POIS

Skripta za preživljavanje by Miloš

Ovo su materijali koji ce vam pomoci u spremanju kolokvijuma i ispita iz ovog predmeta. Nije
toliko strasan koliko ste culi nemojte da brinete.
Sastavljeni su od beleski sa vezbi, nekih definicija i pitanja koja su se ponavljala godinama i
pripreme za kolokvijum iz 2018. godine. Naravno, ovde nisu izvucena sva pitanja koja su se
ponavljala, vec samo neka koja su mi zapala za oko da mogu biti korisna. Ostala imate na sajtu
puskica.
Glavna pomoc su vam propisi koje vam Ceca da i to dobro podvucite i zapamtite gde se sta
nalazi. To vam je bukvalno biblija iz ovog predmeta i bez toga nema prolaza.
Koliko god mislili da nista ne znate, obavezno izadjite na kolokvijume. Mozda cete se iznenaditi
bodovima, a ako nista drugo bar cete skupiti neke bodove na studiji slucaja koja se samo na
kolokvijumu radi.
Srecno !

Vodjenje postupka – (ovo je jako bitno i obavezno dobro naucite)

Razlika izmedju prekrsaja I krivicnog dela je u tome sto krivicnim delom ugrozavas nekog I ima posledice.

Npr

Prekrsaj je da predjes na crveno svetlo.

 Krivicno delo je da predjes na crveno svetlo I udaris nekog.

Razlikuju se po sankcijama. Za prekrsaje se obicno ne zavrsava u zatvoru a kod krivicnih dela je moguce.

Krivicna dela su ona posanaja koja ugrozavaju ljude u okruzenju.

Sva krivicna dela se nalaze u krivicnom zakoniku.

Najvaznije na ispitu je da procenis da li je krivicno delo ili ne. To procenis na osnovu toga kolika je steta I
ko je sve ugrozen. NAJVAZNIJE SU POSLEDICE. Ako je posledica bila stetna po veci broj ljudi onda je
krivicno delo.

Ako si nekome poslao tudju intelektualnu svojinu, neki program npr I on ga instalira na kompu to je
prekrsaj. Ali ako ga okacis na torent I skine ga 1000 ljudi to je vec krivicno delo.

Kad pozoves policiju i obavestis ih o nekom incidentu podnosis krivicnu prijavu.

Svako moze da podense krivicnu prijavu. Svako ko primeti da se desava krivicno delo u obavezi je da
podense krivicnu prijavu. U krajnjem slucaju policija ce po sluzbi duznosti da podnese krivicnu prijavu,
ako ti pri prijavi incidenta ne zelis to da uradis.

Znaci prvo se krivicno delo prijavljuje policiji, nakon toga policija obavestava nadleznog javnog tuzioca.
Ima ih u srbiji 5, a jedini smo koji imamo tuzioca za VTK- visoko tehnoloski kriminal. Ceo postupak vodi
tuzilac, on je glavni, a sud nece obavestiti. Do 2014 sve je vodio sud I on je bio glavni ali sada je tuzical
glavna prica. To je takozvana tuzilacka istraga.

Javni tuzilac I privatni tuzilac. Kad koga zvati ? Ako je ostecena drzava tj nesto sto je javno idemo kod
javnog tuzioca, a ako meni neko u stanu nesto pokrade tipa mobilni sta znam onda idemo kod privatnog
tuzioca. Kada je povreda privatnosti u pitanju uvek postupak vodi privatni tuzilac.

Javno prikazivanje necijeg pisma, mejla, videa, slike itd to je KRIVICNO DELO I moze protiv te osobe da se
podnese krivicni postupak, ali privatni postupak jer je kao ta privatna svojina obelodanjena.

Po krivicnom postupku policija vrsi dokazne radnje koje joj naredi tuzilac. Znaci nakon sto policija
obavesti tuzioca dalje slede dokazne radnje tj policija dolazi na mesto slucaja da prikupi dokaze.
DOKAZNE RADNJE sprovodi POLICIJA. Saslusavanje svedoka je jedna dokazna radnja. Policija ne sme da
saslusava gradjane, njih moze samo da legitimise. Saslusavanje se vrsi iskljucivo nad ocevidcima tj
svedocima.

