SADRZAJ

PREDGOVOR
UVOD 1

I. OPSTI DEO 3
1. TEMELJ, VEZA KONSTRUKrIJE I TLA 3
2. TLO 4
2.1. OpSte 4
2.2. GeomehaniCke karakteristike tla 5
2.3. Dozvoljeno optereCenje tla i sleganje ternelja 6
2.4. Dozvoljeno optereCenje tla za povrSinsko fundiranj~

po Tercagi-ju 7
2.5. IzraCunavanje sleganja ternelja 11
3. RAZNE VRSTE TEMELJA 12
4. RAZNI NACINI GRADJENJA TEMELJA 14
5. VODA U FUNDIRANJU 16
6. MATERIJALI U FUNDIRANJU 18
7. TEHNICKA SREDSTVA U FUNDIRANJU. MASINE I ALATI 21
8. OPTERECENJA TEMELJA 24
8.1. Uticaji od vode 25
8.2. BoCni uticaji tla 26
9. CENTRISANJE TEMELJA 29
10. IZBOR DOBINE FUNDIRANJA 30
11. RACUNSKI PRITISCI TLA POD TEMELJIMA 35
12. STABILNOST TEMELJA 46
13. POSTUPCI IZNALAZENJA DIMENZIJA TEMELJA 48
14. RACUNSKI PRIMER. PROVERA POTPORNOG ZIDA 52

II. PLITKO FUNDIRANJE 60

1. TRAKASTI TEMELJ, TEMELJ ISPOD ZIDA 60
1. 1. Trakasti temelj od nearmi.ranog betona 61
1.2. RaCunski primer. ProraCun trakastog temelja
od nearmiranog betona 66
1.3. Trak.asti temelj o~ armiranog betona 74
1.4. Provera temelja na proboj 77
 VI

1.5. Temelj zida kalkana 80

2. GRADJENJE PLITKOG TEMELJA 81
~- TEMEIJ SAMAC, TEMELJ ISPOD $TUBA 83
3.1. Teroelj sarnac od nearmiranog betona 84
3.2. Temelj samac od armiranog betona 85
3.3. ProraCun po teoriji lepeza 87
3.4. ProraCun po teoriji ploCa 89
3. 5. Provera temelja na pr·oboj 91
3.6. RaCunski primer. ProraCun temelja samca od armi-
ranog betona 94
4. TEMELJNI NOSA(:, TEMELJ ISPOD NIZA STUBOVA, KONTRA-
GREDA 99
4.1. RaCunski primer. Pror~Cun temeljnog nosaCa za
dva stuba '107i
5. UKRSTENI TEMELJNI NosACI, TEMELJI OBLIKA ROSTILJA 115
6. PLOCASTI TEMELJI 116
7. RACUNSKI PRIMER. Fundiranje stuba hale, povrSinsko
fundiranje 120
_,.
r{r. nuiio.K~;,;~ 130
--;·t=·FUNDI~;; NA BUNARIMA ~ 131
~k>" \
· 2. FUNDIRANJE NA KESONIMA 144
3- .PRIJEM PQ1':RM:MENIII IIOR:Ii38li'l'P I.WI-Ii QPTERRCEN..JA
130¢NIM POVRSINAMA QIIBQ.KJ;J;i..~-MASIVNI'H' 'l'EMLJ~-­ 150
/,-4',: FUNDIRANJE NA SIPOVIMA 155
,~

5_. S IPOVI KOJI SE KAO GOTOVI POBIJAJU U TLO 156

5.1. Drveni Sipovi 156
5.2. CeliCni Sipovi 158
5.3. Betonski Sipovi 159
5.4. Pobijanje Sipova 164
6. SIPOVI KOJI SE DIREKTNO BETONIRAJU U TLU 168
6.1. Franki Sipovi 168
6.2. Benoto i HW Sipovi 172
6.• 3. Dij_~_frac;pria Sipovi 175:,:
6. 4 .- -Sipovi bunari 178
 VII

~/,,,- ----~-;
7. ~ N6SIVOST I DOZVOI.JEl-JA SI!,A SIPA 180
7. 1. Odredjiva:i:ije nop,;: ·.-·_.sti Sip a 184
DinamiCki obras-~) za odredjivanje nosivosti Sipa 184
Probno optereCenje Sipa 185
,...-~-i Stati.Cki ob.casci za odredjivanje nosivosti Sipa 189
~RTIKALNI SIP OPTERECEN HORIZONTALNOM SILOM 1)2
...:9 ___ 8IFOVI 0 TEMELJIMA --· µ ~ 194
~RORACUN SILA U SIPOVIMA 199
\ 10.1. AnalitiCki postupak izraCunavanja sila
u Sipovima 2(' :;_
10.2. GrafiCki postupak iznalaZenja sila
- ·--. u Sipovima 205
10.3. Pbstupak usvajanja kosih Sipova u temelju 206
____.,,,,..~-----1·b--:,-4:-1fruca·j--kada-·u· ·temelju ima vi.Se od tri

pravca Sipova 207

11. RACUNSKI PRIMER. Fundiranje stuba hale na Sipovima 209
12. RACUNSKI PRIMER. IzraCunavanje sila u Sipovima
zadatog kejskog zida 217

IV. TEMELJNA JAMA 222

l.' TEMELJNA JAMA BEZ ZASTITE BoCNIH STRANA J;SKOPA 224
2. ZASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME POSLE ISKOPA 225
3. ZASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PARALELNO SA
KOPANJEM 229
3.1. Horizontalna drvena oplata 230
3.2. Vertikalna drvena oplata 230
3.3. Rudarska podgrada 232
3.4. Vertikalni nosaCi i horizontalna
oplata 233
4. ~ASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PRETHODNO U TLO
POBIJENIM ZASTITNIM ZIDOVIMA. PRIBOJ 235
4.1. Drveni priboj 237
4.2. Betonski priboj 238
4.3. CeliCni priboj 239
5. ZASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PRETHODNO U
TLU IZBETONIRANIM ZASTITNIM ZIDOVIMA 242
5.1. ZaStitni zid od Sipova koji se betoniraju
direktno u tlu 244
 VIII

5.2. ZaStitni zid od armiranih betonskih

dijafragmi 244
6. ISKOP TEMELJNE JAME POD ZASTITOM DIJARAGME 249
7. ZATEGE U TLU 252
8. OPTERECENJA PODGRADA 255
8.1. Pritisci vode na zaStitne zidove iskopa 255
8.2. Pritisci tla na zaStitne zidove iskopa 259
8.3. Trapezni oblici pritisaka tla 261
9. PRORACUN PODGRADA 264
9.1. ProraCun drvene podgrade 265
9.2. RaCunski primer. ProraCun podgrade rova 267
10. UOBICAJENI PRORACUN CELICNOG PRIBOJA I DIJAFRAGMI 272
11. KONZOLAST ZASTITNI ZID 274
12. ZASTITNI ZID SA JEDNIM RAZUPIRANJEM 276
12.1. Zid sa jednim razupiranjem slobodno oslonjen
u tlu 277
12.2. Zid sa jednim razupiranjem 1 punog ukljeStenja
u tlu 279
12.3. RaCunski primer. ProraCun zida priboja ili
armirane betonske dijafragme 281
12.4. UproSCeni postupak proraCuna zida priboja sa
jednim razupiranjem, punog ukljeStenja u tlu 290
12.5. ZaStitni zid iskopa sa jednim razupiranjem,
elastiCnog ukljeStenja u tlu 291
13. ZASTITNI ZID ISKOPA SA VISE REDOVA OSLANJANJA 292
14. ZAGAT 293
14 .1. Z-id zag a ta od koritastih talpi 294
14.2. Zid zagata od ravnih talpi 295
14.3. Zidovi zagata od betona 299
15. PRORACUN ZIDOVA ZAGATA 299
16. RACUNSKI PRIMER. ProraCun zida zagata 306
 U V 0 D

Fundiranje je disciplina in!injerske specijalnosti geotehni-

ke. Geotehnika se bavi problemima vezanim za razna ispitiva-
nja, projektovanja i gradjenja u tlu.

U geotehniku ulaze sledeCe inZinjerske discipline:

· - In!enjerska geologija,
- Mehanika tla,
- Mehanika stena,
- Zemljani radovi,
- Tuneli i sliCni podzemni radovi i
- Fundiranje.
Fundiranje je nauka o projektova-
nju i gradjenju temelja. Pod te-
meljern se podrazumeva deo konst·,..
rukcije koji prenosi optere6enje
sa-objekta na tlo.

Temelj uspostavlja ravnote!u iz-

medju optere6enja konstrukcije
(odozgo) i reaktivnog optere6enja
tla (odozdo). Kortstrukcija nad
.... teme.lj'em, temelj i tlo ispod te-
melja moraju se posmatrati kao
t
jedna celina. Zadatak nauke o fun-
diranju je da pokaZe kako treba
projektovati i graditi temelje.

Problemi fundiranja 6e se izloZi-

1-Konatrukaija; 2-temelj ·
3-tlo; 4-Teaktivno ap- '
terec!enje tla.
ti u sledeCih pet poglavlja.
I. OpSti deo. U ovom poglavlju
6e se govoriti o osnovnim
osqbinama tla, o vodi u tlu,
 2

sredstvima za gradjenje temelja, optereCenjima temelja,

kao i o principima projektovanja i gradjenja temelja.
II. Plitko fundiranje. U plitko fundiranje dolaze temelji ko-
ji se relativno plitko ukopavaju u tlo.
III.Duboko fundiranje. Temelji dubokog fundiranja prenose op-
tereCenja u dublje otpornije slojeve tla.
IV. Temeljna jam.a. Ovo poglavlje fundiranja obradjuje proble-
me gradjenja temelja.

V. specijalna poglavlja. ovde se.govori detaljnije o nekim

problernima fundiranja, Sto je potrebno onima kojima Ce
geotehnika biti uZa specijalnost njihove delatnosti.
 J, OPSTI DEO

TEMELJ; VEZA KONSTRUKCJJE I TLA

Sedimente, onakve kakve sre6emo u prirodi, naziva6erno tlom.
Koriste se i izrazi zemljiSte, prirodne sredine, geoloSki kom-
pleksi, geoloSke formacije, teren i sl. U daljim izlaganjima
zemljiStem Cerna nazivati materijal iskopan iz tla, a terenom
vidnu povrSinu tla.

Od optereCenja koje temelj predaje tlu, u tlu se menja posto-

jeCe ravnoteZno stanje, ravnoteZa napona u tlu~ U tlu se jav-
ljaju dodatni naponi, a kao posledica i deformacije tla, TaCar
raspored napona, pritisaka tla pod temeljem, i rasprostira-
nje toga pritiska u dublje slojeve tla pod temeljem, naZalost
ne moZemo odrediti. To zbog toga Sto na prednje utiCe mnogo

2 I
~v
3

P...c

8 , .
5

1-0bjekat; 2-temelj; 3-teren; 4-kota naleZude povrBine

temelja,,· 5-podloga,,- 6-ozna.ka aloja tla.
 4

faktora. Medjutim, za svakodnevne potrebe koristimo uproSCe-

ne obrasce.- svesni smo da nisu taCni, ali su jednostavni i
·lako primenljivi. znaCi, najveCe dodatno naprezanje u tlu
javlja se na dubini t dubini fundiranja, to jest na kontaktu
· i t 1 a, u nale"u~oJ·
temelJa ~ ~
povrSini tla, i dobijamo ga upro-
SCenim obrascern

6 =::;: v
raC F

Idu6i dublje u tlo ovi pritisci opadaju. Prostor u tlu koji

prima optere6enje ternelja, nazovimo, u cilju uproS6avanja pro-
blema, podlogorn.

Na skici je prikazan uproSCen oblik i dimenzije zone tla, pod-

loge koja uglavnom prima optereCenje sa temelja. Svakako da
na veliCinu i oblik ave zone tla.utiCe vrsta i slojevitost tla,
dubina fundiranja, dimenzije i oblik naleZu6e povrSine temelja
i sliCno, Sto se sve detaljnije izuCava u Mehanici tla. OVde
samo hoCe da se naglasi da tlo ove zone moraroo detaljnije poz-
navati, jer pomenuti dodatni naponi utiCu na sleganje tla, od-
nosno temelja i konstrukcije nad temeljem.

TLO
OpHe

o tlu za potrebe gradjevinske tehnike govori se u InZinjerskoj

geologiji i Mehanici tla. U fundiranju se uglavnom prouCavaju
problemi projektovanja i gradjenja u tlu u kome se moZe kopa-
ti. Stena, kao Cvrsto tlo, ne razmatra se.

Tlo za potrebe fundiranja posmatramo kao bilo koji drugi gra-

djevinski materijal. Prema svojim osobinama 1 karakteristikama,
tlo za potrebe gradjevinarstva razvrstavamo u grupe i podgru-
pe.

Nasi propisi za fundiranje (slu~beni list SFRJ - hr. 34 od

22.07.74) dele tlo na
 5

- nevezano i
- vezano tlo.

U nevezano tlo dolazi

- sljunak ( G ) i
- pesak ( s ).
Osnovne karakteristike nevezanog tla su: zrnasta struktura,
jedra zrna, velika vodopropusnost. Sleganje temelja u neve-
zanom tlu se obavlja brzo. Sile veze medju Cesticama neveza-
nog tla zasnivaju se na trenju.

U vezano tlo dolazi

- prasina, pr ah ( M ) i
glina ( c ) .

Karakteristike ove vrste tla su: sundjerasta struktura, lju-

spasta zrna, mala vodopropusnost. Sleganje temelja u vezanom
tlu je dugotrajno, a sile veze medju Cesticama vezanog tla
zasnivaju se na trenju i kohezijj..

U prirodi se retko sreCu jednorodna, napred pornenuta tla.

ObiCno su to meSavine, kao: peskovit Sljunak, Sljunkovit pe-
sak, glinovita praSina i sliCno.

Neke od ovih vrsta imaju i odomaCene nazive •. Les je pra.Sinasto

glinovito tlo.
.
IlovaCa je p~~kov:i,ta. gl,.;i.na, lapor... jE:!: glin~ sa
--~-~-.-

dosta kreCa, U;Ina je glina sa dosta magnezijum karbonata.

GeomehaniCke karakteristike tla

Osnovne geomehaniCke karakteristike tla, koje koristimo u fun-
diranju su slede6e:
- kod nevezall?g tla: 'f', ¢ , Dr i
- kod vezanog tla: '(", ¢ , c Jc
gde SU
~- zapreminska te~ina tla,
 6

¢ - ugao unutra~njeg trenja tla,

c - kohezija tla,
Or- zbijenost nevezanog, i
J - indeks konzistencije vezanog tla.
0
Pod kohezijom u tlu se podrazum.eva lepljivo svojstvo Cvrstih Ce-
stica tla. Z~-~~h~~-~.~-u._ ~~---11:19~-e_ -~~C:i, _da je to sila potrebna za
razdv a janj e Cvr sti_!_i__g_~-~~)'"-~-~---~!~.
D.r je zbijenost, gusto6a nevezanog tla. To je pokazatelj ste-
pena zbijenosti nekog nevezanog tla u odnosu na njegovu najve-
6u zbijenost.
je indeks konzistencije vezanog tla. Indeks konzistencije
pokazatelj otpor!!_Q_f?_t_+, __y~_~JlDQ.g .. tl~_.n~. _razaranje njegove struk-
- --- ---· ·--- --·-· -~~--------··
ture.
----
Informativne vrednosti zaprerninskih teZina tla su sledeCe:
't je zapreminska teZina prirod-
no vlaZnog tla. ova zaprereinska
KT I teZina se kre6e u granicama
»kif «>1«11 <<>I ~<II<",, .... t = 17, 0-21, 0 kN/m
3

t"je zapreminska teZina tla po-

topljenog u vodu. To je teZina
tla na koga deluje uzgon
t~ 9,0-11,0 kN/m3
¥; je zapreminska teZina tla
zajedno. sa teZinom vode u porama
tla
't"z = 19,0-21,0 kN/m 3

Dozvoljeno optereCenje tla i sleganje temelja

Zl\.pravilno projektovanje terr.elja moramo poznavati nosivost tla

i sleganje tla pod eptere6enjem.
UoblCajeno je da se veliCine naleZu6ih povrSina temelja odre-
djuju prema dozvoljenim pritisci.ma tla, a za usvojene dirnen-
zije temelja izraCunavaju se sleganja. Medjutim, sve viSe se
ide ka tome da se ve~iCine naleZuCih povrSina temelja odredjuju
iz unapred zadatih dozvoljenih sleganja temelja, a za tako od-
redjene dimenzije temelja uporedjuju se raCunski pritisci tla
sa dozvoljenim.

Dozvoljeno optereCenje tla je njegova otpornost, nosivost,

Cvrsto6a, slom podeljena sa nekim faktorom sigurnosti.

Sleganje temelja je posledica smanjenja pora tla podloge.

Cestice tla se pod optere6enjem medjusobno zbijaju. Sleganje
temelja u nevezanom tlu se obavi brzo (pore su velikih di-
menzij a). Sleganje temelja u vezanom tlu moZe biti dugotra-
jan proces (spore istiCe voda iz sitnih pora tla. Tlo se
spore cedi). NaSi objekti nisu naroCito osetljivi na ravno-
merno, translatorno sleganje. Stetna su neravnomerna slega-
nja.

u objektu se javljaju prsline, pukotine a dolazi i do kriv-

ljenja objekta. Da bi se izbegle posledice neravnomernog sle-
ganja, objekti osetljivi na sleganje se dele vertikalnim di-
latac~j-~a na nezavisne celine.

Dozvoljeno opteretenje tla za povrSinsko fundiranje

po Tercagi-ju

Za odredjivanje dozvoljenog optere6enja tla ima viSe obra-

zaca, Ste se detaljno izuCava u Mehanici tla. Ovde Ce se pri-
kazati mogu6nost koriS6enja Tercagijevog obrasca za odred)i-
vanje nosivosti, graniCnog pritiska ~la, odnosno dozvoljenog
pritiska tla.

Tercagijevim obrascem se izraCunava otpornost, kritiCni, gra-

niCni pritisak. tla.

za odredjivanje mo6i noSenja tla Tercagi je tlo poielio u dve

grupe
- tlo sa krtim lomom, i
- tlo sa plastiCnim lomom.
 8

Krt slom ima ono tlo koje se spore sle!e kod nano§enja optere-
6enja, do pred sam slam tla. Kriva c na
skici.
p (kNtm2J
PlastiCan slom tla ima ono tlo kod koga
je prirast sleganja kod nano§enja opte-
c
reCenja postepen. Kriva c:
S (m J

Da li je neko tlo krtog ili plastiCnog

loma, na to pitanje daje odgovor Mehanika tla. Medjutim, u
nedostatku ovoga podatka moZemo koristiti i podatke o zbije-
nosti (Dr) , odnosno indeksu konzistencije (Jc) tla. Podela
koja sledi na osnovu ovih parametara je informativna, i treba
je primi·ti sa rezervom. Ovde se koristi u Zelj i da se izbegnu
neodredjeni pojmovi, veliCine bez odredjenih granica (dovolj-
no velik, mali i sliCno).

Tercagijev obrazac za odredjivanje dozvoljenog pritiska tla

pod nekim temeljem povrSinskog fundiranja moZerno napisati u
sledeCero oblik-q.

I'doz

B Pgr - graniCni, kritiCni pri-

tisak, nosivost tlaa
,, '2.V
-. . "4
,, 4ffd 4:;;;;
' n - dozvolJ"eni nritisak tla.
en '$(/Jc t : rdoz r

F - faktor sigurnosti
5

121 '$© c
·.Pc
------~

p~

Pe---
 9

u obrascu su:

- koeficijenti oblika naleZu6e povrSine teme-

lja.
c - kohezija tla sloja u kome se nalazi naleZuCa povr§ina
temelja.
q = p - vertikalni napon, pritisak tla na dubini fundi-
v
ranja.
~ - zapreminska teZina tla sloja u kome se nalazi naleZu6a
povrSina temelja.
Ne Nq Nb"' - faktori nosivosti tla, i oni zavise cx1
- ugla unutrai!!lnjeg trenja ( ¢), 1
- zbijenosti ( Dr ) , odnosno - indeksa konzistenci-
je ( Jc ) tla u kome se nalazi naleZuCa povrSina
temelja.

Faktori nosivosti tla, i informativna podela tla na krt, od-

nosno plastiCan lorn, u funkciji zbijenosti ( Dr ) 111 in-
deksa konzistencije { Jc ) dati su u tablici koja sledi.

Krt lam tla PlastiCan lorn

Dr~ J Dr~0,50 Jc~0,75
¢
0,85 0 ~ 1,0
NC N NCS' N' N' Nfr
q c q
~o 9,6 2,7 1,2 8,0 1,9 0,5
15 12,9 4,4 2,5 9,7 2 '7 0,9
20 17, 5 7,4 5,0 11,8 3,9 1,7
25 25,1 12,7 9,7 14,8 5,6 3,2
30 37 ,2 25,2 19,7 19,0 8,3 5,7
35 57,8 '11,4 42,4 25,2 12,6 10.,1

Medjuvrednosti se mogu usvojiti linearnom interpolacijom.

za sluCaj da tlo ima plastiCan lorn u ob~~~ac_--~~ -~~.<?..~i-1.l~-~~

·----·----~
 10

kohezije c •

Faktori nosivosti tla, za

Dr izmedju 0,50 i 0,85, i
Jc izmedju 0,75 i 1,00

Usvajaju se takodjer linearnom interpolacijom izmedju N i N ... ,

Koeficijenti oblika naleZuCe povrSine temelja su sledeCi

Oblik nale- k k
c q k ....
ZuCe povr Sine
tr aka 1,0 1,0 0,5
B
pr avougoanik ,0+0,3.L 1,0 0,4

kvadrat 1,3 1,0 0,4

krug 1,3 1,0 *

B - kraCa strana temelja,

L - duZa strana temelja
* - treCi Clan Tercagijevog obrasca za kru~nu osnovu glasi
0,6.r. 'r. N~

Gde je r polupreCnik kruZne osnove naleZuCe povrSine temelja.

Dozvoljeni pritisak tla, koji se uporedjuje sa raCunskim prl-

tiskom bi6e
l
Paez= F • Pgr
5
<
u praksi je uobiCajeno koriS6enje sledeCih faktora sigurno-
sti
za uporedjivanje sa centriCnim raCunskim pritiskom
tla
= l: v 1
F Pdoz = - 3O
'
F = 2,0 - za uporedjivanje sa iviCnim raCunskim pritiskom
s
tla
 11

1
Paaz = 2,0

F
s = 1,67 - sto odgovara vrednosti 2,0/1,2, cx:lnosno poveCa-
nje do 20%, kod uporedjivanja sa ugaonim raCun-
skim pritiskom tla

Ml M2
Za -~v
Prac - p- + w1 + w2 Pdoz = 1,2 . 1
2,0 Pgr

Izracunavanje sleganja temelja

TaCniji postupci izraCunavanja sleganja temelja o~radjuju se

u Mehanici tla. OVde se daje jedan obrazac kojim se moZe iz-
raCunati ukupno sleganje temelja, uz pretpostavku

- da je temelj krut, a
- pod·loga h:omoge:_I?-a.., el~~~~~.~a i i~o~--~~na

Obrazac glasi:

s =
(1-~ 2 J ."P k (m ')
E
0
• VF
Oznake u obrascu imaju sledeCa znaCenja

s - ukupno sleganje (m)

p = (prac - t".t) . F (kN) ; dodatni pritisak u tlu
(same od naknadno nanetog optereCenja u iskop) .
..J - Poasonov koeficijent (1)
F
2
- Nalezuca povrsina temelja (m J
E
2
0
- Deforamcijski modul tla (kN/m )
2
2
E = (1 - •V ) M
0 T=V s
- gde je Ms (kN/m 2 J modul stisljivosti tla.

Koeficijent k , i informativne vrednosti Poasonovog koefi-

cijenta V su sledeCe vrednosti
 12

L/B K Tlo v
1 0,88 Sljunak 0,25
2 0,86 pesak 0,30
3 11,83
4 0,80 praSina 0,35
5 o, 77 glina 0,40

L je duZa a B kraCa strana temelja.

RAZNE VRSTE TEMELJA
Ternelja imamo veoma razliCitih. To proizlazi iz raznorodno-
sti tla, iz vrsta objekata koji se fundiraju, od materijala
od kojih se gradi temelj, od naCina gradjenja temelja i sli-
Cno.
UobiCajeno je da se fundiranje deli na
- plitko i
- duboko.

Plitko ili direktno fundiranje naziva se joS i povrSinsko i

neposredno fundlranje.
Osnovna definicija plitkog
fundiranja bi bila sledeCa.
2 (To je one fundiranje kod ko-
/ ga se temelj gradi u otvore-
';norn, relativno plitkom isko-
t< / pu, i kod koga se optereCe-
1/ nje u pcxllogu prenosi uglav-
' nom preko naleZuCe povrSine
''-.....temelja.
3
Podela temelja plitkog fun-
diranja izvrSiCe se
Temelj plitkog fundiran;ja - prema naCinu optereCenja
temelja,
1-Konstrukeija; 2-temelJ";
3-NaleZuda povrSina. teme- - obliku naleZuCe povrSine
iJa. (BxL) temelja, i
 13

- prema savitljivosti temelja.

Na osnovu prednja tri kriterijwna temelje Rlitkog fundiranja

delio na:
- trakaste temelje,
- temelje samce,
- temeljne nosaCe,
temelje oblika roStilja, i na
- ploCaste temelje.

Duboko fundiranje se naziva joS i indirektno i posredno fun-

diranje.

Duboko fundiranje je ono koje optereCenje sa konstrukcije pre-

nosti kroz gornje slojeve tla male otpornosti, u dublje, donje
slojeve tla veCe otpornosti.

Duboko fu~~ delimo na

duboke masivne temelje, i
- ternelje na Sipovima.

2 U grupu dubokih masivnih te-

-·· . ..... • ... . melja dolaze temelji koji se
-- '
grade
( 11
b.' 4
- u dubokim poduprtim iskopi-
ma i
t~
..
. ~ ..
·~
\ ...· ....
. L

':' . .
ht
- temelji koji se grade bu-
narima i kesonima •
Kcxi dubokih masivnih ternelja
( 2)
"· ·v • •• , •. •. se usvaja da se vertikalno
3 optereCenje prenosi u pcxilo-
E2 > l B l <Jtl uglavnorn preko horiz~ntal­
1 ( O) 1
ne naleZuCe povrSine temelja.

Duboki masivan temelj ZanCi i ovo fundiranje je po-

vrSinsko fundiranje.
1-Konstrukcija; 2-temeLJ',·
s-mleZu&a; povr~ina teme-
Lj"a; 4-pukotina u tlu, Sipovi su Stapasti elementi,
 14

najCeSCe ad betona, koji se kao gotovi pobijaju u tlo, ili se

direktno betoniraju u tlu. Sip prima optere6enje preko naglav-
nice, i prenosi ga u sloj veCe
otpornosti, sloj (2) , horizontal-
nim kontaktom, bazom Sipa (Sb),
i boCnim trenjem izmedju Sipa i
okolnog tla (S ).
0

-· 3
Napred iznete vrste ternelja se
koriste za preteZno vertikalno
optere6enje. Za sluCaj veCih ho-
~
rizontalnih optere6enja, ternelji
-- '
" • ,J

( 2) .•. ' se prilagodjavaju tim uticajima.

RAZNI NACINI GRADJENJA TEMELJA

NaCini gradjenja temelja zavise

Fundiranje na Sipovima
od viSe fakotra.
1-Konstrukeija; 2-temelj;
J-nagZ.avniea; 4-Bip.
Navedimo neke

Gradjenje ternelja zavisi od vrste

temelja, da li su to plitki ili
.
.-
• • ,......
.
_.
•
-" .....
1,
' duboki temelji. Zatirn od vrste
_,. ,.. 't,,
- - ; l "tJ::::j
,,...- -
tla. Generalno reCeno javlja se
~
nevezano ili vezano tlo. Na gra-
t¢c · J~ '1==I
'
~
--- .
djenje ternelja znatno utiCe voda.
Veda se javlja kao podzemna, i
rnoZe biti ispod kote fundiranja,

- znaCi problem fundiranja je rela-

tivno prost. Medjutim, podzemna
voda se moZe javiti u toku isko-
ZaBtita bokova iskopa
od zaruBa:IJan;ja pa, pa i iznad kote terena (u lK>-
ritima reka), koja moZe biti pli-
ca ili dublja.Normalno, nacini gradjenja temelja zavise i od
tehniCkih sredstava sa kojirna raspolaZemo, i sli~no.
 15

Kada se kod plitkog fundiranja govori o naCinu gradjenja te-

melja, misli se uglavnom na naCin zaStite bokova iskopa. Kod
pliCih temeljnih jama, kada je podzemna voda ispod kote isko-
pa, kopa se temeljna jama a is-
kop se Stiti ad zaruSavanja bo-
kova podgradom.

PV - : ~ . ·----.1~
Uk.alike je temeljna jama dublja,

t>
-·.. t H
ili se u toku iskopa javlja pod-
zemna voda, radi se sledeCe. JoS
pre poCetka kopanja, ugradjujemo

.· .... ,....... , ...-

~ u tlo po obimu buduCeg iskopa,
I':":::::::::·:::·,· ~.,__ elemente boCne zaStite. Razupi-
-·· ranjem ovih elernenata, u toku
iskopa, Stitimo bokove jame ad
zaruSavanja. Ovakve boCne zaStite
Iskop sa crpenjem vode
mogu Stititi iskop i od priliva
l-'la8ti-tni zid; t -faza
1 podzemne vode.
iskopa i ugradJ"ivanje
razupiraJa A
Duboki masivni temelji grade se sem u dubokim podgradama i
koriSCenjem bunara i kesona. Bunari i kesoni su oSupljene, ug-
lavnom armirane betoDske konstruk-
cije. Grade se na poravnatom te-
2 renu. Kopanjem tla kr,oz njihove
Supljine ove konstrukcije se uko-
pavaju u tlo do potrebne dubine.
Zidovi bunara Stite iskop od za-
ruSavanja. Posle .ukopavanja buna-
ra na potrebnu dubinu, ispunja-
vanjem njihovih Supljina betonom,
pretvaramo ih u duboke masivne
temelje.

Iakop pod za8titom buna.ra

Ukoliko bunar ili keson treba da
1-Zid buna.ra; 2-Bupljina,· gradimo kroz pli6u otvorenu, ~ivu
3-betonska iapuna vodu, koristimo veStaCka ostrva.
 16

veStaCkim ostrvom formiramo suvu osnovu sa koje poCinje iskop,

ili neki drugi naCin gradjenja.

2 Kada gradimo brane u koritirna re-

ka Cesto se Stitimo od vode iz-
3
nad dna reke zidovima zagata. Zi-
dom zagata se oiviCi neka osnova,
H - ,.·- .... ..
~

-"· "' ,.-

4
. ,...-.·..;-_·
.... '~-
".-
,,
iz nje se crpe voda, pa se kopa,
odnosno gradi u suvom. Zid zaga-
·-· .....
--
:::-

ta Stiti same od slobodne vode,

vode iznad dna reke. Posle zavr-
Ve8tal5ko ostrvo
Senog gradjenja u koritu reke zid
1-Suva osnova; 2-zid ostrva; zagata se ruSi.
3-SlJ"unCana ispW!a," 4~eCno dno.

VODA U FUNDIRANJU
Kada se govori o vodi u fundiranju prvenstveno se rnisli_o nje-
nom uticaju u toku gradje-
nja temelja, znaCi pri er-
I
4 penju vode iz temeljne ja-
2 me. Zelja je da se crpe-
H njem vode ne poremeti po-
. -. . . . .. stoje6a ravnoteZa zemljane
mase u tlu. Treba spreCiti I
I
- zaruSavanje bokova ne-

Zid 2agata
poduprtog iskopa, I
iznoSenje sitnih Cesti-
1-Zid zagata.; 2-remw dno,· J-vod· ca, unutraSnju eroziju
onepropusna podloga; 4-objekat
koji se gradi u iakopu. tla, 1
- izdizanje, prolom dna
I
I
I
iskopa.
I
Nepr.avilnim izborom tehnologije crpenja vode u iskopu, voda
svojim kretanjem kroz tlo iznosi sitne Cestice tla, dolazi do
unutraSnje erotije tla. Tlo postaje poroznije. Kroz porozni ~-e

I
I

I
 17

tlo pritiCu veCe koliCine vode, koje iz tla iznose 1 krupnije

Cestice tla. Ovaj proces se progresivno poveCava, pa dolazi do
·zaru~avanja nebranjenih bo-
kova iskopa, ili do izdiza-
_nj a delova dna iskopa. Uko-
liko i ne dodje do ovih po-
java, tlu poveCanje prozno-
sti, smanjuje se nosivost, a
pove6ava se sleganje tem.elja
u takvom tl u.

Povr8inakn arpenje vode Posmatrajmo neke od mogu6ih

naCina crpenja vode iz temelj-
1-Crpenje vode; 2-pravac. .
priliva vode; 3-zaruSava:nJe ne jame, i posledice na okol-
boka isl<Dpa. no tlo.

Za sluCaj povrSinskog crpenja vode i nepoduprtog boka iskopa,

priliv vode i moguCnost zaru~avanja tla dati su na skici. Mo-
guCnost unutraSnje erozije
3 tla je velika, bok iskopa je
.. -. I~

''f·
. . .. ··~·
.' n}'I• II
nestabilan.
.,. .: "-.

t
----·-'
---
..__ ... .-· ~.. •.
- .. -."
. t. H
KoriSCenjero vodonepropusnih
zidova, Stiti se bok iskopa
-· :5l-- .. '· od zaruSavanja, a dubinom zi-
- .. -.
. . --,
..'. 'h's .-. '
~ .. da (h ) ispod dna iskopa,
8
Stiti se dno iskopa od izdi-
\· 0. ·,.
zanja. (Voda koja pridolazi u
2 -
iskop podigne i delove dna uz
Kori8denje vodonepropusnog Elida zaSti tni zid) .• Opasnost od
unutraSnje erozije tla je sma-
1-Grpenje vode; 2-pravaa priliva njena, a bokovi iskopa su osi-
vode; L-najkraCi put vode; 3-pre-
gradni zid. gurani od zaruSavanja.

Dubinsko crpenje vode spreCava priliv vode u iskop.

 18

Ovakav naCin crpenja vode mogu6 je samo u tlu velike vodopro-

pustlj i vosti. Erozije tlo nema, bokovi iskopa su stabilni.

Vada u tlu je svakako najve6a te-

• Sko6a u procesu gradjenja ternelja •
, .

t
.J
""
-
-
--
<. •
.
'
_, '
-- .....
- :....- '• H
Zbog toga treba izbegavati crpe-
nje vode, promenom kote fundiranja,
promenom naCina iskopa (podvodni

~ ---~-.
iskop) 1 promenom vrste temelja
(duboko fundiranje) i sl.
->~- '

MATERIJALI U FUNOJRANJU
-.-
·- , -, Materijali koji se koriste u fun-
3
d.iranju mogu se podeli ti u dve
Dubinsko ci>penje vode grupe. Na materijale koji se ko-
riste pri-gradjenju temelja i
1-crpen;je vode; 2-pravac priliva na materijale od kojih se grade
vode; 3-podvodna erpka temelji.

Pri gradjenju temelja se koristi .drvo (oplate, pod.grade) Celik

(valjani profili, talpe, cevi), Sljunak (razni nasipi) i sl4

Sto se tiCe materijala od kojih se grade temelji, moZe se reCi,

da se kod nas oni grade uglavnom od nearmiranog i armiranog
betona.

Betoniranje temelja u suvom je u svemu kao i kod ostalih gra-

djevinskih betonskih konstrukcija4

Medjutim, treba neSto viSe reCi o betoniranju pod vodom, ko-

 19

je se Cesto javlja u fundiranju.

2
'
-- Na debar kvalitet podvodnog beto-
na utiCu sledeCi Cinioci. SveZa
betonska masa, sredstva za ugra-
djivanje i proces ugradjivanja
betona. Osnovno pravilo podvodnog
H
betoniranja je, Ste manje kreta-
nja betona kroz vodu u koju se be-
ton ugradjuje. Beton za podvodno

.. ~
betoniranje mora da je plastiCan,
Zilav. Bez teSkoCa se podvodnim
6 betoniranjem postiZe kvalitet be-
tona MB 30.

Podvodno betoniranje posudom

Najprimitivniji naCin podvodnog
1-VZak sa sveZom beton- betoniranja je spuStanje betona
skom masom; 2-drZanj e kroz vodu dZakovirna ili posudama,
dZaka; 3-dno na koje se
izPU(§uje beton,· 4-uZe sagradjenim za eve potrebe. SveZa
za otvaranje dZaka; 5- betonska masa se spuSta kroz vodu
''maSna" uZeta; 6-ugra-
djen beton. na dno. DZak se odvezuje, a posu-
di se otvara dno. Nedostatak ovak-
vog naCina podvodnog betoniranja je Ste je spar i Sta ima
mnogo radnih operacija, odnosno ima mnogo kontakata beton-
voda.
Najbolji kvalit'et pcx:lvodnog betona se postiZe kada se podvod-
no betonira postupkom neprekidnog toka pod.vodnog betona. Ovo
se postiZe transportom sveZe betonske roase kroz vertikalnu
cev. Gornji kraj cevi je iznad vode, a donji je ugradjen•u
sveZu betonsku roasu, veC ugradjenu na dno. Cev je obiCno me-
talna, preCnika 15-25 cm. (VeCa dubina transporta betona
zahteva veCi preCnik cevi). sveZa betonska masa se stalno
dodaje u cev, a beton gravitacijom teCe kroz nju.

Danas se najCeSCe koristi takozvani "kontraktorski" postupak

podvodnog betoniranja. Kod ovog postupka vertikalna cev se
 20

boCno ne pomera, ve~ se samo

kreCe nani!e i navi~e.

Na skici je dat opis osnovne

opreme i tehnologije nkontrak-
torskog" postupka podvodnoq
betoniranja.

Nije po~eljno da jedna cev

pokriva ve6u osnovu od 10 m2 •
Nije po~eljno da podvodni be-
ton teCe boCno na veCu duZi-
nu ad 2 do 3 m.

U cevi treba da je stalno

stu9 ( H) sveZe betonske mase.
Pod uticajem sile gravitacije
sve Za be tonska mas a samct. sebe
Podvodno betoniranje kontinu- gura kroz cev. PoZeljno je da
al-nim tokom. je dubina ( h ) cevi u sveZoj
a) Pl'esek; b) osnova temeljne betonskoj masi jednaka najve-
jame; 1-cev; 2--dPZanje aevi; Coj duZini boCnog transporta
3-voda, tebiost; 4-dodavan.je
betoria; 5-istiaanje betona; betona
6-podvodni beton; 7-pravaa
betoniranja, punjenja iskopa;
8-nagib sveZeg betona, pribl-i- h ~ 0,50 • B
Zno 1:10.
Dubina ( h) cevi u sve.Zoj betonskoj masi je regulator istica-
nja betona. Smanjenjem dubine h beton br.Ze istiCe, a pove-
Canjem dubine h dolazi do zaustavljanja isticanja betona.

Elementi opreme za podvodno betoniranje dati su u skici.

PoCetak rada podvodnog betoniranja je sledeCi. Cev se spusti

kroz vodu na dno. U cevi se nalazi voda. Zatim se u cev uba-
cuje Cep,loptasti predmet pre~nika cevi (lepta od gume, pla-
stike, ili od papira dZaka cementa). u cev se sipa sve-i!a be"':
 21

tonska masa koja pokriva Cep

koji pliva na vodi. Beton gu-
ra Cep, a Cep istiskuje vodu
iz cevi. PoSto se cev napuni
betonom, cev se malo podiZe
pa betonska masa istisne iz
cevi Cep, i beton poCne re-
lativno brzo da istiCe iz
cevi. Ukoliko ne moZemo u cev
s dodavati beton brzinom kojom
7 on istiCe, spuStamo cev na

- - - dno, u sveZubetonsku rnasu.

Prekidamo isticanje betona iz
cevi.Nastavljarno sa punjenjern
cevi sveZom betonskom masom,

.., ··..,, :::.

,... ":~. -·
,,... . .
uz povremeno dizanje cevi, sve
dok se ne uspostavi ravnoteZa
10 ..- ',.·~.,,_,~.,..,:<>''~,, ...
~'':"''•-"' isticanja i dodavanja betona
{odnos dubine h cevi u pod-
Oprema za podvodno betoniranje.
vodnorn betonu, i visine H be-
1-Zevak; 2-cev; 3-montaZni tona u cevi). U toku podvod-
eZemena:t; 4-nastavak navo-
jem; 5-drZan;je eevi; 6-doda- nog betoniranja nisu poZeljni
van.ie betona; 7-l-opta, Cep; duZi prekidi rada.
8-sveZa betonska rrusa; 9-vo-
da·, teCnost; 10-dno.

TEHNICKA SREDSTVA U FUNDIRANJU

MASINE I ALATI
TehniCka sredstva, rnaSine i alati, koji se koriste pri izvr-
Senju radova na fundiranju inZinjerskih objekata, ili su stan-
dardna kao i za druge radove u gradjevinarstvu, ili su spe-
cijalna za odgovarajuCe radove u fundiranju. Ovde Ce se pome-
nuti same ova druga.

u fundiranju s.e javljaju radovi kopa~ja, crpenja vod.e, pabi-

janja raznih elernenata, Cupanja, pritiskivanja odnosno, izvla-
 22

Cenja i sliCna.

Kopanje prirodno vlaZnog tla je uobiCajeno. Za pod.vodno kopa-

nje koriste se mehaniCki bageri. OVi zahvataju zernljiSte i iz-
nose ga iz vode. Vredno je pomenuti hidromehaniCke bagere. To
su.moCne crpke za vodu, u kojoj irna izvestan procenat zemlji-
Sta. Nazivaju se ejektorirna. Princip rada ejektora sastoji se
u tome, Sto se dno jame, tlo pod vodom razara, pa se zajedno
sa vodorn crpi (u vodi ima do 10% zemljiSta). Tlo se otkida
specijalnim rotacionim noZem, koji se nalazi ispred metalne
usisne cevi crpke. (Nevezano tlo se moZe razarati i mlaznica-
rna - istiskivanjern vod.e pod velikim pritiskom razara se struk-
tura tla).

U fundiranju se Cesto koriste sredstva za pobijanje. Pobija-

ju se razni elementi. Sipovi, talpe, cevi i sl. Tlo pruZa ot-
por pobijanju, pa su i alati za ovu vrstu radova veoma razno-
vrsni. OVde Ce se pomenuti karakteristiCni oblici i elementi
alata za pobijanje.

Oprema za pobijanje sastoji se od

- malja, kojim se udara, pobija elemenat u tlo,
- vodjice, Cijim donji.m krajern je fiksiran elernenat koji se
pobija, i duZ koje klizi malj, i
- maSine sa pogonskim vitlom, koja drZi vodjicu. To je ili
specijalna konstrukcija makara, ili standardni, samohodni
bager.

Kake je veC reCeno, pri pobijanju elemenata u tlo, razliCita

tla pruZaju razliCite otpore, pa su konstruisani i razliCiti
maljevi, koji izazivaju razliCite efekte udara.

Gravitacioni malj se diZe i slobod.no pada duZ voijice na ele-

rnenat koji se pobija. Energija udara malja pretvara se n pro-
diranje Sipa u tlo. Osobina gravitacionog malja je da u nekoj
jedinici vremena ima mali broj snaZnih udara.

Malj sa pogonom na paru, vazduh pod pritiskom ili na pogon po

 23

:trincipu rada eksplozivnih motora, sastoji se od nepokretnog

dela malja koji leZi na elementu koji se pobija. Kroz Supljinu
nepokretnog dela malja klizi pokretni deo malja. Ovaj pokret-
ni deo malja izaziva udare. OVakvi m.aljevi ostvaruju veCi broj
udara manjeg intenziteta u jedinici vremena.

Vibrornaljevi rade na elektriCni pogon. Vibromalj se vezuje za

elemenat koji se pobija. U kuCiStu ovoga malja rotiraju ekscen~

tri, koji stalno izazivaju trzaje naviSe i naniZe. SnaZne vi-

bracije se prenose na tlo oko elementa koji se pobija, Sto
olak.Sava njegovo prodiranje u tlo.

4
4
3 Sa
2
2
Sb
3
7
H 6

.. . ,..
6

Oprema za pobijanje

1-Elemenat koji se pobija.,· 2-vodjica; 3-malj; 4-CeliCno

uZe za dizanje malja i elementa koji se pobija; 5 a-maka-
ra sa pogonskim vitlom; Sb-standardni bager; 6-
zavrtanj za na.ginjanje vodjice-pobijanje elemenata
u nagibu.

OVde se daje Sematski prikaz maSina za pobijanje elernenata u

tlo, makare i standardnog bagera.

Sem ovde pomenutih ima i drugih oblika maljeva i rnaSina za po-

bijanje. Medjutim, njihovi osnovni elementi, i njihove osnov-
ne operacije rada odgovaraju ovde pomenutim.
 24

Za sluCaj rada na vodi, rnakare ili bageri se montiraju na plo-

vila, pontone, Slepove ili sliCno, i rade u svemu kao na su-
vom.

Sredstva za Cupanje sluZe za Cupanje talpi, cevi, privrernenih

Sipova i sl. ova sredstva rade po principu sredstva za pobi-
janje, stirn Sto irn je pravac udara,odnosno trzaja naviSe.

U fundiranju se povremeno javlja potreba pritiskivanja odnosno

izvlaCenja. Rad je miran a zahtevaju se sile ve6eg intenzite-
ta. To su razna probna optereCenja, povlaCenja cevi, talpi i
sl. za ovakve radove koriste se hidrauliCke dizalice. Dizali-
ce na ovom principu su sastavni delovi raznih bagera i drugih
maSina. HidrauliCkim dizali-
cama se mogu izazvati relati-
G>P vno velike sile pritiska, od-
nosno zatezanja.
2
Sematski prikaz hidrauliCke
3 dizalice dat je na skici.

//
..,,.....W,it<'7:,..,..,.,=,...,,f, p
.. •• <
Skica hidrauli3ke diza.Lice
1-M:lkara ili bager; 2-
hidrauliCka dizalica;
3~4-14.tiskivari;Je odnoano
izv'la.Cenje maBinskog u-
lja; 5-elem(mO.t koji se
utiskuje odnoano Oupa.
OPTERECENJA TEMELJA
4
OptereCenja temelja, odnosno
sile koje deluju na temelje,
5 dele se na glavna i dopunska
optereCenja •
.. . ,..
U glavna optereCenja dolaze
"
sopstvene teZine, korisna op-
tereCenja, sile od vode (pri-
tisci~ uzgoni), boCni uticaji
tla (a:ktivni, pasivni, u miro-
vanju i sl.) . .
Dopunska optereCenja potiCu
od ve'frra, dinamiCkih i seiz-
 25

miCkih uticaja.

s.talna optere6enja se dobijaju mnoZe6i zapremine delova objek-

ta sa odgovarajuCim zapreminskim teZinama.

Sile od korisnog optere6enja se dobijaju prem.a odgovaraju6im

propisima za zgrade, mostove i sl. Korisno optereCenje moZe
biti trajno ili povremeno, zatim, mirno i dinamicko.

Pritisci od vode i uzgon se javljaju kako od slobodne vode _

vode iznad dna, tako i od vode u tlu, podzemne vode. Pritisci
od vode rnogu biti hidrostatiCki (voda miruje) i hidrodinamiCki
(voda se kre6e) •

Uticaji od vo<!!t,.__

RaCunska veliCina hidrostatiCkog pritiska vode i uzgona zavise

od veliCine vodenog stuba, dubine
vode. Na dubini vode z , na Ces-
ticu vode deluje vertikalni priti-
sak, napon intenziteta
'I- = 10 kN
Dw ml
z Pv = q = Z . llw = Z • 10,0 (kN/m2 )

Vada ima osobinu da pritisak q

deluje na dubini Z istirn inten-
zitetom u svim pravci.ma.

Posmatrajmo neki zid u tlu u kome ima vode. Pritisci vode su

- 2
P5 i pu (kN/m ) .

Potisci vode su i w (kN/m'). Uzgon je u (kN/m'). TeZi-

u
na zida je G = bi (kN/m').

Uzgon izdiZe, prividno rastereCuje zid. Uzgon je jednak koli-

Cini vode koju je zid istisnuo.
 2G

Kod proraCuna teZine objekta, koji se nalazi delimiCno pod vo-

dom, radi se sledeCe. Ili se teZina oelog zida raCuna sat' b
a tako dobivena teZina se sma-
njuje za vrednost uzgona U
1,0 ili se deo zida iznad vode
raCuna sa )Sb , a deo zida
ispod vode sa 't~ . Normalno,
dobija se isti rezultat.

Kada je temelj od betona, on-

da su njegove zapreminske te-
Zine odredjene propisima za
betona. Za nearmirani beton

B ~b = 24(14) kN/m3
za armirani beton

BoCni uticaji tla

OVo poglavlje je detaljno obradjeno u Mehanici tla. Ovde se

daje rekapitulacija.

Posmatrajmo neku Cesticu tla na dubini t . Tlo ima zapremin-

sku teZinu ~ i ugao unutraSnjeg trenja ¢ . Na Cesticu tla

deluje vertikalni napon, pritisak Pv . Kao posledica verti-
kalnog pritiska javlja se horizontalni pritisak pH

- Vrednost vertikalnog pritiska je

2
p = 't'. t (kN/m )
v
 28

----
Ukoliko se zid ne pomera, posle zasipanja zemlje iza zida, na
kontaktu zida i tla postoji horizontalni pritisak tla u miro-
vanju
p ~ q • k (kN/m 2 )
0 0
k je koeficijenat pritiska tla U.lt\_irovanju (po Jakiju).
0
--- ·- -- ---~-
k ~ (1-sin \21)
0

Ovi horizontalni boCni pritisci tla rastu linearno sa dubinom

tla. Dijagrami su im hidrostatiCkog oblika. U teZiStu dijagra-
ma deluju potisci tla Ei {kN/m;).

Aktivni potisak tla je najmanji moguCi horizontalni potisak

tla, a pasivni potisak tla je najveCi moguCi horizontalni po-
tisak tla. ZnaCi, kod oba ova potiska tla, tlo iza zida se
posmatra u stanju graniCne ravnoteZe. To jest, otpornost tla
na smicanje u tlu iza zida je iscrpljena, tlo se otkida u ob-
liku zemljanog klina. Kod potiska tla u rniru, tlo je u stanju
elastiCne ravnoteZe.

I\ f

2 -

za sluCaj da imamo iza zida viSe razliCitih slojeva tla, a i

korisno optereCenje na terenu iza zida, dijagram vertikalnog
pritiska tla irnaCe sledeCi oblik.
2
q p ~ -p (kN/m )
 27

- horizontalni pritisak Ce biti

koeficijenat k (1) je koeficijenat boCnog pritiska tla.

Posmatrajmo sada vertikalni glatki zid, iza koga je tlo sa

horizontalnim terenom. Tlo je definisano karakteristikarna~

i ¢ . Na dubini t , a u zavisnosti od oblika i veliCine

pomeranja zida, mogu se javiti slede6i horizontalni pritisci
tla.

--- ~I
t
oa .- 1'l· J' - Sp
.. .
t¢(c)·~·
)
. .
•'
,; "

Ako zid rotira oko svo.je baze za odgovaraju6u vrednost f;

a '
tlo kreCe za zidom, a na kontaktu zida i tla javi se horizon-
talni, aktivni pritisak tla
2
Pa = q • ka {kN/m J
- ka je koeficijenat aktivnog pritiska tla (po Rankinu)

ka = tg2 (45 - ¢/2) = 1-sin ¢ < 1 0

l+sin ¢ '
Medjutim, aka zid rotira oko svoje baze za odgovarajuCu vred-
nost ~ , zid gura tlo, i na kontaktu zida i tla javlja se
horizontalni pasivni pritisak tla
2
pp = q . kp {kN/m )
k je koeficijenat pasivnog pritiska tla (po Rankinu).
p
 29

ql = p + iri
q2 = p + 151

Ako u tlu postoji i kohezl.ja c (kN/m2) , ona utiCe na otki-

danje zemljanog klina koji se pomera, i koji svojom teZinom
izaziva boCne potiske.
aktivni pritisak tla se srnanjuje za veliCinu
2
Pac= -2 . c • v'k"a (kN/m ), a
- pasivni pritisak tla se poveCava za
2
Ppc = + 2 • c • -./kp (kN/m )
OVe vrednosti su konstantne po dubini posmatranog sloja tla.

CENTRISANJE TEMELJA

Pod centrisanjem temelja pcdrazumeva se odredjivanje poloZaja

teZiSta naleZuCe povrSine ternelja, u odnosu na teZiSte kon-
struktivnog elementa natl temeljem. Cilj centrisanja temlja je
taj da budu pritisci tla pod terneljem Ste ravnomerniji. Pred-
nje Ce imati za posledicu translatorno sleganje temelja. ZnaCi,
Zelimo da se izbegne sleganje temelja oblika rotacije.

Kod centrisanja temelja znatnu ulogu ima vrsta tla pod.loge te-
melja. ovde se misli na vremensko sleganje temelja. Naime, op-
tere6enje temelja je Cesto promenljiva veliCina. Ono se sasto-
ji od stalnog i prolaznog povremenog optere6enja
R = RG + RP (kN)
R - ukupno optere6enje, rezultanta
R - stalno optere6enje,
G
R - prolazno, povremeno optere6enje temelja.
p

Ovo prolazno, povremeno optere6enje (~) rnoZe biti razliCi-

tog intenziteta i predznaka, poloZaja. Komponenta RP moZe
da se pomera manje ili viSe levo ili desno od. poloZaja kompo-
nente RG stalnog optereCenja. Prem.a tome ukupna r~zultanta
R moZe imati mnogo poloZaja u odnosu na teZ.iSte naleZu6e
povrSine temelja. Nas interesuju krajnji poloZaji & i R
1 2
 30

To zbog toga Sto R izaziva najve-

1
6e pritiske tla na levoj, a R na
2
clesnoj ivici tem.elja.

Ako je tlo podloge preteZno neve-

~- .__R---'-1-L--+.....,._R_.,2__._
zano, znaCi da su sleganja temelja
, -- j
u takvim sredinama relativno brza,
B/2 B/2 centrisanjem temeljatreba teZiti
da su iviCni pritisci tla p i
1
P 2 pribliZno jednaki.

Medjutim, aka je tlo preteZno ve-

zano, tada je i sleganje temelja
------L_~I P2 Cesto dugotrajno. Naime, povreme-
no optere6enje@J pr ima.~~a ___i.:_
porama vezanC:? tla-porni P1:_itis~~,
kojoj treba puno vremena da oteCe
u stranu. Konsolidacija, zbijanje
Cestica tla na raCun istisnute te-
Cnosti iz para tla, je dugotrajan
proces. U ovakvom tlu teroelj treba
centrisati _:eE_~m~- st:._a_2:~C:~ ___opte~r::C,e-
i;iti temeli~·- NaroCito ako je povre-
, - meno optereCenje kratkotrajno. Jer
s ono, po osnovu napred reCenog, prak-
B/2 B/2 tiCno ne utiCe na sleganje temelja.

IZBOR DUBINE FUNDIRANJA

Kod odredjivanja dubine fundiranja
nekog objekta vodimo raCuna o vr-
sti objekta, sta.lni, privremeni,
osetljiv ili neosetljiv na sleganje,
o vrsti optere6enja veliko korisno-
silos, visok poloZaj teZiSta-odZak,
o tlu u kome se fundira, podlozi.
 3 ~.

Fundiranje u nasutom t].u niJe poZeljno. Raspored slojeva tla

utiCe na oblik sleganja objekta. PoloZaj podzemne vode znatno
utiCe na izbor dubine fundiranja.
Uvek Zelimo da izaberemo Sta pli-
Ce fundiranje.

Prednje Ce se ilustrovati sa ne-

koliko primera.

Otpornost sloja (1) je manja od I

otpornosti sloja (2). Temelj u
s, sloju (1) ima pli6e fundiranje,
ali veCu osnovu temelja. Ukopa-
vanjem temelja.u sloj (2) osnova temelja se smanjuje, ali je
dubina fundiranja veCa. Treba usvojiti ono Sta je jeftinije,
ukoliko nema i nekih drugih f ak-
tora koji utiCu na izbor dubine
fundiranja.

J"111S1r«fr~i~~ -:;.~,,,"'::tt"":"
':0.: Zelimo, kad god je to moguCe, da
. .: .·.~·-·. ·,· ~-'.. t)
- ..· - ~zbegne!!.!2_~<?-?-_'"l!....£.odzerenoj vodi.
t - .,,. . . - . . . ./

.
Dubina fundiranja t treba da je
-
- • + • • . . . _ .._.._.._..._.. .... -

,, Sto manja, da bi ~ h bilo Sto ve-

, • • I '
,
Ce. Zelja je da se sa Sto manjim
optereCenjem optereti stiSljivi
sloj (2).

Kod bl_~~_!cih temelja pazimo da im se ne _prek _ ~~p~~-~o~e_.~ticC:)_c;_.

- podlog~~

Prema nekim preporukama treba

usvojiti odnos kao prema skici

~-""'"'"'""""'lf"C"' ~,w,o::,,' ~ Ah'°'o,so.1

t . ·,:-:... ;-o-·-·.._...._---; ~.~ .. ~· ( 1 )
/ - - '-"' . E1> U praksi se Cesto sreCemo sa fun-
t.h .;~ _--~~ "o,c';.'.·, diranjem zidova kalkana. To su zi-
. . ..--
. .. . ....

-"---'-'--'- - -: c : -. {2 ) dovi na granici imanja, gradje-

- -- vinskog placa. ovde se mogu javiti
E2<
dva sluCaja
 32

, ,

ah '- '

postojeCeg, susednog. ZnaCi, ~ubi~~1_1~- ~~v~~jn~-~ak<?__je

pri~~~no. _na skici,. m_e_djut~~- us~~-~-C:~:'---~~~i~:1-~~~E?.~:r:a:iJ~"-~ 3 ·
Naime / E='.~to?_~_ ~F:~~!:?_st___?_a___ j_~ _t!~-~-?- d~!?_ine ~-l--~-e:~~m_i~.1:~--- ~<:-
re!Ile~en?, iskopom za postoj:,ci objekat, pa bi fundil:"~~j-~- no-
----·_,, ___ _______
__
,. ---~--·-------

:r::~ c:>_bjek1:~. na dU:~i_nu !zf_ll).ogi_o imati za posledicu .. ~_je_<??.VO

neplanirano sleganje.

4
- ~ d,," "'7p:" ,.

'"

1-Postoje6e; 2-novo ; 3-podru.mska ploCa; 4-okolni teren

,--·------- --- --·-

sluCaf~, temelj novog objekta treba da je dublji od
Kod drugog
-------~
postojeCeg temelja • u. ----------
ovakvim - sluCajevima
-- --- ----- - temelj... postoje&;g
' -- --- ·--------- -
-----"--·--·~ ,.

objek~a ____se __ prqdµbljµje, podz_idjuje ?~ vredn_ps_1:- ~-t~, pre pQ;-

Cetka gradjenja novo~-~-o-~_j_~~_:t_a. Stari temelj se podzidjuje
 33

t,

1- Poatojede; 2-novo; 3-kampadno podzidjivanje.

kampadno, u lamelama na preskok.

t -. . . . /
1 • . / :
. -,_~ ........ -. .
.- 3

. - .. -.

1-Podu.ini zid; 2-poprei!ni zid;

3-stepenasto produbljavanje
popl'ei!nog zida.

Sui5el;javan.je temelja pod uglom.

 34

Ima sluCajeva da se temelji snCeljavaju pod uglom, a razliCite

su im dubine fundiranja. U ovakvim sluCajevima pliCi temelj
moramo stepenasto produbiti do dubine fundiranja dubljeg te-
melja.
Ako su noseCi elementi konstruk-
cije objekta koga treba fundirati,
skoncentrisani na uZe podruCje,
stambeni objekti, manji industrij-
ski objekti i sliCno, potrebno je
da su kod svih temelja njihove
gornje ivice na istoj koti, a po-
Zeljno je da ima Ste manje razli-
. . .. Citih k0ta fundiranja. Naime, u
t \.
tz ' visini gornjih ivica nezavisnih
ili razmaknutih temelja, moramo
E temelje medjusobno vezati gredama
temeljaCama. Medjusobno poVf?zani
temelji lakSe prirnaju sile zemljo-
tresa. Grede temeljaCe izjedna-
Cuju pomeranja temelja.

Za sluCaj da ternelj mora da primi povremeno i veCe horizontal-

ne sile, poveCavamo mu dubinu fundiranja, radi ukljeStenja te-
temelja u tlo. Povremeno horizontalno optereCenje primamo bo-
Cniro otporima tla.

Propisinla za fundiranje se zahteva da je najmanja dubina fun-

diranja

[t-.-~o;so
min
ro:-
___ _
Ova caunrna-za.-vISi Od lokacije objekta, a naroCito je moraroo po-
Stovati, ako se temelj nalazi u vezanom tlu. Naime, zbog isu-
Sivanja, a naroCito zbog dejstva mraza, moZe doCi do mrZnjenja
vode u tlu ispod temelja. MrZnjenjem i kravljenjem leda, plitko
 35

fundiran:-temelj bi bio stalno dizan, odnosno spuStan, Sto je

svakako ~tetno za konstrukclju nad temeljima.

RACUNSKI PRJTISCI TLA POD TEMELJIMA

Kada raCunamo pritiske tla pod temeljima, usvajamo da su pri-
tisci na tlo (optereCen~e odozgo) poznati, a traZimo pritiske
tla (optereCenje odozdo). Neko ta-
Cnije iznala~enje raCunskih priti-
...
"
-.
.., .,,,.,.,,.,..,,
' .4 '

,.'
-. '
r...
..,, ...,,,
-
.
saka, po veliCini i rasporedu po
naleZu6oj povrSini temelja, je
i uz neka uproSCenja komplikovano
' za svakodnevnu upotrebu. Problem
'
'
l i
•"
proizlazi iz mnogo faktora koji

~ ~ utiCu na traZene( veliCine. Pome-

,l l 1
nimo najosnovnije. To su: krutost,
savitljivost temelja, vrsta tla,
veliCina naleZu6e povrSine teme-
lja, dubina fundiranja i sl. MoZe se reCi da u svakodnevnorn
fundiranju radimo sa krutim teme-
'. ~
·,:··-~ ·;.·,·.
. . ... ....
...- .. K . - .
ljima, a uobiCajeno je da se ra-
. , Cunski pritisci t1a usvajaju sa

.___ ___ ---

'
pravo1inijskom raspodelom. Medju-
-"'--- _,_ _., tim, teorijskim radovima, i ispi-
tivanjima je dokazano, Sto je de-
taljnije obradjeno u Mehanici tla,
da su pritisci tla u stvari kri-
volinijski. Tako, na primer, ako
je temelj dovoljno krut, treba oCe-
kiva ti koncentraciju pritisaka na
ivicama temelja kod preteZno ve-
zanog tla, a u podruCju teZiSta
naleZuCe povrSine temelja kod
preteZno nezavisnog tla. Ovde se
ovim problemom neCemo baviti, veC
- -/- Cemo poCi od pretpostavke, da-su
 36

dimenzije temelja, i tlo takvi, da se moZe pretpostaviti, da

pravolinijski raspored raCunskih pritisaka tla zadovoljava.

