Excel za početnike I

Excel za početnike
Ako ste na ovoj strani, to znači da želite da naučite Excel od samog početka, ili ste učenik I razreda, pa vam je
ovo redovna nastava. Svakako, na dobrom ste putu. Dobro poznavanje Excelu vam pomaže u donošenju
poslovnih odluka i deo je svakodnevnih poslova u kancelariji, bez obzira da li ste menadžer, knjigovođa, službenik
u osiguranju ili poslovni administrator.
Excel je program iz paketa Microsoft Office. Namenjen je prvenstveno tabelarnim proračunima što podrazumeva
korišćenje formula, funkcija, grafikona i baza. Možete da radite i sa malim tabelama, ali prava pomoć i snaga
Excela se vide u velikim tabelama.

Organizacija radne sveske

Kada otvorite radnu svesku (Workbook), pred vama je ogromna tabela koja sadrži 16.384 kolona i 1.048.576
vrsta (Excel 2007). Kako bi se snašli u ovoj “šumi” ćelija, iste se adresiraju tako što se koriste slova iz oznaka za
kolone i brojevi iz oznaka za vrste. Na primer, ćelija sa adresom C3 predstavlja presek kolone C i vrste 3. Ako
slučajno “zalutate” u ovakvoj tabeli, na početak (A1) se vraćate kombinacijom tastera Ctrl+Home (ovo kažem jer
dobar deo učenika na času, kada krenemo sa Excelom, pokušava da dođe do poslednje ćelije, pa im ja kažem da

to ipak probaju kući).

Praktično, ceo radni prostor je u stvari tabela. Ta tabela predstavlja radni list (Worksheet) u okviru radne sveske.
Sama organizacija radne sveske je zamišljena kao registrator, a to znači da možete da dodajete nove listove, da
im menjate redosled, izbacite tj. brišete ili pak kopirate. Upravo zbog toga je Excel i zgodan. Možete da napravite
nedeljni planer sa sedam radnih listova za svaki dan, ili pak godišnji pregled troškova sa dvanaest radnih listova
za svaki mesec, ili cenovnike, lager liste,… Mogućnosti su neograničene.
Prelazak sa jednog radni list na drugi se vrši tako što mišem kliknete na tab (jezičak) željenog radnog lista, ili
pomoću tastature kombinacijom tastera Ctrl + PgUp ili PgDn. Sve komande za rad sa radnim listovima se nalaze
u pomoćnom meniju koji dobijate kada primenite desni klik na jezičak radnog lista (donji levi ugao prozora).
Raspoložive su sledeće komande: umetanje novog radnog lista (Insert …), brisanje tekućeg radnog lista
(Delete), promena imena (Rename), premeštanje radnog lista ili pravljenje identične kopije radnog lista (Move or
Copy …), promena boje taba (Tab Color).

Unos podataka
Unos podataka je veoma jednostavn. Kliknete na ćeliju u koju želite da nešto upišete, i ona sada postaje aktivna
ćelija. Otkucate željeni sadržaj i potvrdite enterom. Pošto Excel razlikuje tipove podataka, po difoltu, tekst će biti
poravnat levo a brojevi desno. Dodatno formatiranje je moguće, ali o tome će mo kasnije. Za sada samo primer
da ako u ćeliju otkucate npr. 01 program će “shvatiti” da je to broj i da će vam, kada potvrdite unos enterom,
obrisati vodeću nulu jer nema smisla.
Evo i još nekoliko specifičnih situacija:
 Ako u neku ćeliju unesete sadržaj koji prelazi širinu ćelije, taj sadržaj će biti vidljiv u susednoj ćeliji ali
samo ako je susedna ćelija prazna. Ukoliko je susedna ćelija popunjena, sadržaj se neće videti, ali isto tako
neće biti ni obrisan. Postaje vidljiv kada povećate širinu kolone. Na slici dole, u ćeliji B2 i B4 je otkucan isti
tekst, ali se u četvrtoj vrsti ne vidi jer je popunjena ćelija C4. Međutim, sadržaj ćelije B4 nije izbrisan, što se
vidi na liniji za formule. Da bi povećali širinu kolone B, dovedite pokazivač miša između slova B i C, kliknite, i
ne puštajući levi taster miša, povucite u desno.
 Ako se pozicionirate na neku ćeliju koja je već popunjena, i počnete da kucate, stari sadržaj se
automatski briše. Ovo ponekad nije dobro, jer u pojedinim slučajevima, u ćeliji mogu da budu i nekoliko
rečenica, a da vi treba da ispravite samo jedno slovo. U ovom slučaju je potrebno da u ćeliju “ubacite”
kursor i važiće ista pravila kao kada kucate u Wordu (Backspace briše karaktere ulevo, a Delete briše
karaktere udesno). Kursor se u ćeliju ubacuje duplim klikom miša ili pomoću funkcijskog tastera F2. Pored
ovoga, sadržaj ćelije možete da menjate i na liniji za formule jer se na njoj takođe vidi sadržaj aktivne ćelije
ukoliko u ćeliju nije uneta neka formula ili funkcija. Ukoliko želite da odustanete od editovanja sadržaja u
nekoj želiji, pritisnite taster Esc.

