UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

Predmet: Tehnički sistemi zaštite

SEMINARSKI RAD
Tema: Motorna testera za drva

Predmetni nastavnik: Student:

dr Žarko Janković, red.prof. Ana Stojković 01081
Predmetni asistent:
Marko Lišanin
 U Nišu, 2013.
SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................... 2

1. DRVO I MAŠINE ZA OBRADU DRVETA.............................................. 3

2. PRINCIP RADA MOTORNE TESTERE.................................................... 4

2.1 Tehnički podaci........................................................................................ 4

3. OSNOVNA OPREMA I GLAVNI DELOVI MAŠINE............................... 6

4. UPUTSTVO ZA BEZBEDNO MONTIRANJE I PUŠTANJE U POGON

MOTORNE TESTERE....................................................................................... 7
4.1 Gorivo za pokretanje motora.................................................................... 8
4.2 Paljenje / startovanje motora.................................................................... 9
4.3 Mogući zastoji motorne testere................................................................ 13

5. SISTEM ZAŠTITE NA MOTORNOJ TESTERI......................................... 14

5.1 Simboli..................................................................................................... 16
5.2 Zaštitna oprema........................................................................................ 17

6. DEJSTVO MOTORNE TESTERE NA ČOVEKA...................................... 18

ZAKLJUČAK................................................................................................ 19
LITERATURA............................................................................................... 20

1
 UVODNA RAZMATRANJA
Drvo je prirodni materijal, nastao od drvenastih biljaka, odnosno drveta, kao biljke.
Spada u prirodna čvrsta obnovljiva goriva, odnosno u prirodne građevinske materijale. Drvo
je najstariji građevinski materijal iz prostog razloga što je pomoću njega moguće napraviti
jednostavne građevine sa vrlo malo alata ili čak i bez njega. Stoga su ljudi, kada su počeli da
se bave gradnjom, prvo upotrebili drvo za pravljenje jednostavnih koliba ili konstrukcije
šatora. Razvojem ljudskog društva i unapređenjem alatki, drvo je počelo da se koristi za
složenije konstrukcije, a i danas je nezamenljiv građevinski materijal. Drvo je zahvalan
materijal pre svega zato što se može višestruko koristiti, a rušenje građevina od drveta se
svodi na njihovo rastavljanje. Nosivost drveta je velika, a savremena tehnologija omogućava
pravljenje nekada nezamislivih drvenih nosača od tzv. „lepljenog lameliranog drveta“, kod
koga se tanke daske međusobno spajaju pomoću posebnih lepila pod presom. Drvo je otporno
na razne uticaje i, naizgled paradoksalno, drveni delovi konstrukcije otporniji su na vatru od
čeličnih ekvivalenata. Slobodnostojeći drveni nosač pod uticajem vatre ogoreva na oko 2cm
od svog prvobitnog preseka, a onda prestaje da gori. Najpogubniji spoljni uticaj na drvo je
vlaga, te je za drvene građevine zaštita od vlage i vode najvažniji činilac u projektovanju,
gradnji i korišćenju. Pod uticajem vlage drvo truli i gubi na čvrstoći. Drvo se može koristiti
delimično ili potpuno obrađeno. Obrađeno drvo u obliku greda, talpi, dasaka, stubova ili
oblica koristi se za izradu trajnih konstrukcija. U građevinarstvu se drvo može koristiti za sve
delove zgrade: za temelje (kod sojenica ili za drvene šipove), za zidove (kod brvnara), za
stubove, grede itd. Kao krovni pokrivač koristi se u vidu šindre. U građevinskim
konstrukcijama drvo se deli na dve klase: tvrdo i meko drvo. U prvu klasu spadaju lišćari:
hrast, bukva, cer, granica itd, a u drugu uglavnom četinari: jela, smrča, ariš, bor, ali i topola.
Meko drvo je manje nosivosti, ali je i lakše za obradu i prevoz od tvrdog drveta, te se zbog
toga češće koristi. Osim u građevinarstvu, u kome se koristi i kao konstruktivni, ali i kao
završni materijal (lamperija, parket, brodski pod itd.), drvo se koristi i u industriji nameštaja i
u drugim raznim industrijama: industriji papira, hrane, posuđa, tekstila, đubriva, itd.
S obzirom na to da ljudi od davnina koriste drvo za zadovoljavanje svojih potreba, u
skladu sa tim razvijali su se razni načini kao i oruđa za obradu drveta. Sa industrijskom
revolucijom i pronalaskom mašina dolazi do prestanka rada primitivnim sredstvima za obradu
drveta. Danas se sa velikom sigurnošću i preciznošću obrađuje drvo i tako postiže
zadovoljavanje raznih potreba korisnika. Drvna industrija je jedna od razvijenijih industrija. U
zavisnosti od mehaničkih svojstva mašine za obradu drveta se dele na : mašine za rezanje i
mašine za oblikovanje. U mašine za rezanje spadaju: gateri, testere, rendisaljke, glodalice,
dubilice, brusilice, bušilice. U mašine za oblikovanje spadaju: prese, mašine za savijanje,
mašine za nanošenje raznih premaza. Posle 1950. godine počinje upotreba motornih testera
koje može da upotrebljava samo jedna osoba.
Motorna testera je u principu veoma lak i pogodan alat za rukovanje prilikom obrade
drveta, međutim motorna testera može biti i veoma opasan alat ukoliko se ne poznaju
karakteristike, delovi i pravilan način njene upotrebe. Motorna testera radi sa dvotaktnim
motorom pa je potrebno poznavati i princip rada dvotaktnog motora. U novije vreme se mogu
naći i testere koje rade sa četvorotaktnim motorom, ali najveća upotreba dvotaktnih. Takođe
prilikom upotrebe mora se voditi računa o pojedinim postpupcima rukovanja jer može da
dodje do ozbiljnih povreda. Ti postupci podrazumevaju ne samo pravilno rukovanje nego i
pravilan položaj tela prilikom rada. Vršena su razna merenja i istraživanja u oblasti šumarstva
i prilikom rada sa motornom testerom. Ta merenja obuhvataju profesionalna oboljenja i
posledice dugotrajnog rada sa motornom testerom, povrede nastale nedovoljnim
poznavanjem uputstva za upotrebu kao i nedovoljnog korišćenja zaštitne opreme.

