Srpske narodne pjesme

S k u p io ih i n a svijet izd ao V u k S tef. K arad ţić.

K n jiga d ru ga, u k ojoj su p jesm e ju n ačk e n ajstarije.
u B eču , u štam p ariji jerm en sk oga m an astira 1845.

S ad rţaj

1. Sveci blago dijele.

2. Opet to , ali d ru k ĉije. (iz C rn e g o re).
3. Đ ak o n S tefan i d v a an Ċ ela.
4. Ognjena Marija u paklu. (iz Crne gore)
5. B o g n ik o m d u ţan n e o staje
6. K u m o v an je G rĉića M an o jla. (iz C rn e g o re).
7. Z aru ĉn ica L aza R ad an o v ića.
8. Jo v an i d iv sk i starješin a. (iz C rn e g o re).
9. B raća i sestra.
10. Milan-beg i Dragutin-beg.
11. Mujo i Alija. (iz Crne gore).
12. Z m ija m lad o ţen ja.
13. O p et to , ali d ru k ĉije. (iz Crne gore).
14. Nahod Simeun.
15. Opet Nahod Simeun.
16. Predrag i Nenad.
17. Car Duklijan i Krstitelj Jovan. (iz Crne Gore).
18. Ĉ asn i k rsti.
19. Car Kostantin i Ċ aĉe sam o u ĉe
20. K ak o se k rsn o im e slu ţi.
21. K o k rsn o im e slav i, o n o m i p o m aţe.
22. Sveti Nikola.
23. Sveti Savo.
24. Opet sveti Savo.
25. Ţ en id b a k ralja V u k ašina
26. Zidanje Skadra.
27. D u šan h o će sestru d a u zm e.
28. U d aja sestre D u šan o v e.
29. Ţ en id b a D u šan o v a.
30. Nahod Momir.
31. Ban Milutin i Duka Hercegovac.
32. Ţ en id b a k n eza L azara.
33. S m rt D u šan o v a. (k o m ad i o d p jesm e).
34. U ro š i M rn jav ĉev ići.
35. Zidanje Ravanice.
36. Opet zidanje Ravanice.
37. M ilo š u L atin im a.
38. M ark o K raljev ić i v ila.
39. M ark o K raljev ić i L ju tica B o g d an .
40. Sestra Leke kapetana
41. Djevojka nadmudrila Marka.
42. M ark o K raljev ić. i V u ĉa d ţen eral.
43. Carica Milica i zmaj od Jastrepca.
44. B an o v ić S trah in ja.
45. Car Lazar i carica Milica. (o boju Kosovskom).
46. Propast carstva Srpskoga.
47. M u sić S tefan .
48. S m rt m ajk e Ju g o v ića. (iz H rv atsk e).
49. Carica Milica i Vladeta vojvoda.
50. K o m ad i o d razliĉn ijeh K o so v sk ijeh p jesam a.
51. Kosovka djevojka.
52. Ju rišić Jan k o .
53. Obretenije glave kneza Lazara.
54. M ark o K raljev ić i so k o .
55. O p et to , m alo d ru k ĉije.
56. Ţ en id b a M ark a K raljev ića.
57. M ark o K raljev ić p o zn aje o ĉin u sab lju .
58. O p et to , m alo d ru k ĉije.
59. M ark o K raljev ić i F ilip M ad ţarin .
60. M ark o K raljev ić i b eg K o stad in .
61. M ark o K raljev ić i A lil-aga.
62. M ark o K raljev ić i M in a o d K o stu ra.
63. M ark o K raljev ić i 1 2 A rap a.
64. M ark o K raljev ić i k ći k ralja A rap sk o g a.
65. M ark o K raljev ić u A zaĉk o j tam n ici. (k omad od
pjesme).
66. M ark o K raljev ić i A rap in .
67. M ark o K raljev ić i M u sa k esed ţija.
68. M ark o K raljev ić i Đ em o B rĊ an in .
69. M ark o K raljev ić u k id a sv ad b arin u .
70. Lov Markov s Turcima.
71. Marko pije uz ramazan vino.
72. Turci u Marka na slavi.
73. O ran je M ark a K raljev ića.
74. S m rt M ark a K raljev ića.
75. Radul-b eg i B u g arsk i k ralj Š išm an .
76. Ljutica Bogdan i vojvoda Dragija.
77. O p et to , ali d ru k ĉije.
78. B o lan i D o jĉin .
79. Ţ en id b a Đ u rĊ a.
80. Đ u rĊ ev a Jerin a.
81. Smrt vojvode Kaice.
82. Ţ en id b a T o d o ra o d S talaća.
83. Oblak Radosav.
84. Smrt vojvode Prijezde.
85. Sekula se u zmiju pretvorio.
86. O p et to , ali d ru k ĉije. (k o m ad i o d p jesm e).
87. Ţ en id b a P o p o vića S to jan a.
88. Ţ en id b a V lašića R ad u la.
89. Ţ en id b a M ak sim a C rn o jev ića.
90. Ţ en id b a Đ u rĊ a Ĉ arn o jev ića.
91. Sm rt Jo v a D espo to v ića
92. Ţ en id b a Z m aj-Despota Vuka.
93. P o rĉa o d A v ale i Z m ajo g n jen i V u k .
94. Ţ en id b a T o d o ra Jak šića.
95. R o p stv o i ţen id b a Jak šića Š ćep an a (iz B jelo p av lića)
96. Ţ en id b a Jak šića M itra. (iz S in ja).
97. Jak šićim a d v o ri p o h aran i.
98. D ijo b a Jak šića.
99. O p et d ijo b a Jak šića. (iz C rn e g o re)
100. Jak šići k u šaju lju b e
101. Ţ en id b a Jo v a B u d im lije.
Najstarije p jesm e ju n ačk e

1. Sveci blago dijele.

M ili B o ţe! ĉu d a v elik o g a!

Ili grmi, il' se zemlja trese!
Il' udara more u bregove?
Niti grmi, nit' se zemlja trese,
Nit' udara more u bregove,
V eć d ijele b lag o sv etitelji:
Sveti Petar i sveti Nikola,
Sveti Jovan i sveti Ilija,
I sa njima sveti Pantelija;
N jim 'd o lazi B laţen a M arija,
Roni suze niz bijelo lice.
Nju mi pita Gromovnik Ilija:
"S estro n aša, B laţen a M arija!
"Kakva ti je golema nevolja,
"T e ti ro n iš su ze o d o b raza?"
A l'g o v o ri B laţen a M arija:
"A moj brate, Gromovnik Ilija!
"K ak o n e ću su ze p ro ljev ati,
"K ad ja id em iz zem lje In Ċ ije,
"Iz In Ċ ije iz zem lje p ro k lete?
"U In Ċ iji tešk o b ezak o n je:
"N e p o štu je m laĊ i starijeg a,
"N e slu šaju Ċ eca ro d itelja;
"Roditelji porod pogazili,
"Crn im bio obraz na divanu
"Pred samijem Bogom istinijem!
"K u m sv o g k u m a n a su d o v e ćera,
"I d o v ed e laţljiv e sv jed o k e
"I b ez v jere i b ez ĉiste d u še,
"I o g lo b i k u m a v jen ĉan o g a,
"V jen ĉan o g a ili k ršten o g a;
"A brat brata na mejdan zaziva;
"Đ ev er sn asi o sram o ti rad i,
"A brat sestru sestrom ne doziva."
Njoj govori Gromovnik Ilija:
"S ejo n aša, B laţen a M arija!
"Utri suze od bijela lica,
"D o k m i o v Ċ e b lag o p o d 'jelim o ,
"O tić' ćem o B o g u n a d iv an e,
"M o lićem o B o g a istin o g a,
"N ek n am d ad e k lju ĉe o d n eb esa,
"Da zatvorim' sedmera nebesa,
"D a u d arim 'p eĉat n a oblake,
"D a n e p ad n e d aţd a iz o b lak a,
"P lah a d aţd a, n iti ro sa tih a,
"N iti n o ću sjajn a m jeseĉin a,
"Da ne padne za tri godinice;
"D a n e ro d i v in o n i šen ica,
"N i za crk v u ĉasn a letu rĊ ija."
K ad to ĉu la B laţen a M arija,
Utr suze od bijela lica.
Kada sveci blago p o d 'jeliše:
P etar u ze v in ce i šen icu ,
I k lju ĉev e o d n eb esk o g carstv a;
A Ilija munje i gromove;
P an telija v elik e v ru ćin e;
Sveti Jovan kumstvo i bratimstvo.
I k rsto v e o d ĉasn o g a d rev a;
A Nikola vode i brodove;
P a o d o še B o g u n a d iv an e,
M o liše se tri b ijela d ana
I tri tav n e n o ći b ez p restan k a,
M o liše se, i u m o liše se:
B o g im d ad e o d n eb esa k lju ĉe,
Z atv o riše sed m era n eb esa,
U d ariše p eĉat n a o b lak e,
T e n e p ad e d aţd a iz o b lak a,
P lah a d aţd a, n iti ro sa tih a,
N it'o b asja sjajn a m jeseĉin a:
I n e ro d i v in o n i šen ica,
Ni za crk v u ĉasn a letu rĊ ija.
 Puno vreme za tri godinice:
C rn a zem lja isp u ca o d su še,
U n ju ţiv i p ro p ad o še lju d i;
A B o g p u sti tešk u b o lezan ju ,
B o lezan ju strašn u srd o b o lju ,
Te pomori i staro i mlado,
I rastavi i milo i drago.
Cio ostalo, to se pokajalo,
Gospodina Boga vjerovalo.
I o staše B o ţji b lag o so v i,
Da ne padne leda ni snijega
Do jedan put u godini dana;
Kako onda, tako i danaske.
B o ţe m ili, n a sv em teb e v ala!
Š to je b ilo , v iše d a n e b u d e!

2. O p et to, ali d ru k čije.

(iz Crne gore).

Z b o r zb o riše B o ţi ap o sto li
Boga moli Ognjana Marija:
Z b o r zb o riše n a n eb esk a v rata,
O tu d d o Ċ e G ro m o v n ik Ilija,
A pita ga Ognjana Marija:
"Đ e si b io , m o j b rate Ilija?" -
"K azaću ti, O g n jan a M arija:
"Ja sam bio u zemlju prokletu,
"Đ en o jeste B o ţe n ezak o n stv o :
"Đ e n e m o le B o g a, d a p o m o gne,
"I n e slu ša p o ro d ro d itelja,
"A n e slu ša m laĊ i starijeg a;
"Đ e k u m k u m a n e d rţi za k u m a,
"Đ ev er sn asi o sram o ti rad i;
"Đ e b rat b rata p o su d o v im ' ćera
"I m u ĉi g a m u k ah p red T u rcim a;
"Ne svetkuju sveca nikakvoga,
"N iti ţeg u u crk v u sv ijeće,
"N iti slu ţe B o ţu letu rĊ iju ."
O n o reĉe, n a n o g e u stad e,
I G o sp o d sk e d are d ijeliše,
Š to je n jim a G o sp o d p o k lo n io :
Sveti Petar i apostol Pavle
E v 'u zeše p u n je i šen icu [1],
Svet' Ilija groma nebeskoga.
A Marija munju i strijelu,
S v eti T o m a p eĉat o d o b lak ah ,
A ran Ċ eo jesen je brijeme,
A Nikola na vodu brodove,
S v eti S p ase ţitn jeg a cv ijeta,
Sveti Savo leda i snijega,
S v eti Jo v an sab o r an Ċ elim a,
A Đ o rĊ ije p ro ljetn je cv ijeće.
K ad an Ċ eli[2] d are d ijeliše,
O n i sv 'jetu m u k e u d ariše:
Ilija ih g ro m o v im a g aĊ a,
A Marija munjom i strijelom,
Ne mogli ih Bogu obrnuti.
A ran Ċ eo n av ali b rijem e,
Nikola im zatisnu brodove,
Sveti Petar i apostol Pavle
U zeše im p u n je i šen icu
I o d zem lje sv ak o ji b erićet;
P a ih B o ţe su n ce izg o relo ,
Gorelo ih tri godine danah,
Dok uzavre mozak u junaka,
D o k le p u ĉe kami u lugove,
A osanu gora kroz planine;
Dokle crna zemlja ispucala,
P u ĉe crn a zem lja p o tri lak ta,
Te se lome konji i junaci;
S v eti S av o p u štio sn ijeg a,
Tri godine snijeg ne opade,
D o k u sv ijet n išta n e o stad e,
I o v ĉari o v ce izg u b iše,
Iz sv ijeta ĉele p o b jeg o še,
Sa svijem se svijet dotamani,
 D o u S r'jem u , u to m jesto ţu p n o ;
E se kupe Srijemski glavari
Na sakupu pred bijelom crkvom,
T u d o Ċ o še m lo g i svešten ici,
P o sjed aše, Ċ e je M jesto k o m e;
O tu d d o Ċ e sam o u ĉe Ċ aĉe,
P a im Ċ aĉe rijeĉ p ro g o v ara:
,S v i se, b raćo , na noge dignite,
"I p ru ţite m en e d esn e ru k e,
"Vjeru dajte, da me ne varate!"
S v i jed an ak o d zem lje sk o ĉili,
I sv i Ċ ak u d esn u ru k u d ad u ;
T ad a Ċ aĉe n jim a p ro g o v ara:
"Ho'te, Bogu da se obrnemo!
"D a slu ţim o B o ţu letu rĊ iju ,
"Da molimo Boga po zakonu."
Svi se bjehu k Bogu obrnuli,
Po tri puta ljube zemlju crnu;
I p o slu ša p o ro d ro d itelja,
I p o slu ša m laĊ i starijeg a,
I brat brata ne vodi na sudu,
N i g a m u ĉi m u k ah p red T u rĉin o m ,
I svetkuju sveca svakojega,
I svi mole Boga milosnoga
B ez p restan k a i d n ev i i n o ći
Po pravilu, ka' je Bogu milo;
I B o g im je u sliša' m o litv e,
Smilova se Bog na sirotinju,
Te se opet svijet naslijedi.

1) U Crnoj se gori punje zove ono vino, s kojijem se

u staje u slav u ; a šen ica se o v d je sp o m in je rad i
k o ljiv a, p o sk u ra i k rsn o g a k o laĉa.