Za iznalaZenje raCunskih pritisaka tla po pravolinijskoj ras-

podeli, podjimd od slede6eg.

Kod plitkog, odnosno povrSinskog fundiranja najCeSCe se sre-

6emo sa horizontalnim naleZuCim
povrSinama temelja. NaleZuCa po-

. .. . . .
R ~f~~.~_
··- .
:... .
. . . . .
~
. .,.
vrSina temelja je u opStem sluCa-
ju optereC~na nekon kosom silom
t
R • Rezultantu R razlaZemo u
komponente V , H i M • Sila
V pritiska temelj naniZe, i iza-
ziva njegovo vertikalno sleganje
sv. Sila H teZi da temelj
smakne po temeljnoj spojnici, od-
nosko da ga pomeri u pravcu s8 .
.. ,, ,, v ~f-'."':.
-. '. ,.. ~
.- . . - : .. . , Momenat M teZi da rotira, obrne
t -- M- , ..~

'- H
temelj oko teZiSne ose naleZu6e

·t
. povrSine temelja, rotacijom sM
5t-t ..-. ,..-- . . - Pritiske tla izraCunavamo samo od

St.I l l
---:' ~
B/2 B/2
uticaja
nente H
V i M • Uticaj kompo-
obradjujemo u poglavlju
1
' stabilnost temelja.

Posmatrnjmo neku naleZu6u povrSinu temelja dimenZija E x L ,

Ciji su uglovi obeleZeni sa a , b , c i d • Neka rezultan-
ta R ima: n,apadnu taCku u kvadrantu, Ciji je ugao obeleZen
sa a , a komponente i a a
deluju na visini h iznad
1 2
nale~u6e povrSine temelja, kao na skici pod a). Za izraCuna-
vanje raCunskih pritisaka na tlo, usvaja se optere6enje kao
pod b).

Vertikalna sila V , i
- Momenti
 37

h
M2 = H.r, h, ili M2 = V e2
R b
Horizontalne sile H1 i
H se obradjuju, kako je
2
ve6 reCeno, nezavisno.
a)
Pritisci tla u naleZu6oj
povrSini temelja, od uti-
caja V , M
1
i M
2
iz-
raCunavaju se prema obras-
cu iz Otpornosti materija-
b
la

cl

d
odnOST'lO

d) a

el
IntenZitet prvgg 8lana
pritiska naleZuCu povrSinu
temelja po celoj povrSini,
fl ski ca pcxl c) , i taj pr-i ti-
1
sak •..!§Ziv,a:f!:l.O cen triCni$n
pritiskom. Intenzitet
--·~-
 38

drugog Clana obrasca pritiska duZ ivica a - b , a zateZe duZ

c - d , skica pod d). Ove pritiske nazivamo iviCnim. Inten-
zitet treCeg Clana pritiska duZ ivice a - c , a zateZe duZ
ivice b - d , skica pod e). ovo su ugaoni pritisci tla.
Ukupni pritisak tla u naleZuCoj povrSini temelja prikazan je
na skici pod f). U ovom primeru, najveCi ugaoni pritisak tla
je u taCki a (predznak +), a najmanji u taCki d (predzank +).
U fundiranju sa predzankom + obeleZavamo pritiske, a sa pred-
znakom - zatezanja u naleZuCoj/povrSini temelja.

NaleZu6a povrSina temelja ne moZe da primi.napone zatezanja.

Ukoliko se oni jave, treba, ili poveCati dimenzije naleZu6e
povrSine temelja, ili iskljuCiti iz proraCuna zategnuti deo
preseka, na raCun pove6anja·pritiska na delu pritisnutog dela
preseka. Postupci iskljuCivanja zategnutog dela preseka deli-
miCno su obradjeni u Mehanici
tla, a kasnije o njima bi6e
reCi i ovde.

IzraCunavanje raCunskih pri-

tisaka tla, u naleZu6im po-
vrSinama temelja, moZe se pri-
kazati i na slede6i naCin.

8/3 B/3 8/3 Horizontalna naleZu6a povrSina

temelja moZe biti bilo kakvog
B
geometrijskog oblika. Sve dok
se vertikalna komponenta V
rezultante R nalazi u je-
:tgri preseka, u celoj naleZu6oj __~9_YX:Si:1:1j.. pritisc.r-trabrce-..··
---- - -- - - -
pozitivnog predznaka.

Jezgro preseka je dato izrazom

k ,=
wa gde je
·.~i F
 39

w - otporni momenat naleZu6e povrSine ternelja

F - povrSina naleZuCe povrSine temelja

Za sluCaj trakastog temelja (L = 1,0)

w =
1
6 1,0 . B2 (m3)

F = B 1,0 (m2)

1 B2
k = 6
B
=
1
6 .B (m ')

Jezgro preseka ce bi ti
2.k=2.
2
b d
Posmatrajmo sada naleZuCu povrSi-
nu temelja pravougaone osnove, i
L moguCe poloZaje vertikalne kompo-
nente V , u toj povrSini. u nale-
Zu6oj povrSini temelja, Sirine B
i duZine L , imamo dve teZiSne
ose. Os 1 u pravcu kraCe i os 2
u pravcu duZe strane temelja.

Kada se V nalazi u preseku te-

v ZiSnih osa l i 2, u teZiStu nale-
~ ". '.•". f"-"':'°~
~ ,. ..
t - -· . ;....:;...J-·_·~· . . .
Zu6e povrSine temelja, raCunski
pritisak tla je centriCan, i bi-
ce
v 2
Prac = + F (kN/m )

B/2 B/2 I.ZnaCi, raCunamo sa tim da je u ce-

loj naleZuCoj povrSini temelja
B '. pritisak tla istog intenziteta,
bez obzira na veliCinu naleZuCe
povrSine, vrstu tla pod.loge, dubinu fundiranja i sl. Ovako
izraCunati raCunski pritisak tla uporedjuje se sa dozvoljenim
za centriCno optereCenje temelja.
 40

Kada vertikalna komponenta V i.ma ekscentricitet e samo

u pravcu jedne teZiSne osi, onda se mogu javiti tri oblika
dijagrama raCunskog pritiska tla, a u zavisnosti ad veliCine
tog ekscentriciteta. Sila u jezgri, na ivici ili van jezgre
preseka.

OpSti izraz za raCunski iviCni pritisak biCe

. V V .el (kN/m2)
PraC = + F + -W---
---1-· -
ako je e < 6" :__ ~ onda se duZ ivica a , b i c , d pre-
1
seka ja:V-ljaju raCunski pritisci pozitivnog predznaka. Ako je
,,,-\e2=i·~~_BJ , onda
su oba Clana obra~~~ ·-- j-~-~~aka po apsolut-
no~-~~edno~t~.'~ pa je Pc,d = O • Ako Je e 3 > 6 B , onda su vre-
dnosti p c, a negati_vne.
' -

Javlja se zatezanje. PoSto naleZuCa povrSina ternelja ne moZe

da primi zatezanje (temelj se odlepljuje od tla) iltlQ~~~ i~-~_!_~u­
Citi zategnuti deo preseka iz prenoSenja optereCenja. Tra-
~.im_.9.___~_~vu __Si:rinu- .preseka zamiSljene naleZuCe povrSine temelja,

kod koje ce: __

~i~__ ._'{__ ____?iti na ivici njene jezgre. Odstojanje

sile v do ivice pritisnutog dela preseka je

C •. -9..e
2 ,

Nova sirina aktivnog prese~a .je

---~-~.,..,.,.~-.-·--·~-'~

B '= 3 • c (m')
, a povrSina

c.,.!' ·= 3 ~-"'--'~i:,· tm~L

NaJveCi raCunski pritisak tla bice

RaCunski pritisak maxPa,b se uporedjuje sa Paez za t21kvu

naleZu~u povrSinu temelja, 1 odgovarajuCe tlo.

Kada sila V ima ekscentriCnosti u pravcima obeju teZiSnih

osa naleZuCe povrSine temelja, tada je izraz za izraCunava-
nje raCunskih pritisaka tla sledeCeg oblika_.
 41

Pa,b,c,d

To je izraz za ugaone raCunske

pritiske tla. Momenti imaju vred-
nosti
M = V • e (kNm) i
1 1
M2 = V • e (kNm)
2
Kod ovakvog poloZaja vertikalne
komponente V , rezultante R
'
mogu se javiti dva sluC~~-• ___ EaCun-
------·---- - --- ·----
~------

ski ~~-~t-~~ci t~a u __svii:n uglovima

pozitivni,- - -
pritisak
-- -- .
po celoj po-
vrSini naleZuCe povrSine temelja,
i raCUiiSki--- pr i tisak u jednom -1·1i
______ , __ _
dva susedna _ ug_~a neg,?ti:V?.P. 1 ---~-a­
tezanje.

~ad~___su u _sva Cetir-i .ugl.a raCunski

-pritisci
--· --..-
pozitivni,
- ----- -- ''
najveCu vred-
----- --- ------------ -- --
nost pritiska uporedjujemo sa
- -- -._ -- - ----- -- - --- -----.
-~-·-·-
od-
goVaraj uCbi ___d»ozvo_~_2t;~}!11 a treba
kontiOli-Sati i odnos izmedju naj-
veCeg i najmanjeg (dijagonalni)
medjusobno.

Ukoliko se u nekim µgloyima javi

-----·-"-- - - - -
-~··

maxPa,b l zatezanje, tada se_menjaju dimen-

•-• - -·- -
F zi je . naleZuCe povrSine temelja,
-o·~--

- . ----- ------y-,~-

ili se iskljuCuje zategn.uti... de.a.

1.SC 1,SC -Preseka. Sta Ce se od ovo dvoje
3·C uraditi zavisi i od toga, koje je
 42

bilo to optere6enje, koje je izazvalo napone zatezanja. Ako

je to neko izuzetno optere6enje,
2 a uz to i kratkotrajno, presek
b d
se ne rnenja veC se iskljuCuje za-
tegnuti deo. IskljuCivanjem zate-
1 L gnutog dela, na kome se ternelj
e, odlepljuje cxI tla, potrebno je
-t; kontrolisati poveCani pritisak u
a najoptereCenijem uglu naleZu6e
c ' povrSine temelja.
e1
Najpre moramo naCi poloZaj neutral-
B ne linije n-n raCunskog dijagrama
pritisaka tla naleZuCe povrSine
temelja.

Javljaju se dva sluCaja. Aktivni deo preseka Cetvorougaonik,

i ak.tivni deo preseka petougaonik.

t B ~
b
L

1n
B

2 1d
.'
n

1 1
L
e2 n e2
v +v ,
t
/.
"///
,_
a c a n c
e1
s e1 (3

Ako je aktivni deo preseka Cetvorougaonik, tada njegovi obli-

ci mogu da budu kao na skici.
 43

Kod sluCaja A poveCani raCunski pritisak tla y najoptere6eni-

jem uglu nale~uCe povrSine memeija bi6e:
12.V B+2.s
B.tgo<. 2
B +12.s
2

gde je

s =TI <
B B
el +
_la
V2
2
- 12 ) (m ')
e1
L-2.e
3 2
tg o(. = -2 • ~+~-=­
s e1
Pove6ani pritisak tla, kod sluCaja B izraCunava se po sle-
dCem obrascu:
12.V
Pmax = L. tgf.>

gde SU

L L JL2 - 12)
t = + 2 (I!l ')
12 e2
e2
L-2.e
3 1
tg/'J =
2 t+e
2
CeS6e se javlja sluCaj da je aktivni dee pritisnutog dela na-
leZuCe povrSine temelja petougaonik, kako je to prikazano na
skici. Pove6ani pritisak tla bi6e

p = ..::!_,. rJ..[12-3,9(60(.-1) (l-20(.) (2,3-2d.)l

max B.L
Vrednost fl.,; je

OVakav naCin izraCunavanja pove6anog pritiska tla, iskljuCi-

vanjem zategnutog dela preseka, je priliCno dug. Postupak je
skraCen na taj naCin, Sta su potrebni koeficijenti veC izra-
Cunati i dati u oDliku tablica u raznim priruCnicima za fundi-
ranje.

Prema obrascima iz tih -priruCnika poveCani raCunski pritisak

 44

tla se dobija izrazom

Vrednost koeficijenta )-v je veCa

od 1,0 a u tablicama je data u
funkciji odnosa e 1 /B i e /L.
2
t
U fundiranju se Cesto sreCemo sa
kruZnim naleZuCim povrSinama te-
melja. Ponekad su oSupljene, pa
dobijaju prstenast oblik. To su
temelji fabriCkih dimnjaka, vodo-
/
tornjeva i sl.

s IzraCunavanje raCunskih pritisaka

tla u kruZnim, odnosno prstena-
stim naleZuCim povrSinama temelja,
je u svemu po obrasci.ma iz Otpor-
nosti materijala.

R r

K =
w (m ')
F
maxP
2
Kl = 0 ,25.R (l+ E....j (m')
R2
,,,,,,,
n r
4
1-
e
K2 =
3.li.
. R
0 (m)
16 3
1- r
R3
 45

gde k 1 odgovara unutraSnjoj a k spoljnoj konturi.

2

Kada je e :=: K
1
biCe raCunski pritisak tla pozitivan

Pmax odnosno

= i:'. (l + ~ )
l
Kada je e izmedju K1 i K2 , u preseku se javlja zateza-
nje. NajveCi raCunski pritisak tla, posle iskljuCivanja zone
' biCe
zategnutog dela preseka

v
k - 1-0 '7 (k- - l) ( l - ~
2.e [
maxp = -F • -
e
k2
) (l + _Rr >]
1 1
Ako je naleZuCa povrSina t.emelja pun krug, stavljamo r = O .•

Treba napomenuti, da se ne dozvoljava, za bilo kakvo optere...,

Cenje, d~ se u naleZudoj povrSini temelja javi zatezanje na
ve6oj povrSini cx1 0,50 F , gde je F ukupna povrSina os-
nove tem~lja.

Kod svih iznetih sluCaje.Va najve6i raCunski pritisak tla tre-

ba uporediti sa dozvoljenim.

Ima preporuka, prema kojima se moZe pove6ati dozvoljeni priti-

sak tla i do 20%, pod uslovam da je kod izraCunavanja najve-
Ceg raCunskog pritiska t1a, u raCun uSlo i neko izuzetno op-
tereCenje, uz glavno i dopunako.

TeSko j~ odrediti dimenzije naleZuCe povrSine temelja tako da

je
Prac = ·pdoz
To nij:e ni potrebno, ali ekonomski razlozi traZe da ave: vred-
nosti budu pribliZne. Zbog prednj.eg dozvoljava se da odstu-
panja · budu .u n.ekim dogovorenim graniqama.
 46

(3-5) % pd
oz
rzraCunavanje odstupanja dobijamo po poznatom obrascu

Paoz - PraC
= • 100 (%)
Paoz

STAB!LNOST TEMELJA
ProraCun stabilnosti pcrlrazwneva uporedjivanje sila koje iza-
zivaju razaranje, sa silama koje to spreCavaju. Razaranja ho-
Ce da izazovu horizontalne sile H rezultante ~ .. Prema to-
me;- na pravilan,-izbor dirnenzija temelja utiCe i njegova sta-
bilnost.

Kod temelja ispitujemo slede-

6e dve stabilnosti. Sigurnost
protiv kliZenja, i sigurnost
protiv prevrtanja temelja.

Kao primer posmatrajmo oporac

nekog luCnog mosta. Ovakav te-
melj je optere6en velikom ho-
'J
r izontalnom silom H • Hori-
zontalna sila H ho6e da sma-
kne temelj duZ naleZuCe povr~ine temelja, a kliZen.ju se odupi-
re sila trenja T

u na~irn proraCunima usvajamo, d~

u trenutku pomeranja temelja duZ

njegove naleZuCe pevrSine, dolazi
do klizenja u tlu odmah ilj!>od te-
melja. Polazi se od pretpOstavke
da je donja povr§ina temelja ne-
ravna, hrapava. Odatle proizlazi
i moguCnost izraCunavanja sile
trenja T
 47

Po definiciji trenj~ je
T = N • j"' (kN)
gde je
N - normalna sila koja deluje na povrSinu u kojoj se
izraCunava sila trenja.
~ - koeficijenat trenja.

Usvajamo da je

IL= tg ¢
Kod ovih proraCuna., norrnalnu silu N uzimamo najmanju moguCu,
i odgovarajucu horizontalnu silu H • Prema tome sila trenja
T 6e biti

T =
min v.tg¢ (kN),

gde je ~ ugao unutraSnjeg trenja tla u koje je ugradjena

naleZuCa povrSina temelja.

Tako izraCunata sila trenja mora biti za faktor sigurnosti

F5 veCa od horizontalne sile smicanja H
T = F • H (kN)
s
odnosno,

Fs H = V . tg ¢, 111

F = V.tg¢ (1)
s H

UobiCajeno je da se za F5 traZi vednost ~ l '5 .

Faktqr sigtirnosti protiv pr.evrtanja temel.ja ima sledeCi oblik

~ 1,5
gde su,
M5 t manenat stabilnosti

M8 t = minv • ~ (kNm), a
 48

Mpr momenat prevrtanja

dimenzije B i h date su na skici.

Kod proraCuna stabilnosti temelja,

kako je to napred prikazano, u pro-
raCun se ne uvcxle otpori tla ispred
h temelja. Osnovni razlozi za izostav-
ljanje otpora tla su sledeCi. Prvo,
.. ... ,, .....
.. : ,.,...
......
. .'.. .'· ·.
'•,' moZe iz bile kojih razloga da to tlo

.· i . -.:
. ..
~--~~
~~·:·
bude vremenom uklonjeno ·, i drugo, bi-
le bi potrebno relativno velika po-
meranja koja bi mogla mobilisati taj
otpor tla. Takva pcmeranja su nera-
cionalna za naSe konstrukcije nad temeljima.

POSTUPCI IZNALAZENJA D!MENZIJA TEMELJA

PoSto na iznalaZenje nepoznatih dimenzija temelja utiCe mnogo
faktora, to ih je najbolje odredjivati probama. ZnaCi, na os-

b ..

~-f'.,....,,....,_~_~.7.~~-~,,.!~~..~_~.~:"°'.· IYll;,,.,~~~.,.,:~..7_.~~~:~-.~·~h~.TT-.:~-~.~.-~.-.1'--
•
., . ·. .. - ._
~ .
'~ e_·~-,j<C
. . t :?
't</>C . '.- (•. ', ""· .. I . . h:?
L-.::_: .:. .: .J
l
1
B=? l
novu nekog kriterijuma usvojimo di.menzije temelja, pa ih kon-
troliSemo.

Potrebnu povr!inu nepoznate nale~u6e povrSine temelja mo~emo

od.rediti jednim od dvaju postupaka.

- neto ( p ) postupkom, il.i
o n
 49

- postupkom procene teZine temelja.

Neto postupak sastoji se u tome, Sto iz pozn~q ili procenje-

~_g.ozyqJ,.j~g-~g__p.r~.!:!_sk_~ ~~--3.: __i_zdv_a_~.~~ _~=~ _}?:~~~_ka __ :1:_~a koji
se angaZuje za prijern neto optere6enja, optereCenja sa kon-
--------- -· --- -------- --·
-----~---

struktivnog elementa iznad_temelja (sa zida ili stuba). Po-

rnoCu tog izdvojenog dela pritiska tla nalazimo dimenzije ne-
poznate povrSine temelja prve probe. Posle dve do tri probe
dobijamo i konaCne, zadovoljavajuCe dimenzije naleZu6e povr~i­
ne temelja.

Ako je dozvoljeni pritisak tla nepoznat, moZemo ga proceniti,

koriste6i prva dva Clana Tercagijevog obrasca, za odredjiva-
nje dozvoljenih pritisaka tla, za temelje povrSinskog fundi-
ranja. U opStem obliku Tercagijev obrazac se moZe napisati
·;,

(p + p + p ) \
c q B ,,
... _, ______ I

Na osnovu podataka o tlu ( '?S, ¢, c),

L B ~ uz pretpostavku da je dubina fun-
1 1 diranja
t = 2 ,O m
0
i iskljuCu-juCi treCi Clan ( pB )
.... iz obrasca, poSto on zavisi od
. .. za sada joS nepoznatih dimenzija
nalcZu6e povrSine temelja, dobija-
Jldoz mo informativnu vrednost dozvolje-
nog pritiska tla.

1
F (pc +
s

Prednje se moZe prikazati i skicom.

Zatim, iz vrednosti dozvoljenog pritiska tla izdvajamo deo

pritiska koga angaZujemo, mobiliSerno za prijem neto optere-
Cenja, korisnog optereCenja ternelja.
 50

2
Pn = Pdoz - Pg (kN/m l

Sa Pg je obeleZen deo pritiska tla koji se angaZuje za pri-

jem teZine temelja i nasipa nad temeljem. Odatle se dobija i
nepoznata naleZuCa povrSi~
na temelja
v v
Pn = F -- FI =
Prikazano skicom, to bi
izgledalo
Sa 0 Pn obeleZen je deo
. .
.,: ...
'
, i:
_ _,.....,.....,._-._,,. ---.1~
pritiska tla koji se an-
gaZuje za prijem optere-
Cenja V , a sa 0 Pg deo
't</Jc oPg pritiska tla za prijern te-
Zine temelja {Gt) i nasipa
oPn ( Gz ) nad te~ljem.

1
l B=? l' oPdoz =F
I:G V
+ F =

za deo pritiska pg moZe se usvojiti da je

0
2
oPg = to • osr (kN/m ) t
gde je t usvojeno ili procenjena dubina fundiranja (obiCno
0
se usvaja, za potrebe ovakvih proraCuna t = 2,0 l!l 1 ) • Sa 0
't osr je obeleZena osrednjena vrednost zapreminskih teZina
nasipa (__ ~ zem ) i materijala teme1:j~ ( ~h-"), a prema njiho-
vom uCeSCu u ukupnoj kubaturi. Za postupak proraCuna zadovo-
ljava ako usvojimo
~osr = 20 kN/m 3
Kada je teroelj van podzemne vode, i
IrOS:t:'_ = 15 kN/m 3
Kada Je temelj okvaSen vodom, to jest, kada je rastereCen uz-
gonom.

Prema tome potrebna naleZuCa povrSina tem.elja u I probi biCe

 51

FI = BI • LI (rn2)
Sada se odredjuje visina temelja (ht ) 1 pa se izraCunava raCun-
ski pr itisak tla ( praC ) , i dozvoljeni { pdoz ) , jer su poz-
nate dimenhije osnove temelja, i stvarna dubina fundiranja u
I probi. Ukoliko_se uporedjivanjem raCunskog ( PraC ) i doz-
voljenog (pdoz } pritiska tla konstatuje da su odstupanja ve-
lika, ide se na II probu. Za odredjivanje dimenzija temelja u
II probi koriste se pcdaci I probe.

Drugi postupak za iznalaZenje nepoznatih dimenzija temelja,

nazvali smo postupkom procene teZine temelja. on se sastoji u
tome, Ste se ceni teZina temelja i nasipa nad temeljem kao
procenat od korisnog optere6enja temelja.
G = % od V (kN)

Sa G obeleZavamo teZinu temelja i nasipa nad temeljem, a sa

V zadato optereCenje na koti gornje ivice temelja.

Na osnovu iskustva usvaja se da je

G = G + G = (10 - 30) % od v
t z
MoZemo napisati
(l,l-1,3).V (kN/rn 2 )
oPdoz = L:
P- V
= Fl
ili
2
(1,1-1,3} • v (m )

odnosno
2
FI = B • L I (rn )
1
ovako dobiivene dimenzije naleZuCe povrSine temelja u I pro-
bi, kontroliSemo u svemu kao Sto je reCeno pri objaSnjenju
neto postupka. Neto postupak neSto brZe vodi do traZenog reSe-
nja, a postupak procene teZine temelja, kao jednostavniji,
koristi se viSe. Koriste ga oni, koji na osnovu iskustva lak-
 52

Se cene teZinu temelja i nasipa nad temeljem.

RACuNSKI PRIMER

Provera potpornog zida

Zadat je neki potporni zid od·nearmiranog betona. Dirnenzije
zida, podaci o tlu, nivo podzemne vode, i poloZaj korisnog op-
tereCenja na nasipu iza zida u posmatranom momentu, date je
na skici.

,,,,---P=20JJl<Nlm'
!+sn ~11-..-
,-_L:__
- I.,. ' "'•''- ~

,1+3,0
3,0 ~ :ti:·: .. v - ••
"f = 18 10 kN Jm3
¢= 30"
6,0 f- - -
.. - (1)
d+l,5 1,5 '-.)/ .. t'= 9
J!: 0,0 ,, ,
1,5 ~ ..~-·-.· ¢'= 28"
Jf o:;, "" tQ, , .........
tj-1,5 P,5 ~ - 'Y ,..., ~--~~ :· t =20 3'~10
1-3,0
3,0 ~ /f'-. -~:,:-c21~ •• I
_.,,.___.,,._1,s_~--~ -- .._____,..... . ~ - 0 =0 =20"
A:..---· ..... _,....._ ~
c = 30 kN/m2
1,5 2,0 2,0
Jc~ 0,90

5,5

Treba ispitati potporni zid u ovoj fazi optereCenja. Ispituje

se 1,0 metar duZine zida. TraZi se: RaCunski pritisci tla u
naleZuCoj povrSini ternelja, njihovo uporedjivanje sa doz-
voljenim i provera stabilnosti temelja. Neka je tlo sloja
(1) nasip, a sloj (2) glinovito tlo.

Najpre 6emo izraCuTiati boCno optereCenje zida. To su potisci

tla i vode.

Pri izraCunavanju boCnih potisaka tla, polazimo od pretpostav-

 53

ke, da je posle zasipanja zida; doSlo do takvih pomeranja zida,

da je zid optere6en aktivnirn potiskom tla.

J+ 6,0 2op 67
-' ,
" ,.. , .
- . '
j +3,0 '78 0 .-
2 - ' 2 ..-. ..
d+l,5 33,6 :EE a
z "- .-·
3 101,0· 2 36,4 42p
J±0,00 4 114 5 41,2
3

0
"-·.: :5- "·.. '
d-1,5 56.0 .. 4{<3
: -'
J-3,0
4 -~
-

Dijaqrami vertikalnih i horizontalnih pritisaka tla imaju sle-

deCe vrednosti.

- Vertikalni pritisci tla

2
pvl = p = 20,0 kN/m

Pv2 = 20,0 + 18,0.3,0 = 74,0

Pv3 = 74,0 + 18,0.1,5 101,0 =

Pv4 = 101,0 + 9,0 .
1,5 = 114,5

- Aktivni pritisci tla.

Sloj (1)

1-sin 30°
k
al = l+sin 30° = 0,333

1-sin 2s 0
k
a2 = !+sin 28° = 0,360

Sloj (2)

1-sin 20°
!+sin 200 = 0,490

y;;;_2 = 0,70
 54

Pritisci tla (po Rankinu)

Pal = Pvl k
al = 20,0 . 0,333 = 6,7 kN/m z

Paz = 101,0 0,333 = 33,6

Paz = 101,0 0,360 = 36,4
Pa3 = 114,5 0,360 = 41,2
Pa3 = 114, 5 0,490 = 56,0
Pac = - 2.30,0.0,70 = -42,0
Primedba:Od kote + O pa naniZe, uobiCajeno je da se ne raCuna sa
prirastom aktivnog
,, pritiska tla. To. zbog toga, Sto u raCun ne
uvodimo pasivni pritisak tla sa prednje strane zida. Zbog to-
ga Sto se isti ne moZe razviti, jer su pomeranja zida mala
ispod kote + O,O.

- VeliCine aktivnih potisaka tla.

El = 0,5.4,5.6,7 = 15 ,1 kN/m'

Ez = 0,5.4,5.33,6 = 75,6

E3 = 0,5.1,5.36,4 = 27 ,3

E4 = 0,5.1,5.41,2 = 30,9

ES = 3,0.56,0 =168,.0

316,9
Eac =- 3,0.42,0 = -126,0

LEa = 190,9 kN/m . .

- PoloZaj rezultante aktivnog potiska tla, u odnosu na kotu

- 3,0 biCe

a = 1
190,9
Lis,1.1,s+1s,6.6,0+21,3.4,o+
+ 30,9.3,5+(168,0-126,0}.l,51 =
1
= 1·90, 9
846,0 = 4,43 m'
 55

- Uticaji od vode.
Temelj je ugradjen u glinovito tlo. Usvaja se da na zid
delujc~ hidrostatiCki pritisak vode.

2,75 2,75
- -' .. ..' ,'
'--i,
~ +1,5 ..·.... . '
·...,~,.....
:.·

j-1,S
.... ,,,,,,
'.
" . ·.. ··w r.w 3,0

-.
. - --/·.
,L
. ,. ... . . •'
.. - 1
xw2
--t.c:.";,
.. ..
\63 1,5

• -'
... .. '
.u . ,
-., ' ,
l
1
5,5 ·

2
Pw = 3,0.1,0.10,0 = 30,0 kN/m
w1 = 0,5.3,0.30,0 = 45,0 kN/m'
w2 = 30,0.l,5 = 45,0
L.w = w1 +w = 45,0 + 45,0 = 90,0 kN/m'
2
- PoloZaj rezultante pritiska vode biCe
1
a = 90,0
(45,0.2,5+45,0.0,75)

1
146,7 = 1,63 m"

- Vertikalno optereCenje potpornog zida bi6e (prema skici

uz uvodni tekst zadatka).
p = 2,0.20,0 = 40,0 kN/m'
Gz = 2,0.3,0.18,0 = 108,0
Gl = 2,0.3,0.24,0 = 144,0
G2 = 4,0.3,0.24,0 = 288,0
G3 = S,S.3,0.14,0 = 23.1, 0

"Z.. v = 811, 0 kN/m-'

 56

- PoloZaj rezultante vertikalnog optereCenja biCe

l
a= ~s-1~1-,o~ (40,0.4,5+108,0.4,5+144,0.2,5+

+ 288,0.3,5+231,0.2,75) '

l
= Sll,O 2671,0 = 3,29 m

PoloZaj rezultante sveg optereCenja, u naleZuCoj povrSini

temelja je

; e=B_'f' (ml
2 \

•
. . /
' .
I.V . . . . -.
. .
'3,,. -.. .
' '

I ----·
..
- .,.
'
kEa

------·
'" . '"..: •' "' -,_. - ~ L.W
-
~

.. R 4,43
,_. . -·
• -. . 1,63

--
. ~
' . .-
2 06 ,
o,6 275
}}' 1
k

257,5 t / 1 7 37' 5
~147,5

'( = ....,..=-1~
811,0 (811,0.3,29-190,9.4,43-90,0.1,63)

= --=--
l
811,0 (2671,0-846,0-146,7)

l
= 81~,o· 1678,3 = 2,06 m'

l
e = o,s.s,so-2,06 = 0,69 ..C::.
6
• 5,50 = 0,92 m'

- rezultanta se nalazi u jezgri preseka.

 57

- IzraCunavanje raCunskih pritisaka tla

2
F = 5,5.1,0 = 5,50 m

2 3
w = 61 l,O.S,5 = 5,03 m

VeliCine statiCkih uticaja u teZiStu naleZu6e povrSine

temelja su slede6e.

V = 811,0 kN/m ...

H = 190,9+90,0 = 280,9 kN/m ...

Z:. M = + M - M_
v - Ea

= +811,0(3,29-2,75)-846,0-146,7
= 438,0-992,7
= -554,7 kNm/m"'

- Pritisci tla

= 811,0 + 554,7
5,5 5,03

= 147.5+110,0 = ++ 257,5
37 ,S kN/m
2

- IzraCunavanje vrednosti dozvoljenog pritiska tla.

't'= 10,0 kN/m 3

\') = 20°
2
c = 30, 0 kN/m
~

J = 0, 90
c

Temelj je trakast, a faktore nosivosti tla dobijamo inter-

polacijom.

N = 0,5 ( 17., 5 + 11,8) = 14,6

c
N = 0,5 (7' 4 + 3 I 9} = 5,6
q
Nit= 0,5 (5 IQ + 1,7) = 3,3

- GraniCni pritisci tla

 58

2
Pgr = 0,S(l,O+~).c.Nc+(20,0.l,5+10,0.l,5).Nq +

+ o,s.s,s.10,0 . N~

= 0,83.30,0.14,6+45,0.5,6+27,S.3,3
= 363,0+252,0+90,0
2
= 705,0 kN/rn

- Dozvoljeni iviCni pritisak tla

2
Pdoz = 2
1
705,0 = 352,5 > 257,5 kN/rn

- Dozvoljeni centriCni pritisak tla

2
Pdoz = ~.705,0 = 235,0 > 147,5 kN/rn

- Sigurnost potpornog zida protiv klizanja.

- Sila smicanja
I:H = 280,9 kN/rn'
- Sila trenja
T = Tiil + Tc
= l: V.tg 20° + c.B
= 811,0.0,364+30,0.5,5
= 295,0+165,0
= 460,0 kN/rn'
- faktor sigurnosti

T 460,0
=---ii= 280,9 = 1,64 >I,50
- Sigurnost na preturanje,
- Momenat preturanja

Mpr = "Ea+ MW

= 846,0+146,7 = 992,7 kNrn/rn'

- Momenat stabilnosti
M t = 811,0.3,29
5
= 2671,0 kNm/m'

- Faktor sigurnosti
 59

2671 0
= • = 2 I 69>1 I 50
992,7

Komentar: Temelj kao masivna konstrukcija zadovoljava u

posmatranoj fazi optereCenja.

Ukoliko bi se zadatkorn traZilo ispitivanje konstrukcije zi-

da, ispitivali bi spojnicu na koti +3,0 i na koti + O,O.

Spojnica na koti +3,0 (prema skici uz uvodni tekst zadatka)

optereCena je sopstvenom teZinom G , teZinom zida iznad kote
1
+3,0 i boCnim potiskom tla. BoCni potisak tla je u ovom slu-
Caju, potisak tla u stanju mirovanja.

Ovo zbog toga Sto nema diferencijalnog pomeranja zida i tla

(tlo iza zida iznad kote +3,0 pomera se zajedno sa zidom.

Kod spojnice na koti + O,O boCno optereCenje tla je aktivni

potisak tla. Zid, odnosno tlo pomeraju se nezavisno.

*
 60

II, PLJTKO FUNDIRANJE

Pod plitkirn, direktnim, povrSinskirn fundiranjem podrazumeva

.se ono fundiranje, koje se graC:.i u relativno plitkom otvorenom
iskopu. Kod ovakvog fundiranja sve optereCenje na tlo, u pod-
logu, prenosi se preko naleZuCe povrSine temelja. Cdatle je
i dobilo ime povrSinsko fundiranje.

Plitko, povrSinsko fundiranje se koristi, kada su gornje zone

tla dovoljno otporne pa mogu da prime optereCenje temelja.
Pod dovoljno otpornim tlom se podrazumeva ono tlo, kod koga
su dozvoljeni pritisci tla takvi, da sleganje temelja pod tirn
optereCenjem je bez Stetnih posledica za objekat nad temeljima.
Temelji plitkog fundiranja, sa hori·zontalnim naleZuCim povrSi-
nama, vertikalnu komponentu rezultante prenose na tlo vertikal-
nirn pritiscima tla, a horizontalnu, trenjem u naleZu6oj povrSi-
ni tern.elja.

Temelji plitkog fundiranja se dele, prema naCinu optere6enja

tern.elja, obliku naleZuCe povrSine temelja, i savitljivosti te-
melja, na:
- trakaste tern.elje, tp.melje ispod zidova,
- temelje samce, tern.elje ispod stubova,
- temeljne nosaCe, tern.elje za niz stubova,
- ukrStene temeljne nosaCe, temelje oblika roStilja, za viSe
red.ova stubova, i na
- ploCaste tern.elje.

Kod plitkog temelja izraCunavamo dimenzije naleZu6e povrSine

temelja, visinu temelja, odakle se dobija i dubina fundiranja,
kao i kvalitet materijala ad koga je sagradjen temelj. To je
uglavnom marka betona nearmiranog betona temelja, ili marka
betona i potrebna armatura armiranog betonskog temelja.

TRAKASTI TEMELJ, TEMELJ ISPOD ZIDA

Da bi neki temelj bio trakast, mora da zadovolji sledeCa tri
uslova.
 61

- da je optereCen linijskim optereCenjem, zidom (ka/m'),

----""--
da mu je duZa str-ana·veca-oa dy~ __ Jqa-9!=-=~~r~ne~-,--:r,>2 . B i
- da mu je savitljivost u popreCnom pravcu veCa ad savitlji-
vosti u poduZnom pravcu. ovo poslednje naroCito vaZi za
temelje od armiranog betona.

ZnaCi, ?:"a_ka_sti temelji se _pr!menjuju kod fundir~ja objekata

kod kojih su noseCi elementi zidov_i. Trakasti temelji se grade
od kamena ili opeke, ali uglavnom od. nearmiranog i arroiranog
betona. Nearmirani beton se koristi, kada je zid nad temeljem
od opeke, kada se traZe masivni teSki temelji, zbog stabilno-
~ti temelja i sliCni, kada se gradi pod vodom, ili u raskva-

Senom tlu. Armirani beton se usvaja, kada se Zeli Sto manja

visina temelja, pliCe fundiranje, kada je objekat, zid nad te-
meljem ad armiranog betona, i kada je to ekonornski opravdano.
Cesto na prednje utiCe i stuCnost izvodjaCa, oprema i radna
snaga izvodjaCa i sl.

TRAKASTI TEMELJ OD NEARMIRANOG BETONA

Kada je trakasti ternelj optereCenj centriCnirn optereCenjern, ili
i neznatnirn horizontalnim, gra-
di se sirnetriCnog oblika. Op-
tereCenje sa zida Sirine b 0
prolazi kroz temelj Sirine B
i vipine ht , do naleZuCe
povrSine ternelja, i uravnote-
Zuje se sa reaktivnirn, pritis-
cirna tla.

Od ovakvog optereCenja ternelja,

u rnaterijalu ternelja se javlja-
ju naponi pritiska i zatezanja.
Naponi zatezanja u rnaterijalu
ternelja biCe u dozvoljenirn gra-
nicarna, ukoliko su ispunjeni
 62

sledeCi odnosi.

Kod temelja od kamena ili opeke, treba da je

ht
tgc<- = 0 = 3, to jest -
ht - 3 . b
'
Gde je b prepust temelja, kako je to prikazano na skici.

Ovaj odnos kod temelja dd nearmiranog betona kreCe se u ras-

ponu

tg
> 1,0
4 2,0
Ste zavisi od otpornosti betona temelja. Kod veCe otpornosti
betonatgol- je manji, i obratno.

Kod trakastog temelja raCuna se 1,0 metar duZine temelja. Uo-

biCajeno je da se nepoznata visina ht temelja odredjuje koriS-
6enjem poznatog obrasca

b=+!:!
-w
za vertikalni presek uz
1,0m'
zid nad temeljem, stiin da
se ograniCe dozvoljeni na-
b v poni zatezanja u nearmi-
+6 5 ranom betonu temelja.

\
/
/
/
, h, Posmatrajmo vertikalni
, '5 presek 5-5, neposredno uz
-6 zid,nad temeljem. Usvojimo
p- v
n- 8·1,0 da se u tom preseku, od
momenta konzole prepusta

++ 8
b , javio dijagram napo-
na u betonu po pravolinij-
skom zakonu. Naponi Ce biti
 63

- VeliCina momenta je
2
M = O,S.pn.b (kNm/m')
Otporni momenat vertikalnog preseka je
w = 01 .1,0.ht2 (m3 ).
- UvrStavanjem dobi~amo
0 = 0,5.PnzE._ = 3
bet .! h2 ·Pn
6 • t
- odnosno, ugao nagiba

tg O(,= v 3
bbet. zat
• \[P,,. /
Propisi za fundiranje dozvoljavaju koriSCenje napona zatezanja
u nearmiranom betonu temelja, veliCine
sl:)et;zat
- gde je i3'k.
=to . ;3k'
srednja vrednost marke betona na pritisak ..
- uvrStavanjem dobijamo

tg o(, = Vk . 'Fri , odno~no

tgO(, =b
ht
= vr;;;~.
'c
yPn

-~gCX...tr~~ da je ~-3!.-~i~~ _
ht ~ 1,0
tgoL=n~ 2,0
u gornjem obrascu su pn = ~ , neto pritisak tla, i/3k u MPa.

Nepoznata visina temelja Ce biti

ht= b.C ·~ {m;), gde je
0
co = f/;[
Vrednost c za uobiCajene marke betona je
0
MB 10 15 20
c.0 3,47 2,83 2,45

Trakaste temelje od nearmiranog betona gradimo uglavnom od

 64

kvaliteta
-....._ -.
MB. lO - do-- --------
MB20.

Kada je trakasti temelj od nearmiranog betona veCih dimenzija,

temelj se meZe, zbog uStede betona, suZavati idu6i naviSe. Ovo
suZavanje moZe biti stepenasto ili u nagibu. Na skici je dat

..
,
..
.. h'· . . "·.- . ~
. . ' ': ' ' .. .. '. h
-' . .• :
.
.... -~ -~
..
-
'
-- . .. .. l_ h
t h t .... - 3 I ' h,
..
.
. IA~
. . ' . . . ... .
•
.
.
- 3
2h
I -
' .
~ '."-. . .
- ' - - - - - - ' -.r"t-c>F--

/./.1
l B l
, -

l 8
~

l min 20cm
~111----=----+1
1 1

jedan stepenik, medjutim moZe ih biti i viSe. Donji stepenik

rnoZe biti i od betona manje otpornosti. l]k_C?_~~~~ se usvoji oblik
---- -
temelja sa suZavanjem u nagibu, suZa~?ln_j?_ pq~,t-~je najmanj;-20
- ------- -- -- ----------- -- --- - - ·- ·--~-.----------~--

cm iznad d_o~j_e ivice temelja (to zbog toga Sto beton ne t:rpj
uglove manje od 90 stepeii.i) ~----·Takodje i Sirina temelja, na kon-
-------
taktu sa zidom, ~eba da je_ veC,; -Oa---~irin~ b0 zida. Prednje
vaZi i- -kOO- drugih oblika i vrsta temel-ja. ProSirenje je potreb-
no zbog lakSe montaZe oplate za delove konstrukcije nad teme-
ljem, a i kao sigurnost taCnog centrisanja elementa konstruk-
cije nad temeljem na temelju (kod gradjenja temelja moZe doCi
i do nekog rnanjeg odstupanja u osnovi, u odnosu na projektovani
poloZaj). Dali 6erno temelj suZavati naviSe stepenasto, i l i u
nagibu, to je Cesto stvar ukusa, medjutirn treba usvajati ono
Sto je u datim uslovirna jeftinije.

Ukoliko je trakasti ternelj od nearrniranog betona optere6en sem

vertikalnog i horizontalnim optereCenje, pa i momentorn savija-
nja, onda se on gradi nesimetriCnog oblika.
 6 'i

Qkoliko je zid nad temelJun cd armiranog betona, od istog tak-

vog betona gradi se i jastuk5 ~obiCajeno je da se jastuk gradi
izmedju armiranog i nearmira~"!',jg betona. Jastuk sluZi da smanji
napon na kontaktu armira-
b
'
,, 1 nag i nearmiranog betona,
I 1 da se u njega usidri ar-
.
. .. ' h ·. .
.
,.
... :..., ! ....
. ·.'
-~- ~:
~

'
..·...
' !'.:ff .......
... H*"".. ..• ". ' .'
I·:
' . ''
... . 2
matura elementa nad teme-
ljem. Dimenzije jastuka
t ' ..... lr.v zavise od §irine b
0
zida,
ht '
' \Om ali retko su prepusti, od-
- ' I ,rJ-
.
... / nosno visina jastuka ma-

. . . 'j ' - .
3
nji ad 30-40 cm. Ima slu-
Cajeva da se armatura ar-
B/2 8/2 !
·1
miranog betonskog elementa
nad temeljem sidri direk-
tno u temelj cxl nearmira~
1 - Zid; 2-jastuk; 3-temetj
nag betona, kako je to pri-
od nearmiX>an.Og betona
kazano na prednjoj skici.

bo b· bo
1 1
4
jb_
hi •

~27 0(.

1-A.b. etemenat nad temeljem; 2-temelj od nearmi1'anog betona;

3-kota donje iviae a.b. elementa; 4-jastuk od armiranog betona.
 66

RACUNSKI PRIMER
Prorafun trakastog temelja od nearmiranog betona

Predpostavimo da treba fundirati neki objekat visokogradnje,

prikazan na skici. U sta-
tiCkom pogledu to je ramo-
vska konstrukcija. Levi
noseCi elemenat (A) je zid
a desni (B) niz stubova.
U ovom raCunskom primeru
,, . ' ~ ' obradimo fundiranje zida.
• 4
Dimenhije temelja ispod
zida oclrediCemo za stalno
optereCenje, a kontrolu
najveCih,iviChih pritisa-
ka tla izvrSiCemo za slu-
Caj delovanja i pokretnog
g optereCenja.
' '
h
. 't<D;
: ''• A B
Neka je analizom optereCe-
·' ";;"'"."'':""'~'"""''~··~-r.--~·~--;2,~~·-~-~-·:~""!"'"
nja izraCunato sledeCe
=:!> / ' ' . stalno optereCenje na koti
f\<
\-, ,~ ~
\
donje ivice zida, odnosno
gornje~S~~~e temelja
V = ,.- .kN/m"
M= 64,0 kNm/m'
H = 48,0 kN/m'
Zapreminska teZina tla je 18,0 kN/m 3 , a graniCni pritisak tla
Pgr = 900,0 kN/m 2 podzemna voda je ispod kote fundiranja.

Dimenzije temelja odredicemo probama.

- Prva proba
Armatura zida se sidri u nearmirani beton temelja zida. u
ovom zadatku ne proveravamo napone na kontaktu zida i te-
 67

rnelja. To je problem koji se obradjuje u "Betonu 11 •

Redosled rad.a je slede6i. Naj-

pre treba 6dredi ti Sir inu B
. } 0,51
temelja, temelj centrisati u
. .
-H-·-?•' v-....;··--
. ,. ". . odnosu na zid, zatim odrediti

. .. .
.'
....-
.,:-;
. M
.
0,50 visinu ht temelja, pa izraCu-
nati raCunske pritiske tla u
naae~u6oj povrSini temelja, i

uporediti ih sa dozvoljenim.

Dinenzije ·tenhlja su date u opStim brojevima na skici. oa bi

odredili nepoznatu Sirinu B
temelja, potrebno je u I pro-
bi pretposta.viti neku dubinu
fundiranja t • TO nam omogu-
0
4,5. ·..I· 6ava da odredimo neto priti-
G,1 .t Gzd sak tla, pritisak tla same od

10
....+.-:~ r,,~,'"""~·-'""''"-""'>t'- optere6enja zida.
H · o,5 .
~~:R:µ~,.
ht t Usvojimo
t
0
= 2 ,O m
3
lfosr = 20,0 kN/m
- Odatle dobijamo
oPn = Paoz-oPg =
t------t oPg
1
'----~ oPn
= 3.900,0-2,0.20,0
= 300,0-40,0 = 260,0 kN/m
2
- Potrebna povrSina, odnosno Sirina B temelja u I probi
bice
v - B _ 595,0 = 2,29 m
oPn = --'--- - 260,0
B. l,O
Usvaja se B = 2,30 m
1
UobiCajeno je da se dimenzije temelja zaokrugljuju na 5 cm
taCnosti.
 68

EkscentriCnost e teroelja, u odnosu na teZiSte zida, odre-

diCemo sledeCim postupkorn.
- Prepusti temelja
•
b = 0,50.B-(e+0,50.b )
1 0
= 1,15-e-0,25
= 0,90-e
bd = l,lS+e-0,25
= 0,90 + e

- TeZina nasipa nad temeljem

Gzl = ~ .4,50.bl
= 18,0.4,50(0,90-e)
= 81,0(0,90-e)
Gzd = 18,0.0,50(0,90+e)
= 9,0(0,90+e)
- Usvojimo odnos prepusta prema. visini temelja
h
tg~=
M t -· l, 25
0 - 1,0
- EkscentriCnost e temelja izraCunaCemo iz uslova
(usvojimo da su pozitivni predznaci za sluCaj: sila V
deluje naniZe, sila H udesno i M u pravcu kazaljke sa-
ta).
-V .e+M+H. l, 25 .bd-Gzl (O ,5 .B-0 ,5 .b } ,._
1
+Gzd(0,5.B-0,5.bd) = O

-595,0.e+64,0+48,0.l,25(0,90+e)-
-81,0(0,90-tJ [ 1,15-0,50(0,90-e)] +
+9,0(0,90+e). [ l,15-0,50(0,90+e)] = o

- sredjivanjem ,se dobija

e 2 - 14,30.e+2,02 = 0 ..... e = 0,16 m ..
- usvaja se
e=0,15m ...
- EkscentriCnost zaokrugljujemo na 5 cm navi~ ili naniZe.
·---·-------------·''·~---.,..-·~~-·"'·~·---- '

Nema potrebe temelj centrisati ve6om taCno§Cu.

- Kontrola pritisaka tla u I probi.
 69

- Visina temelja
ht = 1,25.1,os = 1,31 m"
usv~jeno

075 0 1,05 ht = 1,30 m"

·.. '. --.... - IzraCunavanje statiC~ih uti-
- .. . - . .---
.. • ••••• '. J'• •
- .... ~caj a u-teZiStu naleZuCe po-
--. - ..
,·. . ·, :.: .. ..
. , vrSine temelja (analiza opte-
,,.......
' •. · • · - ..
·'-=:·
. ~+-'-22·.~2.::·:_·~-··. - •
.·.-· ...
0,50
reCenja).
,
".:l .
• .-
vertikalno
·'
, 0,15 -,.0
;s--
1,30 koristno (v) 595 ,OOkN/m'
1,0- - temelj-2.3.1,3.24,0 72,00
-• - nasip
.. .
l i15 l
'

1,15
'l Gzl -18;0.4,5.0,75
Gza -1s,o.o,s.1,os
60,70
9,45
1 1 1
I. VI .< 737, 15kN/m'

- Momenat
- kor isno (M) + 64,00
- od sile V - 595,0.0,15 89,10
- od sile H +48,,0. l, 30 + 62,50
- od nasipa
- 60,70(1,15-0,37) 47,50
+ 9,45(1,15-0,52) + 6,oo
+132~50 - 136,60
M=+l32,50--136,60 = -4,10 kNm/m"
- Momenat (-4,10 kNm/m) je rezultat zaokrugljivanja
ek-scentriCnosti e i visine ht temelja
- Pr i ti sci tla
2 .
F = 2,30:1,00 = 2,30 m /m'
2
W = l/6.1,0.2,30 = 0,88 m3 /m'
737 I 15
P1/2 = 2,30 + -4ll0
o,88

+ 315,3 2
= 320,0 + 4,7 = + 324,7
kN/m
 70

- odstupanje centriCnog raCunskog pritis~a tla od dozvolje-

nog
300,0-320,0
Li. = • 100 = 6,67 > 5,0%
300,0
- druga proba
- nale~uCa povrSina temelja u II probi bi6e

- 737,15 = 2 ,46 m2
- 300~0

- usvajamo
0 85 1 15
BII = 2,50 m ..
- potrebna visi-
,_... .
Q,50'
na temelja
..
ht= 1,25.1,15
... - 1, 40 m'
1,90 0,15 1,40

:EV
2 .., . . .
l1 1,25 1,25

310,7 r l 11 J 1 J 295,3

f::=
I
~"
42,6
I I\ ll£1 49,4
,I
309,1! I 344,7
l
'(
1,15
1
L
 71

- Analiza optere6enja
- vertikalno
595,00 kN/m'
- korisno (v)
- temelj - 2,5.1,4.24,0 84' 00
68,80
- nasip - 18,0.4,S.0,85
18,0.0,5.l,25 10,30

758,).0 kN/m'

- Momenat
+64,00
- korisno (Ml
- 89,10
- od v -595,0.0,15
+48 ,,o. 1, 4 0 +67,10
- od H
- od nasipa
- 57,00
- 68,8(1,25:0,42)
+7,00
+ 10,3(1,25-0,57)
+138,10 -146,10
1

M = +138,10-146,10 = - 8,0 kNm/m

- Pr itisci tla
m /m~
2
F = 2,so.1,0 = 2,so
1
W = 1/6.2,5 2 .1,0 = 1,04 m /m'

+ - 8 ,o
-- 1,04
295 3 2
= 303,0 + 7I 7 • kN/m
+ 310,7
=+

- odstupanje

" _ 300, o-303, o 100 1 % .<:.. 5 ~

'-" - 300,0 . = /0

KontroliSimo iviCne pritiske tla, za sluCaj delovanja pokret-

nog optereCenja.
Na]ve6i iviCni pritisak tla duZ leve {2) ivice temelja.

Neka je pokretno optereCenje (p) take postavljeno, da je

AP = 40,0 kN/m'
 72

- Dodatni pritisci tla bi6e

= 40,0. + - 4·0,·0.0,15
2,5 1,04

= 16 ,o + 5 ,8 = + 10 ,2 kN/m2
+ 21,8
' .' ··':.

.
•, 0,15 max p 2 = 310,7+21,8 = 332,5 kN/m 2

Najve6i ivicni pritisak tla du~

desne (1) iv·ice temelja.

Kombinacija pokretnog-optereCenja na objektu i terenu iza ob-

jekta daje sledeCe dodatno optere-
6enje
.: :- :
~ :_. ·. ·• ·. AP = 8 ,5 kN/m'
' i. -;;; ~
:' -~ ·.=.:i\ M = 27,0 kNm/m'

,...
·~
,., H = 15,0 kN/m'
- t0,15 1,40
. . -. 1
- Dodatni pritisci tla bi6e

= hl. + 21,0+1s;o.1,4-s,s-.·o,1s
P1/2 2,5 - !, 04

= 3,4+46 1 0 49 • 4
= +-42,6 kN/m 2
-

max p = 295,3+49,4 = 344,7 kN/m 2

1

- Uporedjivanje iviCnog pritiska tla sa dozvoljenim

- Najve6i ivicni pritisak je
2
Pmax max?p 1 =
344,7 kN/m =
2
Pdoz = 1/2.900,0 = 450,0 > 344,7 kN/m

- Temelj zadovoljava.
 73

Treba odrediti marku betona temelja.

- pritisci tla u preseku 5-5 temelja

p =[295,3+(310,7-295,3).
5

+ [ 49,4-(49,4+42,6) • 1,15]
2,5
= (295,3+7 ,l)+ (49,4-42,2) =
= 302,4+7,2
2
= 309,6 kN/m

- transverzalna sila u preseku 5-5

o 5 = o,s.1,1s.309,6+0,s,1,1s.344,7 -
- 1,15(1,4.24,0+0,S.18,0)

= 178,0+198,5 - 49,0

= 327,5 kN/m'

- momenat u preseku 5-5

M = 178,0 .l/3.l,15+198,5.2/3.1,15-1/2.1,15.49,0
5
= 68,5+152,0 - 28,2
= 192,3 kNm/ni'

- Potreban kvalitet betona

ws = 1/6.1,0 . h2
t

2 3
= 1/6.1,4 = 0,326 m /m'

11: 192,3 2
b = -+ 0,326 = + 590,00 kN/m
2
59,00 t/m
2
5,90 kg/cm
0,59 MP a

doz6'bet.zat = 1/40 • ~k (MB)

~- -------~"·----
 74

0,59 = 1/40 MB
MB= 40.0,59 = 23,6 MPa

- usvaja se MB 25

CrteZ trakastog temelja od nearmiranog betona MB 25

0,85 I 0,50 1,15

I
Q,45 0,4 0,50 0,65

J!O,O
.i . ." .. "·'...--''·. ' ' '" - ' .
·''"~·· .. . . . .
,fi(l>t<•ftQC

J- 0,50 ' ' I .' J·: \,.

r••
'.
..
<.

' .' -' 0,5 I ' .

.·
.
", Ii
. ·:-' ' •
,.
sl 0,90 '
'

.,
'
I
'·'
......
'• .. • . ..
·'. ..... -·. '
'
' '
0,4 I
, 0)5.
'
1,4 I I
.
', ~
' . 1,0 1,90
j-1,90
'
' ' - I
I
' '
' I

' .' ' ,. .' . . . .

'
I
I
' - - '
1,0
2,5/2 2,5/2

1,0

TRAl<ASTI TEMELJ OD ARM!RANOG BETONA

Na skici je dat §ematski prikaz trakastoq temt!.l:ja od armiranog

betona. ovakvi oblici tanelja se grade ispod zidova koji su
optere6eni vertikalnim centriCnim, ili i neznatnim povremenitn
 75

horizontalnim optereCenjem. Ukol~ko su visine ovakvih temelja

veCe, mogu se suZavati iduCi
naviSe ..
b bJn
v kN /m') . Na levoj strani skice dato je
--
-• ..'
' .'
•,_
.'"'''. . -.. ... - h'
..
stepenasto, a na desnoj visina

t •. - . . •
~ - temelja se smanjuje sa nagibom ..
. Ako se projektuje smanjenje
c: • • • ::;) ht
. . , visine temelja sa nagibom, on-

l
1
B/2 l
1
B/2
da taj nagib treba da je kao
na skici .. OVakvi blagi nagibi
ne zahtevaju oplatu, to jest,

b b0

v (kN/m'l
,.. - . . .. . - . -- . . ,. . . .
- rt.'-. . .. -·/ . 1: 5 do 1: 4
.
h . -• , . ' .
-
_
' .
t - : I/' /
• _,...
" ..
~·
~ 0,6 ht
h1
.
-- . . .
?L·
.-
0,4 ht (min 15cm)
-
B/2 B/2

sveZa betonska masadrZi se u tom nagibu ..

Kada se trakasti tem.elji grade na heta~ogenom tlu, ili tlu sa

proslojcima stiSljivih soCiva, treba ih graditi sa gredom za
ukruCenje .. OVakva armirana greda, dimenzija b 0 x d , svojorn
krutoSCu smanjuje diferencijalna sleganja duZ zida.

Ukoliko je temelj optereCen i jednoznaCnom horizontalnom silom,

pa i momentom savijanja, gradi se nesimetriCnog oblika. Zido-
vi nad ovakvim temelj 1ma su obiCno od. armiranog betona. Arma-
 76

tura zida se sidri u temelj.

ProraCun temelja od ar-

. IL miranog betona svodi se
u svemu na principe pro-
' '
"
' , ,•"•. h' '.
' .' '
raCuna ostalih armiranih
.. ' .' '
'
'.
. '
'
. .' .
'
- .
bo:· '' _,'
, ' .,.
' betonskih konstrukcija .
t ' '
-.. - .. - - . ~-. ' . d
'
-.
Kvalitet betona armiranih
' betonskih temelja je MB20
h, ._ 1.-- . . -:>I '., do MB 30. Kod armiranih
, . . . .
" '
betonskih temelja, kao
l
1
B
1
l i drugih armiranih beton-
skih konstrukcija u tlu,
ne koristimo pune vredno-
sti dozvoljenih napona u betonu i armaturi. Te vrednosti se
smanjuju i do 20%, kako je
to uobiCajeno kod hidrote-
b, bo b2
hniCkih konstrukcija.

. .,' '
,
-
.. .
' '
.
'
'
,r.. -
,
,
' ', , '
. .h, Dozvoljene napone u betonu
i armaturi, armiranih be-
-
'
, ' . '
, ' ,
t '
' tonskih temelja, treba sma-
..-
,' ,
'
. ' h, njivati zbog sledeCih raz-
'' ~
. ·~ '
,
, ' . ' '
. ' loga, Temelji se nalaze, u
za njih u agresivnom podru-
Cju. u tlu uvek ima vlage
pa i vode, a Cesto za be.ton
B/2 B/2
Stetnih hemijskih jedinje-
nja (humusne kiseline i
sl.). Manji naponi u materijalu temelja imaju za posledicu ma-
nje prsline, odnosno temelj ima veCu trajnost. Sem prednjega,
kod izraCunavanja statiCkih uticaja za dimenzionisanje, teme-
lja, Cesto su nejasna optereCenja. To proizilazi iz neravno-
merne raspodele pritisaka tla u naleZuCoj povrSini temelja.
ZnaCi, stvarni statiCki uticaji mogu biti i veCi od raCun-
skih. Smanjivanjem napona u armaturi i betonu temelja, mi u
 77

stvari pove6avam.o faktor sigurnosti temelja. Za~titni sloj (a)

betona do armature ne bi t.Se-
balo da je manji od 3 - 4 c:;m.
b b~

. Nepo'Z'nata visina ht temelja

. .... ..
. .. -:. 5 .. -• .
'• ' .
, .• t{ odredjuje se na osnovu stati-

' .- .. ... .
t.
.. .
.
ht
Ckih uticaja, koji se izraCu-
.. ~ . navaju iz merodavnih optere-
, . -
5 6enj a. Transverzalna sila i
Q, s, momenat izraCunavaju se iz re-
, H- p
aktivnog pptere6enja,
- iz totalnog
Ev 2
Prac = (kN/m )
Q• Sz Q1 5 1
B. l ,O
.," ili iz pn {neto) pritiska
tla

p = ~~r
v
n B.1,0
kako je to date na skicama. RaCu-

--I
•
na se 1,0 metar duZine ternelja.
Usvaja se veCa visina, izraCunato
prema momentu savijanja, cxinosno
• ' transverzalnoj sili. Ne bi tre-
balo usvajati manje visine teme-
" "
)1 a lja od armiranog betona, od 25 do
. 30 cm.

Provera temelja na proboj

OVako izraCuna ta visina ht teme-
lja proverava se na sigurnost protiv proboja. Naime, kod od-
redjivanja visine i armature trakastog temelja od armiranog
betona, Zelimo same prave Sipke betonskog gvoZdja. Izbegavamo
povijanje armature. Ovo zbog toga ~to je to prcstiji rad. Na
levoj skici prikazana je armatura temelja sastavljena same od
pravih Sipki, a na desnoj 1 sa povijenim Sipkama.
 78

U momentu proboja zida kroz trakasti temelj, izdvaja se iz

b bo b
5·I

-
5
v v
t .
Q~
a;
:*_ .' .
. .
1 [:;t~'"'l ' ..
•

"'
: I •

.·'
;•
h'
'' ht

Pra~.
S·
a., w l*J
,
l 8
lp~rac.
l
Pg
1

temelja deo oblika zarubljenog klina. Na boCnim stranama ovoga

V {kNJm')
v
. . , -.I ... ' ' .' ' ..'
. ." .
t . '
--' .' '
.
. .I-
~
I) . ..
- - [
,.

8 8 l
1
'
klina javljaju se naponi (G'z ) zatezanja u betonu. Za proraCun
usvajamo da su naponi zate-
zanja jednaki naponima
smicanja

v """"""·
' .-'·"""'-....-.1'7
h oz -t.
-.
=
:.f;:'
vz ..-

- ··~6z ~:==t.h~
Iz uslova ravnoteZe sila
u r avni ( I: V = O ) , iz-

, ~t R. AS raCunavamo statiCku visinu

(h), kod koje p~stoji si-
gurnost protiv proboja
 79

temelja.
I:V = 0 -+ T - S = 0
v

b
v
Tv T
45° h

h h

v
Pn= B·l o
'

1
B l
1

- sile odozgo
TV = t.FT • ..;-:;/2
= t.2. v-212.h. \[2.'/2
= t.2.h
- sile odozdo
S = V - R
= V-(b +2.h) ·Pn
0

- uvrstimo u I: V = 0
t.2.h- [v-Cb0 +2.h) ·Pn] = 0
- ako je h poznato, traZimo 'traC

V-(b +2.h)pn
0 ~ 0,03·/3k
otraC =
2 .h
 80

-tdoz = 0,.03·/!Jk , prema preporukama propisa za fun-

diranje, gde je /'>k = MB.

