OSNOVNA PODELA SISTEMA JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA

- AUTOBUSKI PODSISTEM (Bus subsystem)

PODSISTEM - TROLEJBUSKI PODSISTEM (Trolley subsystem)
JAVNOG MASOVNOG
TRANSPORTA PUTNIKA - TRAMVAJSKI PODSISTEM (Tram Subsystem)
(JMTP) - LRT (Light Rail Transport Subsystem)
- METRO (Metro Subsystem)
- PRIGRADSKA ŽELEZNICA (Suburban Rail Subsystem)

- ZAJEDNIČKI PRIVATNI AUTOMOBIL (Car Pool)

PODSISTEM - ZAJEDNIČKI AUTOMOBIL (Car Sharing)

SISTEM
FLEKSIBILNOG TRANSPORTA - JAVNI BICIKL (Public Bike)
JAVNOG GRADSKOG
PUTNIKA (PARATRANZIT)
TRANSPORTA PUTNIKA - TAKSI (Taxi)
(FTP)
(JGTP)
- GRUPNI LINIJSKI TAKSI (Jitneys)
- TRANSPORT NA ZAHTEV (Demand Responsive Transport)

- ŽIČARE (Cable Car)

- USPINJAČE (Funicular)
PODSISTEM
- AUTONOMNA VOZILA (Autonomous vehicle)
SPECIJALNOG TRANSPORTA
PUTNIKA - POKRETNE STEPENICE (Escalators)
(STP) - LIFTOVI (Lifts)

Slika: Struktura sistema javnog gradskog transporta putnika – Klasifikacija prema tehničko–tehnološkim karakteristikama
OSNOVNA PODELA SISTEMA JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA

JAVNI GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja otvoren, složen organizaciono – tehnološki

transportni sistem, sa stohastičkom promenom stanja sa ciljem zadovoljenja transportnih potreba
različitih kategorija korisnika koji pruža javnu uslugu unutar grada ili mesta na administrativnoj
teritoriji grada pod unapred definisanim uslovima, vozilima prilagođenim i opremljenim za ovu
namenu, uljkučujući i pružanje staničnih usluga putnicima i operatorima (prevoznicima).
Podsistem javnog gradskog transporta putnika predstavlja najznačajniji javni servis mobilnosti
stanovnika urbanih područja.
JAVNI MASOVNI TRANSPORT PUTNIKA je podsistem javnog gradskog transporta putnika, u kome se
transport putnika obavlja po unapred određenim uslovima funkcionisanja: fiksnim trasama kretanja
vozila-linijama, redovima vožnje i unapred definisanim cenama transportne usluge.
U literaturi je često ovaj podsistem sinonim za transport putnika vozilima velikog kapaciteta
(autobus, trolejbus, tramvaj, LRT, metro, prigradska železnica)
PARATRANZIT ili FLEKSIBILNI TRANSPORT PUTNIKA ili kako se često naziva transport putnika na
iznajmljivanje, predstavlja podsistem transporta putnika dodtupan za sve korisnike (grupu korisnika)
koji prihvataju uslove iz međusobnog ugovora, dostupan u prostoru i vremenu kao javna ili
polujavna usluga, koju obezebeđuje operator (prevoznik) u cilju zadavoljenja različitog stepena
individualnih transportnih potreba korisnika. Paratranzit najčešće nema fiksne trase linija i redove
vožnje.
SPECIJALNI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja podsistem transporta putnika dostupan korisnicima u
prostoru i vremenu kao javna usluga, u kome se transport putnika realizuje na fiksnim trasama po
kojima se kreću vozila, kabine ili beskonačne trake po unapred definisanim uslovima.
PARATRANZIT

PARATRANZIT ILI FLEKSIBILNI TRANSPORT PUTNIKA je podsistem javnog gradskog

transporta koji se po svom konceptu nalazi između putničkog automobila i standardnog
autobuskog podsistema JMTP, koji korisnicima sistema pruža najfleksibilniju uslugu u smislu
trasa kretanja vozila, vremena obavljanja usluge, izbora vozila, izbora prevoznika, tarife i
načina korišćenja.

Fleksibilnost svakog od elemenata usluge varira, po pitanju usklađenosti sa transportnim

potrebama i zahtevima, od transportne usluge sa potpuno definisanim (fiksnim) elementima
do potpuno fleksibilne usluge kod koje se elememti određuju u vremenu bliskom vršenju
(neposredno pre vršenja) usluge.