2 ) U v iše p jesam a slu šao sam , d a se sveci zo v u

a n đ eli

3. Đ ak on S tefan i d va an Ď ela.
R an o ran i Ċ ak o n e S tev an e
U n ed elju p reĊ e jark a su n ca,
P reĊ e su n ca i p re letu rg ije,
On ne ide u bijelu crkvu,
V eć o n id e u to p o lje rav n o ,
T e o n seje b elicu p šen icu ,
Al' eto ti dva putnika stara,
b o ţju su m u p o m o ć n aziv ali:
"B o ţja p o m o ć, Ċ ak o n e S tev an e!"
A o n n jim a lep še o d g o v ara:
"D'o Bog dobro, dva putnika stara!"
Al' besede dva putnika stara:
"B o g a teb i, Ċ ak o n e S tev an e!
"Koja tebi velika nevolja,
"Te si tako rano uranio
"U nedelju preĊ e jark o g su n ca,
"P reĊ e su n ca i p re letu rg ije,
"P a ti seješ b elicu p šen icu?
"Ili si se junak pomamio;
"Ili si se d an as p o tu rĉio ,
"Ĉ asn o g k rsta p o d n o g e zg azio ,
"Ĉ asn o g k rsta i k rasn o g zak o n a,
"I svoju si veru izgubio;
"Te si tako rano uranio
"U nedelju preĊ e jark o g su n ca,
"P reĊ e su n ca i p re letu rg ije,
"P a ti seješ b elicu p šen icu?"
A l'b esed i Ċ ak o n e S tev an e:
,O Boga vam dva putnika stara!
"K ad p itate, d a v am p rav o k aţem :
"Ta nisam se junak pomamio,
"N iti sam se d an as p o tu rĉio ,
"Nit' sam svoju veru izgubio,
"Nit' sam krsta pod noge zgazio,
"Ĉ asn o g k rsta i k rasn o g zak o n a;
"V eć je m en i v elik a n ev o lja;
"Z ašt'ja ran im u m o jem u d v o ru
"Devet nemo, drugo devet slepo,
,To ja ranim s mojom vernom ljubom;
"I B o g će m i g reh a o p ro stiti."
Al' besede dva putnika stara:
,Ajd em o te Ċ ak o n o v o m d v o ru ,
D a v id im o Ċ ak o n o v u lju b u ,
Š to n am rad i lju b a Ċ ak o n ov a."
O d šetaše Ċ ak o n o vo m d v o ru ,
Al' je ljuba rano uranila
U n ed elju p reĊ e jark o g su n ca,
P reĊ e su n ca i p re letu rg ije,
O n a ĉin i b elicu p šen icu ;
B o ţju su jo j p o m o ć n aziv ali:
"B o ţja p o m o ć, Ċ ak o n o v a lju bo !"
O n a n jim a lep še o d g o v ara:
"D'o Bog dobro, dva stara putnika!"
Al' besede dva putnika stara:
"B o g a teb i Ċ ak o n ov a lju b o !
"Koja tebi velika nevolja,
"Te si tako rano uranila,
,Uranila u svetu nedelju
"P reĊ e su n ca i p re letu rg ije,
"T e ti ĉin iš b elicu p šen icu?
,Ili si se mlada pomamila?
"Ili si se d an as p o tu rĉila
,I svoju si veru izgubila,
"Ĉ asn o g k rsta p o d n o g e zg azila,
,Ĉ asn o g k rsta i k rasn o g zak o n a;
"Te si tako rano uranila
"U n ed elju p reĊ e jark o g su n ca,
"P reĊ e su n ca i p re letu rg ije,
"Te ti ĉin iš b elicu p šen icu?"
A l'b esed i Ċ ak o n ov a lju b a:
"O Boga vam, dva putnika stara!
"K ad p itate, p rav o d a v am k aţem :
"Ta nisam se mlada pomamila,
"N iti sam se d an as p o tu rĉila,
"Nit' sam svoju veru izgubila,
"Nit' sam krsta pod noge zgazila,
"Ĉ asn o g k rsta i krasnog zakona;
"V eć je m en i v elik a n ev o lja;
"Z ašt'ja ran im u m o jem u d v o ru
"Devet nemo, drugo devet slepo;
"To ja ranim s mojim gospodarom;
"I B o g će m i g reh a o p ro stiti."
Al' besede dva putnika stara:
"O B o g a ti, Ċ ak o n o v a lju b o !
"D aj ti n am a tv o je m u šk o ĉed o ,
"M u šk o ĉed o iz k o lev k e zlatn e,
"D a zak o ljem 'tv o je m u šk o ĉed o ,
"I o d ĉed a k rv i d a u g rab im ',
"D a p o šk ro p im 'tv o je b ele d v o re:
"Š to je n em o , p ro g o v o riće ti,
"Š to je slep o , sv e će p ro g led ati."
A li m isli Ċ ak o n o v a lju b a,
Ona misli misli svakojake,
Dok je mlada na jedno smislila,
P a im d ad e ĉed o iz k o lev k e,
I zak laše ĉed o p ren ejak o ,
I o d ĉed a k rv i u g rab iše,
P o šk ro p iše p o b elom e d v o ru :
Š to je n em o , p ro g o v o rilo je,
Š to je slep o , sv e je p ro g led alo .
D ig o še se d v a stara p u tn ik a
I o d o še s B o g o m p u to v ati,
O sv rće se Ċ ak o n o v a lju b a,
Pa pogleda na zlatnu kolevku,
A l'jo j ĉed o sed i u k o lev k i,
Pa se igra jabukom od zlata,
P a b esed i Ċ ak o n o va lju b a:
"M ili B o ţe, n a sv em teb i fala!
"G d i d o Ċ o še d v a pu tn ik a stara,
"Z ak laše m i ĉed o u k o lev k i,
"I o d ĉed a k rv i u g rab iše,
"P o šk ro p iše m o je b ele d v o re,
"Š to je n em o , p ro g o v o rilo je,
"Š to je slep o , sv e je p ro g led alo ,
 "E v o ĉed o sed i u k o lev k i
"I sigra se jabukom od zlata!"
P ro g o v ara ĉed o iz k o lev k e:
"Slatka majko, moja slatka rano!
"Ono nisu dva putnika stara,
"V eć su o n o d v a B o ţja an Ċ ela."

4. Ognjena Marija u paklu.

(iz Crne gore)

"D aj m i, B o ţe, o d rajev ah k lju ĉe,

"Da od raja otvorimo vrata,
"D a ja d o Ċ em p ro z raj u p ak ao ,
"D a ja v iĊ u o staralu m ajk u ,
"N e b ih li jo j d u šu izb av ila!"
Boga moli, i umolila ga,
O d raja jo j k lju ĉe p o k lon io ,
I šn jo m posla Petra apostola,
T e o d raja o tv o riše v rata,
I p ro Ċ o še p ro z raj u p ak ao ;
A l'tri d ru g a p o p ak lu šetaju
Jed n o m d ru g u n o g a g o rijaše,
A drugome ruka do ramena,
A trećem u g lav a g o rijaše.
No Marija apostola pita:
"Š to su , P etre, B o g u zg riješili,
"Te se muĉe m u k ah ţesto k ijeh?" -
"K azaću ti, O g n jan a M arija!
"Š to o v o m e ru sa g o ri g lav a,
"Ovaj nije darovao kumu:
"Kuma njemu svetoga Jovana,
"A on njojzi pare ni dinara;
"Š to o v o m e g o ri d esn a ru k a,
"Njom je klao ovce prehodnice;
"Š to o v o m e trećem n o g a g o ri,
"Njom je bio i oca i majku."
N jih m in u še, n ap rijed p ro Ċ o še,
Ali sjede do dva stara starca,
Njima gore i brade i glave.
No Marija apostola pita:
"K aţu j, P etre, što su zg riješili?"-
"K azaću ti, m o ja m ila sek o !
"Ovo bjehu od zemlje sudije,
"Mirili su mrtve i ranjene[3]
"I u kmestvo sijedali krivo,
"I prokleto uzimali mito;
,A n ijesu jo šte d o ĉek ali,
"Š to ĉin jah u , k ad o n i m o g ah u ,
"Kamatnika, seko, i mitnika
"D o d v a tezi B o ţe p ro k letn ik a."
P a m in u še m alo p o n ap rijed ,
T u n aĊ o še jed n u nev jesticu ,
Đ e jo j g o re i n o g e i ru k e,
A propa' joj jezik proz vilice,
A vise joj zmije o dojakah;
K ad je v iĊ e O g n jan a M arija,
On' ijetko apostola pita:
"Š to je, k u ĉk a, B o g u zg riješila,
"T e se m u ĉi m u k ah ţesto k ijeh?"-
"K azaću ti, m o ja m ila sek o !
"G riješn ica j'k rĉm arica b ila,
"U vino je vodu prisipala
"I za vodu pare uzimala;
"Im ala je o b reĉen a m u ţa,
"H o d ila je šn jeg a n a d ru g o g a;
"K ad se m lad a v jen ĉav ala šn jim e,
"B aĉila je n a seb e m aĊ ije,
"D a šn jim n em a o d srca p o ro d a,
"A Bog joj je pisa' sedam sinah,
"Eto joj ih, seko, o dojakah,
"S a n jim a će p red G o sp o d o m p o ći."
I p o Ċ o še m alo p o n ap rijed ,
A n aĊ o še b ab u o staralu ,
To je majka Ognjane Marije,
Njojzi gore i noge i ruke,
I gori joj kosa navrh glave;
A Marija stade pored majke,
Pa upita ostaralu majku:
"K aţi, m ajk o , što si zg riješila?
"Ne bih li ti d u šu izb av ila."
No Mariji majka govorila:
"Ja n em am što , d o k am en a k azat':
"Kad ja bijah na bijes[4] Ċ ev o jk a,
"Jed n o ju tro u sk rsen je d o Ċ e,
"M o ja m ajk a d o p red crk v u p o Ċ e,
"M en 'o stav i d a sig u ram ru ĉak ,
"K ad m i m ajk a isp red crk v e d o Ċ e,
"Mene golu u haljine n aĊ e,
"Udari me rukom i prstenom,
"Ja šn jo m u d 'rih o d u v ar o d k u le,
"Tade me je proklinjala majka
""Zaludu se udavala, sinko!" "
"U d av ah se tri ĉetiri p u ta,
"I tu ja b ih u B o g a zlo ĉesta,
"N e o d rţah m u ţa n i jed n o g a.
"K ad se, sin k o , u d ad o h ĉetv rto m ,
"Tu ja naĊ o h d v o je p asto rĉad i,
"Jedno ludo od dvije godine,
"D ru g o , sin k o , o d p u n e ĉetiri,
"U zeše m e Ċ eca B o g o m m ajk u :
"K ad m i Ċ eca iz ig re d o Ċ o še,
"K o d m en e se o b a zap lak aše,
"P laĉu ći m i starij' g o v o raše:
""S k ro j m i, m ajk o , b ijelu k o šu lju ."
"Mjerih mu je o kamenu stancu[5]".
"M laĊ i reĉe: ""D aj m i ljeb a, m ajk o ""
"Ja mu dadoh komat zemlje crne "
Jo š se b ab a jad iti h o ćaše,
No joj ne da Petre apostole.
No je Petar za ruku dofati,
I b aĉi je m eĊ u Ċ av o lim a:
"Ĉ ek aj v raţe, d rţi je Ċ av o le!"
T o je b ilo , a B o ţe p o m o zi!
 3) T.-j. rasp re zb o g p o b ijen ijeh i ran jen ijeh , k ao što
se u C rn o j g o ri i o n u d a p o o ko lin i ĉin ilo d o sad .

4) T.-j. odrasla i stala na snagu.

5 ) D a n e raste v iše, n eg o d a o stan e o n ak o , k ao

kamen.

5. B og n ik om d u ţan n e ostaje

Dva su bora naporedo rasla,

M eĊ u n jim a tan k o v rh a jela;
To ne bila dva bora zelena,
N i m eĊ ' n jim a tan k o v rh a jela,
V eć to b ila d v a b rata ro Ċ en a:
Jedno Pavle, a drugo Radule,
M eĊ u n jim a sestrica Jelica
B raća seju v rlo m ilo v ala,
Svaku su joj milost donosila,
N ajp o slije n o ţe o k o v an e,
Okovan e sreb ro m , p o zlaćen e
Kad to vid'la mlada Pavlovica,
Zavidila svojoj zaovici,
Pa doziva ljubu Radulovu:
"Jetrvice, po Bogu sestrice!
"N e zn aš k ak a b ilja o d o m raze?
"Da omrazim brata i sestricu."
Al' govori ljuba Radulova.
"oj Boga mi, moja jetrvice!
"Ja ne znadem bilja od omraze,
"A i da znam, ne bih ti kazala:
"I m en e su b raća m ilo v ala,
"I milost mi svaku donosila."
K ad to zaĉu m lad a P av lo v ica,
Ona ode konjma na livadu,
Te ubode vranca na livadi,
Pa govori svome gospodaru:
"Na zlo, Pavle, seju milovao,
"Na gore joj milost donosio!
"Ubola ti vranca na livadi."
Pavle pita sestricu Jelicu:
"Z ašto , sejo ? d a o d B o g a n aĊ eš!"
S estrica se b ratu k u n ijaše:
"N isam , b rate, ţiv o ta m i m o g a!
"Ţ iv o ta m i i m o g a i tv o g a!"
To je bratac seji vjerovao
K ad to v iĊ e m lad a P av lo v ica,
O n a o d e n o ću u g rad in u ,
T zaklala sivoga sokola,
Pa govori svome gospodaru:
"Na zlo, Pavle, seju milovao,
"Na gore joj milost donosio!
"Zaklala ti sivoga sokola."
Pavle pita sestricu Jelicu:
"Z ašto , sejo ? d a o d B o g a n aĊ eš!"
S estrica se b ratu k u n ijaše:
"N isam , b rate, ţiv o ta m i m o g a!
"Ţ iv o ta m i i m o g a i tv o g a!"
I to bratac seji vjerovao.
K ad to v iĊ e m lad a P av lo v ica,
O n a o d e v eĉe p o v eĉeri,
T e u k rad e n o ţe zao v in e,
N jim a zak la ĉed o u k o lev ci.
Kad u jutru jutro osvanulo,
O n a trĉi sv o m e g o sp o d aru
K u k aju ći i lice g rd eći:
"Na zlo, Pavle, seju milovao,
"Na gore joj milost donosio!
"Z ak lala ti ĉed o u k o lev ci;
"A k o li se m en e n e v jeru ješ,
"Izv ad i jo j n o ţe o d p o jasa."
S k o ĉi P av le, k an 'd a se p o m am i,
P a o n trĉi n a g o rn je ĉard ak e,
A l'jo š sestra u d u šek u sp av a,
Pod glav o m jo j zlaćen i n o ţev i;
P av le u ze zlaćen e n o ţev e,
Pa ih vadi iz srebrnih kora,
A li n o ţi u k rv i o g rezli;
K ad to v iĊ e P av le g o sp od aru ,
T rţe sestru za b ijelu ru k u :
"Sejo moja, da te Bog ubije!
"Bud mi zakla konja na livadi
"I so k o la u zelen o j b ašĉi,
"Z ašt' m i zak la ĉed o u k o lev ci?"
S estrica se b ratu k u n ijaše:
"N isam , b rate, ţiv o ta m i m o g a!
"Ţ iv o ta m i i m o g a i tv o g a!
"A k o li m i n e v jeru ješ k letv i,
"Izv ed i m e u p o lje širo k o ,
"P a m e sv eţi k o n jm a za rep o v e,
"R astrg n i m e n a ĉetiri stran e."
Al' to bratac seji ne vjerova,
V eć je u ze za b ijelu ru k u ,
Izv ed e je u p o lje širo k o ,
Priveza je konjma za repove,
P a ih o d b i n iz p o lje širo k o .
Đ e je o d n je k ap lja k rv i p ala,
O n Ċ e raste sm ilje i b o silje;
Đ e je o n a sam a so b o m p ala,
O n Ċ e se je crk v a sag rad ila.
Malo vreme za tim postajalo,
Razbolje se mlada Pavlovica,
Bolovala devet godin' dana,
Kroz kosti joj trava pronicala,
U travi se ljute zmije legu,
O ĉi p iju , u trav u se k riju .
L ju to tu ţi m lad a P av lo v ica,
Pa govori svome gospodaru:
"O j ĉu ješ li, P av le g o sp od aru !
"Vodi mene zaovinoj crkvi,
"Ne bi li me crkva oprostila."
K ad to ĉu o P av le g o sp o d aru ,
Povede je zaovinoj crkvi;
Kad su bili blizu b'jele crkve,
A l'iz crk v e n ešto p ro g o v ara:
 "Ne id' amo, mlada Pavlovice:
"C rk v a teb e o p ro stiti n e će."
K ad to zaĉu m lad a P av lo v ica,
Ona moli svoga gospodara:
"Oj Boga ti, Pavle gospodaru!
"Ne vodi me dvoru bijelome,
"V eć m e sv eţi k o n jm a za rep o v e,
"P a m e o d b i n iz p o lje širo k o ,
"N ek m e ţiv u k o n ji rastrg aju ."
T o je P av le lju b u p o slu šao :
Priveza je konjma za repove,
P a je o d b i n iz p o lje širo k o .
Đ e je od nje kaplja krvi pala,
O n Ċ e raste trn je i k o p riv e;
Đ e je o n a sam a so b o m p ala,
Jezero se o n Ċ e p ro v alilo ,
Po jezeru vranac konjic pliva,
A za n jim e zlaćen a k o lev k a,
Na kolevci soko tica siva,
U k o lev ci o n o m u ško ĉed o ,
Pod grlom mu ruka materina,
A u ruci tetk in i n o ţev i.