- ukoliko prednje ne za-

b
dovoljava, treba pove-
6ati h.

Za sluCaj nesirnetriCnog
pritiska tla pod simetri-
Cnim temeljem, 111 za slu-
Caj nesimetriCnog temelja,
obrazac se koristi u sle-
de6em obliku
,_ sd ;i.
~rac =Ii"= o,o 3 1~k

gde je
V M 2
P1/2 =B + W kN/m
,
/ ·----- - ---·-- - -- -,, ___ ~-~

/_! TEMELJ ZIDA KALKANA)

U
---------
~

----
.
urbanim podruCjima stambeni
- - ---- - -
objekti se grade Cesto na ivi-
cama placeva. Zid zgrade na ivici placa, prema susedu, nazi-
vamo krajnjim, zabatnim, zidom kalkana. Kod ovakvog zida te-
melj rnoZemo Siriti samo na je-
dnu stranu. Sirina temelja od
0,5· 0 nearmiranog betona, biCe
B = 1 ,SO b
,•' v
} ,,_,_ , ... ,. 'J''' •·.
max o
Vertikalno optereCenje ( r. V)
~
._·:.
. . .. h. ,,, ..
::: ... se nalazi na ivici jezgre pre-
,..__....__.,_;......; t
seka, pa u naleZuCoj povrSini
temelja ,nema zatezanja. Okoli
ko raCunski pritisak tla
max p

1
' B" 1,S·bo l
1
prekoraCi dozvoljeni, moramo
 Bl

Sirinu B temelja poveCati. Ovo moZerno uraditi, usvajaju6i te-

melj o~ arroiranog betona.
Jed.no od moguCih reSenja date
je na skici. Na kraju prepusta
temelja gradimo armiranu beton-
b0 sku podvlaku. Podvlaka preuzi-
ma deo pritisaka tla, kak.o je
to prikazano na skici. Ovo op-
. - .. ..
..
:fo1·.:....:....:. t tereCenje podvlaka predaje na
.. ~ : :
,_ ~

:1 .. ht krajevima svojih raspona, pre-

" p gradnim zidovima objekta, zi-
v dovima koji su upravni na zid
e 8/2 kalkana.

8 >lsbo Jednim drugim reSenjem armira-

ni betonski temelj se take ar-
mira da moZe primiti momenat
torzije

M = V e (kNm/m ')
T

Temelj ovaj momenat predaje na

krajeviroa svojih raspona preg-
radnim zidovima, ili ispustima
!:>,,
u zidu kalkana.
. MT
..,
... ""
.. -· .[} '
..
t L
GRADJENJE PLITKOG TEMELJA
~: : J :'. ht
v p Plitki temelj se gradi sledeCim
postupkom. Najpre se kopa teme-
e 8/2 ljna jama do dubine t. Iskop
8 >1,Sb. se po potrebi razupire. zatim
se kopa za tamponski sloj, i
on je od Sljunka, a CeSCe od
nearmiranog betona. Uloga tam-
ponskog sloja je sledeCa.
 82

Njime se obezbedjuje Sto kra6i kontakt nale~u6e povrSine teme-

lja sa atmosferilijama. Tamponski sloj spreCava isuSavanje,
odnosno raskvaSavanje
sloja tla u koga te-
V!kN/m'l melj prenosi optere-
6enja. Zatirn, njime
se obezbedjuje taC-
nost gradjenja visi-
s ne ht, odnosno-Siri-
ne B temelja, Sto je
3
naro~ito ote~ano za
sluCaj gradjenja u
t
raskvaSenom tlu. Tarn-
ponski sloj smanjuje,
... 1ocm za sluCaj gradjenja
temelja u suvom tlu,
1-Zid; 2-temeZj; 3-tamponski sZoj; 4-nasip; odlazak vode iz sve~e
o-podl'WTISka piooa. betonske mase u okol-
no tlo. Sem toga on
olakSava monta~u armature tem.elja.

Ako je tlo, u kome se temelj

-·-. -- • .,
~,.. .-·
~
gradi vezano (!" ¢ c) , a
iskop nije dubljl od
t;:
. . '. ' .... a</Jc
- - . il t
~
= 1,50 m
'
. -· . -' ..-- .'
;~ bokovi iskopa se ne zarusa·.:.
-' · -10cm
l B l vaju, i temeljnu jamu ne tre-
ba razupirati. Temeljna jama
se kopa Sirine B (bokovi se
obradjuju ru~no, aSovom).
Zna~i, nije potrebn·a ni oplata za beton temelja. Ukoliko se

konstatuje da je tlo sklono zaru§avanju, kopamo temeljnu jamu

veCe Sirine, a bokove podgradjujemo. Za formiranje projektova-
nog oblika temelja gradi ee oplata. Nije dozvoljeno potkopa-
vanje bokova iskopa, u !elji da se poveCa Sirina B temelja.
 83

Postoji opasnost da se bokovi iskopa zaruSe, kako je prikaza-

no na skici. Posle betonira-
nja teroelja i konstruktivnog
b'"
elementa nad temeljem, temelj
se zasipa uz nabijanje nasu-
,, ,, ... .. te zemlje. Paralelno se ski-
.
~\.
!<-· - .
- ..
'. - .
. "
·-. ''•' . •
"
-
- ~- . da oplata i pcxigrada, ukoliko
su koriSCeni. Zatim se gradi
t
- ' . " • .
.. ..
•
betonska ploCa, trotoar oko
- .. ., ht
..- - ...
temelja •
•
·-' • ' ..... .
~
...:
•
~
-."

1
B l Visina h', prostor izmedju
kote terena i gornje ivice
temelja koristi se za vodje-
nje raznih instalacija preko ternelja. Vodovod, kanalizacija,
razni kablovi i sl.

TEMELJ SAMAC, TEMELJ ISPOD STUBA

- - - -- - - -
Da bi temelj bio temelj samac mora da zadovolji sledeCe uslove.
- da je optereCen koncentrisanom silom,
da mu je duZina manja od dve Sirine temelja
L "'- 2.B, i
- da mu je savitljivost u popreCnom i poduZnom pravcu istog
reda veliCine. ovo je naroOito vaZno kada su temelji samci
od armiranog betona.

Temelji samci se koriste za fundiranje. stubova skeletnih stam-

benih i industrijskih objekata. Ovi stubovi mogu biti od ar-
miranog betona ili Celika. Normalno, temelji samci su primen-
ljivi pod uslovom da su gornji slojevi tla dovoljno otporni,
da mogu primiti optereCenje temelja. Temelji samci se grade
uglavnom ad nearmiranog i armiranog betona.
 84

TEMELJ SAMAC OD NEARMIRANOG BETONA

Temelji samci od nearmiranog betona koriste sa za temelje
stubova industrijskih objekata, stubove hala. Stubovi hala su
na relativno velikim
medjurazmacima.

Njihovi temelji treba

da SU teSki, da SU
autostabilni. Da svo-
jom teZinom obezbede
sigurnost protiv kli-
Zenja i prevrtanja.
ovakavi temelji samci
L mogu bfti u osnovi i
preko 20 m2
b bo
}7 I
3
Na skici je prikazan
/ / / temelj samac od near-
/

-
•
miranog betona, za
B 9o I' betonski stub hale.
0ptere6enje temelja
je stalno vertikalno,
i povremeno, alterna-
tivno (~H) horizontal-
1-Stub hale; 2-jastuk; 3-temelj.
no.

Na sledeCoj skici dat je temelj samac od nearmiranog betona,

za CeliCni stub hale. OptereCenje je stalno vertikalno i ho-
rizontalno, koje je jednoznaCno.

Za odredjivanje visine ht temelja samca od nearmiranog betona,

koristi se obrazac kojim Se od.redjuje visina temelja od near-
miranog betona ispod zida~
 85

ht = b . c o.v;n (m)

b bo 1 Medjutim, ovde je neodredjeno

koji prepost b usv.ojiti. Ima

,
.- " '
2 vl ·H
preporuka da se umesto b
2
{b > b ) uzme neStb veCa vred-
: 2 1
3 nest bsr• Iz skice se vidi
da je
h1_
4 bsr = o,so (b
max
+ b2l·

- • ~>
0 -- ·~. ~-- C - ~-
.. Dalji proraCun je u svemu kao
i kod trakastog temelja. I ov-
L de se traZi da je

.....__
3" /3
/ .
5
B
r --< r
v .TEMEL".SAMAC
-------- OD ,ARM!Rl\NOG
_____ BETONA
_______ ---------------

~
"''"

Temelje samce od armiranog

betona koristimo kada je i
1-CeZiCni stub; 2-CeZiCna na- konstrukcija nad terneljem od
leZuCa pZoCa; 3-temelj; 4-tam- arm~ranog betona, kada Zelimo
ponski sloj; 5-anker stuba.
Sto~liCe fundiranje, kada je
to ekonomski opravdano, i sl.
Oblici u osnovi temelja samaca zavise od veliCine i vrste nji-
hovog optereCenja i od otpornosti podloge. Oni mogu biti u
osnovi kvadratni, pravougaoni, viSeugaoni i kruZni.

Na skici pod a) dat je Sematski prikaz temelja sarnca od arrni-

ranog betona, za centriCno optereCenje silom v, i rnanje po-
vremeno, alternativno optereCenje + H1 i + H2 kao i + Ml
i + M2 . za ovakvo optereCenje, ukoliko nem.a nekih smetnji,
osnova temelja je kvadratnog oblika~
 86

Na skici pod b) dat je prikaz temelja samca koji je optereCen

sem vertikalnog i veCim pov-
bz 1 remenim optereCenjem promen-
ljivog predznaka +H i ~M. o-
.. . . h1U>i<"'
... . , 2" ~·
'

. . .' .,,'
.
r·. vakav t~melj ima dve ravni
simetrije, -~-_i~~uZuj~ ___s.~ ~
t ..
'
;-~--JI--~
', 3 ~yc_:u ___ (L) de.lova_nja povre-

menog optereCenja.-
-----·- ·---- --
~-
TeZiSte
,, stuba se poklapa sa teZiStem
naleZu6e povrSine temelja.
Pn
Na skici poa.:_:§Jprikazan je

,, b
L

/
21
/
L
1 temel] samac, koji je opte-

op_t_13re6enjem H, i
~- --- -· ------ ---- -
re_c;::..5l:~--j. .stalnim hor i_zopt,.a_lnim
stalni~

m9_m~_ntorn
. M. .Temelj se izdu-
B
3/ " Zuje u pravcu rezultante R,
......- ------ - -
-
•'

to jest, teZiSte naleZuCe

----
£~vr5in=-.!_emelja postavljeng
1. -Stub; 2-jast:uk; 21-osnova je ekscentriCno,~ odnosu na
jastuka; 3-temelj. (b b J
2 1 teZiSte stuba.1

Najprostiji oblik temelja samca od armiranog betona, za pro-

jektovanje i za gradjenje, je onaj koji ima konstantnu visi-
nu ht. Medjutim, ia sluCaj veCih visina temelja, ekonomski
je opravdano, iduCi ka krajevima temelja visinu ht smanjivati.

Visina ht se smanj'uje stepenasto, ili u nagibu. Stepenasto

-
smanJ1vanje v1s1ne )e lakSe za gradjenje, a smanjivanje nagi-
bom bolje prati trajektorije napona u betonu temelja. Ukoli-
--
ko su nagibi u odnosu 1:4 do 1:5, za njihovo formiranje nije
potreba oplata.

Za dimenzionisanje armiranih b~t9n~~.JJl_~~~~lja samaca ima vi-

Se teorija. OVde Ce se spomenuti dve Teorija lepeza, stara,
i teorija p.loCa, nova teorija.
 87

b0 bo
v v ..
....
. .
v ."':"7"'
.. .. . .
t ·-. ;..__-U.-'----:
r- 1.· •
+,tl>i4At..
., . ·.. t-M I
-
. . ....
"''"''"
tH'
' .
I: I .' l
. .. - - I

bl l L l cl L L l
1 1
1 1 1
~ ...0oxb., B
tH Ooxbo
' B
2
B
' -' 2
tM ,. 2
HM

bo
". n,t:t>(C:•r
. . . -'. -'-I
.' - ., .' .. . "
""''''''''"'
---...;.
.'
. ,
ti
t . . P,S·ht
.
- .. - - -
.-' h
t7
0 ·h
l B/2 } B/2 l "' t? min 25-30crn
1 1 1 min15cm

ProraCun po teoriji lepeza

Teorija lepeza polazi od pretpostavke da se temelj u osnovi
seCe na niz nezavisnih lepeza. Svaka od tih lepeza je konzola
ukljeStena u stub, za koga se usvaja da prolazi kroz temelj,
 88

do njegove donje ivice. ZnaCi, kod dimenzionisanja temelja sam-

ca po ovoj teoriji, proveravamo presek ukljeStenja lepeze u

2
-.!'-.....,,,.,,.,,.,.,,, 011~>>, ..
I
v "'"'"""'~
h + I) G,
,___,~.-.;,,..._,. ._......- .,...
• -i'
D
• R4
z
s G. \
1 1
2
3

2
A

1-S"tub; 2-temelJ"; 3-lepeza;

4-presek ukljeStenja lepeze
u stub.
L

stub. IzraCunavamo merodavne statiCke uticaje Q i M, iz kojih

odredjujemo potrebnu visinu lepeze na mestu njenog ukljeSte-
nja u stub. U stvari odredjuje se visina temelja.

Q
(m)
' 0,9.t.a
0

Koriste se obrasci za dimenzionisanje pravougaonih armiranih

betonskih preseka po n-toj teoriji. Oznaka a 0 , Sirina priti-
snutog dela preseka, prema skici. Glavni nedostatak ove teo-
rije je u tome, Sto ne vodi raCuna o roedjusobnoj saradnji su-
sednih lepeza,
 89

Pr_~raCun_po__ .t~oriji ploCa

ProraCunorn temelja samca od arrniranog betona po teoriji ploCa,

posmatra se temelj kao celina.

a,,
2 1".. ft
.
.,

h' .... ,_".

• .
'

.
.x·'
"

.. ·. .
11\ilfUNG ...

'.·
. . . f.>::.
..' . •
... ...
' .

... 0
'
3
3·

- ..
. . . . . . ~ ,.., z h
ht -
P2 P5 • P, l Fa
8 l
1 1
s
F.
m 1 1
I
Ill m
2
B bo
QI
I 1-StUb; 2-teme "lJ".; J-pritis-
nuti deo preseka· F F
Clcj · , I' I I I
fj
,l
poVPS~ne reaktivnog optere-
2 L ,l c!enja za preseke I i III.

Merodavni statiCki uticaji Q i M, za izraCunavanje nepoznate

visine ht ternelja, odredjuju se za celu Sirinu B, odnosno du-
Zinu L temelja. -ProraCuna po teoriji ploCa ima viSe. Spomeni-
mo dva. UobiCajeni (preporuka za praktiCnu upotrebu) i empi-
rijski. (rezultat modelskog ispitivanja).

Oba ova postupka proraCuna, za odredjivanje nepoznate visine

prema momentu ~' i prema transverzalnoj sili ·<9, koriste
standardne obrai6"e za dirnenzionisanje pravougao~ arrniranih
betonskih preseka.
 90

h - Q
o - o,9.<t.6

Kcxl uobiCajenog postupka proraCuna, Sirina b pritisnutog de-

la preseka, usvaja se u funkciji Sirine stuba u posmatranom
preseku temelja
odnosno 3. . b
0
(ako su dimenzije poprecnog preseka stuba a x b ). Kod
0 0
empirijskog postupka za pritisnuti dee preseka usvaja se cela
Sirina temelja
b = B,
s tim Sta se ovako dobivene visine h poveCavaju. IzraCunata
visina iz transverzalne sile (h ) pove6ava se za 33J, a iz
0
momenta savijanja (hM) do 50%.

OVde spomenuti empirijski postupak proraCuna vaZi same za

slucaj centricno optereceni temelj. (Empirijski postupak pro-
raCuna detaljnije se obradjuje u specijalnim poglavljima iz
fundiranja).

1/4 10'/,XFa
------~
A D 2/4 80°/,

1/4xl 10'/,

Oba, ovde pomenuta postupka proraCuna temelja samaca od armi-

ranog betona, po teoriji ploCa, potrebnu arrnaturu temelja od-
redjuju sa smanjenim krakom unutrSanjih sila
 91

z ~ 0' 80 . h

Bilo po kojoj teoriji, teorija lepeza, ili teoriji ploCa, da

smo izraCunali armaturu temelja samca, njen raspored se usva-
ja prema skici. ZnaCi, u polovinu Sirine B, odnosno duZine L
temelja, pod stub se ugradi oko 80% armature, a u krajnje u
Cetvrtine pribliZno po 10 %.

Provera temel ja na proboj

Kada armiramo temelj samac,

Zelja narn je da nemamo po-
vijene armature. znaCi, ar-
matura se sastoji od mreZe
pravih Sipki, postavljene
u donju zategnutu zonu te-
melja. ovakvo armiranje je

R~~?J.~v
dozvoljeno pod uslovom
~--' ·--~-~-·-~- ~-----"--.--<···---
da se doka~e sigurnost te-
~-~~·w, <•,~·--·~.-~ -~~~~~--~·

L'.I~:::::::j~~~ Pn= B·A i;n~liil.,!!~. p;r9];>9j.

as R as
bo•2h
A
1 1
R-Otpor pod bazom; s~sila pro-
boja; F8-povr8ina na kojoj de-
luje si~a R; F -povrSina na ko-
joj deluje sil~ S; 0-obim upo-
redne povrSine proboja.
U momentu proboja stuba kroz
temelj izdvaja se iz temelja
zarubljena piramida. Beton
se kida (Oz) na boCnim tra-
peznim stranama piramide, •
Sto raCunski odgovara pro-
boju prizmatiCnog tela kroz
temelj, na Cijim je vertikal-
nim pravougaonim povrSinama
iscrpen napon smicanja (~).
Iz uslova ravnoteZe L. V,,;,.O ;-
za usvojenu visinu h, dobija
se, za sluCaj centriCno op-
tere6enog temelja samca,
- za pravougaoni stub (a xb )
0 0
 92

V - [la 0 +2.h)
.
(b 0 +2.hl} ·Pn
= ~ 1:
doz
2·[(a +h) + (b +hJj .. h
0 0
- Za kvadratni stub (a 0 xb0 )

v - (a0 +2.hJ 2 .pn

"°rac = ~"°doz
4(a+h).h
0

Obrazaca se svodi na izraz

s
"' rac = - - - " - - - '; ~ doz
4 (a +hi .h
0
gde je S (sila proboja)

S = V - R, a
n.k
"'doz = 0,03· fJ ( (J k = MB)

ako je pritisak tla nesimetri-

Can, trapeznog oblika prove-
ra proboja se kontrolise prema
sledeCern.

"°rac

b-h - gde je sila proboja

S ~ (b-h).0,5(p +p ) .A
B 1 5
- pritisci tla su

,I
,
Clo I "o+h F = A • B
A
'
/\'1.s•
' Za praktiCnu ·apotrebu se us-
vaja da je povrSina osnove
(F ) temelja, na kojoj se javlja sila (S) proboja
5
2
F = A • (b-h) (m ) •
s
 93

Ako je stub kruZnog popreCnog preseka, proboj se j~vlja po

omotaCu cilindra, Ci-
ji je preCnik D=d+h,
.....~-rf<ll i c W«ii«JJ(IA tP a visina h, gde je ~
.. . ' .. .. . ' ' 4> cc.''.'' ii« 11«11 ,,, " " " " ' -
- . ·. . .. - ·. h' preCnik stuba nad
I .
- -- temeljem.
., .
'-
h,
'
'[ za sluCaj velikih
koncentrisanih sila u
1 stubovima, temelji
samci od armiranog
betona dobijaju pe-
-"i"-... fh <<~I;• 110: ;,o: H~O•i'" hO >~< J,J: ;;v: >,ti '""'~'"'"""
Curkaste oblike. Os-
·. nove ovakvih temelia
redje su pravougaonog,
t
a CeSCe su poligonal-
ht nog oblika. Kod teme-
lja samaca velikih·
kvadratnih osnova po-
.
stoj i opasnost odlep-
a2 ljivanja uglova od tla.
ar---p~-~-
Uglovi se povijaju na-
'
I viSe. Zbog toga se ovi
a, I
uglovi odsecaju, i~do­
bijamo poligonalne os-
nove. Na ovaj naCin se
smanjuju i raCunski
pritisci tla, izraCu-
nati po pravolinij skoj, odnosno trapeznoj raspodeli

a 0 raC al 0raC
Krug je najpovoljniji oblik osnove temelja samca, medjutiro
komplikovana mu je oplata, pa i armatura.

Temelji samci ad armiranog betona grade se uglavnom od betona

MB20 do MB30,
 94

RACUNSK! PRIMER
Prorafun temelja samca od arm;ranog betona

Zadat je armirani betonski stub popreCnog preseka 0,5x0,S m.

Ako je kota terena +o,o onda je donja ivica stuba na koti
-1,e m: Na toj koti temelj je optereCen stalnorn, centriCnom
vertikalnom silom V = 1500 kN. GraniCni pritisak tla je
720,0 kN/m 2 • Nasip nad temeljem ima zapreminsku teZinu 19,0
kN/m 3 • Deformacijski modul tla je 16000 kN/m 2 • Koeficijenat
popreCne kontrakcije je
0,30. Podzemna voda je is-
0,50 pod kote fundiranja.
1!0,0

~"'·""'""
v '""''"'·'"
- ! . • ""'' . ' Treba projektovati temelj
. -: .. '
. -. " . ' . '
. • ...·-
'
'
..
'
··:~-1,0 samac od armiranog betona.
.. Usvojiti da je ternelj kon-
'
' .. to
. . . stantne visine. Kvalitet
.. ~: .
-
betona MB20. Nepoznatu vi-
sinu ht temelja odrediti po
dvema iznetim metodama. Po
teoriji lepeza, i po teori-
ji ploca.

- Odredjivanje nale~uCe povr~ine temelja

Pretpostavimo dubinu fundiranja

t
0
= 2,0 m
v
Fpot =Pdoz-Pg
1500 2
= 12·0-, 0 7,5 .m
3 - 2,0.20,0

- §irina nale~u6e povr§ine ternelja

B = v 7,5 = 2,74 m ..
 95

- usvaja se
2
B = 2,70 m; F = 7,30 m
- Kvalitet materijla temelja
MB20; 3: __=\0,30.10; rt= 0,75.1,8 = 1,35 MPa;
6"a = 120, O MPa

- Odredjivanje visine temelja po teoriji lepeza

1,1 0.5 1,1

.(\I I
. ·~-- ..~,, "..,,,..,,.
. . -.
v ..,,...,,-• ..... •" ,,.. .
-. .
- • .'
• 1
.• -
'- .-. ht
'. .. -
--
Pn

1, 1
0,5 2,70

1)

l l 2,70

-
1
'
Transverzalna sila
Q 150020 1 • 1,1 (0,5+2,7)
=2,7.,7'2'
= 206,0.1,76
= 362,0 kN
- Momenat savijanja
2.2,1+0·,5
M = 362,0 •
1 1
3 2,7+0,5
= 362,0.0,677
= 245,0 kNm

- potrebna visina temelja

 96

hM = 0,30.10·
= 3,0.22,1 = 66,3 cm
1¥.W-
6,5

362,0.10
hQ = = 59,0 cm
0,9.1,35.50
- Odredjivanje visine temelja po uobiCajenom proraCunu teori-
je ploCa.

1,1 0 1,1 3x 0,5=1,5

~
"1fSJ, .....,,.

- - : . I .- '- .,
v,,,... ,, ...,,• ,.,...,,:
- . .. .-
•. . 1,
~ -, -/ -
~· .~ ~- r:~,':~

-- -_ Ir·__· t-·......_..___r-_...,-_~: ~~
'
- '
'
..
.
Pn

1,1

o,s 2,7

1,1

2,7
1
l
- Transverzalna sila
Q = 206,0.2,7.1,l
= 612,0 kN
- Momenat savijanja
M = 612,0.0,5.1,1
= 337,0 kNm
- Potrebna visina temelJa

hM = 0,30.10,0·@
 97

= 3,0.15,0 = 45,0 cm

h = 6.12,0.10,0
Q 0,9.J.,35.150 - 33,6 cm""

- Usvaja se:
h = 70 cm'
ht = 70+5 = 75 cm""
t = l,0+0,75 = 1,75 m""

- IzraCunavanje raCunskog pritiska tla.

1,10 a.so 1,10

,, . ... . . r... ... , ... ,,,!' ,, ...,,, .... ,,. .

. -
- . ., . . . ..
~we:,,•
.. . . . ' I' 00 ... .. .
~,,

. . .. . : .' . .. 1,00
1,75 •
.. . . - ,
-. V· 0,75
. . . . .
1
2.70
1
l
- Analiza optereCenja
- korisno 1500 ,00 kN
- temelj 2,7.2,7.0,75.25,o 137,00
- nasip
(2,7.2,7-0,5.0,5).l,0.19.,0 133.,.00
:;:v 1770,00 kN
-racunski pritisak tla
- 1770,0 2
Prac - 7 , 3 = 242,0 kN/m

- odstupanje

240-242
240 • 100 ~ 0,10%
 98

- Kontrola temelja na proboj

110 so i·s·oo-- (O ,s+2. a, 1-)-2 . 206, o

4 (0,5+0,7) .0,7

= i-so-o, 0-14·5 ,o
3,36
= 225, 0 kN/m
2

2
t
doz = 0,03.20000 = 600 kN/m

Temelj zadovoljava

190 - Armatura temelja

270
f = 337,0.10,0 1 =S0, 3 cm2
a 0,8.0,7 120,0
- armatura Q.120
50,3
n= 3;"IT = 16 kom
0,80.16 = 12, 7 kN -12 kom
- raspored armature
I I
. .. . . . ....
l 70 k 130 l 70 l
1 1 T 1
- .._
2 "'20
70
-.
e =30cm

12020
130 e =10cm

- "-
70 . ~
2020
e=30cm

e=JO e:10 ,
" e=30cm
 99

- CrteZ centriCno optereCenng temelja samca od armiranog

betona MB20.

A-A B- B
+ 0
'';,a,,,_,,,; , " h~'"" r.7.""'"~""""•"'·
. '. , -'+-190
>1

ct":·:_._:·~·-~·-'. ~··,'. ;J-=175

1,00
0,75
175~4!::'
' - ,_ ' _ _,___.__~

.. '========'
1,1 1,1
2,7
2,7
c-c
1,1

0 --+-
0,5 2,7
1,1

~B

TEMELJNI NOSAC, TEMELJ ISPOD NIZA STUBOVA, KONTRAGREDA

D~ _~~----teme _li. bio__ teme lj.ni_ _IJ._O§.~_Q _ m~r a__ da _z_ad0-vol..jJ.. -sJ..ecl.e.Ce us-
love.
- Da je optere6en nizom sila, k~~c~n_tri5:an.~h
- _da nlUJe dU.iilia-·Ve6a--od dve Siri~~-~-- L > ___2_~)?_ 1 _.,,!.
-"-------- - _______ - - -- - ,, ·---~-- -~------·-----··

- da mu je savit_!itv:ost.,.Jz:ada __ u poduZnorn nego u popreCnog

------- --------- . ·--- ---- --------- ·--------
pravcu.
------
Temeljni nosaCi se Cesto koriste kao temelji stambenih obje-
kata. OVakve temelje usvajamo kada su nam potrebne velike
------- - ···-~··•-··~--.·. ·-··~~-·--·-----
• -,----o-~.----~.--~---- ----~·-~~

naleZuCe povrSine u odnosu na odstojanja stubova. ZnaCi, ras-

·-·----- -- ·- ·- ------~~-"~-"~" ,., ~--~ - ... ·-._ ·-·--------.. --- ..
poni izmedju s~b~v~.':...!!1~_1_~ -~!!l'°a~~a je~.,~-----~~},)_?rB9. ~t-E.QC!.,l:og~__,·
~--~--~~-·-----~
U takvim sluCajevima temelji samci__E_~bi!!.~"~~..1:.~~~~li
bi trebalo ~~ __!_,~~~±!!I'i2~.. __ -~_.a_~e~~~~~-~~-~'7~~-.~~--~':-ju
 100

prednost nad temeljima samcima, za sluCaj kada je objekat nad

-------~-··---~-....______ ·-
t~me~j_ima osetlj iv na_ dif~-1:.~~-~~,,:L~~~ll;<:l;,_i31.:~.S~~j-~.· Nezavisni te-
;elji ·;-~cl-"~~--itlogu·--a~---~P~eCe diferencijalna sleganja. Zajed-

I
I"
I : I
,,...,,,
.
.. '."'"-."'' f'...._""l '"' ".' ".""
V1
; 11:. 1 •
,
V2
,,... ,,..._.. ,,
..
~,, .. ,,-... -,,......,,..
-. - . - h'
t ..- .
,-_ ~
.' '
·- . . . ' .
'..:..:
'
'. ..
' r - , !.. I
ht
l
1
.
81 -·i·-+-· B?
' .
Sz

a, a2
l"
I
" V1
·1 R
Vz ,,.
. ' ,, ,. ', "3° .... ;,...,,,.,<...,.G>, ... ,,a,,::.c;, ...• j .. , .... ,,..,.....
'
l . . . .. . , . . . . ., . . .
-:::
. -. ' . ' ·. :
•.
... ·- . . . ·-.
t - ·-· ' •. , ~ ·' .• '
,'
-
.
'

L ,, -t _s_j_
ima
-- --poduZnu krutost, pa smanjuje diferencijalna sleganja.
. -~ ... -' •-. -----~---- .. ~'--------·-·-...---··· ......... ~· - .. ··- -._,, ___ ,__ ~
'

UobiCajeni popreCni presek temeljnog nosaCa dat je na skici.

_p preseku razl!~-~-j__:_~o -~va el~m~-~-!~~"...1:.?,~aC _~o .!?-~_c:?.u·
- dimenzije nosaCa su
b x ht
dimenzije ploCe su
Bx d.

~~_menzije· nosaCa zavise same od korisnoq o~tftreCeni__~R.

-
 101

~o~!).~~-!_~---:P~-~9_9_~_ i teZi~~ _nosaCa. Ako je tlo pod.loge veCe

otpornosti B je manje, i
5 !Jo Scm obratno. PloCa temeljnog
nosaCa je ustvari temelj
R
..... ,, .., •• • ,. "...-·" ·-
". ' temeljne ~onrtrukcije.
-. h' --· ., '
. "
. ' -• .
. '"
..
PloCa je tirakasti temelj
•
. .- ..
od armirariog betona •
~ ., /~
t - .
I'
_/
~
.
.
' b .- Iz prednjeg proizilazi da
ht -;' . • II' '
. .
..
~

. . dirnenzije nosaCa bxht za-

v
. - .re:: . . .,,
. .-
.
. d
vise od pritisaka tla,
reaktivnog pn optereCenja
'. . (
2/t 1
B
, t min15 an
izraCunatog iz rezultante
R. ZnaCi, treba naCi sta-
tiCke uticaje Q i M iz

1-NosaC; 2-ploCa reaktivnog pn optereCenja,

i na osnovu njih izraCunati
nepoznatu visinu ht nosaCa.
Medjutim, problem se jaVlja
..,..,,., ..... u taCnosti odredjivanja ob-
lika pn reaktivnog optere-
Cenja. JoS u OpStem delu,
u poglavlju o raCunskim
a)·· la;j, pritiscima tlo je reCeno,
1
da oblik pritisaka tla u
'. ''"' naleZuCoj povrSini ternelja
zavisi i od savitljivQ.sti
temelja. Tako, kod ternelja
velike krutosti treba oCe-
/_)_,. __ )
kivat.i reaktivno p opte-
C) 0
reCenje kao na skici pod b).
Kada je ternelj krut odgovara
·"' -·-' i ,-- :;n1.i pr ibliZno pr a vol ini j ska

raspodela kao pod c}, aka-

d) da je temelj savitljiv do-·
lazi do koncentracije pri-
 102

tisaka tla pod stubovima, kao na skici pod d).

Problemima rasporeda pritisaka tla pod savitljivim temeljima

bavi se poglavlje Fundiranja "Temelji na elastiCnoj podlzi".
u raCun se uvodi krutost temeljnog nosaCa, krutost objekta
nad temeljem, a tlu se pripisuju elastiCna svojstva. Prora-
Cun se svodi na prirnenu teorije elastiCnsoti u fundiranju.
TraZi se one reaktivno pn optereCenje, koje 6e dati takvu
liniju povijanja nosaCa, koja Ce se poklopiti sa deformaci-
jom podloge, koju Ce izazvati to reaktivno Pn optereCenje.: -

Kriter1.jum krutosti temelja, pa i temeljnog nosaCa dat ... je na-

Sim propisima za fundiranje. Obrazac vaZi za temelje kqnstan-
trie vj_sine i Sirine.
_ l Eb ,ht 3
K - 12 E"
0
trl , gde su

K - koeficijent opS·te krutosti

Eb - deformacijski modul betona temeljne konstrukcije,
E - deformacijski modul tla,
0
ht· - visina terneljne konstrukcije, i
L - duZina temeljne konstrukcije

AnalizirajuCi obrazac koeficijenta K opSte krutosti, vidimo

da na krutost temelja znatno utiCu elastiCna svojstva tla
(E 0 ). ~Jedan isti temelj, istih dimenzija i istog optereCenja
ima veliku krutost ( k > ) u stiSljivom tlu, tlu male otpor-
nosti (E < ) , a irna malu krutost (k < ) u tlu manje sti.Slji-
0
vosti (E >). Prema na.Sim propisima za fundiranje, ako je ko-
o
eficijenat opSte krutosti
k ~ a, 40
moZemo usvojiti da je reaktivni pn pritisak tla duZ temelj-
nog nosaCa pravOlinijskog oblika, odnosno

R
~ (kN/m')
L
 103

•
Savitljivost temeljnog nosaCa u popreCnorn pravcu, u pravcu
Sirine B, ne utiCe na raspodelu reaktivnog p n pritiska tla.

Pr_c:?!".3-_CuQ.aY_aj:uQ..i temeljne __ ~£_~aC_~__ _gbi9_!!.0__ p_E_e-t;~_ost~!.~jamo da Ce

~li~~_f?.j,.ti... -tal<Y~-d~-.in.oZ.ema. ~uslrO..j.i.t j p:rp._y~o_l_.1,.gf.,is,kJJ,....+ as-
podelu reaktivnog p n pritiska tla, Ste kasnije kontroli.Semo.
~~-~-

Sa ~im -zakon.o.m __ pJ;'_omen_e_.z:eak.t.ivnog, __ pn op~ereCe-

nja, izraCunavamo merodavne tr_ansverzalne
_.., .,,..-,._,.,_ ____ - -·---- sile Q, i mornente
---

~ay1:janja M, za iznalaZenje nepoz~ate --~~~i~,=--~t tern~~

nosaCa. Ako zajedniCki ternelj ima tri i viSe stubova, javlja
·---
s e problem taCnosti izraCunavanja statiCkih uticaja (Qi M).
Naime, krutost temeljne konstrukcije i krutost gornje, kon-
strukcije nad temeljnom , znatno utiCu na povijanje temeljnog
nosaCa, na diferencijalna sleganja stubova. Prednje vodi do
~--'···-"-

tEg~~a -~em~~j_ni.,_ J}9_~aC moZ_e q._q, _J:;>ude ~:tatiCki_ ed_~_en •ili_ od:r:_
--
stati_ql5!_.!!g9dredjen. I ovi problemi se reSavaju u specijal-
- -
nim poglavljima iz Fu:ndiranja.

,,..,.,,,.,, ''"'''' # ' ' , , , , , , , , , , _ , , _ , , , , , , ...

- ,'
t: '
?
·-·'_· '1, . ·-

•
·• ''"

L /2 R

Pn = B_
L
( kN/m')
 104

Medjutim, kada je ~ pitanju temeljni nosaC za dva stuba, ra-

Cun je prost. Polazimo od pretpostavke ravnomerne raspodele
reaktivnog p optere6enja tla, koje lake izraCanavamo usva-
n
jajuCi prQpuste a i a temeljnog nosaCa. Transverzalna sila
1 2
Qx odnosno momenat savijanja Mx u nekom preseku x (vidi ski-
cu) biCe

Qx = Pn • x - V (kN)
1
Mx = Pn ~ x .0,5.x - Vl (x-a ) (kNrn)
1

Zbir transverzalnih sila pod stubom, jednak je sili u stubu.

= v2 (kN)

Sirinu b temeljnog nosaCa usvajamo, u zavisnosti od Sirine

stubova nad temeljnim nosaCem
b = b + 2·(5 do 10) cm
0
- gde je b Sirina stuba upravna na izgled. temeljnog
0
nosaCa.

Nepoznata visina ht temelja dobija se iz transverzalne sile

Q, odnosno momenta savijanja M. Merodavna transverzalna si-
la za odredjvianje visine hQ temelja je najveCa po apsolut-
noj vrednosti.

Q =
Iabs • maxQ I (kN)

Merodavan momenat savijanja za cxlredjivanje visine hM je naj-

veCi po apsolutnoj vrednosti, ako je temelj konstantnog pra-
vougaonog popreCnog preseka, odnosno najv.eCi koji zateZe do-
nju zonu preseka, kada popreCni presek temeljnog nosaCa ima
i donju ploCu, znaCi momenti pod stubovima (M 1 i M2 }. Usvaja
se veCa vrednost izmedju hQ i ~· Tako usvojena visina ht
temeljnog nosaCa se kasnije kontroliSe na uticaj momenta sa-
vijanja u rasponu 1. (ova kontrola se obavlja tek.posle us- •
 105

vajanja dimenzija donje ploCe - Bx d).,

PoSto usvojimo visinu ht temeljnog nosaCa, izraCunavamo koe-

ficijenat k opSte krutosti. Ukoliko se konstatuje da je
k < 0,40 poveCavamo visinu ht temeljnog nosaCa dok ne posti-
gnemo k = 0,40.

Sirinu B ploCe temelja odredjujemo iz uslova da raCunski pri-

tisak tla (praC), bude u dozvoljenim granicama odstupanja od
dozvoljenog pritiska tla {pdoz). Donja ploCa temeljnog no-
saCa je, kako je ve6 reCeno, trakasti temelj od arrniranog
betona. Visinu d joj obiCno odredjujemo iz uslova sigurnosti
na proboj. Kada su prepust.i donje ploCe mali, obiCno se plo-
Ca usvaja konstantne visine d.

Uk.alike u nekom nizu imamo viSe stubova, njihov temeljni no-

saC bi imao veliku duZinu L. Iz dosada reCenog vidi se da to
stvara velike probleme pri njihovom proraCunavanju. Zato ga
treba seCi na viSe kraCih temeljnih nosaCa. Propisi za fun-
diranje kaZu, da duZine temeljnih nosaCa ne bi trebalo da su
duZe od
L ~ 20,0 m

Izbor duZine prepusta a na krajevima temeljnog nosaCa pro-

izlazi iz sledeCeg. DuZinom ovih prepusta smanjujemo momente
savijanja u poljima, rasponima stubova, a njihovim duZinama
odredjujemo takav oblik osnove temelja, da se njeno teZ·iSte
poklopi sa napadnom taCkom rezultante R, Cirne dobijamo ravno-
merne raCunske pritiske tla u naleZuCoj -povr§ini temelja.
PoZeljno je da se prepusti kreCu u granicama
a = (0,25 do 0 ,30)-1 (m')
U takvim sluCajevirna momenti pod stubovima pribliZno su jed-
naki onim u rasponu.

Uko1ik.o nema nekih ograniCenja 1 onda je Sirina B ploCe teme-

 106

ljnog nosaCa konstantna. U ovakvim sluCajevima prepuste a

temeljnog nosaCa tako biramo da rezultanta R od stalnog op-
tereCenja polovi duZinu L temelja. Ponekad je, iz bilo kojih

, J,.R
,,,,,,,,,,
,
~

'
--
1~~

~
. ,. "'"''
·'
' '.
.....

t
T ' I I

1
l B2 l
1
81

L L L
1 1 1
1 r 1 ...
R

s, ~ ~ ~

'
I

razloga ograniCeno rasprostiranje jednog ili obaju prep~sta.

- ------
U takvim sluCajevima traZimo oblik ospo_ye _t¢me.lj_i'.i, promen-
ljive Sirine B, iz uslova da se teZiSte te osnove poklopi sa
napadnom taCkom rezultante_..R.._. __ _

Ovo se moZe posti6i uglavnom na dva naCina. Osnova temelja se

 107

usvaja stepenastog i l i trapeznog oblika. Kada j~_ -~apeznog

oblika, nepoznate Sirine B i B , na njenim krajevima, posle

1 2
odredjivanja duZine L, dobijamo iz sledeCih obrazaca.
- poloZaj teZiSta

\ .1' -= ~--. - ~~:2::1 (m)

povrSina osnove
----------·---·"--'"" - 2
, F =
0, 50 (Bl +B 2 ) • L: (m )
L------------------- -· ---
Oiavde se nalaze nepoznate Sirine B i B .sve ostalo se odre-
1 2
djuje po ve6 poznatom.

RACUNSKI PRIMER
ProraCun temeljnog nosaCa za dva stuba

Zadata su dva armirana betonska stuba, popreCnih preseka

O,SOx0,50 m na osnom razmaku 6 1 0 m. Stubovi su optereCeni
sledeCim stalnim optereCenjem. Levi vertikalnom silom v =i 500
1
a desni v = 2000 kN. za eve stubove treba projektovati zaje-
2
dniCki temelj, temeljni nosaC, od armiranog betona kvaliteta
3
MB 30. Zapreminska teZina nasipa nad temeljem je 18,0 kN/m ,
2
dozvoljeni pritisak tla je 250 kN/m , a deformacij ski modul
2
tla 13000 kN/m • Ako je kota terena ± 0,0 onda je gornja
ivica temelja na koti - 0,50.
V1=1500kN
6llm - Rezultanta sila u stubovima
R=V
1
+v 2
= 1500+2000 = 3500 kN
R - poloZaj rezultante
a,, J ~' 02
= 2000.6,0 = 3,43 m
3500

tn L/2
" = 6,00-3,43 = 2,57 m

L
 108

6~~5~;i
= 0,25.6,0 = 1,50 rn

- DuZina temeljnog nosaCa

L
2 = 1' + a2
= 2,57 +1,43 = 4,0 m
- Usvojeno je da je prepust
a = ·1, 43 m, da bi se dobila
2
- DuZina prepusta uz levu silu
~~ ~-- r_-:-4-.~~ ---3:-~~--:- ~~i1~;r
- Ukupna dUZIIia temeljnog nosaCa
L = 2 x 4,0 = 8,0 m'

Najmanja moguCa duZina prepusta temeljnog nosaCa je

a = 0,50 • b gde je b dimenzija stuba. Uk.alike se
0 0
dobije raCunom da _je \ ~0··~·5·~:~, ! . 1~.- ..lle.~t~~-~~na
vrednost, usvajii!fto da je prepust a ~ 0, 50 m, a
-----··-··~- -·-•<> - ··- -, ""- -~•.-e·•·--·· ,.,_-
W" '-• - --- "'"''••• · - - - - - -

raCUilQffi odredjujemo veliCinu prepusta na drugom

kraju temeljnog nosaCa.
- Dijagram reaktivnog p optereCenja tla.
0
- polazimo od pretpostavke da je koeficije1~at opSte
krutosti k >= 0,40

p
n
= RL = 3500,0
8,0
= 438,0 kN/m'

- Odredjivanje merodavnih statiCkih uticaja za dimenzioni-

sanje nosaCa. statiCki sistem je prosta greda sa pre-
pustima
- Transverzalne sile

Qf = 438,0.0,57 = + 250,0 kN
Qd
l = 250,0-1500,0 = - 1250,0
1
Q2 =
-1250,0 + 438,0 6,0 = 1380,0
Qd =
1380,0-2000,0 = - 620,0
2
- kontrola
 109

Q~ = 438,0.1,43 = 625,0-;; 620,0 kN

- Momenti savijanja
M = 0,50.x438,0.0,57 2 = 71,0 kNm
1 2
M = O,S0.438.,0.1,43
2 .
- poloZaj ekstrernnog momenta u rasponu
=· 448,0

Qx = Q~ + Pn . x = O
-1250,0+438,0.x = O -- x = 2, 86 m
2
M = 0,50.438,0(0,57+2,86) -
1500 2000
-1500,0.2,86 = 2580,0-4300,0=

>,.i 1.....-::: =>-- l 2___.. . = - 1720 1 0 kNm

- Merodavni statiCki uticaji

0,5 za izraCunavanje nepoznate

6,0 1.43
visine ht temeljnog nosaCa

Q = Ql = 1380,0 kN
8~0
2

M = M2 = 448,0 kNm

- veCi ispod stubova

- Kao Sto je veC reCeno, poSto

je popreCni presek oblika
+ 1380
,,Q• obrnutog "T" preseka, mero-
davni ntomenat za odredjiva-
-1250 -620 nje nepoznate visine nosa-
Ca je onaj koji zateZe do-
x IlJ1 deo preseka. ZnaCi, mo-
menat ispod stuba.

-1720
 110

- Dimenzionisanje nosaCa temelja

- Sirina b nosaCa
b = 50 + 2.5 = 60 cm

- visina nosaCa temelja

MB30; r-;::;: 2,30; T =l,80 MPa

0 ·=120,0 MPa
a
"M = 0,23.10 • y / .,;..o;;,,•
448 ~ 0
0,60 -- 6 3 cm
b
h
- potrebna visina prema momentu
savijanja
--------~-~--0 ht = 63 + 17 = BO cm

1380,0 • 10
/
.
h
Q
= 0,9.1,8.60
= 142 cm
'---~

- potrebna visina prema transverzalnoj sili

ht = 142 + lB = 160 cm
- transverzalna sila je merodavna za usvajanje visine te-
meljnog nosaCa

hQ> hM
- Kontrola koeficijenta opSte krutosti

1 Eb ht 3
K = 12 L7 )
Eo
600 000 ;3
~ = 270+ /?k. k

=
600 000
270+300 . 300 = 315 000 kg/cm 2

= 31 500 000 kN/m 2

2
Eo = 13 000 kN/m

K =
1 31 500 000 ( J. I 6 )3
12 13 000 B,O
= 202.0,008 = 1,60>0,40
 111

- Vrednost koeficijenta opSte krutosti zadovoljava

- Potrebna dubina fundiranja
t = ht + h' = 1,60+0,50 = 2,10 m

- Dimenzije donje ploCe temeljnog nosaCa

- Sirinu naleZuCe povrSine temelja odrediCemo probama.

I proba
Pn =Paez - 't osr"t
= 2so,o-20,o.2,1
2
= 208,0 kN/rn

B _.3500,"0 = 2,10 m ..
- 208,0.8,0
2
F=BJ<L .
= 2 ' 10 8 ' 00 = 16,8 rn
- raCunski pritisci tla
u I probi
R d = 0 ,15 + 0
,, •,,v;t u;r. •t/ChCV'"
.. ,,. ,. l
= O,IS+s.0,75
.-
. "
~·

o,s . . . .
. = 0,30
. . . ' -•
. .
.. .
- •
1,6 ' '
0,6 0,75
. . .'
1,30 - Za ovaj proraCun usvajarno
.. -. . . .
.. /. S da je debljina donje ploCe
- I • , konstantna
" r-r . . 015
. - • '

l
d = O, 30 m ..
2,1 1.5
'I
- analiza optereCenja

- korisno 3 500,00 kN
- nosaC
0,60.1,60.8,0.25,0 .192,00
- ploca
2.0,75.0,30.8,0.25,0 90,00
- nasip
 112

l,3.2.0,75.8~0.1810 280,00
2,1.o,s.s,o.1s,o 15J., 00
~V = 4 213,00 kN
I

R 4213 0 2
IPrac - 1,..;6"','*6-'- = 251, O kN/m

...
..,, a;, ... ,, ... ,.~"""'""°
A
250 ,0-251, 0 100=-0,4% ..(. -5,0%
250,0
: .. .. -. ' .
·.,. -' ' .. . Dirnenzije naleZuCe povrSine za
1,30 .
. .
! ' ' .. ' ' .
dovoljile su u prvoj probi.
.. ~ I .. .. .
Kontrola usvojene visine ploCe.
- ploCa je trakasti temelj, i
raCuna se na 1,0 m duZine.
Pn - kontroliSe se ukljeStenje
---"-+---' ploCe u nosaC, od uticaja
momenta savijanja, od uticaja
0,60 0,75 transverzalne sile, i sigur-
nost na proboj.

- OptereCenje ploCe na 1,0 metar duZine

V = ~ + Gt (kN/m')

v = 3500,0 + 0,6.1,3.25,0 = 457,5 kN/m;

8,o
- reaktivno p optereCenje
0

- transverzalna sila
0 5 = 0,75.1,0.218,0 = 163,5 kN/m'

- Momenat savijanja
Ms = 0,5.0,75.163,5 = 61,3 kNm/m'
- napon u betonu
 113

26.10
r = = 0,332.10
y 61,3
0,332.10 > 0,230.10
- ob <. - io, o MPa
1..:I=-..11 +i&--+Jo
,l
~ t = 163,5.10 =0 70 MPa < 0 '80!-1Pa
,l 100 D,9.26.160 1

- Kontrola donje ploCe temeljnog nosaCa na proboj

V = 457 ,5 kN/m'

'l:ra"~ = v- (b-2 .h) 'En

2 • h .

p = 2,1.1,0
457,5 - 218 0 kN/m 2
n - I

= 457 ,s-1-,1·2.-21-s,o
1,0 2.0,26.1,0
2
= 410,0 kN/m

26 60 2,6
'!:doz = 0 1 03.30 ooo
112 2
= 900,0 kN/m > 410,0

,
. - Dimenzije ploce zadovoljavaju •

210 ,l
- Generalna kontrola temeljnog nosaCa na uticaj mome-
nta savijanja u rasponu izmedju stubova

M = 1720,0 kNm
 114

- Iz skice se vidi da se momenat razlaZe u spreg

Sile sprega primaju se

-=::::;;;=FO ,15
z naponima pritiska u be-
1,60 tonu, odnosno zateza-
nja u armaturi.

2,10
1

- CrteZ temeljnog nosaCa za dva stuba. Temelj od arroi-

ranog betona MB 30

0,05 O,SO 0,05

~ij;:;:.1" ~. _. _'.'_}·." :·_~:. L·:~: _~.il.~·.-_'·o.·._._- ->l'"o"',5" 0" " .·~..:_.__._"'1'-.~-·-_:~.,·~2)~~;· "7'. ?'
_., ·~ 1,30 1,60 i J-1,ao~:f-::_. ·:: - 2,10
.... •
. i 4-2,10 '-;_ ~ - )jj
'
t;;;;::::::::==t;;:;;;::+:==;;;:;::;;;;:;::;;d
-;..-..._..-. - -
·-- U,>u c

6,00 1,43 n.,. 0,7

8 00 2.10

0,05 0,75
-+-
I I a.so D 0, 60
-+-
2,10
0,05 0,75
 115

Z = D = 1720,0 - 1320,0 kN':/

1,3 -

- Napon u betonu
= 1320,0 = 2100 kN/m 2
ob.sr 0,3.2,1
- Potrebna armatura
F = 1320 0.10 = llO,O cm2
a 12 6, 0
Zadovoljava 14¢32
2
(Fa = 112,5 cm )

UKRSTENI TEMELJNI NOSACI, TEMELJ I OBLlKA ROSTILJA

UkrSteni terneljni nosaCi, kako im i samo ime ka~e, su medju-

sobno povezana dva unakrsna niza temeljnih nosaCa. Ovakvi te-
rnelji se grade od armiranog betona, a koriste se za temelje
viSe nizova stubova. ovakvi temelji se priMenjuju kada treba
preneti velika optereCenja na podlogu male otpornosti. To jest
kada su naleZuCe povrSine temelja, paralelnih nizova temelj-
nih nosaCa velikih Sirina, pa se skoro dodiruju, ili kada se
zahtevaju Sta manja diferencijalna sleganja stubova objekta.
Pojedini elementi obavkvog temelja su u svemu kao i kod teme-
ljnih nosaCa.

ProraCun ukrStenih temeljnih nosaCa, i kada se posmatraju kao

kruti temelji, komplikovaniji je ·od proraCuna do sada opisa-.
nih vrsta temelja. Visinu temelja ht trebalo bi usvojiti tak-
vu, da se zadovolji uslov, da je koeficijenat opSte krutosti

k >
= 0,40

Zatim treba usvojiti Sirine a temeljnih nosaCa takve, ,da se__

1
teZiS~e ukupne ~a~_eZu6e povrSine temeljne konstruk.cije poklopi
- --- ---·-------·--~-- ------
_sa J'.).ap£1._d_Il.Oil_l_ t_aC~~ :i:;-ezulta_nte R svih elemenata konstrukcije
nad temeljnom. Tada 6e reaktivno optere6enje p (kN/m 2 ) bi ti
0
istog intenziteta na Citavoj naleZu6oj povrSini temelja.
 116

ProraCun ukrStenih temeljnih nosaCa svodi se na proraCun poje-

dinih, izdvojenih temeljnih nosaCa.

'f1 ,, 'fl

"
-. . l '
.
.
'
' . .:1
'
-- -·
. '
' "
. '
'
'
:'
'
.. ' -- _,' '

" .,~
' ''
' '
.' . >
-''I: '
,.
ZnaCi, kao da su nezavisni od ostalih. Normalno da je to gruba
aproksimacija taCnijeg, medjutim, za svakodnevnu praksu zado-
voljava. TaCniji proraCuni ukrStenih temeljnih nosaCa obradju-
ju se detaljnije u specijalnim poglavljiroa iz Fundiranja;
Teroelji na elastiCnoj podlozi .

PLOeASTI TEMELJI

PloCast temelj je onaj koji zadovoljava slede6e uslove.

- OpStere6en je sa viSe nizova stubova, ili i zidova.
O<inos strana osnove ploCastog temelja je
L<2.B,a
savitljivost mu je istog reda veliCine u oba pravca.

PloCasti temelji se koriste, kada treba ye)..~~-C? optel?eCenj.e.

preneti ~~l.}l_Q_;;n_~y~, i l i kada je otpornost podloge ma.la.
Kada je t_lo_.~-~t:~ogenog sastava, pa ima i stiSljivih proslo-
 117

jaka. Kada se Zele Sto ~ni~~~;~~~pcijalna slega~ii!...objekta

nad temeljnom konstrukcijom, i kada je ploCa deo elementa kon-
strukcije objekta koji se fundi-
ra. Ona je deo reze;r:yo~~a za neku
teCnost, ili je to donja ploCa
raznih podrumskih ili sliCnih
':: f:·!I-,_._.....__ _......__~:f-ht prostorija u tlu. Na osnovu pred-
..
·: -· ·- ...
njeg vidi se da ploCa pokriva u
--t osnovi ceo i l i deo objekta.
-+t-+I
p,o ovakvi temelji se grade od ar-
--H-+1
miranog betona. U osnovi rnogu biti
I
--r razliCitih oblika, Sta zavisi od
konstrukcije nad temeljem. Na plo-
Cama se fundiraju industrijski
od.Zaci, antenski stubovi, vodo-
tornjevi, stambeni objekti i sl.

PloCasti temelj ispod zidova je temeljni nosaC. RaCuna se na

1,0 metar duZine.
PloCa sa jednim Stubom je, ka-
ko je veC reCeno, temelj samac.
.. ,,......
\

:' ~ PloCasti temelj ispod viSe ni-

t ... .' !
ht
zova stubova moZe biti konstan-
. • .. . .
c••
. tne visine ht. Stub se direk-
'
tno oslanja na ploCu. Visina
B
1- ·temelja ht odredjuje se iz us-
lova sigurnosti na .J2!'_9bQj te-
meljne ploCe

-$- I Da bi smanjili visinu ht te-

L +
-- - - - -
I meljne ploCe, ojaCavamo je pe-
I
Curkastim ojaCanjima u podru-
Cju stubova. PeCurkasto ojaCa-
-,-I nje moZe biti iznad ili ispod
ploce.
 .118

Kada je takvo ?~~C~~~-~ iznad ploCe, stvara neravan pod .. Kada

je ispod place teze ga je sagraditi.

.,.iliJ
.. ' ' . .'
,_ .
, .-
... t' ,- . - ·. - i
'
' •••• / ~

. . ,.
•
.• .. . . .
•

• ~

'';:~B

Ako Zelimo ploCu veCe krutosti, gradimo je sa ukrStenim pod-

vlakama. Podvlake mogu biti iznad, ili ispod ploCea Kada su

- . . ·. ..... •• ••
~
. .. .. , . " I
-•. 1---'
,. •,, ... .. .--. .. . .. 'I
-- '
.
rl
. ' . I / .I
.. . ·.
I.
1
1
B
I

' i
- ~
I
' I

I
L
- --·- " - -
 119

ispod ploCe usvajaju se trapeznog popreCnog preseka, Sto ne

zahteva boCnu oplatu. ovakvi temelji se manj"e povijaju, zna-
Ci reaktivno optere6enje tla je ravnomernijeg oblika.

Ukoliko su nam potrebne joS kru6e temeljne ploCe, ploCe koje

se prak.tiCno ne ugibaju, veC se sleZu translatorno, gradimo
ih i sa gornjom ploCom. Do-

.
.
" ".
.
.
.....
. ' . :'
..
'..:

I
bijaju sanduCaste popreCne
preseke .

.
.
-
.
'
. D
• ..
d I
Kriterijum krutosti teme-
ljne ploCe je u svemu kao
, . ., i kod do sada opisanih te-
' meljnih konstrukcija. PloCe
B sa podvlakama raCunaju se
po principu proraCuna ukr-

c:::.¥===u--=-J
r--t+t-----fff--J
Stenih temeljnih nosaCa. Dea
ploCe izmedju podvlaka ra-

I
[
1
I I
I :
I I
i I
I Cuna se kao bile koja druga
krstatoarmirana betonska
L
I I
L -~--
r-11'1--
1 I
+ ploCa. Kada se govori o pro-
raCunu temeljnih ploCa, misli
,__ LI__
se na ploCe sa konstantnom
visinom.
ProraCuna temeljnih ploCa ima· viSe. ObiCan, .klasiCni prora-
Cun iseca ploCu u osnovi u un~rspe trake. PloCa se seCe u
~olovinama raspona izmedju stubova. Svaka od iseCenih traka
raCuna se kao temeljni nosaC, sa pravolinijskim reaktivnim op-
tereCenjem, od sila u stubovima natl iseCenom trakom.

TaCniji Ef.Qr_g.91.lll.:i- posmatraju ploCu kao celinu. PloCa je po-

--' ·---· --- . .- ~

y,rS_insk:} .no~aC .. U raCun se uvodi ?avi tlj ivost bet<?1,:1Ske kon-

strukcije temelja, a tlu Se pripisuju elastiCna svojstva.
ZnaCi, ploCa se posmatra kao celina, a reaktivni pritisci tla
su reljefnog oblika. PoveCavaju se pod stubovima, a smanjuju
 120

u poljima. ovo su komplikovani proraCuni poglavlja 11

Temelji na
elastiCnoj podlozi", i reSavaju se koriS6enjem elelttronskih ra-
Cunara.

Na kraj·u ovog poglavlja, plitkog, povrSinskog fundiranja, i

do sad.a reCenog, vidi se da proraCunima dobijamo dve vrste
raCunsk.ih pritisaka t.la; !'_9-Chl!.l.§k~.. ~.~¥, tla pravolinijskog,
9_~1:'-~~i_:i_j_~!l.9-9:._~q!?.~.:!-~.~, i
raCunski pri tisak· tla krivolinij skog,
taCnijeg oblika. Prvi pravolinijski sluZi ..~.a up~~~~_j_i_va_':1~~- ~".1
-~ZV?]:j_~~ -~i_t,;_~9j.m_a, a u nedostatku taCnijeg, i za dimen-
zionisanje temelja. _!-~ivolinij§~! .J?!'.11;:-!-.~.S::.:i:_~~-!~ sl.uZe prven-
stveno _za taCnije odredjivanje statiCkih uticaja Q i M, za
dimenzionisanje
- - ··-- •'
temeljne konstrukcije.

PodruCje .plitkog, povrSinskog fundiranja je bogato teorijskim

radovima, i joS se prouCavae

RACUNSKI PRIMER

Fundiranje stuba hale, povrSinsko fundiranje

Za armirani beotnski stub neke hale projektovati tenLelj e Di-

menzije stuba i optereCenja SU sledeCa

maxv = 2869,0 kN

M = 900,0 kNm
w = -+ 40,0 kN

K = + 20,0 kN

minv = 2000,0 kN
M = 700' 0 kNm
w = -+ 30,0 kN
K = 0
 121

PopreCni presek stuba je a xb = O,Sxl,O m. Najve6a dubina fun-

0 0
diranja je
tmax = 4,0 m
Zaprerninska teZina tla iznad vode
v je 18,0 kN/m 3 a ispod 10,0 kN/m 3 •
M GraniCni pritisak tla je
: K:_:____:sjJ=·1::-0,0 2
pgr = 1200,0 kN/m

:w Deformacijski parametri tla su

~ G E0 = 30 000 kN/m 2
!0,0 v = 0,30
i,,...,,..,,,. ~:::-
Sopstvena teZina stuba
,• I • I ' J

G = o,s.1,o.10,s.2s,o

t?,1, I~·;'w = 131,0 kN

- Glavno optereCenje stuba na koti

w donje ivice stuba su V i M.

- Dopunsko optereCenje je w (vetar)

i K (koii:enje).
- najve6e glavno
maxN = 2869,0+131,0
= 3000,0 kN
M = 900,0 kNm
- Najmanje glavno

minN = 2131,0 kN
M = 700,0 kNm

Dimenzije temelja odredjujemo za glavno optereCenje, a pritiske

tla proveravamo za sluCaj delovanja i dopunskog optere6enja.
Za vezu izrnedju stuba i temelja usvojil(lo armirani betonski jas-
tuk.
- prepusti 1 visina jastuka
 122

bj = hj = a (kra6a strana stuba)

0
- stiln da l:ude zadovoljeno
min 0,30
bj = hj = max 0,50 m

- OVde se neCe ispitivati preseci iz-

medju stuba i jastuka, i jastuka i
N M !O,O temelja.
•" , I ) l.,,!""-·,"'·-,:sj::=
·.·- .. •· -0,5
..,....~_, Dimenzije jastuka su kao na skici
... !. •••'.··.

1 !K Ekstremna optereCenja na koti donje

ivice stuba biCe
2
±w
- najve6e
= 3000,0 kN
max N
M = 900,0 kNm
- OdgovarajuCe povremeno

0,5 1,0 0,5

!OO
,. ,,, ' ..... ... ,,...., .. ,, .... ,..,.....,
-0.S
'----1-·-·..... ~,5

0,5
• • 2
0,5 ' 1,5
0.5

2/J

H = K = + 20,0 kN
1
H = W = + 40,0 kN
2
 123

Ml =Mk = + 20,0.10,s = + 210,0 kNm

M2 = ~ = + 40,0.6,5 = + 260,0 kNin
- Najmanje
min N = 2000,0+131,0 ±-· 2131,0 kN
M = 700,0 Jo;Nm
Hl = O; Ml = 0
H2 = W=+ 30. 0 kN
M2 = = + 30,0.6,S = ±.195,0 kNm
~

Usvajamo temelj od nearmiranog betona. Dimenzije temelja odre-

djujemo probama.