Selektovanje ćelija
U Excelu je kao i u Wordu. Prvo se selektuje određena oblast, a potom zadaje komanda za formatiranje. Zbog
toga je važno da znate da selektujete samo potrebne ćelije.
Grupu ćelija je najlakše selektovati mišem. Levim tasterom miša kliknete na sredinu početne ćelije, i ne puštajući
levi taster, izaberete željenu oblast. Cela kolona se se selektuje ako kliknete na adresu kolone (slovo A, B, …).
Isto važi i za vrste (1, 2, …). Možete selektovati više kolona ili vrsta istovremeno, prevlačenjem miša preko
željenih adresa ili u kombinaciji sa tasterom Ctrl. Selektovanje možete izvršiti i pomoću tastature tako što
držite Shift i kursorske strelice.
Na slici gore, selektovana je prvo oblast B6:D11, pa je pritisnut taster Ctrl (ne otpušta se dok se ne obavi
selekcija), pa oblast F3:G11 i cela kolona I. Na kraju je zadata komanda za postavljanje mreže (All Borders).
Spajanje više ćelija u jednu se obavlja tako što selektujemo željene ćelije i primenimo komandu Marge. Ovo je
inače potrebno za izradu i formatiranje složenih tabela.
ZADATAK 1.
Napravite tabelu kao na slici dole. Zaglavlje neka bude žute boje, sa podebljanim slovima. Linije ćelija (Borders) 
treba da budu crne boje i da pokrivaju oblast od A1 do G11. Radni list na kome radite preimenujte tako da se
zove Formatiranje, a jezičak treba da bude žute boje. Ostale radne listove obrišite.

Alati za formatiranje su prikazani na slici gore. U oviru komandi označenih brojem 1 su naziv i veličina fonta, kao i
postepeno povećavanje (Increase) i smanjenje (Decrease) fonta. Komande označene brojem 2 omogućavaju da
se font podeblja (Bold), iskosi (Italic) ili podvuče (Underline). Desno je dalje podešavanje vidljivosti linija
(Borders), senčenje ćelija (Fill Color) i boja fonta (Font Color). Broj 3 se odnosi na komande za ravnanje
sadržaja u ćelijama i to po vertikali i horizontali. Kombinacijom istih (centar/centar) podešavate da sadržaj ćelije
bude u samom centru tj. u preseku dijagonala ćelije. Komanda 4 je Wrap Text i služi za prelom teksta u ćeliji,
ukoliko isti ne može da se smesti u jednom redu po širini ćelije. Na kraju, komanda pod brojem 5 je Merge &
Center i ona se koristi za spajanje ćelija kod složenih tabela tj. zaglavlja.
Kada krenete sa unosom podataka, tu su i prvi problemi. U Excelu su unapred ugrađena neka opšta
podešavanja (General), tako da se program u skladu sa tim i ponaša, sve dok mi, kao korisnici ne izvršimo neke
promene.

Rešenje ovih problema je u pravilnom izboru tipova podatka.

Tipovi podataka
Tipovi podataka predstavljaju “posebnu nauku” ali za “naše” potrebe treba naglasiti nekoliko bitnih: Text,
Number, Date, Time, Currency, Percentage. Biraju se tako što desnim tasterom miša kliknemo na izabranu
ćeliju ili oblast, pa iz kontekst menija izaberemo Format Cells…Dobija se dijalog prozor, koji nam, na
tabu Number nudi pomenute tipove podataka.
U našem slučaju, bar kod ima 13 cifara, tako da ga Excel prihvata kao veliki broj i automatski konvertuje u
eksponencijalni oblik (I problem). Znak za deljenje se koristi u formulama, ali samo onda ako sadržaj ćelije počinje
znakom jednakosti što će te videti kasnije. U suprotnom, ovaj znak je separator za datum, pa Excel automatski
konvertuje 12/1 u 12.jan (II problem). III problem se odnosi na cene. Potrebno je da se cene prikazuju sa dve
decimale, a sve zbog preglednosti.
Prva dva roblema će te rešiti tako što će te selektovati oblasti u tabeli za bar kod i pakovanje, zatim ide desni klik
na selekciju, pa Format Cells…, gde na tabu Number birate tekstualni tip podataka Text. Treći problem se
takođe rešava u istom dijalog prozoru i na istom tabu, izborom tipa Number gde podešavate da se brojevi
prikazuju sa dve decimale i sa odvajanjem hiljadarki.
I i II problem se često sreće u praksi. Podaci tipa JMBG, BARCODE, PIB, ŠIFRA i slično se uvek sastoje od
cifara, a ja vam toplo preporučujem da uvek izaberete tekstualni tip podatka za ova polja. Jednostavno,
ako se podatak ne koristi u formulama, logično je da bude tekst.
Inače, na dijalog prozoru Format Cells je sve što vam je potrebno za formatiranje tabela. Pored tipova podataka
(Number), tu je i ravnanje sadržaja ćelija (Alignment), podešavanje fonta (Font), postavljanje linija (Border),
senčenje ćelija (Fill), kao i zaštita radnog lista (Protection) koja se ne radi u okviru teme Excel za početnike.