2
 1. DRVO I MAŠINE ZA OBRADU DRVETA
Drvo je jedan od tehničkih materijala koji ima veliku primenu u industriji upravo zbog
svojih osobina i karakteristika. Tehničke osobine drveta se svrstavaju u četiri grupacije:
estetsko, mehaničko, fizičko i fizičko-hemijsko svosjtvo. Karakeristike koje su najbitnije za
samu preradu dreveta su: čvrstoća, mala težina i relativno dobra obradivost. Iako je
tehnologija u velikoj meri uznapredovala i došlo je do pojave novih materijala drvo je i dalje
nezamenjiv element nekih proizvod, a naročito je interesantan njegov estetski izgled koji
dolazi do izražaja kod izrade nameštaja i enterijera. Analogno tome industrija za obradu
drveta je jedna od najrazvijenijih i najzastupljenijih industrija u mnogim zemljama.
Drvo predstavlja prirodan vlaknasti materijal biljnog porekla, koji se uglavnom sastoji
od celuloze. Elementarni hemijski sastav suve drvene mase sadrži u proseku 50 % ugljenika,
6 % vodonika, 43,45 % kiseonika, 0.2 % azota i 0.3 pepela.
Drvo se sastoji iz : kore, kambija, drvene mase ili srčevine i srca.

A- kora
B- kambij
C- srčevina
D- srce

Tehnička svojstva drveta su : estetska, fizičko – hemijski, fizička, mehanička (tvrdoća,

otpornost protiv habanja, čvrstoća, cepljivost, elastičnost, žilavost).
Na obradivost drveta utiče: vrsta drveta, stepen vlažnosti i temperatura drveta.
Proces rezanja drveta zaniva se na principu kretanja alata klinastog oblika. Prodirući u drvo
alat seče pojedina vlakna, razara njihovu međusobnu vezu i skida određeni sloj u vidu
strugotine. Da bi se rezanje obavilo što bezbednije i iskoristilo što manje energije potrebno je
izabrati najbezbednije uslove rezanja. Na uticaj rezanja ima oblik i brzina kretanja alata.

Oruđe koje se koriste za rezanje sastoje se iz mnogo osnovnih i pomoćnih delova, a

osnovni su: telo mašine, radni sto, nosač alata, vođice, radno vreteno, uređaji za učvrščivanje,
elementi za pomeranje obratka, prenosnici snage, uređaji za otprašivanje, zaštitni uređaji. U
zavisnosti od mehaničkih svojstva mašine za obradu drveta se dele na: mašine za rezanje i
mašine za oblikovanje. U mašine za rezanje spadaju: gateri, testere, rendisaljke, glodalice,
dubilice, brusilice, bušilice. U mašine za oblikovanje spadaju: prese, mašine za savijanje,
mašine za nanošenje raznih premaza.

