uje se uglavnom parkiranjem vozila
na trotoarima, zemlji{tu, du` saobra}ajnica, {to remeti planiranu
organizaciju prostora i uti~e na smanjenje nivoa konfora u naselju.
Obezbe|enje odre|enog odnosa izme|u broja vozila i povr{ina
namenjenih vozilima i odnosa izme|u povr{ina namenjenih kretanju i
mirovanju, predstavlja jedan od prioritetnih zadataka pri planiranju i
projektovanju saobra}aja i saobra}ajnica.
Re{enje nedostatka parking prostora ne mo`e se realizovati bez uvo|
enja posebnog re`ima parkiranja (ograni~avanje vremena parkiranja,
naplata parkiranja), kao i obezbe|enja novih povr{ina za parkiranje bilo
izgradnjom javni gara`a ili ure|enjem parkinga u okviru blokova.

6
 Predlog mera akcionog plana za odr`ivi razvoj grada Ni{a

11. MOGU]A RE[ENJA

11.1. Ekolo{ki aspekti

 Urgentno dono{enje Zakona o za{titi `ivotne sredine, kako bi se ta~no

definisao svaki zaga|iva~ i svaki subjekt koji na direktan ili indirektan
na~in ugro`ava `ivotnu sredinu
 Stvaranje baze podataka ekolo{kih zaga|iva~a sa teritorije op{tina i
grada Ni{a
 Formiranje ekolo{ko-investicionih dokumenata radi pravilnog
usmeravanja sredstava za za{titu `ivotne sredine
 Minimalizovanje zaga|enja vazduha, vode i zemlji{ta, posebno kod
industrijsko-proizvodnih kapaciteta; smsnjenje ili potpuna eliminacija
~vrstih otpadnih materijala
 Maksimalno smaljenje utro{ka energenata i sirovinskih materijala u
proizvodnim procesima
 Obavezno uvo|enje svakodnevnih merenja na mestima gde su
potencijalni izviri zaga|enja `ivotne sredine, odnosno uvo|enje
monitornog sistema kontrole vazduha, vode i zemlji{ta
 Aktivno primenjivanje pre~ista~a za komunalne otpadne i druge vode
 Izrada prijekta za ekolo{ke pre~ista~e svih vidova
 Dislokacija komunikacija kojima se prevoze opasne i druge {tetne
materije
 Uvo|enje tranvajskih i trolebuskih linija, posebno na pravcu Ni{ka banja
- Ni{ - Novo selo
 Preme{tanje saobra}aja iz centralnih podru~ja ka perifernim zonama
op{tina i grada
 Potiskivanje motornih vozila, posebno automobila iz centralnih
podru~ja stambenih zona ka obodnim delovima
 Remodelovanje centralnih podru~ja stambenih zona prirodnim
strukturama, pre svega, zelenilom ivodom

11.2. Privredni razvoj

 Preispitivanje sada{njih tehnolo{kih procesa u industrijsko-proizvodnim

kapacitetima na podru~ju op{tina i grada
 Stroga zabrana projektovanja i gra|enja industrijsko-proizvodnih
kapaciteta koji ekolo{ki razgra|uju urbani prostor i ~ine ga manje
upotrebljivim za normalno kori{}enje

7
 Predlog mera akcionog plana za odr`ivi razvoj grada Ni{a

 Forsiranje profitabilnih, proizvodnih "visokih" tehnologija, tipa hi-tech,

ekolo{ko ~istih i prihvatlivih
 Podsticanje razvoja malih proizvodnih kapaciteta, prvenstveno u sferi
uslu`nih delatnosti

11.3. Urbanizam i komunalni poslovi

 Pomeranje, decentralizovanje administrativno-poslovnih idrugih funkcija

iz centralnog podru~ja grada ka op{tinama
 Uticanje na pobolj{anje eko-rurbarhitektonske slike preiferije grada,
kako bi centralno podru~je imalo ekolo{ku kulturu prostora, {to je
jedna od bitnih pretpostavki urbanog odr`ivog razvoja
 Rekonstrukcija infrastrukturnih mre`a, dogradnja vodovoda i
kanalizacaije, javne rasvete, trotoara ijavnih povr{ina-posebno zelenih,
vegetacijskih
 Redefinisati velike gabrite sa trgova~ko-poslovnom funkcijom
(trgova~ko-poslovni centri, velike javne gara`e i sl.), odnosno funkcijom
stacionarnog saobra}aja, u centralnom podru~ju grada i preusmeriti ih
ka perifernim, rubnim podru~jima opo{tina.
 Pa`ljivo prikupljanje otpadnog materjala po principu selektovanja
(staklo, papir, metal, plastika i sl.) radi mogu}e recikla`e i ukupnog
smanjenja volumena
 Rezervisati i sa~uvati od eventualne bespravne gradnje slobodne
povr{ine namanjene de~ijim igrali{tima, zelenim parkovskim
povr{inama, sportskim terenima i sl.
 Za{titi, sa~uvati i rekonsruisati sve parkovske druge povr{ine, na
primer: ^air, Bubanj, Vinik, Tvr|avu, priobalni pojas reke Ni{ave i sl.
 Nastojati da se na domak Ni{a, u neposrednoj blizini teritorije grada
po{ume velike povr{ine, da se stvori zna~ajan {umski fond (izvor
kiseonika), posebno prema Ni{koj Banji i Si}eva~koj klisuri-budu}em
nacionlnom parku, kao i drugim susednim podru~jima