Postupak ima odredjene stepene po zakonu. Pocenti trenutak postupka naziva se osnov sumnje- u ovoj
situaciji nemamo dokaze ali imamo indicije da se desilo neko krivicno delo I mislimo da znamo ko je.

Racunarsko pretrazivanje ( prolazenje kroz racunar, telefone, lap topove ) se zove POSEBNA DOKAZNA
RADNJA. Naziva se POSEBNA DR zato sto nalog za ovo ne moze da da tuzilac jer se narusava privatnost,
vec ga daje sud.
Ovde imamo I vestake kojih ima 14 u Srbiji za sajber forenziku. E sad kad nadju dokaze ovi vestaci na
uredjajima dize se stepen postupka I prelazi se sa osnova sumnje na OSNOVANU SUMNJU. Imamo
dokaze da se desilo ali I dalje ne znamo tacno ko je to uradio. Sada ide dokazivanje ko je to uradio. Znaci
citava istraga moze da se vodi protiv NN lica.

Ko moze da prikuplja dokaze : policija u 99% slucajeva, ali mogu I optuzeni da nadju dokaze da se
odbrane I da se oslobode krivice. Znaci ovde je u pitanju obostrano skupljanje dokaza.

Tuzical mora sve dokaze da prikuplja. To znaci da moraju da skupljaju I one koji ih okrivljuju a I one koje
ih oslobadjaju optuzbe.

TAJNO VRSENJE NADZORA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE ( prisluskivanje ) je takodje POSEBNA

DOKAZNA RADNJA. Niko ne moze da nas prisluskuje bez narebe suda.

Ako snimas neciji razgovor cinis krivicno delo, u slucaju da ga nisi pitao I da nemas njegovu saglasnost.

Policija I BIA vrse ovo prisluskivanje tj imaju prava po zakonu I samo jos jedna ima prava u slucaju da se
nalazimo u vojnom objektu a to je Vojno Bezbednosna Agencija. Znaci samo ovo troje mogu da
prisluskuju I niko niko vise !

OPRAVDANA SUMNJA se zove kada tuzilac zna KAD KO I KAKO je pocinio krivicno delo I tada se pise
optuzni predlog koji se predaje sudiji. Sudija moze da prihvati optuzni predlog I ako ga prihvati to
postaje optuznica I pocinje krivicni postupak u uzem smislu. Sudija takodje moze ovo I da odbije I da
odluci da prineti dokazi nisu dovoljni za tuzbu, ali moze I da vrati tuzioca da nadje jos dokaza jer vidi
opravdanu sumnju.

Donosi se presuda koju donosi sudija I koja mora biti upisana u krivicnom zakoniku. Znaci mora da se
nadje krivicno delo I da vidimo koja je sanckija propisana.e

Mi nemamo smrtnu kaznu, a najteza kazna je 40 godina. U sajber kriminalu najveca kazna je 5 godina.

Na koga se sve odnose ova krivicna dela I ovaj postupak, protiv kojih lica moze da se vodi I ko sve moze
da bude osudjen za krivicna dela zapisana u krivicnom zakoniku srbije ? Svaki drzavljanjin RS gde god na
planeti zemlji bili – ako odemo u Tajland na more I tamo hakujemo nesto sudi nam Srbija. Druga
kategorija su strani drzavljani koji se zateknu na teritoriji RS u trenutku izvrsavanaja krivicnog dela.
Teritorijalna nadlzenost je kljucna. Treca kategorija – kada strani drzavljanin iz bilo koje zemlje na svetu
izvrsi krivicno delo na teritoriji RS, recimo hakuje iz Madjarske nas moodle nesretni.

Propisi jedne zemlje (svi propisi koji vaze na teritoriji Republike Srbije) su zapisani u sluzbenom glasniku.

Hijerarhija propisa
Najvisni pravni akt je ustav, zatim priznati medjunarodni propisi ( zakon o potvrdjivanju zakona nekog
pravnog akta) I njih donosi skupstina,potom nacionalni propisi ,zatim propisi autonomnih pokrajna,
grad Beograd, grad , opstina.