Paratranzit se na osnovu tehničko-tehnoloških karakteristika može podeliti na:

- Zajednički privatni automobil (Car Pool)
- Zajednički automobil (Car Sharing)
- Javni bicikl (Public Bike)
- Taksi (Taxi)
- Grupni linijski taksi (Jitneys)
- Transport na zahtev (Demand Responsive Transport)
PARATRANZIT

Ukoliko se kao kriterijum uzme način korišćenja u smislu dostupnosti usluge, podsistem
fleksibilnog transporta putnika može biti dostupan različitim kategorijama korisnika. U tom
smislu paratranzit se može klasifikovati u tri karakteristične grupe:

• PRIVATNI PARATRANZIT. Ova kategorija paratranzita praktično predstavlja

modifikovano korišćenje podsistema transporta za sopstvene potrebe, gde je
realizacija transportnih potreba omogućena samo onim korisnicima koji poseduju
vozilo ili korisnicima koji su u neposrednom kontaktu sa vlasnikom vozila.

• POLUJAVNI PARATRANZIT. Ova kategorija paratranzita dostupna je za korišćenje samo

onim korisnicima koji su spremni da realizaciju svojih transportnih potreba plate
unapred (aranžman sličan specijalizovanom klubu) koji prihvataju uslove iz
međusobnog ugovora.

• JAVNI PARATRANZIT. Ova kategorija paratranzita dostupna je za sve korisnike kao

javna usluga u prostoru i vremenu pod unapred definisanim i poznatim uslovima. U
tehnologiji je veoma sličan sistemu javnog masovnog transporta putnika.
PARATRANZIT – CAR POOL

ZAJEDNIČKI PRIVATNI AUTOMOBIL (Car pool) je podsistem fleksibilnog javnog gradskog

transporta putnika dostupan određenom broju korisnika u prostoru i vremenu kao
polujavna usluga, u kojem jedan korisnik (obično vlasnik privatnog automobila) koji je
ujedno i pružalac usluge, dogovorno sa ostalim korisnicima vrši planiranje i optimizaciju
transportnog procesa u cilju realizacije zajedničke vožnje.

Korišćenjem zajedničkog privatnog automobila realizuje se

zajednička vožnja više osoba privatnim automobilom, a da
vozač-pružalac usluge nema direktnu finansijsku korist za
proizvedenu i izvršenu transportnu uslugu.

Zajedničko korišćenje privatnog automobila se zasniva na

konceptu deljenja troškova među učesnicima (obično pogonske
energije). Korisnici zajedničke upotrebe privatnog automobila
mogu platiti manju (simboličnu) sumu pružaocu usluge zato što
je napravio uspešan spoj između korisnika koji tragaju za istim
tipom usluge.

Organizacija ovog podsistema fleksibilnog transporta putnika

najbolje funkcioniše ukoliko je organizovano putem on-line
softvera za povezivanje osoba koja tragaju za istim tipom usluge.
PARATRANZIT – CAR POOL

Slika: Tehnologija rada podsistema zajedničkog privatnog automobila

(Izvor: mukulbisht.com)
PARATRANZIT – CAR POOL
PARATRANZIT – CAR POOL

Prednosti korišćenja zajedničkog privatnog automobila direktno se projektuju na kvalitet

života u gradovima, jer sa jedne strane utiču na smanjenje upotrebe individualnog
putničkog automobila, a samim tim i na stvaranje složene saobraćajne slike (pre svega
saobraćajne gužve), a sa druge strane utiče na manje zauzeće gradskih površina kroz
izvedeni broj javnih parking mesta.

Osnovni preduslovi za masovno korišćenje zajedničkog automobila:

• Podizanje svesti stanovnika vezanih za kvalitet života u gradovima,

• Integracija softvera za pronalaženje odgovarajućih korisnika ove usluge,
• Logička integracija svih sistema javnog gradskog transporta putnika, pre svega kroz
stavljanje informacija o zajedničkom korišćenju privatnog automobila na vebsajt ili u
infomaterijal o sistemu javnog masovnog transporta putnika,
• Obezbeđenje jednostavne pristupačnosti usluzi Park and Ride (parkiraj i vozi)
• Promocija partnerstva sa podsistemom javnog masovnog transporta putnika

• Izgradnja posebnih parkinga za privatna vozila zajedničke upotrebe, itd...

PARATRANZIT – CAR SHARING

CAR SHARING - zajednički automobil (klub automobila) je podsistem fleksibilnog javnog

gradskog transporta putnika dostupan korisnicima u prostoru i vremenu kao javna ili
polujavna usluga, u kojem korisnik sam vrši planiranje i optimizaciju transportnog procesa
u skladu sa sopstvenim transportnim potrebama.

Za realizaciju svojih transportnih potreba korisniku je na raspolaganju vozni park različitih

konstrukciono eksploatacionih karakteristika, koji koristi za pojedinačna putovanja, a tarifu i
uslove korišćenja ugovara sa operatorom pre početka korišćenja usluge.