- prva proba
- pretpostavimo dubinu fundiranja
t = 3,0 m"'
0

- Pot~ebna povrSina osnove temelja u I probi biCe

N
F pot = max (m2)
oPdoz-Pg

= 3000,0
~~---''-'-"''""-'..:....~~~

1/3.1200,0-3,0.15,0

__ 3000,0
- -_ 8 , 45 m2
400,0-45,0

- usvoji.tno odnos strana (LxB) osnove temelja, kao i

odnos (b xa ) strana stuba hale.
0 0

L bo 1,0 = 2,0
= =
B ao 0,5

F = 8,45 = L.B = 2. B.B

B = v 4,22 = 2,05 m'

- Za I probu usvajamo
BxL = 2,0.4,0 m ...
 124

2
FI= 2,0.4,0 = 8,0 m

EkscentriCni poloZaj temelja, u odnosu na teZiSte stuba, biCe

i,0,7 ' 2 ,o 1.. 1,3 L e =M

N' = 900,0
3000,0 = 0,30m'

r 1 T 1
U prvoj probi usvojimo
0,25
' 2fJ da je otpornost beto-
1,50
-1 na temelja takva, da
0?5
zadovoljava ad.nos vi-
40
sine prema prepustu
1,3 temelja 1,5:1,0.

- Iz skice se vidi da
' " ,,... . 0,5
,, ..... je najveCi prepust
f ~~. 0,5 b = l, 30 m.
... .
. .. .
,' .
0 .... .. - t= 3,0
...<$'.
·- - Potrebna visina
1' 5 '.':
...
. . 2,0
.' . N
temelja je
~v
...
ht=l,S.1,3=2,0m

l 2,0
1
l 2,0 l', - Dubina fundiranja
u I probi
1
t 1 '= h'+ h +ht
1
= o,s + 0,5 + 2,0
=3,0<4,0m ..

- IzraCunavanje pritisaka tla u naleZu6oj povrSini teme-

lja,
- vertikalno optere6enje
- na koti donje ivice stuba 3 000,GO kN
- jastuk -1,s.2,o.o,s.2s,o ,-/ 37,50
- nasip
~2,0.4,0-0,5.1,0).0,5+
+ (2,0.4,0-1,s.2,o) .o,s] .1a,o ,112,00
- temelj
2, o. 4,o (1,s. 14, o+o, s. 24 ,o) 264., 00

I:V =3 413,50 kN
I
 125

- Momenti
M = +900,0-3000,0.0,30 = 0 ,

- ekscentriCnost jastuka i nasipa nad temeljem

zanemarujemo.

- RaCunski pritisak tla

p - 3413 5
rac - 2,0.4,o = 426,0 kN/rn 2

- Odstupanje

A
il
= 400,0-426,0
460,0 .100 = .6,5%> 5%

- Druga proba

= 3413,5 = 8 ,45 m2
400,0

= L • B = 2 • B2

B = v' O,S.8,45 = 2,05 m'

- Usvaja se
B x L = 2,10 x 4,20 m'

- Vertikalno optereCenje
- korisno 3 .000,00 kN
- jasutk 37, 50
- nasip
[<2,1.4,2-0,S.l,O) .0,5 +
+ (2,1. 4,2-1,5. 2,0) .o ,5 ]·18,0 1.27 ,00
- ternelj
2,1.4,2(1,6.14,0+0,5.24,0) 302,00

max L v 11 = 3 466,50 kN

- RaCunski pritisak tla

 126

3466 5 2 2
p •
raC -- 2,1.4,2 = 392,0 kN/m < 400,0 kN/m

- odstupanje

A = 400-392 lOO = 2 % .<'.._ 5 %

-'-" 400

~ 0,8 I. 2,0
f 1 T 1
n,3

I I 1,s
0.3
2}

.,,..,,,,~, ,... .. ,,<1x,'?,~

, ,
. ' ,· . .' . .. ~ .
o,s .. . . t=3,1 <4,0m
0,3
-+-1-
. 2,1
1,6 : .: 'f..V .. .

' 1 1

- Pritisak tla za sluCaj delovanja totalnog optere6enja.

~ = + 40,0(6,0+3,.l) = + 364,0 kNm

MK=+ 20,0(10,0+3,l) =•=- +262,0 kNm

- Otporni rnomenat naleZuCe povrSine ternelja

1 2 3
wl = 6 4,2.2,l = 3,08 m
1
2
2 w2 = 61 2,1.4,2 = 6,18 m3
2,1
- NajveCi ugaoni pritisak tla

l 4,2
= 262
392 + 3 08 +
3·64
' Pmax 6;18
'
 127

= 392+85+59 = 536,0 kN/rn 2

- Dozvoljeni pritisak tla

1 1
Pdoz = Fs · Pgr"l,2 = z.1200.1,2
2
= 720,0 kN/rn > 536,0 kN/m 2

- Najmanji mogu6i pritisak tla bice

- Normalna sila
- N min 2 131,00 kN
- jastuk 37,50
- nasip 127,00
- temelj 302,00

min~ v = 2 597,50 kN

=418 1 p2 =S39
±K 5.

, I~ ~(539+396)=467 kN/m2
333
~ 2
._w- 2
• • I
•
p = 248 5
3 p4 =396

0,8 2,0 1,4 P5 = ( 467-333) H +333

"
,
' •, , •
'
. ,. .... ,., ,,
.. . '
= 90+333 = 423

' •
1,0 ' '
- ' ' ' ' . ' '

0,5 ' .

--
'

0,3
'"""'
~

1,6 - ~-
h1=2,10m '
'
.,
'

I 5
333 t 467
Ps
t
 128

- Momenti
M = + 700,0 - (2 131,0+37,5).0,30 +
+ 30,0.9,l
~ + 700,0-650,0:!:_273,0
~ + S0·,0+273,0
= + 323,0 kNm

- Pritisci tla
2597 1 5 323,0
= 8,8 6,18
= 295,0-52,0 = 243,0 kN/m 2 > 0

- Cdredjivanje kvaliteta, otpornosti (MB) betona temelja.

- Za presek (5-5) ispred jastuka

0 5 =0,s.1,4.423 ,o. 2, i+o ,s.1.,4. 467 ,a .2, 1-
- l,.4.2,1(1,6.14,0+0,5.24,0+l,0.18,0)
= 625,0+687,0-154,0 = 1158,0 kN

= 292,0+640,0-108,0 = 824,0 kNm

- Napon za·tezan·j·a u betonu temelja, u preseku 5-5

= -1-"'M'--2-
6.B.ht
~ !-o· /)k
- Potrebna otpornost betona bi6e

240.M 240.824~0 = 21400

= =
B.ht 2,1.2,1

- Odgovara
MB 21,4 (MPa)
- Usvaja se
MB 20
- Sleganje temelja.
Podjirno od pretpostavke da je temelj krut, a tlo homo-
 129

geno. Sleganje izraCunavamo za centriCno raCunsko optereCe-

rtje temelja.

2
s =E (1-v ) .i' K
,,,-
o V F
L
ii = 2,0--k= O; 86

2
l-0,3 = 0,91

P = (prac - 11. t) .F
= [392,0-(1,5.18,0+l,6.10,0) J .2,1.4,2
= (392,0-43,0) .8,8 = 349,0.8,8
= 3070,0 kN
0,91.3070.0,86
s - = 2790,0 . 0,86 = 0,027 m'
30 OOO·V'8,8 89 000,0

za proveru konstrukcije nad temeljem usvaja se

s = 0,75.2,70 = 2,0 cm
- CrteZe temelja od nearrniranog betona (MB 20} za stub hale.

'0,8 • 1,0 0,5 1,4 '

1 !O 0
' 0-5 . .. .• '.r--'-<1--J.-'o'
. .. , ,.,, ,~ "'','tl'•-
:'"'!''' ·. • .' ... .
I ~)o ... .'
0·5 . :....-1--.1--.1..'---..;
. . .. :• . . • -
..
1:·~ .~
....·
.
- .
'.-'-'4--'-'-. . •
0,5 , . .. ,,,, .
' .
2,1
1,6
. .....·.
-:...,.
0,3
•
-..,._. '
- -._-- -
_3)~4P

~4
"

2,1 21

4,2

03
. L '
'.
u,J
""
0,5 1,5 2 ,1
1.0,5
0,3

*
 III. DUBOKO FUND!RANJE

U prirodi Cesto sreCemo tak.av raspored slojeva u tlu, da su

gornji slojevi tla mal_e otpornosti, a ispod njih su slojevi
veCe otpornosti. Kada kaZemo za neko tlo da je male otpornosti
za potrebe fundiranja, tada se misli da je ono heterogenog sa-
stava, male nosivosti, velike stiSljivosti i sl. ovakvo tlo
je obiCno natopljeno i vodom. Tlo male otpornosti je nesigur-
na podloga naSih temelja. Za sluCaj povrSinskog fundiranja
u ovakvom tlu, temelji bi bili velikih dimenzija osnove; ima-
li bi velika sleganja, koja mogu biti dugotrajna i neravnomer-
na.

U ovakvim sluCajevima sa temeljima prolazimo kroz slojeve ma-

le otpornosti, i optereCenj.a temelja predajemo donjim, otpor-
nijim slojevima. UobiCajeni naziv ovakvog fundiranja je ~ubo­
ko ili indirektno fundiranje, a naziva se i posredno fundira-
nje.

Duboko fundiranje delimo u dve velike grupe:

r~.:." duboki masivni ternelji, i
- fundiranje na Sipovima.
U grupu dubokih masivnih temelja dolazi fundiranje u dobokim
podgradama, fundiranje na bunarima, i fundiranje na kesonim.a.
Duboki masivni temelji prenose optereCenja kroz gornje sloje-
ve male otpornosti u donje slojeve tla ve6e otpornosti, ele-
mentima relativno velikih popreCnih preseka. Ovi elernenti su
takvi da Covek moZe po potrebi da radi u tlu, a ugradjuju se
u tlo specijalnim postupcima.

Sipovi su, medjutim, niz Stapastih elemenata, koji su u temelju

vert·i·kalni, kosi ili kombinovano, a kroz koje se prenose sile
sa objekta u dublje slojeve tla ve6e otpornosti. Grade se bez
 131

.potrebe Covekovog direktnog rada u tlu. ~ipovi se Cesto koriste

u fundiranju. O vrstana Sipova, 1 naCinima njihovog gradjenja,
daCe se iscrpan prikaz u nezavisnom poglavlju.

FUNDIRANJE NA BUNARIMA
Bunari su delovi buduCih masivnih temelja kojima se ovi temelji
grade. Oni su oSupljene konstruk-
cije, koje se grade na koti tere-
na, pa se kopanjem tla kroz njiho-
ve Supljine spuStaju u tlo do po-
trebne dubine. Za vreme njihovog
spuStanja kroz tlo zidovi bunara
Sti te i skop od zaruSavanja okolnog .
tla. Posle apuStanja bunara na po-
trebnu dubinu oni po staju sastav-
ni dee ternelja. Kada su ·ovakve kon-
str1lkcije kruZne osnove, onda im
1 odgovara naziv bunar. Medjutim,
kada su u osnovi, kvadratnog, pra-
vougaonog, i l i delimiCno i zakrivljeqog oblika, nazivaju se

3 1
3
~ " 8
' '2
' d

D l
1
L l1
al bl

a) PopreCni preaek bunara; b) poprei5ni presek

aanduka bez d·na. 1-obodni zid; 2-pregradni zid;
3-Bupljina.
sanduci bez dna. UobiCajene dimenzije osnove su im od oko 2,0
 -·--
132

do preko 10,0 m.

Oblici osnove ovakvih konstrukcija, odnosno da li 6e se usvo-

jiti jedan bunar, viSe bunara, ili sanduk bez dna, zavisi, od
oblika konstrukcije nad temeljem (stub, zid. Zid traZi izdu-
Zenu osnovu temelja), od optere6enja.nad temeljem (u pravcu
horizontalne sile i momenta savijanja temelji imaju izduZene
naleZu6e povrSine) i sl. Sto se tiCe ugradjivanja u tlo lakSe
je u tlo ukopavanjem spustiti kruZnu (bunar) nego pravougaonu
osnovu (sanduk bez dna).

Kada se bunari koriste za temelje, njihov preCnik zavisi i od

R R
."
"'
..
t ( 1} ' ... . . .'
'
',
- ..
'

·~~~
(2)·,·.•
.-
..•

/
'
'- '-

D< D>
otpornosti podloge. Ukoliko su nose6i slojevi tla ve6e otpor-
nosti, koristimo ve6i broj bunara manjeg preCnika, i obratno.
Prema naCinu ugradjivanja bunara, odnosno sanduka bez dna u
tlo, moZemo ih .podeliti u klasiCne i maSinskim putem gradjene.
KlasiCni se grade na terenu pa se spuStaju kroz tlo, a ovi
drugi se grade specijalnim maSinama direktno u tlu.
 133

KlasiOni bunari silaze u tlo na taj naCfn, Sto savladjuju ot-

pore prodiranju u tlo, svojom
0/2 I teZinom. Mehanizam silaZenja
I
1
1 .,.....
bunara u tlo sastoji se u sle-
de6em. U fazi mirovanja, labi-
I G

'
" '
fr·:" lne ravnoteZe, postoji jedna-

I -. - kost G =T + s (kN/m'),

......
1ill
'. gde SU
t:. t -- ->:· "

•..
:liliJi
.- ,- ..
G - teZina bunara,
T - Otpor trenja po omo-
Pvu ~ . J Pvs
taCu bunara
fs S - otpor osnove obodnog
zida,
Pvu i Pvs - vertikalni pritisci, teZina tla, sa unutraSnje
odnosno spoljne strane zida bunara.

Iskopom tla u Supljini bunara za dubinu £::,, t ,. smanjuje se pri-

tisak Pvu 1 dolazi do preoptere6enja tla pod baZom zida.
Sila s dobija graniCnu vrednost i prestaje da bude otpor pro-
diranju bunara naniZe .• Tlo pod zidom se plasti.fikuje, gnjeCi
se prema spoljnoj strani bunara a istiskuje se u Supljinu bu-
nara, i bunar kre6e naniZe.

,, Iz pr·ednjeg se vidi da obodni zid bunara ima slede6u ulogu.

~titi iskoE, ~2-!eCava zaruSav.an.~ okolnog tla u iskop, svojom
!~~~~om omogu6uj~1!9._~adjiv~j? bunara u tlo, i sastavni je
4~? temeli~·Punjenjem Supljine bunara ispunom, ispuna i zid
bunara postaju masivan temelj.

Bunari se koriste u fundiranju uglavnom, kada u tlu ima i pod-

zemne vode, i kada je tlo takvog sastava da se moZe kopati. U
tlu nema velikih samaca, proslojaka stene i drugih prepreka.
Tlo se kopa iz Supl_jina uz paralelno crpenje vode~u suvo, ili
podvodno, Ste zavisi najviSe od priliva podzemne vode, odnosno
od sigurnosti da crpenjem vode ne dodje do unutraSnje erozije
 134

tla, iznoSenja sitnih Cestica iz tla.

Tei!ko6e gradjenja temelja primenom klasiCnih bunara, sastoje

-==-
it___,___
d
9

' Of ' I ., - -. 1'

' 8
• • "W>J.
~- I. --... . '
. ,
h .. 1~~: I :. 7~
t
1 •.. ._: ~
i-··: ... .
.•
3 ..., . 11
, 5 • . •.
, ( 1)
6

. . ..... .
( 2)
·7:. .:•. ,
. •
•

2 d
D
( B,L )

1. ~bodni zid; 2-i5elii5ni noZ; 21-anker noZa;1 3:._spoljni

nag~b ( 20:1); 4-razoreno, nasuto tlo· 5-betonska is-
puna .(~a sluCaj iskopa u suvom); 6-bet~nski Cep (pod-
vodn~ ~skop); ?-~ljunCana ispuna; 8-a. betonska ploi5a;
9-siobodna mlazn~aa; 10-mlaznica u zidu· 11-mlaznicaom
razoreno tlo; 12-iskop bagerom. ~

se u tome, Sto se javlja ~~!J:~? trenj~ izmedju obodnih zidova

i okolnog tla. Zbog prednjeg se mora, izmedju ostalog, obra-
titi pa~nja 1 na oblik poprecnog preseka obodnih zidova ovih
konstrukcija.

Spoljni nagib, zakoSenje obodnog zida sluZi da bi se konstruk.~

cija bunara, odnosno sanduka, lak.Se spustila, ugradila u tlo.
U razorenom, nasutom, nekonsolidovanoro tlu manje je trenje u
 135

gde SU
E - boCni potisak tla, a
¢ - ugao unutraSnjeg t;enja tla
- tlu razorene strukture smanjuje se ugao unutraSnjeg
trenja

eeliCni noZ sluZi za lakSe razaranje, seCenje tla, a donekle

i za zaStitu betona zida od oSteCenje, pri nailaSku na prep-
reke (samci isl.).

Debljina zida d se kreCe od 0,20 do preko 2,0 rn, Sto zavisi od

veliCine bunara, Zelimo da je Sto teZi, da lakSe savlada tre-
nje. Ukoliko je _i!~ni~_izmedju okolnog tla i zida bunara ye..G~_

94 nj~gov~- t_e_Zine
T > G
?unar stan~, "zaglavi" se u tlu.

Kake savladati ovo trenje?

Najefikasnije je upotrebi ti . mlazn_;!.9~-~
. Kroz odgovaraju6e cevi
ubrizgavamo vodu u tlo, razaramo mu strukturu, smanjujemo tre-
nje (.@__;_) . Mlaznice su ,ne_za,_yis_~~ metalne cevi, .ili su to ce-
vi -~gradjene u betc.insk,i,. :?;.id. bunara. Primena mlaznice je naro-
Cito efikasna u nevezanom tlu. Cestica razorene strukture tla
lebdi u vodenoj struji mlaznice {¢ = 0). Manje efikasno sred-
stvo je ~anoSenje ter~ta na bunar, a smanjenje trenja se moZe
postiCi i spoljnim otkopom, podvodnim bagerovanjem.

je pokuSati trenje u tlu, po obimu zida bunara, savla-

<;>:p~sn_o

dati E2Ye_~.~ni~ __iskopo!l\. Dolazi do nekonstrolisanog odronjava-

nja okolnog tla, koje iskopom iznosimo. U nekom momentu iscr-
pi se otpornost smicanja u tlu, u preseku 5-5, bunar naglo
prodire u tlo, i obiCno se iskrivi.

Za vreme podvodnog iskopa, naroCito u nevezanom tlu, potret•no

 136

je da je nivo vode u bunaru bar na nivou vode u okolnom tlu,

T'
~ .......

E/:
.. /
•. - G

~(·{~ =
'. ~
•.
·-, .
•
--
• , '• 4
••
•I

' •.- ..
II::.,;:._ ... . -
.- ,. . r • "

a poZeljno je da je i viSi.

ukoliko se javi -AH, dolazi do kretanja vode ka Supljini bu-

.. '
-
.... - . ·,
-·
-
....
. ,',

' ' 14- I ••

'' ' .
...
_..,__:...::::-• •

~ .. -~H
f'
-- .
1 - ' .'
.'
'
" ,
.. /

bunara, voda iznosi iz tla sitne Cestice 1 a moZe doCi i do pro-

lorna dna iskopa (Veda unese zemljiSte dna ~ Supljinu bunara,
i bunar nekontrolisano prodire u tlo) • Ukoliko i ne dodje do
proloma dna, poveCava se poroznost tla.

Jup.}.jine bunara se najCeSCe ispunjavaju neaxpiirarij,,m_ l;>eto_poII).,

bilo u suvom, ili podvodno. Za sluCaj veCih konstrukcija bu-
nara, odnosno sanduka, nije ekonomski opravdano celu Supljinu
bunara popunjavati betonom. ave Supljine se mogu delimiCno
 137

ispuniti Sljunkom ili peskom. Medjutim, u ovakvim sluCajevirna

obavezno je gradjenje Cepa, u suvom i l i , podvodnorn, i gornje
betonske ploCe.

ReCeno je da se u novije vreme pojavila maSinska oprema, ko-

jom se mogu bunari i sanduci bez dna graditi direktno u tlu,
u njihovom projektovanOm poloZaju. ZnaCi bunari, ili drugi ne-
zavisni oblici rnasivnih temelja, mogu se graditi opremorn za
gradjenje nekih vrsta Sipova. PreCnici ovakvih betonskih Si-
pova mogu da budu 1,0 do 2,0 m pa i viSe, Sto odgovara preC-
nicima bunara manjih dimenzija.

Bila po kom postupku da se grade nezavisni bunari, oni se me-

djusobno povezuju gredom, odnosno ploCom dovoljne krutosti,
Cime se dobija Zeljeni rnasivni temelj.

Sanduci se grade maSinskim putem direktno u tlu u lamelama.

To je postupak kopanja rova u tlu, kod koga se iskop Stiti od
zaruSavanja teCnoSCu, isplakom,
meSavinom vode i gline. Kopaju
se n:aizmeniCne lame le, speci-
d jalnom opremom i postupkom, Ci-
B
me se dobija osnova projekto-
l vanog sanduka. Povezivan.jem
.-W-+
l
1
L l
1
nezavisnih lamela armiranom
betonskom veznom gredorn ili
ploCom, dobija se Zeljena ce-
lina.
Iz prednjih izlaganja se vidi, da klasiCne bunare i sanduke
bez dna treba dimenzionisati, za sluCaj u fazi gradjenja, i za
sluCa_j u fazi gotovog temelja. U fazi gradjenja bunari i san-
duci sluZe kao zaStita iskopa, znaCi, obodni zidovi su im op-
tereCeni boCnim pritiscima tla i prit_iscima vode, ukoliko se
kopa u suvom.

UobiCajeni oblik optereCenja, sa_kojim se raCunaju zidovi buna-

ra i sanduka dat je na skici. Posmatramo sluCaj kada postoji
 138

i slobodna voda, voda iznad dna. Merodavna faza spuStanja buna-

ra, odnosno sanduka, za proraCun njihovih obodnih zidova, je

"' ' '

' -. . , ' "
. ,, ~·f-+-'d 4
~

- ......., -

.
. . .' ..
., ll,Om 3 '
t
• ( 1)
a Pw

1-0bodni zid; 2-annirana betonska zavesa; 3-Supljina;

4-Zamela.

sluCaj kada su spuSteni na projektovanu dubinu. Pretpostavimo

da se kopa u suvom, voda se crpi. Od priliva slobodne vode u
Supljinu bunara Stiti nas armirana betonska zavesa. {Posle
gradjenja objekta nad bunarom zavesa se ruSi). DimenzioniSe se
lamela visine 1,0 m. za sluCaj simetriCnog optere6enja prste-
nastog iseCka bunara, popreCni presek prstena optereCen je nor-

Pw
Pa

al

a) SimetriCno; b) nesimetriCno optere6enje.

 139

malnom silom (N). Napon u betonu je

6' = N (kN/rn2 )
F

0 Ako usvojimo da je posmatrani prsten op-

tereCen nesimetriCnim optereCenjeffi, pre-
sek je optere6en normalnom silom {N} i
1,0m
momentorn savijanja (M), koji savija oko
ose 0-0. Napon u betonu je

Ovi naponi su obiCno u zoni malog ekscen-

triciteta. UobiCajeno je da se zid bunara armira dvostranorn
~.

armaturom. Jedna mreZa sa spoljne, a druga sa unutraSnje stra-

ne zida.

Pa
Pw
0

B 1,0 m

l
l
l
l
l
j
Kod sanduka je posmatrana iseCena lamela zatvoreni ram. Ova-
kav ram raCunamo sa simetriCnim (redje nesi..metriCnim) optere-
Cenjem. Merodavni preseci rama su optereCeni normalnim silama
{N) i momentima savijanja (M), koji savijaju oko ose 0-0.
Iz skice se vidi, da pregradni zid smanjuje statiCke uticaje
u obodnom zidu sanduka. Dimenz.ionisanje zidova sanduka je u
svemu po principima teorije armiranog betona.

Ranije je veC reCeno da se bunari i sanduci, poSto se ukopaju

u tlo na potrebnu dubinu, ispunjavaju ispunom, Cime se dobija
 140

ju masivni temelji. Bilo po kom postupku da se grade bunari,

ili njima sliCni duboki masivni temelji, pobiC~_je!.l,:i. ~aC_in_.pro-

.raCµn~ pritisak_a_ ~la ___pod njihovim osnoyama je slede6i. Ukupno

:<?Pt~r.eC_~~j~
objekta nad bunarima, razlaZemo _11,a pojedine .P~p~­
re. IzraCunavamo~pr_:i:tisak. tla _pod najoptere6enijiIJt bunarom, u
cilju njegovog uporedjivanja sa dozvoljenim. TraZirno._pritisak
tla i pod najl'l).anj_e _opteX'e¢'en1:,m bunarom, zbog __ moguCnosti pojave
napona zatezanj_a u naleZuCoj povrSini toga bunara. Iz prednjeg
se vidi da se kod bunara raCuna da se sve optereCenje u tlo . . .

prenosi ~amo horizontal~im ?aleZu6irn poyr~~nama bunara.

4
ttW v
__.,._ --v
-,-
~-
'\3 -""-- . . '
I
I
I '" . " . .
1

2/
'
hst

.. , '
;
. .'
.' I I .. . .- -
'.
L . ht
t •. :.J· .. . . ..
•
. ( 11 -' --
•., • •

, 1 2

4 s
1-Stub; 2-bunar; 3-razmak izmedju bunara (min 0,50.DJ; 4-a.
betonska zavesa nad bunaPOm; 5-zaStitni zid, talpe. Pod z~B­
titom zavese i talpi gradi se stub nad bunarima.

Usvaja se da je tlo oko bunara poreme6ene strukture, kao posle-

dica ukopavanja bunara u tlo, pa bo~_!l~___FovrSine~.- bunara ne uk-
 141

.lj_uCujemo da __ t~~njem pr£'.~~im_aju___ de9 _.~rtik.;1._~nog opte_r~Cen_j~-- sa

objekta.

Posmatrajmo jedan reCni mostovski stub fundiran na bunarima.

U temelju stuba su dva bunara. Na koti gornje ivice stuba de-
luje s lede6e optere6enje

Vmax' i odgovaraju6e + k i + w, i

Vmin, i odgovaraju6e + K i + w.

Os.,,_, l je u pravcu delovanja sile k' (koCenje), a os,,2 u pravcu

delovanja sile W (vetar).

_ M2 M2
L
+-
L
I.
1 2
~Ni !:.M1
!VJ

-
0

Uticaji na "koti gornje ivice bunara su kao na skici.

U LN ulazi zadato optere6enje v, i teZina stuba G5 , vodeCi

raCuna a vodostaju. Uticaji ± K, .±. W i + M se krutoSCu stuba
1
rasporedjuju podjednako na bunare. Momenat + M2 se pretvara u
spreq, u vertik.alno optereCenje stuba. Na koti fundiranja ne-
kog ad bunara javljaju se uticaji kao na skici (Sa n je oz-
naCen broj bunara u temeiju). U ver'tikalno optere.Cenje ulazi
 142

Momenti imaju vrednosti

• .L.w (kNm)
+..l..·K
- n
-n
1

Horizontalne sile na koti

fundiranja su
:!:_ H 1 i ~ H2

Za sluCaj kruZne osnove

moZemo momente, odnosno
horizontalne sile sabrati
vektorski.
0
+ ~ = VM~ + M~ (kNm)

+ H2 (kN)
2

Karakteristike naleZuCe povrSine su

F = 0, 25 • D 2 • -U. (m2)

l 3 -
W = 32·D · U.
pritisci tla bice

=-:E v + ~
F - W

Sila HR hoCe da smakne temelj, i proverava se sigurnost na

smicanje bunara.

Na kraju treba reCi, da kada u jednorn temelju gradimo viSe

klasiCnih bunara, treba ih spuStati paralelno, poSto postoji
opasnost da onaj koji se kasnije spuSta pridje onome koji je
veC spuSten.
 143

Sanduk bez dna, kao masivan temelj, raCuna se po principima

+_W

:!: K

proraCuna temelja povrSinskog fundiranja. Ukupno vertikalno

optereCenje je
L. V = V + Gst + Gt (kN)
moment!

pritisci tla

:l:: V Ml
-F- + -
- W
1

NajveCi pritisak uporedjuj¢mo sa dozvoljenim, a.najmanji tre-

ba da je veCi od nule, to jest da u naleZu6oj povrSini teme-
lja nema zatezanja.

Horizontalne sile primamo trenjem u naleZuCoj povrSini temelja,

sa odgovarajuCim faktoram sigurnosti (F 5 ~ 1,5).
 144
' ·------ --~.

IFUNDIRANJE NA KESQNIMA
,I_____---·------ -- --·--·-··· ---------~---_._

Fundiranje na kesonima pripada poglavlju dubokih masivnih te-

melja. OVaj naCin rad.a se koristi kada se temelji ili neki
drugi ob~ekti moraju ukopati u tlo u kome ima i vode i kada
u tlu ima prepreka, starih temelja, velikih samaca, proslojaka
stena, poruSene mostovske konstrukcije, potopljenih brodova i
sliCno, ili se tlo teSko kopa, ne mogu da se primene drugi na-
Cini fundiranja.

Keson je najCeS6e armirana betonska konstrukcija, koja _11!!,i!._ _ :t_~.::-.

__ y~~icu i b<_?q~__ zidove. Keson nema dna, donje ploCe. On se preko
boCnih zidova oslanja na tlo. Supljina takve konstrukcije" se
naziva komora kesona. Komara kesona je mesto, prostor u kome,
pod odredjenim uslovima,moZe da radi Covek. Kopanjem tla ~ po-
druCju boCnih zidova kesona, keson se kreCe kroz tlo naniZe.
Paralelno sa spuStanjem kesona gradi se konstruk.cija nad keso-
nom. Posle spuStanja kesona na potrebnu dubinu, komora kesona
se ispunjava, najCeSC:e nearmiranim betonom, i k.eson postaje
masivan temelj.

Kada se keson nadje u ·tlu ispod nivoa podzemne vode tada se u

komoru kesona utiskuje vazduh pod pritiskom. Formira se vaz-
duSni jastuk koji iz komore kesona istiskuje vodu. Voda otiCe
u okolno tlo ispod donjih ivica boCnih zidova kesona. OVakvim
postupkom rada dobija se suva, prirodno vlaZna komora kesona,
prostorija Cije je dno vidna _povrSina tla. Zbog primene vazduha
pod pritiskom ovaj nac1·n fundiranja se naziva i pneumatiCno
fundiranje.

Veza sa komorom kesona se obavlja kroz aparaturu za pneuma-

tiCki rad, koja je cevima za prolaz vezana· za komoru kesona.
Kroz aparaturu za pneumatiCki rad, cevi za prolaz i komoru ke-
sona obavljaju se sva kretanja i transporti. KreCu se radnici,
iznosi se iskopano zemljiSte, unosi se beton i sl.

U sastav pnewnatiCkog, kesonskog fundiranja dolaze slede6i os-

 .:.45

novni elernenti, oprema. -,. ··::::- :-esorska stanica, aparatura za

kesonski rad i keson.

Na skici je dat Sematgki prikaz kesonskog rada pri gradjenju

stuba nekog mosta.

-P---15

16
2
4
13
, ... ~ '

- ~ .' -
14
.. ·.
-.
,
'

1-Kompresoraka atanica; 2-rezervoar za vazduh; 3-filter za vaz-

duh; 4-cevovod od metalnih cevi. Dovod vazduha pod pr>itiskom;
5-savitljivi deo aevovoda; 6-cevovod kroz objekat nad kesonom;
7-keson; 8-aparatU!'a za pnewnatiCki rad; 9-cevi za prolaz; 10-
komora kesona; 11-objekat nad kesonom; 12-visina vodenog Btuba;
13-deo obJ"ekta nad vodom; 14-prilazna skela.; 15-pretkomora, me-
sto za ulazak i izlazak radnika; 16-komora za iznoBen;je zemlje;
17-komora za unoSenje betona; 18-vitao CeliCnog uZeta; 19-dovod
vazduha u komoru kesona; 20-odvog viBk~ vazduha.
 146

Vazduh pod pritiskom istiskuje iz komore kesona vodu, i u

njoj radnici rade u suvom. Potkopavanjern boCnih zidova keso-
na, keson svojom teZihom; i te-
Zinom objekta nad kesonorn savla-
djuje otpore i silazi naniZe. U
fazi mirovanja boCni zidovi ke-
sona su utisnuti u tlo za dubinu
~ t, kako je to prikazano na
skici. Kada Zelimo da pokrenemo
keson, otkopavamo jezgro osnove,
'a zatim se kopa uz boCni zid ke-
sona.

Dolazi do sloma tla pod noZem ke-

1-I faza iskopa. KB.son sona. TeZina (G) savlada sile ot-
miruje; 2-II faza iskopa.
Keson se spu8ta; 3-otkop pora (S, Ti L), i keson kre6e na-
uz zid; 4-slom tla. niZe. Kada se javi nejednakost
T+S+L>G
gde SU
T - trenje po spoljnoj povrSini kesona i konstrukcije
nad kesonom,
S - Sile otpora tla pod obimnim zidovima kesona,
L - VazduSni jastuk, i
G - teZina kesona i konstrukcije nad kesonom.

ZnaCi, kada su Q.'\;::RQX:i...ll.®j. od teZina, gravitacionih sila,

------.
_ ~e-~ori_ se ne kreCe, ~.r:uj_e. _u ovakvim sluC~jevima smanjujemo
kontrolisano, kratkotrajno, pritisak u komori kesona, vazduS-
ni jastuk {L), i keson polako silazi naniZe.

Kesonski rad nije humah. Covek radi pod poviSenim vazduSnim

pritiskom. Vodeni stub visine 10 metara daje poviSeni vazduS-
ni pritisak na Covekovo telo od 0,10 MPa (1,0 AtJn). Pneuma-
tiCkim, kesonskim radom moZemo temelj objekta ukopati u tlo
30 do 35 metara ispod nivoa vode. Od dubine vode, visine vo-
denog stuba, zavisi duZina r~dnog vremena u komori kesona.
UlaZenje i izlaZenje iz aparat 1 ~r.1 za pneumatiCki rad mora bi-
ti postepeno. Prolaz se obavlj;,. -~-roz specijalnu pretkomoru.
Prednje je propisano i propis:'i.rJ.a za ovu vr.stu raO.ova. Ovde
je dat izvod iz propisanog radnog vremena u kesonskorn fun-
diranju.

Visina
Vreme Vreme Efektivno Ukupno
vodenog ulaska izlaska radno vreme
stuba (minuta) (minuta) vreme (casova)
(Minuta)
(m)

10 10 15 455 8
20 20 40 300 6
30 30 80 130 4

Iz prednjeg proizlazi da je ovo skup rad.

Izneta tablica radnog vremena vaZi i za rad gnjuraca. Gnjur-

ci su radnici, koji u specijalnom gnjuraCkom odelu silaze pod
voa11 i aba-;J")'afU::P.PkB::i~~~y~~~--VaZduh za· disanje· dobij-a-ju pri-
kljuCnim gumenim crevom, iz pumpe za vazduh koju ruCno pokre-
Cu njegovi pomoCnici. Gnjurac se sporazumeva sa svojim odgo-
vornim saradnikom iznad vode telefonom il'i ugovorenim znaci-
ma (trzanjem konopca). Gnjurac ima teSke cipele (sa olo~im
djonom), koje ga pod vodom odrZavaju u vertikalnom poloZaju.
Tonjenje i isplivavanje postiZu na ta·j naCin, Ste u svoje gu-
mirano odelo upuStaju veCu ili manju koliCinu vazduha (kao
riba, ili podmornica).
'

Rad gnjuraca·u1vodi sastoji se u vidu manjih intervencija. R.azna

pribliZna merenja, kontrola otkopa ili nasipanja, kontrola po-
loZaja nekog objekta ili e·lementa, neka odvezivanja ili pri-
vezivanja, bilo kakvo lakSe pridrZavanje (mlaznica isl.),
manji zemljani radovi (ne~to otkopati ili zatrpati) i sl.
 148

Za pneumatiCki i gnuraCki rad lekarski se odabiru mladi, zdra-

vi ljudi. Ukoliko se ne bi pridrZavali propisanog vremena u-
laska i izlaska iz kesona, moZemo oboleti od kesonske, de-
kompresivne bolesti. Zbog naglog izlaska na normalni atmos-
ferski pri tisak u Covekovom organizmu ostaju neoslobodjeni
mehuriCi azota. Na normalnom vazduSnom pritisku ovi mehuriCi
se ~ire i izazivaju belove. Uk.alike su rnehuriCi u miSi6nom
tkivu bolovi su manji, a ve6i su u koliko su zaostali u zglo-
bovima. U srCanom tkivu su svakako i opasniji. Prva pomoC bo-
lesniku oboleiom od kesonske bolesti sastoji se u tome, Sta
ga treba ponovo vratiti u aparaturu za pneumatiCki rad (na
gradiliStima veCih kesonskih radova postoje specijalne, sa-
nitetske aparature). Organizam obolelog Coveka ponovo se pod-
vrgava poviSenom vazduSnorn pritisku, a zatim se pritisak po-
lako i postepeno smanjuje do normalnog, atrnosferskog. Ovakvirn
postupkom organizam bolesnika se krvotokom i pluCima osloba-
dja poviSenog pritiska vazduha. Na mestu velikih, a naroCito
dubokih kesonskih radova obavezno je stalno prisustvo leka-
ra. Na manjim gradiliStima, i pliCim dubinama ukopavanja pod
vodu, obavezna. je sigurna organizacija eventualne lekarske
pornoCi.

Paralelno sa iskopom i spuStanjem kesona, nad kesonom se be-

tonira projektovana konstrukcija. Deo ove konstrukcije treba
da je uvek dovoljno visok iznad vode. U toku -ukopavanja keso-
na u dno, potrebno je zasipati teren oko kesona, Cime se sp-
reCava nekontrolisano odronjavanje okolnog tla, i obezbedju-
je vertikalno spuStanje kesona.

Kesoni se grade,uglavnom 1 od armiranog betona i od Celika. Od

Celika, kao lirnene konstrukcije kada Zelirno da su Sto lak.Si,
da bi ih lakSe doprernili do mesta gde je to predvidjeno. Ako
je voda ispod kote terena keson se betonira na poravnatoj po-
dlozi, a kada je dubina vode 5-6 metara gradimo veStaCko os-
trvo i na njemu keson. Kada je dubina vode veCa koriSte se
tankozidni armirani betonski ili CeliCni kesoni. Oni se gra-
 149

de obiCno na obali, pa se prevlaCe plivanjem do iznad mesta

gde se spuStaju kroz vodu na dno. SpuStaju se na taj naCJ.n,
1

8 4
7
• •

1- 1
.I
·--. .. ,.
, ..... ,. ,, ... .....-
, ...........
, ' ; : ' . ; , --
- . ' .- - , "

1-Keson; 2-oSupl;jenJ·e kesona; 3-deo f.onstrukciJ·e nad kesonom·

4-CeliCna traka; 5-hid:rauliCka dizalica; 6-CeliCna konstrukci-
ja, podvlaka; 7-pl,ovni objekat, Slep; 8-skela.

Ste ih ~ridrZavamo CeliCnim pantljikama, trakama, i postepe-

no spuStamo kroz vodu, uz istovremeno betoniranje oSupljenih
delova kesona i konstrukcije nad kesonom. CeliCne trake pri-
drZavaju hidrauliCne dizalice, preko odgovarajuCih CeliCnih
nosaCa, podvlaka. Podvlake leZe na skelama, koje su oslo-
njene na plovne objekte, Slepove, ili na skele nad Sipovima
pobijenim u reCno dno.
 15()

PRIJEM POVREMEN?I\ llOR!ZONTALN!H OPTERECENJA BOCNIM

~OV~!NAMA DUBOK!H MASlVNIH TEMELJA

/ ~
Svi naSi temelji su u opStem sluCaju optere6eni nekom kosom
rezultantom (R), koja se na koti gornje ivice temelja moZe
razloZiti na komponente (V,M i H). OVo .zadato optere6enje te-
melj prima 1 prenosi u tlo, Nacin na koji ce temelj preneti
optereCenje u tlo zavisi od viSe faktora •. NaCina gradjenja,
vrste optereCenja, dimenzija temelja i vrste tla u koje je te-
melj ugradjen.
§to se tiCe naCina gradje-

'- -. ..
..... w... 0. :t:.". "... '
lli .. -,. ..
. . .. .
•
nja temelja, moZe se reCi
da se u veCini sluCajeva
tlo oko temelja poremeti,
t . ; . ht u toku njegovog gradj~nja.
-71''--.-.-J,: :·i~:·". .i,.:......-.,,,......., •...i_"~""- ..·-.,---~I'- PoremeCeno, odnosno nasu:.···

- rije da se konsoliduje,
pa i odatle proizilazi moguCnost prenoSenja nekih delova op-
to tlo moze brze ili spo-

tere6enja boCnim povrSinama temelja.

Rezuitanta (R), koja se preko temelja prenosi u tlo, Cesto u

sebi sadrZi i povremena optereCenja, koja mogu biti -i kratko-
trajna.

~tc se tiCe dimenzija temelja, one mogu biti razliCite. Pri

prouCavanju moguCnosti prijema povremenih optereCenja boCnim
povrSinama temelja, moguCnosti ukljeStenja temelja u tlo, mo-
Zerno reCi da su temelji plitki, duboki i veoma duboki.

Kod plitkih temelja treba oCekivati relativno velika pomera-

nja njihovih gornjih krajeva, i pojavu graniCnih pritisaka tla
u tom podruCju. Reaktivno optereCenje izgleda kao na skici a).
Duboki ternelji imaju manja pomeranja, u obliku rotacije oko
neke ose o, kako je to prikazano na skici pod b). BoCni priti~
 151

sci tla su dvoznaCni, i obiCno su u zoni elastiCnih. Kod veoma

dubokih temelja, njihova boCna pomeranja su neznatna. Ovakvi
temelji su savitljivi, i pra~tiCno sva optereCenja primaju
svojim boCnim povrSinama. Skica
pod c) •

.. ; .
Vrsta tla u koje je temelj ugra-
t
al djen, znatno utiCe na naCin preno-
Senja optereCenja u tlo. Normalno
da Ce temelj lakSe preneti deo op-
tereCenja boCnim povrSinama, aka

, , ,. . . je ugradjen u jednorodno tlo ve6e

otpornosti. U koliko je temelj
t •
bl ugradjen u tlo male stiSljivosti
(E >)' ) , t.eSko je oCekivat{, da
moZe deo optereCenja predati gor-
n)em sloju velike stiSljivosti
(E-<.) •

•
" .. "
'
f ·: . cl Prema tome, na osnovu prednje ana-
lize, rnoZe se zakljuCiti / da du-
t boki masivni temelji mogu u izve-
snim sluCajevima preneti, povreme-
no i kratkotrajno optere6enje svo-
.- fr j im boCnim povrSinama na onoliko
tlo.

u literaturi postoji viSe razliCitih metoda proraCuna dubokih

masivnih temelja, kojima se za prenoi§enj·e dela optere6enja na
tlo koriste boCne povrSine temelja. Sve ove teorije se zasni-
vaju na nekim pretpostavkama, koje su od sluCaja do sluCaja
manje ili viSe realne. Razmatraju6i ovaj problem podjimo od
pretpostavke da je stiSljivost tla ispo~ i oko temelja istog
reda veliCine. Dakle, pod optere6enjem temelj se pomera u tlu.
Iz prednjeg proizilazi i oblik dijagrruna reaktivnog optere6e-
 152

nja tla oko temelja.

Neka je duboki masivni temelj dimenzija B x L x ht? gde je

ht = t. U nekom momentu temelj je
optereCen uticajima V,M i H. Pod
tim optereCenjeln temelj se obrCe
oko osi o, na dubini y0 • DuZ obi-
ma temelja javlja se u tlu reak-
tivno optereCenje, kako je to pri-
kazano na skici .. Kod uobiCajenih
( 2) E » proraCuna dubokih mas~vnih terne-
lja pretpostavlja se dubina y osi
0
rotacije o. IzraCunava se reaktivno optereCenje p
0
Pu p
1
i p ,
2
pa se ove vrednosti uporedju-
M V j u sa dozvoljenirn, za tlo u
L koje je temelj ugradjen.
H
'
..
. , , PoloZaj obrtne osi o, centra
Yo rotacije, nije konstanta te-
melja, veC zavisi od karakte-
'-h
~ - 1 t
R
ristika tla, i poloZaja i ve-
Po liCine optereCenja temelja.
MoZe se usvojiti da je dubina
Pi!. Pu
Pi centra rotacije
y 2
~
3 . ht . ~ (m ')
l
1
B L 0

" gde je '? > 1,0. Koeficijent

je rnanji kada je otpornost tla Ve6a, kada su dimenzije te-
xnelja veCe i kada je horizontalno optereCenje manje. Za pro-
raCune kod kojih se ne traZi velika taCnost, veC reaktivno opte-
reCenja reda veliCine, moZe se usvojiti da je

h = 1,0; odnosno
I

Na osnovu prednjih pretpostavki, a iz osnovnih uslova ravnote-

Ze sila ·;J. ravni, dobija se jedna od uproS6enih metoda proraCuna
 153

ukljeStenja u tlo dubokih masivnih temelja. Ovaj uproSCeni

postupak proraCuna, prikazan je u opStem obliku, na priroeru
fundiranja reCnog stuba mosta.

v !K

i
------------
- -
~ ----
-- . .. .
-
hst
G - -
~5Pmax ""' --
•
Pm= -
=L:- .. , . ... .
't ~· ~·- ::~~~ .
rs,',,:__ --: .
• .
) . .- p. / f.MK-- -;-...._·
. ....-:.
/
- ~ht
t - /
KJ - 1 . ...... ..... ht

_,.. 2
1
ht
/

/'-· -
- - R1 ":i.V
. P1'
.
. .•
~
0 -Z '2'~t
.
..... .....
p ...._ ...._
tht
T . Pi .• .
1 1 . '. . .
2Pm 2Pm - Pm
B
Pm ax Pmax

NajveCi moguCi otpor tla ima vrednost

2
p = p -p (kN/m )
max p a

AngaZovani, mobilisani dee boCnog otpora je

Momenat u odnosu na centar rotacije o, dubokog temelja biCe

 154

OVom momentu se suprotstavlja spreg sila P.

M= P • z1 . ht (kNm)

Nepoznata je sila P sprega.

p = 2 • M (kN)
ht
Iz skice se vidi da su sila P povrSine dijagrama reaktivnog
optereCenja
- na levoj strani skice

p =

- na desnoj strani
- 1 1
p - 0,5.3.ht.prn = 6"ht.prn (kN)

za pojavu sila P potrebno je angaZovati sledeCi boCni otpor

tla.

ili izraZeno sa zadatbn momentom M, spoljnjeg optereCenja

6 • 2 M
p = = 12 •
rn ht h2
t

- vrednost M je uzeta na jedinici duZine temelja

l
M = L • Mk (kNrn/rn')

MoguCi angaZovani deo boCnog otpora tla je

1
Pm = F • P max
s
IzjednaCavajuCi vrednosti potrebnog mobilisanog i .moguCeg
mobilisanog boCnog otpora tla, dobijamo faktor sigurnosti F
5
za usvojene dimenzije temelja u datom tlu.
M
12 • odatle je
h2 =
t
p 2
max . ht >
2,0
12 • M
 155

- obzirom da smo usvojili dosta pretpostavki zahtevamo

faktor sigurnosti
F = 2,0.
s

Ukoliko prednje ne zadovoljava moramo menjati dimenzije te-

melja.

Pre usvajanja konaCnih dimenzija temelja, potrebno je prove-

riti i veliCine vertikalnih pritiska tla u osnovi temelja.
1
= LV + k.2.ht
pl/2 B.L - 1 2
6.L.B

NajveCi raCunski pritisak tla uporedjujemo sa dozvoljenim, a

najmanji treba da je veCi od nule (da nema zatezanja).

Jedna od ovakvih metoda proraCuna provere moguCnosti prijema

povremenih horizontalnih optereCenja boCnim povrSinarna du-
bokih masivnih temelja, sastavni je dee internih ZelezniCkih
propisa za gradjenje temelja stubova ZelezniCkih mostova.
-·- -
-
-~
','
1- FUNDIRANJE NA SIPOVIMA \
L---- __ .-- _1
Duboko fundrr-anje~;--fundiranje na Sipovima se koristi kada smo
sigurni do Sipove moZemo u tlo pobiti, odnosno ugradit~. Na
skici je prikazan reCni stub mosta fundiran na Sipovima. Sloj
(1) je tlo male otpornosti, a sloj (2) tlo veCe otpornosti.

·MoZe se odmah reCi da se Sipovi dele, prema naCinu prenoSenja

optereCenja u tlo, na stojeCe i l~b?:~. Sipo~e_, UobiCajeno je
da se stojeCim- -·S_.:!:P2.Xirna nazivaju oni Sipovi, koji
,-~-~·
prenose op-
...-------.__---------......._
tereCenje u tlo pr_~teZ11p kQll_tg,lt:t:oµi b?~e Sipa i tla, u koje
je-ba-;-~ -~~-r~cij~n~·~ ~~ ~ni--koji silu Sipa preno-
se u tlo preteZno omotaCem Sipa.
,-~------------------------

Neku odredjeniju podelu Sipova teSko je dati. Sipovi .se,iz-

me(iju ostalih podela, dele i prema vrsti materijala od koga
 156

su napravljeni i naCinu njihovog ugradjivanja_ u tlo. Prema

materijalu od koga su Sipovi sagradjeni oni mogu biti drveni,
CeliCni i betonski Sipovi.
Betonski Sipovi se opet
dele na Sipove koji se kao
gotovi pobijaju u tlo, i
Sipove koji se grade, be-
4
t-oniraju direktno u tlu.
,., ::-· . Ovi poslednji, koji se be-
.' 2 toniraju direktno u tlu,
5 dele se na Sipove kod ko-
3 .. jih se sabija tlo da bi se
7 ( 1) Er' napravio prostor za Sip, i
. ..
. 0 • ..
. ... Sipove kod kojih se kopa
6 y ;
' ( 2 l Ez
0 > tlo da bi se napravio pros-
stor za betoniranje Sipa.
Ovi poslednji se opet dele
1-0bjekat~ 2-temelj; 3-Sip; prerna naCinu zaStite isko-
4-nhglavn~ca; 5-glava; 6-ba-
za; 7-stablo Sipa. pa za Sip, o Cemu 6e biti
reC.i kasnije.

SIPOVI KOJI SE KAO GOTOVI POBIJAJU U TLO

Sipovi, koji se kao gotovi Stapasti elementi pobijaju u tlo,

dele se prema vrsti materijala na drvene, CeliCne i gotove
annirane betonske Sipove.

DRVENI SIPOVI

Drveni Sipovi se danas kod nas koriste uglavnom za privremene

objekte. Za potrebe stalnih objekata potiskuju ih betonski
Sipovi. Drveni Sip u stalnoj konstrukciji treba da je stalno
ispod nivoa najniZeg vodostaja, Cime mu je trajnost zagaran-
tovana. ~-~~~ 1::~~~!~~~--~-~!1-~aktu v~e __!- v~.~d:ma. Sipo-
vi koj.i Se kod nas koriste SU od jeiOV'Og··a.r-veta .... cam~.
Nonnalne duZine ovakvih Sipova su oko 12 metara, a srednji im
 '1 57

se pre~nik kre6e oko 25. santimetara. Gradja za ~~vene Aipo~~.

treba da .je §to jednoli~nijeg popre~-
. ' ··---·-----·-..--..
nog preseka du! ii.Pa.. _
7
Drvenom lipu se du! stabla olju§ti
1 kora, donji kraj, baza se zalilji, a
gornji kraj, glava se obradi. Du!i-
na zakoAenja baze je 1,5 do 2,0 pre~­
nika baze ~ipa. ~eli~na karika slu!i
da se pri pobijanju sipa ne bi drvo
3 podulno pocepalo ("rasavetalo"). Po-
sle pobijanja sipa karika se skida, a
glava !ipa se naknadno obradjuje. Pa-

2 . s" j I
puca je napravljena ad limenih traka,
zavarivanjem, a za sip se zakiva od-
govarajudim ekscerima.·

8 /+=- ' 6 O· pobijanju iipova, i o na~inu odre-

_________
djivanja dozvoljene
,._... _.... .. sile
.
u !ipu .bi~e
"". "· ···- ....... .........
-~-~!_nij..~_-~~C5~~9..~~~-~.a..~J~!1~..:.. .Svakako da
1-G'lava; 2-basa; 3-stabio· velicina sile kojom smemo opteretiti
4-arednji precnik; 5-prec~
.. ---------·-···..····· ..... -......,,. .. ..-·... . .. · ·~· -

nik ~ze; 6-Cet·iifua papuea;drveni iip prve~s~veµQ ...~~X:l$.J..._.Q4,~..4l:l_~i"."'_

7-ce l~ cna kar>ika, prsten· \J:q~~dj"i~a~ja sipa u noa.e~.~ . ~.~qj, ·-.,........ .... .
ne tla.
8-duzina. sako~eriJa baze ~ u skicama · obele~en kao slo.j (2). u ta-
8ipa
blici se daju informativne vrednosti
dozvoljene sile drvenih ~ipova, u funkciji pre~nika baze - ~ipa,
i dubine Aipa u sloju (2).

Dubina pobijanja sdoz (kN)

Aipa u nose6i sloj,
za pr.e .c nik baze
Sloj (2)
.2.0 Ccm) 25 (cm)

3,0 (m) 150 200

4,0 200 300
 158

CELICNl SIPOV!

Kvalitet ~elika od koga. se !C•de ~eli~n1. lipovi 1e obi~an gra-

djevinski ~elik, -~-;lfk ~- -koqa se~vaija.j°u profili. Popre~ni
. . .....
- -- · · ~ -
... .......---..__. ..,.,-.,,.... --- ---- -- . ...... ... _ __ __ ____
.,

preseci ~e11anih
. - - ---- ·· _ lipova su. . izvornog
-··-· ..... ...... .. ..... ....- .. ···-·
~· - ,.._. ····-·. -- -- ··
. oblika, valjani profilj

..
a) b)

sa dve os1 s:tme.t rije ~ cevi, kao i sastavljenog ob1~ka. Sas-

tavljajU_!! zavarivanjem. Na skici je date _nekoliko mogu6ih.
--popre~nih preseka iipova, a) izvornog i b) sastavl.jenog oblika.

eeli~ni iipovi SU oset-ljivi na rdjanje. Najosetljivije mesto

rdjanja je ono koje je povremeno pod vodom, a povremeno suvo.
Premazi sa spoljne strane ne pana~u mnogo. Naro~ito ne na de-
lu koji se pobija u tlo. Tlo ve6e otpornosti skida, stru!e
premaz u toku . pobijanja Aipa. Trajnost zatvorenih aeli~nih
iipova se pove~ava na taj na~in, §to im se ~upljine, posle
pobijanja Aipa, ispunjavaju betonam.

Dobra osobina ~eli~nih iipova je ta, ito se mogu u toku po-

bijanja .nastavljati. Posle pobijanja jednog dela, .na njega
se zavari slede6i elemenat, nastavak, pa se pobijanje nasta-
vi. ~eli~nim iiipovima ·se mo~ oj~~a.ti...ba.za, ~ime --~ se pove-
----------- ·--.:·
6,ava nosivost, a naro~1to su dobri za. slu~aj da su optere6e-
-ni zate!u6.1wt
. .. . . - silama.
·-·.,,.,........ .. ........... ··-· .
.,
- --
Medjutim, proiiirena baza ote~ava njihovo pobi·janje u tlo.
 159

OelianL §ipovi ·su n.aro~ito pogodni za brzo gradjenje re<Snih

stubova , privremenih .mostovskih prelaza, za slu<Saj vanrednih

uslova.

Informativne veli~ine dozvoljenih sila, kojima mo~emo opteretiti

aeli<Sne iipove, SU slede6e

Dubina pobija- sdoz.. (kN)

nja u nose6i
sloj, sloj (2) Otvorena
baza
Za.tvor.ena. ba.za (cm')
( m) (cm) 9Jsr = 30 ~sr = 40

4,0 400 450 700

6,0 600 650 1000

BETONSKI ~IPOVI

Armirani betonski
~--
~ipovi, koji se kao gotovi pobijaju u tlo,
.-··-··· ... .. ... . - ..................._,_______
obi<Sno su prizmati~nog oblika i kvadratnog popre~nog preseka.
--·----
......-......................-.--........---.....

Retko kruinog. (Ovaj je najbolji, ali .naj.teli za izradu). Kod

~~s su gradjeni i pobijani dtiline 1 f!~ko 20 metara. OVi !ipo-
vi se koriste za 9radjenje stalnih temelja, pod uslovom da ih
---·-·----
 160

mo!emo pobiti. do potre~ne · ~~_bine~-~.~-teAko6~~~J~.hovC?.g ___p.Q~ija­

~ nJa u tlo, ·- &ve-···s e -;i!e zamenjuju lipovima koji se betoniraju .
_::_-- - - - - - -·- -· ... ·- " -"· •-·---- --- - ...... ",...... . ...... -···-- -
direktno
..........·.-
u tlu •
.. ·- · ·-····# . ..,,,.,,. . . •.
- ~ - -- -·--·-····

Betonski sipovi, koji se kao qoto-

vi pobijaju u tlo, betoniraju s~
123,567 na pripremljenoj podlozi, u hori-
zontalnan pololaju. Beton.i raju se
na preskok. PO•le o~vrl6avanja betona §ipova, §tpovi se di!u sa
podloge, hvatanjem na jednom, dva,
a redje na tri mesta, §to zavisi
od du!ine lipa. U momentu dizanja
§ipa sa podloqe'., !ip je optere6en
na savijanje. Najopasnija je faza
odlepljivanja §ipa sa podloge na
kojoj je betoniran, i za koju se zalepio. Zbog athezije betona
§ipa 1 podloge prividno mu se po-
. ve6ava te!ina i do 30%. Zato se
preporu~uje da se §ip pre dizanja
bo~no .nakrene. ovo je moqu6e, uko-

liko su §ipovi betonirani sa me-

djurazmacima.

Mesto - hvatan~a .si~a odredjujemo

--· ·-- -- ----·· .
· tako, da su mu ekstremne vrednost~
l
vrednostima __
momenata savijanja, po apsolutnim
. .... ,,..,. .
..--.- - - . J""' ...

~ IM1\~lM2\ l
·; - pi'.'ibi'i ino jednake
vo·-"'-
~--- .......:.

,T,\.•'-llllil~
.
•t <• • • • u: •• >co»•»> cc;1"~>1 .. . >~ 4 L _... ........................' ·--· . -,··=*
za armirane betonske Aipove retko

~
se tra!i ve6i kvalitet betona od
MB 30. Popre~ni presek §ipa treba
tako odrediti, da mu se procenat
~o,s·l ·o~t
armiranja kre6e oko 1% ili nesto .
l viiie. Artnatura najoptere6enijeg pre-
seka vodi se du~ celog sipa. Us~o-
 161

jena armatura se skoncentrilc uglove popre~nog preseka. Ar-

~
matura iipa potrebna za di%a·- ·
nje i transport Aipa je pre-
dimenzionisana za lip koji je

.
a
0 u temelju samo pritisnut. Ako
je lip u temelju zategnut, mo-
ra se ukupna sila zatez.anja
primiti armaturom. ~ip treba
tako projektovati, da se kod.
dizanja 1 transporta iipa, u betonu Aipa ne pojave praline,
koje bi bile ~tetne za bezbednost armature Aipa. OVo je naro~i-

axb(cm)

l(m)

10.0 . t5,0

to va!no ako je §ip u temelju zategnut, 111 radi na savijanje.

Informativne vrednosti pppre~nih presek.a armiranih betonskih

!ipova, u funkciji njihove du~ine, mogu se dobiti po slecle~em
zakonu.
a = b = 0,20 + 0,133 (l-5,0) (cm)

Podu~ne Aipke armiranih betonskih lipova au iz jednog komada,.

bez nastavaka, i bez kuka ·na krajevima {ako ih tre~-~~s~v-lja-_
t~, nastavljaju ~.-t':11?im' ~~!on~-~.ayar~v~11;j_~)_~ U_ predelu glave
lipa sve lipke armature moraju biti zavriene na iatom odsto_:_
janju, mereno od gornje ivice glave iipa. OVo je potrebno zbog
.-. -
 162

sigurnosti od krunjenja betona ~ipa za vreme njegovog pobijanja.

Glava betonskog §ipa ojacava se
mre~ama od tankih prpf ila beton-

skog gv~!dja u cilju lak§eci pri-

jema udarca malja. u predelu ha-
" ze ~i~;· podu!ne §ip'k;··-se medjtl= ___

-..sobno sastave u cvast, i vezu za-

·····--· "·-· · ......-~
varivanjem. Poduzne sipke ~ipa
-5\i-" a'buh.v~ene uzengijama. uzen- ~ J
gije su Jsyagatno spiralne, _a re- 1!
dje ohicne . .. . . ... zatvorene
..... •

- Ispitivanjima je dokazano, da za
Vreme pobijanja Sipa U tlO I dO- .
lazi do koncentracije napona u
·---- - -- ·- '•

l ~ipu, u P.~:t'.U.~}-~ glave (prijem _

udarca), i u podru~ju haze (oslo-
•• • • ,. . J ...

badjanje od udarca). ;bog pred.'~

.njega "se na··-~1;~ mestima iip . oj a-
.
~ava d"cXiatnom p0duznon1: armaturom,
1 g\is6im uzengijama.

Polo~a~ hvatanja ~ipa pri njego-

4
vom odizanju sa podloge 1 preno-
§enju, odredjuje se unapred. u
.
.._,
••
~ip se ubetonira kuka od betonskog
gvo~dja •

1-Podulna annatura;2-uzengije; Uko~iko se konstatuje da je duzi-

3-popreeni presek; 4-vedi pro- na armiranog betonskog §ipa krat-
aenat a:l'miranja (dulina. oko 1, 0
m);. 5-popreeni pr~.k aa na de- ka, pob!janje ovakvlh !ipova se mo-
Z.u vedeg proaenta armiraa:nja; ~e nastaviti nastavkom.
6-mrela, annatura; 7-veza arma-
ture u cvast
Ako .dodje do drobljenja betona
glave ~ipa, u toku njeqovog pobi-
janja, oite6eni deo !ipa se mole nastaviti. Sm.rvlj·eni deo se
 163

obija do zdravog. Armatura se nastavlja zavarivanjem pa se deo

'
!ipa betonira. Novi deo beton.;. r.reba da je kvaliteta MB 30.
?obijanje sipa se mo!e nastavi-
ti pa~ljivim radom i posle 10 da-
na starosti novo9 betona.

Informativne vrednosti dozvoljenih sila kojima mo!emo optere-

titi lipove od armiranog betona koji se kao gotovi pobijaju u
tlo su date u tablici.

Al

,
. . . /

.. 1
- "" t 2

1
. . . l
.. ..
( 1) :
•
I t

..
... .. ..,
•
'!
•
.'
t s
(2) ·~
.,•"
I

~
,.

1-Poetoje~e; 2-novo; 3-obijen

1-bip; 2-nast(ll)ak deo betona.; 4-dodatna podulna
armatura; S-uzengije.