Rad sa kolonama i vrstama

Često se dešava situacija da morate da menjate već napravljenu tabelu. Recimo, napravili ste neki izveštaj na
primer, odneli šefu  i od njega dobili odgovor tipa: ovde mi treba još dve kolone, ove vreste izbrišite, prepravite
zaglavlje, ubacite memorandum,… Pošto ste već potrošili određeno vreme za izradu tabele, nema smisla da
ponovo “krećete od nule”. Moguće je da uradite izmene na postojećoj tabeli, i to upravo obrađujemo u okviru ovog
naslova, a kroz zadatak dole. No, pre nego što krenemo sa obradom zadatka, evo i par napomena:
 Promena dimenzija (kolona ima širinu a vrsta visinu) – obavlja se “ručno – proizvoljno” ili precizno
pomoću komandiFormat/Column Width… ili Row Height…
 Sakrivanje kolona (vrsta) – desni klik na adresu kolone (vrste), pa onda komandaHide.
 Otkrivanje sakrivenih kolona (vrsta) – selektuju se dve kolone (vrste) između kojih je sakrivena kolona
(vrsta), pa onda desni klik i komandaUnhide.
 Umetanje nove kolone (vrste) – desni klik na adresu kolone (vrste), pa ondaInsert. Kolona se umeće
levo od selektovane, a vrsta iznad selektovane. Možete da selektujete i više kolona ili vrsta, pa onda
komanda Insert. Na ovaj način se umeće onoliko kolona (vrsta) koliko ste selektovali.
 Brisanje – celu kolonu (vrstu) brišete tako što desnim tasterom kliknete na adresu kolone (vrste), pa
onda Delete. Kada obrišete kolonu (vrstu), adrese se automatski pomeraju tj. uvek će te imati A,B,C,… ili 1,
2, 3,… Ukoliko nedostaje neka adresa (npr. slovo C) to znači da je kolona C sakrivena. Inače, ako za
brisanje koristite tasterDelete sa tastature, briše se samo sadržaj ćelija, a ne i same ćelije. Takođe, kod
brisanja sam napomenuo “cela” kolona ili vrsta, jer nije moguće obrisati samo deo ćelija jer bi ostala “rupa”,
a rupa u tabeli ne postoji po definiciji.
ZADATAK 2.
Preuzmite datoteku Excel za početnike I i u okviru iste uradite sledeće:
1. formatirajte cenu tako da se prikazuje sa dve decimale i sa odvajanjem hiljadarki;
2. ispred kolone “Šifra”, umetnite novu kolonu za redni broj stavke “R. broj”;
3. kolonu “Barcode” premestite ispred kolone “Grupa”;
4. iza kolone “Cena” dodajte novu kolonu “PDV” i formatirajte je tako da se brojevi prikazuju kao procenti sa
dve decimale;
5. sakrijte kolonu “Grupa”;
6. umetnite jednu vrstu iznad zaglavlja tabele i napišite naslov “Velikoprodajni cenovnik”;
 7. iza kolone “Pak.” dodajte novu kolonu “Datum pakovanja” i formatirajte je tako da se datum prikazuje u
formatu DD.MMM.YYYY (npr. 19.05.2016. treba da se vidi kao 19. maj 2016.);
8. popunite kolonu “PDV” i “R. broj” Sva roba je sa poreskom stopom od 20%;
9. dodajte novi radni list “Kopija”, i na njemu iskopirajte celu tabelu pomoću Copy/Paste;
10. napravite sada kopiju radnog lista “Formatiranje” pomoću komande Move or Copy… i analizirajte rezultat
kopiranja u odnosu na prethodni način.

Evo i kako se dolazi do rešenja.

1. Selektuje se oblast za cenu, pa sledi desli klik na selekciju, pa Format Cells…/Number gde birate tip
podataka Number sa dve decimale i sa odvajanjem hiljadarki.
2. Selektuje se kolona “Šifra” desnim klikom na slovo A i iz kontekst menija se bira komanda Insert. Nova
kolona se uvek umeće levo od selektovane. Sve ostale kolone će se automatski prepakovati tako da je sada
“Šifra” u koloni B i tako redom.
3. Jedan od načina je da prvo ubacite novu kolonu ispred kolone “Grupa”, pa da onda
primenite Cut/Paste na kolonu “Barcode” i da na kraju obrišete praznu kolonu. Efektniji nači je da
primenite Cut na kolonu “Barcode” pa onda desni klik na kolonu “Grupa” gde iz kontekst menija
birate Insert Cut Cells. Ovaj način automatizuje ceo proces i sada je “Barcode” u koloni C.
4. Jednostavno je. Selektujete potrebnu oblast odmah iza kolone “Cena”, formatirate zaglavlje i linije
(Borders), i podesite tip podatka procenat pomoću Format Cells…/Number gde birate tip
podatka Percentage sa dve decimale.
5. Da bi sakrili kolonu “Grupa”, potrebno je da selektujete istu desnim klikom na slovo D, i da iz kontekst
menija izaberete komandu Hide. Raspored slova je sada A,B,C,E,… Nedostaje D. U slučaju da vam
zatreba ova kolona, otkrivanje se vrši tako što selektujete kolone između kojih je ona ugnježdena tj. kolone
C i E i iz kontekst menija izaberete komandu Unhide.
6. Vrsta se umeće na sličan način kao i kolona, s tim da se nova ubacuje uvek iznad selektovane. To znači
da treba da desnim klikom selektujete vrstu 1 i iz kontekst menija izaberete Insert. U slučaju da vam
zatreba da ubacite više vrsta, onda više selektujete tj. koliko vrsta selektujete, toliko umećete odjednom.
7. Selektuje se kolona “J. mere” i ubaci nova za datum pakovanja. Pomoću Format Cells…/Number birate
tip podatka Date i njegov tip odnosno format. Postoje već definisani formati datuma koje možete da birate, a
možete i smi da podešavate format pomoću Custom.
8. Ovaj zadatak se odnosi na automatsko popunjavanje ćelija. U koloni “PDV” sve ćelije treba da imaju
vrednost 20%. Dovoljno je da u prvu ćeliju upišete 20% i da pomoću “ručice” popunite ostale ćelije. Ručica
je tačka u donjem desnom uglu aktivne ćelije. Kada pokazivačem miša, koji je inače beo puniji krstić, dođete
do ručice, pokazivač menja oblik u tanji crn krstić. Tada kliknete levim tasterom miša, i vučete ga u željenom
pravcu, ne otpuštajući taster. Kada otpustite taster, podaci su iskopirani. Na sličan nači se pravi i serija
rednih brojeva. U dve susedne ćelije se upišu brojevi 1 i 2, pa se onda selektuju te dve ćelije, i na kraju se
ručica povuče u željenom pravcu.
9. Dodate novi radni list klikom na poslednji jezičak, promenite mu ime u “Kopija”, selektujete celu tabelu na
radnom listu “Formatiranje” (može i Ctrl+A), primenite komandu Copy, na novom radnom listu kliknete na
ćeliju od koje želite da krene tabela, i na kraju ide komanda Paste.
10. Ako vam treba identična kopija radnog lista, najbolji način da to uradite je da desnim tasterom kliknete
na jezičak radnog lista koji želite da kopirate, i iz kontekst menija izaberete Move or Copy… Čekirate
polje Create a copy i potvrdite sa OK. Na ovaj način se dobija identična kopija radnog lista sa svim
podešavanjima, što za razliku od prethodnog zadatka nije slučaj jer morate ponovo da podešavate
dimenzije vrsta i kolona.
Ukoliko želite da naučite kako se primenjuju osnovne formule i funkcije kliknite na link Excel za početnike II.