6. K u m ovan je G rčića M an ojla.

(iz Crne gore).

Dvije su se kume podignule,

Dvije kume, u jednoga kuma,
U o n o g a G rĉića M an o jla;
Jedno jeste tanana Grkinja,
A drugo je bijela Vlahinja.
U V lah in je ĉed o m u šk o b ilo ,
U G rk in je n ije, n o Ċ ev o jk a,
I d o Ċ o še k u m u n a d v o ro v e,
T e k rstiše d v o je Ċ ece lu d o .
A kad sjutra zora dolazila,
N o d a reĉe tan an a G rk in ja:
"M io k u m e, G rĉiću M an o jle!
"P ro m ijen i o v u Ċ ecu lu d u :
"D aj ti m en e ĉed o V lah in jin o ,
"A V lah in ji d a d am o Ċ ev o jk u ,
"I d ajem ti B o ţu v jeru tv rd u ,
"D v aš ću ti ga izmjerit' sa zlatom."
Prevari se, Bog da ga ubije!
P a razm 'jen i d v o je Ċ ece lu d o .
Ondolen se kume podignule,
Kad Vlahinja planinama bila,
N ešto jo j se ĉed o u scik talo ;
M ajk a m u se b ješe p rep an u la,
P a p o ĉin u n asred d ru m a p u ta,
T e razv ila o n o ĉed o lu d o ;
Ali n ije m u šk o , n o Ċ ev o jk a!
Š n jo m u d ari o k am en u stan cu ,
Sta ju cika, kako zmije ljute,
P a o tid e n atrag k u k aju ći.
K ad a k u m u n a d v o ro v e d o Ċ e,
K u m u sv o m e rijeĉ g o v o rila:
"A za Boga, moj kume Manojle!
"Š to p ro d ad e k u m a za cek in e?
"Platio ga svetome Jovanu!"
A o n jo j se k riv o k u n ijaše:
"A nijesam, moja mila kumo,
(A d ijete d rţi n a k o ljen u )
"Ta ne ijo od ovoga meso!"
T ad a m lad a n a d v o ro v e p o Ċ e
I b ešik u p razn u p o n ijela.
A Manojlo konja uzjahao,
I G rk in ji n a d v o ro v e p o Ċ e,
T e m u m lad a ĉed o n ap latila.
Pa ondolen otide Manojlo;
Kad je bio drumu u planinu,
Na put srete jedno jagnje crno,
P a u p ali ţesto k u strijelu ,
Te pogodi ono jagnje crno,
P a g 'isp eĉe d ru m u u p lan in u ,
Isp eĉe g a, p a o b jed o v ao ,
 Jed n o p leće u zo b nicu b aĉa,
Pa otide na svoje dvorove.
Al' ga srete vjerenica ljuba,
O n a b ješe su zn a i k rv av a,
N o ju p ita G rĉiću M an o jlo :
"Š to je teb e, m o ja v jern a lju b o?"
S v e m u , što je, p o istin i k aza:
"Isk o ĉi m i iz ru k u d ijete,
P ro v rţe se crn ijem jag n jeto m ,
"I u teĉe m en e u z p lan in u ."
M an o jlo se tad e sjeto v aše:
"Ja sam, ljubo, jag n je d o ĉek ao ,
"Ubio ga, pa ga ispekao,
"I od njega, ljubo, objedova',
"I p leće sam m esa o stav io ;
"Vrzi ruku u zobnicu vrancu!"
O n a b aĉi u zo b n icu ru k u ,
O n o p leće m esa d o fatila,
A l'je o n o o d Ċ eteta ru k a!
Tader mu je ljuba govorila:
"A Manojle, trag ti poginuo!
"Ti ne bio prodavati kuma."
Bogu fala, jer j' ovako bilo!

7. Z aru čn ica L aza R ad an ovića.

K ad se ţen i R ad an o v ić L azo ,
On isprosi lepotu devojku,
I sakupi iljadu svatova,
O d e p rav o d v o ru d ev o jaĉk o m ;
Daleko i majka ugledala,
Ugledala, pa je besedila:
"S ad ću stati na dvor na kapiju,
"D a ja g led am k ićen e sv ato v e."
Kad su svati blizu dvora bili,
B esed ila d ev o jaĉk a m ajk a:
"Id u , ćerk o , k ićen i sv ato v i,
U ĉije će d v o re u laziti?
"Ĉ ija će i m ajk a d o ĉek ati?
"Ĉ ija l'b raća k o n je p riv atiti?
"Ĉ ij'li b ab a v in o m p o slu ţiti?
"Ĉ ija l'seja d aro m d ariv ati?"
K ad d ev o jk a reĉi razab rala,
Besedila svojoj staroj majki;
"Oj starice, mila majko moja!
"T o je, m ajk o , R ad an o v ić L azo ,
"I to su m u k ićen i sv ato v i,
"I p rav o će n ašem b elo m d v o ru ;
"V eće slaţi m o je b ele d are:
"T i ćeš, m ajk o , sv ate d o ĉek ati,
"M o ja b raća k o n je p riv atiti,
"Moja seja darom darivati,
"Mili babo vinom napojiti."
Dok su svati u dvor ulazili,
Zavadi se majka i devojka,
Ne o grade, ni o vinograde,
V eć o jed n u tan an u k o šu lju ;
M ajk a o će d a o stav i sin u ,
A d ev o jk a sv o m e Ċ u vegiji;
Tad' se majka na nju naljutila,
Pa je stala dvoru na kapiju,
Na studen se kamen naslonila,
Na kamenu grozne suze lije,
N ju m i p ita R ad an o v ić L azo :
"Oj Boga ti, mila majko moja!
"Koja ti je golema nevolja,
"T e ti n isi sv ate d o ĉek ala,
"V eć si stala d voru na kapiju,
"Na studen se kamen naslonila,
"I n a n jeg a g ro zn e su ze ro n iš?"
Majka Lazi tijo odgovara:
"A o L azo , zete n esuĊ en i!
"K ak o ću ti ja v esela b iti,
"K ak o l'sv ate jad n a d o ĉek ati,
"Kad je tvoja umrla devojka,
"Ju ĉe sm o je m lad u saran ili?"
Onda Lazo majki govorio:
"Kazuj groblje, gdi je ukopana.
"Da ja vidim i mrtvu devojku."
K ad je m ajk a reĉi razab rala,
B esed ila R ad an o v ić-Lazi:
"Ja ti groblja ne smem kazivati,
"Jer je k o d n as ĉu d an ad et p o st'o :
"Kad umire pod prsten devojka,
"Ne kopa se u to novo groblje,
"V eć se b aca u to sin je m o re."
K ad to ĉu o R ad an o v ić L azo ,
B esed io k ićen im svato v m a:
"O j sv ato v i, m o ja b raćo d rag a!
"Ĉ ek ajte m e u b elo m e d v o ru ,
"Dok otidem na nove pazare,
"Da ja kupim svile svakojake,
"D a ja p letem m reţu šaro v itu ,
"D a ja traţim p o moru devojku,
"Il'ć' u m en i ţiv o srce p u ći."
Kad je Lazo ovo besedio,
S lu šala g a tan an a ro b in ja,
Pa je njemu tijo besedila:
"G o sp o d aru , R ad an o v ić-Lazo!
"Nije tvoja umrla devojka,
"V eć se o n a s m ajk o m zav ad ila,
"Ni o grade, ni o vinograde;
"V eć o jed n u tan an u k o šu lju :
"M ajk a o će d a o stav i sin u ,
"A devojka tebi da ponese."
K ad je L azo reĉi razab rao ,
On besedi kumu i deveru:
"Oj Boga vam, kume i devere!
"V i id ite g o re n a ĉard ak e,
"Dovedite lepotu devojku,
"U njene joj dare ne dirajte,
"Jer u mene dosta dara ima."
K ad to ĉu o k u m e i d ev ere,
P o slu šali R ad an o vić-Lazu:
O tid o še n a g o rn je ĉard ak e,
D o v ed o še lep o tu dev o jk u ,
U dare joj ni dirnuli nisu.
K ad su B o ţji zak o n sav ršili,
D ev o jk a se sa ro d o m o p rašta:
Ljubi oca, ljubi staru majku,
L ju b i b raću i m ilu sestricu ,
Pa je majki onda besedila:
"Oprosti mi, mila majko moja!
"Š to sam teb i, m ajk o , sag rešila."
Ali majka kune bez prestanka:
"M ila k ćeri, i teb e n e b ilo !
"Ni doprla tamo, ni ovamo!
"V eć o stala sred i g o re ĉarn e."
K ad d ev o jk a reĉi razab rala,
U d 'riše jo j su ze o d o ĉiju.
D ig o še se k ićen i svato v i,
O d v ed o še lep o tu dev o jk u .
K ad su b ili sred i g o re ĉarn e,
Al' devojku zabolela glava,
B esed ila sv o m ru ĉn o m d ev eru :
"O j d ev ere, m o j zlaćen p rsten e!
"T i m i zo v n i R ad an o v ić-Lazu.
"K ad je d ev er reĉi razab rao ,
B rţe o d e R ad an o v ić-Lazi,
Pa je Lazi tijo besedio:
"A jd e, L azo , b rţe u n atrag e,
"D ev o jk a se n aša razb o lela,
"Na kuma se glavom naslonila."
K ad je L azo reĉi razab rao ,
On otide lepoti devojki,
P a je p ita R ad an o v ić L azo :
"Š to je teb i, lep o ta d ev o jk o?
"Š to je teb e zab o lela g lav a?"
Devojka je njemu besedila:
"G o sp o d aru , R ad an o v ić-Lazo!
"D e m i sk u p i k ićen e sv ato v e."
S k u p i L azo k ićen e sv ato v e,
 Devojka im lepo zafalila
Na ljubavi i na prijateljstvu;
Svakom dala po kitu bosiljka,
L azi d ala tan an u k o šu lju ,
Za koju se s majkom zavadila,
Pa je njemu tijo besedila:
"N a k o šu lju , R ad an o v ić-Lazo!
"Pod grlom joj puce jadikovo,
"Jad ik o v o i ĉem erik o v o :
"K u d g o d o d iš, n eka jad ik u ješ;
"A g d i stan eš, d a ĉem erik u ješ;
"A mene je zabolela glava,
"A o d srca p reb o leti n e ću ."
T o izu sti, p a d u šicu p u sti.
Tad' je Lazo svatom besedio:
"S ad n a n o g e, k ićen i sv ato v i!
"S n ad ţaci jo j rak u isk o p ajte,
"A sab ljam a san d u k satešite,
"V iše g lav e ru ţu u sad ite,
"Oko groba klupe napravite,
"N iţe n o g u b u n ar isk o p ajte:
"R ad ' m irisa n ek se ru ţo m k ite,
"Od umora na klupe sedaju,
"A o d ţeĊ i lad n e v o d e p iju ."
Ĉ esto L azo n a g ro b izlazio ,
P a je p it'o sv o ju zaru ĉn icu :
"Jel'ti, d u šo , zem lja d o tešĉala?"
Devojka mu mrtva odgovara:
"N ije m en i zem lja d o tešĉala,
"V eć je tešk a m aterin a k letv a."

8. Jovan i d ivsk i starješin a.

(iz Crne gore).