3,0 m' 450 550

4,0 600 700

T.reba re61 da se gra:le betalSki lipov:i i <Xl i:rednapregnutoq betona. Kod ovak-
vih ~1pora~t"e- sav1janja-·u-i!PU-P?:iina betiiiskiP,:eseiCute9nu.t-!re:1m~~··· ·
---·--· ... - .............. -···-""-•, ...... ,.,.-·--·--··-"•••••• •• ~ ... , ...... _ _.,. ••••-•• ... _ -·-··-- ..... _ . _ _ _ ..,,..._. __ ..,-.-u,., ~·n .... , . •••••••••• ••,

nutim Q!liallm kabl.011.ima. Olak.v_!._!~i-.~ ..~-y!_~ti-~ !t'~.~!~i:.~.-~.~~

-~ -~·-~~~-~ ~,_a ~ betonu lipa -~ j~~j~~- ~ ~!!~·-
Na kraju treba · re6i, da su 90.tovi arm.irani betonski !ipovi i
 164

§ipovi od prednapregnutog betona, manje osetljivi na agresi-

vnost tla i podzemne vode od betonskih ~ipova koji se beto-
niraju direktno u tlu. O~vrsli beton manje je osetljiv na sul-
fate od betona koji treba u takvoj sredini da vezuje i o~­
vr§6ava.

POBIJANJE ~IPOVA

Problem pobijanja §ipova u tlo je veoma slo~en. Tlo daje ot-

por prodiranju sipa.

Materijal sipa je u toku pobijanja §1-

pa optere6en i2uzetnim naprezanjima.
Treba pobiti sip, a sa~uvati materijal
sipa od oste6enja. ovo se mo!e posti-
61 ukoliko ove poslove rade dobro uve-
l,5-2,0 Q !bani izvodja<Si, sa odgovaraju6om op-
V remom i al at ima • t;!! j_ _j_e -~-a .. ~e,- -~~e:w;_­
g------
i j a udara malja sto ef ikasnije pret-
-·--··- ·- .. _.... -· - -· ·----.---- ·-··" ... ·- -... ·-···· ·-· .
·--- "'~

vori u prodiranje sipa u tlo •.

- ---· - ··- ·-·---- .. . .-.,..

Da bi gotov ~ip lak§e pobili u tlo, :potrebno je da mu se zao-

stri baza. Zaostrena baza sipa je oblika kupe ili piramide,
§to zavisi od toga, da li je popre~ni presek §ipa kru!an 111
kvadratan. Bo~ni nagib zako§enja dat je na skici. Medjutim,
treba re6i da oblik haze sipa koji se pobija u tlo, nije pre-
sudan 2a njegovo pobijanje. OVo zbog toga, sto se u toku po-
bijanja sipa, pred bazom sipa formira zemljani klin, koji pro-
dire nani~e zajedno sa §ipom. Taj zemljani klin potiskuje is-
pred sebe tlo u stranu, zbijaju6i ga.

Ovo vazi za sve vrste §ipova koj1 se pobijajut drvene, ~eli~ne

ili betonske.

Ovde treba jo§ .n e§to re6i o sredstvima za pobijanje itpova.

 165

Odnos izmedju te~ine malja i te!ine

§ipa treba da je 1:1. Bolje je da je
malj i te!i, do odnosa 2:1, medjutim
cesto su betonski §ipovi veoma te~­
ki, pa se ponekad taj odnos snizi 1
na 0,5:1. Sredstva za pobijanje su
ve6 delimicno obradjena u poglavlju
Tehnicka sredstva u fundiranju. Re-
, I
ceno je da Su Osnovni element! opre-
me za pobijanje/malj ,· vodj ica i ma-
kara 111 bager. Za pobijanje ~ipova

r:t·r·i
'
koristimo razne vrste maljeva, a u
zavisnosti od vrste tla u koje se ~ip
pobija.

Gravi tacioni malj je mal j koj i slobo-·

dno pada sa odgovaraju6e visin~. Te!ine su im 0,3 do 3,0 tone,
pa i vi!e. Najve6a visina pada malja odgovara visini vodjice.
Broj udara u minuti je 5 do 6. Karakteristika mu je da ima
mali broj sna!nih udara u jed1nici vremena.

Malj sa pogonom na paru, vazduh pod pritiskom, ili na principu

rada eksplozivnih motora, !ma u nepokretnom delu koji le!i
na sipu pokretni deo te!ine 0,3 do 5,0 tona. Visina pada je
oko 1,0 metar, a broj udara u minuti kre6e se 1 preko 60. Zna-
ci, ve6i broj \.¥lara manjeg intenziteta.

Vibro maljevi ne.maju veliku te~inu. Malj se vezuje za ~ip i

izaziva trzaje nani!e odnosno navi§e.

u toku .pobijanja ~ipa, ·~ip sebi stvara prostor u tlu. J(ada se

~ip pobija u nevezano tl?, tada dolazi do zgu§njavanja struk-
ture tla oko l3ipa. Zrna tla su medjusobno vezana trenjem. Si-
pove u takvom tlu treba pobijati maljevima male te!.ine, ali
 166

velikoq broja udara u minuti. Ener9ija udara malja pretvara

se u vibraciju Aipa i okolnog tla. Kod vibracije tla., zrna
strukture tla se razdvajaju,smanjuje se trenje u tlu, iip la-
kle istiskuje tlo u stranu, oddosno prod.ire u tlo • .Proces kon-
aolidacije tla oko lipa je brz. Mo~e se re6i da traje koliko
--------···- - . -· . ... ·--··. '"... --- -··- -- -·- . ··- "" .. . .
' ' . .. .. ........ -- - ···· - --- ·-···-- -· ..-
'

traje J.__s~hijanje lil'a •

Kada se lip pobija u vezano tlo, pro-

ceskonsoliciacij e."ra zorene
.. . . .. .... ... _... _..... _...,..... . . .. _. .... .... . . . _..
, ~·- ·-· · · ..-·...-
strukture
tla oko lipa mo!e biti duq. Vezano tlo
. . --·:· . .. . . . . - ..
· ~ - --·

u svc>"jim sitnim porama ima vodu, koja

te§~o oti~e iz njih. Treba dosta vre-
mena da se uravnote~i poreme6eni pOTni
pritisak vode u tlu. Neka vezana tla
u · toku pobijanja lak§e otpu~taju vodu,
1 ona se skuplja izmedju ~ipa i tla.
Dolazi do "S'apunjanja" §ipa. Smanjuje
se trenje imedju omota~a Aipa i okolnog tla. u ovakvom tlu
treba pobijati ~ip maljem male te!ine,
a ve6eg broja udara u minuti. Dakle
i ovde treba energiju udara malja pret-
vori ti u vibraciju !ipa i okolnog tla.
Posle zavr!enog pobijanja iipa, vreme-
.., '
-
. ·-.'
- .. ....
...... "
I
nom voda oti~e u okolno tlo i razvija
se sila veze, trenje i athezija; izme-

-
- r--... ... •
dju omota~a iipa 1 okolnog tla •

: ~·/~...:..
Neka vezana tla pri pobijanju jtpa te-
,,,,,,.. f .... , ; -·
I , _ -
"" . . ,..,.- ,' #A-
.,,...
!e otpu~taju vodu. Kod ovakvoq tla
stvara se ispred baze §ipa zona tla sa
pove6anim pornim pritiskom. Ka!emo, pred bazom ~ipa formira se
"vodeni jastuk". Vodeni jastuk prividno pove6ava otpornost tla
ispred baze §!pa. U ovakvom tlu treba §ip pobijati te!im ma-
ljem manjeq broja udara ~ minuti. Energija udara malja pret-
vara se u silu razaranja strukture tla ispod baze ~ipa. Iz
 167

prednjeg se vidi, da pobijanje gotov.i h §ipova u tlo, kako je

to ve6 receno, zahteva maljeve razli~itih efekata i veliku
ve§tinu graditelja §ipova.

Bilo od kog materijala da je gotov §1p, za vreme njegovog po-

bijanja ne udara se maljem direktno po §ipu, ve6 preko posre-
dnika, "kape". Kapa ima slededu ulogu. Rasprostire udarac ma-
lja na ceo poprecni presek glave ~ipa, amortizuje ga, i spre-
cava razaranje materijala ~ipa.

Kod drvenih §ipova ulogu kape imaju pomenute celicne karike.

One sprecavaju cepanje drveta u podu!nom pravcu. Kape za pobi-
janje celicnih, a narocitO betonskih §ipova SU oblika konstruk-
cije kako je dato na skici.

2 Veliki nedostatak gotovoih iipova

4
je te~ko6a njihovog .pobijanja. I
3
pored svih preduzetih mera, p~et­
5 hodno upoznavanje tla, izbor malja
6 i slicno, dogadja se da §ipovi pru-
~aju veliki otpor pobijanju. Uko-

liko se §ip pobija u nevezano tlo,

. ·- ···- --··- -··•" ··· -·· ·· -
otpor prodiranja ~ipa u tlo mo~e se
- - -· · - ·- - • • •H _ _ ____ ,,_ _ , __ __ ,.__ ,+• O O •• - • • ' o oe '' -

smanj1ti primenom mlaznica. Iz ski-

- . "·-· .... - -· ......- ..._ .. ... .... ....
ce se vidf ..da mlaznica mo!e bi ti
~ -·· ·-

·- -- ··-··-- -·---···-· --
- nez.av isna, slobodna, 111 ugradjena
u ~ip.

Rada u nekom temelju imamo ve61

1-§ip; 2°-ud.araa malja; J-tv-
rdo drvo; 4-celiana karika;
5-~eli~i deo kape; 6-podme-
tae. Jutano uie, celi~o u-
i e, daska od mekog drveta
i sl.
broj §ip.o va, moramo voditi ra~una
o redu njihovog pobijanja. Veliki
broj ~ipova u tlu izaziva znatno
zgu~njavanje tla. Kod nevezanog tla
dolazi do pove6anog otpora pobija-
nju ~ipova, a kod vezanog tla i do
 168

pove6anog pornog pritiska u tlu. _ .Y~d~- ~poro otice i~ preop-

tere~en?.~.. t~~-' i tl.o._u_ podru(iju
l1ipova je p.r ezasi6eno vodom ._!(a~_
/1 da pob_~.i~ . -~i:~ve u ovakvo tlo,
- - -· -- - ---·· ~---
ono se Airi navi§e. Bilo je slu-
-· ··- -·-----
s cajeva u praksi da je pobijanje
novih sipova u ovakvo tlo imalo
za posledicu izdizanje ve~ pobi-
jenih • Oticanjem vode u stranu
dolazi do konsolidacije tla. Po-
menute teAko~e se mogu u mnogame
smanjiti uko.liko se §ipovi pobi-
jaju od te!iita osnove grupe !i-
pova ka krajevima temelja.

!lPOVI KOJI SE DIREKTNO

BETONIRAJU U TLU
U uvodnom delu o fundiranju na
sipovima je re~eno da se §1povi,
1-Udarac malja; 2-Jip;
3-nezavisna mZazniaa; koji se direktno grade u tlu, de-
4-ugradjena mZazniaa;
5-utiskivanje vode pod
na le Aipove kod kojih se sabija
pritiskom; 6-razo~ena tlo da bi se dobio prostor za be-
etruktura tla. toniranj e. sipa 1 sipove kod kojih
se kopa;,t.10 da bi se dobio prostor
u tlu za betoniranje ~ipa. Izrazit
predstavnik ovih prvih kod nas s~ "Frankin -~Qxi~ a drugih
"Benoto_~.!. __ ... H.W" ..1 "Dijafragma §ip~yj, ".•
-· ... ·-·" ..... .. . . . ··- . ..··-- - ... .... .. .
~

FRANKI ~IPOVl

Frankl §ipovi su oni, kod kojih .s e prostor u tlu za betonira-

nje lipa do)?ija~~~~j_a~j~._tla. Postupak.. ]el?oznat u svetu, a
i kod nas se mnogo primenjuje. Kod ovog postupka gradjenja
·Aipova pobija se u tlo celicna cev, za~ti tna kolona, Cije je dn::>
 169

· privremeno zatvoreno. Posto cev sidje do potrebne dubine kroz

nju se u tlo ugradjuje beton ~ipa, uz povla~enje cevi navise.
Cevi, zastitne kolone, za gradjenje franki sipova, koje se ko-
riste kod nas, imaju pre~nike ¢406,520 i 600 mm, i naziva6emo
ih ~0,4; 0,5 i 0,6 m. Franki §ipovi se koriste kada je profil
tla takav da se u njega mo~e pobiti zatvorena cev.

Podelimo l i gradjenje ovakvog sipa u dve faze, onda se u I fa-

zi gradi prostor za ~ip. Makara dize cev uz vodjicu u veritkal-
ni polo!aj i u cev se sipa me§avina prirodnovla~nog §ljunka
1 cementa, bez vode, visine 1,5 do 2,0 precnika cevi. Gradimo
cep, dno cevi. Kroz cev, koja sluzi kao vodjica, pu§ta se da
pada gravitac1oni malj, te~ine 2,5 po S,O tona, i malj udara
u ~ep. Najpre se laksim udarcima zbija ~ep cime se ostvaruje
toliko trenje izmedju cepa i cevi, da jakim uda~ima malja u
~ep vu~emo cev nanize. Energija udara malja pretvara se u pro-

diranje cevi u tlo. Tlo daje otpor prodiranju cevi, sto se ko-
risti kao podatak o otpornosti tla pod bazom sip~. Tako, uobi-
. .... .....---
caj eno j e da se mer i prod_ka.nj.e ..~ev.i . ..od._ .1..0.. nda ra-.mal-j.ay-ko}!-- .

U II fazi gradjenja franki §ipa najpre izbijamo cep iz cevi.

Sipa se preko cepa izvesna. kolicina sveze betonske mase, vlazne
konzistencije, cev se odize (zajedno sa cepom}, za priblizno po-
la precnika cevi, malj sna~no udara u cep, a cev se pridrzava
celicnim u!adima - silama s, kako je to obele!eno na ~ematskom
prikazu. Udarci malja izbijaju cep. Dodavanjem betona, 1 izbi-
jaju61 ga maljem, formira se baza §ipa. u nastavku gradjenja
iipa, u cev se povremeno dodaje sve~a betonska masa, koja se
izbija .maljem, uz odgovaraju6e poviacenje cevi navi§e uzadima
- silama s. Postupak se nastavlja i iza izvucene cevi u tlu
ostaje gotov ~ip.
 170

sematski pl"ikaz grad;jenja franki sipa

I FAZA J1 FAZA

'
• ••

.
,,
~.

-. . 1

. '

lg

1- 7.astitna cev, kolona; 2-aep; 3-ma.tj; 4-aelicno uze; 5-aiZe

eupan;ja; 6-baza Jipa; ?-stab"Lo 8ipa; 8-dodavanje be~ona;
9- sbijeno tlo.
 171

Dimenzije ~ipa su ve6e od dimenzija cevi. Baza ¢ 2 ~ 1,50-1,75

¢, i stabl.o ~l ~ 1,20¢~ gde je ¢ pre~nik cevi, a ~to zavisi
od vrste tla u koj e .se baza ~ i pa ugradjuje. Ako je t l o ve~e ot-
pornosti manji je precnik §ipa, i obratno. Normalne du~ine ~i­
pa su 12 do 15 m. Rad na 9radjenju franki ~ipova zahteva veli-
ku stru~nost. Na primer, ne sme se cev povu6i naviAe vi~e ne-
go ~to treba, da ne bi do~lo do prekida sipa. Gradjenje iipa
po opisanom postupku zgu~njava okolno tlo i inti mno vezuje
~ip 1 tlo. Ukoliko se haze ~ipa ugrade u dovoljno otporno tlo,
sip se mo~e opteretiti informativno sa slede6om silom.

precnik
(kN)
SdOZ
Aipa
(m)

(1' 0,4 600

0,5 900
0., 6 JOOO

Ako ~ip treba da bude samo pritiSJ?:~~.r.._.9n~!\__ .m~- ...P~M.tiana nije-

po.t rebna armatura .. Ipak se on armira, u svom gornj em delu, pr;~
betoniranje
--· tog dela ~ipa na du~ini 4-5...,.... _.__
metara. Procenat
.... armi~
·-· ·- ----·- --~·-

ranja manji od 1%. Usvaja se S do 6 podu~nih sipki, koje se za-

-~arivanjem vezuju za spi~:;l~;..~-~~t~ru - u~~~gi.j·;:. -~ipovi· -koji· ..
t~~~~· d~ime sile ~upanj;;-;~~iJ!~~-!:! ...~"f~~~~=~~:·~~~ k.~J~ . "~u-~·--~~
opter!?eni__na sayi j anje.# armi rrjy_. ~~ ...?.~g5?Y.~Faj_?6am armatur~.
- ·-·--

Betoniranje franki §ipa mora biti bez prekida. Nedostatak ovih

!ipova je ta j , ~to pri njihovom gradjenju dolazi do velikih
potresa, §to mole biti §tetno za okolne objektec Grade se u na-
gibu do 5:~. Te~ko ih je graditi. kroz slobQdnu vodu, vodu !z-
nad dna.
 17 2

Sipovi kod kojih se kopa tlo da bi se

dobio prostor za sip

Sipovi ko j i se direktno betoniraju u tlu, a prostor za sip se

...a.<:>,?ija kopanj ~ tla, -~~--§~.Ee~_.11:a.~ ~nu zastite iskopa na
postupak kod koga se iskop stiti__ ! _elic nim cevima, kolonama,
zatim, postupak kod koga - -...
·······-·-- --- - - ..... _.......,..,,.,,,,_......... ... ·- -·--·-
kom, mesavinom vode i gline i na postupak kod koga nije pot-
·-·........ se iskop
.
u... __..,tlu
.... _.,......
- ---~------'--__;:;-~
stiti tecnoscu, ispla-

rebno stititi iskap,

Ovakvi sipovi se ko~iste kada je profil tla takav, da se u ve~

cim dubinama javlja tlo velike otpo rnosti. Stena:, · 1.t v:tda, :glina,
zbijen sljunak i slicno, i u koje se ugradjuje njihova baza.
To zbog toga sto sipovi, kod kojih se kopa tlo da bi se dobio
u tlu prostor za betoniranje sipa, silu u tlo pre nose pretezno
bazom, a znatno manje i omotacem s i pa.

BENOTO I HW SIPOVI

Betnoto i HW sipovi pripadaju grupi sipova koji se d!rektno

betoniraju ~--tluJjih grade nasa izvodjacka preduzeca. Iskop
u tlu, za ove ~ipove, se stiti celic n im cevima, zastitnim ko-
lonama. Postupak gradjenja benoto i HW (Hochstraser-Weisse)
sipova sastoji se u tome, sto se u tlo utiskuje celicna cev,
a u cevi se paralelno kopa tlo. Tako dobiven prostor u tlu
se ispunjava betonom. Cev se izvlac i i beton sipa dolazi u
kontakt sa okolnim tlom. Prema tome, celicna cev, zastitna
kolona je alat. Precnici ovih sipova, ko j e grade nasa izvodja-
cka preduze6a, SU od OkO 0,80 do 1 1 50 metara, a prema litera-
turi gradjeni su i preko 2 '~--.!11.~~~~~ ·
·-~ - ··

Postupak gradjenja ovih ~ipova, podelimo u dve faze.

u I fazi, koja je prakticno ista kod benoto i HW e.istema, 1z
cevi se kopa tlo odgovarajucom grajfer kasikom, uz paralelno
naizmenicno uvrtanje i pritiskivanje cevi nani~e silama s.
Naizmeni~nim uvrtanjem cevi smanjuje se trenj e izmedju cevi i
 173

okolno~ tla. Cev, za!titna kolona prodire nani!e. U toku isko-

pa, naro~ito u nevezanom tlu donja ivica cevi mora uvek da je
na nizoj koti od tla u cevi. · Ovo zbog toga da ne. ·b i doilo do
zaru~avanja okolnog sipkos tla. Nivo vode u cev-i od9ovara ni-
vou vode u okolnom tlu.
Sematski prikaz gradjenja benoto i HW 5ipoua

s
s
I FAZA
JI FAZA
Aft
L
-,
7 ..
\

.·
f:
. . ..
I
.•ii&#
' •

- -
~ ~

# •

..
~ t" --~....:.,,
--::;:.

lg-
'

lla} llb

1- Uvo;J.na kolona; 2- za:sti:tna ~olona; ~-ojai!an i prstenasto na-

zubZJe~ venac; 4-~Q.Jf~~ kaJ~ke; S- s1.Za p~itiska; 8~izmeniano
UVl:'tanJe; 7--voda U C€V1.; 8-t'lo Ve<fe otpornosti • 9-aPmatura eipa ·
10-podvodni beton; 11-sila cupanja; 12-naizmeniono UV?>tanje· ~
13-gotov sip; 14-voda nad betonom. :6

Kada se opisanim postupkorn rada sidje sa za~titnom cevi do ie-

ljene dubine po~inje se sa betoniranjem ·sipa. U ovoj II f azi
 174

gradjenja najpre se u cev ugradjuje armatura §ipa, ukoliko je

to potrebno. Postupak betoniranja benoto iipova neito se raz-
likuje od onoga kod HW .§ipova. Kod benoto iipova, lip se pod-
- ·-··- . .- -·- -----··
_vodno betonira .~?ntr~!t.~~_:s~_po_:itu~~om uz paralelno izvla-
cenje za§titne kolone, kako je to pr_ikazapo na skici pod IIa).
Kod ~_!!p_ov~ najpre se kontraktorskim postupkom ispuni cela
-
za.Stitna kolooa, pa se tek cn:la kolona izvlai51. ~to a.raKav na~f!:t-.~~ ~
- ~~aj·;ti i du:te ~ ~to_j:i.·: .~~~-.-~1.~~~~~~~C?, potrebno je sve~oj be-
tonskoj masi dod.ati uspor.i:Y..:t.~-· v~.;.J.:y,.@.~ .~etona. U oba postupka
• • ·-···· • , ...I'' - •• ''I ,.;••-~

naizmeni~no se uvr6e za§titna kolona, uz izvla~enje cevi na-

vi§e. Kod benoto postupka silama S, a k.od ~ postupka za~titna

kolona se zatvara metalnim poklopcem i u kolonu se utiskuje
vazduh pod-p~i.tt~k~-;;·ka~~-~kt-~l--pc;d. -I-I b) •. Vazdu§ni jast~k
.... -~·· - ..... ·· ----...-.. .. ' "·- ·· ····- - -··
(L) olakAava izvlacenje kolone, a i pritiska sve! beton ,
pove6ava mu ko~p~·tiio~-t~-· poboij§;~a .se ~~z-~-betona ..§ipa . 1 okol-
------ -----------·- ----------
nog tl~ Iza izvu~ene kolone u tlu ostaje. gotov lip. Normalno,
du!i prekidi u toku betoniranja ovih sipova nisu po!eljni. Na-
§1 izvodjaci S U gradili kod nas OVakve Sipove du!ine i preko
40 metara. Kod benoto postupka zastitna kolona se nastavlja u
---:--------- _,.____ .. _.. ._......... .. -·
toku iskopa, Odnosno krati u toku betoniranja Aipa. Kod HW
.-. ...-. -·-- - - ·- - -·- "--·- ·-···..·-···....··---
postupka za§titna kolona je iz jednog komada. Uredjaj za naiz-
- -- - - - -- - - -·----- - ..- - .-....... ..-----·-
meni~no uvrtanje cevi je kod Benoto postupka na postolju pored

cevi, a kod llW postupka na samoj cevi.

Betonski §ipovi, gradjeni postupkom iskopa tla i zaltitom is-

kopa celicnim cevima, mogu se opteretiti velikim dozvoljenim
silama. Ovi sipovi SU U ve6ini slucajeva stoje6i. Znaci, pre-
tezno nose bazom sipa. To jest, treba ih primenjivati tamo,
gde se bazom mo!e si6i u tlo velike otpornosti. Kontakt sa
stenom, nale!u6a povr§ina baze sipa oformi se kori!6enjem gra-
vi tacionog malja, oblika. tu~ka. (Malj tucak u osnovi ima po-
vrsinu, koja odgovara poprecnom pre.seku cevi, i ta osnova je
snabdevena odgovaraju6im seka~ima). OVaj malj se upusta u ko-
lonu 1 pada s a male visine, trosi stenu i poravnava podlogu.
Ako se ~ip ugradjuje u vezano tlo, mo~e se baza §ipa pro§iriti.·
 175

VeliCina proSirenja je kao prema skici, Sto,ne znaCi da ·poa.

odredjenim uslovima ne moZe biti
i nekog drugog oblika. Ovakvo pro-

.. Sirenje se radi odgovarajuCim ma-

(/J
·. Sinskim alatom. IZ prednjeg proizi-
(1)
lazi da dozvoljena sila kojom srne-
mo ovakve Sipove opteretiti zavi-
si od povrSine baze Sipa i doz-
voljenog optereCenja tla pod bazom.

Sipovi velikog preCn:Lka nazivaju se

i bunarima gradjenim maSinskiro
putem. To proizlazi odatle, Ste u
njihove zaStitne kolone, moZe po
potrebi da udje i Covek, i da interveniSe. Rad na gradjenju
ovih Sipova je relativno miran. Grade se i kao kosi, nagiba
10:1, pa i veCeg. Mogu se graditi kroz slobodnu vodu, vodu iz-
nad dna.
-- ----
DIJAFRAGMA SIPOVI

Dijafragma Sipov.i je uobiCajeni izraz za Sipove koji se betoni-

raju direktno u tlu, a iskop im se Stiti teCnoS6u, isplakoro.
Ovakve Sipove grade naSa specijalizovana preduze6a. Princip
gradjenja ovih Sipova sastoji se u slede6em. Rov za Sip kopa
se maSinskim putem.

Paralelno sa iskopom u rov se sipa isplaka. Isplaka nadokna-

djuje iskopanu zemlju, podupire iskop. U zavrSen iskop se ugra-
djuje armatura Sipa, ako je to potrebno, pa se betonira Sip.
Podvodni beton popunjava iskop i istiskuje isplaku.

O isplaki biCe kasnije joS govora. Za sada se .moZe re6i da se

pod izrazom isplaka misli na bentonitnu suspenziju, meSavinu
bentonitne gline i vode. Nivo isplake je praktiCno u nivou te-
 176

rena, a podzemna voda mora da je neSto niZa. Zbog postojanja

nadpritiska isplake, ona poCne da otiCe u okolno tlo, zatvara
pore u tlu, i postepeno formira vodonepropusnu zavesu na boko-
virna rova. Na ovaj naCin se u rovu ustali nadpritisak isplake,
podgrada iskopa.

-
w l
'
I l'
Debra osobina ovog postupka gradjenja Sipova je ta, Sta pored
kruZnih, moZemo graditi i ostale Zeljene popreCne preseke Si-
pova. Presak Sipa izduZujemo u pravcu delovanja statiCkih uti-
caj a.

Kao pripremu za iskop rova za Sip treba sagrqditi uvodnicu.

Uvodnica ima u osnovi oblik popreCnog preseka Sipa. Grade se
uglavnom od tankozidnog armiranog betona. Debljina zida irn je
do 25 santimetara, a dubina najmanje 1,0 metar. Uvodnica slu-
Zi kao vodjica alatu kojim se kopa rov za Sip i kao sigurnost
protiv odronjavanja gornjih slojeva tla bokova iskopa.

Postupak gradjenja dijafragma Sipova moZe se prikazati kroz

dve faze. U I fazi se kopa rov za Sip, uz ulivanje isplake u
iskop. Nivo isplake mora biti viSi za Ah od nivoa podzemne
vode u tlu.OVakvim postupkom iskopa silazi se do Zeljene du-
bine.

U II fazi gradjenja ugradjuje se u rov, kroz isplaku, armatu-

ra Sipa. A.nnatura je oblika krutog skeleta, koSa. PoduZne i
popreCne Sipke se medjusobno zavaruju. Krutost armature je po~-
 177

rebna da se koS ne bi def0 ..::misao prilikom njegovog dizanja 1·

ugradjivanja u rov. Sip se be',.. , 1ira kontraktorskim postupkom.
Podvodni be ton puni ro~1 i ii> -:.skuje isplaku. Isplaka se moZe

Sematski prikaz gr2djen~1a dijafru(JITla Sipova.

2 rl I FAZA II FAZA

, "

'. ,itv

-~~:., ' '

/ - - ~

/
- I /

- .I lg / . . 7

6
~/,
..
--
~ ..
/ " v •
I 5
1.
I
I
9
~ ' 8

_j____::::~.~;4/.) . ,6
., rr oo••
,
, '-.... •,

1-Uvodnica; 2-isplaka u iskopu,· 3-dolivan;}e isplake; 4-glinena

koSuljica; 5-grajfer kaSika; 6-Jodjica grajfer kaSike; 7-arma-
tura Sipa; 8-deo goto1Jog Sipa~ 9-tlo veZ,iki? otpornosti. Tvrda
glina, zbijeri Sljunak i sl.

preCiSCavati i ponovo koristiti.

 178

Kod nas se ovakvim postupkom zaStite iskopa rova kopalo do dubi-

30___ ~et.ara, a u svetu i preko 60
na ne:Sto ispod --·--- -----
!!).~.t~i;:_a. Rad na
------
gradjenju dijafragma Sipova je miran, bez potresa. Ovi Sipovi
se mogu graditi neposredno uz veC postojeCe objekte. Ugradji-
~.:ranje baza dijafragma Sipova u stenu veCe otpornosti je teSko
cstvarljivo. Ovakvi Sipovi se grade samo kao vertikalni. Kroz
slobodnu vodu, vodu iznad dna, ne mogu se graditi.

Rad na gradjenju dijafragroa Sipova rnora biti strogo kontinualan.

{Cim se zavrSi iskop, odmah se poCinje sa betoniranjem). Bez
teSkoCa se postiZe kvalitet beteona MB30. Dokazano je da pod-
vodni beton svojim kretanjern u rovu naviSe, ~isti armaturu od
glinovitog taloga isplake, i uspostavlja se zadovoljavajuCe
prijanjanje betona za armaturu, pa se i za proraCun ovih kon-
strukcija moZe primeniti teorija armiranog betona.

Dozvoljena sila kojom se mogu opteretiti dijafragrna Sipovi za-

visi uglavnom od otpornosti tla u koje se ugradjuje baza Sipa.
Trenje po on:otaCu Sipa je zanemarljivo zbog postojanja vodone-
propusne glinene koSuljice na boCnim zidovima rova.

SIPOVI BUNARI

Postupak direktnog betoniranja Sipa u tlu, kod koga nije pot-

rebno Stititi iskop za Sip od zaruSavanja, moZe se primeniti u
sledeCim sluCajevima. Sip u popreCnom preseku krug, tlo u kome
se kopa dovoljno je otporno. Nevezano, dobro zbijeno, bez pod-
zemne vode, ili vezano, dobro konsolidovano, bez podzemne vode,
ili sa neznatnim prilivom. Pod ovakvim uslovirna, tlo oko iskopa
valjkastog oblika, moZe kraCe vreme biti bez podgrade. Podgrada
iskopa je fenomen luCnog dejstva tla. Ukoliko bi ovakva temeljna
jama duZe vremena bila otkopana, ona bi poCela da se zaruSava.
Zbog uticaja atmosferilija (kiSa, sunce, promena vlaZnosti u
tlu) doSlo bi do poremeCaja postojeCeg ravnoteZnog stanja u
tlu i iskop bi poCeo da se zaruSava boCnim Skoljkastim odro-
 179

njavanjem. Prema tome, gradjenje Sipova po ovom postupku sasto-

ji se u tome, Sto se iskopa prostor u tlu za Sip 1 pa se odmah
u njega ugradjuje aramtura i Sip se betonira.

Ako i ovaj postupak gradjenja Sipa podelimo u dve faze, onda se

u I fazi najpre u tlo ugradjuje uvodna CeliCna kolona (dubine
oko l,D metar) i odrnah poCinje rnaSinski iskop tla. Tlo se kopa
i iznosi odgovarajuCim metalnim svrdlima.ZnaCi iskop po principu

f.'Jematski prikaz gradJenja Sipova kod kojih se ne Stiti iskop

od zaruSavcm;ja.

1 ~ t I FAZA II FAZA

II I I I •
-·-:-
f,-<>?t~»<V>
,
,.~
! ,
- ...... /-
I
,
-
--:
-··-
~
·~

-.jf--'--- 3
.'
,__ 5
2
lg -· ' ~

.
-"' - ' '

-,__ ·~ ' ' 4

' ~

·~ -
- . 0, / -·. '
'

'~
,_
.
- -
1-Uvodna koZona; 2-svrdlo; 3-kruta veza svrdla sa maSinskim
pogonom; 4-beton §ipa; 5-armatura Sipa; 6-levak za kontroli-
sano ugradjivanje betona Sipa.

buSenja istraZnih buSotina, stim Sto je preCnik buSotine znatno

veCi.

U II fazi gradjenja Sipa u iskop ugradjujemo armaturu Sipa

 180

oblika krutog skeleta ako je to potrebno i betonira se Sip.

Ako je Sip kraCe duZine betonira se kroz levak za usrneravanje
toka sveZe betonske mase, ili ako je veCe duZine, po principu
podvodnog betoniranja.

Ponekad se kopa ruCnorn radnorn snagom. U takvim sluCajevima je

obavezno razupiranje iskopa drvenorn ili metalnorn podgradom,
ili tankozidnirn betonskim oblogama. (Ove se betoniraju na li-
eu mesta pod zaStitom prenosne oplate}. To su u stvari duboki
poduprti iskopi. Ovakve Sipove nazivamo i bunarima, zbog toga
Sto u iskopu radii Covek. Kada je iskop-poduprt moZemo, aka
to treba, bazu Sipa pro.Sirit, ukopati je u stenu ili-'sliCno.
Ovakvi Sipovi se grade samo kao vertikalni. Rad na gradjenju
ovih Sipova je miran.

U zakljuCku ovoga poglavlja se moZe reCi, da svakako ima joS

postupaka gradjenja Sipova koji ovde nisu pomenuti, uglavnom
zbog toga Sto se neznatno razlikuju od opisanih ili zbog toga
Sto su primenljivi u specijalnim, redjim sluCajevima.

NOS!VOS~_Ip(ID'OLJElll'cSIL£~
Nosivost Sipa se moZe definisati kao sila pod kojom dolazi do
----------~-------.------~------------ ______ ... -·- .. --...
~ - . - .. --
vidnog porneranjg_ S!pa_~ tlu. ZnaCi, nosivost Sipa je sila duZ
,, - - _,,., --·-· - ------ ... ___ _
~--·'----·--p' --~

poduZne osi Sipa, pod kojom pritisnut Sip tone, a zategnut Sip
se prirnetno izvlaCi iz tla. Ili, nosivost Sipa je ona sila,
usled koje dolazi do sloma tla oko omotaCa i ispod baze Sipa.
Odatle proizlazi, da je nosivost Sipa jednaka nosivosti haze
i nosivosti omotaCa. Ovo se moZe napisati u sledeCem obliku.
N = Nb + N
0
(kN)

gde SU

N - ukupna nosivost Sipa,

Nb - nosivost haze i
N - nosivost omotaCa Sipa.
0

Qvo je predstavljeno grafiCki na skici .

 181

Na skici pod a) dat je stojeCi, a na skici pod b) lebdeCi Sip.

a) b)
~N N N
- .
:
. --~~-n,,,
. cr-o~>'"<<7.
, .~
r""----,

- - -
-
. ., - ' •. - No -

(1~ -~o
t
I 11- .
.
... ,,.. .
I 2J
,
~

.
-
0

- '
.

1::
•
~

• I
' Nb N N

a) Stojedi Sip. Sloj (1) E< ~ sloJ· (2) E>.

PJ Lehdedi Sip. Ceo Sip u sloju (1)~ E,,,:. .

Iz skice se vidi da --stojeCi S~PO\'."_i_ ~~2._~~- P!:".§:t:eZn_g_ Pi3-.~.0~1 . _a

-------- - - ---- - ---- - -

~eb~=~-~--preteZr:_o_ ?~?1:.~-~~m _S~pa_~ U specijalnim sluCajevima Si,...

povi rnogu biti izrazito stojeCi, kada im se baza oslanja na
stenu i l i neko drugo tlo izuzetno velike otpornosti. Ovakvi
Sipivi nose praktiCno onoliko koliko moZe da nosi materijal
Sipa. Izr~zito lebdeCi Sipovi su oni koji su ugradjeni u tlo
male otpornosti, odnosno velike stiSljivosti. Baze ne nose
niSta.

Nosivost baze, odnosno nosivost omotaCa.Sipa,. usvajamo da su

jed~ak~- p_:_?~-~~-C:-~~---_?d9_~y~~-;;iju_9_ih_
povrSina Sipa, ··-i --graniCnih
-- --- -- ---
' '
.Q!'iti-
--·---
'

, saka u tlu
-,
N = Nb + N
-
. I/to 0

t
-, -
'
.
tt No
- odnosno,
.,
.. .
- . : . ..
- ' gde SU
F - povrS~?a osnove, baze
. b
Sipa, a
Pgr - graniCni pritisak tla
pod bazorn Si pa.
 182

N = F
0 0

gde SU

F - povrSina omotaCa Sipa 1 a

0
t - trenje izmedju omotaCa Sipa i okolnog tla.
0
Sto se tiCe pojava graniCnih si-
la; nosivosti baze {Nb) i nosi-
vosti omotaCa {N ), to zavisi od
0
(kN l sleganja, poduZnog pomeranja Si-
pa. Poc-__E_~1:1_!E.~0-~-, __~9--- o~~~a~~~­
S~pa _P_~.~ ..E9J;'.:':~~, l3_~Qj~~-~aj_:'°~-~~-~
vrednost, nego otpor baze Sipa,
··c e-_'
z~ ~ ~ j ~-:---~~_g_;z_O;;a~.j ~-,_- _pc;tr~~J10
veCe sleganje Sipa. ZnaCi, u pr-
vOj f-~~i- -opt·~;~-6enja Sipa sip --
- -- ------- -
veCi deo sile pr_i_m_a _g:-e!!_je~ __ po_

omotaCu, a __ PC?_ret_~_t:_gl:!!_qp_t_e]'.'e~~Ej a,
deo optere6enja k_oja prima baza
postoje sve veCe.

Vertikalni pritisak (pgr) u tlu, pod bazom Sipa, odredjuje se

po principima kako je to ob-
a) . b)
jaSnjeno u mehanici tla. Pri

•.
..
•
.. tome se vodi raCuna o tome,
" da je reC o graniCnom pritisku
t< tla na velikoj dubini, skica
t> .
pod b) i da ne postoji mogu-
Cnost istiskivanja tla naviSe,
skica pod a). ZnaCi dolazi do
zbijanja, plastifikacije tla
u momentu sloma tla pod bazom Sipa.

Trenje t je rezultat athezije i trenja u tlu. Trenje t zavi-

0 0
si od mnogo faktora. Na primer, u is torn tlu trenje t 0 je_ ra~-~­
liCito kod Sipvoa koji se gotovi pobijaju u tlo, i_ ~_qd onih
 183

za koje se kopa tlo da bi ::;_is:__ dobio prostor za Sip. Zatim, tre-

·----------------------- -
- - -- - . - - ·- - - -
nje u tlu raste sa poveCanjem d~Jo.ine,medjutim na nekoj dubini
posti~e ___svo~l:i" "<J.~rl~-_;~re~nopt_~~j.. __ ;_ni_Z§ je. kons-t.ant_no. Tre-
nje (t ) oko omotaCa Sipa teZe je odrediti, nego graniCni,
0
vertikalni pritisak (p ) pod bazom Sipa. Na ukupnu nosivost
gr
(N) Sipa, tr~!:1.~~-L~.l __ p_o_ QmQtc;9_\!~ip_a__ jm£__ ~~~-t-1::'.~~ uticaj
ko~-- Sipova manjeg, n~go kod onih veCeg preCnika. -------
-------------------- "--·---- ------- ---- -----~--------
Ponekad moZe doCi i do po"av ne ativnog trenja. ~aknadno na-
neto optereCenje (Pl , kako
N je to prikazano na skici,

. /p na primer neki nasip oko

-:r ~

j I I sagradjenog objekta, iza-

'
.,_.
.
.,, ,, •
''•
' ·~"
~-
~

-"
·-
It l
' •.
~
ziva sleganje sloja (1)

'
.
•
,, .. -.:.. I\ (

' . -.
• Et<.
koje je veCe od slegan:a
sloja (2). Posledica je da
. '
• -• .. - se javlja trenje u sloju
t ·-·~ i·

- . ..
I2l (1), koje povlaCi Sip na-
l+No
~ . E2 7 niZe, kaZemo, u sloju (1)
. -·
-- - .,, .. - •
, ~
javilo se ne~ativno trenje.
.

Pored napred iznetih teS-

koCa, pri odredjivanju no-
sivosti Sipa, mi za svako-
dnevnu praksu, sa zadovo-
ljavajuCom taCnoSCu odredjujemo dozvoljenu silu Sipa. Dozvo-
ljena sila Sipa je

(kN)

gde je
F faktor sigurnosti, koji se kreCe u granicama od
5
l,5 do preko 5,0.
 184

ODREDJIVANJE NOSIVOSTI SIPA

\
"-----·-·-- -- - -~------- -----
NaS irr. propisima za fundiranje je--re.ceno da se dozvoljena ver-
tikalna sila, kojom smemo da opteretimo Sip, mora dokazati naj-
.manje sa dva, od sledeCih pet naCina.

Pren~ iskustvu, na bazi podataka penetracije tla, iz di:riamiC-

k::..11 obrazaca, na osnovu PrObllih. Opt·~~eCenja Sipova, i statiC-
kim

Dozvoljena sila u Sipu, prema iskustvu, se dobija koriSCenjern

podataka o sliCnim Sipovima u sliCnom tlu. Ovakve, informativ-
ne vrednosti dozvoljenih sila u Sipovima, za razne vrste Sipo-
va, spomenute su u okviru upoznavanja sa tim Sipovima.

Na bazi podataka standardne ili dinarniCke penetracije, dobija

se predstava o otpornosti tla u ispitivanom profilu, na osnovu
Cega se rnogu donositi zakljuCci o veliCini dozvoljene sile Si-
pa u torn tlu.

DinamiCki obrasci za odredjivanje nosivosti Sipa

DinarniCki obrasci za odredjivanje dozvoljene sile Sipa su ernpi-

----- -----
rijskog porekla. Oni koriste podatke o prodiranju Sipa u tl.£.i_._
~
..2ri kraju pobijanja ---------
Sipa. Ener~~~ro_~_!. __e_~-
- --- --- --· -
p~i@_~--~-~~-·:--~~d~n od takvih obrazaca dat je i u na-
---------
Sim propisima za fundiranje.

Nosivost Sipa data je obrascem

W.H
N = (kN)
s.Ku
gde je
w- teZina malja,
H - visina padanja rnalja,
 185

s - prodiranje Sipa u tlo od udara rnalja, i

Ku koeficijenat koji je veCi ad 1,0 (ad 2,0 do 15,0), i
dat je u propisima za fundiranje.
DozVoljenn sila Sipa je
N
8 doz = F (kN)
5
gde je
Fs = 2 do 3, au zavisnosti
H

- s ad heterogenosti tla i
Caja objekta •
zna-

' . .• . .. .•.
.
_____,_ '

l -W"p Ovde treba reCi

__..-- da se za gradje-
.. .. .
t . L nje svakog Sipa, bilo od kog ma-
~ . terijala i bilo po korn postupku
.
.
' '. da se gradi, mora voditi zapis-
.
nik, pasoS. U pasoS se un6se svi
podaci koji bi bili korisni za
kasnije tumaCenje ponaSanja Sipa.

Probno optereCenje Sipa

Najpouzdaniji podatak o nosivosti (N) Sipa je probno optereCe-
nje Sipa na lieu mesta. _P-=~-~~~njern se ~Y~--­
fal:ctora koji utiCu na nosivost Sipa. Slojevitost tla, dubina Si-
. - --·-·-·---- ---------~---------"--··----------
pa u tlu, naCin gradjenja Sipa i sl. Norrnalno, i probno optere-
Cenje Sipa ima sVOJih nedostataka. Ispituje se obiCno Sip samac,
a u temelju ih ima viSe. Zatim, tlo u podruCju objekta moZe bi-
ti heterogeno, i sl.

ili posle z~~~-Obj...e.k~_n.a-~~~-re projek--

tbva.Jl]a-feffielja na Sipovima gradi se probni Sip, pa se ispitu-
je njegova nosivost. OVakvo probno optereCenje zahteva transport
potrebne oprerne za gradjenje i ispitivanje Sipa, na obiCno joS
neoformljeno gradiliSte, Sto je skupo. Medjutirn, podatak o doz-
voljenoj sili Sipa
N (kN) ,
8 aoz = F
5
 186

• potrebnog broja Sipova u temelju

koristi se za odredjivanje
objekta, Cije se fundiranje projektuje.

/ /

////. // // ////////////

' '
,. ' '"· ~ -
2
.. . ' . s
3 N
3 s
N

1-Sip; 2-teret; 3-dizalica 1-Sip; 2-ob;fekat; 3-dizali-

sa manometrom. ca sa manometrom.

Probno optereCenje Sipa po~l~__ gl;'..9-tj.je_nja ~~~-1'.l-~-~j._a daje podatak o

~-~_E!:_~Vr:<:?sti
usvojenog broja Sipova u temelju. Kontroli.Se se fak-
---- - -- - ---- --· -- ----
tor sigurnosti- p-- -~---za· uSvojenu vrednost do:Zvoljene sile Sipa.
s
N
5 doz

---
Probnim optereCenjem sipa, Sip se postepeno optereCuje,__ ~ mere
~---- ---- - . - - -----------· ----- -~-----~-------------.......______ .-·

pune no 0 iv0Sti Sipa. Kod svake faze optere6enja Sipa,- --~ip se

'- .---~ ··-.........._----.
-
-- --
se .pjegova pomeranj!!_~ tlu.__S_.i,_£ __ .. s.s._opt;~reCuje ___u vi.Se faza, _do _
-- ... ----" - --·----
~--~-~-------------------------~
-·· ,. ...____ ' -- -
--,.-
--~

rastere6uje do nule. Trajanje ovih faza optere6enja odredjuje

se na lieu m~ to jest tako da se mogu jasno registrovati
pomeranja Sipa u tim fazama.

Na osnovu podataka merenja, crta se dijagram probnog optereCe-

nja Sipa.

Iz dijagrama probnog optereCenja se vidi, da posle nanoSenja

sile s , Sip odmah sleZe do taCke 1, a vremenom do taCke 2.
1
 187

Posle rastereCenja ostaje trajno sleganje do taCke 3. Zatim

se nanosi sila s 2 , sip sleZe do taCke S, i postu_J2ak se nastav-
lja dok se ne postigne dovoljno vel~Jw _ f;J._ag_anje ( -J--)-~a-----;;li
-- - --:-::::...::::-==-------::--~-:~-----:->-~~~ ~---
II S!kNl
6 5

2
nx24h 7 s, 52 N S!kNl
4

4
3

3 2
---
7
5 -- ~

'
5
6

III I

Simm)

DiJ·agrom I, sil-a-s leganJ'e; II sila-vreme; III vreme-s leganJ·e.

prirast sile {SS), Sta je po definiciji nosivost Sipa.

-~---- - . -- ---·-· --·-----------·~--------------------------
Cesto se ja,.rlja problem tumaCenja rezultata probnog optereCe-
nja Sipa. Naime, u dijagramu je teSko usvojiti silu koja treba
da je nosivost (N) Sipa. za re.Sava-
N nje ovog problema ima vi.Se preporu-
SikN l ka. Tako, po je~ no-

--- ------------------ ---- ·---------------.

sivO~t(N)~~ je sila koja
':~CJC!g~v_sµ::aj_q_Ce..-Sl~2._~_nJ._e
i-;;~
~~~~--- ~
Pf imt=:"r_2]-eg<:.:1j:__~~_!..Q~~~-=-
nika, Sip_a, Za to sleganje u dija-
- g~amu P~-~-DilOg. optere6enja, Ci ta se
S lml
sila nosivosti (N) Sipa.

-·---------
Po drugoj preporuci koriste se
-----
i:frt•a---:. sleganje.
- ---~-----·"'". -·----
t~ng:_~---rra:-k·raj-ev-ima .. di~-F-ama

PreseCna taCka ovih tangenti odredju~~-pq_loZaj

si'1e·~:~~~i°'vost-r-·tN-) ·-Sipa. ------~-
---~~ ----
 188

Kada ispitujemo Sipove velikih preCnika, ponekad je teSko op-

teretiti Sip do nosivosti (N), zato se zadovoljavamo da ga op-
teretimo do raCunske sile (S ~), silom kojom treba da bude op-
rac
tereCen, ili i nekom veCom. ProuCavajuCi dijagram sila - sle-
ganje tako optereCenog Sipa, cenimo oblik dijagrama za slu-
Caj joS veCeg optereCenja Sipa, i donosimo odluku o veliCini
nosivosti (N) , odnosno dozvoljene sile Sipa (Sd )•
oz

Na bazi podataka probnog optere6enja Sipa usvajarno nosivost

(N) Sipa, pa odredjujemo dozvoljenu silu Sipa.

S = ~ (kN)
doz F
5

Faktor sigurnosti (F ) se kreCe u granicama od 1,5 do 3,0 pa

5
i vi Se. VeliCina
------- ________________
faktora sigurnosti___ ?._g.vj._~L_pd __ pOl.!Z_danosti
,,_
po-
- -- '"·------.. -~·----"'

datc:ka _!la _?S_!?:?-Y_U_ kojih smo usvojili nosivost (N) S_ipa. Ona ma-
ze biti rezultat jednog ili viSe probnih optereCenja Sipova.
Zatim, tlo u podruCju gradjenja Sipova je hornogenog ili hete-
rogenog sastava i na kraju od veliCine raCunske sile (SraC)
koju uporedjujemo sa dozvoljenom (Sd oz ) . Pre_ma_ .:tQ:m.e~iko
- -
smo sigurnij i u nosivo§.t-ll:JJ_~J..PQL ...-~J~_Q_liko mo Zema usvoj_i ti_ _m?:_-
~~--------------- ' - - - - "'" -· --- -----·---. ·---- -
nju vrednost faktora sigurnosti. Ili, ako dozvoljenu (Sd )
-·-·------------- ·- oz
silu Sipa uporedjujemo sa raCunskom (S v) koja je rezultat
rac
totalnog optereCenja objekta i tada se uzima manja vrednost
faktora (F ) sigurnosti. Za konaCno usvajanje veliCine fakto-
5
ra (F 5 ) sigurnosti treba proveriti i sleganje ternelja na Si-
povima, za to optereCenje {Sdoz = SraC), o Cemu Ce bi ti govora
kasnije.

Broj Sipova koje treba ispitati probnim optereCenjern zavisi

sem ad homogenosti tla u podruCju gradjenja Sipova, i od bro-
ja Sipova u temelju. Prema nekim preporuk__~a na 100 Sipova tre-
ba ispitati l Sip, na SO~ipova 2, --ana-hiij~d~---3-d~-~£--sipa.
- _.....------~-----
 189

StatiCki obrasci za odredjivanej nosivosti Sipa

U svakodnevnom projektovanju temelja na Sipovima, nosivost (N),

odnosno dozvoljena sila (Sdoz) Sipa, odredjuje se statiCkim ob-
rascima. Ovi obrasci koriste parametre otpornosti tla na smi-
canje, c - koheziju, i ¢ - ugao unutraSnjeg trertja tla. Neki
,,,--~-

od____ g_v_i_h obrazaca koriste punE;:_~Qn..,_o~~~m~9~go..r_.E.~

neki faktor - sigy.,rnosti-,

------------
tla, pa se njima izraCunava nosivost_..-U:il~pa, a neki kori~te
srna_r1~~·vrecmost1·-icc;hezi ------------------........__
'e c i u 1 ,,__1!tralJ?.jeg::::~e~_?_a
pa- ·se ·nj·ima- -i-zi:a-Ounava-...Q.o.z.voljena si~
- ---
~

la {Sdoz) Sipa.

------
Jedan takav statiCki obrazac je dat i naSim propisima za fundi-
ranje. Obrascem se izraCunava dozvoljena sila Sipa.

odnosno
Sb= Fb . Paoz (kN), a

gde je
Fb - povrsina osnove baze Sipa,
Pdoz - dozvoljen pritisak tla u podruCju baze Sipa
tdoz i - srednja vrednost trenja izmedju omotaCa Sipa i tla
u sloju (i).

'-!.'.
Dozvoljeni pritisak tla odredjuje s~L_prema obrascu.
(/ : !'>
. ·r~~}--' !I.
= C .N +K .q.N + 't'.r.Nv-
m c o q /,. o

- Rod kvadratnog Sipa, umesto polupreCnika (r) kruZnog

preseka Sipa, unos~ se u tre6i Clan polovina boCne
strane (0,5.a) kvadratnog preseka Sipa.

Oznake u obrascu znaCe

 190

Cm - mobilisana kohezija tla

Faktor sigurnosti Fe se kreCe od 2 do 3, i uobiCa-

jeno je da se usvaja Fe= 2,5.
K0 - koeficijenat boCnog pritiska tla u stanju mirovanja,
tla u podruCju baze Sipa.
(K = 1-sin (I))
0
q - vertikalni pritisak (pv) tla na dubini baze Sipa.
b- zapreminska teZina tla u podruCju baze Sipa.
Ne' Nq, N)f - su faktori nosivosti tla, koji zavise od
vrednosti mobilisanog ugla unutraSnjeg trenja tla,
za sloj tla u kome se nalazi baza Sipa.

- Mobilisani ugao se dobija obrascem

- faktor sigurnosti se kreCe od 1,2 do 1,8 a uobiCaje-

ho je F¢ = 1,5.

- Vrednosti faktora nosivosti su

¢ ¢m N N NI)
c q

1 2 3, 4 5

-15 10 25 2,7 -
~-.
-22 15 38 5,5
-
-29 20 I 75 ~·--·1-2~ 0 '4 !
'
-35 25 ' 150 25,0 8

- Medjuvrednosti se mogu usvojiti linearnorn interpolacijom.

- Uglovi (¢) u koloni 1, odgovaraju faktoru sigurnosti F¢=1,S.

Trenje (ti) na nekoj dubini (hi) u tlu je zbir mobilisane kohe-

 191

zije (C ) , koja se usvaja umesto athezije, i otpora_ smicanja,

m
duZ poduZne_ osi Sipa.
t.
i
= cm+p o • tg(llm 1()~ -=-:
'-
x...i-x- . (
..

,,~_
12-1 '\""'JZ'
.
l
~
~ -

mobilisana kohezija je

•' '
.
-
' cm =
. . ' ..

. .. .. ',
hI . - a otpor smicanja je jed-
. ' . .. . -
nak proizvodu pritiska
.. .
t
-

.
~
.
i:
. . f .
;_Pai
qi
tla u stanju rnirovanja i
koeficijenta trenja u tlu,
tangensa mobilisanog ug-
la unutraSnjeg trenja tla.
' - -' .-
' '
q, t = p .tg¢ , odnosno
. .
.
. 0
m t 0 2
1;~= /J".h. (1-sin(li)=F (kN/m )
• - 1 (ll
sa izraCunatim trenjem mo-
ramo biti obazrivi, naroCito
kada Sip prolazi kroz viSe slojeva tl_~--r~-~-1-~_9,j.!:§!___ ~~......__
·Ako su sloje\•i (1) i (2),
prerna skici, vece stis JVO-
s"t1.-, adq,~9.._ trenje ...._ __
• " Q)l,()\ {l>I (. '. ,,,
'
-___,,-
samo u sloju veCe,, o_tpQ,F,nostr,
- ____ ...
---------
.. ."
sloju (3),

I 1l.
Ako je Sip optereCen silorn
I2l . zat_ez.anj_a.,,_.cel 11 zateZuCu si-
lu p~ ima _§._ip___ .oIDQ.taC~:ffi!__ _
I 3l
,. .
,
>'
Normalno 1 sila baze je nula.

Kada je Sip kos dl,.l_Z_.:j._i;i.e 1, u statiCki obrazac se unosi p.jegova

Ve~t~_}calna _~~~J_~-._.~~~~-~;:'~c -;~---~e-rtik_~_1b?]n·~· . --.
du~ine t. - --'-.-~·--
 192

_.
··' "~'' . .
'' " I '

't;!f;c
""

t
t
"

I
VERT!KALNI s!P OPTERECEN HORIZONTALNOM SILOM

U op.Stein sluCaju optereCenja Sip je u temelju optereCen kosom

silom SR, odnosno komponentama SV i SH. Ako je Sip ukljeSten
u naglavnicu, optereCen je mo-
mentom M. ~tic:~_z_9~tjt_J.~~­
s..~2X-,~--~~~-e~!~-(~l_ .. ~.~P... s_e
~~~-~o-._~9t.p~~~
materijala od k9ga je naprav.:.-
... --~------.... .. ·-~~--

/ ~~~~~irrt?.-~_J:~_·
(1 MoguCnost prijema sile SH i
M
momenta M treba dokazati bar
jednom od sledeCih metoda.
p
RaCunskim putern, probnim opte-
reCenjem-, ili prema iskustvu
Lsa Sipovima u sliCnom tlu.
 •

193

TaCniji raCul}Sk..i._.:QQ.S.tupci _proraCuna S_ipa koji je optereC.en ho= _

iiz~n~~i-~~~--silom, pa i-,.~o;;n~~~-;--;;~--ve:oma kOmpi·i.ko~~i. ~~- ~--- -- .
-j-~--~-odruCj e: ~P~~-~8u~- t-elnelj ~ ·;;-~i~s-tiCnoj podlozi. UproSCe-
~
ni po~~,proraCuna polaze od predpostavke
,_______-- ,- da je Sip krut,
_______________
- - ____ _____......,

nesavitljiv, a pomerljiv u tlu, Njegovim b~-~-I!L-Pomeranjem

~~i~-e--~CJt~.t~ijim·--;~~aZ~van_J~m ~e-=~~-pos·t~v~
/ - - - ---~ --- -. . ." - -- -- . ' ~" -----...----~-~- --- ------- -------------
lj a ravnoteZa spo~linjem_ op~~r~CenJu. Proveravaju se potrebne
, ______________ ----- ---------
-- --~-------

veli6ine boCnih pritisaka tla i uporedjuju se sa dozvoljenim.

RaCun je sliCan onom koji je obradjen u poglavlju: Prijem po-

vremenih horizontalnih optere6enja boCnim povrSinama dubokih
masivnih temelja.

-----
Probno optere6enje Sipa horizontalnom silom se svodi na razmi-
.
canje, odnosno p;~tezanje
_.---- -------------~
·~r i
~----
(primicanje) dvaju susednih Sipova.
-~------------
tome se mere deforarocije Sipa i crta se dijagram sila - po-
~~ran~~' a tumaCenje rezultata je sliCno onome kod probnog op-
tere6enja Sipova vertikalnim silama.

Prema iskustvu se odredjuje moguCnost optere6enja Sipova hori-

zontalnim silama na taj naCin, Sto se koriste rezultati prob-
nih optereCenja sliCnih Sipova u sliCnom tlu. NaSim starim
propisima za fundiranje je bilo reCeno, da veliCina horizon-
talne sile, kojom moZemo opteretiti Sip, zavisi od vrste tla u
kome se Sip nalazi. Polazi se ad toga da su Sipovi preCnika
manjeg ili jednakog 0,60 metara.

Sa _!1g_:i;i.zorrt·a1n6m silom do 20 kN moZe se optereti ti Sip, aka je

ugradjen najmanje 4,0 metra u nevezano tlo male zbijenosti,
ili vezano tlo plastiCne konziStencije. Sa flo!izontalnom silom
-do 40 kN, moZe se o_pteretiti Sip, ako je ugradjen najma_nj_e
2,5 metra u nevezano tlo ve6e zbijenosti, ili vezano tlo Cvr-
SCe konzistencije.
 194

Sip optereCen horizontalnom silom (H) radi na savijanje. u

•
' _/\,J

H 20,0 kN 40,0 kN

.' .,.
.. t > 2,Sm
t ? 4,0m

p p

merodavnim presecima se izraCunavaju statiCki uticaji; tan-

sverzalne sile (Q), i momenti savijanja (M), pa se dimenzio-
niSu po teoriji armiranog betona. Pri ovome treba voditi raCuna
da se taj armirani betonski elemenat nalazi u tlu. Za sluCaj
da Sipovi ne mogu da prime raCunske sile (Hrac>, u temelj se
ugradjuju i kosi Sipovi, o Cernu Ce biti reCi kasnije. Priti-
snute Sipove treba kontrolisati i na izvijanje, ukoliko pro-
laze kroz slobodnu vodu, ili tlo izuzetno male otpornosti
(raskvaSen mulj isl.).

SIPOVl U TEMELJIMA

Sip retko koristimo u ternelju kao samac. Naime, Sipove stan-

dardnih dimenzija, recimo do ¢ 0,60 m popreCnog preseka, teS-
ko je ugraditi u tlo taCno po projektu, pa bi konstrukcija nad
Sipom, taj Sip samac ekscentriCno optereCivala. Zato je poZe-
ljno da u temelju budu bar 2, a bolje 3 Sipa, povezana odgova-
rajuCom naglavnicom.

Osni razmak izmedju Sipova jednog temelja zavisi od moguCno-

 195

sti ugradjivanja Sipa u tlo i od potrebe angaZovanja tla oko

Sipa za prenoSenje optereCenja u
tlo. Osni razmak izmedju izrazito
sto.jeCih Sipova treba da je takav,
da se Sipovi mogu sa sigurnoSCu
pobiti u tlo. Medjutim, kada Sipovi
nose i ornotaCem, razrnak izmedju Si-
pova zavisi od otpornosti tla. za
prenoSenje sila sa Sipa u tlo, an-
p gaZuje se oko Sipa zona tla preC-
2 nika e. Osni razmak e s· va u

---------
pol ju, koj i rnl.QJs.e....1c--Clllll=>J<ea~E~em~~s~i~·p~a.,_,
--
kreCe se u granicama
--
, ____ _-- -- --
'

e = 3 do 5 d (a) J
i ----- ~- ____ .. ---~ _, --·---. - ,i_
Tlo veCe otpornosti zahteva manji
(E > - e < ) , a tlo rnanje otpor-
1-Sip; 2-utiea;jna zona nosti zahteva veCi razmak izmedju
oko Bipa;
Sipova (E ""- -+- e >) •

OdgovarajuCi osni razmak ./ Ce_J._ __. ~zi:nediu S,tppva mar.a bi ti obez-

.£~j~?-- -~am.~ 1:1 __ ~~:h~~evima :!d!l 1
,.
v sa kojima se raC~na da mogu primiti
__ ...
, . . - --- - ·--~ ~ .. ---~---··-·-·--
-.,
_,
.. ,_-,•, silu sa ornotaCa Sipa. Ukcliko su
. - ' l--'--1
.,~ . . - ---·~· - - - - - - - - - - - - - -<' -----,-~---
",'
, , osni razrnaci izmedju Sipova mali,
·. , ,
.. . '
' E <
,
uticajne zone, zone angaZovanja tla,
.
' . , . ( 1)

- .....
. se preklapaju, dolazi do preoptere-
t .. .
6enja tla i temelj sleZe. Temelj
<• '•- '
- '• ·; • na Sipovirna se pretvara u duboki

( 2l masivan ternelj i kao takav se i

ispituje.
E>
Betonska vezna greda, ili ploCa nad
Sipovirna, koja povezuje Sipove jednog temelja u celinu, naziva
se naglavnicom. Naglavnice nad Sipovima se danas kod nas grade
 196

uglavnom od armiranog betona. Ona

treba da je dovoljo kruta, da bi
svojom krutoSCu obezbedila ravno-
merno optereCenje svih Sipova te-
melja. Visina naglavnice{(h)) od-
e redjuje se po principima ~djevin-
ske statike i teorije armiranog
betona. UobiCajeno je da se visina naglavnice odredjuje u
funkciji prepusta na0lavnice. Ako
b je naglavnica od armiranog betona,
I
.,_ v usvaja se da je
lh:
"
~

hn '"*
'
~

5
I '
'
~-"

gde je
~--~-!
' -------- - - '

b - prepust naglavnice.