Ova usluga se uglavnom zasniva na članstvu (klubu) koje ne zahteva poseban pisani
sporazum (ugovor) svaki put kada korisnik rezerviše i koristi vozilo. Kompanija koja nudi na
raspolaganje zajednički automobil pruža članovima pristup razgranatoj mreži vozila koja su
dostupna korisnicima po principu 24/7 na samouslužnim lokacijama i pristupačnim tarifama,
koje uključuju pogonsko gorivo, osiguranje i održavanje.

Cene su u direktnoj srazmeri sa intenzitetom korišćenja usluge i niže su u odnosu na troškove

automobila u privatnom vlasništvu. Na ovaj način stanovnik grada preusmerava fokus sa
vlastitog privatnog automobila ka racionalnijem pristupu upotrebe zajedničkog automobila.
PARATRANZIT – CAR SHARING

Slika:Tehnologija rada podsistema Car Sharing

(Izvor: mukulbisht.com)
PARATRANZIT – CAR SHARING
PARATRANZIT – CAR SHARING

1.200.000
Severna Amerika 1.100.000

Nemačka
1.000.000

800.000
Car-Sharing

750.000
Broj članova Car

600.000

400.000

200.000

80.000
0
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Slika: Trend razvoja Car-Shring usluge u SAD i Nemačkoj

(Izvor: Alianz; Shaheen, Susan, Transportation Sustainbility Research Center, University of California, Berkeley (2012); Bundesverband Car-Sharing e.V. (2014))
PARATRANZIT – CAR SHARING

Slika: Mapa Mobility Car-Sharing stanica u Švajcarskoj (Od 2007. do 2009. godine razvijeno je 1.100 terminala)
(Izvor: Mobility Cooperative)
PARATRANZIT – CAR SHARING

Prednosti korišćenja podsistema Car Sharinga

 Korišćenje zajedničkih automobila menja navike korisnika u realizaciji transportnih

potreba i podstiče modalno preusmeravanje ka održivijim vidovima gradskog transporta
putnika;

 Raspolaganje zajedničkim automobilima štedi javni prostor, jer smanjuje korišćenje

privatnih automobila;
PARATRANZIT – CAR SHARING

 Korišćenje zajedničkih automobila direktno utiče na vidovnu raspodelu motorizovanih

kretanja u gradu, jer povećava broj korisnika sistema javnog masovnog transporta
putnika;
 Korišćenje zajedničkih automobila podstiče dinamičnost sistema gradskog transporta
putnika i doprinosi stvaranju efikasnijeg i efektivnijeg njegovog najznačajnijeg
podsistema - javnog masovnog transporta putnika;
 Korišćenje zajedničkih automobila utiče da se transportna usluga obezbedi na fleskibilniji
i obuhvatniji način;
 Korišćenje zajedničkih automobila smanjuje vreme putovanja kao jednog od osnovnih
elementa svih oblika kvaliteta od strane korisnika sistema javnog gradskog transporta
putnika;
 Korišćenje zajedničkih automobila smanjuje troškove putovanja u odnosu na korišćenje
privatnih automobila;
 Korišćenje zajedničkih automobila doprinosi održivom razvoju i kvalitetu života u
gradskim aglomeracijama

Polazeći od činjenice da u Cirihu 6% stanovnika korisnici usluge upotrebe zajedničkih

automobila, može se samo pretpostaviti kakvi bi efekti bili kada bi ovaj odnos bio isti u
orgromnim gradovima kao što su Pariz, London, Šangaj, itd...?!
PARATRANZIT – PUBLIC BIKE

JAVNI BICIKL (Public Bike) - je podsistem fleksibilnog javnog gradskog transporta putnika
dostupan korisnicima u prostoru i vremenu kao javna usluga, u kojem korisnik svoju
transportnu potrebu realizuje ili dopunjuje korišćenjem javnog bicikla, sam optimizirajući
transpotni proces.
Postoje dva tipa programa za iznajmljivanja bicikla koji se primenjuju u sistemu javnog
transporta putnika:
• Na stajalištima sistema javnog masovnog transporta putnika (U slučaju takozvanih
“staničnih šema”, bicikli su dostupni na samouslužnim stanicama širom grada 24 časa
dnevno, 7 dana u nedelji i mogu se vratiti na bilo koju stanicu nakon iznajmljivanja).
• Posebno organizovanim uslužnim punktovima u gradu (U slučaju “fleksibilnih šema”,
bicikli su dostupni svuda po gradu, a ne samo na stanicama iznajmljivanja. Mogu se
rezervisati i “otključati” putem telefonskog poziva i parkirati bilo gde u gradu nakon
iznajmljivanja).

Naplaćivanje usluge u slučaju obe šeme je vremenski uslovljeno.