Lokalni propisi se objavljuju u lokalnim sluzbenim glasilima. Grad Beograd ima svoje lokalno glasilo. U
sluzbenom glasniku Republike Srbije izlaze propisi koji vaze na celoj teritoriji a ovi koji vaze lokalno u
lokalnim glasnicima.

RATEL je nadlezna agencija koja nadzire sve provajdere usluge bilo da je kablovska, internet ili nesto
drugo.

Dispozicija je pravilo igre, opisuje kako treba da se neko ponasa na neku temu tj kako da se ponasa da bi
postovao zakon tj pravnu normu.

Sankcija je kazna za nepostovanje pravne norme tj zakona.

Autorksa i ostala prava

Nosioci autorskih prava pesme jesu oni koju su je napisali tj komponovali. Autorska prava traju 70
godina nakon smrti autora. Pravni sledbenik je uvek neko prvo koleno, najcesce deca a u slucaju da
nema dece roditelj. Oni nasledjuju pravo na zaradu toga sto je nasledila. Nemaju autorska prava nego
imaju pravo da zaradjuju. Dok citavo drustvo ima pravo da konzumira to pravo neograniceno

Pevac koji peva neku pesmu je nosilac srodnih prava. Imaju i imovinska prava tj prava da dobiju novac
jer su je interpretirali.

Moralna prava autora su neogranicena, traju vecno (i posle smrti).

Prava koja prestaju da vaze u nekom trenutku su imovinska prava. Prestaju da vaze zato sto je to javno
dobro, nema prava neko da zaradjuje nad necim sto smo mi prepoznali kao vrednost i zaradjuje
beskonacno na tome. Da ne bi njegov cukun cukun unuk zaradjivao i dalje na tome a nema nikakve vise
veze sa tim.

Imovinska prava su najstarija definisana prava.

Ako si u radnom odnosu sva prava svega sto napravis pripadaju poslodavcu osim ako ugovorom nije
drugacije propisano.
Nesto sto se ponavlja
Ukoliko neko ima instaliran nelegalan softver moze se protiv njih podneti prijava za priverdni prestup i
istragu sprovodi trzisna inspekcija. Trzisna inspekcija je zaduzena za prodaju nelegalanog softvera a
kazne su 3*vrednost zaplenjene robe.

A poreska inspekcija je zaduzena za sve ostalo, tj koriscenje tog nelegalnog softvera recimo. I ovlasceno
lice koje to obavljaja je specijalna jedinica za kontrolu legalnosti softvera. Kazne su do 3.000.000
dinara.

Kad se ovaj postupak pokrene on nije krivicni vec je parnicni postupak(gradjanin putem advokata).

Krivicni postupak je jedino onda kad ga pokrece javni tuzilac tj drzava a u slucaju gore ga pokrece trzisna
i inspekcija.

Svi zakoni moraju biti objavljeni u Sluzbenom glasniku Srbije. Zbog toga odgovor na sva pitanja tipa :
“Zakon taj i taj je objavljen u : ?”, Sluzbeni glasnik Srbije.

Moralna i imovinska prava. Koja je fora ? Recimo da ja sam napravim neku aplikaciju kod kuce,
samostalno znaci ne radim ni za koga nego ja pravim sam onda sam vlasnik i moralnih i imovinskih prava.

Zato recimo drugi slucaj, ako radim za nekog i napravim nesto, taj poslodavac je vlasnik imovinskih
prava dok sam ja jado vlasnik samo moralnih prava.

Na primer, napravim nesto na predmetu projektovanje softvera i ja nad tim imam samo moralna prava.
Drugi primer, angazuje me Nordeus da sa njima napravim nesto i ja pomognem opet sam vlasnik samo
moralnih prava nad time sto smo napravili dok Nordeus ima imovinska.

Ako ne dostavis RATEL-u podatke koje on trazi mozes biti kaznjen u vrednosti od 50.000 do 100.000
dinara.