Excel za početnike II
Excel za početnike
U prethodnoj lekciji, Excel za početnike I, naučili ste kako da organizujete radnu svesku, kako se pojedini tipovi
podataka formatiraju i ponašaju nakon unosa, kako se radi sa kolonama i vrstama, što podrazumeva
selektovanje, formatiranje, dodavanje i brisanje istih.
Ova lekcija je nastavak nadogradnje osnovnih znanja iz Excela. Tu pre svega spadaju formule, funkcije, filtriranje
i sortiranje podataka. Na kraju, kada napravite tabelu, treba da zanate i da je odštampate. Kada prođete kroz ovu
lekciju, shvatićete zašto je za svakodnevni rada u kancelariji neophodan rad sa tabelama.
Zadatak 1. Obnavljanje prethodne lekcije i priprema datoteke za novu lekciju. Potrebnu datoteku možete da
preuzmete ovde.
1. Napravite kopiju radnog lista “Podaci” i preimenujte tako dobijeni radni list u “Cenovnik”.
2. Umetnite kolonu za redni broj na početku tabele i popunite je.
3. Obrišite kolonu “Barcode”.
4. Desno od cene dodajte kolone za: PDV (20% je za svu robu), Iznos PDV-a, Cena sa PDV.
5. Formatirajte sve brojeve da se prikazuju sa dve decimale, osim PDV koji treba da bude procenat.
6. Iskopirajte kolonu “Cena sa PDV” u kolonu K, i u zaglavlju neka bude “MP cena”. Ove dve cene su iste,
ali želim da vam u nastavku pokažem različite načine dodavanja procentnog iznosa.
7. Umetnite vrstu iznad zaglavlja i unesite naslov “VP i MP cenovnik robe za 2016.”
8. Unesite sada komentare u zaglavlju tabele, a za ćelije redom: Iznos PDV-a, Cena sa PDV i MP cena:
o =Cena [€]*PDV[%]
o =CENA[€]+Iznos PDV-a
o =Cena[€]*1,2

Kada uradite sve zadatke, vaša tabala treba da izgleda kao na slici. Većinu zadataka sam objasnio u prvom delu,
tako da neću da se ponavljam. Ostaje jedino dodavanje komentara što možete da pročitate u nastavku.
Komentari u ćelijama
Svakoj ćeliji možete da dodate komentar. Komentari se uglavnom dodaju u zaglavlju i to kao uputstvo za
popunjavanje kolone. Komentar se u ćeliju dodaje tako što na istu primenite desni klik mišem, pa iz kontekst
menija izaberete Insert Comment.
Kada na neku ćeliju dodate komentar, na istu se u gornjem desnom uglu pojavi crven trouglić. Da bi videli
komentar na nekoj ćeliji, dovoljno je da dovedete pokazivač miša na istu, i komentar će se pojaviti. Kasnije,
možete da menjate komentar sa Edit Comment ili pak da ga obrišete sa Delete Comment.

Formule u Excelu
Kada imate malu tabelu, potrebne podatke možete da izračunate i na digitronu. Međutim kod velikih tabela Excel
je pravo olakšanje. Napravite formulu u jednoj ćeliji, i prostim povlačenjem ručice, iskopirate formulu u svim
ostalim ćelijama.
Formule u excelu funkcionišu kao i one u matematici. To znači da važe ista pravila: prioritet računskih
radnji, zagrade, aritmetički i logički operatori, konstante, procenti i promenljive. Primena izgleda ovako.
Prvo, izaberete ćeliju koja „prihvata“ rezultat, unesete znak jednakosti i kucate formulu poštujući
matematička pravila. Kada završite sa unosom formule, potvrdite enterom.
U našem slučaju, selektujete ćeliju I3 i otkucate znak jednakosti. Sada ste u modu za editovanje formule, što
znači da ne treba da klikćete bilo gde, već samo na ćeliju koja vam treba jer se u formulu automatski unosi adresa
ćelije na koju ste kliknuli. Kliknite na ćeliju G3 gde je cena i program će automatski upisati a

dresu G3 u formulu. Unesite sada zvezdicu (znak za

množenje), a potom kliknite na ćeliju H3 u kojoj je stopa PDV-a. Kada završite sa unosom formule, potvrdite
enterom.
Za formule u ostalim ćelijama dole nema smisla ponavljati ovakav postupak, jer u n
ašem zadatku ima 100 stavki (pojedine tabele imaju i po par hiljada stavki), tako da će mo kopirati formulu.
Selektujte ćeliju I3. Na liniji za formule se ne vidi 2,11 već formula =G3*H3. Uhvatite sada ručicu ćelije I3 u
donjem desnom uglu, i ne puštajući levi taster miša, povucite miša do kraja tabele. Dobićete formule u svim
ćelijama i to sa ispravno napisanim adresama. Nije se kopirala formula =G3*H3 u svim ćelijama, već je u
sledećoj =G4*H4, pa =G5*H5, i tako dalje, upravo onako kako nama treba.  Adrese ćelija se menjaju relativno, pa
se ovakav način zove relativno adresiranje. Postoji i apsolutno adresiranje, ali o njemu ću kasnije u nastavku, k