Zahvaljujući programima “korišćenja zajedničkih bicikla” poslednjih godina vožnja

biciklom je postala popularan način realizacije sopstvenih transportnih potreba i lak i
jednostavan način stizanja do krajnje tačke putovanja
PARATRANZIT – PUBLIC BIKE
PARATRANZIT – PUBLIC BIKE

Slika: Tehnologija rada podsistema javnog bicikla

(Izvor: Transport for London)
PARATRANZIT – PUBLIC BIKE

Zašto bicikl ?
PARATRANZIT – PUBLIC BIKE

Seattle
Montreal
Washington (Metro Area)
Barcelona
Los Angeles
Chicago
Lyon
San Francisco and Bay Area
New York
London
Wenzhou
Quingzhou
Huizhou
Taiyuan
Shanghai (Minhang)
Zuhzhou
Paris
Hangzhou
Wuhan

0 10.000 20.000 30.000 40.000 50.000 60.000 70.000 80.000 90.000 100.000
Broj bicikala

Slika: Zastupljenost javnog bicikla u izabranim gradovima u svetu

PARATRANZIT – PUBLIC BIKE

U sledećoj tabeli su prikazani primeri studija slučaja u izabranim gradovima sa pozitivnim

primerima korišćenja javnog bicikala.

Pokazatelj PARIS BARCELONA LYON FRANKFURT MONTREAL

Clear DB Stationnement
Operator Vélib - JCDecaux Vélib - JCDecaux
Channel Rent Montreal

Broj
2.153.600 1.605.600 466.400 652.600 1.039.500
stanovnika

Broj javnih
20.600 3.000 4.000 720 2.400
bicikala

Stanovnika /
105 535 116 906 433
Biciklu

Smart Smart Smart Mobile

Tehnologija TBD
card card card Phone

Business
Profitabilan Subvencionisan Profitabilan Subvencionisan Subvencionisan
Model
Pretplata Pretplata
Pretpalta & Pretplata Pretpalta &
Finansiranje & Prihod od & Prihod od
Parking prihod & Budžet grada Parking prihod
reklama reklama
PARATRANZIT – PUBLIC BIKE

Vélib (skaraćeno od Velosiped Liberte, što u slobodnom prevodu znači slobodan bicikl) je
jedan od najpoznatijih programa javnog iznajmljivanja bicikala razvijen u Parizu.

Pokrenut je u 2007. godini, na osnovu iskustava iz već uspešnog programa sprovedenog u

gradu Lionu. Sistem je početku imao 10.000 bicikala sa 750 automatskih stanica za
iznajmljivanje kapaciteta 15 ili više bicikala.

U roku od dve godine sistem se razvio na više od 20.000 bicikala i 1.450 stanica, sa
gus nom od oko 1 stanice na svaki 300 m širom centra, čineći Vélib najveći sistem te vrste
u svetu.
 PARATRANZIT – PUBLIC BIKE

OPENING THE CYCLING AND WALKING TRACKING POTENTIAL

Akronim: TRACE, Program: Horizon2020, Grant Agreement no: 635266

Prof. dr Slaven M. TICA, trans.eng.

Honorary Vice-President of International Association of Public Transport (UITP) Brussels, Belgium

Predrag ZIVANOVIC Ι Stanko BAJCETIC Ι Andrea NADJ Ι Doc. dr Branko MILOVANOVIC Ι

Doc. dr Vladimir MARAS Ι Ana TRPKOVIC
University of Belgrade – Faculty of Transport and Traffic Engineering - Department for Road and Urban Transport
PARATRANZIT – PUBLIC BIKE

Da bi se obezbedio nesmetan razvoj ovog podistema fleksibilnog transporta putnika i

maksimalno povećala funkcionalna i ekonomska efikasnost podsistema, neophodno je da
se u fazama planiranja i projektovanja obezbede sledeći atributi:

• Podsistem treba da bude tako planiran i projektovan da maksimalno bude pogodan za

korišćenje,
• Da podsistem bude dostupan u prostoru i vremenu u skladu sa realnim zahtevima
korisnika,
• Da podsistem bude maksimalno integrisan u sistem javnog transporta putnika
(favorizacija programa staničnih šema)
• Da troškovi korišćenja podsistema budu stimulativni u cilju podsticanja vožnji na kratkim
relacijama (npr. potpuno besplatan za ili simbolično tarifiran za korišćenje u prvih 20
minuta)
• Da podsistem obezbedi objekte i opremu koji su efikasno ugrađeni u humano
orijentisanu urbanu sredinu.
• Obezbediti uslove za efikasno održavanje i kontinualni razvoj i unapređenje osnovne
infrastrukture podistema (stanice, bicikli i prateća oprema) .
• Podsistem razvijati u centrima velike produkcije putovanja i na najznačajnijim tačkama
transfera putnika
• Dizajn podsistema mora da stimuliše željeni urbani razvoj i formu grada, sa potpunom
integracijom u urbani pejzaž, itd...
PARATRANZIT – TAXI

TAKSI (Taxi) predstavlja vid fleksibilnog transporta putnika koji korisnicima pruža
celodnevnu javnu uslugu vozilima malog kapaciteta (obično PA ili van vozilima) na kratkim
relacijama prema zahtevima korisnika po unapred definisanom tarifnom sistemu.
Transportnu uslugu obezbeđuje operator prema definisanom zahtevu korisnika (u pogledu
vremena otpočinjanja, trase i dužine transporta), za koju korisnik plaća cenu koja se određuje
na osnovu određenog modela.