Prava cije ostavrenje stiti Poverenik su :

 pravo na slobodan pristup informacijama od javnog znacaja

 pravo na zastitu podataka o licnosti

Poverenik razmatra zalbu i izdaje resenje koje je izvrsno, konacno i obavezujuce.

Krivicni postupak ZKP
Osumnjiceni je lice prema kome postoji sumnja da je pocinio krivicno delo.

Okrivljeni je lice protiv koga je podignuta optuznica koja jos nije potvrdjena, ili optuzni predlog, a
rociste za izricanje sankcije nije odredjeno jos uvek.

Optuzeni je lice protiv koga je podignuta optuznica koja je potvrdjena i kada je rociste izricanja sankcije
utvrdjeno.

Osudjeni lice protiv koga je doneta presuda da je ucinio krivicno delo.

Krivično gonjenje započinje :

 prvom radnjom javnog tuzioca radi provere osnova sumnje

 podnosenjem privatne tuzbe.

Privatna tuzba podnosi se nadleznom sudu najkasnije 3 meseca nakon sto je osteceni saznao za krivicno
delo.

Predmeti koji mogu posluziti kao dokaz u postukpu se mogu oduzeti i njihovo cuvanje se obezbeduje.

Lice zaduzeno za cuvanje je u obavezi da omoguci pristup ovim predmetima i da ih preda po zahtevu.
Ukoliko ih ne preda moze se kazniti novcanom kaznom do 150.000 dinara.

Generalno svako lice koje ne poslusa zahtev javnog tuzioca a u obavezi je moze se kazniti sa 150.000din.

Posebne dokazne radnje

Posebne dokazne radnje se vrse kada ne postoji drugi nacin na koji bismo mogli da prikupimo dokaze za
krivicno gonjenje ili kada je to otezano.

Tajni nadzor komunikacije moze trajati 3 meseca a zbog neophodnosi daljeg prikupljana dokaza moze
se najvise produziti za jos 3 meseca, osim ako je rec o teskim krivicnim delima (ubistvo i tako to) tad se
moze najvise 2 puta produziti.

Postanska, telegrafska i druga preduzeca (znaci svi provajderi) su duzni da omoguce drzavnom organu
da sprovede nadzor.

Tajno pracenje i snimanje isto kao i prislukivanje vrsi policija, BIA i VBA i trajanje isto vazi kao za
prisluskivanje.

Racunarko pretrazivanje mogu da vrse policija, BIA, VBA ali mogu i carinske, poreske i druge sluzbe koje
na osnovu zakona imaju ovlascenja. Trajanje je isto kao za prehtodna 2.

Presudu iskljucivo donosi sud.

Tok istrage
Predistrazni postupak

Policija je duzna da postupi po zahtevima javnog tuzioca i da ga obavesti o merama koje su preduzeli
najkanisje u roku od 30 dana nakon primanja zahteva.

Istraga

Istraga se pokrece proriv :

 odredjenog lica za koje postoji sumnja da je pocinilo krivicno delo

 protiv NN lica kada postoji sumnja da je krivicno delo ucinjeno ali ne znamo ko je

Istraga se pokrece naredbom javnog tuzioca.

Ova naredba se donosi pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tuzilac ili
policija u predistraznom postupku a najkasnije u roku od 30 dana od kada je tuzilac obavesten o
radnjama koje je sprovela policija.

Optuzenje
Javni tuzilac podize optuznicu kada postoji opravdana sumnja da je neko lice pocinilo krivicno delo.

Optuznica se podize u roku od 15 dana od kada je istraga zavrsena. U narocito slozenim slucajevima
ovaj rok se uz specijalno odobrenje moze povecati na 30 dana.

Ako on to ne uradi u roku od 15 dana, okrivljeni, njegov branilac i osteceni mogu u roku od 8 dana od
isteka roka za podnosenje optuznice da podnesu zalbu visem javnom tuziocu.

Ako osteceni nije obavesten o zavrsetku istrage moze da podnese prigovor u roku od 30 dana od kada
je javni tuzilac doneo naredbu o zavrsetku istrage.

Visi javni tuzilac ima rok od 15 dana da odgovori na sve ovo.