Srac ~

Prema skici

,
Pa se za visinu naglavnice usVaJ'a (\ h n
-
=

Sa ek, oznaCimo odstojanje ose Sipa

'll do ivice naglavnice. Usvaja se da
je
ek == 1,0.d(a)
2 -----·------------~

gde je
d - preCnik, a

ekj, ~· ep ,l ~ 1. a - kvadratna strana popreCnog

preseka.

~=tit-~ bz
ep + ,~ Sa ep oznaCavamo osni razmak Sipo-
va u polju.
ep -t :$""-1
b,_,,_~I'-- Naglavnica nad Si ovima, gradi se
~~~~~~~~~"-~~------------~------
ha tamponskom sloju. veza Sipa za
1-Konstrukcija nad teme-
Z.jem; 2-nagZ.avnica,· \~£1-6'd toga da li je
 197

Sip ~::~_:._~_~nut i~!::.-~-~~e.9"!!:~-t~ Pritisnut Sip treba da ulazi zdra-

vim betonom najmanje 10 santi~:,.

taEa u __ b~~o_~._pag:J:ayz:i.J;~~,· Zategnut

S~J?~ft_~~5. .11em-- tog~- us~
svojom armaturom u beton naglav-
-- --
b ni.:_~. _Ako su Sig£_vi__1;.. ~~~e;~-~-~, ~-~J;­

3""'- - .
de6i, onda ~:n, duZina (1) zav~~~
- "-· -

-'\~ --~
od Sirine (B) :11§l_g_}:ct.vn:1-qe.
.' . ' . .
. . . . If-
~
' .
' 1 -- - , L
--- ,,-, Tra~i se da je
hn - ' !\
I I -

>--
- ~
1
min
= 1,50.B za kvadratnu, i

IOcm 1 = 2,00.B za pravougaonu

t
4
t i min
osnovu nag lavnice.

.,I VeC je reCeno, da kod usvajanja

l
v, u
1/2
dozvoljene sile (Scloz) __ S~r_a, tre-
ba voditi raCuna o
dnih Sipova u temelju na posma-
u~icaju suse-

trani Sip. Do::_:z:_:v:co:clC.J_j~e~n=a'---"sila. (Sd )

- --- oz
Sipa u grupi jednaka __j~·-d-~.zvolje-
---------·,----~-~·---· -"· -- .... -·
' noj sili__ _!~~': .. sam?a, pod uslovom,
' kada je Si izrazito stoje6i, i

B kada je Sip
--
vel,.ike_o,tp~-a.
--~ ·--
uqE~E~QIE_y..-t.l?_

_osn.L razmak
izmedju Sipova je
r
', e >
= 3 d (al
\ p . '
1-Pritisnut; 2-zategnut Medjutiffi·, · ci.ko.. sU Sipovi u temelju
Sip; 3-a. betonska nag-
lavnica; 4-tamponski sloj; pri:~~q_J..eQde.Cj..J~li._.~!9-l§­
5-sidrenje zategnutog Jipa.
¥e6i !" tada i_m _1!:__9.Q.e~ !iil:a
-- - ------------
~-
(Sdoz) Sipa u grupi jednaka doz-
voljenoj sili Sipa samca, kada je
osni razmak izmedju Sipova
---------~,

emin = 10 · 1 I
> 1 \ )1_ l
-____Ji no l

- ----- - -
 198

- gde je 1 duZina lebde6eg Sipa.

Ali, kada je osni razmak lebde6ih Sipova e 0,10.1. tad.a se

----·------------do·zvo_li~A~~¥-~-~~"'li~)__ ·J~;" ·~~~~~-~-:-
2

pi ,..smanjuje,
--.. - ,.,-,."
u ___ odnosu na dozvolje-
-·-~- ·-~------ - ---~--~=~·~,~,,,._

nu silu Sipa sarn_<::~ 1__ z_~.. 9_no_l_i~g__ ~.e~-".""

naj_~-~--t-~~~-. 4?~~;{_£;~j__~ne__ ~-;j.~~,-llift~- .
(1/16. sdoz) s_~ca, _ ~()l_~~«?__ ,_l?~smat­
rani Si_p irna susednih Sipe'~~-~..,_. -.
----- ~---•·""' ~---""-"""""'"""---;"""'~~-,--

Neka su Sipovi, prema skici, u tak-

vom tlu.da su izrazito lebde6i. Si-
le u pojedinim Sipovima bi6e
3
1 5 doz = 5 doz - 16 Sdoz (kN)
5
2 s doz = s doz - IT . Sdoz (kN)
Temelji na Sipovima moraju se kon-
trolisati i kao celina, kao masivan
ternelj. KontroliSu se raCunski pritisci tla na dubini baza
Sipova i sleganja Sipova, odnosno masivnog temelja. ova ana-
· 1iza se sprovodi u svemu kao i kod dubokih masivnih temelja.
Dimenzije masivnog temelja usvajamo da odgovaraju zbiru valj-
kastih zona tla, koje Sipovi angaZuju za prenoSenje optereCenja
u tlo, a kako je to prikazano na skici.

r-::r~ebareCi da ima i drugih preporuka za ispitivanje temelja na

Sipovim.a kao celine. Prema nekim od njih se usvaja da su dimen-
zije osnove masivnog temelja neSto veCe ad onih koje se dobi-
jaju po ovde predloZenom postupku. Osnova se dobija kao donja
baza zarubljene piramide. BoCne strane piramide zatvaraju ugao
¢0 sa vertikalom na gor~ju bazu, koja odgovara konturi kontak-
ta Sipova i naglavnice. Ugao ¢ je funkcija ugla unutraSnjeg
0
trenja tla. Pod ovako formiranim masivnim temeljem pritisci
tla su ravnomerni same na delu koji odgovara povrSini gornje
baze zarubljene piramide, a iduCi ka krajevima naleZuCe pov-
rSine m.asivnog temelja opadaju i nula su duZ ivica. Ovakve
 199

oblike masivnih temelja opravdanije je usvajati kada u teme-

lju imamo i kosih Sipova.
i
__ J
.. . - . .I .,. ~r '·
.. . . ·I - I''~"'.
. . -.
( (
Sleganje Sipa samca
izraCunavamo na slede-
- . ..
. I
I
I·
I. Ce naCine. Kada je ta-
ek I
..
• .I kav Sip izrazito ili
f-
t "1 I preteZno stojeCi, nje-
I
e
I govo sleganje izraCu- --------
~et
,--
( 1) navamo sa raCunskim
- ---~·---~----
I
-- I p~~~~i--~?l _tl~._s.~~-­
( 2) I
L --
__VL r ne es;>V!"_Si:q.e baze S:i,:.pa.
.,,_ - _..--....-,c;'._'S:.._..~ -~ :~ ......- -.....- -·
ukoliKO-- je Sip prete-
Zno lebdeCi -n-jegovo
L B l sleganje izraCunavarno
1 1 ~~
sa pritiscima tla na

------
povr.Sini osnove 2 do 3_
preCnika Sipa. a kada
j e on izrazito lebde-
Ci :raCunske pritiske__
tla za izraCu_J?:avanje
njegoVog sleganja na-
lazimo na o~novi pre~~
preCnika
---~--=----~-'~-~~~-_!~-~~: __ je _~--~-U:~in_~~~!?.".': u tlu.

PRORACUN SILA U SIPOVIMA

Dimenzije temelja na Sipovima, broj i raspored Sipova u

te~elju, odredjuje se probama. ZnaCi, proveravamo temelj
poznatih dimenzija. TraZimo raCunske sile (Srac> u Si-
povima i uporedjujemo ih sa dozvoljenim (Sdoz). Postu-
pak izraCunavanja sila u Sipovima sastoji se u tome,
Sto treba rezultantu R sveg optere6enja razloZi-
 200

ti u poduZne pravce Sipova._Razlaganje sila u viSe razliCitih

pravaca je u nekim sluCajevima veoma komplikovano. Zbog toga,
veC kod usvajanja rasporeda Sipova u temelju, vodimo raCuna o
rnoguCnosti koriSCenja Sta prostijeg i taCnijeg postupka izra-
Cunavanja sila u ~ipovima. LakSe i taCnije Cerna izraCunati si-
le u Sipovima, ukoliko je njihov raspored u temelju takav, da
zadovoljava sledeCe. Da su vi v. · u temel'u istih dimenzi-
--~
ja, da SJ::!. ~vi __ v_er_!..U.e:lni.! i l i ukoliko u temelju ima i kosih
~stag nagib;~-Za"tim ~~~~~v
--
::~pored Sipova, da je !~3~~1:_~~r~-~,:_.~ajbolji
~-------
•.. ~.....--
je, u ne-
---- --
-..
__ _

korn teme , J raspored Sipova, kod koga su svi Sipovi opte-

reCeni istom raCunskom silom.
Kada imarno viSe nezavis-
v nih, ·bliskih temelja, i
:': M
__rp _rp
-
:': H
-.
• A
--- .'
B
~- -- ..
' -
-. c
ako je svaki od njih op-
tereCen sa

V,+Mi.:!::_H,

treba, u cilju njihovog

uproSCavanja, medjusob-
no ih povezati gredama
te1neljaCama. Tada sile
------------------------
.:!::_H~~~~-
melji, koje za takvo op-
~-~-··----~
tereCenje projektujemo.
~--·--- - - -· ----------·-------
Na skici, temelj B prima V,+M i + H, a temelji A i C primaju
samo v i
-+M, -----=-=
Sto mogu primiti i bez kosih Sipova.
~--::--=--A - - ---~ ••--' -----~ •-----

Kada izraCunavamo sile u Sipovima polazimo od nekih pretpostav-

ki. Tako, usvajamo d~a

lavnica rezultantu (R) ravnomerno rasporedjuje na sve Sipove.

Savitljiva naglavnica se povija, pa dolazi do preraspodele si-
-----
kruta. Dovoljno kruta nag-

la u Sipovima. Sipovi pod nepomerljivim delom temelja primaju

v~~~--'~ ~--~~~~~!~!-~~m~~~l-~. ~--------. ·----
Zatim se usvaja,da su Sipovi zglobno vezani za naglavnicu, a

-
---:".---:;;:?"------~--~~._,..,_ = =--
 201

ponekad i za tlo. Ov~ko_ ~~~-~--;r;_e.a,lnij-e--je--oCek-i-vaft.-.kQfl~-­

rnanjl.h, nego );<.=>~. Sip9,Ya-, veCih ~--

--
preCnika.
--- > --~-·-
-~~--·

·proraCunavajuCi sile u Sipovima,

--~- ----
usvajarno da sve optereCenje u tlo
prenose samo Sipovi. Naglavnica
ne prenosi na tlo nikakvo optere-

]
0
> It t tI s Cenje, Cak ni svoju sopstvenu te-
Zinu. ~me~t~~st.~

.,
R -
ganja tl~E_od naglavnicorn, pa se
·---- -- ----------
teZina naglavnice i
------------··
naSipa nad te-
-"-'-'
n_· :\
.. . ¥t' mer]em·air~ktri-O'-·p;.;;005·r u SiPQve. ---
----------------- ~- -·-----
ProraCun sila u Sipovirna svodi se
na principe gradjevinske statike.
Na osnovu napred iznetih pretpos-
tavki, rezultant R) na koti- do-

---.n,.,_·e:::_;:;i"v~i,.,co::e::.-n""a°""l"a°'v"'n"-1"',,c.::e:__:rc,'.a~-~mo u Sipove anali tiCkirn ili gra-

----------
~-~------------------=-
fiCkim postupkom.

AnalitiCki postupak izraCunavanja sila u Sipovima

AnalitiCkim postupkom moZemo naCi raCunske (SraC) sile u Sipo-

vima, kada su u temelju._. svi Sipovi vertikalni ili kosi ali su
·------«-<...---:-._ <> .... -=-::::. ,------.-... ~-
me_c;l.~lX..~:ii • Postupak se sastoji u sledecei;. IzraCu-
navamo teZiSte grupe Sipova, i u njega postavljamo koordinatni
sistem 1,2. Zatim rezultantu (R) prenosimo u teZiSte grupe Si-
pova, dobijajuCi momente

RaCunska sila (SraC) u bilo.kom Sipu, dobija se sledeCim ob-

rascem.
(kN)
 202

gde je
n - broj Sipova u temelju,
w1 i w2 - otporni momenti Sipa u kome se traZi raCun-
ska sila.

1 Otporni rnornenat Sipa ima vre-

dnost

gde SU

pe Sipova u
od~~-
--------
J - mornenat inercije gru-
osnov~, u

nOm pravcu. (Sipove

u osnovi predstavljamo taCkama).
e 1 -odstojanje do Sipa i, mereno od odgovarajuCe teZi-
Sne ose.

Momenti inercije imaju slede-

Ce vrednosti
2 2
Ji ~:z. el (m)

Otporni momenti Ce biti

2
:Z:. el
(mf, i

- gde je sa i oznaCen Sip

i u grupi Sipova.

Ekstremne vrednosti raCunskih(SraC) sila u Sipovima nalaze se

u ugaonim Sipovima.
 203

Sila u najoptereCenijem Sipu {Sip b, prema obeleZavanju u

skici)

(kN)

- Sila u najmanje optereCenpm Sipu (Sip c)

= 5 doz zatez.
n

ukoliko se u Sipu avi zateZu6a sila

Kada su u temelju svi Sipovi vertikal_nj_...~ tada se horizontalna

~-------~:'-~-C~-- ----------
~~- -~r-~.~~~~ ....rr~~-?3Y!:-~~e~~~~~~l~~1:... ~
vertikalne Sipove.
----~
SH = '.:' (kN)
~--------- -
Ako je hg_i:.i7e'Fl:tal110 (SH) --s-i l~ednom S1J?l:t" r;e6a od .ane ko-iµ
takav Sip moZe da primi, u temelj se u ra ju"u kosi Sipovi.

AnalitiCki postupak izraCunavanja sila u Sipovirna je primen-

ljiv i kada su svi Sipovi u temelju kosi, ali su medjusobno
paralelni. Rezultantu (R) prenosimo u teZiSte (0) Sipova, pa
dobijamo i momenat

M= R . e (kNm)

Zatim rezultantu R razlaZemo u

'"
komponente R~i H: RaCunske sile
u Sipovima, od uticaja R~ i M iz-
.o ·. . ·, -~~~~
raCunavamo u svemu kao i kod ver-
.' I -.

tikalnih Sipova, a_~_?mponen-!_u ~

t
primaju podjednako svi Sipovi.
e
AnalitiCkim postupkom se mogu iz-
2 3
-
4 raCunati i raCunske sile u Sipo-
 204

vima dvaju kosih pravaca, stim da u temelju imamo najmanje tri

t:tR
I I
h

..
. .
' y_, ./\'(
;,1--~--1~'---'..-~-C
..
···--
,

I R
.I.
t .. I
\'
+eI I
3
.,~
2 3 4 5
'-v---J
A 8
Sipa. Najpre se odredi poloZaj preseCne taCke O, teZiSnih pra-
vaca grupa Sipova A i B, kako je to prikazano na skici. U pre-
seC.nu taCku 0 prenosimo rezultantu R, dobijajuCi prenosni mo-
menat M. Zatim se rezultanta R razlaZe u komponente

analitiCki ili grafiCki, a sile u Sipovirna od momenta M dobi-

jaju se po veC iznetorn

M
=
1'.e2

gde je Z: e
2
momenat inercije svih Sipova temelja. Prema skici

~Q}i" ~ r~" r-"

/t ,Jl·a\'°' ~
 205

Deo sile u Sipovima od uticaja momenta M biCe,

- za Sip 1
M
= --2 • e 1 (kN)
l:e
- za Sip 5

M
= .I.e2 • (-es) (kN)

- sto
znaCi da momenat M izaziva silu zatezanja u
Sipu 5.
Ukupna sila u nekom Sipu je

1:; SR
5 raC = -n + llsro

gde je n broj Sipova u grupi u kojoj se nalazi ispitivani Sip.

---·------------ -- -·--"----------------------------· ----------. -

GrafiCki postupak iznalaienja sila u Sipovima

GrafiCki postupak za izraCunavanje sila u Sipovima je taCan,

pod uslovom, kada imamo dve grupe Sipova, Ciji se teZi~ni
pravci seku baS na rezultanti R, Sta je ve6 prikazano, i kada
u ravni temelja imamo
),. 2,3 tri grupe Sipova.
0

. I\ Stirn da ave tri grupe

' I I \ ~"~:'· S3 Sipova nisu medjusobno

.-t
·~ I ' . .
•• S2 ~~~---
. I

t
. ..
..
f'
------------------
teliSni.pravci ne seku
u .~~~~- U ovak-
vim sluCajevirna se ko-
I risti takozvani 11 Kulma-
I Rv nov postupak". Postu-

I 0
pak se sastoji u tome,
Ste se najpre pravac
S1 S2 S3 RH
, rezultante (R) produ-
 206

Zi do preseka sa teZiSnim pravcem,· bilo koje grupe Sipova

(u skici u taCki 1 preseCen pravac rezultante, i teZiSnog
pravca grupe Sipova s ).
1

Zatiro se preseCna taCka 1 spaja kulmanovim pravcem K, sa pre-

seCnorn taCkom 2,3 drugih dvaju teZiSnih pravaca (grupa Sipo-
va s i s ). Planom sila se rezultanta R razleZe u grupu Si-
2 3
pova s i u kulmanov pravac K. Kulm_anov pravac K, u planu
1
sila je sila, i ona se razlaZe u grupe Sipova s i s 3 • Ukoli-
2
ko u nekom teZiSnom pravcu ima viSe Sipova, sila tog teZiSnog
pravca deli se podjednako u pojedine Sipove.

Postupak usvajanja kosih Sipova u temelju

Kada je h~~izo~~~l. rezultante (R) tolika,

da se vertikalnim Sipovima ne moZe primiti, tada u temelj
~~---,--:- - __ , __ __, .
-~---- •-..~--·-' .-o~·----

ugradjujemo i kos ove •._!zbor broja i nagiba kosih Sipova

/kao i izraCunavanje sila u Sipovima sastoji se u sledeCem.
Usvojimo nagibe kosih Sipova tako d9-~ iI_!l._._se_preseCna tp_Cka
,,------__ ,,.----- --- --- ------~-----··
nalazi na eziSnom p1'av""cu-vertikalnih~--S.i.pova. U tu preseCnu
~-=~----~-_:~-----~t;::a::Xc;;k7u·~o rezultantu R,
i posmatramo njene komponente
RV, RH i M. '!'.~.~~­
~~-~-PE;.'.'~..' ~-?~.~-.J?..~_
ku u jedp.oj taCki.
'
---~---· -._ ----~

vertikalnu komponentu delimo

krutoSCu naglavnice ravnomerno
"
u sve Sipove
I \
.. !

n - je bro· vertikalnih
2 3 4 5 6 Sipova, kao i vertikal-
ne komponente kosih.
__........~
7
•
 207

eluje u preseCnoj taCki kosih Si ova pa utiCe

samo na sile u vertikalnim Sipovima.
-- ~-. -----

(kN)

Horiz~a l_D_?__k_q..m,l?_~-ta cl_~~uje u pr~~-:­

seCnoj taCki kosih s1p0Va~;~-1--~~~-~l~?~ se
~~_:___ Komponenta_~o~~~~-"-~ip~9
je

• m (kN)

KonaCna vrednost sile u nekom Sipu dobija

se sabiranjem uticaja od komponenata Rv' RH i M. Ukoliko take
dobivena sila ne zadovoljava menja se nagib ili broj Sipova.

Slucaj kada u temelju imamo vise od tri pravca sipova

kada u ravni temelja imamo viSe od tri razliCita pravca Si-

pova, tada, do sada iznetim postupcima ne moZerno izraCunati
sile u Sipovima. SluCaj je statiCki neodredjen. u ovakvim slu-
Cajevima sile u Sipovima izraCunavamo po principima gradjevin-
ske statike. U raCun se uvode deformacije temelja. Polazi se
od pretpostavke, da je naglavnica nesavitljiva, a da su Sipovi
zglobno oslonjeni i u tlo. Pod optere6enjem rezultante (R)
dolazi do pomeranja temelja. Iz poznatih dimenzija i elastiC-
nih karakteristika Sipova, dolazi se do elastiCnih izduZenja,
odnosno do sila u Sipovima.

ovu teorijsku oblast obradjivalo je vise autora, a poznat je

postupak proraCuna po Nekentvedu. Kod ovakvih postupaka prora-
cuna treba odrediti racunske duzine (l') sipova. Usvaja se da
ova duZina zavisi od vrste tla u kome je Sip. Kada je Sip iz-
razito stoje6i, raCunska duZina {l~) odgovara stvarnoj duZini
 208

(1), kako je to prikazano na skici pod a). Ako je Sip stojeCi

usvaja se da je zglobno
oslanjanje u tlu, na du-
R bini 2/3 sloja (2), kao
J!iC\j)G I/ C<}J<9,1
~ . . pod b). Kod lebdeCih Sipo-
;.m::::.-;:==n va ova dubina je na 2/3
stvarne duZine Sipa, kao
.. na skici pod c) . Iz pred-
II njeg se vidi da su ulazni
4 podaci ovakvih proraCuna
0 3 dosta uproSCeni.
2
JoS veCe teSkoCe irnarno iz-
raCunavajuCi sile u Sipo-
vima, kada su Sipovi u temelju prostorno zakoSeni. Ovakve

a) b) c)

.... I .

. .. . . .I : ...
ft

dispozicije temelja su viSestruko statiCki neodredjene. Ako

u temelju imamo Sipove velikih preCnika, moramo u proraCune
uvesti i ukljeStenje Sipova u temelj i tlo.

U temeljima na Sipovima nije nosivost svih Sipova iskori56e-

na. ObiCno izraCunavamo dimenzije ugaonih Sipova, koji su
najviSe optere6eni, a ostale Sipove u temelju usvajarno tstih
dimenzija. Posle ugaonih manjim silama su optere6eni Sipovi
duZ ivica ·temelja, a najmanjim oni koji su u podruCju teZi-
 209

Sta osnove temelja.

RACUNSKI PRIMER

Fundiranje stuba hale na Sipovima

za armirani betonski stub neke-. hale,

.. zadat u raC.unskom prime-
ru poglavlja plitkog fundiranja, projektovati temelj na Sipo-
vima. Pedaci o tlu i nivou pod-
N zemne vode kao na skici.
M - te.Zina stuba
,,.. ,, ..,,.".' ,.. .'
... . /G = 131,0 kN
~

't =18,0
,
~~J

.'
t = 10,0 .. . ::::....:::....
J::l,8.. max v = 286 9 '0 kN
...........
cj) = 24° M = 900,0 kNm
+
c = 10,ojo,s. 11 i!~ ~w w = 40,0 kN
K = ±. 20,0 kN

( 1) .w
.... : ... Po
min v = 2000,0 kN
M = 700,0 kNm
···"'-:.,•.·.
. ' ... .. ~ . w = + 30,0 kN
(2) v~~ . . . . . . ;,
_,. ;:) -.,· I< = 0
't I = 11,0 kN/m3 .•.
</J, = 32° Stub se fundira na franki Si po-
vima 121 0,40 m.
c = 0
Potreban broj Sipova u temelju odrediCemo infonnativnim obras-
cem

n maxN ·?

gde SU
n - potreban broj Sipova u temelju
maxN - NajveCa normalna sila u stubu, na koti donje
ivice stuba

•
 210

1,1 - procena te.Zine naglanice i nasipa nad naglavni-

com (oko 10%), u odnosu na najveCu normalnu si-
lu u stubu
s - predpostavljena (informativna) sila kojom moZemo
0
optereti ti Sip.
? - koeficijenat poveCanja broja Sipova zbog povre-
meni statiCkih uticaja (+ H, + M) u stubu, koji
nisu uSli u obrazac (pove6anje broja Sipova se
kreCe do 10%). u ovom zadatku se usvaja '7 = 1,0.
- Najve6a sila u stubu
maxN=maxN+G
= 2869,0+131,0 = 3000,0 kN

- Usvojimo da Sip moZeme opteretiti silom

S ~ 650,0 kN
0
- potreban broj Sipova biCe

n - 1 10 3 ooo,o 1 0 = 5,08 kon

- I 650,Q I

- usvaja se 5 Sipova ¢ 0,4 m

- Raspored Sipova u temelju
- osni razmak Sipova
ek = 1,0.¢ ; ep = 3,0 • ¢

U ovom raCunskorn prirneru Sipovi su sistema franki ¢ 0,40 m.'

- stable Sipa D~l,2.0,40-;;;;0,50 m'
- baza Sipa D;~ 1,75.0,40~0,70 m
ek = 1,0.0,50 = 0,50 m

ep = 3,0.0,50 = 1,50 n\.

- Visinu naglavnice (hn) dobijamo iz usvojenog odnosa prepusta

prema visini

0,75
1,0
 211

Naglavnica od armiranog betona

hn = 1,10.0,75 = 0,90 m'

b:l,10
l~O,O
, -H ~
""""'
. - ' - -• - • • - ."' 1,0 -.
i!'._u.~ .
. -. - f;M· .
_-
·l-1,8 1,8 . .
....._...... . -. .
-- .
.
'0,3
..
-
.
~

- . --
I

. . Ofo
'\ . n,1
---
0,9
1,9

- -. -
- '---- 0,75: 1,0
,5 1,3 1,3 0

2
1,5 2,5

05
0,3
,5 1,3 1,3 0 5
3,6

- ProraCun sila u ~ipovima

- norrnalna sila
- max N 3000,00 kN
- jastuk 37,50
- nag lavnica
2,5.3,6(0,8.25,0+0,l.15,0) 193, 00

- nasip
~2,5.3,6-1,0.0,5).0,5 +
+(2,s.3,&-2,0.1,s) .o,s] .1s,o 130,00

max .!.. v = 3360,50 kN

- Momenat
K = 900,0-3000,0.0,3 = 0
 212

ekscentriCnost jastuka i nasipa nad temeljem zane-

marujemo
- racunska sila u sipu

= 3360,50 = 672,0 kN
sg 5

- Najveca sila u sipu

Mw = + 40,0(6,0+l,9) = + 316,0 kNm
M;;_ = -+ 20,0(10,0+l,9) = -+ 238,0 kNm
- otporni momenat Sipova
2
:r.e1. = 2.2.0,75 2 = 2 ,24 m
2

2,24 ,
1 = = 3,0 m

+
w1

+
0,75

2
0,75 2 Z:e~ = 2.2.l,3 = 5,96 m2

0,75--$-

L 1,3 l -+
1.3 L
W2 = 5,96
1,3 = 4,6 m

- Najveca racunska sila u sipu

,

' " 1 smax = sg +

Ml
~
w1
+ ~
w2
M2
(kN)

238,0 316,0
= 672,0 + 3,0 + 4, 6
= 672,0+ 79,5+68,5 = 820,0 kN
- horizontalna sila po Sipu

+ 20,0 2

= V200,o = 44,6 kN

H0 = 44,6
5 -
- 9 0 kN<
• ~ 20,0 kN

- Najmanja Sila u Sipu

- normalna sila
- min N 2 000,00 kll
- stub 131,00
- jastuk 37,50
- naglavnica 193,00
 213

- nas·ip 130,00
min LV= 24 91, 50 kN

- Momenat
M = 700,0 - (2131,0+37,5).0,30~
+ 30,0. (6,0+1,9)
= 700,0-650,0~237,0

= 937,0 - 650,0
= 287,0 kNrn

- Najmanja sila u Sipu

= _2_4=9_1~,5~ 287,0
4,6
= 499,0-63,0 = 436,0 kN

,.
r11 « ,,,, '
- . .
···~
. . . ....._.
'
' .
..
'
'
'

1,9
' .
1,8 "• - '
I ., .' . .' '
- . . .
. I - --
..
.

. ' '
- . . ·'-''
.
0,1
6,0 '
. ... . ' I

4 ;t_. -·,'
.'
'. .
..
.
...
tl . .
Po1
'
I

-~
_11
'
.' -- C<n
I 1)
. ' -.' . .
. '- I
I
• .. . •. '.-· ' .. )
• ' t1 \
h2 -
-· ... . -
. • '
.:i- ••

.
Po2
'
.
[ 2) "'. •
., '
·:.-.o· ' l

1
<l>!ml O(m) D (m)
D h
::: I
0,40 AJ OJSO ""'0,75
J
I
0,50 ~ 0,60 ~ 0,90
 214

- Sip je pritisnut.
- Potrebna duZina Sipa
- Potrebna duZinaSipa se odredjuje, izraCunavanjem duZine Si-
pa u sloju (2).

- s doz = Sb + S 0 (kN)

Sb = Pdoz • Fb
So = (ti.FOl+t2.Fo2l
- Si la baze sipa
Fb = 0,25. I,(.
-
.0,75
2
= 0,44 m
2

Paez = 't"
2· 2
D'
.
Nlf' + Ko.qt.Nq
3
't'2 = 11,0 kN/m

D' =0,75 m,.

qt = i,a.1s,0+4,2.10,o+h 2 .11,o
- 74,4 + ll,O.h 2

K = l-sin32° = 1-0,53 = 0,47

0
0
tg 32 - 0,624
1,5 - 1,5 = 0,416

Nf = 6,0; N = 18, 5
g

Pdoz=11,o.o,s.o,1s.6,0+0,47{74,4+11,0.h 2 >.1B,S

= 24,8+646,0+95,S.h 2
= 670,8+96,5.h2
Sb = 0,44(670,8+95,5.h 2 l
= 298,0+42,0.h2
- Sila omotaCa Sipa
2
= 1,57 m /m'
Fo = 0,5. IA. .1, 0
' 2
Ft = o, 75. l.l .0,75 = 1,76 m
 215

- Trenje u sloju (1)

tl = clrn+pitg ¢lrn

= 2c,5 + ql(l-sin ¢) tg¢1

1 1,5

= ~~5° + [ 1,8.18,0+(0,l+0,5.4,l) .10,0] • (1-0,41)~:~ 5

= 4,0+53,9.0,59.0,30
= 4,0+9,5
2
= 13,5 kN/rn

- Trenje u sloju (2)

t2 = P2·tg ¢2rn

• q (l-sin¢ ) tgl212
2 2 1,5
0,625
= (l,8.18,0+4,l.10,0+0,5.h .11,0) (1-0,53) ,
2 1 5
= (73,4+5,5.h2) .0,47.0,42
= 14,5+1,l.h2

so= l,57.4,10.13,5+1,57(h2-0,75).(14,5+1,l.h2l+

+l, 76 (~~-5+1, l .h2)

' --
= 87,0+(14,5+1,1.h > (1,57.h -1,18+1,76J
2 2
2
= 87,0+22,8.h +8,4+1,7,h + 0,6,h
2 2 2
2
= l,7.h 2 + 23,4.h + 95,4
2
Ukupna sila sipa

sdoz = srnax = 820,0 = sb + s 0

2
820,0 = 298,0+42,0.h2+1,7.h2+23,4.h2+95,4

h; + 38,5.h - 264,0 = O
2
h = 6,0 rn'
2
- Potrebna duZina sipa
,
- u naglavnici 0,10 ro
- u sloju (1) 4,10

- u sloju (2) 6,00

,
1 =10,20 rn
,
Usvaja se 1 = 10,0 rn
 216

- StatiCki uticaji, merodavni za proveru suvojene visine

naglavnice.

Merodavan presek je presek is-

'
.
... "
~
""';;'
. .
-r-+.
. . ~
."~1~x. '
pred jeastuka.
- teZina nasipa

1,0 . , I "'i
. .
G
z = 2,5.1,0.1,1.18,0
. . = 49,5 kN
0,8
0,1 --- ' '
-
.
'.
.
5 )
. ..
. '
.;_
- TeZina naglancie
G
n
= 2,5.0,9.1,1.25,0
fo,s = 62,0 kN
., 0. - Sile u sipovima
2·S
2.S= 2(672,0+ 68,5)
= 2. 740,0
= 1480,0 kN
- Transverzalna sila
05 = 2.S-Gz-Gn
= 1480,0 -49,5-62,0
= 1480,0-111,5
= 1368,5 kN

- Momenat savijanja

M_
~,.
= 2.S.0,60-(Gz +Gn ).0,55
= 1480,0.0,60-lll,5.0,55
= 890,0-61,5
= 828,5 kNrn

U nastavku proraCuna trebalo bi izraCunati sleganje temelja za

sluCaj delovanja stalnog optereCenja. Usvaja se da temelj za-
dovoljava i bez ave provere.
 217

CrteZ temelja od armiranog betona na Sipovima, za stub hale.

i> 1,0 0,5 o.s o:; o,s

1 1
1,9
- .
' . ' .I
1,8
..
.""""'
.

0,3 "-
I ..
..
J),C41C.X:O
. .• .. .
.
"~

, .
- o, 5
0, 5 th
+=,
' ' .
~
. '
-. I
~
. -.
I ·-
,,,,,,,,,
':.

.
7
." .
'
.
- "'
0,1. . . -
- ..
. - - 0,9

4-1,9
. . ,__ . . --.
. .'
- ' .. ' .' : 0 1,5 5
'
·-~
. -It' I<-
2:5
- -
- ' L- -
- . '- -
' .- .
:;, 1,3 1,3 o, ~-6-0 - - - ..'
-
.
. (1 )
-. . -. -. . .
O, - •. , • . ~': (2) • 0

.. ' .' •

.- • .. ' .
0,5 '
' '
'
'
1,5 2:; ' . '
.
' . .
o:;
} 3,6 l
1

J-12,0
..... '-

RACUNSK! PRIMER

IzraCunavanje sila u Sipovima zadatog kejskog zida

Zadat je kejski zid ad nearmiranog betona. Zid je fundiran

na Sipovima od armiranog betona. Dimenzije zida, raspored Si-
pova, podaci o tlu i vodi dati su na skici.
 218

Skiea kejskog zida.

H<· >> c. A<~>• cc;,...>t<> ,..c: °S = 18,0kN/m3

- .
J,O ( 1) q; = 30°
- ;.::_• .
- - - l h l ' - 1' 0 .. -
6,0
3,o
- 0,5 Jx 1,0 o,s: _-... .
·-,t;t~'---H'-'
. -
(2) o' = 10,0
' -. q; = 3a°
(3 )

.
-
_

~
2
-1-

1,2 .J<--
tt-
--+- ......*! 2
1,2-.1<-- ...+-·.,_
1,2 _,,~

- .-·-·

Treba naCi sile u Sipovima.

IzraCunavanje boCnih uticaja tla i vode (na 1,0 metara duZine

zida)

- Pritisci i potisci tla

pl = 18,0.2,0.0,333 = 12,0 kN/m2
p 2 = <1s,o.2,0+10,o.4,o}.o,333 = 25,3
 219

El = 0,5.2,0. 12,0 = 12,0 kN/rn'

E2 = 0,5.4,0.12,0 = 24,0

E3 = 0,5.4,0.25,3 = 50,6
l:E = 86,6 kN/rn '

- Pritisci vode.
Usvaja se da je sloj vodonepropusno tlo, pa je (3)
zid optereCen hidrostatiCkim pritiscima vode •

...~,,~.,,,

2,0 , . . lp
•.. ~ §

4,0
-=
,. . I ~i

P2
2
Pw = 1,0.10,0 = 10,0 k..."\./11
,... '
wl = o,s.1,0.10,0 = "•" L:. /ll
- 0 . -
W2 = 10,0.3,0 = 30,0

I: w = 35, 0 l<N/lll '

- Ckupna horizontalna
. sila
.
tG1 ·: · -1-:~·: 12,S
H=!.E+l:W
2p
3,0

3,0
--
-
.j,.
~G2 . ,
.. - 3,5
.
4p
= 86,6+35,0
= 121,6 kN/m'

. ' ',. ·- " .... . " - Vertikalno optereCenje

G =4,0.2,S.24,0=240,0 kN/m'
1
G =4,0.3,S.14,0=196,0
2
:tv= LG -436 '0 kN/m-'

- PoloZaj rezultante ukupno~ optereCenja, u odnosu na prednju

 220

ividu zida.
- Mornenat u odnosu na ivicu O.
= L G.0,5.B
' = 436,0.2,0
'EV " .
= 872,0 kNm
I
-'EH 1 2
= -E ( .2,0+4,0)-E • .4,0 -
.. . 1 3 2 3
RJ
.
,, ,,,.. 0..... .
''·"''
" -E
3
1
.3.4,0-w 1
1 ( 3 .1,0+4,0)-W2 .2,0

=12,0.4,67-24,0.2,67-50,6.1,33-
O, OB -s,0.4,33-30,0.2,0
B =-248,5 kNm
M = + 872,0 - 248,5
= 623,5 kNm
- PoloZaj rezultante

- 623,5 -
- 436,o - 1,44 m'
Odredjivanje duZine zida, potrebne za izraCunavanje sila u
Sipovima.

j =1,44m
R

"
K///\I
) _.......,
0 ......__,,......,,_._ \

1cm:::1 m
A I
·-
I
/ "> ....:,..
R Rv
52' s~ s(
Is; 0

Rtt
0

- PoduZni razma:k §ipova, duZina jedne lamele, iznosi

e = 1,20 m
 221

Iz osnove, u skici uz uvodni tekst zadatka, vidi se da se

raspored Sipova ponavlja posle svake dve lamele.

- DuZina zida
1 = 2.1,20 = 2,40 m;

Vrednost rezultante, koja se razlaZe u Sipove.

- Vertikalna komponenta

RV= 2,4.E.V = 2,4.436,0

= 1025,0 kN

- Horizontalna komponenta
~ - 2,4. l:H = 2,4.121,6
= 292,0 kN

Sile u Sipovima., prema planu sila u sltici

1 ' 1 500,0 = 250,0 kN

s1 = • s1 =
2 2

1 ' 1
s2 = 3 • s2 = 3 800,0 - 267,0 kN

53 = - s' =
3
- 210,0 kN (zatezanje)

•
 IV. TEMELJNA JAMA

U ovom poglavlju, koje je nazvano "Temeljna jama", obradjuju

se problemi gradjenja temelja u otvorenom iskopu. Pod iskopom
se podrazumeva odstranjivanje zernlje i vode iz tla, da bi se
dobio prostor za temelj, objekat i sl.

Prema zahtevima projektanta i prema terenskim uslovima, a u

odnosu na nivo vode, ~jna jana noZe biti 1:ez J;XXizanre vode, p:Xlzemna.

-·
,, ... ,. .. ..-.......
,. ·~
,, ... ,,,,,
:. ' . .,
.............. ,
..
-' . :-:._ '.,_ . . ;;;:
. - .--
_.. - .
't--. . . •
.,. . ~
.
t •'
,, .:. . ·- '
.-·o. '' ,, .......... ,,., ........- ,, .
:::- -
-.- ...,,.,,..,,,,""'
• . =.,.,_
.,
..... .,,1•...-
,,,..,.
f-. - •

-...-. '.
-- -- - ,...

-
w• ' .. ._
•
voda se javlja u toku iskopa i nad terenom ima i slobodne vo-
de, vode iznad dna. Iz prednjeg se vidi da se u ovom poglavlju
obradjuje zaStita bokova iskopa, i sigurnost ·tl.a od unut.raSnje
erozije za vreme spuStanja vode u iskopu.

BoCne strane temeljne jame, iskopane u nekom tlu, mogu biti

nepoduprte Sal!lO dotle dok se u tlu ne iscrpi trenje i kohezi-
ja, otpornost tla na s:micanje. Ukoliko se poka~e potreba, da
iskop dr.Zimo duZe vremena otvorenim, i kada je iskop dubok, ta-
da trenje i kahes.ija ne mogu Ca se odupru delovanju sopstvene
te:tine boka iskopa, pa bok~ iskopa veStaCki pridrZavamo u
prvobitncm stanju.

Kada u tlu ima podzemne vode, pa je crpi.o da bi iskop bi.o u

 223

suvom, tada u iskop dotiCu nove koliCine vode. Ukoliko su ovi

prilivi veliki, Sto je Cest sluCaj u nevezanom tlu, moZe_do6i
i do ve6e unutraSnje erozije tla, pa i prolorna dna iskopa.

ZnaCi, voda svojim doticanjem iznosi iz tla sitne Cestice,

stvaraju6i moguCnost priliva joS veCih koliCina vode. u jed-
nom momentu, na dnu temeljne jarr1_e, pritisak vodenog toka odo-
zdo je veCi ad teZine tla. Tlo dna teroeljne jame poCne da leb-
di u vodi, posle Cega dolazi do proloma dna. Sa vodom koju iz-
vlaCimo digne se i vodom zasi6eno tlo. MeSavina vode i tla,
u podruCju oko zaStitnog zida, naglo prodire u iskop i popu-
njava ga.

Postoji viSe metoda zaStite iskopa, Sta je posledica Zelje,

da se u datiin uslovirna nadje tehniCki Sta jednostavnije, a
ekonomski najpovoljnije reSenje. TeSko je izvrSiti neku detalj-
niju podelu zaStite bokova iskopa, i sigurnosti protiv unutraS-
nje erozije tla, i proloma dna iskopa. Prednje je vezano za
mnogo faktora. za vrstu tla u kome se nalazi temeljna jama.
Tlo je vezano, nevezan6 ili meSavina. Zatim, za.nivo vode u
tlu ili i iznad dr1a. Za dimenzije temeljne jame. DuZinu, Si-
rinu, dubinu. Pa za vrstu materijala kojim se grpdi zaStita
iskopa. Drvo, Celik, beton, a u nekim sluCajevima zaStite su
i sastavni delovi buduCeg objekta, koji se u teroeljnoj jami
gradi. Dvde Ce se podela poglavlja Temeljna jama izvrSiti pre-
ma naCinu zaStite boCnih strana iskopa.

Prema naCinu zaStite boCnih strana iskopa imaCemo temeljnu

jamu bez zaStite bokova, zatim zaStitu boCnih strana jame po-
sle iskopa, pa zaStitu boCnih strana paralelno sa kopanjem.
Pa, zaStitu sa prethodno.u tlo pobijenim zaStitnim zidovima,
i zaStitu bokova iskopa prethodno u tl.o ugradjenim zaStitnim
zidovima i kao zasebno poglavlje obradjuje se zagat. To je
zaStita od vode iznad dna.
 224

TEMELJNA JAMA BEZ ZASTITE BOCNIH STRANA ISKOPA

Terneljna jama bez zaStite boCnih strana iskopa rnoZe opstati

sarno onda aka se gradi sa kosinama. Ovakav naCin gradjenja je

3
,,.,, .... ~

4 •• - '

1-Slobodna kosina; 2 viSak iskopa; 3-deponiJ"a viSka iskopa.

ekonomski opravdan i moguC kada u okolini temeljne jame nema

objekata i kada u tlu nema pod.zemne vode, ili ako je ima ona
se na neki naCin odstranjuje. Crpenjem, pregradjivanjern nje-
nog dotoka ili sl. U ovakvim sluCajevima, iskop je maSinski,
pa vi.Sak iskopa ne utiCe znatno na ukup11u cenu gradjenja.
Posle gradjenja objekta u temeljnoj jami, viSak iskopanog tla
se vra6a, popunjava se prostor oko sagradjenog objekta. Obje-

1-0bjekat u temeljnoj jami; 2-viBak iskopa; 3-depo-

nija viSka iskopane zemlje; 4-na.gib, Skarpa; 5-ban-
kina; .6-jarak za prikupljanje povrSinBke vode.

kat se zasipa. Dubina temeljne jame praktiCno nije ograniCena.

 225

Bankine s·luZe za pove6anje stabilnosti zaseka, i za lakSe

odrZavanje Skarpi. Potreban ~agib Skarpi se odredjuje po prin-
cipu proraCuna stabilnost1· kosina. Informativno se preporui:Su-
- je nagib Skarpi, kod preteZno nevezanog tla (b~ 45°, a kod
vezanog tla oko 60°.

Ukoliko terneljna jama mora biti dugo otvorena, potrebno je

obezbediti kosine od uticaja atmosferilija. Sunce, kiSa, sneg,
mraz i sl. za zaStitu kosina ovakvih temeljnih jama od ero-
zije preporuCuje se njihovo presvlaCenje zaStitnim koSulji-
cama. Kod nevezanog tla to je prskanje cementnim mlekom ili
na bazi bitumena. zatirn torkretiranje cernentnim malterom.
Normalno, ovo poslednje je najbolje ali i najskuplje. Ako je
iskop u vezanom tlu preporuCuje se prekrivanje Skarpi Vodo-
drZivim prekrivaCima, najlonskim folijama i sl.

Obavezno je. gradjenje jaraka, na koti terena, bankinama i na

dnu jame. Oni sluZe za prikupljanje i kontrolisano evakuisa-
nje povrSinskih i eventualnih podzemnih voda.

ZASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME POSLE !SKOPA

.U nekim sluCajevima moZe se temeljna jama iskopati, pa joj

tek tada obezbedjujemo bokove od zaruSavanja.ovakav•postupak.
je primenljiv pod sledeCim uslovima. Kada je iskop pliCi i
nema podzemne vode, ili je nivo podzemne vode veStaCki spu~­
ten. Pod pliCim iskopom se podrazumeva dubina
t = 2,0 - 4,0 m,

i ona je moguCa kod tvrdjeg vezanog tla, i kod zbijenijeg ne-

ve·zanog tla.

Posmatrajmo neku nepoduprtu temeljnu jamu. Iskopom se aktivi-

ra otpornost tla na kidanje, koja se vremenom gubi. Opstanak
ovakve nepoduprte jame moZe se objasniti i siedeCim raCunom.
 226

Na skici su dati dijagraroi horizontalnih pritisaka tla, na

2
bokovima iskopa. Sa Pac je obeleZen uticaj kohezije (c kN/m )

Pac Paq.

Pac = - 2 • c
2
a sa Pa uticaj od vertikalnog pritiska (pv = q kN/m ) u tlu

Pa = q • Ka

gde je
2
- Ka = tg (45 - ¢/2), koeficijenat aktivnog pritiska tla,
a
- q = '/;. h, teZina tla do posmatrane dubine h.
Sve dok je

Eaq = Eac
nije potrebno podupirati bok iskopa. Nepoduprta dubina iskopa
u koherentnom tlu moZe se dobiti sledeCim raCunom

0,50 • t~ . 'it Ka = 2 • c • ~ • tc
a odatle

tc = 4.~~
ili

gde je
 227

= v-
l
a
> 1,0
prema tome za praktiCne proraCune moZe se usvojiti da je
c (m')
·~
UobiCajeno je da se u vezanom tlu kopa bez podupiranja do
dubine
t 0 " 2,0 m.

U bokovima ovakve nepoduprte jame javiCe se neko vreme posle

iskopa pukotine u tlu, kao posledica napona zatezanja u tlu.
Vreme pvjave pukotina u tlu zavisi od vrste tla. Pukotine se
mogu javiti posle nekoliko sati, ili posle nekoliko dana po
zavr~enom iskopu. Zbog prednjeg, a da bi obezbedili siguran
rad ir' terneljnoj jami, rad na
ra~im gradjevinskim radovima,
p oplata, armatura, beton, ili
montaZa cevovoda i sliCno,
1,, . . obavezno je osiguranje od od-
rona bokova jame, koje se gra-
di odmah posle iskopa.

Kao najmanje, a obavezno osi-

guranje jame odmah posle is-
kopa, data je na skici.

To je pritegnuti razupiraC
u nivou odmah ispod zarublje-
Minimalno, obavezno osi-
guranje temeljne jame, nih gornjih ivica iskopa. (Sa
P je oznaCen bilo kakav stal-
1-P?Jkotina, u tlu; 2-podu.Zna ni ili povremeni teret uz is-
daska deblJ"ine 5 om; 3-razu-
piraa, obta gradja ¢15 om, kop) • Ukoliko se konstatuje
na razmaku 1, 0 do 1:1.5 m; da je tlo, u kome se kopa te-
4-klin.
meljna jama, sklono zaruSa-
vanju, tada se odmah posle
iskopa iskop podgradjuje kao na skici. Najdonji dee jame
 228

ili rova ostaje nepoduprt, Cime se dobija radni prostor u is-

kopu. Ako je Sirina
(B) iskopa veCa,
3
tada se koristi kon-
strukcija podgrade
prema sledeCem.
"

Odmah posle iskopa

do dubine t, ivicom
2 dna jame ukopavaju
se mestimiCrii stubo-
.. - vi. Iza stubova se
ugradjuju horizon-
talne talpe, i sve
se podupire kosnici-
ma.

Kosnici se oslanjaju,
ZaBtita bokova temljne jame male Sirine.
gore o poduZnu gredu,
1-Vertikalna op lata,· 2-poduZna da- a dole u gredu ukopa-
ska; 3-raz upiraC. nu u dno jame. Ukoli-
ko nije obezbedjeno
naleganje oplate na bok iskopa, iza oplate se zasipa Sljunak.
Pcxigrada se klinovima priteZe po potrebi uz bok iskopa.

Opisane zaStite bokova iskopa grade se uglavnom drvenom gra-

djom. NajCeSCe se koristi Camova, jelova gradja. Strugane das-
ke, oplata, talpe, debljine 5 santimetara, i obla gradja preC-
nika 20 do 25 cantimetara. Obla gradja se medjusobno vezuje
metalnirn pijavicama, klamfama. Ovakav naCin podgradjivanja
iskopa je zanatska delatnost radnika koji rade na iskopiwa u
tlu. Posle zavrSenog gradjenja objekta u tlu, viSak iskopa se
zasipa nasipom, uz postepeno vadjenje pod.grade.

U novije vreme, za pod.grade pliCih rovova, koristi se i metal-

 229

na montaZno demontaZna podgrada. Metalne table i cevasti ra-

zupiraCi. Odmah posle
iskopa, ili po potrebi
6
paralelno sa iskopom,
utiskuju se u rov, pri-
4 tiskom kaSike rovokopaCa
metalne table podgrade.
Zglobne veze tabli i ra-
zupiraCa omoguCuju kine-
• 7 matiku ugradjivanja pod-
/',
2 ,,.- ~;
3 / grade u iskop. Posle za-
+-----,·- ....
I :: ,f

._,.
" ,,,....
~,,

vrSenog gradjenja u rovu.

table se vade, a rov za-
PV
-- . 5 sipa.
B>
ZASTITA BOCNJll STRANA ISKOPA

PARALELNO SA KDPANJEM

ZaStita boka temeZ.jne jame ve-

Z.ike Sirine. Ovakav naCin obezbedje-
nja bokova temeljne jame
1-Stub; 2-horizontalna oplata, tai-
pe; 3-kosni'i<.; 4-poduZm greda; 5- Cesto se sre6e u praksi.
greda ukopaoo u tlo, oslonae kos- Postupak se koristi u tlu
nika; 6-Bljumk; 7-klin.
sa malom kohezijom, ka-
da se tlo osipa, i kada
u tlu nema podzemne vode, ili je priliv podzemne vode nezna-
tan, a dotok ne izaziva unutraSnju eroziju okolnog tla.

Postoji viSe naCina zaS~ite boCnih strana temeljne jame para-

lelno sa iskopom. Ti postupci podgradjivanja Za'\rise od vrste
tla u kome se kopa, od dubine terneljne jame, od materijala sa
kojim se Stiti bok iskopa i sl. Tehnika iskopa i njegove za~­
ti te sastoji se u tome, Sta se odmah posle delimiCnog iskopa
Stiti otkopani deo od zaruSavanja. ovo je moguCe zbog toga,
Sto u pri~odi nerna izrazito sipkog tla. Dakle, Cak i tlo bez
 230

kohezije, zbog svoje prirodne vlaZnosti i zbog svoje zbije-

no~ti, moZe izvesno kra6e vreme dR stoji u obliku plitkog

vertikc.lnog zaseka. Ma-

terijal zaStite boCnih
s_trana iskopa, paralel-
no sa kopanjem, je naj-
CeS6e drvo, zatirn kombi-
, ' '" nacija Celika i drveta,
..' •' .?-
··-
.... -~ ; - pa Celika i betona, ili
sarno armirani beton.
. ..
-·,,,,.
Horizontalna drvena op1ata

Ovakva zaStita se koristi

kada kopamo u nekorn tlu
sa malorn kohezijom. Kopa
se do dubine t (l,O do
1
l ,? rnetra), pa se stav-
ZaStita iskopa metaZnom podgradom
lja horizontalna poduZ-
na oplata, koja se preko
1-MetaZna tahZa,· 2-razupiraC, cev;
3-zgZobna veza; 4-Ce ZiCno ui!e ko- pomo6nih vertikala i po-
;fim se spuSta metaZna opZata, u is- moCnih razupiraCa prite-
kop; 5-pritisak kaSike rovokopaCa.
Ze klinovima. Oplata moZe
biti i razrnaknuta. Nasta-
vlja se kopanje do dubine
t 2 , pa se po celoj dubini iskopa montiraju glavne vertikale,
koje se razupiru konaCnim razupiraCima. PornoCni razpiraCi i
pomoCne vertikale se demontiraju. Ovakvim naCinom rada spre-
Cava se veCe pomeranje tla ka iskopu.

Vertikalna drvena oplata

Posmatrajrno bok neke temeljne jrune u sipkom tlu. Paralelno

sa iskopom pobijaju se pojedine drvene talpe oplate. Ver-
 231

tikalne talpe su medjusobno nezavisne. Mogu biti i razmaknu-

te. Talpe sc preko klinova oslanjaju o ramove. Talpa koja se

1 2 2
,,.....,,_,,,
4 3 -.
r, --
. .'
•
3
. .'- -' ~ -· -.
.
t . '
'
'
•' > 6
.' ..
--
~-
'

'
'

1 . ,, - ' 6
;-- /
'
.' 5 6 ~.,, .
... -. '~ ·-
y '.

--_: -:f-i -~--;3

7 r:,
.... -

= '. f
- • '- t_ -
t2·-.·---~ 5
. -1, ... ,, .... ,,~,, ...-,,--,,--11-.;,,·
- ' . -
....i '.. ' .,
' p v , . ' .' I • I ' :' •-- '..-' ', ,
~+-/ , / /
- ~- ,--.;........-
, , . ~.,___
.
B< ., l
2 3
' . 1-Pod~Zna, horizontaZ-na opZ-ata;
•.
J
.. •. '

'
2-pomodna, kratka vertikala,· 3-
pomodni razupiraC; 4-kZ-in,· 5-
gZ-avna vertikaZ-a; 6-konaCni ra-
. '
1'
'
zu-piraC,· ?-slpbodni prostor,
•'
'• 5,
'
6
' ZaBtita iskopa paraZ-eZ.no sa kopan;jem

pobija oslobadja se od klinova. Rasklinjava se. Ukoliko se

pri pobijanju talpi naid.je na proslojak tla veCe otpornosti,
isti se kopanjem razara da bi se talpa lakSe pobila. Priti-
sak tla rasklinjene talpe primaju susedne talpe. Posle de-
limiCnog pobijanja rasklinjene talpe ona se ponovo zakli-
njava i prelazi se na pobijanje susedne talpe. Zaklinjava-
nje podgrade smanjuje boCno pomeranje tla oko iskopa. BoCno
pomeranjc tla oko iskopa ima za posledicu vertikalno prnne-
ranje terena oko temeljne jame, znaCi i sleganje postojeCih
objekata u neposrednoj blizini temeljne jame. rz opisanog
se vidi da se paralelno sa pobijanjem talpi u jami kopa i
 232

iznosi tlo, uz gradjenje pod.grade, ramova razupiraCa. Uvek

teZimo da su vertikalne talpe za dubinu fl. f dublje od is-
kopa, Cime obezbedjujemo os-
17 lonac talpe u tlu. Dubina
.2 iskopa pod zaStitom ovakve
4
podgrade je 4 do 6 metara,
3 Sto zavisi od dubine drvene
talpe •
5 ..... 1,0 m
t ;
;)~=6~:i Rudarska podgrada
, •'//

~"· ': ,JfV

--··v., ._·-~

I 2
- Rudarska podgrada sastoji
od drvenih horizontalnih ra-
s~

mova od oble gradje i od

7 drvene vertikalne oplate od
strugane gradje. Ova verti-
kalna oplata sastoji se od
niza medjusobno nezavisnih
Vertikalna drvena opZata kratkih talpi. svakom ver-
tikalnom rastojanju dvaju
, 1-Vertikalruz talpa, daska de- susednih ramova odgovaraju
bljine 5-8 cm; 2-klin; 3-po-
duZna gradja,, ram od oble nezavisne vertikalne talpe.
grad;je; 4-r>azupiruC; 5-ver- Postupak je primenljiv u tlu
·tikala; 6-pomoc!na vertikala;
?-pobi,janje rasklinjene tal- u kome se moZe kopati, a u
pe. koje je teSko pobijati tal-
pe. U tlu podzemne vode nema, ili ,je njen priliv neznatan, i
lake se moZe savladati povrSinskim crpenjem. Rudarskom pod-
gradom mogu se razupirati temeljne ja~e ·aimenzija osnove
2 x 2, pa i preko 10 x 10 metara. U rnanjim dimenzijarna je
teSko raditi, a veCe je teSko razupirati zbog ograniCene du-
Zine drvene oble gradje. Dubina iskopa je praktiano neogra-
niCena.

Tlo se kopa uz paralelno potkopavanje 1 pobijanje talpi. Op-

lata prima potiske tla 1 preko klinova prenosi optereCenje
 233

u ramove. Kada se iskopom sidje do potrebne dubine, gradi se

ternelj, ili neki drugi objekat u iskopu. Podgrada se paste-

Rudarska podgrada

1-Tal,pa; 2-klin,· 3-hoPizontalna

daska; 4-ram; 5-ruzuv£raC; 6-ver-
tika"la; 7-gabarit objekta koji se
gradi u iskopu; B-nasip,• 9--pobija-
nje talpe.

peno vadi, a medjuprostor izmedju objekta i okolnog tla, za-

sipa se zemljom.

Postupak se zove "Rudarska podgrada" zbog toga Sto rudari sa

njom Stite rudarska okna,dubine po nekollko desetina metara.

Vertikalni nosaCi i horizontalna oplata

ovaj postupak zaStite iskopa sastoji se u tome, Sto se pret-

 234

hodno po obimu buduCe temeljne jaroe u tlo ugradjuju, na iz-

3 4
ZaBtita iskopa vertikalnim nosaCima
i horizontalnom oplatom.
-
[
,. '

t1 c
''' '''/1 ,, ,,
1-Vertikaln:i nosaC, CeliCrd valjani
profil; 2-ugradjivanJ·e nosaCa u tlo
. . .' .' . ' ..
.__,,~
'
~ ispod kote iskopa jcune; 3-horizon-
tz ~· ". A ta lna drvena talpa,· 4-drveni klin
kojim se priljubljuje talpa uz bok
t .,,
' , ......_,, ,,,..,, .v". ,__
iskopa; 5-montaZa talpi na dubini
- .. ~
- .... .' od t pa naniZe; 6-armirana beton-
0'¢ (cl -~ ~ ska 1ploCa; 7-betonski montaZni no-
- - '
'1
,,
saC; 8-beton rrale ot;pornosti, is-
puna buJotine; 9-betonska ploCa ko-
,
+·· - I I'/ ;fa se betonira paralelno sa kopanj-
Af
-= " ' em; 10-izo Zaaija.

vesnorn rastojanju, verti-

kalni nosaCi, pa se zatiro
kopa tlo uz paralelno gra-
djenje ispune izmedju ovih
z A
nosaCa. Postupak je moguC
u tlu u koga se mogu ugra-
5 di ti vertikalni nosaCi, u
kome se moZe kopati i u
l ' '
1 / kome praktiCno nema pod-
' ' 6 zemne vode. Oplata, odno-
"'"'· "~
"' l;:,
sno ispuna izmedju nosaCa
•.., 1'
>
prirna pritiske tla i pre-
nosi ih na vertikalne no-
saCe. vertikalni nosaCi
rade kao konzolasti no-
saCi ukljeSteni u tlo, a
CeS6e im se u toku iskopa

9
v
I 10 grade oslonci; razupiraCi,
podupiraCi ili zatege.
Prema tome Sirina temelj-
ne jame ne utiCe na mogu-
Cnost primene ovakve zaS-
 235

tite iskopa.

Na skici je prikazan ovakav zaStitni zid. Posle iskopa do

dubine t , ugradjuju se izmedju vertikalnih nosaCa horizon-
1
talne drvene talpe. Talpe se zaklinja'\r·anjem priljubljuju uz
bokove iskopa. zatim se nastavlja sa iskopom, pa se po pot-
rebi vertikalni nosaCi razupiru ili podupiru, ili se prih-
vataju zategarna. Postupak ugradjivanja horizontalnih talpi
na dubini od t 1 do t 2 prikazan je na skici.

Posle gradjenja objekta u terneljnoj jami horizontalne drvene

talpe se postepeno vade, uz zasipanje rnedjuprostora izmedju
obje'kta i bokova temeljne jame. ·Na kraju se Cupanjem vade i
CeliCni vertikalni nosaCi. Iz prednjeg se vidi da su verti-
kalni CeliCni nosaCi i horizontalne drvene talpe oprema, ko-
ju treba koristiti viSe puta.

Ukoliko se vertikalni CeliCni nosaCi ne vade, umesto horizon-

talnih drvenih talpi, izmedju vertikalnih nosaCa, mogu se
graditi. na lieu mesta i ploCe od armiranog betona. u ovakvim
SluCajevima umesto CeliCnih koriste se betonski montaZni no-
saCi. Betonski nosaCi se upuStaju u buSotinu, koja se na delu
ispod dna iskopa, na dubini b.f, zasipa sveZom betonskom ma-
som, Cime se obezbedjuje sigurniji kontakt nosaC - tlo. zaS-
tita iskopa od betona je naroCito pogodna kao podloga za izo-
laciju od vode ili vlage. zaStitu iskopa, po opisanom postup--
ku koriSCenjero betonskih nosaCa i ispune projektuju i grade
naSa specijalizovana izvodjaCka preduzeCa.

ZASTITA BO~NIH STRANA TEMELJNE JAME PRETHODNO U

TLO POBIJENIM ZASTITNIM ZIDOVIMA. PRIBOJ.

Priboj je zaStiCeni prostor u tlu, u korne se kopa temeljna

jarna, u kojoj se gradi objekat. Postupak se koristi kada se
u toku iskopa oCekuje veCi priliv podzernne vode. On se sas-
toj;i u tome, Sto se po obirnu terneljne jame pobijaju talpe
 236

~zida priboja, a zatim se kopa temeljna jama, obiCno uz para-

lelno crpenje vode. Priboj se uqlavnom koristi u tlu velike
vodoprop1.~snosti, zna-

a) b) Ci u preteZno neveza-
nom tlu. Zidovi pri-
boja se pobijaju u
.
I I I '

"
tlo ispod dna iskopa,
·. t, H pa Stite od zaruSa-
t
~--
•'
, .
,
-.
- - ....
'!'''-~

......
.. . . -··.
.
~---
vanja okolnog tla
ad priliva vode u
i

f ~- . iskop. Na skici pod

.. .
a) je prikazana faza
pobijanja talpi zida
priboja, a pod b) iskop sa crpenjem vode. Zidovi priboja su
praktiCno vodonepropusni. Voda iz iskopa se crpi uglavnom po-
vrSinskim crpkarna. Posle gradjenja objekta u priboju_, zido-
vi priboja se Cupaju, i l i ostaju kao sastavni deo temelja,
Sta se odredjuje projektom.

zaStita tla od unutraSnje

erozije i prolorna dna, pri

-- -: ..
A crpenju vode u priboju, mo-
- .
'.-' .- ..
'-'l!"''J;."'':""'~
,
·-~ Ze se lako sagledati posma-

t
-. -=-.
- trajuCi presek kroz zid pri-

. 1
I
H boja. Neka je tlo iskopano
' I
do dubine t. Vcx:1a u iskopu
.
'