3
 2. PRINCIP RADA MOTORNE TESTERE
U početku nastanka, motorne testere su bile veliki, nezgrapni uređaji kojima je trebalo
rukovati najmanje dvoje ljudi. Posle 1950. godine, razvoj motornih testera omogućio je izradu
uređaja kojima može rukovati samo jedna osoba.  U to vreme testere su se upotrebljavale
samo za obaranje drveća i sečenje debla na klade, dok se kresanje grana još uvek obavljalo
sekirom. kasnijim razvojem, posebno zadnjih dvadesetak godina testere su postajale sve lakše
i izdržljivije, tako da su se mogle koristiti i na najnepristupačnijim terenima. Danas se
proizvode dve glavne grupe motornih testera hobi i profesionalne.
Većina motornih testera sadrži dvotaktni motor koji obezbeđuje njen rad, međutim
sve je veća primena motornih testera sa četvorotaktnim motorima.

2.1 Tehnički podaci

Pre puštanja mašine u upotrebu potrebno je obratiti pažnju na tehničke podatke koji
opisuju sve karakteristike mašine. Sve to u cilju boljeg i bezbednijeg rada. Svaki proizvođač
je dužan da prilikom prodaje upozna kupca sa karakteristikama mašine kao i da poseduje
određeni tabelarni prikaz sa datim podacima.
U sledećoj tabeli, kao primer, su prikazani podaci nekih od modela motornih testera
proizvođača marke MAKITA :

4
 3. OSNOVNA OPREMA I GLAVNI DELOVI MAŠINE

Prilikom kupovine motorne testere dobija se raznovrsna prateća oprema i uputstvo za

upotrebu, u zavisnosti od proizvođača i potrebe kupaca. Bez obzira na proizvođača osnovna
oprema koja mora da postoji u paketu prilikom kupovine mašine za seču drveta (motorne
testere) je sledeća :

Ukoliko se prilikom kupovine u kutiji u kojoj se nalazi mašina, ne nađe neki od

navedenih elemenata, potrebno je obratiti se ovlašćenom prodavcu.
Uobičajeno je da se svi delovi mašine od koja je ona sastavljena proizvode kod samog
proizvođača cele mašine. Međutim postoje i proizvođači koji samo sastavljaju mašine, a
potrebne delove nabavljaju od drugih organ

izacija.

5
 Da bi se moglo pravilno rukovati mašinom neophodno je poznavati njene glavne
delove. Na sledećoj slici vidimo slikoviti prikaz glavnih delova :

6
 4. UPUTSTVO ZA BEZBEDNO MONTIRANJE I
PUŠTANJE U POGON MOTORNE TESTERE
Pre same upotrebe potrebno je sklopiti sve delove motorne testere. To je potrebno
učiniti na pravilan i bezbedan način.
Prvo je potrebno pravilno montirati vodilicu i lanac uz pomoć kombinovanog ključa.
Motornu testeru je potrebno postaviti na stabilnu podlogu. Zatim otpustiti kočnicu lanca ( 1),
radi toga povući prednji štitnik ruke u pravcu strelice. Zatim odvrteti matice (2) i skinuti
štitnik lančanika (3).

Šraf za zatezanje lanca (4) okretati u levo, dok zatezač (5) ne dođe u krajnje levi
položaj.

Zatim se postavlja vodilica (6). Potrebno je obratiti pažnju da zatezač (7) uhvati otvor
vodilice.

7
 Postavlja se lanac (8) na lančaniku (9). Desnom rukom se lanac u gornji žleb vodilice
(10). Rezne ivice lanca moraju na gornjoj strani vodilice pokayivati u smeru strelice (11).

Lanac (8) se postavlja oko prekretne zvezde vodilice (12), pri tome se lagano polači
lanac u pravcu strelice.

Postavlja se štitnik lančanika (3), ujedno i lanac (8) preko hvatača lanca (13). Zatim se zatežu
matice (2).

8
 Zatezanje lanca se vrši pomoću šrafa (c/4) koji se okreće u desno, dok vučni zupci ne
upadnu u žleb vodilice. Potrebno je blago Podignuti vrh vodilice i nastaviti sa okretanjem
šrafa u desno, dok lanac ponovo ne nalegne na donju stranu vodilice. Vrh vodilice i dalje
držati podignut i kombinovanim ključem čvrsto zategnuti pričvrsne matice (2).