ada budemo konvertovali cene u

dinarima.
Napomena: formule možete da unosite i na liniji za formule, kucajući karakter po karakter. Takođe, postojeću
formulu možete i da editujete tako što ubacite kursor na liniji za formule.
Na isti način se popunjavaju i ostale kolone (slika dole), s tim što se u poslednjoj koloni koristi konstanta.
Vrednosti koje se dobijaju u poslednje dve kolone su iste, a način na koji se izračunavaju različit.
Za ovaj model pokazivanja sam se odlučio jer mnogi učenici (i u prvom, a i u višim razredima) imaju problem sa
primenom procentnog računa, tako da će mo se u sledećem naslovu baviti ovom temom. Nije dobro da neko
završi prvi razred srednje ekonomske škole, a da nezna da snizi cenu za npr. 7%.

Rad sa procentima
Kada u formulama radite sa procentima, treba da shvatite da 1% možete da napišete i kao razlomak 1/100 i kao
decimalni broj 0,01. Excel će “razumeti” svaki oblik, samo treba da vodite računa o tome kako ste formatirali ćelije
tj. kako ste podesili tipove podataka. Evo još nekoliko primera.
Druga važna stvar je u tome šta vam se traži u tabeli. Može to da bude osnovica, pa procentni iznos uvećanja ili
umanjenja, pa na kraju konačna uvećana ili umanjena vrednost osnovice za odgovarajući procenat.
U našem slučaju (prethodni zadatak) osnovica je cena[€] na koju smo dodali procentni znos PDV-a od 20%, i na
kraju dobili cenu sa PDV-om prostim sabiranjem prethodne dve vrednosti.
U poslednjoj koloni je drugi slučaj. Tražilo se da se odmah izračuna krajnja vrednost cene sa PDV-om (cena
uvećana za 20%). To je urađeno tako što smo cenu pomnožili sa 1,2 a evo i zašto. Jedno celo ima 100%, a pošto
uvećavamo vrednost, onda dodajemo još 20%, pa je to ukupno 120% odnosno 1,20 ili ti samo 1,2. Znači, ako
želite da neku vrednost X uvećate za 20%  dovoljno je da je pomnožite sa 1,2.
Evo još jednog primera. Ako je npr. “skočio” kurs evra, i vi hoćete da uvećate postojeće cene za 2% dovoljno je
da ih pomnožite sa 1,02 jer je 100%+2%=102%=1,02.
Slično povećanju, radi se i umanjenje cena za određeni procenat. To može da bude zbog ostvarenog rabata ili
bonusa, zbog količinskog popusta pri kupovini, zbog akcijske prodaje ili pak zbog roka trajanja na proizvodima.
Na slici dole, dat je primer kako se to radi u trgovini. Ako izuzmemo prehranu, veliki broj kupaca se “pogađa”za
popust.
Apsolutno adresiranje ćelija
U pojedinim proračunima u praksi, čest je slučaj da vrednosti svih ćelija u nekoj koloni zavise od samo jedne
vrednosti. To na primer može da bude koeficijent za obračun zarada zaposlenih koji se najčešće smešta u jednu
ćeliju. Drugi primer je cenovnik u evrima gde je vrednost kursa evra u jednoj ćeliji, a da vi treba da izračunate
cene u dinarima za sve proizvode.
Iz gore navedenog ste videli da je svaka ćelija jednoznačno određena svojom adresom tj. referencom. Adrese
mogu biti relativne jer se menjaju prilikom kopiranja (A1,C3, …), apsolutne jer se ne menjaju  ($A$1, $C$3, …)
ili mešovite ($A1, C$3, …). Ako u formuli koristite ćeliju sa nekog drugog radnog lista, njena referenca sadrži i
naziv tog radnog lista (Sheet3!A1). Međutim, na ovom nivou obradićemo još samo apsolutno adresiranje i to kroz
zadatak u nastavku.
Zadatak 2. Vremenom, vaši kupci su se podelili na “velike” i “male”. Odlučili ste da velikim kupcima odobravate
rabat na VP cece od 7%, a malim kupcima rabat od 3%. Shodno tome, potrebno je da napravite dinarski cenovnik
za obe grupe i to na sledeći način:
1. Napravite kopiju radnog lista “Cenovnik” i preimenujte tako dobijeni radni list u “Dinarski cenovnik”.
2. Naslov prepravite u “VP cenovnik robe za 2016.”
3. Obrišite kolone “PDV”, “Iznos PDV-a”, “Cena sa PDV” i “MP cena”.
4. Desno od cene dodajte kolone za: Cena [din.], Cena-3% [din.] i Cena-7% [din.].
5. U ćeliju Cena [din.] ubacite komentar “Računa se kao proizvod cene u evrima i vrednosti kursa evra”.
6. Umetnite jednu vrstu ispod naslova (a iznad zaglavlja tabele) i u ćeliju F2 unesite “Kurs €”, a u ćeliju G2
vrednost “120”. U ćeliju H1 unesite datum.
7. Izračunajte sada sve tražene cene.
8. U ćeliju G2 promenite kurs sa 120 na 123 i analizirajte šta se dešav sa cenama.
U odnosu na prethodni sadržaj, novina je samo apsolutno adresiranje koje se koristi za izračunavanje cene u
dinarima (kolona H), pa ću vam samo to i pokazati. Za prvi proizvod iz tabele, cena je u ćeliji G4, za sledeći u G5,
i tako redom, što je u redu. Međutim kurs evra je samo u ćeliji G2. To znači da, prilikom kopiranja formule, treba
da obezbedimo da se G2 ne menja u G3, G4, … več da ta adresa bude apsolutna. To se postiže tako što se u
prvoj ćeliji, gde unosimo formulu (ćelija H4), ispred slova G i broja 2 unese znak za dolar. Drugi lakši način je da
prilikom unosa formule, nakon klika na ćeliju G2 pritisnete funkcijski taster  F4, pa onda enter. Sada kada pomoću
ručice iskopirate formulu na dole adresa G4 se menja u G5, G6,… a adresa $G$2 ostaje nepromenjena u svim
ćelijama.
Ako koristite ekselove fajlove u kombinaciji sa fiskalnom kasom, a za izdavanje faktura, može da se desi da se
izračunate vrednosti ne poklapaju. To je zato što u ekselu, kada formatirate broj da se prikazuje sa dve decimale,
on se samo prikazuje tako, a u formuli se koriste sve decimale, dok fiskalna kasa koristi samo dve decimale.
Rešenje za ovaj problem je funkcija  Round koja zaokružuje broj na dve decimale (tj. kako vi zadate) kao što se
uči iz matematike. Ako vas ovo interesuje, preuzmite datoteku sa linka formule u Excelu i na radnom listu
“Matematika-R” pogledajte kolone L, M i N. Takođe, tamo će te naći još zadataka ali nešto višeg nivoa.