Slika: Tehnologija rada taksi podsistema

PARATRANZIT – TAXI

Osnovni problem u organizaciji i uprvljanju ovim podsistemom fleksibilnog transporta

putnika predstavlja određivanje politike cena (nivo osnovne cene i model formiranja cene
taksi usluga) i način pristupa tržištu (regulisano ili deregulisan).
Navedene elemente obično definiše organ lokalne uprave kao vlasnik tržišta, na osnovu
istraženih karakteristika transportnih potreba i transportnih zahteva za taksi uslugama na
posmatranom transportnom tržištu.
Uglavnom postoje tri dokazana načina regulisanja pristupa na tržište taksi usluga:
• Ograničavanje broja izdatih taksi licenci (vozila),
• Regulisanje broja taksi vozila preko kriterijuma kvaliteta i bezbednosti,
• Regulisanje nivoa cena.
PARATRANZIT – TAXI

Tabela: Način regulisanja taksi transporta u gradovima u Severne Amerike

Grad ili država Broj taksi vozila Ograničenja u broju taksi vozila Uslovi za ulazak novih kompanija na tržište
Deregulisano (slobodan pristup na tržište usluga)
Vašington 6500 Ne postoje Otvoren pristup
Feniks 1300 Ne postoje Otvoren pristup
Indianopolis 600 Ne postoje Otvoren pristup
Sakramento 353 Ne postoje Otvoren pristup
Deregulisano (sa određivanjem nivoa kvaliteta za taksi kompanije)
Njujork (NY livery) 33000 Ne postoje Otvoren pristup
Dalas 2000 Ne postoje Otvoren pristup
Njuark, Nju Džersi 750 Ne postoje Otvoren pristup
San Hoze 475 Ne postoje Otvoren pristup
Regulisano (sistem izdavanje licenci za taksi vozače)
Njujork 13087 Postoje Otvoren pristup
Čikago 6803 Postoje Otvoren pristup
Toronto, Ontario 4950 Postoje Otvoren pristup
Hjuston 2245 Postoje Otvoren pristup
Majami 2042 Postoje Otvoren pristup
Boston 1825 Postoje Otvoren pristup
Filadelfija 1600 Postoje Otvoren pristup
Kalgari, Alberta 1311 Postoje Otvoren pristup
Otava, Ontario 1025 Postoje Otvoren pristup
San Dijego 990 Postoje Otvoren pristup
Sjetl 842 Postoje Otvoren pristup
San Antonio 754 Postoje Otvoren pristup
Vankuver 477 Postoje Otvoren pristup
PARATRANZIT – TAXI

Na slici je prikazana je ponuda taksi podsistema izražena kroz odnos veličine grada i
veličine taksi podsistema, odnosno izražena kroz broj taksi vozila i broja stanovnika.

Brisel 1,4
Zagreb 1,4
Amsterdam 1,8
Berlin 2,1
Kopenhagen 2,1
Čikago 2,5
Pariz 2,5
London 2,5
Stockholm 2,8
Boston 3,3
Atlanta 3,9
Dablin 5,2
Beograd 5,6
Vašington 12,1
Njujork 16,1

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18

Broj TAXI vozila na 1000 stanovnika

Slika: Ponuda TAXI podsistema u izabranim gradovima

 PARATRANZIT – TAXI

POBLEMI U REGIONU
Regulatorni okviri i nadležnosti po nivoima upravljanja - Neusaglašenosti u pristupu
delatnosti na nivou Republike i gradova u smislu da li je to privredna delatnost na otvorenom
tržištu usluga ili javna usluga.
Struktura sistema - Ponuđeni kapaciteti (broj vozila) u taksi transportu putnika je najčešće
veći od realnih potreba i zahteva za ovom vrstom usluga.
Nizak nivo kvaliteta usluge - Taksi prevoz funkcioniše u smislu pristupačnosti u prostoru i
vremenu, ali sa niskim parametrima kvaliteta usluge vezanim za udobnost i komfor,osoblje …
Struktura vozila je heterogena - Vozila su uglavnom sa zastarelom tehnologijom u pogledu
bezbednosti, komfora i zaštite okoline. Estetski izgled vozila u najvećem broju slučajeva je loš.
Rezultati rada i transportna efikasnost vozila i vozača je izuzetno niska - Mali broj vožnji u
toku vremena na radu posebno kod nezavisnih taksi vozača, mala srednja dužina vožnje, loše
iskorišćenje inventarskog vremena i vremena na radu, izuzetno nizak nivo iskorišćenja
pređenog puta, itd...
Regulativa na lokalnom nivou ne zadovoljava u potpunosti savremene zahteve za upravljanje
ovim sistemom.
Neadekvatna nadležnost u organizaciji i upravljanju sistemom taksi prevoza putnika.
 PARATRANZIT – TAXI