4.1 Gorivo za pokretanje motora

Kao što je već rečeno motorna testera radi uz pomoć dvotaktnog motora za čije
pokretanje je potrebno gorivo. On se pokreće mešavinom goriva i ulja za dvotaktne motore.
"Motor motrne testere je konstruisan da koristi bezolovni premium sa najmanjim brojem
oktana od 91 ROZ. Međutim može se koristiti gorivo i sa većim brojem oktana koji ne dovodi
do oštećenja motora. Za podmazivanje motora koristi se dvotaktno ulje koje se dodaje gorivu.
Koristi se ekološko ulje u odnosu 50:1. Mada se često koristi i odnos 40:1 u zavisnosti od
proizviđača ulja"1. Pre stavljanja u rezervar potrebno je dobro promućkati smešu.

Kada se vrši sipanje goriva u rezervoar mora se voditi računa o bezbednosti na taj
način sto se to ne sme raditi u blizini zapaljivih sredstava, ili sredstava koja svojim prisustvom
mogu da izazovu paljenje i na taj način ugroze zdravlje i život.
Potrbno je izvršiti i podmazivanje lanca i vodilice koje se vrši uz pomoć
BIORAZGRADIVIH ulja koji su od izuzetne važnosti za životnu sredinu. Punjenje
1
Uputstvo za upotrebu - MAKITA

9
rezervoara je u praksi veoma lako ali je potrebno voditi računa o pojedinim sitnicama.
Potrebno je očistiti otvor oko rezervoara, kako ne bi upalo trunje u rezervoar za gorivo i ulje.
Mešavinu je potrebno sipati do određene granice ivice prečnika. Takođe je potrebno dobro
očistiti i zatvarače od rezervoara.

4.2 Paljenje / startovanje motora

Tek nakon pravilnog montiranja i provere može se startovati motor. Potrebo je
pomeriti se od mesta na kome se vršilo punjenje rezervoara zbog sigurnosti. Motornu testeru
je potrebno postaviti na podlogu tako da je rezni uređaj slobodan.

10
 HLADNI START-Višestrukim pretiskanjem potrebno je aktivirati pumpu za gorivo
(5), sve dok se ne vidi gorivo u pumpi. Kombinovani prekidač (1) pritisnuti na gore (sauh
pozicija). Obuhvatiti zadnji rukohvat (dlan aktivira sigurosnu polugu (4)). Pritisnuti polugu
gasa (3) i držati. Pritisnuti dugme za blokadu polugasa (2) i pustiti polugu gasa (3). Polako
povlačiti uže za pokretanje (6) dok ne osetite otpor. Zatim se brzo povlači uže za pokretanje,
dok čujno ne usledi prvo paljenje. Uže za pokretanje ne treba izvlačiti više od 50 cm i držati
rukom dok se ponovo ne namota. Kombinovani prekidač (1) nakon prvog čujnog paljenja
vratiti u poziciju i ponovo povući uže za pokretanje. Čim motor upali, blago pritusnuti polugu
gasa (3), kako bi dugme za blokadu polugasa (2) iskočilo i motor radio u praznom hodu.
TOPLI START- izvodi se potpuno isto kao i hladni start, ali bez upotrebe
kombinovanog prekidača (1) u sauh poziciji.
Gašenje motra se vrši tako što se kombinovani prekidač (1) pritisne na dole u pozicju
STOP.

11
 4.3 Mogući zastoji motorne testere
Kod svih mašina koje se koriste za neki rad može doći do nepredvidivog zastoja koji
može uticati na rad i radnika. Zbog toga često proizvođači unapred daju i preporučuju
određena uputstva za proveru kako bi se lakše rešio problem i otklonile sve sumnje u vezi sa
zastojem. U sledećoj tabeli su prikazani mogući zastoji motorne testere, sistem koji je
otkazao, način na koji se problem uočava i uzrok zbog koga je zastoj nastao :