Funkcije u Excelu
Razlika između formule i funkcije je u tome što formulu sami pravite, a funkcija je već napravljena i
isprogramirana da nešto uradi tako da je vi samo “pozivate”. Na primer, treba da izračunate prosečnu cenu u
evrima svih artikala iz prethodnog zadatka. Formula bi izgledala =(G4+G5+…+G102+G103)/100 što znači da
treba sto puta da kliknete na ćelije za cene (od G4 do G103), 99 puta da otkucate znak plus i da prebrojite
sabirke. Zamislite šta bi tek bilo da imate par hiljada slogova. Funkcija bi izgledala =Average(G4:G103).
Praktično samo selektujete oblast sa cenama, a funkcija je isprogramirana da sama sabere cene, prebroji sabirke
i izračuna prosečnu vrednost.
Funkcije u excelu imaju veoma jednostavnu primenu. Prvo, izaberete ćeliju koja „prihvata“ rezultat, kliknete
na Insert Function  (fx) gde birate funkciju koja vam treba, popunite argumente (jedan ili više)  i potvrdite sa
enter. Struktura je jednostavna i izgleda ovako =IMEFUNKCIJE(ARGUMENT). Argumenti mogu biti: oblasti,
brojevi, tekst ili logičke vrednosti.  Ako ih ima više, odvajaju se znakom „;“
Funkcije koje se obrađuju na ovom nivou učenja su:

=SUM(arg) je funkcija za sabiranje. Argument je oblast koja se sabira (npr. A1:A20).

=AVERAGE(arg) je funkcija za prosek. Argument je oblast koja ulazi u prosek.
=MAX(arg) je funkcija koja traži najveću vrednost. Argument je oblast koja se pretražuje.
=MIN(arg) je funkcija koja traži najmanju vrednost. Argument je oblast koja se pretražuje.
=COUNT(arg) je funkcija koja služi za prebrojavanje. Argument je oblast koja se prebrojava.
Za sve gore navedene funkcije argumenti mogu da budu i više oblasti.
=COUNTIF(Range;Criteria) je funkcija za uslovno prebrojavanje. Criteria je u stvari uslov koji tražimo,
a Range je oblast u kojoj tražimo koliko se puta javlja zadati uslov.
=SUMIF(Range;Criteria;Sum_range) je funkcija za uslovno sabiranje. Criteria je u stvari uslov koji tražimo,
a Range oblast gde da nađemo traženi uslov. Sum_range je oblast iz koje se uzima vrednost za sabiranje, a koja
zadovoljava traženi uslov.
Zadatak 3.  Kupac, koji ostvaruje rabat od 7%, je kupio robu sa spiska “Dinarski cenovnik” i to prvih 20 artikala sa
količinama 2, 4, 6, …, 40 redom. Napravite fakturu za kupca i odgovorite na pitanja u nastavku.
1. Napravite kopiju radnog lista “Dinarski cenovnik” i preimenujte tako dobijeni radni list u “Funkcije”.
2. Sakrijte drugu vrstu gde je kurs evra i obrišite nepotrebne vrste (ostaje zaglavlje i prvih 20 stavki).
3. Sakrijte sve nepotrebne kolone za cene. Ostaje samo “Cena-7% [din.]”.
4. Dodajte kolonu za količinu, ispred kolone “J.mere” i unesite količine od 2 do 40 sa korakom 2.
5. Napravite novu kolonu “Iznos” i izračunajte vrednost =Količina*Cena u svim ćelijama, kao i ukupnu
vrednost fakture.
6. Pomoću funkcija dajte odgovore na sledeća pitanja: “Prosečna cena artikala je:”, “Najveća vrednost
iznosa:”, “Najmanja vrednost iznosa:”, “Koliko je stavki na fakturi:”, “Broj stavki je iz grupe “Profili”:”, “Promet
od prodaje Stiropora:”
Kada završite sa prepravkama tabele (a da bi uvežbali gradivo iz lekcije Excel za početnike I), treba da izračunate
ukupnu vrednost fakture. Selektujete ćeliju L24, kliknete na fx na liniji za formule i izaberete funkciju Sum. U
sledećem koraku selektujete oblast za sabiranje (L4:L23) i potvrdite enterom.
Pošto se funkcija Sum često koristi, napravljena je i prečica za ovu funkciju tako da  možete da koristite
i AutoSum koja se inače nalazi na tabu Formulas ili na tabu Home u gornjem desnom uglu. U ovom slučaju
program “predlaže” oblast za sabiranje, tako da ako je predložena oblast tačna, dovoljno da potvrdite enterom. U
slučaju da je program “pogrešio” mišem selektujete željenu oblast i potvrdite enterom.