11.4. Gra|anske, kulturne i socijalne aktivnosti

 Organizovati permanentnu gra|ansku pomo} preko op{tinskih, gradskih

i drugih nevladinih organizacija u delu re{avanja njihovih ekolo{ko-
rurbarhitektonskih interesnih problema
 Potrebno je stvarati uslove za podizanje centara za kulturne, sportske i
druge aktivnosti gra|ana, dakle graditi polufunkcionalne fizi~ke
strukture. Izgradnjom na primer, samo trgova~kih centara i objekata
namenjenih trgova~ko poslovnih aktivnostima, doprinosi se stvaranju

8
 Predlog mera akcionog plana za odr`ivi razvoj grada Ni{a

unisonog, neprepoznatljivog profila sredine, de facto naru{avanju

`ivotne sredine sa primetno sni`enim kvalitetom
 Od posebne je va`nosti pitanje hendikepiranih osoba i njihove socijalno-
rurbane- ekolo{ke za{tite u gradu Ni{u, imaju}i u vidu vrlo ozbiljne
fizi~ke, psiholo{ke i vizuelne prekide u komunikacijonim tokovima.
Prvenstveno, to se odnosi na centralno podru~je, podzemne prolaze
,nedostatak eskalatora, vertikalnih dizalica, rampe, ivi~njake,
signalizaciju i uop{te ote`ano snala`enje u prostoru
 Aktuelni rurbani prostor grada Ni{a potrebno je negovati u smislu
o~uvanja stvorenih tradicija i belega, {to duhovnih {to fizi~kih,
Palilula, Tvr|ava, Kazand`ijsko soka~e i drugi etno-lokaliteti, u tom
kontekstu, moraju i nadalje imati primarni ekolo{ko-rurbarhitektonski
tretman.
 Tako|e je potrebno pokrenuti vrlo {iroku inicijaticu, otvoriti akcioni eko-
edukacijiski prostor na svim nivoima obrazovanja, da se
rurbarhitektonsko-ekolo{ke ideje i stremljenja interpoli{u u nastavno-
obrazovne programe {kola, kako bi se kod budu}ih generacija razvijao
smisao za za{titu i o~uvanje `ivotnog prostora
 Obezbediti pristup omasovljenja sportsko-tekreativnih aktivnosti gra|
ana, njihovog dru{tvenog uklju~enja kao kulturni obrazac pona{anja i
obrazac - indikator podizanja kvaliteta `ivljenja. Daklj, da u svakokm
neposrednom okru`enju lako, sa zadovoljstvom, prona|e i prepozna
svoj prostor, svoju teriotoriju, svoju op{tinu, svoj grad.

11.5. Preduslovi za realizaciju ovih re{enja

 Visoka ozbiljnost, zainteresovanost i odgovornost svih uticajnih faktora

sa dru{tveno-politi~ke scene u delu "sistema mi{ljenja" i u delu
kreiranja ukupne rurbarhitektonsko-eklolo{ke politike na nivou grada i
op{tine.
 Aktivno uva`avanje i uklju~enje nau~nih, stru~nih mi{ljenja, posebno
projekata koji se mogu realizovati i ubla`iti sada{nji rurbarhitektonsko-
ekolo{ki nemir, smanjiti ekolo{ku ugro`enost kolektiva i pojedinca
 Razvijati mi{ljenje i shvatanje po kome ekolo{ko stanje lokalne
zajednice ne zavisi samo od ekonomskog, politi~kog, socijalnog i
kulturnog profila odre|enih dru{tvenih grupa.
 Negovati demokratske principe u stalno otvorenoj, medijski
propra}enoj komunikaciji sa gra|anima, koji odlikuje ve}i stepen
individualne i kolektivne, odgovorne zainteresovanosti za eklolo{ka
pitanja
 U tim nastojanjima da se ekolo{ka pitanja sagledaju i razre{e na
najbolji mogu}i na~in, da se uspostave nove ekolo{ke vrednosti

9
 Predlog mera akcionog plana za odr`ivi razvoj grada Ni{a

primarnog karaktera, potrebno je favorizovati interese gra|ana, podi}i

njihovu i kolektivnu ekolo{ku svest na znatno vi{i nivo kao op{te
priritetne, a ne partijske i li~ne interese

10