Ako prikupljeni podaci o krivicnom delu i pociniocu pruzaju dovoljnu osnovu za podizanje optuznice
ona se moze podici i bez sprovodjenja istrage.

Jednom optuznicom moguce je obuhvatiti vise krivicnih dela i vise okrivljenih ako se moze sprovesti
jedinsten postupak i jedinstvena presuda.

Vrste presuda :

 odbijajuca presuda (optuzba se odbija)

 oslobadjajuca presuda
 osudjujuca presuda
Трајање права?

 патент – 20 год (10+5+5)

 мали патент – 6+4 год
 жиг – 10+10+10 година
 ауторско право – за живота + 70 год након смрти
 дизајн – 25 година
 know now ('' мека ис '') – неограничено

Priprema za II kolokvijum sa predavanja

Za sva krivicna dela koja su se desila posredstvom IKT sistema zaduzen je javni tuzilac za VTK.

Ako je povreda privatnosti u pitanju javni tuzilac za VTK ce reagovati samo ako je to masovna povredna
privatnosti.

Ukoliko dodje do povrede privatnosti ta dela vodi privatni tuzilac.

Potrebno je napraviti spisak krivicnih dela za koje je zaduzen javni tuzilac.

Tuzilac odredjuje sta se posmatra kao krivicno delo.

Maloletno lice mladje od 18 godina.

Dete do 14 godina.

Mladji maloletnik 14-16.

Stariji maloletnik 16-18.

Povezi koncenciju o cyberkriminalu i krivicna dela

Upoznaj se sa terminima i pravnim definicijama .npr davalac usluge, saobracajni podatak itd.

Clan 2 – clan 10 dela u konvenciji koja treba da vezemo za konkretna krivicna dela iz naseg
krivicnog zakonika.

Clan 10 – dela u vezi sa krsenjem autorskih i srodnih prava

clan 198 i clan 199 ili clan 201 i 202 KZ-a

Clan 9 – decija pornografija

clan 185 b KZ-a

Clan 8 – prevara u vezi sa racunarima

clan 301 KZ-a

 Glava 27.a BITNA ! – Krivicna dela protiv bezbednosti racunarskih podataka.

Procesno pravo = Zakon o elektronskim komunikacijama (ko sta treba da radi)

Kako se prikupljaju dokazi ? Ko kome treba da da nesto itd..

Clan 16 – Hitna zastita sacuvanih racunarskih podataka

clan 124 ZELK

Clan 17 – Hitna zastita i delimicno otkrivanje podataka o saobracaju

Das drugoj zemlji podatke o saobracaju

Podatke cuva ISP (mozemo naci u zakonu o elktronskim komunikacijama)

Clan 18 – izdavanje naredbe

Izdaje tuzilac. Npr kaze MUP-u kad uzme podatke od provajdera.

Sud izdaje naredbu za prisluskivanje.

Posebna dokazna radnja (sprovodi ih policija) – nadzor elektronske komunikacije, to znaci da lice ne zna
da ga prate. Sprovodi se kad je vec izvrseno krivicno delo pa je neko lice pod sumnjom.

Pravo da vrse nadzor elektornske komunikacije imaju BIA, VBA(Obraca se direkno sudu, nema
veze sa ovim civilnim krivicnim delima) i policija.

Racunarsko pretrazivanje

Clan 19 – Pretrazivanje i zaplena sacuvnih racunarskih podataka

Sud izda naredbu po zahtevu tuzioca, MUP upadne u stan i zapleni opremu.

Prikupljanje racunarskih podataka u realnom vremenu = prisluskivanje.

Clan 20 – Prikupljanje podataka o saobracaju u realnom vremenu

Ove podatke moze da da ISP.

Clan 21 – Presretanje podataka iz sadrzaja

Viber poruke, sms poruke, razgovori itd..

Nadleznost

Propisi ko je za sta nadlezan.

Ekstradicija – ako treba neko da se isporuci nekoj zemlji.

.npr – Nas drzavljanin pocinio krivicno delo u inostranstvu. Mozemo traziti od te drzave da nam
ga isporuci da mu mi sudimo, ukoliko je ta zemlja pristupnica konvencije.