12
 5. SISTEM ZAŠTITE NA MOTORNOJ TESTERI
"Svi pokretni delovi mašine predstavljaju potencijalnu opasnost. Ona može biti
različita i zavisi od vrste i brzine kretanja, oblika pokretnih delova i njihovog položaja. Oblast
u predelu pokretnih delova predstavlja potencijalnu opasnost za svakog."2 Da bi se sve
opasnosti sprečile neophodno je poznavati osnovna kretanja delova masina kao i njihov
sistem zastite.
Kod motorne testere konkretnu opasnost predstavlja pokretni lanac. Međutim, treba
naglasiti da svi pokretni delovi ne predstavljaju opasnost ukoliko se delovi tela radnika nalaze
u zoni van domašaja. Sprečavanje opasnosti se vrši na taj način što se konstruišu zaštitni
uređaji koji moraju biti takvog oblika i dimenzija da korisnik ne može nikako rukama dospeti
do opasnog prostora. "Kada se govori o povredama koji izazivaju obrtni delovi, u prvom redu
se misli na : zupčanike, zamajce, kaišne prenosnike, valjke, vijke itd."3
Obrtne delove po pravilu treba smeštati unutar konstrukcije mašine. Međutim, ukoliko
to nije moguće (kao kod motornih testera), problem treba rešavati: ugradnjom zaštitnih
prepreka ili oklapljanjem i smeštanjem opasnih delova mašina na bezbedno rastojanje od
delova tela čoveka.
Oblik zaštitnog oklopa mora biti prilagođen delovima mašine koji se štite. Kod
motorne testere oklop vodilice i lanca izgleda ovako :

Oklop vodilice i lanca

Takođe od izuzetne važnosti je i poklopac koji štiti svećicu i filter za vazduh. On

sprečava prodiranje trunja i štetnih produkata u rada u filter koji može da se zaprlja. Takođe
štiti od zamašćivanja svećice koja je neophodna za paljenje motorne testere.

Oklop filtera i svećice

2
Žarko M. Janković - Zaštita na mašinama i uređajima, str. 35
3
Žarko M. Janković - Zaštita na mašinama i uređajima, str. 36

13
 Kočnica lanca je glavni sistem zaštite kod motorne testere koji sprečava neželjene
posledice i omogućava bezbedan rad i zaštitu svih delova tela radnika. Prilikom rada može
doći do povratnog udara koji je veoma opasan. Ovo se dešava kada vrh vodilice dotakne drvo
ili čvrste predmete. Motorna testera pri tome biva velikom snagom odbačena tj. dobija veliko
ubrzanje u pravcu njenog korisnika. Zbog toga je od izuzetne važnosti kočnica lanca koja se
aktivira na ubrzanje. "Ukoliko dođe do jakog povratnog udara (Kickback) kočnica se
automatski aktivira i lanac biva u deliću sekunde zaustavljen. Dok je aktivirana kočnica lanca
ne sme se koristiti motorna testera, jer je kočnica predviđena samo za slučaj nužde i za
blokiranje lanca pre starta, u suprotnom može doći do oštećenja motorne testere"4.
Aktiviranje kočnice lanca (blikiranje) se automatski aktivira kod povratnog udara,
međutim može se i manuelno aktivirati tako što se štitnik ruke (1) sa levom rukom pritisne u
pravcu vodilice (strelica 1). A otpuštanje kočnice lanca se vrši tako što se štitnik ruke (1)
povuče u pravcu cevastog rukohvata (strelica 2) dok se osetno kočnica ne "uhvati".

Provera kočnice lanca se mora vršiti pre svakog početka rada sa mašinom. To se vrši
na taj način tako što se testera startuje na propisan način postavljena na tlo, zatim se jednom
rukom čvrsto drži cevasti rukohvat, a drugom zadnji rukohvat. Zatim je potrebno pustiti motor
da radi sa srednjim brojem obrtaja i sa nadlaicom pritisnuti štitnik ruke (7) u smeru strelice,
dok kočnica ne blokira. Lanac se mora odmah zaustaviti. A motor je nepohodno odmah
dovesti u prazan hod i otpustiti kočnicu lanca. Ukoliko se pri ovakvoj proveri lanac ne
zaustavi, ne sme se početi sa radom jer može doći do ozbiljnih posledica i po radnika i po
mašinu.

4
Uputstvo za upotrebu - ROBY

14
 5.1 Simboli
Pre svake upotrebe motorne testere neophodno je obratiti pažnju na zaštitne simbole i
na njihovo značenje. Većina ovih simbola se nalaze na mašini ili u uputstvu proizvodjača.
Radi bezbednog rada i izbegavanja neželjenih posledica neophodno je poznavati njihovo
značenje i pravilno ih tumačiti.