Car ho ćaše izg u b iti lju b u ,

C ar h o ćaše, i n ev o lja m u je,
E mu ljuba mlogo zakrivila,
I za to je care pomrzio;
Ma je sluge izgubit' ne dadu,
N o se m o le caru ĉestito m e,
T e g o sp o Ċ u svo ju izm o liše:
C ar je sv o je slu g e p o slu šao ,
P o k lo n i jo j ţiv o t za g o d in u .
Ona sina im aše Jo v an a,
P a Ċ etetu sv o m e g o v o rila:
"O kamo te, moj Jovane sine!
"H o ćeš li se o d ricat'o d m ajk e?"
Dijete su suze propanule,
Pa dijete majci govorilo:
"Ĉ u ješ li m e, m o ja m ila m ajk o !
"Ja ću s to b o m p o sv 'jetu b jeţati."
A njemu je majka govorila:
"Hajd' uljezi caru u saraje,
"Te izvedi gojena Labuda,
"D a b jeţim o , sin k o , p o sv ijetu ."
S k o ĉi Jo v an o d zem lje n a n o g e,
T e je m ajk u sv o ju p o slu šao
(A nema mu do petnaest ljetah),
I Labuda svoga izvodio,
B aĉiše se n jem u o ram en a;
No je Jovan majci govorio:
"A za Boga, moja mila majko!
"Kad m' odvoji od oca mojega,
"Koji nema do mene jednoga,
"K u d ćem o se, m ajk o , d ijev ati?"
A majka je sinu govorila:
"D a b jeţim o , sin k o , p o sv ijetu ,
"A od cara i moga i tvoga,
"A daleko trideset konakah,
"Đ e n e care n i ĉu ti n e m o ţe,
"A nek m o li o ĉim a v iĊ eti."
O n i b jeţe zem ljo m i sv ijeto m ,
D o k d o Ċ o še u d iv sk u p lan in u ,
T u n aĊ o še stu d en u p ećin u ,
Ali u nju sedamdeset divah,
M eĊ u n jim a d iv sk i starješin a.
K ad Jo v an a d iv i u g led aše,
K ren u še se, d a m u u zm u g lav u ;
Ţ esto k li je lu d an i Jo v an e!
Od bedrice sablju izvadio,
Slobodno je njima udario,
I p o s'jeĉe sed am d eset d iv ah ,
A sk ri m u se d iv sk i starješin a.
On je s majkom nojcu boravio;
A k ad sju tra d an i zo ra d o Ċ e,
No se Jovan strpljeti ne moga',
V eć o n u lo v u p lan in u p oĊ e
Na njegova gojena Labuda,
Te on lo v i srn e i k o šu te;
Kad po podne sunce navalilo,
O n o tid e u p ećin u k m ajci
I d o n ese srn u i k o šu tu ,
Da zarani odagnatu majku.
No mu majka tader besjedila:
"O Jo v an e, h ajd e p red p ećin u ,
"T e p o ĉin i tru d an i u m o ran ."
O n p o slu ša ro d itelja sv o g a.
Hitro Jovan pred p ećin u p o Ċ e,
A majka mu diva ugledala
U p ećin u , d iv sk u starješin u ,
P a jo j d iv sk i starješin a v ik a:
"Hajd' ovamo, Jovanova majko!
"H o d i k m en e, d a ašik u jem o ."
A ona mu tader besjedila:
"H o d i k m en e, d iv sk i starješin a!
"H o d i k m en e, d a m i lice lju b iš."
A on joj je tader govorio:
"Ja ne smijem od Jovana tvoga,
"Koji zgubi sedamdeset divah,
"N o k ad d o Ċ e Jo v an u p ećin u ,
"A ti tvoje dijete upitaj,
"Boji li se do Boga i koga,
"Pa najprije igru zametnite,
"Prokletoga u ruke prstena,
"Oko njega te se kune krivo,
"D ijete je lu d o i n ev ješto ,
"T i ćeš n jeg a lasn o n ad ig rati,
"P ak m u sv eţi ru k e n ao p ak o ,
"A ja ću g a o n d a p o g u b iti,
"P ak ćem 'o n d a m i ašik o v ati."
A k ad Jo v an u p ećin u d o Ċ e,
V eĉeraše g o sp o d sk u v eĉeru ,
Pa mu tader majka govorila:
"O Jovane, moj jedini sine!
"Ti izgubi sedamdeset divah,
"A ti id eš, sin k o , p lan in am a,
"B o jiš li se d o B o g a i k o g a?"
N o jo j Jo v an rijeĉ g o v o rio :
"Ja se bojim Boga velikoga,
"Ne bojim se nikakva junaka,
"Doklen mi je gojeni Labude."
Tad' Jovanu besjedila majka:
"O Jovane, moj jedini sine!
"Mi smo jadni, sinko, obojica,
"Hod', da malu igru zametnemo."
Jo v an sv o ju p o slu šao m ajk u ,
P a je šn jo m e ig ru zam etn u o ,
Ponajprijed u ruke prstena;
O n m o g aše n ad ig rati m ajk u ,
O n m o g aše, n eg o n e h o ćaše,
No je njega majka nadigrala:
"Ja sam tebe, dijete, dobila."
Pa mu obje savezala ruke
Od lakatah te do vrh nokatah;
Ludi Jovan rastegnu rukama,
Na sedmoro konop raskinuo.
K ad a sju tra d an i zo ra d o Ċ e,
Jo v an p oĊ e u lo v u p lan in u .
K ad n a d ru m u carev o m e d o Ċ e,
Iz sv ijeta srete ćirid ţije
I p red n jim a ćirid ţiju R ad a,
Đ e ćeraju šezd eset to v arah
S v e n a g o lo v in a i šen ice;
Jo v an im se n a p u t u ĉin io ,
I pred njima kapicu skinuo:
"M o lim v i se, b raćo iz sv ijeta,
"P ro d ajte m i šezd eset to v arah
"S v e n a g o lo v in a i šen ice,
"Da ja ranim odagnatu majku,
"D a v i p latim ţu tijem d u k atom."
Ć irid ţije ro b u m u p ro d ale;
N o g a p ita ćirid ţija R ad e:
"A tako ti, dijete Jovane!
"Đ e je tv o ja o starala m ajk a?"
Jo v an m ajk u u p ećin u k aţe;
P a s'o n d o len šn jim a p o d ig n u o ,
K ad d alek o o d p ećin e b ili,
M a p ećin u b jeh u u g led ali,
I Jovana ugledala majka,
Pa se o n a v rn u u p ećin u ,
P a je d iv u rijeĉ g o v o rila:
"Nu hod', dive, da mi promislimo,
"Evo ide dijete Jovane,
"Kako bismo njega izgubili,
"P a m i tad er d a ašik u jem o ."
A d iv jo j je rijeĉ g o v o rio :
"U ĉin i se b ez n ev o lje b o n a;
"A k ad d o Ċ e d ijete Jo v an e,
"On se ho će m ajci p rep an u ti,
"P a će m ajk u za p o n u d e p itat':
""Bi li, majko, kakvijeh ponudah?" "
"T i ćeš n jem u o v ak o k azati:
""Ja bih, sinko, sa bukve jabuku
""Iz v elik e v o d e K alad ţijn sk e;" "
"U v o d u je n esita aţd ah a,
"Š to p ro ţd ire k o n je i ju n ak e,
"I kod nje su dva ljuta arslana,
"Š to iziju ţiv o g a ju n ak a;
"N e b i li g a p ro ţd rla aţd ah a,
"Il' izjeli dva ljuti arslana."
P a k ad Jo v an u p ećin u d o Ċ e,
Ali bonu nahodio majku;
S jed e Jo v an m ajci v iše g lav e,
Ţ alo sn e g a su ze p ro p an u le:
"Kuku mene, moja mila majko!
"Bi li, majko, kakvijeh ponudah?"
O n a m u je rijeĉ g o v o rila.
"Ja bih, sinko, sa bukve jabuku
"Iz v elik e v o d e K alad ţijn sk e,
"Ĉ in i m i se, b i m i b o lje b ilo ."
S k o ĉi Jo v an o d zem lje n a n o g e,
I Labuda svoga uzjahao,
P a o tid e n o ći b ez m jeseca,
Hitro Jovan k vodi dolazio,
I u vodu ugoni Labuda,
Te dofati sa bukve jabuku,
A kad bio ukraj vode ladne,
O p azi g a n esita aţd ah a,
N a Jo v an a u riš u ĉin jela,
N a sab lju je Jo v an d o ĉek u je,
I aţd ah i g lav u o k in u o ;
A l'sk o ĉiše d v a siln i arslan a,
I v elik u v o d u zam u tiše,
A Jo v an u sk aĉu n a L ab u d a,
Dijete je srca ţesto k o g a,
O b a ih je ţiv a u fatio ,
Labudu ih za rep savezao,
Povede ih zelenom planinom,
U p ećin u m ajci d o lazio ,
I dade joj sa bukve jabuku.
K ad to v iĊ e Jo v an o v a m ajk a,
Jo v an u je rijeĉ g o v o rila:
"O Jovane, da te, sinko, pitam:
"B u d sam id eš zelenom planinom,
"Da t' ufate od gore hajduci,
"Da ti spute obadvije ruke,
"B i l'ti i što zad rţalo ru k e?"
A Jovan joj tader govorio:
"Ja b ih sv ašto , m ajk o , rask in u o ,
"Do prokleto drndarsko tetivo."
K ad to ĉu la Jo v an o v a m ajk a,
O n a sk o ĉi o d zem lje n a n o g e,
I tetivo hitro nalazila,
Pa je njemu ruke savezala
Od lakatah te do vrh nokatah,
Od nokatah lije krvca crna,
Pa je Jovan majci govorio:
"A za Boga, ostarala majko!
"O d riješi m o je b 'jele ru k e,
"Jer m i, m ajk o , o b je o tp ad o še."
Ona trnu od zemlje na noge,
Hitro d iv a iz p ećin e v ik a.
B rzo d iv sk i d o Ċ e starješin a;
O d Jo v an a m u k u n ap rav iše:
O b ad v a m u o k a izv ad iše,
B aĉiše g a u k raj o d p ećin e.
P a su o n Ċ e n o jcu bo rav ili.
K ad a sju tra d an i zo ra d o Ċ e,
N o se k u ĉk a s d iv o m d o g o v ara:
"Ĉ u ješ li m e, d iv ski starješin a!
"Ti dofati ludoga Jovana,
"S lijep a g a n a L ab u d a b aĉi,
"Povedi ga zelenom planinom,
"T e g a b aĉi u jam u stu d en u ."
S k o ĉi d iv e, d o fati Jo v an a,
K ad g a d iv e b ješe d o fatio ,
Stade cika ludoga Jovana,
Pa ih kumi Bogom velikijem:
"N em o jte m e u jam u b aĉiv at',
N o m e b aĉ'te n a drum u planinu."
No mu majka ni habera ne ma,
V eć je o n a d iv u g ov o rila:
"B aĉi, d iv e, v rag a i Ċ av o la."
Povede ga zelenom planinom,
S iln u jam u u k raj d ru m a n aĊ e,
P a g a jam i u d u b ljin u b aĉi.
K u d će d iv a n esreća tak n u ti!
Ali je to Gospod naredio,
Te mu sveza nad jamu Labuda,
P a o to len u p ećin u p o Ċ e.
M alo b ilo , n išta n e stan u lo ,
D a je k o m e ţalo st p o slu šati:
Stoji cika gojena Labuda,
Labud bije jamu kopitima
(O d k o p itah cjep an ice sk aĉu ),
Da dofati zubom gospodara;
Ali stade tutanj uz planinu:
E v o id e trid est ćirid ţija
I p red n jim a ćirid ţija R ad e,
Kad pogleda ukraj druma puta,
V išti L ab u d v iš'lu d a Jo v an a,
N o g o v o ri ćirid ţija R ad e:
"N u v iĊ ite, m o ja b raćo d rag a!
"Eno Labud ludoga Jovana,
"Đ e m u p u sti u p lan in u v išti,
"Bog zna, mu je Jovan poginuo;
"H aj'te, b raćo , d a v id im o o n Ċ e."
K ad d o Ċ o še n a jam u stu d en u ,
V išti L ab u d , k o p itam a k aţe;
T ad ar sk o ĉi ćirid ţija R ad e,
I sastavi tridest konopaca,
I zasuka po dva u jednoga,
Te napravi petnaest komata,
Pa se Rade preko pasa sveza,
S p u stiše g a trid est ćirid ţija;
T u Jo v an a u ţiv o tu n aĊ e,
I izvadi ludoga Jovana,
P a m u b 'jele o d riješi ru k e,
Krenu da ga vodi po svijetu;
Kumi Rada dijete Jovane:
"B o g o m b rate, ćirid ţija R ad e!
"Ne vodite mene po svijetu,
"N o m e b aĉ'te n a p u sta L ab u d a,
"Z ajm ite m e v o d i K alad ţijn sk o j,
"E u m rijeh o d ţeĊ i ju n aĉk e;
"A p o Ċ ite d v a tri u K o so v o ,
"A u moje Bogom posestrime,
"P o sestrim e k rĉm arice Jan e,
"N ek a d o Ċ e v o d i K alad ţijn sk o j,
"Da me zajmi u polje Kosovo,
"Razumna je uma i pameti,
"Guslara joj u svijetu nema,
"N e b i li m e g u Ċ et'n au ĉila."
To je Rade za Boga primio,
T e g a b aĉi n a k o n ja L ab u d a,
A zajm i g a v o d i K alad ţijn sk o j,
T u Jo v an a b ješe o stav io ,
A sahiju posla u Kosovo.
Kad je Janu haber dopanuo,
Hitro dvije dozivala sluge,
T e jo j slu g e k o n je d o v ed oše,
P a o tid e šn jim a n iz K o so v o .
S am n a v o d i Jo v an K alad ţijnskoj,
P išti m o m ĉe, k ak o zm ija lju ta,
N o g a ĉu la o d p lan in e v ila,
K Jo v an u je b rzo d o lećela,
Kad pogleda ludoga Jovana,
E su n jem u o ĉi izv aĊ en e,
U m i n jeg a v o d o m K alad ţijn sk o m ,
Pa je vila Boga zamolila,
I Jo v an u o ĉi satv o rila.
K ad se Jo v an o ĉih d o fatio ,
I svojega uzjaha Labuda,
Pa ga igra pokraj vode ladne,
Poje Jovan iz grla bijela:
"M ili B o ţe, n a sv em u ti fala,
"K o ji si m i b io n a p o m o ći!
"No ne fala mojoj staroj majci,
"Koja svoje iskobi dijete!"
A li id e k rĉm arica Jan a
Na silnoga hata debeloga,
A k ad v iĊ e ludoga Jovana,
Prije su je suze propanule,
Pa se potljen grohotljivo smije
"Blago mene, mio pobratime!
"B o g zn a, su ti o ĉi p ro b o ljele?"
R u k e šire, u lica se lju b e,
Za velje ga jade upitala,
Š to j'o d m ajk e ĉed o d o ĉek alo ,
Š to u ĉin i! p ro k leta jo j d u ša!
Pa se lad n a n ap o jiše v in a
O n d o len se o n i razd v o jiše:
Jana minu u polje Kosovo,
Jo v an p oĊ e d a traţi k rv n ik e.
A k ad Jo v an p red p ećin u d o Ċ e,
A l' m u sjed i p red p ećin u m ajk a,
S trašn a d iv a u p erĉin u b ište,
Pa pogleda, ugleda Jovana,
P a je d iv u rijeĉ g o v o rila:
"Kuku, dive, evo Jovan ludi!"
P a sk o ĉiše o d zem lje n a n o g e:
S tan 'd a v id iš Jo v an o v e m ajk e,
K ak o p ram a k u ĉk a u p lan in u !
D iv u ljeţe u led n u p ećin u .
Brzo Jovan majku ufatio,
Pa joj sputi obadvije ruke,
F rk je b aĉi n a siln a L ab u d a,
A divu je glavu okinuo,
Pa se Jovan b aĉi n a L ab u d a,
On otide zemljom i svijetom,
D a o n traţi sv o ju p o sto jb inu .
K ad se b ješe p rim ak n u o b lizu ,
N o g o caru m u štu lu ci g red u :
K o ji p rv i n a m u štu lu k d o Ċ e,
Njima hate nesedlane daje;
K o ji d ru g i n a m u štu lu k d oĊ e,
Njima spenzu nebrojenu daje;
K o ji treći n a m u štu lu k d oĊ e,
N jim a ĉo h u n ek ro jen u d aje
Kad ispade Jovan na Labudu,
 Ţ eljn a li g a slu g e u g led ale,
A caru su rijeĉ g o v o rili:
"A evo ga, dragi gospodaru!"
S k o ĉi care iz sv o je sto lice,
Te car svoje susrete dijete,
Ţ alo sn o je sin a p rig rlio ,
P a Jo v an u rijeĉ govorio:
"A Jovane, sve ti prosto, sinko!
"Š to u ĉin i o d o ca svo jeg a?
Ja sam rek a', n ik ad d o ći n e ćeš "
P a m u siln i šem lu k u d ariše;
N o se caru d ijete p o ţali,
Š to je n jem u u ĉin jela m ajk a;
P a sk o ĉiše, te je u fatiše,
O b u k li jo j tan an u k o šu lju ,
N am azaše p rah o m i katranom,
P a zaţd iše su ĉetiri stran e;
Ali vika Jovanova majka:
"Ne daj majku, dijete Jovane!
"Izg o rje ti m ajk u o g an j ţiv i."
N o jo j Jo v an rijeĉ g o v o rio :
"A n ek a te, p ro k leta ti d u ša!"
S v a izg o rje o n jeg o v o j d u ši.