Generalno posmatrano, ovaj vid fleksibilnog transporta putnika ima odgovarajuće prednosti
u odnosu na ostale podsisteme, od kojih su najvažniji:

• Potpuno individualizovana usluga od vrata do vrata,

• Visok nivo komfora i visok stepen pouzdanosti,
• Visoka nivo pristupačnosti u prostoru i vremenu,
• Ne zahteva direktne investicione troškove korisnika u infrastrukturu (ne zahteva
posedovanje transportnog sredstva), ali ni angažovanje korisnika u procesu vožnje ili
parkiranju, itd…
PARATRANZIT – JITNEYS

GRUPNI LINIJSKI TAKSI (Jitneys) predstavlja vid paratranzita koji korisnicima pruža javnu
uslugu vozilima malog kapaciteta (5 do 15 sedišta) na fiksnoj trasi linije bez fiksnih redova
vožnje. Sistem radi tako što duž trase linije, izmena putnika (ulasci-izlasci) vrši na zahtev
putnika.
Usluga grupnog taksija podrazumeva da različiti klijenti koriste jedan taksi za jedan deo ili
celu vožnju.

Cena vožnje se ovako redukuje i samim tim je niža u odnosu na cenu vožnje za jednu osobu,
odnosno grupni linijski taksi nudi transportnu uslugu po prihvatljivoj fiksnoj ceni koja je
manja od klasičnog taksija, a neznatno viša od sistema javnog masovnog transporta putnika.
U zavisnosti od toga kako sistem funkcioniše, izmena putnika se vrši na unapred
dogovorenim mestima ili taksi vozila prate fiksne utvrđene trase.
Zajedničko korišćenje taksija ponekad predstavlja alternativu sistemu javnog masovnog
transporta putnika i u oblastima u kojima su transportne potrebe difuzne, (npr. u velikim
gradovima noću ili ruralnim oblastima).
Vožnja zajedničkim taksijem može biti karika koja nedostaje između sistema javnog
masovnog transporta putnika i konvencionalnog taksija koji prevozi pojedince i ona grupiše
korisnike tokom jednog dela njihovog putovanja.
 PARATRANZIT – JITNEYS

Slika:Tehnologija rada podsistema grupnog linijskog taksija (Jitney u Atlantic City)

Korisnik dolazi na stajalište sa spremnim novcem za kupovinu karte (poželjan tačan iznos).

Po ulasku u Jitney, korisnik vrši plaćanje kod vozača i zauzima slobodno mesto za sedenje (u
ovom podsistemu nije dozvoljeno stajanje).

Po zauzimanju mesta u vozilu, korisnik započinje vožnju. Neposredno pre dolaska vozila na
stanicu koje je željena izlazna stanica, putnik daje signal vozaču da je na sledećem stajalištu
obavezno zaustavljanje vozila (obično je to taster iznad svakog sedišta ili kabal kontinulno
položen uz unutrašnje bočne strane vozila koji je na dohvat ruke korisniku).

Nakon dolaska vozila na željeno stajalište i potpunog zaustavljanja vozila, putnik napušta
vozilo.
PARATRANZIT – JITNEYS
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

TRANSPORT NA ZAHTEV (Demand Responsive Transport). Transport na zahtev, spada u

klasu polujavnog i javnog fleksibilnog transporta putnika koji pruža korisnicima fleksibilnu
javnu transportnu uslugu u cilju zadovoljenja pojedinačnih transportnih potreba svakog
korisnika sa vozilima kapaciteta obično 5-20 mesta/vozilu na fleksibilnim trasama i
fleksibilnim redovima vožnje.

Putnički Car Rent a Car Taxi DRT

Jitney JMTP
Automobil Pool bike/car Sharing

Ugovoreni DRT Javni

DRT posebne DRT
namene
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

Tu su i grupe korisnika kojima postojeći podsistemi javnog masovnog transporta putnika ne

pružaju odgovarajući nivo usluge, pre svega stanovnici oblasti sa niskom gustinom
naseljenosti – prigradska naselja i ruralne sredine i korisnici sa posebnim potrebama.
DRT je svakako posebna kategorija paratranzita, koji ima sličnosti i razlike sa ostalim
podsistemima javnog transporta putnika, kao što su:

• SA KLASIČNIM LINIJSKIM AUTOBUSKIM PODSISTEMOM: DRT ima fleksibilne trase i

redove vožnje.
• SA UGOVORENIM AUTOBUSKIM TRANSPORTOM („ŠATL“): Vremena polazaka i dolazaka
vozila DRT nisu uvek fiksna.
• SA OSTALIM PODSISTEMIMA PARATRANZITA: DRT je javna usluge dostupna svima, dok
paratranzit može biti dostupan i samo određenim korisnicima.
• SA GRUPNIM TAKSI TRANSPORTOM: Putovanja u podsistemu DRT se zakazaju (u većini
sistema) unapred, dok se ispostavljanje zahteva u grupnom taksiju vrši direktno na
liniji.
• SA TAKSI TRANSPORTOM: DRT prevozi grupu korisnika, koji ne mogu potpuno uticati na
trasu kretanja vozila, dok je taksi transport individualna ekskluzivna usluga, u kojoj
korisnik određuje trasu kretanja vozila.
DRT sistem pruža dodatnu fleksibilnost usluge, usklađivanjem transportne
ponude sa potražnjom, sa ciljem da se prilagodi svakom individualnom
zahtevu korisnika.

Ove osobine čine ga pogodnim za pružanje usluge grupama korisnika

kojima postojeći podsistemi javnog gradskog transporta putnika ne
pružaju odgovarajući nivo usluge, pre svega stanovnici oblasti sa niskom
gustinom naseljenosti – prigradska naselja i ruralne sredine, i korisnici sa
posebnim potrebama.
Slika: Tehnologija rada podsistema DRT
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

Tabela: Kriterijumi za klasifikaciju DRT (Enoch i ostali, 2004)

Karakteristika Alternative
Fiksni redovi vožnje
Redovi vožnje usklađeni sa transportnim
Način funkcionisanja
zahtevima
Bez unapred definisanih redova vožnje
Fiksna trasa
Tip trase Trasa sa dozvoljenim (definisanim) devijacijama
Fleksibilna trasa
Putnički automobil: < 6 (9) mesta
Tip i kapacitet vozila Minibus: 5 do 15 mesta/vozilu
Midibus: >15 mesta/vozilu
Jedna izvorna tačka i jedna ciljna tačka
Jedna izvorna tačka i više ciljnih tačaka
Tip usluge
Više izvornih tačaka i jedna ciljna tačka
Više izvornih tačaka i više ciljnih tačaka
Usluga „od vrata do vrata“
Način korišćenja
Definisana stajališta ne mreži
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

Westerlund (2000) je definisao više tipova DRT prema pažljivo definisanoj fleksibilnosti
mesta zaustavljanja vozila - stajališta i trase.

Stajališta mogu biti:

o Početno završne tačke na liniji (terminusi),
o Fiksna stajališta na kojima se vozila uvek zaustavljaju u periodu funkcionisanja (slično
kao u standardnom linijskom javnom transportu putnika),
o Unapred definisana stajališta na liniji na kojima se vozila zaustavljaju samo ukoliko
postoje transportni zahtevi ,
o Mesta za zaustavljanje koja se definišu u skladu sa unapred ispostavljenim
transportnim zahtevima korisnika.

Prema kriterijumu tehnologije zaustavljanja vozila duž trase linije DRT podsisteme
možemo klasifikovati na:

• Linijski DRT na koridoru (fiksni ili polufiksni)

• Fleksibilni DRT (Sa definisanim stajalištima u oblasti opsluge ili na koridoru ili „Od
vrata do vrata“)
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

LINIJSKI (FIKSNI) DRT NA KORIDORU

Kod ovog koncepta usluga je slična standarnom masovnom linijskom transportu putnika,
gde su statičke i dinamičke karakteristike linije unapred definisane. Fleksibilnost ovih
sistema se ogleda u tome što prevoznik ima mogućnost odlučivanja da li će obaviti polazak u
skladu sa tim da li postoje dovoljni transportni zahtevi. Ispostavljanje zahteva za prevozom u
ovim sistemima može se vršiti unapred, ali i pri vršenju usluge, odnosno zaustavljanjem
vozila na liniji.
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

LINIJSKI (POLUFIKSNI ) DRT NA KORIDORU

U ovom konceptu unapred je definisana osnovna trasa linije, odnosno osnovna stajališta na
liniji i red vožnje. Polasci na liniji se održavaju bez obzira na ispostavljene zahteve. Za svaku
liniju definisana su i ostala stajališta u neposrednoj blizini glavne trase, na koja vozila staju
samo ukoliko postoje zahtevi korisnika. U praksi, osnovni problem za prevoznike predstavlja
iznalaženje optimalnog odnosa broja skretanja sa osnovne trase linije i uklapanja potrebnog
dodatnog vremena prevoza u postojeći red vožnje. Zato se neretko i od korisnika koji idu do
stajališta na osnovnoj trasi traži da unapred ispostave zahtev za prevozom.
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