'. " h:::::'~-i:..~. . ~ se crpe i odrZava se njen
spuSteni nivo na dubini h;
,
· L1 .--- • ' hs1
.
. L2 .
."®'n'., .. - - +
. . .. / -'
. . --'-·
hsz ispod dna iskopa, Cime je
obezbedjen rad u prirodno
vlaZnom tlu. Razlika nivoa
vode H izaziva stalni dotok
vode u ten1eljnu ja:rnu. Naj-
kraCi put L, dotoka vode u iskop je uz zid priboja. Ukoliko
je zid priboja dublje pobijen ispod dna iskopa, veCa je i
veliCina h , dubina sigurnosti, pa je duZi put L, i sporiji
5
 237

dotok vode u iskop. Na ovaj naCin se smanjuje opasnost od

unutraSnje erozije tla i proloma dna iskopa.

Zid priboja se sastoji od niza talpi, koje se medjusobno

priljubljuju, ili spajaju perom i Zljebom. Talpe zida pri-
boj a mogu bi ti od .~ryeta, ~ ili §.eJ.ifilb

Drveni priboj

Priboj od drveta se kod nas sve manje koristi. Drvo je posta-

lo skupa sirovina, a skup je i rad na izradi talpi i ostalih
delova drvenog priboja. Os-

. ..... RB
2 . ·. . . . . . . .
. . "" •.:..-:-.
.
. '."' ,,,,,.-
4
novni elementi drvenog pri-
boja dati su na skici.

lJ'- - Najpre se pobijaju stubovi,

-! pa se za njih vezuju kljeSta.
~ 3
U prostor izmedju kljeSta i
.. ;:' 6 11
.....-,' stubova slaZu i pobijaju se
-. talpe. Talpe u nekom polju 1
pobijaju se postepeno, jed-
2 novremeno. To zbog toga da

1
lz
L 1
~ bi platno siSlo u tlo kao
celina, da tie bi doSlo do
odstupanja pojedinih talpi
1-Talpa,· 2-stub; 3-kljeSta iz projektovane ravni. U to-
(u n:ivou -tferena); 4-zawtanj;
5-razupiraCi; 6-klinovi. ku iskopa u priboju, stubo-
vi se razupiru razupiraCima,
koji se pri~eZu klinovima~ I~formativne dimenzije elemenata
drvenog priboja da~e su na skici.

Baze talpi priboja zaseCene su kao na skici. u jednom polju

izmedju dva stuba, postepeno se pobijaju talpe l, 2, 3 itd.
Komponenta H, otpora R tla priljubljuj-e talpu koja se pobi-
ja uz ve6 pobijenu talpu. Talpe drvenog priboja u vodi na-
 238

bubre, pa spojevi talpi ne propuStaju vodu. Stubovi i talpe

Elementi drvenog priboja

a=d+2x3cm

d':IOcm d :> 15cm

1-Talpa; 2-stub; 3-kZJ'ei:fta; 4-zavrtanj.

se oSte6uju pri pobijanju, zato se drveni priboj koristi

samo u tlu male otpornosti. Zidovi drvenog priboja se retko
vade, Cupaju. ObiCno ostaju sastav-
ni deo temelja. Stite temelj od lokal-
nog potkopavanja dna.

3 Betonski priboj
2
Danas se kod nas priboji od betonskih
talpi retko koriste. Uglavnom zbog
H problema u toku njihove izrade. ovak-

t~R ve priboje potiskuju zaStite iskopa

od armiranog betona direktno gradjene
u tlu.
~ ~ ~ >
Nedostatak talpi od armiranog betona
je taj Sta traZe preciznu izradu - op-
latu talpi. Naime, popreCni preseci
betonskih talpi potse6aju na preseke drvenih talpi i 1 ukoliko
je betonska talpa zakrivljenog oblika, lorni joj se pero i
Zljeb pri pobijanju. Drugi nedostatak betonskih talpi je taj,
s·to ih. je teSko pobijati u tlo. PruZaju otpor pObijanju, zbog
zguSnjavanja tla. OVaj otpor je i veCi od onoga kod pobija-
nja gotovi·h armiranih betonskih Sipova. Ovo zbog toga Sto se
talpe medjusobno dodiruju jedni.Jn stranama. Kod Sipova se tlo
 239

zbija u sva Cetiri, a ovde samo u tri boCna pravca.

Da bi se olakSalo pobi-
~
janje talpi betonskih
.....-
1~
~

. ' -
~
-- ~ ~ priboja, talpe se grade
- I°"'-;.. ·.:. ... -
l ,.,,_...:;;.;-
',,/,;--·· ..
'
~,' -
i slede6ih popreCnih pre-
- "'-'
t. - .~~
I~
r seka. Talpa ima pero sa-
- .'
.. " . -' ' J_ mo u podruCju baze. Za
,, '
L_:::. '
'
-- ,,. ' "-''' "
'
'
c
'
.'· '
'
'
J_
vreme pobijanja talpe,
ovo perko je "vodi" duZ
Z_ljeba veC pobijene tal-
1
B L
1
pe. Medjuprostor izmedju
talpi zatvara se injektiranjem. Rad na pobijanju ovakvih tal-
p'i zahteva veliku pre-
ciznost.

u literaturi se preporu-
Cuju i betonske talpe sa
savitljivim vezama, perom
1-11- -a i Zljebom. Pero i Zljeb
1 I I -4-1__,
SU od Celika.
I ~ 2
II I
I r-----r1
-++---.b Na skici je dat Sernatski
prikaz pera i Zljeba.
Ovde je problem na6i od-
I I c
govaraju6e CeliCne pro-
I \ 1---' \!,- file za pero i Zljeb. Na
l__ I_ kraju se moZe reCi, da
b-b se talpe zidova priboja
ne Cupaju. Ostaju sastav-
ni delovi temelja.

CeliCni priboj
c-c
U svetu, pa i kod nas, za
za~titu temeljnih jama
 240

Cesto se koriste CeliCni priboji. Oni su naroCito primenljivi

~ ,... za zaStite iskopa u kori-
"/
/'\ 2 tima reka. Bilo da je reC
/ o plitkom, povrSinskom
0
~ I I fundiranju, ili da se gra-
v de naglavnice natl Sipo-
3
_., / '-
~-
-<.-- "
vima.
Sematski prikaz betonskog priboja
sa metalnim perom i Zljebom. Talpe CeliCnog priboja
1-Pero; 2-Zljeb, (Serrutski prikaz); su moCni profili i lako
3-otvor za mlaznicu; 4-zbijan,je tla. se pobijanjem probijaju
i kroz otpornije slcje-
ve tla, a mogu da Stite iskope dubine 10 rnetara, pa i viSe.
Zidovi CeliCnih priboja se koriste i u stalnim objektima.
Kejski zidovi, i sl. Metalurzi proizvode Celike, od kojih
se valjaju talpe, koje su veoma otporne na rdjanje. Danas
jo.S sluZe kejski zidovi od CeliCnih ta·lpi, koji su gradjeni
pre 100 i viSe godina. Ukoliko se CeliCne talpe pravilno ko-
riste u privremenim konstrukcijama one se mogu viSe puta
koristiti. <Xlgovaraju6a talpa i odgovaraju6e tlo, zahtevaju·
odgovaraju6e sredstvo za pob1janje, odnosno Cupanje.

o~ 200-1,()0
mm

rv 1.00
mm

Bemataki prf,kaz zida priboja od OeZiiJizih. koPitas'tih talpi.

~eliCne talpe, koje se koriste u zidovirna prboja, razliCitog
 241

su oblika popreCnog preseka. TeZi se da se kombinacijom ras-

poreda masa dobije Sto kruCi zid, Sto veCi otporni momena~

savijanja zida. Kod nas se za zidove priboja kOriste "kori-

taste" talpe tipa "Larsen". Ove talpe su numerisane od broja
2
I do VI. TeZina larsen talpi je od 100 do 300 kg/m gotovog
zida priboja. Normalne duZine talpi se kre6u od 10 do 20 me-
tara.

CeliCne talpe .se pobijaju do potrebne dubine, pa se onda pri-

stupa iskopu tla. Iskop i gradjenje objekta pod zaStitom Ce-

Iskop u auvom

. -/,
-,,,,.--./. 7-/ :;...-·
-,r~-- 7 ! ·/ / t</Jc >

liCnog priboja moZe biti razliCit. u~_oliko je sastav tla ta-

kav da je mali dotok vode u temeljnu jamu, kopa se tlo uz
paralelno crpenje vode i razupiranje zida. Objekat se beto-
nira uz postepeno vadjenje razupiraCa i nasipanje viSka is-
kopa. Posle upuStanja vode u priboj, potapanja priboja, Cu-
paju se talpe. Ako je vodopropusnost tla velika tlo se kopa
podvodno. Podvodno se betonira Cep, donji deo objekta, crpi
se voda, uz eventualno dopunsko razupiranje, pa se nastavlja
gradjenje objekta u suvorn. Obj·ekat se zasipa, priboj se potapa
pa se Cupaju talpe. Ponekad se talpe seku u nivou dna reke.
 242

Dea talpi ispod dna reke ostaje kao zaStita temelja od pod-
lokavanja.

Osnovni elementi CeliCnog priboja dati su na skici. Ramovi i

razupiraCi se grade od Celika, u svemu po principima izrade
privremenih CeliCnih konstrukcija.

Pod-l)odni iskop
' " ' f " " ' ~-,," , ,
,
._ ,
-~·-
-. '~
••
-
~
- -
t
...
? ''---'----
I

f
, !,, - ,
. "

ZAST!TA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PRETHODNO U TLU

IZBETONIRANIM ZASTITNIM Z!DOVIMA
U tlu se grade, po obodu temeljne jame, armirani betonski zi-
dovi po specijalnom postupku. Posle oCvrSCavanja betona zido-
va sluZe, za vreme kopanja temeljne jame kao zaStita od zaru-
Savanja njenih bokova i kao zaStita od priliva vode u iskop.
Ovaj postupak zaStite iskopa je novijeg datuma i dos-
ta se koristi u gradovima, u urbanorn podruCju. Za gradj e-
nje ovakvih zaStitnih zidova ima razliCitih tehnologija i
razliCitih alata. Kopa se u tlu male otpornosti, iskop mulj-
nim pumpama, a ima alata za kopanje u tlu velike otpornosti.
Iskop grajfer kaSikama, koriSCenje alata za drobljenje stene
i si. Gradjenju ovih zidova ne smeta podzemna voda. Kroz slo-
 243

bodnu vodu, vodu iznad dna, teSko se mogu graditi. Ovakve zaS-
tite temeljnih jama su naroCito ekonomski opravdane, kada su

+-----L

....•'' ,.,,___-,,
·-....
--
• • 0 • -

-~

If"'•, .. , ,,.,,,,
·..-..~ ·:·.'·'·'
-
B . ,_. ,,""
. ' '1="
·, .. ,,_
t / .- -i
.... -,, -,, '•
.. l:

·. f .. !'
~
- ' '

- '' -
'·' '
' ~

Sematski prikaz elemenata CeliCnog priboja.

1-Zid ad talpi; 2-CeliCni ram; 3-razupiraCi; 4-papuCa~
oslonae rama. (PapuCa zavarena za talpu).
ti zidovi i deo buduCeg objekta u eksploataciji.

Na skici su date neke rnoguCnosti primene betonskih zdiova

gradjenih direktno u tlu.

1-Podriumski zid; 2-zid podzerrme

saobradajnice; 3-potporna kon-
s trukcij a.

'"'''''
11,v1'-!'•'/.f •'-/.l"!?~'"''·'~''"'".r;-,.·,
'~' ,,....,,,
I·.
~
'l':.
'-, . . .:; '-· . . ·.. ·J,!·py· ,,
·-,-,,_'I 1'. ·-'
._
" - "-
' ..-' • ' •

-··
• . • .I ,, •• ,, ..v. ··.,, "'
- /
'
'..,/,
'
-~~ .' 3
~
 244

Postoje dva postupka gradjenja armiranih betonskih zidova di-

rektno u tlu. Opremom za gradjenje Sipova, kada se iskop za
Sip S:titi CeliCnim cevima, i opremom kod koje se rov u tlu
Stiti isplakom.

ZaStitni zid od Sipova koji se betoniraju direktno u tlu

Ukoliko se armiran~ betonski zid gradi opremom za gradjenje

Sipova velikih preCnika, on izgleda kao na skici. [ipovi se
grade na prekok. Najpre
neparni, od nearmiranog
I
r

2
t

3
0 4 5
t
betona, (I faza), zatim
parni, od armiranog be-
tona (II faza). Kod iz-
rade Sipova II faze gra-
djenja, delimiCno se za-
I faza: 1,,3,,5 ••. .J· II faza: 2,,4,,6 .•• secaju Sipovi I faze, C1-
rne se postiZe kontinuitet
zida. Postupak gradjenja zahteva veliku preciznost rada. TeS-
ko je postiCi da ovakav zid bude vododrZiv, vodena prepreka.
Postupak gradjenja Sipova je veC ranije opisan.

ZaStitni zid od armiranih betonskih dijafragmi

Armirani betonski zidovi, koj1 se betoniraju direktno u tlu

u rovu koji se Stiti od zaruSavanja isplakorn, novijeg su da-
turna. Zid se gradi u lamelama na preskok. U tlu se, odgovara-
juCim alatom kopa rov za jednu lamelu, a iskopano tlo se za-
menjuje isplakom meSavinom gline i vode, bentonitnom suspen-
zijom. Isplaka podupire rov, spreCava zaruSavanje boCnih zi-
dova rova. Posle zavrSenog iskopa, u iskop se kroz isplaku
ugradjuje armatura zida, pa se podvodnim betoniranjem betoni-
ra larnela zida. sveZa betonska masa puni rov i istiskuje is-
plaku iznad sebe. UobiCajeni naziv anniranog betonskog zida,
 245

gradjenog ovim postupkorn je "dijafragma". Zid dijafragme iz-

gleda kao na skici.
Dubine t se kreCu od
15 do 25 m, a gradje-

t
-: -. ' .,, _,,
,.
ne su i
l
60 m. DuZine
su 2 do 6 m, a de-
blj ine zida 0,5 pa i
veCe od 1,0 m. ObiCno
2 3 -+t 0,6 i 0,8 m.
===' >=t d
I 1+
~ +
Gradjenje jedne lame-
le dijafragme dato je
na skici.
NajCeCi alat za kopanje rova lamele dijafragme je grajfer ka-
Sika. Najmanja dimenzija rova lamele odgovara horizontalnoj
osnovi grajfer kaSike. Ukoliko Zelimo lamelu ve6e duZine rov 0

kopamo boCnim naizmeniCnim pomeranjem kaSike.

NajkritiCnija faza gradjenja lamele dijafragme je zaStita is-

kopa rova. Isplaka, koja Stiti iskop rova ad zaruSavanja, je
voda sa oko 5% gline bentonita. Zapreminska teZina isplake
je obiCno neSto manja od 11,0 kN/m 3 . Ovakva suspenzija ima
svojstvo tiksotropije, a njome se moZe pod odgovorajuCim us-
lovima, obrazovati glinena vodonepropusno koSuljica na poroz-
nom zidu rova.

Generalno reCeno, tiksotropija je osobina teCnosti da posedu-

je sern viskoznosti, pod odredjenim uslovima 1 i koheziju. lJ fa-
zi kretanja bentonitna suspenzija je teCnost, a u mirovanju
prelazi u pihtijastu masu. ZnaCi, ova pihtijasta masa se niSti
ako uzburkamo suspenziju, i ponovo se pihtijoSe njenim miro-
vanjern.

Glinena koSuljica na zidu rova forrnira se na taj naCin, Sta

u krupne pore tla bokova rova ulazi isplaka i tu se pihtijoSe.
 246

Prodiranjem isplake u sitnije pore tla glinene Cestice se ta-

loZe na zrna tla, Cime zatvaraju pore i stvaraju koSuljicu,

a) b)
~11

.
... '/'/
"/

-""•,. ~
'
•
ff""'lt..,.,1 •

0 ,
' ,
'. I
·.: ~

.. ::: ~- '.
~-
'
. 1.
""'',,'
6
"
:;: .:
/
,' '
:
/,

"'
::_/;
'/.!.
~ 2
f'.---'o'"---~ t.
• //j

I ._ 't-'.'.f' 5 ""'"'====d"
. :j ~,,._..,,,_11-l'r '"1' ' '
'.·i··.- , · ·
I1 1 I
I I
1 r
I I I
'
..J_
I I L ___ _j
+
L..J

¥ ~l l
13
d t= C~)--.-0/

Sematski prikaz gradjenja lamele dijafragme

a) Iskop rova; b) betoniranje Zamele; 1-uvodnica; 2-isplaka u

rovu; 3-glinena koSuljica na zidu rova; 4-dolivanJ·e isplake;
Ei-Celjusti graJ'fer> kaSike; 6-vodjica grajfer kaSike; 7-dizali-
ca (CeliCno uZe ili kruta SipkaJ; 8-armatura Zamele; 9-beton
Zamele; 10-dodavanje sveZe betonske mase; 11-odlivanje ispla-
ke; 12-graniCni Zimovi; 13-graniCne cevi.

Prodiranjem isplake u sitnije pore tla glinene Cestice se ta-

loZe na zrno tla, Cime zatvaraju pore i stvaraju koSuljicu,
opnu, zavesu. Debljina ove, praktiCno vodonepropusne koSuljice
zavisi od vrste tla, i kreCe se od par milimetara do nekoliko
desetina santimetara. Mehanizam zaStite rova isplalcom ostvar-
 247

ljiv je pod sledeCim uslovima. Iskopan rov u tlu mora biti

stalno ispunjen isplakorn, a
nivo vode u okolnom tlu mo-

c ra bi t i niZi za
od nivoa isplake u rovu. Zna-
.6.h (min !,Om),

l, Ci, postoji nadpritisak ispla-

11 ke i moguCnost poCetnog otica-
nja u okolno tlo, Sto ima za
l posledicu fonniranje glinene
koSuljice.

UproSCeni dijagrami boCnih pritisaka na zidu rova prikazani

su na skici.

, ,Y tfac
", ·- L'.h.- '-.•·,. / .
-
,!\/(\' /c/ IV(f'
'
' -t-·,,

t0 (cl
- Llh ';
- - ' . ." ,-J~

'. -
-
-
'
!"-"~ .
'
·,.~' J,PV
- ' ·/
~

(I)
-
~
' -
--'
~
~
--
"t'- ' ~

I2 l z
,
t -- .
'. t; t·-·- '
.'. ..
h
0!:/ '
'
' 1_ ,.
'
7
.
= .
' ''

I
•/
' 1-
;; "'
"'
. '"
- I
~~
Pa _ Pw _
_:___:.:_ _, LIP
Pi

- na nekoj dubini z biCe

P1>Pa+pw
gde SU
- pritisak isplake
2
p. =
l
(,C,.h+h). '/J.l (kN/m J
 248

- pritisak tla
Pa = [ (h'+ t.h). t +h · ll'" 1]. Ka
2
2
(kN/m )

- pritisak vode
2
pw = h .1) w (kN/m )

lz skice se vidi, da razl·ika boCnih pritisaka /J,. p, na zidu

rova, deluje u korist sigurnosti boka od zaruSavanja. Pred-
njem treba dodati i obavezno postojanjc uvodnice rova, koje
su obiCno tankozidne armirane betonske. Zatim, rov ima kon-
aCnu duZinu 1, i oko njega se formira horizontalno svodno
rastere6enje tla, Sto sve zajedno moZe, neki period vremena,
da Stiti rov od zaruSavanja.

Armatura laroele gradi se u obliku ko.Sa, skeleta. _K?S_ t~~!?:-~

da je dovoljno krutJ
~--·---~-··--- - -·-"---.. ---------- -
horizontalnog {u kom poloZaju se sagradi) u vertikalni polo-
. - - ------ -- ' ' . ····-
~a_j_. Krutost koSa se postiZe zavarivanjem poduZne i popreCne
armature i ugradjivanjem u koS dodatne armature za poveCanje
njegove krutosti. Ovakav koS armature ima po svoj irn boCnim
povrSinama odgovarajuCe podmetaCe, koji mu obezbedjuju pot-
reban zaStitni sloj betona u lameli. Ukoliko koS armature
stoji kraCe vreme u isplaki, ona neCe znatno nataloZiti Ce-
stice gline na armaturi, i sveZa betonska masa, koja puni rov
lake skida ove Cestice, Cime se obezbedjuje potrebna veza be-
tori_ - armatura. SveZa betonska masa za armiranu betonsku di-
ja~ragmu, odgovara u svemu betonu za pcxlvodno betoniranje.
Bez teSkoCa se postiZe kvalitet betona ~1B 30.

Medjusobna veza susednih lamela u dijafragmi 09tvaruje se

jedino betonom na prijanjanje. Da bi se ova veza Sto bolje
ostvarila, koriste se sledeCi postupci. Zasecanje susednih,
veC izbetoniranih lamela alatom za kopanje rova preskoCene
lamele: OVo je moguCe kada su betoni susednih lamela male
starosti, male otpornosti. U celini uzevSi ovaj postupak je
dosta nesiguran. NajCeSCe se za formiranje boCnih, kontakt-
 249

nih strana lamele koriste graniCne cevi. To su cevi preCnika

Sirine rova, koje se upuStaju u rov kroz isplaku, pred beto-
niranje lamele. Cevi se pomeraju naviSe Ciro beton lamele poC-
ne da vezuje, a vade se kada beton postigne neku poCetnu ot-
pornost. Cevi su oprema postupka gradjenja i njihovom prime-
nom se obezbedjuje sigurna veza susednih lamela.

Za vezu susednih lamela koristi se i postupak kod koga se za

arrnaturu lamela zavaruju graniCni CeliCni limovi, kako je to
prikazano na skici postupka gradjenja lamele. Limovi su sas-
tavni deo koS.a i sa nj im se 1Jgradj11ju u rov. Oni su oplata
betona larnele koja se betonira, a preko njih, prijanjanjern
betona 1 uspostavlja se veza sa susednim lamelama.

Rad na gradjenju jedne lamele dijafragrne mora biti kontinua-

lan, bez prekida. Dijafragme se mogu graditi uz postojeCe ob-
jekte. Ovim postupkom gradjenja zaStitnog betonskog zida u
tlu, praktiCno se ne remeti postojeCe ravnoteZno stanje u tlu.
Rad je miran, bez potresa.

!SKOP TEMELJNE JAME POD ZAsTITOM OIJAFRAGME

Kada beton dijafragme oCvrsne, pod njenom zaStitom se kopa

tlo. NaCin pridrZavanja dijafragme, zaStitnog zida iskopa,
u toku kopanja u jami zavisi uglavnom ad Sirine temeljne ja-
me. ,_Kod manjih Si.!iney (B) zaStitne dijafragme se razupiru,
a ~od veCih Sirina one se razupiru, ili podupiru, ili se
-
prih~

vataju zategama .
.... ~--- -

Na skici je dat presek kroz terneljnu jamu, Ciji se bokovi

Stite od zaruSavanja armiranom betonskom dijafragmom. Najpre
se odozgo kopa do dubine t 1 . Dijafragma radi kao konzulast
nosaC. PoSto je Sirina iskopa mala (B<), ugradjuje se pri-
vremeni razupiraC i pod njegovom zaStitom se kopa do konaCne
dubine t. Posle gradjenja objekta u terneljnoj jami privre-
 250

meno razupiranje se dernontira. Prednost ovakvog naCina rada je

prost iskop, kopanje odoz-
go, a nedostatak, dugo ot-
' I"::. 2 vorena jama .
. /
- '
-
- .-1

;
'=.. '·
sem opisanog, kod male Si-
rine iskopa (B <), dija-
fragma se moZe razupirati
i delom stalnog objekta.

l B< Cirn oCvrsne b_eton _9-.~_jafr:~.::::

gmi, odmah se gradi gor11ja_
Iskop pod zaStitom dijafragmi. ,PloCa objekta temeljne ja-
Kopanje odozgo.
me. Ova ploCa je razupi-
1-Armirana betonska diJ'afr>agma,,· 2- raC dijafragmi u toku is-
vezna greda iznad lame la dijafro-
gme.; 3-pri vremeni razupiraC; 4-ob-
kopa do dubine t i gra-
jekat u iskopu; 5-nasip djenja objekta u iskopu.
Prednost ovakvog naCina
rada je jednostavno razupiranje, brzo zatvaranje_ .,,isk92a, a ne-.
dostatak je u tome Sto se teS-
2
ko kopa, J<opa se tu.nelsk~, sa
Ce la.

Ukoliko je Sirina iskopa veli-

.,,., . / ka (B>), a zid dijafragme mo-
-, ra se razupirati, ovo se rnoZe

'I
l B< l
1
ostvariti uglavnom na dva na-
Cina. Razupiranjem o deo objek-
Iskop pod zaStitom dijafragmi. ta koji se sagradi u delirniC-
KopanJ· e sa Ce la. norn iskopu ili se koriste za-
tege.
1-Dijafragma,· 2-gomJ·a ploCa
objekta u temel,jnoj jami, os-
lonac, razupiraC dijafragme u Po jednoj varijanti, n,<:i.jE_;t:"e_ se,
toku iskopa do dubine t.
~- prostoru zatvorenorn dijafrag-
rnama, .1:~~~l.j~I!...Oi..1~1!l.!., _!5_~9".~.ad~­
stubovi buduCeg objekta. Ovi stubovi se grade u odgovarajuCirn
--·-· ---- .. ~
 251

iskopima, koji se podgradjuju najCeSCe klasiCnim postupcima

ili se grade .postupcima gradjenja Sipova (dijafragma, berl,ootq
isl.). ~osle ovoga
se kopa do neke dubi-
" 5
~-• ,,
ne tl pa se gradi vio-
1' . ' .ca, medjuspratna kon-
I> ,
1~ ·. strukcija objekta.
I'" PloCa ~azupire dija~
fragme, a na svom ras-
4 ponu se oslanja o sa-
gradjene stubove •. U _
ploCi
. . -
se ostavljaju
Iskop pod zaStitom dijafragmi. Ra- otvori kroz koje s~
zupiranje medJ·uspratnom ploCom.
,iznosi iskopana zem-
1-Dijafragrra; 2-temelj sa stubom obJ ek-
0

ta koJ·i se gradi. Sagradjeno u klasiC-

.
lja. Kopanjem
. . se sila-
zi naniZe i ukoliko
no podgradjenom iskopu 3; 4-dijafrag-
ma Sip; 5-otvor u ploei za iznoSenje
--- ' '

je to potrebno gradi
iskopane zemije.
se sledeCa ploCa, sve
dok se ne sidje do projektovane dubine t. Prednost ovakvog na-
~-__..---~,-·

Cina razupiranja dijafragmi je ta .sto . ,,~::_ ~3:.~~.P.:!!.~.-fill~~-t.<!_~~~

Q.elovima objekta, a nedostatak, o_t~Z_ano g;:-ai;ljenj~ s_tu.bova, te-
-·--~ .-~-~-·--
- ' . '
.Zak iskop zemljiSta i mnogo_ preki¢1.a u konstrukciji koja se
gradi u temeljnoj jami.

Po drugoj varijanti moguCnost koriSCenja objekta,koji se gradi

u temeljnoj jami, za razpiranje dijafragmi sastoji se u tome
Sto se za p_bjekat kopa u Si:r;:c_>kom is~opu sve d_g__ kg_t~ ~f~!:i<:l~r.3:_1:1-_j..~_,
stim Sto se uz dijafragme ne kopa. Ostaje deo neiskopane zemlje.
Ova neiskopana zemlja podupire dijafragrnu. U delimiCnom iskopu
sagradi se qeo objekta o koga se oslanjaju . kosnici, kojima se
podupire dijafragma, pa se kopa i qeo zemlje uz dijafragmu i
gradi se ostali deo objekta u temeljnoj jami. Prednost, ovakvog
naCina gradjenja sastoji se u tome Sto je iskop prost, a ne-
.dostaci su Sto se koriste kosnici nabavljeni sJ?ecijalno za
ove potrebe, a ima ~sta pr_~~i_'!_~ u kon.:~_tru~cij_~ koja se gradi.
 252

Kada je ~~e_l_j,!1~_j_ama velike _E.~~e (B >), a hoCemo da u te-

~"
rneljnoj jami nema p.repreka c;ra-
- '"
. .'"'1
. ' =-
. . . ,, "' 3
djenju (kosnici, neiskopana
zemlja uz dijafragrne i s l . ) ,
Cime se olakSava izrada izo-
lacije, gradi se brzo, dobija
2 se monolitan objekat i sliCno,
tada koristiMo. ___za_t~g-~.!' Kapa se
I- B> do d.ubine t
1
i gradi se zate-
Podupiran;je kosnikom ga z . Zatega je oslonac dija-
1
1-DiJ'afr>agma,· 2-deo objekta u fragme. zatim se nastavlja sa
iskopu; 3-kosnik; 4-n.eiskopa- iskopom, a gradi se, ukoliko
no tl..o.
je to potrebno i sledeCi. red
zatega. Postupak je primenljiv ukoliko postoje uslovi da se
zatege mogu sagraditi.

ZATEGE U TLU
Postoje dve vrste zatega u tlu,
--- -- -- -· - - -
obiCne, pasivne zatege i pred·-
...
napregnute za tege. ObiCne_ za-
"""'''' . '''
... tege su neoptereCene u momentu
kada ih sagradimo. One silu pri-
i----B>
m.aju kasnije kada se zaStitni
zid defonniSe, kada se iza zida formira klin potiska tla. Pred-
napregnute zatege su one koje prednaprezanjem zatege pritisku-
••
ju zaStitni zid, zid pritiska tlo u svome zaledju. Ovakve zate-
ge deluju na zid kao spol~~o optereCenje. Ta spoljna sila, si-
la zatege, suprotstavlja se boCnom potisku tla. Za ankerovanje
zaStitnih zid-Gva iskopa koriste se uglavnom prednapregnute za-
tege.

Prednapreg_nuta zatega se sastoji od tri osnovna elementa. Si~

..
ili snopa Zica ili CeliCnog uZeta. 2d zalivenog, sidrenog de-
la i od kotve.
 253

Postupak gradjenja zatege je sledeCi. BuSi se zaStitni zid pa

tlo do potrebne duZine 1. BuS6tina se zacevljuje , ukoliko
se tlo osipa. Zatirn se
I u buSotinu ugradjuje
Sipka od visokovrednog
I, Celika ili snap Zica
ili CeliCno uZe, koji
su na delu 1 , slobod-
5
h, nom delu zaStiCeni ko-
t 4
'- ·.~ Sulj icom. Posle ovoga
~ 2
t ·. se zaliva sidreni deo
i - . 3 -
} lz i medjuprostor iz-
medju koSuljice zatege
f
i okolnog tla, uz iz-
Sematski prikaz
vlaCenje zaStitne ko-
prednapregnute zatege.
lone buSotin'e, aka je
1-ZaiJtitni zid iskopa; 2-Bipka, snop buSotina bila zacevlje-
ifica, sZobodni dEo zatege; 3-zalive-
ni, sid:t>eni deo zatege; 4-kotva, na. Sidreni deo zatege,
veza zatege i tla, obiC-
no se zaliva meSavinom cementa i vode, cementnom suspenzijom.
Kada injekciona masa postigne potrebnu otpornost, zatega se
prednapreZe. PrednapreZe se odgovarajuCim alatom. Ovaj alat
se oslanja o zaStitni zid iskopa i •isteZe slobodni deo zate-
ge. Si la potrebna za izduZenje zatege je sila ',<;.OJ.Orr. zaStitni
zid pritiska bok iskopa. Da se istegnuti deo zatege ne bi po-
vratio Sipka se hvata kotvom. Ako nije predvidjeno naknadno
istezanje zatege zaliva se i dee zatege u zaStitnoj koSulji-
ci sredstvom zaStite protiv korozije. {ZaStita obiCno na ba-
zi portland cementa) •

Dobro projektovana zatega mora da zadovolji sledeCe uslove.

Silu zatege prima CeliCni deo zatege dozvoljenirn naponima za-
tezanja u Celiku. Sila zatege se prenosi sa Sipke na injekci-
onu masu, masu za sidrenje, dozvoljeniri1 naponima prijanjanja
Celik-injekciona masa i na kraju sila zatege se prenosi sa
 254

sidrenog dela na okolno tlo dozvoljenim trenjern u tlu.

Sidreni deo zatege postaje sastavni deo tla, pa su najef ikas-

nij e one zatege koje
lf""~"'"' ,,. ,,,,,,.,, •. se sidre u stenu. Kada
~ : .

t
--.1<----~-11f
, . . . ,, .. ,, . . ,, /,' •
.' ..
1
'.
- _, ....-<'
. .'·,;,.,- se zatega zatEZe, uno-
se se u tlo dodatna op-

f ,- . -. tere6enja, pritisci
a) tla, na delu izmedju
zaStitnog zida i sid-
renog dela zatege. Ovo
ima za posledicu zguS-
I .'fl,-1(._~' '':: bl
....
~ -
0 •'
•.J
-,
njavanje, odnosno kon-
solidaciju toga uteg-
nutog tla. ZguSnjava-
-'tfl;c
' nje nevezanog tla je
' -- c) relativno brzo, a pro-
ces konsolidacije ve-
zanog tla je spor, Sto
ima za posledicu pad sile u zategi (vremenom se skraCuje izdu-
Zenj e CeliCnog dela zatege) , znaC:i u vezanom tlu prednapreg-
nute zatege Sll nepostojane.
,,, ''"'"'''" ,_
._:,1··,;
,,, . Informativne vrednosti sila
t ,. - .. I
: - . '. - u zategama su sledeCe. Si-
/ ' drenje u steni, skica pod
--
,
- '
------
-
/,_
a), Z = 1000 kl\f, Sidrenje
u nevezanom tlu, skica pod
~...,,_
f, -
'''tr~fr"fr''f1-
• I •
b), Z=300 do 500 kN, i ako
se zatega nalazi u vezanom
-·- tlu, skica pod c) ,Z=l00-150
kt1.

_za~t!-_ti:ij.__2'.l:~
iskopa sa__p.r._gdn:ap_r_eg!!_uti~_?_?_t~g.~gi.3_ treba ispitati
na sigurnost __ .P_!O~-~~od;_!loZnoc:[ __~_liZeE__~-~-- i sigurnost protiv
sloma utegnutog tla.
"-----·-·--- -----···· -·-··----.
 255

Sidrenje zatege u tlo zahteva struCan, savestan i precizan rad.

Sem toga, sidrenje u vezanorn tlu je dosta nedefinisano i ne-
ekonomiCno. Zbog toga se

/f"//'"'"" /t"I' ... ""·,• '""' ~,,,,

ponekad, za oslonce pred-
~ - - ,-- ·--· • 1·-· ...... napregnutih zatega u tlu
~ ~· ~ - .-·~ I I ' . I ·.-
t ~--- - ·-,_ j,,, koriste ankerne ploCe. OVe
t-:2-:3·, __ ankerne armirane betonske
f - . . .- - ploCe grade se u otvore-
/, ..- .. .
f nim, klasiCno zaStiCenim
iskopima, ili se grade pos-
tupkom gradjenja dijaf rag-
Sidre-·J'e zatege u betonsku ploi'!u
mi. Dimenzije ankerne plo-
1-ZaStitni zid; 2-zatega; 3-arikerna Ce se odredjuju iz uslova
ploCa.
angaZovanja otpora tla.

OPTERECENJA PODGRADA

Iz dosadaSnjeg izlaganja se vidi da postoje razne vrste pod-

grada iskopa i one se koriste u zavisnosti od vrste tla u
kome se kopa, dubine iskopa, nivoa vode u tlu, naCina gradje-
nja i sl. Podgradama iskopa Stitimo bokove iskopa od zaruSa-
vanja i tlo od unutraSnje erozije, ukoliko u tlu ima vode pa
se ona crpi. Prema tome, podgrade iskopa su optereCene priti-
scima vode i pritiscima tla.

Pritisci vode na zaStitne zidove iskopa

Veda u tlu moZe da deluje na vodonepropusnu podgradu iskopa

dvojako, hidrostatiCki i hidrodinamiCki. HidrostatiCki priti-
sak vode, pritisak vode koja miruje, javlja se kada je vodo-
nepropusni zaStitni zid iskopa ugradjen svojom bazom u vodo-
nepropusno tlo{ glina, stena i sl. ), kako je to prikazano na
skici pod a). HidrodinamiCki pritisak vode, koji se naziva
joS i hidrauliCki ili strujni pritisak, javlja se kada voda
dotiCe u iskop, dotiCe ispod zaStitnog zida, skica pod b).
 256

HidrostatiCki pritisak vode je obradjen u uvodnom delu, u pog-

lavlju OptereCenja temelja.

al bl

PV .,. k.--

t - +
~.
...... -·

H H
.' . ,..'.'~'

f
'
[;.

HidrodinamiCki pritisak vode na zaStitni zid iskopa je po in-

""----·~------------··-----·---~----~ ______ .. _,_ ... -
-~y._m~j-~~- od_.hid.r.illLtat..iCko_g_. _Sa _sp_o_l_j};!;_e ____ §11:._~~-~§ __ :z:i,,da..Y.9Ji'1
_ ---~-- ..
_:3truj i nu.ni Ze i s~-~nji:j ~---~~--~E.9..~~-:t"~~-1_(.-~ ___l?.1:;~ t~<~-~~- z_?-_ --~ P...,15 , . .B: .
sa unutraSnj e strane struj i navi.Se i poveCava ga za .6. p .
-- ~-------·-----~. ---,..,. -,.,_ _. ·----- ---- - "'-<""'~'"·~~~--"h_,.._,,~~~"" WU

HidrodinamiCki pritisak deluje na podgradu svojim intenzitetom

u svemu kao i hidrostatiCki, a kretanjem vode ona deluje na
postojeCe ravnoteZno stanje u tlu, svojim strujnim tokom pome-
ra Cestice tla.

Kretanje vode kroz tlo je ..P.Q.~J,,ed;Lca postojanja razlike (H) ni-

:;oa~ yod~-~~~~ ·~;i j~~~~-;dn~~ ~no unu t~ ~s n j.e ~ tr-~~- .. za-~"ti'tnog- z ida.
------ ----- - , ... -- .. -·-----·-- -. .. _._ --.,.,_ .. .. -- -
_ --~"'-~ ·--·-···"·~-

Intenzitet strujnog pritiska vode zavisi od visinske razlike

(H) nivoa vode i puta (L) vode kroz tlo. Odnos razlike nivoa
vode i puta vode kroz tlo,
,
.i = H
E
nazivamo t:.~_drauliCkim padom. Sto je hidrauliCki pad__ji) _yeCi,
veCe je i strujanje vode kroz ~tl~Yt9~iq~i~---·..E::!;.+:-)JjnLJ;lr~t1§ak ~
---:;:;-t~:-~aci, promena duZine (L) strujanja vode kroz tlo, uti-
Ce na veliCinu strujnog pritiska u tlu. Ovaj strujni pritisak
~ -
 257

je taj, koji je uzrok unutraSnje erozije t~ y9da svojim

kretanj~~- kroz_tlo, _j.znosi sitne _Cestic;_<§:_~~-~~!. __-..PrV§Jl§.t;y.e.nQ na
d e~~-;:..E'.!_1=~-~.:t§!. .\!Z. __z_a_s.ti±.ni- --ZiiL,,___ ka _kp_t_,i_~§P_?-_ . :L~15:9.P.~.~--J;_~Qfl_~e,nj e
~tnih Cestica iz tl~.,., ..-p.Q_v_e6ava mu -poroznost_,___ $_t:i,.§,l.jj,yps_t,
-- --·----------- _,____ ,. ----.---~-< - - -
odnosno sleganje objekta_ 1.l.QYa~yorn tlu. Kada se u toku iskopa
-- - __,,_ -- ' - -
' ., ----- ·-···· - - --- - ------ '"-

1,,?r£~Eja vode pojavi u;i_~!ra~I2J_-~--~r~q~i_j_a _tla, ona moZe irnati

----------~--------~--~- -- -~-"------._,- - - - ., '

za posledicµ_ __i prol.om, i-zdizanje _ _Q.n~ iskopa. Pove6ani struj-

-- -- ---- - --
- - .. --
ni pritisak vode unese u iskop tlo, iskop se napuni meSavinom
vode i sitnog tla. Prolom dna je nagla pojava, i svakako ve-
oma Stetna za gradj~-~;~--~bjek-ta, -'-~-~-~-~,;-b-it'i-~pasna za rad-
nike u iskopu.

i2 I1

..
-
-•-'w . "

'" ' ,
H
h ''

; L1 "'''-'"r- ,,,
. . ..
,,..,..,~ ..... , ... ,,\ .....,.,.,

'L 2
I
Pws t.Pwu
Pwu

Smanjenje hidrauliCkog pada (i), odn?__S_?'? strujnog_pr_!t~_ska vode,

eos_~~-~-~~o ··pro_~~~~.-~-~V-a~p~m z~Sti_~nog zida ispod dna iskopa. Po-
y_~Canjem puta (L) vode, gde je
--------·····----- -····--------~-~

L = h + 2 • h ,
5
smanjuje se hidrauliCki pad (i), strujni pritisak vode, a time
i opasnost ad unutra~nje erozije tla. U nekom momentu ravno-
 258

teZe, na delu kretanja vode uz talpu, naviSe, biCe

i. t' w = 't°' . (kN/m3).

Tlo TeIXfi ___U struji vodenog toka. Dno iskopa se nalazi u la-
bilnoj ravnoteZi. Da bi irnali potrebnu sigurnost protiv unut-
raSnje erozije tla, usvajarno

i . '/; 't'
w = -F
5
odnosno
H
L . 10,0 =

gde je
L=h+2.h
s
O:iavde se dobija _potrebna _dubi_na h , koja daje sigurnost pro-
5
'-t.IV-\iU~traSnje erozije tla, usvajajuCi da je
.----·1
-F 3 do 5.
= 1
s -J
Smanjenje pritiska vode na spoljnoj strani zaStitnog zida bi-
Ce -1·-,----~·-·-

; - f,. p ws = - i (h+h ) • ~ '

s w
a p~VeCanje pritska na unutraSnjoj strani zida, u branjenom
podruCju" __ b_iCe
;+Lip =i lil -~.
; WU s w
InaCe, nije teSko dokazati da su hidrodinamiCki pritisci vode
na koti baze zaStitnog zida, istog intenziteta

Za dalji proraCun zaStitnog zida iskopa, koristi se rezultu-

juCi dijagram hidrodinamiCkog pritiska vode.

Provera sigurnosti protiv izdizanja dna iskopa, proloma dna,

moZe se proveriti i sledeCim postupkom. OVaj postupak je na-
roCito pogodan, kada na dubini h ima viSe slojeva tla, raz-
5
liCitih zapreminskih teZina. Sigurnost protiv proloma dna data
 259

je izrazom

>
F
s ~ = 3,0.

' -~

-- -- '.
'

-
- - -.L G H
-- - ' '
I 1) -'
f . - - .-1< -.

Usvaja se da je Sirina zone tla, koju voda izdiZe u momentu

proloma dna
B ;;;" 0,50 • h
5

Intenzitet uzgona, koji prolama dno je pribliZno

U = 0,50 • H

Pritisci t1a na zaStitne zidove iskopa

U poglavlju OptereCenja ternelja ve6 je reCeno da je uobiCa-
jeno da se p'ritisci tla u fundiranju izraCunavaju po Rankinu.
Ova teorija posmatra naponska stanja u tlu u stanju graniCne
ravnoteZe. GraniCna ravnoteZa u tlu se karakteriSe Cinjenicom,
da je posle potrebnih deformacija u tlu, otpornost tla na
kliznoj ravni iscrpena i tlo se kida.

Kada se zid take pomerao, da se tlo u boCnom pravcu Sirilo,

 260

na kontaktu zida i tla se javlja aktivni pritisak tla, naj-

manji moguci bocni pritisak tla. Medjutim, ako je pomeranje

~ t¢ .'
. c. -.:- · t
, ',,_,, ...,... ...
. ·/. , / ... .
,~­

, .....
- ,,,.,
f

- .
• 't </>c

zida bilo takvo, da se tlo u boCnorn pravcu zbijalo, na kon-

taktu zida i tla se javlja pasivni pritisak tla, najveci mo-
gu6i bocni pritisak tla.

Rankinova teorija vaZi pod uslovom da je pomeranje zida ob-

lika rotacije oko baze, da je teren iza zida horizontalan, i
da nerna trenja izmedju zemljanog klina i zida, to jest, usva-
ja se da je potisak tla (El horizontalna sila.

Za slucaj vezanog tla ( lr, ¢, C), granicne vrednosti bocnih

pritisaka tla se dobijaju sledecim izrazima,
- aktivni pritisak tla

- gde SU

Pva = )S.ha (kN/m 2 )

- vertikalni pritisak tla,

K - l-sin¢ - tg2 (45-¢/2)

a - l+sinii\ -
 261

- koeficijenat aktivnog pritiska tla,

2
c (kN/m )
- kohezija u tlu.

- Pasivni pritisak tla

pp = pvp"Kp+2.C.
- gde SU

- vertikalni pritisak tla,

1
k
F = Ka

- koeficijenat pasivnog pritiska tla

2
c (kN/m )
- kohezija u tlu

Kada je tlo iza zaStitnog zida slojevito, dijagrami pritisaka

tla imaju oblike kao na skici. Zbog prostijih proraCuna, ra-

J. ••
,, .... ,,,~,,"';_,.._

.'
A A
.'
( I)
. .

Cunamo sa osrednjenim, trapeznim oblikom pritisaka, ili sa ni-

zom koncentrisanih sila.

Trapezni oblici pritisaka tla

Deformacije podgrada iskopa Cesto ne zadovoljavaju Rankinove
uslove, pa se postavlja pitanje, kakve oblike pritisaka tla
koristiti u takvim sluCajevima. Dijagrami pritisaka tla, u
 262

funkciji pomeranja zida, prema Mehanici tla, dati su na skici.

Vrednosti PaR' odnosno EaR su Rankinove vrednosti. VeliCine

t0 , ··.. .-- ...

-
;
'' -
'
- Ee .-E d
t
_,_ t
3
"''"""~"''" ...
,, -PaR A - . -' •
.''~1'.~[ -. - . .
. ":·--~l"~t ' --

a) b) c) d)

potisaka tla E su praktiCno iste, ili neSto veCe od Ran-

b,c ,d
konovih, ali je raspored pritisaka tla, poloZaj napadne tac-
ke potiska tla, razliCit. Prema tome, ukoliko se oCekuju de-
formacije podgrada iskopa oblika kao na skici, moramo raCuna-
ti sa preraspodelom trougaonog Rankinovog pritiska tla, Sta
ima za posledicu promenu veliCina i poloZaja transverzalnih
sila (Q) , i momenata savijanja (M), merodavnih za dimenzioni-
sanje zaStitnog zida iskopa.

.. ... ,....
"

Az
t , II '.! ~'"'

A3

f
" '
--re . ·. '! . . "...,.,...
- Pa,l;p ,~·~,.

a) bl cl d) el f) g)
Prednje se moZe neSto detaljnije objasniti, posrnatrajuCi pod-
gradu iskopa po fazama gradjenja, to jest, podupiranje para-
lelno sa iskoporn. Na skici pod a) dat je raspored razupiraCa
 263

podgrade, u konaCnoj fazi iskopa. Na skici pod b) izvrSen je

iskop do dubine (t 1 ) za postavljanje razupiraCa A • Podgrada
1
je konzolast nosaC, deformacija podgrade, odnosno dijagram
pritisaka tla (pa) odgovara Rankinovom. Na skici pod c) iz-
vrSen je iskop do dubine (t ) za postavljanje razupiraCa A .
2 2
Pomeranje pod.grade na mestu razupiraCa A1 ne menja se, ali
dolazi do rotacije donjeg dela pod.grade oko oslonca A ka
1
iskopu, Sta ima za posledicu preraspodelu trougaonog dijagrama
pritisaka tla. Ova se ponavlja na skicama d} i e), posle od-
govarajuCih iskopa (t i t ) i ugradjivanja razupiraCa A2 i
3 4
A . Na skici pod f) preklopljeni su dijagrami pritisaka tla,
3
po fazama iskopa i ugradjivanja razupiraCa, a na skici pod g)
data je anvelopa pritisaka tla na savitljivu podgradu iskopa,
za potrebe praktiCnih proraCuna.

..,'i,~:~~v
,,,. < '""'' ·- ,,,,,,.,~,, ~ ~-;,

0,2 . /)0 .. 0,30

.<_·. I
t 0,6-t 0,5 .t . -. /·
, , ;-... ..
/.
0,2 0,15 -~- .. ,
,,~, ,, ,,,, '-' , ··. ''•'''J"'''''
PaR--:··: ·,. '-, ' ,,<,.·I .:... /" ·/

p=" o,a· PaR

L
'f
L
1

NaSim propisima za fundiranje dati su oblici i veliCine an-

velopa pritisaka tla, za proraCune sila u razupiraCima, viSe-
struko poduprte podgrade, a u funkciji vrste tla. Dijaqrami
vaZe za dubine iskopa do ispod 10 metara dubine.

- vrednosti u dijagramima znaCe

paR - veliCina aktivnog pritiska tla po Rankinu
c - kohezija u tlu.

Levi dijagram je za sluCaj iskopa u nevezanom { b4'-, ¢), a de-

sni u vezanom tlu ( 'C', ¢1,c).
 264

Postavlja se pitanje mogu li se izbeCi pomenute deformacije

viSestruko poduprtih podgrada iskopa koje odstupaju od Ran-
kinovih uslova? Izlgeda da ne mogu, Zbog toga Sto na oblik de-
formacije ova-kve podgrade utiCu uglavnom sledeCa dva Cinioca,
koje teSko moZemo iskljuCiti. Prvo, kopanjem tla u temeljnoj
jami, bokovi iskopa gube svoj prirodni oslonac, i dolazi do
Sirenja tla, i pomeranja pod.grade ka iskopu i,drugo, iskopom
tla rastereCuje se dno iskopa, Sto smanjuje pasivni potisak
tla, oslonac pod.grade ispod dna iskopa i dolazi do pomera-
nja podgrade ispod dna iskopa. Iz prednjeg se vidi da ova dva
efekta praktiCno ne rnoZemo poniStiti uobiCajenim naCinima is-
kopa i podgradjivanja. Oni se javljaju kod drvenih podgrada,
CeliCnog priboja, a i kod arroiranih betonskih dijafragmi, uko-
liko ovi zaStitni zidovi iskopa imaju viSe redova razupiraCa.

Krutost nosaCa na savijanje data je poznatim izrazom

EJ
l
Drvene podgrade imaju male vrednosti EJ, ali i guSCe razupi-
raCe (l<). Betonske dijafragme imaju veliko EJ, ali su kod
njih i razupiraCi na veCim rastojanjima {l>). Proizlazi, da
sve naSe podgrade sa viSe redova razupiraCa, treba raCunati
s·a trapeznim oblicima raspodele pritisaka tla.

PRORA~UN PODGRADA
IzraCunavanje statiCkih uticaja i dimenzionisanje podgrada
temeljnih jama radi se u svemu po principima gradjevinske
statike i otpornosti materijala. ProuCavaju se faze gradjenja
kopanja i podgradjivanja, na osnovu toga se odredjuju opte-
reCenja, dijagrami pritisaka tla, po obliku i veliCini i di-
jagrami pritisaka vode. Pri usvajanju dozvoljenih napona ma-
terijala podgrade, vodi se raCuna o taCnosti sa kojom sro.o
odredili optereCenja podgrade, o duZini podupiranja iskopa
i sl. Ako se radi o iskopima manjih dimenzija, proraCuni su
uproSCeniji, a za sluCaj dubljih iskopa, i kada su pojedini
 265

elementi podgrade i delovi buduCeg objekta, proraCuni su de-

taljniji.

ProraCun drvene podgrade

Kod drvenih podgrada, koje se grade posle iskopa, oCekuju se

deformacije koje zadovoljavaju uslove Rankinove teorije pri-
tisaka tla. Statika ovakvih podgrada sastoji se u iznalaZenju
najveCih uticaja {Q,M,N) u merodavnirn presecima pojedinih
elemenata pod.grade.

Treba dimenzionisati ili dokazati ispravnost usvojenih dimen-

zija svih elemenata pod.grade.

IzraCunavaju, odnosno dimenzioniSu se najoptereCenije talpe,

a ostale, manje optereCene, usvajaju se istih dimenzija. Tal-
pe su razliCitih duZina. ObiCno 4,0 metra. One se oslanjaju
o stubove i l i klinove na razmacima 1,0 a CeSCe 1,5 pa i 2,0
metra. ZnaCi, talpe su kontinualni nosaCi. Medjutim, uobiCa-
jeno je da se raCunaju kao proste grede. Ova zbog toga Sto
nismo sigurni koje duZine talpi Ce koristiti izvodjaC podgade,
kakav Ce biti stvarni osni razmak stubova, oslonaca talpi, a
neodredjena je i sigurnost nepomerljivosti oslonaca talpi.

Obli stub se raCuna kao gredni nosaC kome je donji oslonac

otpor tla na ukopanom delu ispod dna iskopa. Usvaja se da ot-
por (Ep) tla deluje na Sirini 2 pa i do 3 preCnika stuba.
PoduZna greda prim.a optereCenja, gornje otpore oslonaca stu-
bova i prenosi ga u kosnike. Kake su vertikalni stubovi obi-
Cno guSCi od kosnika ova poduZna greda radi na savijanje.

Sile u kosnicima se oCitavaju iz plana sila Sta ne znaCi da

se ne mogu izraCunati i analitiCki. Kosnik je optereCen nor-
malnom silom, a ponekad i momentom savijanja (neka koncentri-
sana sila, podest za neku maSinu, ili platforma za zemlju,
beton ili ciglu, pri njihovom iznoSenju, odnosno unoSenju u
 266

temelju jamu, i sliCno). Kosnik prenosi silu u podlogu pre-

ko grede ukopane u tlo ispod kote iskopa angaZovanjem otpo-
ra tla.

r.._--KaH

InaCe, dozvoljeni naponi u presecima elemenata drvene pod.gra-

de usvajaju se u svemu po propisima za drvene konstrukcije,
vodeCi raCuna da su to privremene gradjevine.

Za sluCaj podgrada koje se grade paralelno sa iskopom usva-

jamo da su optereCene pritiscima tla trapeznih oblika.

Za silu kojom je optereCen razupiraC usvaja se vrednost od-

govarajuCeg dela anvelope pritisaka tla.

horizontalnu talpu raCunarno kao prostu gredu optere6enu mo-

 267

mentom savijanja

M ~ 0,125.p.1
2
(kNm/m).

RAcUNSKI PRIMER

i~~~ 2~~~7 . .'."~~

: "'.-, 1 '
'

g'. l 1
,, ..... '' .
·.

t
'.

"' -
-
4
/
(
-- A2
4
;,- lz
ProraCun podgrade rova

~ Projektovati zaStitu
~
;, L
' .
---.11,,,, .... ,,, . . . ,,,
~
....
~

'
,-.__, ' iskopa u tlu prema pod-
acima kako je data u
skici. Zadatkom obuh-
vatiti potrebna dimen-
M zionisanja i dispozi-
cioni crteZ.

Temeljna jama se pod-

gradjuje paralelno sa
iskopom. PoSto u tlu nema podzemne vode, za podgradu se usvaja
drvo, vertikalna drvena oplata.

p= 10,0 kN/m'

Pos~atrajrno iskop u zavrSnoj fazi

- Pritisci tla
¢ = 23°; Ka = 0,438
2
p = 10,0.0,438 = 4,40 kN/m
1
p ~ q - 4. c
2
 268

= 4, 7 5 19,0 - 4.17,5
2
= 90,2 - 70,0 = 20,2 kN/m
p = 4 ,40 + 20,2
2
= 24,60 kN/m

p
2
I I " ,.._,,,.{ ~- ,,,,, ,.,,,.," I",'''-'''._. , ... ,,,,,,.,~,.,,,

,
. 0,75 . I
I
.. ,.
0,30-t
I a=19,0kN/rrll
•
,' 3 I
I c/>=23°
t= 4,75 ' , I
2x 1,5 I C =17,5 kN/m2
., ,
;. 4
I
I
o,55-t

I q,
I
1,0 < I
0, 15·t
"•-- ,,, ,-:"'''"!••
. ' .
P1 P2 5

1-Vertikalna oplata; 2-klin; 3-poduZna greda; 4-raz-

upiraC; 5-di;jagram pritisaka tla.

- ProraCun vertikalne oplate.

- Trapezni dijagram pritisaka tla koristi se prvenstveno

za izraCunavanje sila u razupiraCima, medjutim, uobi-
Cajeno je da se sa njim raCunaju i ostali elementi pod-
grade.

- Momenat savijanja

- Usvajamo da je talpa u rasponu prosta greda

2
M = 0,125 .p.l
= o,12s.24,6.1,so 2
~ 7 ,O kN/m'

Neka je drvena podgrada takvog kvaliteta, da su doz-

 269

voljeni naponi u materijalu sledeCi

I ': '
v:_':( •. ,"\. :

l= 1,5m'

Ir"'"
. ........_.. p= 24,6kN/m'
l
.-.:;

1
p l
1
..,. na savijanje
6doz = 10 MPa
- na pritisak

6doz = 8 MPa

- potreban otporni momenat

70 000.0,10
10
1
700 = 6 •

- oplata se raCuna na 1,0 metar duZine

d = Y1,0.6 = 6,5 cm .. ; usvaja se d = 8 cm.

- PoduZna obla greda

usvaja se osni razmak razupiraCa 1 = 1,50 m
momenat savijanja
M -- 0,125 • 37,9.1,50 2 = 8,50 kNm

wpot=85 000.0,10 = 850 cm3

1

850 = 0,098 . d 3 ~ 0,10 • a3

 270

/
/
/
I p= 24,6·1,5= 37,9 kN Im'

, ...,,, .... ,, .. ,.,~

"
l
-:--';- ...... '

p
1
- PreCnik poduZne grede

d = 2.J85Q = 20, 4 cm .. _; usvaja se ¢20 cm ...

- RazupiraCi.

Za razupiraCe usvajamo oblu gradju istih dimenzija

(¢20) kao i za poduZne grede

d = 20 cm
2
'
F = 314 cm
N· . d ~· N Normalna sila u razupiraCu
N = 37,9.1,50 = 56,8 kN
' .
• .'
Du Zina izvijanja
'
lK = 3,50 m
~25 350 ~25 d = 0,20
1 350 U)~
400cm' er = 20 = 17,5 I,80

l/d w 6' ="'N = l

v..rF '
8 • 5680.0,lO
314
15 1,58
20 2,03 = 1,8.1,81 = 3,30 8,0MPa

25 2,83
30 4,08
 271

Dispoziciona skica podgrade rova vertikalnom

d:t>Venom oplatom

1-1 I
1

" ~ ~,o~. '" ~~

12

' ''
'~M-1~==f
. • ',, • ;'Jti.
5
'E 'g't/JC
'
." . .
'

•• 0

..."' "'""'x
-4"
3
-
N
II

0
-4,75 " 67 (. s
o·-'l.c-"'--- · l'lbr~,,(,.~.,~.,~;.~,._~.~·~"~•~:~-~.k,
_.
o_,,_
"'
____ , '

1
4,00 l
1
2
I 3-3 I ..,,.;,jf-------
4
. ' '
,"
'

?·---'!.---
5

1+-------t
3

2
,~,,~.., ', . PY'imedba: Rov se podgradjuje
paralelno sa kopa:njem. Veze
2 3 klamfama.

4
5 1-0plata, d~s cm; 2-klin; 3-
poduZna greda, ¢20; 4-razu-
pil'aC, ¢20; 5-vertikalni po-
dupiraC, ¢20; 6-pomodni po-
dupiraC, ¢20; ?-komad daske.

7
 272

UOBICAJENJ PRORACUN Z!DOVA CELJCNOG PRJBOJA I DIJAFRAGMJ

CeliCni priboj ili armirana betonska dijafragma, kao zaSti-

te iskopa, u statiCkom pogledu mogu biti konzolast zid, zid
sa jednirn osloncem i zid sa viSe redova oslanjanja.

4"""'""'"
.1 YI '-1.
. ,. ,,..v
,, '

. ofl II - ""·
·~ , ;,.. .
··, -
1i--
t . , I \I ' .
I . ,. '

, ' .' I .. ) t -·.. '

. - ' I:" . .
f:,.,,..,+.
. ' '"·
f . '
I -.
' .

f ~:
. c)
al
Na skici pod a) dat je konzolast zid, a na skici pod b) zid
.,
sa jednim osloncem, koji u zavisnosti od dubine zida ispod
dna iskopa moZe biti slobodnog, elastiCno ili punog ukljeS-
te.nj a u tlu. Na skici pod c) dat je Sematski prikaz zida sa
viSe redova oslanjanja. Ovakvi zaStitni zidovi se grade pre
iskopa, pa se kopa tlo, a zid se po potrebi razupire.

H I H
h I
I
- .
'/J0 ,. , ·" ,' 2Af0 -
' ~
/.
/ '

"" E . -/ I
fo
f ... . . ./ - I
. E-·~ ) '/ c . '
'

a) Pp

Formiranje oslonca zida u tlu, zasniva se na rnobilisanju boC-

 273

nog otpora tla, kao posledica pomeranja zida. Na skici je

dat konzolast zid optereCen horizontalnom silom H. Sa f je