9. B raća i sestra.

Rani majka devet mili sina

I d esetu šćercu m ljezin icu ;
Ranila ih dok ih odranila,
D o k le b ili sin i n a ţen id b u ,
A Ċ ev o jk a b ila n a u d aju ,
Nju mi prose mlogi prosioci
Jed n o b an e, d ru g o d ţen erale,
T reće p ro si iz sela k o m šija
M ajk a d aje u selo k o m šiji,
B raća d aju s p rek o m o ra [6] banu,
Jo š su b raća sestri b esjed ila:
"Ja ti p o Ċ i, n aša m ila sejo ,
"Ja ti p o Ċ i s p rek o m o ra b an u ,
"M i ćem o te ĉesto p o h od iti:
"U godini svakoga mjeseca,
"U m jesecu sv ak e n eĊ eljice."
T o je sestra b raću p o slu šala,
O n a p o Ċ e s p rek o m o ra b an u .
A l'd a v id iš ĉu d a v elik oga!
Ja B o g p u šća o d seb e m o riju ,
Te pomori devet milih brata,
Sama osta samorana majka.
Tako stade tri godine dana.
L ju to p išti sestrica Jelica:
"M ili B o ţe, ĉu d a v elik o g a!
"Š to sam v rlo b raći zg riješila,
"T e m e b raća p o h od iti n e će?"
Nju mi kore mloge jetrvice:
"K u ĉk o jed n a, n aša jetrv ice!
"T i si v rlo b raći o m rzn u la,
"T e te b raća p o h o diti n e će."
L ju to p išti sestrica Jelica,
L ju to p išti ju tro m i v eĉero m .
A l'se m ilu B o g u raţalilo ,
P a o n p o sla d v a sv o ja an Ċ ela:
"Id 'te d o lje, d v a m o ja an Ċ ela,
"Do bijela groba Jovanova,
"Jo v an o v a, b rata n ajm laĊ eg a,
"V ašijem g a d u h o m zad an ite,
"O d g ro b a m u k o n ja n aĉin ite,
"O d zem ljice m ijes'te k o laĉe,
"O d p o k ro v a reţite d aro v e;
"Spremite ga sestri u pohode."
H itro id u d v a B o ţja an Ċ ela
Do bijela groba Jovanova,
Od groba mu konja n aĉin iše,
N jin ijem g a d u h om zad an u še,
O d zem ljice m ijese k o laĉe,
O d p o k ro v a rezaše d aro v e;
S p rem iše g a sestri u p o h od e.
H itro id e n ejaĉak Jo v an e;
Kad je bio dvoru na pomolu,
Daleko ga seja ugledala,
M alo b liţe p red n jeg 'išetala,
O d ţalo sti v rlo zap lak ala,
R u k e šire, u lice se lju b e;
Pa je seja bratu besjedila:
"Jeste l' mi se, brate, zatjecali,
"Kad ste mene mladu udavali,
"D a ćete m e ĉesto p o h od iti:
"U godini svakoga mjeseca,
"U m jesecu sv ak e n eĊ eljice?
"Evo danas tri godine dana
"N ijeste m e jo šte p o h o d ili!"
Jo š je n jem u seja b esjed ila:
"Š to si tak o , b rate, p o tav n jeo
"B aš k an 'd a si p o d zem ljico m b io ?"
B esjed i jo j n ejaĉak Jo v an e:
"Š u ti, sejo , ak o B o g a zn ad eš!
"Mene jeste golema nevolja:
"D o k sam o sam b rata o ţen io ,
"I dvorio osam milih snaha;
"A kako se braća iţen iše,
"D ev et b 'jelih k u ća n aĉin ism o ;
"Za to sam ti pocrnjeo, sejo."
I on bio tri bijela dana.
Oprema se sestrica Jelica,
I oprema gospodske darove,
D a d aru je b raću i snašice:
B raći reţe sv ilen e k o šu lje,
A snahama burme i prstenje.
Al' je Jovo vrlo ustav ljaše:
"Ti ne idi, moja mila sejo,
"D o k jo š b raće u p o h o d e d oĊ e."
A l'Jelica o stan u ti n e će;
Ona spremi gospodske darove;
Otale se Jovo podigao
I sa šn jim e sestrica Jelica.
A k ad b lizu d v o ra d o laziše,
Kod dvora je prebijela crkva.
P a b esjed i n ejaĉak Jo vane:
"T i p o ĉek aj, m o ja m ila sejo ,
"Dok ja odem za bijelu crkvu:
"K ad sm o sred n jeg b rata o ţen ili,
"Ja sam zlatan prsten izgubio,
"D a p o traţim , m o ja m ila sejo ."
O d e u g ro b n ejaĉak Jo v an e,
A ostade sestrica Jelica
Ĉ ek aju ći n ejaĉk a Jov an a.
Ĉ ek ala g a, p a g a p o traţila,
Al' kod crkve mlogo novo groblje:
Tu se odmah jadu osjetila,
Đ e j'u m r'o n ejaĉak Jo v an e.
Hitro ide dvoru bijelome;
Kad je blizu dvora dolazila,
Al' u dvoru kuka kukavica;
To ne bila sinja kukavica,
V eće n jin a o starila m ajk a.
A Jelica na vrata dolazi,
O n a v iĉe iz g rla b ijela:
"Jadna majko, otvori mi vrata."
Stara majka iz dvora besjedi:
"Id' odatle, od Boga morijo,
"Devet si mi sina umorila,
"I m en 'h o ćeš o starilu m ajk u ?"
A Jelica bila besjedila:
"Jadna majko, otvori mi vrata,
"Ovo nije od Boga morija,
"V eć Jelica tv o ja m ila šćerca."
Pa joj majka otvorila vrata,
Z ak u k aše, k an o k uk av ice,
R u k am a se b 'jelim zag rliše,
O b je m rtv e n a zem lju p ad o še.

6) "s preko mora" mjesto: iz preko mora.

10. Milan-beg i Dragutin-beg.

Dva se brata vrlo milovala:

Beg Milane i beg Dragutine.
K o lik o se b raća m ilo v ala,
Pod njima se dobri konji ljube.
Beg Milan-beg bratu govorio:
"A m o j b rate, b eţe D rag u tin e!
"H o d i, b rate, d a se iţen im o ."
Beg Dragutin bratu govorio:
"L asn o b i se, b rate, iţen ili;
"A l'k ad tu Ċ e seje sastav im o ,
"T u Ċ e će nas seje zavaditi,
"B ašk a će n am d v o re p o g rad iti,
"Izm eĊ u n jih trn je p o sad iti,
"I kroz trnje vodu navratiti,
"Neka trnje u visinu raste,
"Da se nikad sastat' ne moremo."
Beg Milan-b eg b rate n e slu šaše,
V eć isp ro si lijep u Ċ ev o jk u
I isk u p i k ićen e sv ato v e,
T e d o v ed e lijep u Ċ ev o jk u ,
N aĉin io šen lu k i v eselje.
K ad je b ilo n o ći p o jaciji,
M lad ijen ce u Ċ erd ek sv ed o še;
K ad a b eţe u o d aju u Ċ e,
A Ċ ev o jk a sto ji p od d u v ak o m ,
On za sobom zatvorio vrata,
D iţe cu ri p u li d u vak s lica,
S in u lice, k an o ţark o su n ce,
Beg zagrli lijep u Ċ ev o jk u ,
H o tijaše, d a je i p o lju b i;
A l' m u v eli lijep a Ċ ev o jk a:
"Gospodaru, bego Milan-bego!
"Ne dam tebi lica obljubiti,
"Dok ne vidim tvoga brata glave,
"Đ e se m rtv a p o av liji v alja."
Ondar joj je bego govorio:
"N e b u d ali, lijep a Ċ ev o jk o !
"Volim b rata o d o ĉin jeg v id a;
"Ko bi mog'o bratu kidisati?"
V eli n jem u lijep a Ċ ev o jk a:
"A k o ti je ţao k id isati,
"T i ćeš sju tra ran o u ran iti,
"Pa ti hajde u lov u planinu,
"I povedi brata Dragutina,
"Ponesite sive sokolove,
"Povedite hrte i zagare,
"P a k rećite tice jarebice,
"N ap u šćajte siv e sok o lov e,
"Nek fataju tice jarebice;
"A k rećite srn e i k o šu te,
"N ap u šćajte h rte i zag are,
"N ek a taru srn e i k o šu te;
"P a n ajp o šlje, b eg o M ilan -bego,
"Ti zametni hajku u planini,
"Pa ti kreni zvijera arslana,
"Svoga brata metni na busiju,
"O tk u d a će arslan u d ariti,
"P a će n jeg a arslan p o g u b iti."
To je bego odmah kail bio,
O n jo j reĉe, d a će u ĉin iti;
T ad a m u je lice d o p u štila.
Kad u jutru zora zab'jelila,
P o ran io b eţe M ilan -b eţe,
Ide bratu u drugu odaju,
Da on budi brata Dragutina;
Al' mu bratac prije uranio,
N a d em ir se p en d ţer n aslo n io ,
P a p rem išlja m isli sv ak o jak e.
N jem u M ilan B o ţju p o m o ć d aje,
D rag u tin m u ljev še p rifatio ;
Milan mu je onda govorio:
"A m o j b rate, b eţe D rag u tin e!
"Jesam , b rate, lo v a p o ţelio ,
"Da idemo u lov u planinu."
Dragutin je bratu govorio:
"M o j ro Ċ en i b rate, M ilan -b eţe!
"Ja sam n o ćas zao san u sn io :
"Đ e n am m u n ja o d zap ad a sin u ,
"A g ro m p u ĉe iz v ed ro g a n eb a,
"P a u n aše u d ario d v o re,
"Ja umrijeh, ti prebolje, brate."
Milan-beg je bratu govorio:
"A moj brate, beţe D rag u tin e!
"San je klapa, a Bog je istina;
"Nikad sanku vjerovati nije;
"Da idemo u lov u planinu."
D rag u tin je b rata p o slu šao :
"H ajd e, b rate, zo v i n aše slu g e,
"Da povedu hrte i zagare,
"Da ponesu sive sokolove,
"Dok ja idem snahi u odaju."
Pa od zemlje n a n o g e sk o ĉio ,
Te on ide snahi u odaju.
K ad u n iĊ e sn ah i u o d aju ,
A li sn ah a k o d p en d ţera sjed i,
N jo j D rag u tin d o b ro ju tro v iĉe,
S p ram n jeg 'sn ah a n a n o g e sk o ĉila,
Dragutinu Boga prifatila,
Bijelu mu poljubila ruku
P o d m aĉe m u zlaćen u sto licu ,
Š ećerli m u k avu iznijela
I p red k av u ţeţen u rak iju .
N jo jzi v eli b eţe D rag u tin e:
"Snaho moja, Milan-begovice!
"Jesi l' m i se ju ĉer u m o rila
"A jašu ći k o n ja v elik o g a?
"Jesi li m i n o ćas p o ĉin u la
"U ĉard ak u n a m ek u d u šeku
"Mom Milanu na desnici ruci?"
Na to njemu snaha odgovara:
"A Ċ ev ere, m o j zlaćen p rsten e!
"Jesam ti se ju ĉe u m o rila,
"A li sam ti n o ćas p o ĉin u la
"U ĉard ak u n a m ek u d u šeku
"Tvom Milanu na desnici ruci."
A l'd a v id iš b eg a D rag u tin a!
O n se m aši ru k o m u d ţep o v e,
Pa izvadi devet prstenova
S v e o d ĉista saliv en i zlata
I u njima dragi kamenovi,
I uza njih stotinu dukata,
Te dariva svoju snahu dragu.
Snaha mu je poljubila ruku,
Izvadila od zlata maramu,
Ts dariva bega Dragutina.
I o d o še u lo v u p lan in u ;
O n i d iţu tice jareb ice,
N ap u šćaju siv e so k o lo v e,
Te fataju tice jarebice;
O n i k reću srn e i k o šu te,
N ap u šćaju h rte i zag are,
T e fataju srn e i k o šu te.
P a n ajp o šlje h ajk u zam etn u še,
A Milan-beg pometa busije,
Dragutina metnu na busiju,
O tk u d a će arslan u d ariti.
Z av ik aše p o g o ri h ajk aĉi,
I k ren u še zv ijera arslan a,
Na bega je arslan udario;
Kad sagleda zvijere arslane,
Kad sagleda bega Dragutina,
N a b eg a je ju riš u ĉin io .
Beg se brani drvljem i kamenjem,
I n ajp o tlje zlaćen o m m aram o m ,
Š to je n jeg a sn ah a d ariv ala;
Ufati ga zvijere arslane,
A l'zav ik a b eţe D rag u tin e:
"Đ e si, b rate, b eţe M ilan -b eţe?
"Pogubi me zvijere arslane!"
K ad to ĉu o b eţe M ilan -b eţe,
 T ad a m u je ţao b rata b ilo ,
P a p o teĉe b ratu p o av azu ;
Kad dopade bratu u busiju,
Al' na bratu ruse glave nejma.
Ţ ao b ilo b eg u M ilan -begu,
B rţe jaše k o n ja v elik o g a,
Pa on ode dvoru bijelome;
P a o n o d e n a g o rn je ĉard ak e,
Pa uzima svoju vjernu ljubu,
T e je b aca s g o rn jeg a ĉard ak a
On je baca na mermer-avliju,
M rtv a tu ţn a n a av liju p ad e.
On nakupi bisage dukata,
Pa posjede konja velikoga,
On ostavi dvore i timare,
Pa otide glavom po svijetu.

11. Mujo i Alija[7].

(iz Crne gore).

D v a su b rata d iv n o ţiv o v ali:

Jedno Mujo, a drugo Alija;
K o lik o su d iv no ţiv o v ali,
Ispod sebe konje mijenjali
I sa seb e sv ijetlo o ru ţe;
Pa se digli na jezero mutno,
U jezero u tv u u g led aše,
O b a su ju p o zlaćen a k rila.
M u jo p u šti siv o g a so k o la,
A A lija p ito m u ţu ricu ,
U lo v iše u tv u u jezero .
M u jo reĉe: "S o k o je u fati."
A A lija: "N ije, n o ţu rica"
T o je M u ju ţa'n a sv'jetu b ilo ,
P a sjed o še p o d jelu zelen u ,
I pod jelu piju vino ladno,
U vino ih sanak prevario.
To gledale tri bijele vile,
Najstarija vila besjedila:
"Ĉ u d n e o n jen d v a d o b ra ju n ak a!
"Koja bi ih vila zavadila,
"D ati ću ju sto tin u cek in ah ."
N o n ajm laĊ a p o lećela v ila,
P o lećela n a b ijela k rila,
O n a p ad e M u ju v iše g lav e,
Pa mi tople suze prolijeva,
Dok Mujovo progorelo lice;
S k o ĉi M u jo , k a'd a se p o m am i,
K ad p o g led a, u g led a Ċ ev o jk u ,
P a aliju b rata d o ziv aše:
"Ustan', Ale, doma da idemo!"
S k o ĉi T u re o d zem lje n a n o g e,
Pa je Muju bratu govorio:
"A n e, M u jo , rĊ a te u b ila!
"Tebe dvije, a mene ni jedna!"[8]
T o je M u ju ţa'n a sv'jetu bilo,
O d p o jasa p o v ad i h an d ţara,
I Aliju na srce ud'rio.
Pade Ale na zelenu travu,
A M u jo se Ċ o g a d o fatio ,
Z a se b aĉi lijep u Ċ ev o jk u ,
I okrenu dvoru niz planine.
S tad e cik a A lijn a v ran ĉića,
A le ran jen b rata d o ziv aše:
"O ti M u jo , b rate i k rv n iĉe!
"Povrni se, Mujo, na tragove,
"U zm i m o g a m alo g a v ran ĉića,
"D a n e v išti p u sti p ro z p lan in u ;
"A b iće ti p o d ru ţin i fala,
"K a'si sv o je o ĉi izv ad io !"
Tad' se Mujo natrag povratio,
Te on uze Alijina vranca,
N a n jeg 'b aĉi lijep u Ċ ev o jk u ,
I uminu Mujo planinama.
Kad je bio nasred druma puta.
Srete vrana bez desnoga krila,
 P a je tici rijeĉ g o v o rio :
"A tako ti, crna tice vrane!
"Kako ti je bez desnoga krila?"
No mu tica piskom odgovara:
"Mene jeste bez krila mojega,
"Kako bratu, koji brata nema,
"Ka' i tebe bez Alije, Mujo!"
Onda Ture sobom besjedilo:
"Z lo ti, M u jo , d an ašn je ju n aštv o !
"D a b u d li m e tice p rek o riše,
"D a k ak o te b raća i d ru ţin a!"
No mu tade vila govorila:
"Povrni se, Mujo, na tragove!
"Nekada sam vidarica bila,
"Ja bih tvoga brata izvidala."
Povrnu se Mujo na tragove,
A k ad tam o d o jezera d o Ċ e,
Za sobom se Ture obrnulo,
V iĊ e v ran ca, a n em a Ċ ev o jk e!
Brzo Mujo pripade Aliji,
A li m u je d u ša isp an u la.
K ad to v iĊ e M u jo T u re m lad o ,
O d p o jasa h an d ţar p o v ad io ,
Njime svoje srce prekosio.