FLEKSIBILNI DRT SA DEFINISANIM STAJALIŠTIMA U OBLASTI OPSLUGE ILI KORIDORU

Ovaj koncept podrazumeva organizaciju usluge DRT u određenoj oblasti ili na koridoru sa
unapred definisanim stajalištima (prepoznatljivim mestima), koja se opslužuju u zavisnosti
od ispostavljenih zahteva za transportom. Ovaj koncept pruža veliku fleksibilnost sistema, a
optimizacija trase kretanja vozila vrši se na osnovu različitih kriterijuma, npr. minimizacije
vremena čekanja korisnika, minimizacije broj vozila i pređenih kilometara itd. Najčešću vrstu
ovog tipa DRT predstavlja slučaj kada postoji više početnih (izvornih) tačaka kretanja i jedna
definisana ciljna tačka svih putovanja, i obrnuto, jedna početna i više ciljnih tačaka. Ovakav
tip usluge je karakterističan za specijalni (ugovoreni, šatl) transport: radnika do posla, učenika
do škole, putnika do aerodroma itd.
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

FLEKSIBILNI DRT „OD VRATA DO VRATA“

Ovaj koncept predstavlja najfleksibilniji, ali zato i organizaciono najkomplikovaniji, tip DRT,
u kome se usluga vrši „od vrata do vrata“. Usluga je slična taksi transportu, s tim da se ovde
više zahteva korisnika grupiše u jedan polazak vozila, tako da ovaj tip DRT ubraja i „grupni
taksi“ (shared taxi). Ovaj tip usluge je posebno pogodan za specifične ograničeno mobilne
grupe korisnika, kao što su osobe sa posebnim potrebama (starije osobe ili osobe sa
invaliditetom, i sl.).
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

Tabela: Najveći podsistemi DRT u svetu (Izvor: Westerlund, 2006)

Los
Pokazatelj Stockholm New York Birmingham Chicago Pittsburg Göteborg
Angeles

Broj
stanovnika 1,85 8,0 11,8 2,55 3,8 1.75 0,56
(miliona)

Broj korisnika
84.000 73.000 60.000 46.000 38.000 nisu dostupni 27.000
(% od ukupne
(4.5%) (0.9%) (0.5%) (1.8%) (1.0%) podaci (4.8%)
polulacije)

Broj prevezenih
putnika 4.5 2.2 2.1 2.0 1.9 1.9 1.7
(miliona)

Jedinični troškovi po
21 €/put 48 €/put 21 €/put 9 €/put 18 €/put 13 €/put 19 €/put
putovanju (vožnji)

Subvenicije/
43 € 12 € 4€ 4€ 8€ 10 € 48 €
stanovniku
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

Tabela: Primer: DRT u Berlinu

Source: Berlin Taxis execute more than 3.200 rides per hour
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

Uočeni uticaji ovih podsistema generalno izražavaju svoje prednosti u sledećem:

 Fleksibilne trase kretanja vozila omogućavaju opslugu ne samo na fiksnim koridorima,

već opslugu na celoj teritoriji posmatranog tržišta transportnih usluga, čime se
povećava prostorna pristupačnost usluge;

 Unapređenje mobilnosti i pristupačnost starijim osobama i osobama sa posebnim

potrebama, doprinoseći jednakosti građana i socijalnoj koheziji;

 Unapređenje mobilnosti i pristupačnost uzrokuje zadržavanje postojećih i privlačenje

novih korisnika, čime se povećava atraktivnost celine sistema javnog transporta putnika
i povećava se osvojeno tržište od strane održivih vidova transporta;

 Optimizacija angažovanih transportnih kapaciteta;

 Unapređenje troškovne efikasnosti transporta (naročito u ruralnim sredinama) čime se

stvaraju uslovi za poboljšanje nivoa kvaliteta pružene transportne usluge itd.
PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

Najčešći problemi prilikom projektovanja i implementacije DRT podsistema vezani su za:

Postojanje “konkurencije” između DRT i ostalih podsistema, pre svega konvencionalnog autobuskog
podsistema i taksi podsistema,

Ekonomska efikasnost - relativno visoki troškovi funkcionisanja podsistema DRT. Prihodi od prodaje
transportne usluge u većini slučajeva ne pokrivaju ukupne realizovane troškove, i samim tim zahtevaju
subvenciona sredstva od nadležnih organa lokalne uprave (vlasnika tržišta)

Zakonski i regulatorni okviri – kao nov vid transporta putnika zakonski okviri za DRT su nisu dovoljno
definisani i razvijeni na lokalnom nivou.

Složena organizacija i upravljanje – Efikasnost rada ovog podsistema fleksibilnog transporta putnika
zahteva razvijen on-line softver za projektovanje statičkih i dinamičih elemenata linija i softver za
povezivanje osoba koja tragaju za istim tipom usluge.
OPŠTI POJMOVI