Prosečna cena se računa pomoću funkcije Average. Selektujete ćeliju E26, kliknete na fx na liniji za formule i
izaberete funkciju Average. U sledećem koraku selektujete oblast za koju računate prosečnu vrednost (K4:K23) i
potvrdite enterom.
Najveća vrednost iznosa se računa pomoću funkcije Max. Selektujete ćeliju E27, kliknete na fx na liniji za formule
i izaberete funkciju Max. U sledećem koraku selektujete oblast iz koje treba da izvučete maksimalnu vrednost
(L4:L23) i potvrdite enterom. Na isti način se traži i najmanja vrednost, s tim što se koristi funkcija Min u ćeliji E28.
Broj stavki na fakturi se računa pomoću funkcije Count. Selektujete ćeliju E29, kliknete na fx na liniji za formule i
izaberete funkciju Count. U sledećem koraku selektujete oblast za brojanje ( bilo koja kolona koja sadrži brojeve
a ne slova, npr. F4:F23) i potvrdite enterom.
Može da se zaključi da sve prethodne funkcije imaju po jedan argument, a to je oblast na kojoj se izvršavaju.
Odgovor na poslednja dva pitanja u zadatku daju funkcije sa dva odnosno tri argumenta.
Za razliku od funkcije Count, koja redom broji sve stavke, funkcija Countif broji samo stavke koje zadovoljavaju
zadati kriterijum. U našem slučaju treba da izbrojimo koliko puta se javlja reč “profili”. To je ujedno i kriterijum, a
oblast gde program treba da broji i traži je C4:C23. Sa slike se vidi rešenje (broj 4) i pre nego što pritisnete enter.

Funkcija Simif radi na sličnom principu kao i Countif, tj. ne sabira sve sabirke iz zadate oblasti kao funkcija Sum,
već samo one koji zadovoljavaju zadati kriterijum. To je upravo ono što nama treba da bi rešili poslednji zadatak.
U polju za kriterijum zadajemo koju reč program treba da pronađe (Stiropor), u polju za oblast gde da je traži
(C4:C23) i u poslednjem polju šta da sabere. U našem slučaju se tražio promet ostvaren od prodaje stiropora, pa
treba uneti oblast L4:L23. Da je bilo pitanje koliko je ukupno komada stiropora prodato, tada bi uneli oblast kde je
količinatj. F4:F23.
Složenije primere na ovu temu možete pogledati na linku funkcije u Excelu.
Zadatak 4.  Potrebno je da pripremite datoteku za sledeći deo “Excel za početnike III” u kome se obrađuje
sortiranje i filtriranje podataka, izrada grafikona i štampanje tabela. Zadatak je da napravite kopiju radnog lista
”Cenovnik” u novu radnu svesku. Ukoliko mislite da niste dobro uradili ovaj radni list (zadatak 1) možete da
iskoristite radni list “Cenovnuk-U” koji je sakriven.
Da bi otkrili sakriven radni list primenite desni klik na neki jezičak, pa izaberite Unhide / Cenovnik-U. Sada na
otkriveni jezičak ide desni klik, pa Move or Copy… U polje To book: izaberite (new book) i na kraju, pre nego
što potvrdite sa OK, nemojte da zaboravite da čekirate Create a copy. Sačuvate novu datoteku.

Excel za početnike III

Excel za početnike III
U prethodnim lekcijama Excel za početnike, naučili ste kako da organizujete radnu svesku, kako da formatirate
podatke, kako se radi sa kolonama i vrstama, kako da izračunate tražene vrednosti pomoću formula kao i kako se
pomoću funkcija dolazi do različitih odgovora. U nastavku je opisan osnovni nivo manipulacije sa podacima, što
podrazumeva sortiranje i filtriranje podataka, grafičko predstavljanje podataka i štampanje dokumenata.
Ukoliko niste uradili poslednji zadatak iz oblasti Excel za početnike II to znači da niste obezbedili datoteku za rad
u ovoj lekciji, pa je možete preuzeti ovde.
Još jedan problem kod velikih tabela je pomeranje zaglavlja tabele priliom skrolovanja, jer tada ne znate na šta se
koji podatak odnosi. Npr. kada ne vidite zaglavlje, ne znate da li je to količina ili cena, ili pak da li je to cena sa ili
bez PDV-a, i td. Rešenje ovog problema je u “zamrzavanju” zaglavlja tabele, tako da kada se krećete kroz tabelu,
pomeraju se samo podaci dok je zaglavlje uvek vidno na ekranu.  Ovo će te da uradite tako što selektujete vrstu
ispod zaglavlja i na tabu View primenite komandu Freeze Panes. Odmrzavanje se radi na istom tabu
komandom Unfreeze Panes.

Sortiranje i filtriranje podataka

Veoma važna lekcija, posebno kada se radi sa velikom količinom podataka. Podaci u tabeli mogu da budu
poređani po bilo kom redosledu, a da vama trebaju po sasvim drugačijem kriterijumu. Ponekad će da se desi da
vam čak  i ne trebaju svi podaci iz tabele. Za ovakve manipulacije se koristi sortiranje i filtriranje podataka.  Na
ovom nivou učenja, obradićemo samo najjednostavnije radnje na ovu temu. Napredne tehnike, kao što sortiranje
podataka u više nivoa ili Advanced Filter, su obrađena na linku sortiranje i filtriranje.
Zadatak 1. Sortirajte podatke iz datoteke gore po grupi u opadajućem redosledu. Kada uradite ovo, a da bi
uvežbali, uradite novo sortiranje prema MP ceni u opadajužem redosledu. Uradite i ispravku rednih brojeva.