15
 5.2 Zaštitna oprema

Zaštitne rukavice služe za sprečavanje mogućih povreda šake i prstiju.

Zaštitne čizme služe za sprečavanje nezogda koje nastaju motornom testerom kao i za
sprečavanje tereta velike teđine na nogu ili zglob.
Zaštitna kaciga je neophodna kako bi se sačuvala sigurnost od padanja drveta i letećih grana.
Slušalice za zho se koriste radi sprečavanja oštećenja sluha.
Naočare ili vezir štite oči od prašine i sitnih produkata rezanja.
Pantalone se koriste radi sprečavanja povreda kao što su ogrebotine, modrice i drugo.

16
 6. DEJSTVO MOTORNE TESTERE NA ČOVEKA

Primenom mehanizacije u šumarstvu značajno je porasla produktivnost, ali ovakav rad

izlaže radnike novom nizu štetnosti : vibracijama, buci, izduvnim gasovima motora.
Dominantni štetni faktori pri radu sa motornom testerom su buka i lokalne vibracije koje
potiču od rada testere kao i fizičko opterećenje koje potiče od težine testere i položaja tela u
kome se odredjeni posovi obavljaju. Vibracije koje nastaju pri radu sa vibrirajućim alatom,
ulazeđi preko ruku radnika deluju lokalno-traumatizujuće, ali i refleksno izazivajući
povremeno funkcionalne a zatim i organske promene, pre svega na vaskularnom, nervnom i
koštno-mišićnom sistemu.
Vršena su razna istraživanja u cilju analize zastupljenosti oboljenja lokomotornog
sistema i razlike učestalosti ovih oboljenja kod radnika zaposlenih na različitim poslovima u
šumarstvu, zavisno od izloženosti različitim profesionalnim štetnim faktorima.

Istraživanje je obavljeno u grupi radnika u šumarstvu koji su hospitalizovani na

Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu u Beogradu. U pitanju su bili radnici muškog
pola zaposleni u šumarstvu (N=65), koji su podeljeni u dve grupe ispitanika : sekači motoristi
(N=33) i pomoćni radnik (N=32). Grupe su formirane na osnovu vrste delatnosti i razlike u
izloženosti profesionalnim štetnim faktorima kao što su : fizičko opterećenje, rad na
otvorenom prostoru, prašina biljnog porekla, buka. Sekači motoristi su izloženi i lokanim
vibracijama. Svi ispitanici imaju slični broj godina i slični broj godina radnog staža u
šumarstvu. Prosečna starost sekača motorista je 47 godina,a kao sekači motoristi rade
prosečno 20 godina. Prosečna godina starosti u drugoj grupi radnika je 47, a prosečni radni
staž 18 godina. "Oboljenja lokomotornog sistema koja su analizirana, odnosno kriterijumi
koji su korišćeni za postavljenje dijagnoze su :
1. sindrom karpalnog kanala
2. lateralni epikondalitis ( bol u laktu prilikom kretanja i kočenje ručnog zgloba)
3. cervikalni sistem ( bol i ograničeni pokreti u predelu vratne kičme)
4. lumbalni sindrom (bol i ograničeni pokreti u predelu limbalne kičme)"5

Rezultati : Kod sekača motorista otkrivena su 23 oboljenja lokomotornog sistema (69.7 %), a
kod drugih šumskih radnika 20 oboljenja (62.5 %). Kod sekača motorista često se
dijagnostikuju CTDs (sindrom karpusnog kanala i lateralni epikondilitis). Prevalencija
lateralnog epikondilitisa je 18.2 %, a prevalencija sindroma karpalnog kanala 24.2 %. Nije
uočena velika razlika u pojavi degerativnih oboljenja kičmenog stuba.

5
http://www.doiserbia.nb.rs/

17
18
 ZAKLJUČAK
Rukovanje motornom testerom svrstava se u lakše poslove. Međutim, neophodno je
korišćenje adekvatne zaštitne opreme, poznavanje uputstva za upotrebu, poznavanje tehničkih
karakteristika kako bi rukovanje testerom bilo bezbedno po zdravlje radnika. Sistem zaštite
kod mašina je od ključnog značaja za bezbedan rad.

19
LITERATURA

1. Ž.Janković, Zaštita na mašinama i uređajima, Fakultet zaštite na radu u Nišu

2. http://en.wikipedia.org/
3. Uputstvo za upotrebu – MAKITA
4. Uputstvo za upotrebu - ROBY
5. www.dioserbia.rs

20