7 ) Jam aĉn o je o v a p jesm a u n aro d u n ašem u starija

o d T u rak a u n ašijem zem ljam a, n eg o su o v a im en a
poslije uzeta, i ja ih nijesam htjeo mijenjati.

8 ) V alja d a je M u jo b io o ţen jen , ili se A liji

prividjelo, da kod Muja stoje dvije djevojke?

12. Z m ija m lad oţen ja.

S tan 'te, b raćo , d a v i ĉu d o k aţem :

O ţen i se k ralje o d B u d im a
Eto danas devet godin' dana,
N išta k ralje o d p o ro d a n em a.
P o d iţe se k ralje M ilu tin e,
Prav' otide u lov u planinu,
Da on lovi lova po planini.
T ak o n jem u B o g i sreća d ad e,
N it'u lo v i srn e n i k o šu te;
V rlo k ralju ţeĊ ca o d o lela,
P a se d iţe n a v o d u stu d en u ,
Te se napi vode studenice,
Zakloni se za jelu zelenu;
Malo vreme za tim postajalo,
Eto otud do tri gorske vile,
N ap iše se v o d e stu d en ice,
P a k o d v o d e staše b esed iti;
No besedi vila najstarija:
"Ĉ u jete l' m e, d o d v e m ile ćerk e!
"Z n ate l', ćerk e, jeste l'zap azile,
"K ad s'o ţen i k ralje o d B u d im a?
"Eto danas devet godin' dana,
"K ak o je se jad an o ţen io ,
"I ne ima od srca poroda."
Jo š o v ak o v ila b esed ila:
"Zna li koja kakoga lijeka,
"Ne bi l' ljuba trudna zahodila?"
O b e m laĊ e n išta n e govore,
Salt govori vila najstarija:
"D a zn a k ralje, k ak o ja što zn ad em ,
"Da sakupi Budimske devojke,
"Da donese mlogo suho zlato,
"D a sap lete o n u sitn u m reţu ,
"S itn u m reţu o d su h o g a zlata,
"Da je baci u tiho Dunavo,
"Da uvati ribu zlatnokrilu,
"Da joj uzme ono desno krilo,
"Opet ribu u vodu da pusti,
"K rilo d a d a g o sp oĊ i k raljici,
"Nek izede ono desno krilo,
"Jed n ak će m u tru d n a zah o d iti."
A to k ralju i slu ša i g led a,
O n se d iţe u g rad a B u d im a,
Pa sakupi Budimske devojke,
I donese mlogo suho zlato,
Te sap lete o n u sitn u m reţu ,
S itn u m reţu o d su h o g a zlata,
M eće m reţu u tih o D u n av o ;
T ak o n jem u B o g i sreća d ad e,
Te uvati ribu zlatnokrilu,
Pa joj uze ono desno krilo,
Opet ribu u vodu pustio,
K rilo n o si g o sp o Ċ i k raljici,
Te joj daje ono desno krilo;
Kak' izede ono desno krilo,
Jednak mu je trudna zahodila.
Nosi breme za godinu dana,
D o Ċ e v rem e, b rem e d a se im a,
N em ad e se jed n o m u šk o ĉed o ,
No s' imade jedna zmija ljuta;
Kako pade zmija na zemljicu,
Jednak zmija u duvar odmile.
T ad 'o trĉa k raljica g o sp oĊ a,
Pa ovako kralju besedila:
"K am en , k ralje, d a se o b rad u ješ,
"O b rad u ješ o d srca p o ro d u !
"N em ad e se jed n o m u šk o ĉed o ,
"No s' imade jedna zmija ljuta;
"Kako pade zmija na zemljicu,
"Jednak zmija u duvar odmile."
Tade kralje 'vako besedio:
"Vala Bogu na njegovu daru!"
Tako stade za sedam godina,
No besedi zmija iz duvara:
"O moj babo, od Budima kralje!
"Š to ti ĉek aš, te n e ţen iš m en e?"
Mrda kralje tamo i ovamo,
Jo š o v ak o k ralje b esed io :
"Moja zmijo, moj hudni porode!
"K o će d ati za zm iju d ev o jk u?"
No ovako zmija besedila:
"O moj babo, od Budima kralje!
"Ti osedlaj konja Lastavicu,
"Pa ti idi ka Prizrenu gradu
"O d P rizren a caru ĉestito m e,
"C ar će d ati za m en e d ev o jk u ."
K ad to zaĉu o d B u d im a k ralje,
On osedla konja Lastavicu,
P a se m eće ju n ak n a d ru g o g a,
Pravo ode ka Prizrenu gradu;
K ad a d o Ċ e caru p o d d v o ro v e,
Sam ga care s kule ugledao,
Pa on sljeze niz kulu visoku,
Te ga srete u svojoj avliji,
R u k e šire, u lice se lju b e,
Z a ju n aĉk o p itaju se zd rav lje,
Pa ga uze za desnicu ruku,
Odvede ga na visoku kulu,
S lu g 'u zo še k o n ja Lastavicu,
O d v ed o še u n o vo ga ara.
P iše v in o tri b ijela d an a,
D o k se ru jn a p o n ap iše v in a,
Doke vince uljeze u lice,
A rakija stade govoriti;
U zm u ĉi se k ralje o d B u d im a,
Poznade ga dare od Prizrena,
Pa je njemu bio besedio:
"A Boga ti, kralje od Budima!
"Š to je tebe, kaka je nevolja?
"T e si m i se tak o u zm u ĉio ?"
Stade kralje njemu besediti:
"Ĉ u ješ m en e, care o d P rizren a!
"Z n aš li, care, jesi l'zap azio
"K ad sam ti se jad an o ţen io?
"Za punijeh do devet godina
"Ja nemadoh od srca poroda;
"Kad s' napuni devet godin' dana,
"N em ad e se jed n o m u šk o ĉed o ,
"No s' imade jedna zmija ljuta;
"Kako pade zmija na zemljicu,
"Jednak zmija u duvar odmile.
"Et' od tade sedam godin' dana,
"No besedi zmija iz duvara:
""O moj babo, kralje od Budima!
""Š to ti ĉek aš, te n e ţen iš m en e?" "
"Ja sam 'vako zmiji besedio:
""Moja zmijo, moj hudni porode!
""K o će d ati za zm iju d ev o jk u?" "
"No je mene zmija besedila:
""O moj babo, od Budima kralje!
""Ti osedlaj konja Lastavicu,
""Pa ti idi u Prizrena bela
""K a o n o m e caru ĉestito m e,
""C ar će d ati za mene devojku.""
"I ja sam se jadan potrudio
"I ka tebe care dohodio."
No ovako care besedio:
"Ĉ u ješ m en e, k ralje o d B u d im a!
"Ti mi idi u Budima grada,
"Te ti pitaj zmiju u duvaru.
"M o ţe li se zm ija p o d v atiti,
"D a d o v ed e k ićen e sv ato v e
"Od Budima do Prizrena bela,
"Da ih nigde sunce ne ogreje
"Jo š n ik ak v a ro sa n e o k v asi;
"A k o s' m o ţe zm ija p o u zd ati,
"Ja ću d ati za zm iju d ev o jk u ."
K ad to zaĉu o d B u d im a k ralje,
Izv ed o še k o n ja L astav icu ,
O n se m eće k o n ju n a ram en a,
Ode pravo preko polja ravna,
Kano zvezda preko vedra neba.
Kad je bio do blizu Budima,
Jo š je k ralje o v ak o m islio :
"Avaj mene! do Boga jednoga!
"G d e ću n aći zm iju u d u v aru ,
"D a jo j k aţem o d cara p o zd rav lje?"
T am an d o Ċ e n a B u d im sk a v rata,
Prije njega zmija progovara:
"O moj babo, od Budima kralje!
"Dade l' care za mene devojku?"
No ovako kralje besedio:
"Zmijo moja, moj hudni porode!
"A k o s' m o ţeš, zm ijo , p o u zd ati,
"D a o d v ed eš k itu i sv ato v e
"Od Budima do Prizrena grada,
"Da ih nigde sunce ne ogreje
"Niti kakva rosa pa orosi,
"Dade care za tebe devojku;
"A k o l'n e m o 'š o d v esti sv ato v a,
"Ne da care za tebe devojku."
No ovako zmija progovara:
"Kupi svate, hajde za devojku;
"Ja ću o d v est'k ićen e sv ato v e,
"Da ih nigde sunce ne ogreje
"Ni kaka ih rosa pa zarosi."
S ak u p iše silu i sv ato v e,
S ak u p iše h iljad u svatova,
Svi svatovi u kraljeva dvora,
Izv ed o še k o n ja L astav icu ,
S am se k o n jic p o av lije šeta;
T u v ik n u še ti lak i ĉau ši:
"H azu r d a ste, k ićen i sv ato v i!
"H azu r d a si, m lad i m lad o ţen ja!"
K ad to zaĉu zm ija iz d u v ara,
Tad' se smile zmija niz duvara,
Pa se primi konju uz koleno,
Pa se zavi sedlu na jabuku;
O k ren u še n iz B u d im a g rad a,
Zadede se jedan modar oblak
Od Budima do Prizrena grada,
B aš ih n ig d e su n ce n e o g reja
Nit' ih kakva rosa zarosila.
K ad o to še u P rizren a g rad a,
U ljeg o še u d v o re carev e,
Svi svatovi k o n je p ro v aĊ aju ,
S alt n e šeta zm ija L astav icu ,
S am a jo j se p o av lije šeta.
Ĉ u d n o ih je care d o ĉek ao ,
I ĉu d n o ih d aro m d ariv ao :
S v ak o m sv atu o d svile k o šu lju ,
M lad o ţen je k o n ja i so k o la,
Jo š o d v iše P rizren k u d ev o jku .
B re v ik n u še ti lak i ĉau ši:
"Hazur da ste, k ićen i sv ato v i!
"Hazur da si, kume i starojko!
"Hazur da si, Prizrenka devojko!
"V rem e d o Ċ e, p o lazit'h o ćem o ."
S v i sv ato v i k o n je p o jah aše,
Jo š u zjan u P rizren k a d ev o jk a,
Kad to vide zmija iz duvara,
Tad' se smile zmija niz duvara,
Potprimi se konju uz koleno,
Pa se zavi sedlu na jabuku;
O k ren u še n iz P rizren a g rad a,
P o v iše n jih jed an m o d ar o b lak .
S v i sv ato v i k o n je razig raše,
Stade igrat' zmija Lastavicu,
K o lik o je n jeg a raţlju tila,
U Prizrenu istrla kaldrmu
I Prizrena redom pokvarila,
B aš se k u rv ić p o g rad iti n e će
Za punijeh dvanaest godina,
Š to je caru k v ara u ĉin jen o .
P a o to še zd rav o i v eselo ,
O tid o še u B u d im a g rad a,
S v ad b u 'g raše za n ed elju d an a,
Ig raše je, p a je p ro ig raše,
Svaki ode ka svojemu dvoru,
Zmija osta u svome duvaru,
Kralj ostade na svome divanu;
D o Ċ e v rem e, d a s' sv ed u m lad en ci,
D a se sv ed e m o m ĉe i d ev o jk a,
Izv ed o še lijep u d ev o jk u ,
Izv ed o še n a k u lu viso k u ,
T u riše je p o d u n ajv išem u .
K ad je b ilo n o ći u p o n o ći,
Stade graja kule na visinu,
T ad se k rad e k raljica g o sp o Ċ a,
Ona s' krade od poda do poda,
D o k izljeze p o d u n ajv išem u ,
Na oda. tvorila vrata,
Š ta d a v id i? ĉud a g o lem o g a!
N a jastu k u o d zm ije k o šu lja,
U d u šek u d o b ar jun ak sp av a,
Zagrlio Prizrenku devojku!!
Svaka ma rada je porodu,
T e u k rad e o d zm ije k o šu lju ,
P a je tu ri n a tu v atru ţiv u ,
P a p o trĉa kralju gospodaru:
"Blago tebe a i mene kralje!
"Ja se digoh na visoku kulu,
"Na odaji ja otvorih vrata,
"N a jastu k u o d zm ije k o šu lja,
"U d u šek u d o b ar ju n ak sp av a,
"Zagrlio Prizrenku devojku;
"Ja u k rad o h o d zm ije k o šu lju ,
"P a ju tu rih n a tu v atru ţiv u ."
"Š to je, ljubo, izela te zmija!"
P o trĉaše k u le n a v isin u ,
Š ta d a v id e? ĉu d a g o lem o g a!
M rtav ju n ak u d u šek u leţi,
Zagrlila g' Prizrenka devojka,
I ovako ona besedila:
"Jaoj mene, do Boga jednoga!
"Š to o stad o h m lad a u d o v ica!
"O svekrvo, da te Bog ubije!
"A mene si m alo u ĉin ila,
"A sebe si gore dopravila."
Osta majka bez sina svojega,
Od nas pesma, a od Boga zdravlje!
Nas lagali, mi polagujemo.[9]

U n aro d u n ašem u im a i pripovijetka, k ak o je ţen a

ro d ila zm iju , p a k ad su je o v ak o o ţenili i m lad a
v id jela, d a u v eĉe iz zm ijin e k o šu lje izlazi p rek rasan
m o m ak te s n jo m e sp av a, a u ju tru se o p et zav laĉi u
zm ijin u k o šu lju , o n a se d o g o v o ri sa sv ek rv o m , p a
m u k o šu lju sp ale n a v atri. K ad se m o m ak p ro b u d i,
o n o tid e o d ţen e u sv ijet, k azav ši jo j, d a se s
djetetom, s kojijem bila tru d n a, n e će rastati, d o k le
g a n e n aĊ e i o n ru k u n a n ju n e m etn e, a p rije d a g a
n e će n aći, d o k n e p o d ere g v o zd en e op an k e i n e
satre g v o zd en štap traţeći. P o to m o n a, traţeći g a
sv u d a, d o Ċ e k su n cu , n o o n o jo j k aţe, d a g a d an ju
nigdje vidjelo nije, i p o šalje je k m jesecu , d a p ita
n jeg a, n ije li g a o n g d je n o ću v id jeo . N a p o h o d u
o d an d e p ok lo n i jo j su n ĉev a m ajk a zlatn u p reslicu sa
zlatn o m k u d jeljo m i s v reten o m . K ad d o Ċ e k
mjesecu, i on joj odgovori, da ga nigdje vidjeo nije
"Nego", veli, "idi k vjetru, te njega zapitaj, nije li ga
g d je v id jeo , jer se o n zav laĉi sv u d a." K ad o d an d e
p o Ċ e, p o k lon i jo j m jeseĉev a m ati zlatn u k v o ĉku s
p ilićim a. K ad d o Ċ e k v jetru i zap ita g a, o n jo j k aţe,
d a g a je u to j i u to j zem lji v id jeo , g d je se o ţen io

9 ) G d jek o ji p jev aĉi ĉesto d o d aju n a sv ršetk u p jesm e:

"O n aj laţe, k o ji m en i k aţe,
"O n aj laţe, a ja p o lag u jem ."