Kod sortiranje, postupak je sledeći. Klik na bilo koju ćeliju u tabeli, pa onda na tabu Data komanda Sort. Vrlo
bitno je, da proverite da li je program ispravno selektovao tabelu jer ako nije, to treba da uradite samostalno.
Ukoliko se na kombo boksu Sort by ne vidi zaglavlje kolone po kojoj se sortiraju podaci, treba da čekirate
opciju My data has headers. Order služi da izaberete rastući ili opadajući redosled sortiranja.
Zadatak 2. U istoj datoteci omogućite automatsko filtriranje podataka i podesite da se prikazuju samo garnišne i
to one čija je osnovna cena veća od 10€.
Da bi obezbedili filtriranje, potrebno je da selektujete zaglavlje i da na tabu  Data kliknete na Filter. Sada kliknete
na kombo boks u ćeliji “Grupa” i izaberete samo “Garnišna”. Nakon ovoga videćete samo proizvode koji se
odnose na ovu grupu. Dalje, na polje “Cena” treba da izaberete Number Filters, pa onda logički operator veće
od, i na kraju unesete broj 10 (uslov iz zadatka).  Na ovaj način izdvajate samo one  podatke koji zadovoljavaju
zadate kriterijume. Ostali podaci se ne brišu već skrivaju. Vraćate ih na isti kombo boks, tako što čekirate Select
All.

Grafikoni u Excelu
Najlakši način da napravite grafikon ja da prvo selektujete tabelu sa zaglavljem (gornjim i levim) a zatim na
tabu Insert izaberete tip grafikona. Tipovi grafikona su: stubići (Column), linijski (Line), pita (Pie), trakasti (Bar),
površinski (Area) i XY (Scatter). Na ovaj način odmah dobijate gotov grafikon sa obeleženim osama i labelama.
Dalji postupak se svodi na dizajniranje grafikona. Postoje dve oblasti i to oblast za iscrtavanje (Plot Area) i oblast
grafikona (Chart Area). Dovoljan je desni klik na deo koji želite da dizajnirate i iz kontekst menija birate Format
(Data Series, Axis, Plot Area, Gridlines, …)  Detaljnije možete pročitati na linku Grafikoni u Excelu.
Zadatak 3. Napravite tabelu i grafikon kao na slici dole. Da bi dokazali da su tabela i grafikon u interakciji,
promenite neku vrednost u tabeli i ispratite da li je došlo do promena na grafikonu.
Štampanje dokumenata
Na kraju, kada završite dokument, isti treba da odštampate. Međutim pre toga treba da pogledate kako će
dokument da izgleda na papiru popmoću komande Print Preview koja se nalazi u podmeniju Print klikom na ofis
dugme. Pošto se ova komanda često koristi, poželjno je da se “izvuče” kao prečica na brzoj alatnoj traci. To će te
da uradite tako što otvorite Excel Option, pa na Customize izaberete Print Preview, kliknete na Add i potvrdite
sa OK. Drugi način je da koristite prečicu sa tastature Ctrl+F2.
Kada uđete u mod “pregled pre štampanja” videćete kako će dokument izgledati ako ga odmah odštampate.
Obavezno pogledajte i statusnu liniju, jer na njoj piše na koliko strana će se štampati dokument. Iz ovog moda se
izlaz pomoću dugmeta Close Print Preview. Takođe, kada se vratite u normalan režim rada, videćete
isprekidanu liniju koja označava krajeve stranica. Stranica se inače podešava na tabu Page Layout.
U slučaju da se na nekoj strani pojavi samo jedna ili dve kolone (“siročići”) kao na slici dole, treba da pokušate da
ih “upakujete” u širinu jedne strane. To možete da uradite tako što će te da smanjite širinu nekih kolona, ili da
smanjite margine, ili font, naravno u prihvatljivom obliku a ne po svaku cenu. Sve ovo važi i za vrste.
Dalje, poželjno je da se na svakoj strani štampa i zaglavlje tabele, što nije podešeno po difoltu. Takođe je
poželjna i numeracija strana i eventualno nešto u zaglavlju ili podnožju samog izveštaja. Međutim ovo prelazi ovaj
nivo učenja, pa ako vas interesuje štampanje složenih izveštaja, pogledajte
link http://poslovnainformatika.rs/excel-pripreme/izvestaji-u-excelu/.
Kada ste završili pripremu, štampanje možete da obavite pomoću prečice Ctrl+P. Savetujem vam da se
naviknete na ovu prčicu jer je aktuelna u većini aplikacija (i na internetu) i pokreće dijalog prozor za štampanje
kao na slici dole. Ono što treba da uradite je da izaberete štampač, da odredite da li štampate sve strane ili samo
neke iz opsega od-do i broj kopija.
Pored osnovnih radnji, u delu Print what možete da izaberete da štampate samo selektovane ćelije ili pak ceo
dokument sa svim radnim listovima. Još jedna pogodnost je ček-polje Collate. Ovo može da vam pomogne u
razvrstavanju papira kod štampanja dokumenta sa više strana u više primeraka. Ako

čekirate Collate,  štamp
aće se redom strane od prve do poslednje za jedan primerak, pa ponovo za drugi i tako dok se ne odštampa
zadati broj kopija. U suprotnom, štampa s prva strana više puta, pa druga strana više puta, …Ukoliko se odlučite
za drugu varijantu, moraćete sami da razvrstavate primerke, pa tek onda da ih heftate.