obeleZena ukupna dubina zida u tlu, a sa f pOtrebna raCunska
0
dubina. Pod a) je prikazan verovatni oblik raspodele otpora
tla na boCnirn povrSinama zida. Pritisci tla su krivolinij-
skih oblika, i mogu se razvijati, u zavisnosti od veliCine
horizontalne sile (H), i vrste tla ( (!;, ¢, c), do onih koji-
ma su tangente-pravci
2
p ~ pp - Pa (kN/m 1
gde SU

p p - pasivni, a

p - aktivni pritisak tla.

a

Momentu horizontalne sile H odupire se spreg sila otpora tla.

Za svakodnevne proraCune koristimo Krej-Blumov predlog raspo-

dele pritisaka tla na boCnim povrSinama zaStitnog zida ko-
ji je optereCen nekim momentom savijanja, kako je to prika-
zano na skici pod b). Ovaj predlog se zasniva na teoriji ak-
tivnopasivnog pritiska tla. Usvajamo da zid rotira oko neke
ose c, na raCunskoj dubini f . Otpore tla izraCunavamo iz naj-
0
veCih moguCih, pasivnih,
2
Pp = p vp • k p (kN/m I ,
odnosno,
Ep ~ 0,50 . f . pp (kN/m')
0
Sila c, sila protivpasivnog potiska tla, koja deluje u osi
rotacije c, odgovara vrednosti, kako je to prikazano na ski-
ci pod bl .

c = 2 • .6. f
0
• pc (kN/ m')

Sile Ep i C, veliCinama njihovog angaZovanja i njihovim me-

djusobnirn poloZajem forrniraju oslanjanje zida u tlu.

Prem.a tome, iz do sada reCenog, nije te~ko, sa poznatirn za-

 274

konom promene optereCenja duZ boCnih povrSina za~titnog zida,

iz uslova ravnoteZe sila u ravni,
'.!:M = 0
c
:;:H = 0

izraCunati potrebnu raCunsku dubinu (f ) zida u tlu, i nje-

o
govo produbljenje (.Lif ) ispod ose c, odnosno ukupnu dubinu
0
(f) zida u tlu, dubinu koja je oslonac u tlu, optereCenog
zida.

KONZOLAST ZASTITNI ZID

Deformacija konzolastog zida zadovoljava uslove Rankinove te-
or ije pritisaka tla.

v
- . OH
'f)(/)C
, _.
I M ..·
t ' I
.', . I
.
Ea ·.
~~.:1·Ep
:·_·,'X
'
.
f t. .
c
, . . c· ... .,
. "'_..,,_
.._
..
.
LIT0 c
Pa
maxM
Pp 1· 1~

Otpor tla, na prednjoj strani zaStitnog zida, na dubini ispod

dna jame uvodi se u raCun srnanjen za faktor sigurnosti (F ).
5
Usvaja se da je koeficijenat za izraCunavanje mobilisanog
dela pasivnog pritiska tla vrednost

l+sin ¢m
= 1-sin ¢Iri

gde je
tg\21m I
 275

a usvaja se da je F = 1,5. Sem ave sigurnosti postoji i

s
trenje (T) izmedju zaStitnog zida i klina otpora tla koje
se ne uvodi u raCun, a koje svakako pove6ava sigurnost osla-
njanja zida u tlu.

Konzolast zid ima dve nepoznate; raCunsku dubinu (£ ) zida

0
u tlu i silu protivpasivnog potiska tla (C) , odnosno dubinu
A f
0
•

Za iznalaZenje ovih nepoznatih zadatak je statiCki odredjen.

Iz uslova ravnoteZe u ravni

:;: Mc = 0
izraCunavamo raCunski dubinu £ 0 . Vrednost momenta, u odnosu
na os (c) rotacije zida, je jednak

L Mc = MEa - MEp = 0

Pritiske tla pa i pp, potiske tla Ea i Ep i njihove rnornen-

te MEa i MEp izraZavamo u zavisnosti ad nepoznate raCunske
dubine (f ) zida, i odatle je izraCunavamo.
0

Kada je poznato f poznati su i potisci tla Ea i Ep , pa po-

0
trebnu, mobilisanu, silu (C) protivpasivnog potiska tla, do-
bijamo iz uslova ravnoteZe.

Kao Sto je reCeno, da bi se mogla razviti, mobilisati sila c,

potrebno je zid produbiti za A f • Ispitivanjima i raCunima
0
je dokazano da zadovoljava

Prema tome, stvarna potrebna dubina konzolastog zida u tlu

je
f = 1,20 f •
0

Merodavni momenat (maxM) savijanja zida, za njegovo dimenzio-

 276

nisanje, nalazi se, kao Sto je poznato, na mestu gde je tran-

sverzalna sila nula (Q = 0).

Nedostatak konzolastog zida je taj, Sta traZi veliku dubinu (f)

zida ispod dna iskopa, optereCen je velikim momentom savijanja
(max1'1) i ima veliko pomeranje (6) u visini kote terena, Sta
ima za posledicu i vertikalna sleganja okolnog tla.

ZAsTITNI ZID SA JEDNIM RAZUPIRANJEM

ZaStitni zid sa jednim razupiranjem, ima manja pomeranja zida

i manju dubinu zida u tlu, nego konzolast zid. Zid je u stati-
Ckom pogledu vertikalni gredni nosaC sa dva oslonca. Gornji os-
lonac zida je razupiraC, podupiraC (kosnik) ili zatega. Donji
oslonac je otpor tla na dubini zida ispod kote iskopa.

" '" 'v '•-

" '"
- '
-' ' ' 7

-- ' •· A __L·<--ll-.__A-"1,2,3
.'
t -
-
'
'
Pa
'._ Q, =0 t --~
-- ' ., Y~ M=maxM :
,, " 1. .---+-+-""'=~
'~ ' '
0, _-
\'-'

f - -. Pp
foz '
fo3
f "

o,
al bl cl
Polazi se od pretpostavke da je zid optereCen pravolinijskim,
Rankinovirn pritiskom tla sa spoljne, odnosno otporom tla sa
unutarnje strane zida.

U zavisnosti od dubine zida u tlu on moZe biti slobodno oslo-

 277

njen, elastiCnog ili punog ukljeStenja u tlu. Na skici pod a)

dato je optere6enje zida. Pod b) deformacije, a pod c) di-
jagrami moguCih momenata savijanja zida.

Za sluCaj raCunske dubine zida u tlu f 0 zid je slobodno os-

1
lonjen u tlu. Momenat savijanja zida (M } je velik, ugib zida
1
{y ) je velik, velika je i sila razupiranja (A ), ali je ra-
1 1
Cunska dubina {t ) zida u tlu ispod dna iskopa mala. Postoji
01
pomeranje { b1 ) zida na dubini baze zida.

Medjutim, aka je raCunska dubina zida t zid je punog uklje-

03
Stenja u tlu. Dubina t se dobija iz uslova da je tan0enta na
03
deforrnacionu liniju zida, na mestu delovanja sile c3 , kontra-
pasivnog potiska tla, vertikalna, to jest prolazi kroz napadnu
taCku sile razupiranja A . U ovom sluCaju je momenat savijanja
3
zida (M ) mala vrednost, rnali je i ugib (y ) zida, mala je i
3 3
sila (A ) razupiranja zida, ali je velika raCunska dubina (f 0 i
3 3
zida ispod dna iskopa. U ovom sluCaju nema pomeranja zida, na
dubini njegove baze.

Za dubine zida izmedju sluCaja slobodnog oslanjanja u tlu i

sluCaja punog ukljeStenja u tlu, kaZemo da je zid elastiCnoq
ukljeStenja u tlu.

Kod sluCajeva slobodnog oslanjanja i punog ukljeStenja u tlu,

raCunom odredjujemo dubine t , odnosno t , a sluCaj elasti-
01 03
Cnog ukljeStenja u tlu se javlja kada smo dubinu t odredi-
02
li iz nekih drugih razloga.

Zid sa jednim razupiranjem slobodno oslonjen u tlu

Za sluCaj zida sa jednim razupiranjem, kada je on slobodno os-

lonjen u tlu zadatak je statiCki odredjen.

Nepoznata je raCunska dubina (f J zida ispod dna iskopa, i

01
 278

veliCina sile (A 1 ) razupiranja. Medjutim, imamo i dva uslova

ravnoteZe
;1'. M = 0 i rH = O.

Rankinove vrednosti pritiska (pa) i otpora (pp) tla, izraZa-

vamo u funkciji nepoznate dubine t . Zatim, iz uslova ravno-
01
teZe
l: MA = 0

izraCunavamo dubinu £ . Posle ovoga su poznate i vrednosti

01
potisaka tla Ea i Ep, pa se iz uslova
l: H = 0

dobija veliCina sile razupiranja zida A .

1

Q M

.. '
." , ' '"
-.-A1: ' ' "
' ,_ ' Ai Ai
- -' . . - .' --&-
t - x
Ca -
Ea -- ~ . '·,
' "' .- .
~:-
f1 fo 1 '-

l
1
maxlM

Kada su poznati dubina zida ispod kote iskopa, optereCenja i

sila razupiranja, izraCunavamo 1 crtamo dijagrame transverzal-
nih sila (Q) i moro.enata savijanja {M) zida. svakako, najvaZ-
nije je odrediti najveCi momenat savijanja (maxM) zida, koji
se nalazi na mestu gde je transverzalna sila nula (Q=O). Iz
ovoga momenta odredjuje se popreCni presek zida.

Iako je ovde sila kontrapasivnog potiska (C l nula, ipak je

1
uobiCajeno produbljenje zida za

Ll.f = 0,10 . f
01 01
 f; r:

279

Cime se pove6ava sigurnost oslanjanja zida u tlu. Prema tome,

konaCna dubina zida isp-od kote iskopa je

Deformacije zida, jedanput razuprtog a slobodno oslonjenog

u tlu, ne zadovoljavaju u potpunosti Rankinove uslove. Prema
tome, svakako da dolazi do preraspodele pravolinijskog dija-
grama pritisaka tla. Pritisci se smanjuju u polju, a pove6a-
vaju se u podruCju razupiraCa A. Ima preporuka da se sila
razupiranja (A l poveCa do 10%, a da se max M smanji i do 30%,
1
pod uslovom da neCe doCi do popuStanja (pomeranja) napadne
taCke sile razupiranja (A). Ukoliko bi do ovoga doSlo, defor-
macija podgrade se pribliZava obliku rotacije zida oko baze,
pomenuta preraspodela pritisaka tla se niSti i pritisak tla
odgovara trougaonom, odnosno trapeznom pravolinijskom obliku.

Zid sa jednim razupiranjan 1 punog ukljeStenja u tlu

Zid sa jednim razupiranjem i puniro ukljeStenje1I1. u tlu je

statiCki neodredjen. Nepoznato je

£03; A3iC3'
a postoje samo dva uslov·a ravnoteZe

·~· ',,
,, . . . .,,
~'''~''''-'"'-

t
'?)c/JC

Pa
A3

Q
maxM
-+
,,~~''' /1~'
" ' .... ' -
I fo3 Pp
f3 I minM
'. 4-
'
c
~31" C3

IM = 0 i YH = 0.
 280

Medjutim, postoji uslov deformacije zida. Tangenta na elastiC-

nu liniju zida u taCki c mora da prolazi kroz napadnu taCku
sile razupiranja A . Prednje znaCi da je nosaC ukljeSten u
3
taCki c.

Ne postoji eksplicitno reSenje za odredjivanje bile koje od

ovih triju nepoznatih, pa se problem reSava probama. Predpo-
stavi se dubina £ 03 • Za optereCenja zida usvajaju se Pa i pp,
Rankinovi pritisci tla. Zatim se izraCunava momenat u taCki
c {Mc), momenat konzolastog zida od boCnih pritisaka tla.

r1.c = MEa - MEp (kNm/m ')

i od sile razupiranja
Mc = A la + f ) (kNrn/m ')
3 03
Iz uslova ravnoteZe
Mc = 0
IzraCunavamo silu razupiranja A za predpostavljenu dubinu
3
fo3·

A3 = (kN/m ')

Sa poznatom vrednoSCu sile razupiranja A izraCunavamo i si-

3
lu c kontrapasivnog potiska tla
3
L.H = 0 = C + E - E - A
3 a r 3
Predznak Sile C mora biti suprotan oc1 sile razupiranjo A .
3 3

PoSto je poznato optereCenje zida izraCunavamo i crtaIT.o dija-

grarr.e transverzal!'!ih sila (() i rr.omenata savijanja (Ml zida.
za praktiCnu upotrebu r..oZerno usvojiti da je dijagram mofr'lena-
ta savijanja sastavljen iz dve 9rane, gornje, u kojoj se na-
lazi max ~f 1 i doTI::;e u kojoj je rrin M. Momenat savijanja u pod-
ruCju razupiraC:a .,..,. obiCno je mala 'Irednost, pa se moZe zane-
3
mariti.

Za proveru da li je ~obro ?red?ostavljena dubina zida f ,

03
 281

odnosno da li je zid punog ukljeStenja u tlu, to jest, kakav

je poloZaj tangente deformacione linije zida ko- 1.l taCki c
3
risti se Morova analogija. Fiktivni nosaC je zglobno vezan u
taCki A , a slobodan na mestu delovanja sile c , dubini uklje-
3 3
Stenja zida u tlu. Da bi ovakav fiktivni nosaC bio u ravnoteZi
mora biti zadovoljen uslov.

I.M = 0
A3
ZnaCi, momenat mornentnih povrSina, nosaCa konstantnog popreC-
nog preS;eka u odnosu na poloZaj sil~-- razupiranja mora bi ti
nula. U proraCunima za potrebe svakodnevne prakse grane mo-
mentnih povrSina zamenjujemo koncentrisanirr. silama M i M
0 u
na mestima delovanja max M i min M. Uz predpostavku da je mo-
n1enLna prvr.Sina parabola, biCe
2
M = - max
0 3

M = M
Mo o

Ako smo dobro predpostavili dubinu f , biCe

03
, znaCi porneranje i obrtanje tanqente u

taCki c je nula. Postoji ukljeStenje na dubini t . Za taj

3 03
sluCaj je
min M ~ - 0,80 . max M,
pa je max M merodavan za dimenzionisanje zaStitnog zida. Uku-
pna dubina zida ispod kote iskopa je

Ukoliko gornji uslov nije zadovoljen ide se na sledeCu probu.

Menja se dubina t i proraCun se ponavlja.
03

RACUNSKI PRIMER

ProraCun zida pri~oj{/~11 annirane betonske dijafragne

Zada-.... je presek kroz iskop Ciji je bok podgradjen zaStitnim

 282

zidom sa jednirn razupiranjern. Dimenzije iskopa, podaci o tlu

i podzemnoj vodi, dato je na skici.

A 1,5
--,I~

3,5
,
so

0 =20,0
0= 30° -. '
---.
t I .
= 10,0
,
". J
.
:,..
_t..- ; ;.•• ~

'C..---,IL---+-
f- ?. ,'.,

0'= 28°

Potrebno je dirnenzionisati zaStitni zid, usvajajuCi da je u tlu

slobodno oslonjen.

- Koeficijenti boCnih, Rankinovih pritisaka tla

- sloj I 1) !1l = 26° k
al
= 0,390 '/kal = 0,625
- sloj 12) 121 = 30° k
a2
= 0,333 kp2 = 3,00
0
121' = 2s k' = 0,362 k' = 2,76
a2 p2
- BoCno optereCenje zida

- Pritisci vode
Predpostavlja se da zbog naglog crpenja vode iz iskopa na
zid deluje hidrostatiCki pritisak vode.
2
pw = (5,5-3,5) . 10,0 = 20,0 kN/m

- Pritisci tla
Za izraCunavanje zakona promene boCnih pritisaka tla, usva-
jamo da je zid dubok, ispod dna iskopa
-
f - 21 t = 0,5 • 5,0 = 2,5 m,

- Vertikalni pritisci tla

- 2
pvai--::= p = 10,0 kN/m

Pva = 10,0+3,S.19,0 = 76,5

2
PvaJ = 76,5 + 4,0 . 10,0 = 116,5
 283

Pvpl = 0,5.20,0 = 10,0

Pvp 2 ; 10,0+2,o.10,o ; 30,0

~

Po= O 3,80 3,90

~ha 4
":' -~ ~,. "''' ' ' ''" " " '" '·.

3,5 (I) ~"· '30,0 ~2 5,0 Pp= 34,20· hp

(2) ~ . ·_];:
. Eci ". 27;70 .' 3.
4,0 ,';'_ . 0-·-. .4:
__,,__ cf' . ; -
Pu= i9,so : ·42,20 . Pu= Y4,0

- horizontalni pritisci tla

- aktivni
p
al -- p avl" Kal = 10,0.0,390 = 3,90 kN/m 2

Pa 2 = 76,5.0,390 = 30,0
,-. _, '7'.
.
.._ ..
,_ '
Pac= - 2.3,0.0,625 = -3,8-0 _/'"'."\_
.
-.;

= 76,5.0,362 = 27,70

Pa 4 = 116,5 . 0,362 = 42,20

- pasivni

10,0.3,0 30,0 kN/m

2
Pvpl K p2
; ; ;
Ppl
I
Pp2
;
10,0.2,76 ; 27,60

Pp3
;
30,0.2,76 ; 82,80
 284

- Osrednjeni dijagrarni horizontalnih pritisaka tla.

- aktivni potisak tla

6,80 kN/m
.
El = 0,50.3,5.3,90 =

Ez = 0,5.3,5.30,00 = 52,50

= 55,40
E3 = 0,5.4,0.27,70
= 84,40
E4 = 0,5.4,0.42,0

119,10 kN/m"

E = - 3,80.3,5 - 13,30
ac ------
LE = 185,80 kN/m'
a

- poloZaj teZiSta potiska tla

2 1
1 = 1~5,8°[
6,80(4,0+ 3. 3,5) + 52,5(4,0 + 3. 3,5) -

- 13,30 (4,0+ i.3,5}+55,4.~.4,0+84,4.~.4,01

= 1, (575,0-76,5) = 2,69 m'
185 8

- osrednjeni pritisak tla

2.p +p
7,5 0 u I 1l
2,69 = -3-
po+pu

185,8 = ~
L.
( Po + Pu ) I 2)

= o, 07 5 • Pu -+-P
0
= 0

185,8.2 2
= = 49,50 kN/m
7,5

- zakon promene aktivnog pritiska tla

= 49,50 h = 6,60.h
7,5 · a a

- pasivan potisak tla

7,50 kN/m
.
El = 0,5.0,5.30,0 =

E2 = 0,5.2,0.27,6 = 27, 60
 285

E
3
= 0,5.2,0.82,8 = 82,80

2:Ep= 117 ,90 kN

- poloZaj teZiSta

?= 117, 9
l
• 2, o]
l l
=
117,9
• 109,7 = 0,93 ""J. 2,5 m

Po = 0
= 117 ,9 = 94,0 kN/m
2
0,5.2,5

- zakon promene pasivnog pritiska tla

- Mobi~isani deo
1
ppm= Fs . 37,60 h
p
l
= ~1 • 37,60 . hp= 34,20 • hp

- IzraCunavanje dubine zida ispod dna iskopa.

- Neka je zaStitni zid slobodno oslonjen u tlu. Potrebna

dubina zida ispod dna iskopa dobija se iz uslova

. ' ' " , . ,.. , ,...

A
3,5. _._;_:_ 1,5 =; '5,0
-~f-
5,0
3,5
, "·" '" ,
o,s· :. fi"p
.......+- f
;---~ ~--=C-1>1·- Ep. ,_ -
Pp
Pa= 6 1 60· ha Pp = 34,20 · hp
 286

- Pritisci vode, u funkciji nepoznate dubine f •

0
w1 = o,so.2,0.20,0 = 20,0 kN/m;

w2 = 20,0 • (f -0,50)
0

- Pritisci tla u funkciji nepoznate dubine f •

0
- aktivni potisak tla
2
Pa: 6,60(5,0+f ) (kN/m )
0
Ea= 0,5(5,0+f ).6,60(5,0+f )
0 2 0
= 3,30(25,0+10,0.£ +£ )
2 0 0
= 3,30.£
0
+ 33,0.£ 0 +82,5
- Pasivni potisak tla
pp= 34,20 . £
0
E = 0,5.£ .34,20.£
0 0
p 2
= 17,10.£
0
- Uslov L MA = 0

w1 (3,5-1,s+~.2,o)+i-T 2 · [3,5-1,5+2,0+0,5 (£ -0,5>] +

0

+Ea·[? (5,0+£ )-1,5

0
]-EP(3,s+i.f 0 ) = o

20,0.3,33+20,0(£ -0,5) (4,0+0,5.£ -0,25) +

0 0
2 2
+(3,30.f +33,0.f +82,5) (1,83+-3.f) -
0 0 0
2 2
- 17 ,10.f (3,5+s3.f ) = 0
0 0
2
66,60+75,0f +10,0.f -37,5-5,0.f +
0 0 0

2
+6,1.f +61,0.f +151,0+2,20.f +22,2.f +55,0.f
3 2
0 0 0 0 0

- 60,0.£ 2 - 11,4. £ 3 -- o
0 0
3
t (2,20-11,40)+£ 2 (10,0+6,1+22,2-60,0)+
0 0

+£0(75,0-5,0+61,0+55,0)+66,6-37,5+151,0 = 0

3 2
- 9,20.f - 21,70.f +185,0.f -196,0 = O
0 0 0

- zadovoljava
f = 4,0 m"
0
 287

- stvarna dubina zida.

f = f
0
+ .C.f 0
= 4,0+0,1.4,0 = 4,40 m;.

Sila razupiranja zida.

Sila razupiranja (A) dobija se iz uslova ravnoteZe

- sile sa spoljne strane zida

2..\'J + E
a
= 20,0+20,0.3,5+0,5.9,0.6,60.9,0
= 90,0+267,0
= 357 ~o kN/m~

- Sile sa unutraSnje strane zida

L Fu = A + E
p 2
= A + 17,10.4,0
=
+ 27 3 I 6 A
- uslov ravnoteZe
::Z:H = :;: p s - LPU = 0
0 = 357,0 - A -,273,6
A = 357 ,0-273,6
,
= 83, 4 a kN/m
- Momenat savijanja zida.
- Merodavni momenat savijanja zida nalazi se na roestu gde je
transverzalna sila jednaka nuli (Q=Ol.
- Transverzalne sile
- Cvor 1
2
Pa= 6,60.1,5 = 9,90 kN/m

Q~ = 9,90.0,5.1,5 = +7,50 kN/m'

Q~ = Q~ -A= +7,50-83,40 = -75,30

- Cvor 2
Pa= 6,60.3,5 = 23~10

o = -75,9+0,s.2;.o.9,90+o,s.2,o.23,10
2
 288

=- 75,9+33,0 =- 42,9

- Cvor 3
Pa = 6,60.5,0 = 33,0
Q =-42,9+0,5.l,5.15,0+0,5.l,S(23,0+33,0)
3
= -42,9+53,3 = +10,4

"!:O,O M
"'''" ,,, ,,, ,,, . ! ".'''
1,s
-1 5 A= 83,40 A
,-

2,0 '
-3,5
'.
2
x. M
~
max
1,s

o,s ' " 15,0 -c:o h ..

. . p'
&
'<>'

- Vrednost max M nalazi se u polju izmedju Cvora 2 i 3.

Q = 0 = -42,90-0,5.x.x.10,0+23,10.x+6,60.x.0,5.x
x 2 2
= -42,9+5,0.x +23,l.x+3,3.x
2
8,3.x +23,l.x-42,9 = 0
2
x +2,78.x-5,15 = 0 .-.+x = 1,27 m

- Merodavni momenat savijanja nalazi se na dubini 3,37m

ispod sile razupiranja A, na koti - 4,77.
- Oticaj vode na kcti - 4,77
Pw~ 12, 70 kN/m 2
\.V = 0,5.1,27.10,0.1,27 = 8,10 kN/m~

- uticaj pritiska tla

Pa= 6,60.4,77 = 31,50 kN/m 2
E = 0,5.4,77.31,50 = 75,30 kN/m~
a
- Momenat savijanja
 289

1 I
max M -A(2,0+l,27)+Ea.3(3,5+1,27)+W.
=
3 .l,27
I 1
= -83,4.3,27+75,3.3.4,77+8,10.3.l,27

= - 272,0+122,4 = -149,6 kNm/m~

- Dimenzionisanje zaStitnog zida iskopa

- zid ad CeliCnih talCi

Odoz = 160,0 MPa

- potreban otporni momenat

W ' = 1496000,0,1 936 cm3/m'

pot 160,0

- Zadovoljava Larsen II'n (W=llOO)

- Vrednosti otpornih momenata jednog duZnog metra zida
od koritastih, Larsen talpi

Profil I II IIn III IIIn IV IVn v VI

w cm 3 /m' 500 850 1100 1360 1600 2040 2200 2960 4170

- Zid od armiranih betonskih dijafragmi

- kvalitet betona i armature

MB30; oa = 200,0 MPa

r = 52
= 52
12,2 =
4,26
V149,6
0
b/a = 5,5/200,0 MPa
fa = 0,284.52
= 14,8 cm2 /m"
 290

- usvaja se
2
5R¢19/m,.(14,18 cm /m,.)

UPROsCENI POSTUPAK PRORACUNA ZIDA PR!BOJA SA JEDNIM RAZUPIRANJEM,

PUNOG UKLJE5TENJA U TLU
Postupak proraCuna zida sa jednim razupiranjem, punog ukljeS-
tenja u tlu, kod koga se predpostavlja dubina (f ) zida ispod
03
dna iskopa, je dug, pa se u praksi koriste uproSCeni postupci.
Poznat, i Cesto koriSCen, je postupak proste grede. Taj pos-
tupak vaZi i za sluCaj manje denivelacije podzemne vode pri

I
." - ·' ' I
~

-· ,
I. .,
t
a maxM
. -. . .•. u .. . -- ·. ,- .....
_

Pp ·- Pp - Pa
fo3 -.!<'"'-+--~
Pp - Pa
Afo3

njenom crpenju iz temeljne jame.

zaStitni zid nepoznate dubine £ seCe se u dva nosaCa. Mesta

03
seCenja je na dubini u, gde je optereCenje zida nula, a tu
je praktiCno i momenat savijanja zida nula. Za gornju prostu
gredu lako izraCunavamo silu razupiranja A i merodavni rno-
3
menat savijanja max M. Treba joS odrediti nepoznatu raCunsku
dubinu zida f • OVu vrednost odredjujerno iz donjeg nosaCa.
03

Kod donjeg nosaCa poznat je otpor oslonca (B). To je donji ot-

por oslonca gornjeg nosaCa. Poznato je i optereCenje donjeg
nosaCa.
 291

Nepoznat je raspon donjeg nosaCa (lx). Ovaj nepoznati raspon

(lx) izraCunavamo iz poznatog otpora oslonca B, i optereCenja
p = pp - Pa·
Otpor oslonca B ima vrednost
1 1
B =
3 2
Nepoznati raspon Ce biti

1
x
='
y~
t-=P_
p a

KonaCno dubina zaStitnog zida u tlu, ispod kote iskopa, us-

vaja se da je
f
3
= 1,2 (u + lx),

Cime je zadatak reSen.

ZASTITNI ZID ISKOPA SA JEDNIM RAZUPIRANJEM,

ELASTICNOG UKLJESTENJA U TLU

SluCaj zaStitnog zida iskopa se jednim razupiranjern, a ela-

stiCnog ukljeStenja u tlu nalazi se izrnedju slobodnog i punog
ukljeStenja u tlu. Ovakav sluCaj ukljeStenja zida u tlu, jav-
lja se kada smo iz bilo kojih razloga usvojili dubinu Cf ) zi-
2
da ispod dna iskopa. Na primer, sa takvim duZinama CeliCnih
talpi smo raspolagali ili smo Zeleli <la ugradimo zid u odgo-
vara juCi sloj tla i sl.

U takvim sluCajevima, najpre odredjujemo raCunsku dubinu zida

u tlu

Zatim se izraCunava vrednost momenta u odnosu na taCku c (Mc 2 >1

a odatle i silu (A ) razupiranja zida, Cline su stvoreni uslo-
2
vi za izraCunavanje merodavnog momenta (max M) savijanja zida.

Merodavni momenat savijanja za dimenzionisanje zaStitnog zida

treba da zadovolji uslov
 292

max M = - 1,25 . min M (kNm/m)

ZAsTITNI ZID ISKOPA SA VISE REOOVA OSLANJANJA

TaCniji proraCuni ovakvih zaStitnih zidova iskopa su veoma

komplikovani. Ovakvi zidoVi se razupiru paralelno sa kopanjem.
Prema onome Sta je do sada reCeno, jasno je da, u zavisnosti
od naCina rada, vrste razupiranja, vrste tla iskopa, duZine
trajanja pojedinih faza gradjenja i sliCno, dolazi do takvih
deformacija zida koje irnaju za posledicu preraspodelu pri-
tisaka tla iza zida, od faze do faze gradjenja.

Za generalne proraCune koriste se uproSCeni postupci proraCu-

na. Na skici je data optereCenje zaStitnog zida, za jedan ta-
kav uproSCeni postupak proraCuna.

" , "" '"

a . .'/ '•
"trtJ~ \ > Ai . / ' ..'
maxM
t
~. \. ; .
. ,.. A2 11 -/ ..
. '
\.

i )
-minM
p l2
' . A3
13 'I.

-/- ' '

f .. , I : ~- • Y.
- .-
PaR Ppm

Usvaja se da konstantno optereCenje (p) zaStitnog zida ima

%lede6u vrednost
p ~ 0,5 • PaR (kN/m 2 )
gde je paR Rankinova vrednost aktivnog pritiska tla. Ima pre-
poruka da se vrednost p poveCa i do 20%.

Obzirom da postupak proraCuna sadrZi mnogo uproSCenja sile

(Ai) u razupiraCima, odnosno momente (M) savijanja zida iz-
raCunavamo prema sledeCem.

Na primer, sila u razupiraCu A2 bi6e

 293

(kN/m') ,

momenti savijanja izmedju, odnosno nad razupiraCima, biCe

max M =min M ~ + 0,10.p-~1 2 (kNm/m")

ovakvim proraCunima se dobijaju potrebne dimenzije zida, koje

se koriste za njegove taCnije proraCune. TaCni~i proraCuni se
reSavaju uglavnom koriSCenjem elektronskih raCunara.

ZAGAT
Zagat je zaStita od slobodne vode, vode iznad dna. Zagat je u
stvari prostor suvog dna u kome se gradi _objekat. Zagat ima zid
koji Stiti temeljnu jamu od slobo-
dne vode. Iz zidom zagata zatvo-
I renog prostora crpi se voda i ra-
1 di se u suvom. Zid zagata je Sljun-

3 Cani nasip, Cije su boCne strane

zaStiCene talpama. Talpe Stite na-
sip, ispunu zida zagata, da ga vo-
l da ne odnese.

/ Zagati su privremene gradjevine.

4 Posle zavrSenog gradjenja u zagatu
zidovi zagata se uklanjaju, ruSe.
Zidovi' zagata su autostabilne gra-
djevine, ne zahtevaju razupiranje,
} . :-:
a retko kada se podupiru sa strane
branjenog podruCja.

Talpe zidova zagata su uglavnom

1-2,agat I faze gradjen;ja
neke prepreke u kori tu
reke,; 2-zid zagata,· 3-
objekat koji se gradi u
zagatu; 4-tok skrenute
reke,· 5-obala reke.
CeliCne, profilisane. Retka drve-
ne ili betonske. Ove CeliCne talpe
su oprema, koriste se viSe puta.
Talpe zida zagata se pobijaju u
reCno dno. Kad god je to moguCe,
 294

talpe pobijamo kroz reCni nanos do dubljih, vodonepropusnih

slojeva, do stene ili gline.

Za gradjenje zidova zagata koriste se dve vrste CeliCnih talpi.

Koritaste talpe, koje rade na savijanje, i ravne talpe, koje
rade na zatezanje, kidanje brava talpi.

ZID ZAGATA OD KORITASTIH TALPI

Zid zagata se gradi kod nekog niZeg radnog vodostaja, a pro-
jektuje se da Stiti temeljnu jamu za odgovarajuCi visoki vo-
dostaj.
3 Ako je visina vode-
vv nog stuba, visokog
vodostaja H = 3-4 me-
tra, za zid zagata
H
se koristi zid pri-
boja. Zid priboja, oja-
Can nasipima, pred-
stavlja zid zagata,
z1:d zagata od jednog reda talpi.
kako je to prikazano
1-KoPitasta talpa; 2-nasip; 3-kameni
nabaCaj, gabi0ni. na skici. Najpre se
pobj.juju talpe do vo-
donepropusne podloge, pa se uz talpe, u zatvorenom, branje-
nom prostoru, gradi nasip. Sa spoljne strane se gradi takodjer
nasip, karneni nabaCaj. Najbolje je da su to gabioni, kamen u
ZiCanim mreZama. Kameni nabaCaj Stiti dno u podruCju talpi
od odnoSenja vodom. Gradjenjem zagata suZava se proticajni
profil reke, poveCava se brzina vode, pa i erozija dna. u sle-
deCoj fazi crpi se voda iz zagata, branjenog podruCja i poCi-
nje gradjenje u zagatu.

Kada su dubine vodenog stuba. H = 6-7 rnetara koriste se zido-

vi zagata sa paralelr.i=l. talpa!:1a. To su dva paralelna zida pri-
boja koji obu..~vataj~ ~asi~. Red gradjenja zida zagata je sle-
 295

deCi. Najpre se pobijaju talpe, pa se montiraju podvlake i

zatege, posle Cega se nasipa ispuna zida, Cime su stvoreni
uslovi da se iz zagata
2
moZe crpsti voda. RuSe -
4
VVJ, 5
nje zida zagata ide ob-
,, ' ,.... ' "'' ... ,., rnutim redom. Pcx:lvlake
i zatege s_u takodjer od
Celika. U ovakvoj kon-
3
strukciji CeliCne talpe
H rade na savijanje.
0 •

·-
, , , , , , -- h ,...,, , . , ,

. / .
-
·-. . -~ --.::._ -
' ~
Za sluCaj veCe visine vo-
- ' ' 1--.:
denoq stuba, zidovi za-
--
-. 0ata sa paralelnim .tal-

3 T
1
B
4
pama rnoraju imati viSe
redo\ra za tega. Grad jenje
i proraCun ovakvih kon-
strukcija je kornplikova-
5 no, pa se zLog toga u
..
~ ..·.
'
' takvim sluCajevima kori-
-"' . . " ,,. ste zidovi zagata sas-
tavljeni od niza Celija,
koje se grade od ravnih
Zid ::;agata ad dva reda paralelnih talpi CeliCnih talpi.

1-Suvi; 2-mokP~'. zid.,· 3-ispuna

zida; 4-zatega; 5-podvlaka;
8-CeliCna talpa.

ZIOOVJ ZAGATA 00 RAVNJH TALPI

Ravne CeliCne talpe izgledaju kao na skici. Brave ovih talpi
su tako konstruisane da mogu da prirne optereCenje sile za-
tezanja. ovakve brave ciozvoljavaju odstupanje susednih talpi
za neki ugao cl , Sto omoguCuje gradjenje zakrivljenih, kru-
Znih zidova. Od veliCine polupreCnika r, kruZne krivine zi-
da Celije, zavisi i veliCina sile (Z kN/m~) u talpi Nosivost,
 296

najCeSCe koriSCenih ravnih talpi je iskoriSCeno kod polupreC-

nika

N ~OOmm

Na osnovu ovoga se i odredjuju oblici Celijskih zidovau osno-

vi. Celijski zidovi u osnovi mogu biti kruZni, segmentni i
krstasti.

Oblik osnove kruZnog Celijskog

zida zagata dat je na skic~.

Srednja Sirina (B r) zida kre-

5
Ce se od 10 do 15 metara._ Po.S-
ta potrebna Sirina B zida zaqa-
- ta odgovara pribliZrlo visini H vodenog stuba
H ~ B,
znaCi da zid od kruZnih Celija rno~e da primi optere9enje vi-
s ine vodenog stuba

H = 10-15 m".

Niz nezavisnih kruZnih Celija, sagradjenih od ravnih CeliCnih

talpi, medjusobno se vezuje luCnim vezama, koje se takodje gra-
de od ravnih talpi. Debra osobina ovakvog zida je Sta je sva-
ka kruZna Celija za sebe stabilna. Nezavisn'o moZe da se puni
ili prazni ispunom. LuCni, vezni delovi zida pune se ispunom
posle punjenja kruZnih Celija. FraZnj~nje ide obrnutim redom.

Zid zagata od segmentnih Celija sastoji se od kru2nih delova

koji se spajaju pravim zidovina, zidovima zategama, dijafrag-
 297

mama. Citava konstrukcija je oC ravnih talpi. Ovakvim oblikorn

-.-,-.+ u-,~-
•
_,, •,J
• J
~
'
konstrukcije zida zagata, dobija
se, za nepromenjenu silu zatezanja
. . ; : ~ (Z =canst.) u talpama, ve6a Siri-
·+ " ·+· •.
, na zida.
"r .
;
•,
•
'

.. v "'":
Z=2.r+Ll.B
~-·+~r_,_·_.i}
I .
' ,. , . z
Segmentnim Celijama moZe se ost-
• ,
~
'
-. 1
-(/ ' I
/ !,. -~ , ' vari ti srednja Sirina zida
. ' ·V

:-~+. .·+.::1. ~ 15-20 m'.

, I
., •
tJ ' ' U
B r
5
'•-.IJ-·

-'+'-· ~, ~ _·1..,.._ ZnaCi, zid moZe da Stiti zagat od

vodenog stuba visine

H~l5-20m'.
Bsr.
Ziel kao celina je stctbilan, medju-
tim, jedna Celija sama za sebe nije stabj.lna. Prema torne, Ce-
lije ovakvog zida zagata noraju
se postepeno puniti odnosno praz-
ni ti.
1
Najve6u Sirinu Celijskog zida za-
gata P.ostiZemo nizom nezavisnih

·, ·: -·+~
• •

. " :"
•
z
krstastih Celija. Ovakve Celije se
medjusobno vezuju luCni1n vezama.

-".. - , ~ .- < '

Citava konstrukcija je od ravnih
talpi. Svaka krstasta Celija je,
kao nezavisan elemenat, sama za
sebe stabilna. Medjutim, njeni
delovi su, kao samci, nestabilni .
. ,'_,,../,/"
:?'/ - ti Osrednjena (B r) Sirina ovakvog
~t-'--~w 4~·.µ._ 8
Celijskog zida kreCe se u grani-

Bsr. cama 20 do 25 metara, Sto znaCi

da zid mo2:e Stiti temeljnu jarnu
B od vodenog st1.1ba visine 20 do 25
metara.
 298

Zagati sa zidovima od CeliCnih talpi koriste se kao zaStita

temeljnih jama na velikim re-
, r , AB> , r , karna. Na skici je dat prikaz
1 1 1 1 zagata I I faze gradjenja objek-
+.
v
,....-. , ... . +.
. -' ta, prepreke u nekoj reci.

.• Zidovi zagata se vezuju za ve-

. ~,
,.,, . r z
~ ·+
_. , ..·'
zne elemente sagradjenc na de-
lu veC gotovog dela objekta.

-~::. +, ·+·'
, ,
. ,
"
,,_
, ii•
~· ..
.
Voda se propuSta kroz otvore
objekta koji je sagradjen u I
fazj. gradjenja.
; (
. r=',~ . ' '
, ,.
··+·.. Gradjenje zidova zagata na ve-
.' ' . - .v
' '
"'
likim rekama zahteva moCnu me-

,-- +:, ~'+:.

,;..·
hanizaciju i veliku struCnost.
NaroCito se javljaju veliki
problemi kod gradjenja Celij-
skih zidova zagata. Oprema za
gradjenje ovakvih objekata sas-
toji se od velikih plovnih di-
zalica i makara, teSkih CeliC-
Bsr nih konstrukcija koje sluZe
kao Vodjice talpi, pri sastav-
B ljanju Celija i sl. 'I'akve kon-
strukcije mogu dostiCi teZinu i
do nekoliko desetina tona. Konstrukcije za sastavljanje Celi-
ja spuStaju se u vodu i oslanjaju se na GeliCne Sipove, koji
se prethodno pobijaju, odnosno ugradjuju u reCno dno.Oko ovak-
ve konstrukcije, vodjice, slaZu se CeliCne talpe. Posle zat-
varanja Celije talpe se postereno pobijaju, pa se potom ova
konstrukcija vadi a Celije pune ispunom. Ispuna zidova zaga-
ta je obiCno Sljunak. Kod visokih zidova zagata dcnji deo is-
pune zida ~oze biti, ako to proraCun zahteva, i od nearmiranog
betona. Sematski prikaz gradjenja Celijskog zida zagata dat
je na skici.
 299

ZJDOVJ ZAGATA OD BETONA

Zidovi zagata grade se i od betona. Ekonomski il:1 je opravdano
graditi kada se mogu sagraditi
kod nekog niskog vodostaja i
ukoliko se kasnije ruSe samo de-
limiCno (obiCno samo na nizvod-
3
nom delu brane). Samo gradjenje
I
zida zagata nije komplikovano, me-
I
djutim teSkoCe se javljaju pri
4 ~ 2 stvaranju uslova za njihovo gra-
djenje. Iz skica na kojoj je pri-
kazan jedan od mouguCih oblika
konstrukcije zida zagata od beto-
na vidi se da je za gradjenje

3 ovakvog zida zagata potrebno gra-

I
!
1-Zagat II faze gradjenja;
2-deo objekta koji se gra-
di u zagatu II faze~· 3-
zid zagata II faze,; 4-
deo objekta sagradjen u
zagatu I faze gr>adjenja;
5-elemena.t za vezu zida.
di ti i pornoCne zagate. Zidov~i ovih
pomoCnih zagata su obiCno nasipi
od materijala vadjenog na lieu
mesta, iz korita reke.
PRORACUN ZJDOVA ZAGATA
ProraCunom zida zagata se obuhva-
ta hidrauliCni proraCun, proraCun
stabilnosti zida, i proraCun ele-
menata, delova konstrukcije zida.

Pri izboru dubine pobijanja talpi zida uvek teZimo da haze

talpi pobijemo u vodonepropusnu podlogu, stenu ili glinu. U
takvim sluCajevima praktiCno nema kretanja vode ispod zida,
pa nema ni potrebe za hidrauliCkim proraCunom. Medjutim, voda
u nasipu zida postoji. To je voda koja dotiCe kroz brave talpi.
Voda dotiCe u nasip kroz brave mokrog, a istiCe kroz brave su-
vog zida i u nasipu se formira provirna linija. Zelja narn je
 300

da provirna linija bude Sto niZa, da bi ispuna zida bila Sto

te~a, Cime se poveCava
stabilnost zida. ova
se postiZe, izmedju
ostalog, i gradjenjem
-.- . .
:-.,.
.....
~

i. -i• "'
drenaZnih o·cvora u
....----~.. ., '!-. suvom zidu, za cedje-
.._•-..:l. . .,.....,. nje vode •
... -··
-- ' ·-
2 1 .)' . Oblik provirne linije
4 se odredjuje laborato-
.•·~.. ~---} )<:--:-,
4--~' ·+ • I + J
rijskim putem, ispiti-
vanjem modela zida u
~-;-;:. ; : \ 0 0 /

--~~- :;;.-" l'\. 3' - .... hidrolaboratoriji. u

Sematski prikaz gradjenja delij- nedostatku ovakvih po-

skog zida zagata. dataka za proraCune
1-Sipovi; 2-konstrukeija za sastav- zidova zagata usvaja-
ljanje delije; 3-sZaganje, montaiifa mo da je nivo vode u
talpi Celije.; 4-gotova delija.
nasipu zida horizon-
talan i zavisi od
vodopropusnosti podloge u koju su talpe pobijene. Prema pod.a-

Betonaki zid zr;g.:;:tc;;:

1-Zid zaga~:::.; :;--:_s=.:::;p iA. z::zg1r;u; 3-zid porrocfnog zagata; 4-

objekat.
 301

cima iz literature, za zagatne zidove Cije su talpe pobijene

u stenu, usvaja se

B/2 B/2 HW ~ i H,
a aka su baze talpi
," ' • . ,..,--12
zida u vodopropusnorn
-_...:,._.. -~ '.t :-_ 3 sloju usvaja se
~~- ·,

H .?_) II

.. • . . ,,,,,,,_ '
l .
. -- /4
6
3
I. ' I • ' - "
t:i. (I '
Hw Kada bazama talpi ni-
•O
• 0/

/, smo mogli da sidjemo

/ do vodonepropusne pcd-

l i
,
5 loge tada se dubina
B
1 talpi (h ) ispOO ni-
5
voa sniZene vode u
branjenom pcx:lruCju od-
1-Talpa; 2-0blik pr>om~rne linije; redjuje iz uslova si-
3-ni vO vode za proraCun; 4-otvoPi gurnosti protiv unut-
za dTr::naZu ispuneJ· 5-vodonepropus-
na podloga./ 6-objekat u zagatu. raSnj e erozije tla.
U momentu labilne ra-
vnoteZe, tlo lebdi u
vodi koja dotiCe odozdo, pa je

~ . 't w = i. 't' w = lr'.

Da bi imali potrebnu sigurnost protiv unutraSnje eroZije tla
i;isvajamo
H t'

gde je
F = 3 - 5
5
iz puta L

L '
= h+B+2.h
s
izraCunavarno dubinu h , usvajajuCi B~H, ah~~ 0,50 rn~.
5
 302

ProraCunom stabilnosti ispituje se 1,0 metar duZine zida. Kod

Celijskih zidova u raCun se unosi srednja Sirina zida B .
sr
Stabilnost zida zagata
sc ispituje kao Sto
-
- ",
'
0'
- >

'
se ispituje zid bilo
koga drugog masivnog
~ h' H objekta istih dimenzi-
'- i;-:. 'C ·" ja. Ispitujerno stabil-
, \ - L
h +hs - ,, -·- ,,
," hs
nost na kliZenje i iz-
' raCunavamo napone na
' ~- t'¢' koti donje ivice zida,
baza talpi. Ako se u
B ovoj spojnici juve na-
poni zatezanja, treba
ispitati i sigurnost
na preturanje zida.

UobiCajeno je da S8 u proraCun stabilnosti zida unose Ranki-

novi pritisci tla i pritisci vode hidrostatiCkog oblika. Kod
proraCuna stabilnosti usvajaju se pune vrednosti pasivnog
pritiska tla (p }. Sigurnost na kliZenje Ce biti
p

1,0

'
-
'")KGI ,
v
• .. • d

+-
'
If
i
l
1 Pa Pp

B
Su >
F
s = SS
= 1,5
 303

gde SU
S5 - sile koje smiCu zid
S
8
= W + Ea (kN/m")

Su sile koje se odupiru smicanju zida

Su = T + Ep (kN/m')
Trenje je jednako
T = !: G • tg \11'

Naponi na tlo, na dubini baza talpi su,

gde SU

~G - teZina zida,
B - naleZuCa povrSina temelja (B.1,0),
LM - momenat svih sila u odnosu na teZiSte naleZuCe
povrSine,
W - otporni momenat naleZu6e povrSine zida

W= ~ • B
2

p 1 - najveCi pritisak na tlo (p

1
~ Pa 02 l
p - najmanji pritisak na tlo koji treba da je veCi od
2
nu le

PoSto dokaZemo da je zid stabilan, prelazimo na proraCun ele-

me11ata, delova zida.

Kod zidova zagata sa paralelr.im zidovima ~alpi, imamo mokri,

spoljni zid, i unutra.Snji, su\ri zid. Suvi zid (1) je u stvari
zid priboja sa jednim razupiranjem pomerljivog oslonca {za-
tege), i obiCno elastiCnog ukljeStenja u tlu. OptereCenje i
proraCun ovakvog zida su obradjeni u poglavlju o pribojima.
Mokri zid (2) je optereCen i otporom t:a ispune, Krejovim ot-
porom smicanja u tlu.
 304

Dijagrami pritisaka ispune na talpe zavise i od Sirine (B)

zida. Naime, pri pojavi aktivnog pritiska tla dolazi do od-
kidanja zemljanog klina. Ako je
Sirina zida mala (B<), ne moZe

2 •
t-r.
.... I ,
se formirati puna vrednost zem-
lj anog klina na visini, odnosno

--
duZini talpe (t + f) , zbog pos-
'
tojanja suprotnog zida. Klizna
H
ravan je pod uglom
.. • " ~
Cl(,= 45° + l/J/2
f --,. ·. '
' .. - --
' -- i ova ravan udara u suprotni zid,
..
l
'l
B l
1
kako je to prikazano i na skici.

- Vrednost Krejovog otpora tla,

Deformacija zida zagata
sa SZjunCanom ispunom. otpora trenja izmedju horizon-
talnih slojeva tla ispune, je
1-Suvi zid, zid ka iskopu;
2-mokri zid, zid ka vodi.

gde je
B - Sirina zida,
'(t zapreminska teZina nasipa, ispune, i
¢ - ugao unutraSnjeg trenja nasipa.
2 1,0 2
\ "' 1
',, ....
iv. ~ .. Pp
' \.\. ' ' ! ...
·.... z
y :-,i_~.,...: - (1)
t - .. '
: ( 2) . ;
...- ·,~_.;:,,,+.-~-!l~+;;'..,,,_,1---t-_~:.~·.,~·"'" -,~c~-~:J:.~-bJ--11~.,.,
f . '(3)" ::
. '
' . . . - .. :
Pw1 P0 Pp-
B
a} bl c)
~ -c~.:rcg (2) zida.
 305

Prvo se izraCunaju statiCki uticaji za dimenzionisanje suvog

Zida, Zida 1, a zatim sc raCuna mokri zid, zid 2. Medjutim,
kod mokrog zida poznata su optereCenja sa obe strane zida. Sa
2 2
spoljne strane: Pa (kN/rn ), Py (kN/m ) u Z (kN/m"'), a sa unu-
1
2 2
tarnje strane p (kN/m ) i p {kN/m ). VeliCine sile z i pri-
a er
tiska tla (pal sa unutraSnje strane zida, su u svemu kao i kod
suvog zida. Od ovih ukupnih optereCenja treba usvajati onaj
deo otpora koji zadovoljava uslove ravnoteZe u ravni. Naime,
Krejovi otpori tla su maksirr.alni moguCi i u raCun unosimo
onaj deo, rr.obilisani deo, koji za poznato
z, Pa i Pw
zadovoljava uslove ravnoteZe
" r ...,. .
_-.·--~ - l:H ~ 0 i
.. ----'-;

~ :i·.[:.':..::··.::.-:':::.·'~I -j:-1,0
-=-··':"·_., .,::'?'·. Stabilnost Celijskog zida zagata, ka-
. .- ' . ko je veC reCeno, izraCunava se sa
Sirinom zida Bsr· Talpe zidova Celi-
ja rade na zatezanje. Ispituje se
horizontalni prsten Celije, visine
1,0 metar. za neko, po obimu zida
jednako podeljeno optereCenje
p ~ p
a
+ p
w
2
(kN/m )
Sila.zatezanja (z) u zidu zavisi od polupreCnika (r) Celije

I
+-.... .,. ,:- -->-:-.-. ~. ~
·\:\A
·,\,,·,(. z
z . ..,, z ·- :__~
I -•'/.;_,,,. I-
.'

. .
. . . :.;.
' I -...,.,_·

. -.
\~~
\.· -+··
I . • .-

·. . .
-1 ;_····~··

~-W
z " p . r (kN /m ')
 306

Ravne talpe mogu da prime silu zatezanja, kidanja brava talpi

z = 1500 do 3000 kN/m~,

Sto zavisi od kvaliteta Celika od koga su talpe napravljene.

Ovde su prikazani najjednostavniji postupci proraCuna zidova

zagata. Zelja je bila da se udje u problem. TaCniji proraCuni
obuhvataju deformacije talpi, trenja izrnedju ispune i talpi,
preraspodelu pritisaka tla i sliCno.

RAcUNSKI PRIMER

ProraCun zida zagata

Konstrukcija zida zagata sastoji se od dva reda priboja, ve-

zana jednom zategom. RaCuna se 1,0 metar duZine zida. Prora-
Cunom se obuhvata hidrauliCki proraCun. ProraCun stabilnosti
zida, na kliZenje i "iscurivanje" (izraCunavanje pritisaka
tla na koti baze talpi), i proraCun delova zida, talpi,
podvlaka i zatege.

./ 1,0
Jr , ... ,,,,,,,,.,,,~ ...
~

- '(!):·~- ·" z
-- ~

H = 5,0 m - Hw=S,Sm
- -"'· -v---:::::::' .-~
- -
I
I h = 0,5
- - i
" . ~
..
,..,. ,,_ '"''' "''
~·1
' .' '"'''

--
. . - .. -
-
f ~

(3) - -·
.,- ~

·.~-----~-

1
B l
1

Dubina vode od koje Stiti zid zagata, kao i podaci o tlu, dato
je na skici.
 307

Sirin a I Bl zida, usvaja se

B ';;;! 1,25 . H
w
3
sloj Ill t= 17 t 0 kN/m (/J = 2 9°
I2 I 0'= 9,0 ' 121 = 29°
13 I ))'= 10,0 (/J 30°

HidrauliCki proraCun.
- Eirina zida zagata
B = 1,25 • 5,5 = 6,87 m
- Usvaja se
B = 7,0 m
Neka je faktor sigurnosti protiv unutro.Snje erozije tlu
F= 3 ,0
5
- Dubina pobijanja talpi biCe

- NajkraCi put vode

L = 2.f + B - h'
= 2.f + 7,0-0,5
= 2.f + 6,5
- bi Ce

10,0.5,5 = 10,0
2.f+6,5 3,0

f = 16,5-6,5 = 5 0 m
2 '
- stabilnost zida.

Usvaja se da voda deluje na zid oblikom hidrostatiCkog priti-

ska. Zbog jednostavnosti proraCuna, neka je nivo u branjenom
oodruCju na nivou dna.
- IzraCunavanje boCnih pritisaka na zid zagata.
- Pritisci vode
= (10,0-5,0) .10,0
2
= 50,0 kN/m
Vl = 0,5.5,0.50,0 = 125,0 kN/mi
1
~v
2 = s,o.so,o = 2 50, 0
LW = 375,0 kN/m'
 308

-- 2,5

-
.
1
~~- :
-,.~:........ ,--~r:--:- 2-
................. ,,.,,,, ,.
I 2,5
" ' ,.~.

~-';~*~3_-_: - ,. -
..
.
--i- ' -
cJ., . -
..
p:_; - - T
3,5 I 3,5
1
7,0
- Pritisak tla
3
t'= 10,0 kN/m
0 = 30°
Ka= 0,333
KP= 3,0
2
10,0.5,0.0,333 = 16,70 kN/m
0,5.5,0.16,7 = 41,70 kN/mi

2
= 10,0.5,0.3,0 = 150,0 kN/m
0,5.5,0.150,0 = 375,0 kN/m"

- Te2ina ispune zida

Gl = 7,0.2,5.17,0.1,0 = 298,0 kN/m -

G2 = 7,0.2,5.9,0.1,0 = 157,5
G3 = 7,0.5,0.10,0.l,O = 350,0

L.G = 805,5 kN/m'

- Trenje pod ba.zom zida
0
T = 2: G. tg 30
= 805,5.0,576
= 464,0 kN/m'
 309

- Sigurnost protiv kliZenja

= Ep+ T
i'J+ E
a
= 375,0+'164,0
375,0+41,7

= 839,0
416, 7 = 2,0 > 1,5

Iz1:aC1..1.navanje pritisaka tla na koti donje ivice zida

(Sigurnost protiv iscurivanja ispune).

- Normalna sila
:LV = :>:_G = 805,0 kN/m'

- Momenat
1
M = +W (3.5,0+5,0) + y.; .0,5.5,0+
1 2

5,0

= +125,0.6,67+250,0.2,50+41;7.1,67-375,0.1,67
= +835,0+625,0+69,5-627,0
= +1529,5-627,0
= +902, 5 kNm/m:

- Osnova zida
2
F = 7,0.l,O = 7,0 m /m
1

1
w =
6
Pritisci tla

805,5 + 902,5
=
7,0 8,17

= 115,0 + 110,0 =: zz~:g kN/m

2

- U naleZuCoj povrSini zida zagata nema zatez~nja.

- Dimenzionisanje delova zida zagata.

- ProraCun talpi
 310

- Suvi zid, zid l

s'
1' v

(1)
--+--
..
( 2) ,.
·' .. 25
' .
,,,,., ,,,, /\

13)
. --
c
/ /
-~-

- - - P4
Pw
- Sigurnost protiv unutraSnje erozije tla.
H=2,5m'
t~ 10,0 kN/m 3
L = 12,5 m

2,5
10,0 • 12, 5

F ;;:: 12, 5 -
s 2,5 - 5,0

- RaCunska dubina zida priboja

f -- 5,0
- = 4 5
0 1,-
11 ' m

- OptereCenje zida
- Pritisci voda
PW= 10,0.2,5 = 25,0 kN/m 2
- Pritisci tla
B"= (4,5+5,0}.ctg(45°+0,5.30o)
0 0
= 9,5.ctg 60 = 9,5.tg 30
= 9,5.0,576
= 5,47 m" B = 7,0 m

- Postoji coguCnost formiranja zemljanog klina potiska

tla.
 311

1-0,485
P1 = 17,0.2,5.1,485 14,7 kN/m 2

Pz = ( 1 7 , 0 • 2 , 5+ 9 , 0 • 2 , 5) . 0 , 3 4 5 22,4

P3 = ( 1 7 , 0. 2, 5+ 9, 0. 2 5) • 0, 3 3 3 21,6

P4 = (l,7.2,5+0,9.2,5+10,0.4,5).0,333 36,7

- Otpori tla

pp = 10,0.4,5.3,0 = 135,0 kN/m;

- Mobilisani otpor tla

1
p = 135 = 123,0 kN/m 2
m 1, l

- Cvorna optereCenja

+50
'"/\\'' ~•"/''-""'-'

2,5 ... 1,s .

. 85,2 + 3,5
' 3,3
. . 14,7 +
5,0 ~ ....... z :85,2. "
,
69,8
2,5 . 2,4 21,65 2,26
200 0 !0,0
25,0 ,,,,~-. 21 6 '. ''-'.-............-•
. _......,
. ' ~

. ..
29,1 61,5
5,0' ', r . ,

_,._~~·--: L...._,.I. · -· L.~3~4Jl::;::~11_1_1~2.~a-.,.-~#~~}

···2s,o··.-.-.. 36,7'c c··· .. 123,0 .. ·. 22,6

, ,
Ea =D,5.2,5.14,7
1
~
18,4 kN/m x 7,834 = 144,0 kNm/m
Ea 2 =0,5.2,5.!4,7 = 18,4 x 6,170 = 113,5 "
Ea 3 =0,5.2,5.22,4 = 28,0 x 5,334 = 149, 5 "
Ea =0,S.4,S.21,6 = 48,5 x 3,000 = 145,5 "
4
Ea 5 =o,s.4,5.36,7 = 82,5 x 1,500 = 123,9
"
,
c =
'!..Ea=l95,8 kN/m M 676,4 kNm/m"'
 312

w1 =0,S.25,0.2,5 = 31,3 kN/mXS,334=167,0 kNm/m;

=112,5 x2,250=253,5 "

I.w =143,8 kN/m" Mc=420,5 kNm/m;

E =0,5.4,5.123,0 = 277,0 kN/rn;xl,50 = 416,0 kNm/m;

p
- momenat u odnosu na taCku c
M = 676,4+420,5-416,0
c
= 1096,9-416,0
= 680,9 kNm/m;
- Sila zatege na 1,0 metar duZine zida
:L M
z =
c =
680,9
3,5+4,5 8,0

= 85,2 kN/m"

- Sila (C) kontrapasivnog potiska tla

- Sile sa unutraSnje strane

L H = Z+E
u p
= 85,2+277,0
= 362,2 kN/m;

- Sile sa spoljne strane

::rH
s
= IE
a
+ L.Y1
= 195,8+143,8
+ 339,6 kN/m;

- Uslov ravnoteZe H = 0
- L.H + Z:H
+ C = 0
i; s
c = 362,2 - 339,6
= 22,6 kN/m'

MoguCnost anga~ovanja sile C.

c = 2. Li f
p
.p
"""' = 2. 0,S.135,0
= 135,0 ki..'\ ,Ir:: ' > Cm=22,6 kN/rn"
 313

Dijagram momenata savijanja zida.

- Momenat na koti + 3,50

M = ~~5 7 .1,s.o,s.1,s.j.1,s
= 8,33.0,75.0,5
= 3,30 kNm/m"'

- Momenat na koti + 2,50

M = 14,70.0,50.2,S. 1 .2,S-85,2.l,O
3
= 18,4.0,833-85,2
= 15,35-85,20
= -6 9, 85 kNm/m'

- PoloZaj max Mu polju od kote + G,O do + 2,5

Q = 85,2-18,4-14,7.x -

1 1
(22,4-14,7) ·T;j·x.
2 .x-
1
- 25,0. ~ . x • 21 . x = 0
2 2
85,2-18,4-14,7.x-l,54.x -5,0.x = 0
- 6,54.x 2 -14,7.x+66,8 = 0
2
x +2,25.x-10,2 = 0 _.,. x 2,26 m

- Pritisci tla i vode

7,7
P a = 14,7 + 2:-5 . 2,26
2
= 14,70+6,95 = 21,65 kN/m
Ea = 14,7.2,26+6,95.0,5.2,26
= 33,20+7,85
2
= 41,05 kN/m -
Pw = 22,60 kN/m
w= 0,5.2,26.22,60 = 25,50 kNm/m"
- Momenat savijanja

max M = 8,40(8,333+2,260)+33,20.0,5.2,26+
1 1
+7,85.3.2,26+25,50.3.2,26 -
- 85,20 (l,50+2,26)
 314

= 56,90+37,60+5,90+19,15-320,0
= 119,55-320,0
= -200,45 kNrn/rn'

- Momenat na koti -2,25

1 2
M = +18,40. (3.2,5+2,5+2,25)+18,40{3.2,5+2,5)+
1 2
+28,00( .2,5+2,25)+0,5.2,25.21,G. .2,2s+
3 3
1 1 1
+2(21,6+36,7).2.2,25.3.2,25+
1 1
+31,30(3.2,5+2,25)+25,0.2,25.2.2,25-
1 1
-85,20(3,5+2,25)-2.2,25.61,5.3.2,25

= +18,40.5,584+18,40.3,9!8+28,00.3,084+
+24,30.l,50+32,80.0,75+31,30.3,084+
+56,20.1,125-85,20.5,75-69,10.0,75
= 102,00+72,00+86,50+36,45+24,60+
+93,40+63,20-488,00-51,80
= 478,15-539,80
= - 61,65 kNm/m'

- PoloZaj min M u dnu zida

Q = 18,40+18,40+28,00+21,60.x+

36,70-21,60 1
+ 4 50
x -2 x + 31,30+25,0.x -
' 123 0 1
85 , 20 - 4, 5• x 2 x = 0
2
96,10-85,20+21,60.x+l,675.x +25,0.x-
2
- 13,70.x = o
2
x -3,88.x-0,91 = a - x = 4, 10 m

- Pritisci tla i vode

1
Pa= 21,60+ 4 , 5 (36,7-21,6) .4,10

= 21,60+13,80 = 35,40 kN/m 2

Ea= 21,60.4,10+0,5.4,10.13,80
= 88,60+28,30 = 116,90 kN/m;
1 2
Pp= 4 ,S • 123,0.4,1 = 112,0 kN/m
 315

E = O,S.4,I.112,0 = 230,0 kN/m;

p
W = 25,0.4,1 = 102,5 kN/m;

- Momenat savijanja

min M = 18,40(0,833+2,5+4,5)+18,40(2.0,833+4,5)+
l l
+ 28,00(0,833+4,5)+86,4.~.4,1+28,3.3.4,l+

+31,30(0,833+~,5)+102,S.
2 .4,10 -
l
-85,20(3,50+4,10)-230,0. J. 4,10

= 18,40.7,833+18,40.6,166+28,S.5,333+
+86,40.2,05+28,30.l,365+31,30.5,333+
+102,50.2,05-85,20.7,60-230,0.1365
= 144,0+113,5+149,0+177,0+38,6+
+!67,0+2!0,0-648,0-314,0
= 999,10-362,00
= 37,10 kNm/m~

- Odnos ekstremnih momenata

min M 37,10
= = 0,185
max M 200,0

- NosaC elastiCno ukljeSten u tlo. I-ierodavan momenat

za dimenzionisanje suvog zida je

max M = 200,0 kNrn/m;

- Mokri zid, zid 2.

Prema podacima iz literature ovaj zid je optere6en manjim sta-

tiCkim uticajima nego suvi zid (zid 1), i zato ga ne treba ra-
Cunati. za mokri zid usvajamo lste talpe kao i za suvi zid.

Podvlake i zatege raCunaju se u svemu po principima proraCuna

CeliCnih konstrukcija.