S tijem p jev aĉ p o k azu je, d a n i o n sam n e d rţi sv e za

samu istinu, što se p jev a i caru je. K ad g a o n am o
n aĊ e i o p an ci jo j se p o d eru i štap p reb ije, o n a s
onijem darovima o d su n ĉev e i m jeseĉev e m ajk e
p o tk up i n jeg o vu ţen u , te jo j d o p u sti, tri n o ći s n jim e
d a p ren o ći. P rv u i d ru g u n o ć k raljica sv o g a m u ţa
n eĉim o p o ji, te je i n e v id i i n e ĉu je n jezin e rijeĉi:
"Kralju, metni ruku na mene, da bih se rastala s
tvojijem djetetom;" a treću d o zn av ši o n to o d slu g e
 sv o g a, m etn e u v eĉe p o d b rad u su n Ċ er, te u n jeg a
sasp e o n o p iće, k o je m u k raljica d o n ese, i tak o
o stan e p ri seb i i m etn u v ši n a n ju ru ku , o n a se rastan e
s djetetom i rodi mu sina zlatne kose i zlatnijeh ruku;
po tom on ostavi onu zemlju i kraljicu, a s prvom se
ţen o m i s d jeteto m v rati u sv o je p reĊ ašn je
kraljevstvo.

13. O p et to, ali d ru k čije.

(iz Crne gore).

P ro šetaše d o d v a k alu Ċ era

P o p rţin i p o k raj m o ra slan a,
Š etaju se, razg o v araju se:
"Fala Bogu, fala jedinome!
"U jadnoga Mihaila bana
"K ak o n em a m u šk o g a Ċ eteta,
"D o im aju d ev et Ċ ev o jak ah !
"D a li zn ad e g o sp oĊ a b an ica,
"D a p o n ese m reţu o d b isera,
"Da je zapne moru na izvoru,
"D a u fati rib u o d šes k rilah ,
"Da izije ribi desno krilo,
"Imala bi zlatoruka sina."
O n o n jen a zaĉu la jetrva,
A jetrva Kojadinovica,
S v e jo j, što je i k ak o je, k aza.
P o n eso še m reţu o d b isera,
Z ap eše je m o ru n a izv o ru ,
U fatiše rib u o d šes k rilah .
V iĊ i k u ĉk e K o jad in o v ice!
On' izjede ribi desno krilo,
A banici dala je lijevo;
Obje dvije trudne ostanule.
Nogo viĊ i K o jad ino v icu !
Ona ima zlatoruka sina,
A banica zmiju kraosicu,
Zmija joj se u krioce valja.
K ad to v iĊ e M ih aile b an e,
On doziva slugu Radosava:
"A nu hodi, moja vjerna slugo!
"Uzmi ovu zmiju kraosicu,
"T e je b aĉi m o ru u p u ĉin u ."
S k o ĉi slu g a, zm iju d o fatila,
I b aĉi ju m o ru u p u ĉin u .
A kad sluga doma dohodila,
Al' je zmija prva ugrabila,
I d o šla je u k rio ce m ajci.
K ad je n o jca o v eĉeri b ila,
Z atv o riše zm iju u o d aju ,
I šn jo m h o jd e V eru ša Ċ ev o jk a,
N ajp rv a k ćer M ih aila b an a,
K o lik o se b rata u ţeljela,
Od zmije se o d v o jit'n e h o će.
A k ad n o jca p o v eĉeri b ila,
B aĉi zm ija k rila i o k rilje,
I o tu ri o d seb e k o šu lju .
K ad to v iĊ e V eru ša Ċ ev o jk a,
Ona jasno od radosti visnu,
Iz o d aje izljeze Ċ ev o jk a,
Svojoj staroj govorila majci:
"Ha, nu hodi, moja mila majko!
"Da ti vidiš ĉu d o n eg lejan o :
"Nije ovo zmija kraosica,
"No je ovo ognjaniti zmaju,
"N a n jeg a su d o tri o b iljeţa:
"V u ĉa šap a i o rlu ja p an d ţa,
"Iz zu b ah m u ţiv i o g an j sk aĉe;
"Divan li je, jad ga zadesio!
"I m en e je n o ćas g o v o rio ,
"D a će su tra lećet' p o d o b lak e,
"Za god in u d o m a d o ći n e će."
O n o reĉe, su zam a p ro su la,
A m ajk a je v eseliti p o Ċ e:
"N e b o j m i se, m o ja k ćeri m ila!
"N jeg a h o će u stav iti m ajk a."
 P a u ljeţe u o d aju b rzo ,
Ukrade mu krila i okrilje,
I u k rad e o d zm ije k o šu lju ,
S v e u ţiv i o g an j zap retala,
Na oganj je sina izgorela.[10]

Napomena

1 0 ) S v ršetak o v e p jesm e v id i se d a je v rlo sk raćen .

14. Nahod Simeun.

U ran io starac k alu Ċ ere

Na Dunavo na vodu studenu,
Da zavati vode na Dunavu,
Da s' umije i Bogu se moli;
Namjera je starca nanijela,
N aĊ e starac san d u k o d o lo v a,
Isturila voda pod obalu,
M lid ijaše u n jem u je b lag o ,
Odnese ga u svog namastira;
Kad otvori sanduk od olova,
A l'u n jem u b lag a n e b ijaše,
V eć u n jem u jed n o m u šk o ĉed o ,
Ĉ ed o m u šk o o d sed am d an ak a;
Iz san d u k a ĉed o izv ad io ,
Pokrsti[11] ga u svom namastiru,
Lijep o m u im e n aĊ en u o ,
N aĊ en u o : N ah o d S im eu n e.
N e šće d av at' ĉed o n a d o jilje,
V eć g a ran i u sv o m n am astiru ,
R an i n jeg a m ed o m i šećero m .
K ad je b ila ĉed u g o d in ica,
Kolik' drugo od tri godinice;
Kad je bilo od tri godinice,
Kolik' drugo od sedam godina;
A kad bilo od sedam godina,
Kolik' drugo od dvanaest ljeta;
Kad je bilo od dvanaest ljeta,
Kolik' drugo od dvadest godina.
Ĉ u d n o S im o k n jig u izu ĉio ,
N e b o ji se Ċ ak a n ijed n o g a,
Ni svojega starca igumana.
Jed n o ju tro u sv etu n eĊ elju
Izišli su Ċ aci n am astirsk i,
Te s' igraju igre svakojake:
S k aĉu sk o k a, m eću se k am en a,
P resk aĉe im N ah o d S im eu n e,
P resk aĉe im , k am en o m o d m eće;
M an i b jeh u Ċ aci n am astirsk i,
Pa govore Nahod-Simeunu:
"S im eu n e, jed an n ah o d n iĉe!
"T i n e im aš ro d a n i p lem en a,
"T i se n e zn aš o d ro d a k ak v a si,
"Teb e j' n aš'o starac ig u m an e
"U sanduku vodi pod obalom."
M u ĉn o b ješe N ah o d -Simeunu,
O d e S im o u sv o ju ćeliju ,
P a u zim a ĉasn o jev an Ċ elje,
Ĉ ati S im o , a su ze p ro sip a.
Dolazi mu otac igumane,
Pa on pita Nahod:Simeuna:
Š to je teb e, S im eu n e sin e?
"T e ti ro n iš su ze o d o ĉiju?
"Š ta je m alo u m o m n am astiru ?"
Veli njemu Nahod Simeune:
"G o sp o d in e, o ĉe ig u m an e!
"K o re m en e Ċ aci n am astirsk i,
"Da se ne znam od roda kakva sam,
"D a si n aš'o m en e p o d o b alo m :
"V eć ĉu ješ m e, o ĉe ig u m an e
"A k o zn ad eš B o g a istin o g a,
"Daj ti mene tvo jeg a Ċ o g ata,
"Da ja idem u svijet bijeli,
"D a ja traţim , o d k ak v a sam ro d a:
"Al' sam kakva roda horjatskoga;
"Da l' od kakva roda gospodskoga;
"Ja l'ću sk o ĉit'u tih o D u n av o ."
Ţ ao b ješe starcu ig u m an u ,
Pazi Sima, kako svoga sina;
Poreza mu sv'jetlo odijelo,
Dade njemu hiljadu dukata
I Ċ o g ata sv o g a iz p o d ru m a.
Ode Simo u svijet bijeli,
Hoda Simo devet godinica,
T raţi S im o ro d a i p lem en a,
A l'k ak o će n jeg a n ah o d iti,
Kad nikoga pitat' ne umije?
Kada nasta godina deseta,
Na um pade Nahod-Simeunu,
Da on ide svome namastiru;
O n p o v rati sv o jeg a Ċ o g ata.
Jed n o ju tro b ješe u ran io
Ispod grada bijela Budima;
Odrast'o je Nahod Simeune,
A ljep ši je o d sv ak e Ċ ev o jk e,
D o b ro sv o g a o dg ajio Ċ o g a,
Poigrava poljem Budimskijem,
A zapjeva grlom bijelijem;
Gleda njega Budimska kraljica,
Kada zgleda Nahod-Simeuna,
O n a v iĉe tan an u ro b in ju :
"Ţ iv o id i, tan an a ro b in jo ,
"P o d ju n ak o m u v ati Ċ o g ata,
"K aţi n jem u : "K raljica te zo v e,
"N ešto teb e im a g o v o riti."
O d e ţiv o tan an a ro b in ja,
Pod Simom je konja uvatila,
Simeunu tiho govorila:
"O junaĉe! zo v e te k raljica,
"N ešto teb e im a g o v o riti."
T ad 'S im eu n p o v rati Ċ o g ata
U avliju pod bijelu kulu,
D ad e Ċ o g a tan an o j ro b in ji,
A on ode uz bijelu kulu.
K ad iziĊ e g o sp o Ċ i k raljici,
Kapu skida, do zemlje se svija
I k raljici B o ţju p o m o ć d aje,
Kraljica mu Boţju p o m o ć p rim a,
Sjede njega za sovru gotovu,
D o n eso še v in o i rak iju
I lijep u sv ak u Ċ ak on iju .
Sjedi Simo, pije rujno vino,
A l'n e m o ţe g o sp o Ċ a k raljica,
V eć sv e g led a N ah o d -Simeuna.
K ad je n o ćca b ila o m rk n u la,
T ad 'k raljica reĉe S im eu n u :
"Skidaj ruho, neznana katano!
"V alja teb e n o ćiti s k raljico m
"I obljubit' Budimsku kraljicu."
Simeuna vino prevarilo,
R u h o sk id e, leţe sa k raljico m ,
Te kraljici obljubio lice.
Kad u jutru jutro osvanulo,
Simeuna popustilo vino,
T e o n v iĊ e, što je u ĉin io ,
S im eu n u v rlo m u ĉn o bilo,
S k o ĉi S im o n a n o g e lag an e,
O p rem i se, p a o d e Ċ o g inu ,
U stav lja g a g o sp o Ċa k raljica
N a šećerli k av u i rak iju ,
S im eu n se n e će u stav iti,
V eć o n sv o g a u sjed e Ċ o g ata,
Ode Simo niz polje Budimsko.
Dockan Simu na um pripanulo,
O stalo m u ĉasn o jev an Ċ elje
Kod kraljice na bijeloj kuli;
V rati S im o p o m am n a Ċ o g ata,
U avliji konja ustavio,
A on ide na bijelu kulu,
A li sjed i g o sp o Ċ a k raljica,
S jed i m lad a k u li n a p en d ţeru ,
O n a ĉati ĉasn o jev an Ċ elje,
Roni suze niz bijelo lice;
R eĉe S im o g o sp o Ċi k raljici:
"Daj, kraljice, ĉasn o jev an Ċ elje."
O d g o v o ri g o sp o Ċ a k raljica:
"Simeune, dugo jadan bio!
"U z'o ĉas g a ro d a p o traţio !
"A u g o ri d o š'o u B u d im a
"I n o ćio s g o sp o Ċ om k raljico m
"I kraljici obljubio lice!
"Ti si svoju obljubio majku!"[12]
K ad to zaĉu N ah o d S im eu n e,
Proli suze od bijela lica,
P a u zim a ĉasn o jev an Ċ elje
I kraljicu poljubi u ruku,
O d e S im o d o sv o g a Ċ o g ata,
Usjede ga, ode namastiru.
Kad je bio sprema namastira,
Ugleda ga otac igumane,
P o zn a sv o g a Ċ o g a iz p o d ru m a
I na njemu Nahod-Simeuna,
M alo b liţe p red n jeg 'izlazio,
S im eu n e sp ad e o d Ċ o g ata,
Pokloni se do zemljice crne,
Ljubi oca u skut i u ruku.
Govori mu otac igumane:
"Đ e si m en e, N ah o d -Simeune?
"Đ e si m en e to lik o v rijem e?"
Veli njemu Nahod-Simeune:
"N e p itaj m e, o ĉe ig u m an e!
"U z'o ĉas sam ro d a p o traţio ,
"A u go ri d o š'o d o B u d im a."
S v e se n jem u isp o v iĊ e S im o .
K ad to ĉu o o tac ig u m an e,
Uze Sima za bijelu ruku,
Pa otvori tavnicu prokletu,
Đ en o leţi v o d a d o k o ljen a,
I po vodi guje i jakrepi,
Simeuna baci u tavnicu,
 Pa zatvora tavnicu prokletu,
K lju ĉe b aci u tih o D u n avo,
Pa je starac tiho govorio:
"K ad izišli k lju ĉi iz D u n av a,
"Simeun se grija oprostio!"
Tako stade za devet godina.
Kada nasta godina deseta,
A rib ari rib e p o v ataše
I u rib i k lju ĉev e n aĊ o še,
D o k azaše starcu ig u m an u ;
Igumanu na um pade Simo,
Pa on uze klju ĉe o d tav n ice,
Te otvori prokletu tavnicu,
U tavnici vode ne imade,
N iti g m iţu g u je i jak rep i;
U tavnici sunce ogrijalo,
Simo sjedi za stolom zlatnijem,
U ru k am a d rţi jev an Ċ elje.

11) U govoru bi se kazalo: krsti ga; a pokrstiti

govori se za onoga, koji je kakve druge vjere, n. p.
T u rĉin a ili Ĉ ifu tin a.

1 2 ) V alja d a je u jev an Ċ eliju , sp rijed ili n a k raju , b ilo

zap isan o , ĉije je o n o , k o je o n , i ĉeg a rad i id e p o
svijetu.