Mogu da se vode i 2 postupka.

Saradnja izmedju nas i ostatka sveta.

Clan 26 – Slucajne informacije

U toku istrage dodjemo do nekih informacija koje nismo ocekivali da cemo naci.

Ako nasa zemlja nije potpisnica konvencije nije u obavezi da odgovori na bilo kakav zahtev.

Clan 28 – Tajnost i ogranicenost koriscenja

Stepen tajnosti dok traje postupak.

Svi bi trebali da drze neke podatke u tajnosti.

Clan 35 – Mreza 24/7

Moramo da imamo kontaktnu tacku koja obavestava kada je nastao neki incinent a preti
opasnost da moze i u drugim zemljama da se slicno desi.

Ratel je zaduzen za ISP.

Primer II kolokvijuma
Poznata hakerska grupa presrela je 313 sigurnosnih kamera u Srbiji, ciji se zapisi vec nekoliko dana
neprekidno emituju na sajtu.

Nakon otkrivanaj ucinioca, izdat je nalog tajnog nadzora komunikacije u skladu sa odredbama

ZKP : clan 302 – Neovlasceni pristup zasticenom racunari, racunarskoj mrezi i elektronskoj obradi
podataka.

Zakon o el. komunik. : clan 127 – Zakonito presretanje elektronskih komunikacija.

Konencija o CK – clan 3 – Nezakonito presretanj

Tajni nadzor komunikacije vrsi se kao kakva radnja : posebna dokazna radnja , tokom krivicnog
postupka od strane : policije.

Operativnim radom utvrdjeno je da su napadi dosli iz 4 zemlje. Utvrdjeni su identiteti hakera koji su
komunikaciju obavljali preko skajpa.

Sadrzaj komunikacije zahtevace koji organ ?

Podatke ce traziti tuzioci, organi gonjenja – policija zemalja koje su potpisnice konvencije.

Tuzilastvo ima prava da zahteva podatke o saobracaju u skladu sa clanom 41 – Dostavljanje podataka i
zastita tajnosti i clanom 37 – Opsti uslovi za obavljanje delatnosti zakona o elektronskim
komunikacijama za lica koja zive samo na nasoj teritoriji (nas tuzilac samo za nase drzavljane).

Dokaze u postupku ko obezbedjuje ?

MUP, tuzilac, pocinioci, vestaci, INTERPOL.

SUD NIKADA NE OBEZBEDJUJE DOKAZE.

U postupku je utvrdjeno da je vlasnik satja jedna od najpoznatijih kompanija za zastitu elektronskih

komunikacija. Napad je izvrsen sa namerom da ukaze na bezbednosne propuste sistema video nadzora.
TO bi moglo da bude opravdano ako je samo ako postoji ugovor da to moze da se radi.

Posto su na sajtu objavili administratoske sifra osteceni mogu da rade sta ?

Da pokrenu privatnu tuzbu, krivicnu prijavu, povreda privatnosti.

Haker drzavljanin Srbije koji je ucestvovao u presretanju odgovarace za koje krivicno delo ?

Iz 27. glave – clan 302 – Neovlascen pristup zasticenoj mrezi. * novcana ili kazna zatvora do 2 godine

Ako je ovaj strim obuhvatao i podatke o licnosti moze da bude jos :

Iz 14. glave – clan 145 – Neovlasceno objavljivanje * zatvor do 3 godine

 - clan 146 – Neovlasceno prikupljanje licnih podataka * zatvor do 3 godine

Onda je dalje navedena kazna u zavisnosti za koje se krivicno delo odlucujemo -> prepisemo iz skripte (*)

ISP bi morao da preda podatke o cemu ?

O korisniku, o saobracaju ali lokaciju ne mora.

Srpski haker je u medjuvermenu napustio srbiju, nastavljeno je sa tajnim nadzorom njegove

komunikacije i utvrdjeno je da se nalazi u poljskoj. Po konvenciji o VTK on je izvrsio koje krivicno delo ?

clan 2. – Nezakonit pritup

clan 3. – Nezakonito presretanje