15. Opet Nahod Simeun.

Rani care u Janju devojku

Od malena do desnog kolena,
Ne rani je, da je drugom daje,
V eć je ran i, d a je za se u zm e;
C are o će, a d ev o jk a n e će;
Nju mi prose lale i veziri,
Lale prose, al' je care ne da,
V eć o n u ze p o d silu d ev o jk u .
Po tom malo vreme postajalo,
Malo vreme, tri godine dana,
M ed n jim a se m u šk o ĉed o n aĊ e,
Al' ga m ajk a n eg o v at'n e m o ţe,
V eć m u sav i k n jig e i k o šu lje,
P a g a zali u o lo v o tešk o ,
Pa ga baci u to more sinje:
"Nosi, more, sa zemlje nepravdu;
"Ranitelj je kako i roditelj."
P o d iţe se p atrijaru S av o ,
P o d iţe se itar lo v lo v iti;
Lov lovio letnji dan do podne,
I o d lo v a p išta n e u lo v i,
K ad se d v o ru b eše p o v ratio ,
B o g m u d ad e i sreća d o n ese.
T e o n n aĊ e san d u k o d o lo v a,
Isturila voda pod obalu,
U san d u k u ĉed o m u šk a g lav a,
N it'se sm eje, n it'ru ĉicu d aje,
N i k ršten o , n i zlam en o v an o ;
U ze S av o ĉed o m u šk u g lav u ,
Odnese ga Vilendari crkvi,
P a k rstiše ĉed o m u šk u g lav u ,
Lepo su mu ime nadenuli,
Lepo ime: Naod Simeune.
Kad je dete do konja doraslo,
D o b ra k o n ja i sv etla o ru ţja,
L ep o d ete k n jig u izu ĉilo ;
Al' besedi patrijaru Savo:
"Ĉ ed o m o je, N ao d -Simeune!
"Ja sam teb e, ĉed o , odranio,
"Ranio sam al' rodio nisam,
"N aš'o sam te m o ru p o d o b alo m ;
"U zm i, sin e, k n jig e i k o šu lje,
"Pak ti idi od grada do grada,
"T e ti traţi ro d itelja sv o g a."
U ze S im a k n jig e i k o šu lje,
Pa on ode od grada do grada,
A k ad d o Ċ e b aš u Jan ja g rad a,
U Janju se care prestavio,
Prestavio, i saranili ga,
O sta sam a carica g o sp o Ċ a,
Osta sama u bijelu dvoru,
Nju mi prose lale i veziri,
L ale p ro se, a carica n e će,
V eć b esed i carica g o sp oĊ a:
"O d b er'te se šezd eset d elija,
"N a lep o tu d a n em a lep šeg a,
"Na visinu da nema v išeg a;
"Ja ću stati n a b ela b ed em a,
"B aciću se zlaćen o m jab u k o m ,
"K o u g rab i zlaćen u jab u k u ,
"O n o g a ću v ern a lju b a b iti."
O d b raše se šezd eset d elija,
N a lep o tu d a lep šeg a n em a,
N a v isin u d a v išeg a n em a,
I stad o še g rad u p o d b ed em a,
A carica gradu na bedema,
P a se b aci zlaćen o m jab u k o m ;
Tu se desi Naod-Simeune,
T e u g rab i zlaćen u jab u k u ,
P a se v en ĉa s carico m g o sp o Ċ o m .
Po tom malo vreme postojalo,
Malo vreme tri nedelje dana,
P o d iţe se N ao d -Simeune,
P o d iţe se itar lo v lo v iti,
O sta sam a carica g o sp o Ċ a,
Osta sama u bijelu dvoru;
Kad carica postelju pretresla,
O n a n aĊ e k n jig e i k o šu lje:
"M ili B o ţe! n a sv em u ti fala!
"D a v rlo sam B o g u sag rešila!"
Kad je bilo sunce na zaodu,
Ide Sima iz lova itroga,
P red n jeg 'šeta g o spo Ċ a carica,
Roni suze niz gospodsko lice:
"Ĉ edo moje, Naod-Simeune!
"D a v rlo si B o g u sag rešio !
"Jer si svoju obljubio majku
"U n ezn an ju , m o je ĉed o d rag o !"
K ad to zaĉu N ao d -Simeune,
Proli suze niz gospodsko lice,
Pravo ode Vilendari crkvi,
Pade Savi preko svilna krila,
Stade grozne suze prolivati:
"A moj babo, patrijaru Savo!
"D a ti k aţem d o d v e d o tri reĉi:
"Ja sam B o g u v rlo sag rešio ,
"Jer sam svoju obljubio majku
"U neznanju, roditelju Savo!
"M o ţeš li m i za to d u o v ati?"
Al' besedi patrijaru Savo:
"Ĉ ed o m o je, N ao d -Simeune!
"Ne mogu ti za to duovati;
"N ije šala sv o ja stara m ajk a!
"Ovako ti mogu duovati:
"Da sazidam kulu od kamena,
"Da te bacim u kamenu kulu,
"P ak d a k lju ĉe u m o re zab acim ;
"K ad a k lju ĉi iz m o ra izaĊ u ,
"O n d a ćeš se g rek a o p ro stiti."
Pa sazida patrijaru Savo,
On sazida kulu od kamena,
Baci Simu u kamenu kulu,
A k lju ĉev e u to m o re sin je.
P ro Ċ e v rem e trid eset g o d in a,
D ig o še se p o m o ru alasi,
I p o m o ru rib u p o vataše,
U v atiše rib u zlato p ern u ,
P o k lo n iše p atrijaru S av i,
Kad je Sava ribu rasporio,
U rib i je k lju ĉev e n ašao ,
Za to Sava i zaboravio.
Po ĉem v id e, p o to m i p o zn ad e:
"Jao j m en i d o B o ga v išn jeg a!
"Ja sam Simu i zaboravio,
 "O v o s'k lju ĉi o d m o jeg a S im e."
Pa otvori na tavnici vrata,
Al' se onde Sima prestavio,
Prestavio, i posvetio se;
G las d ad o še n a ĉetiri stran e,
S k u p iše se m lo g i sv ešten ici,
T e ĉatiše tri d n i i tri n o ći,
I d rţaše v elik a d en ija
I ĉatiše v elik e m o litv e:
M o le sv eca, k u d će sv etac p o ći;
O će sv etac V ilen d ari crk v i;
O n d e n am je sv etac p o ĉiv ao
A u krasnoj Vilendari crkvi.
B lag o o n o m b ratu rišćan in u !
Koj' celiva i prilog pridaje,
Prilo g d aje, i o ĉim a g led i.

16. Predrag i Nenad.

Rani majka dva nejaka sina,

U zlo doba u gladne godine,
Na preslicu i desnicu ruku.
Lepa im je imena nadela:
Jednom Predrag, a drugom Nenade.
Predrag majci do konja doraste,
A do konja, i do bojna koplja,
P ak o d b eţe svoju staru majku
I p rib eţe g o ri u ajd u k e.
O sta m ajk a ran eći N en ad a,
Nenad braca ni zaznao nije.
I Nenad je majci dorastao
A do konja i do bojna koplja,
P ak o d b eţe sv o ju staru m ajk u ,
I p rib eţe g o ri u ajd u k e,
Ajdukova tri godine dana.
On je junak mudar i razuman,
I srećan je sv u d a n a m ejd an u ;
U ĉin i g a d ru ţb a starešin o m ,
S tarešo v a tri g o d ine d an a.
A l'se m laĊ an zaţelio m ajk e,
D ru ţb in i je b raći b esed io :
"O j d ru ţb in o , m o ja b raćo d rag a!
"Ja sam v am se zaţelio m ajk e,
"A jte, b raćo , d a d elim o b lag o ,
"Da idemo svaki svojoj majci."
D ru ţb in a g a rad o p o slu šala.
Kako koji izasipa blago,
T aj se n jem u i zak lin je tešk o :
Koji bracem, a koji sestricom;
A kad Nenad svoj' izasu blago,
D ru ţb in i je b raći b esed io :
"O j d ru ţb in o , m o ja b raćo d rag a!
"Brata nemam, a sestrice nemam,
"V eć: tak o m i B o g a jed in o g a!
"Desnica mi ne usala ruka
"Dobru konju griva ne opala!
"I b ritk a m i sab lja n e rĊ ala![13]
"N i u m en e v iše n em a b lag a."
Kad su tako podelili blago,
Nenad sede na dobra konjica,
P ak se d iţe sv o jo j staro j m ajci
L ep o g a je d o ĉek ala majka,
P red n jeg 'n o si slatk u Ċ ak o n iju .
K ad su b ili seli za v eĉeru ,
Nenad majci tijo besedio:
"Oj starice, moja mila majko!
"Da mi nije od ljudi sramote,
"Da mi nije od Boga greote,
"Ne bi rek'o, da si moja majka:
"Z ašt' m i n isi b raca p o ro d ila,
"Jali braca, jali milu seju?
"K ad sam b io s d ru štv o m n a d eo b i,
"S v ak i m i se zak lin jaše tešk o :
"koji bracem, a koji sestricom,
"A ja, m ajk o , so b o m i o ru ţjem ,
"I dobrijem konjem ispod sebe."
Stara mu se nasmejala majka:
"N e b u d ali, m laĊ an i N en ad e!
"Ja sam tebi braca porodila,
"P red rag o g a tv o g b rata ro Ċ en o g ,
"I ju ĉe sam za n jeg 'razab rala!
"Da s' naodi i da ajdukuje
"U zelenoj gori Garevici,
"P red ĉeto m je ju n ak aram b aša."
B esed i jo j m laĊ an i N en ad e:
"Oj starice, moja mila majko!
"Pokroj na me sve novo odelo,
"Sve zeleno o d ĉo e zelen e,
"A okratko s goricom Jednako,
"D a je id em b raca d a p o traţim ,
"D a m e ţiv a m o ja ţelja m in e."
Besedi mu stara mila majka:
"N e b u d ali, m laĊ an i N en ad e!
"Jer ćeš lu d o izg u biti g lav u ."
A li N en ad m ajk e n e slu šaše,
V eć o n ĉin i, što je n jem u d rag o :
On pokroji na sebe odelo,
S v e zelen o o d ĉo e zelen e,
A okratko s goricom jednako,
Pak usede na dobra konjica,
I d iţe se b raca d a p o traţi,
D a g a ţiv a ţelja m im o iĊ e.
N ig d i sv o g a o n n e p u šta g lasa,
Niti pljunu, ni na konja viknu;
A k ad d o Ċ e g o ri G arev ici,
K liĉe Nenad, kako soko sivi:
"Garevice, zelena gorice!
"N e ran iš li u seb i ju n ak a,
"P red rag o g a m o g b rata ro Ċ en a?
"N e ran iš li u seb i ju n ak a,
"koji bi me s bracem sastavio?"
Predrag sedi pod jelom zelenom,
Predrag sedi, pije rujno vino;
K ad saslu š'o N en ad o v a g lasa,
D ru ţb in i je b raći b esed io :
"O j d ru ţb in o , m o ja b raćo d rag a!
"Ispadnite na drum za busiju,
"D o ĉek ajte n ezn an a d eliju ,
"Nit' ga bijte, niti ga globite,
"V eć g a ţiv a m en i d o v ed ite:
"Otkudgod je, on Je roda moga."
Ustalo je trideset momaka,
Na tri mesta sve po deset stalo.
K ad n a p rv i d eset n aišao ,
N itk o n e sm e p red n jeg 'd a iziĊ e,
D a iziĊ e, d a k o n ja p riv ati,
V eć g a staše strelo m strijeljati.
B esed i im m laĊ an i N en ad e:
"N e streljajte, b raćo iz g o rice,
"N e b ila v as v ašeg b rata ţelja,
"Kako mene i brata mojega!
"Š to m e tu ţan o v u d p o teralo !"
O n i n jeg a p ro p u stiše s m iro m .
K ad n a d ru g i d eset n aišao ,
I o n i g a strelo m strijeljaše,
I njima je Nenad besedio:
"N e streljajte, b raćo iz g o rice,
"N e b ila v as v ašeg b rata ţelja,
"Kano mene i brata mojega!
"Š to m e tu ţan o v u d p o teralo!"
I o n i g a p ro p u stiše s m iro m .
K ad n a treći d eset n aišao ,
I o n i g a strelo m strijeljaše,
R asrd i se m laĊ an i N en ad e,
Pak udari na triest junaka:
Prvi deset sabljom posekao,
Drugi deset konjem pogazio,
T reb i s'd eset p o g o ri razb eţe,
Koje k gori, koje k vodi ladnoj
Glas dopade Predragom junaku:
"Z le g a seo , P red rag aram b aša!
"D o Ċ e teb i n ezn an a d elija,
"Iseĉe ti p o g o ri d ru ţb in u ."
P red rag sk o ĉi n a n o g e lag an e,
Pak uzima luke i strijele,
Pak izlazi na drum na busiju,
Pak zaseda za jelu zelenu,
Skida njega strelom sa konjica
Na zlo ga je mesto udario,
N a zlo m esto , u srce ju n aĉk o .
Vrisnu Nenad, kako soko sivi,
V rišteći se p o k o n ju p o v ija:
"J'o ju n aĉe, iz g o re zelen e!
"Ţ iv a teb e, b rate, B o g u b io !
"Desnica ti usanula ruka,
"Iz koje si strele ispustio!
"I desno ti o k o isk o ĉilo ,
"S kojim si me, more, namotrio!
"Jo š te tv o g a b rata ţelja b ila,
"Kano mene i brata mojega!
"Š to m e tu ţan o v u d p o teralo ,
"Naopako a po moju glavu!"
K ad je P red rag reĉi saslu šao ,
Iza jele njega zapituje:
"T k o si ju n ak , i ĉijeg si ro d a?"
Ranjen Nenad njemu odgovara:
"Š to m e, m o re, ti za ro d a p itaš?
"O d m en e se o ţen iti n e ćeš;
Ja sam ju n ak m laĊ an i N en ad e,
"Imam staru samoranu majku,
"I jed n o g a b rata ro Ċ en o g a,
"P red rag o g a m o g b rata ro Ċ en a,
"P ak se d ig o d a n jeg a p o traţim ,
"D a m e ţiv a m o ja ţelja mine,
"Naopako a po moju glavu!"
K ad je P red rag reĉi razab rao ,
Od stra ljuta strele ispustio,
P ak p ritrĉa ran jen u ju n ak u ,
Skida njega s konja na travicu:
"Ta ti li si, moj brate Nenade!
 "Ja sam P red rag tv o j b ratac ro Ċ en i
"M o ţeš li m i ran e p reb o leti?
"Da pod erem tan an e k o šu lje,
"Da te vidam i da te zavijam."
Ranjen Nenad njemu odgovara:
"T a ti li si, m o j b rate ro Ċ en i!
"Vala Bogu, kad sam te video,
"T e m e ţiv a m o ja ţelja m in u ;
"Ne mogu ti rane preboleti,
"V eć ti p ro sta m o ja k rv ca b ila!"
T o izu sti, p a d u šicu p usti.
Nad njim Predrag jade jadikuje:
"J'o Nenade, moje jarko sunce!
"R an o ti m i ti b eše izišlo ,
Pa mi tako rano ti zasede!
"M o j b o siljĉe iz zelen e b ašĉe!
"R an o ti m i b eše p ro cv atio ,
"Pa mi tako rano ti uvenu!"
P a p o trţe n o ţe o d p o jasa,
Te udara sebe u srdašce,
Mrtav pade pokraj braca svoga.

1 3 ) Z a ĉu d o je, k ak o se u C rn o j g o ri n e k u n u
o ru ţjem , a p rip o v ijed aju , d a je u A rn au ta, n jih o v ijeh
su sjed a, n ajv eća zak letv a: "T ak o m e p u šk a n e
p rev arila u n ajv ećo j n ev o lji!"

17. Car Duklijan i Krstitelj Jovan.

(iz Crne Gore).

Vino piju do dva pobratima

N a p rţin u n ak raj m o ra slan a,
Jedno jeste care Duklijane,
A drugo je Krstitelj Jovane.
P o što su se n ap o jili v in a,
N o d a reĉe K rstitelj Jo v an e:
"Hodi, pobro, da se posigramo,
"T i k o ru n o m , a ja ću jab u k o m ."
P a sk o ĉiše, te se p o sig raše:
Sveti Jovan otisnu jabuku,
Ona pade moru u dubine,
Tople su ga suze propanule,
N o m u care rijeĉ p ro g o v ara:
"A n e p laĉi, d rag i p o b ratim e!
"Ne moj mene ugrabit' korunu,
"Ja ću teb e izv ad it'jab u k u ."
Jo v an m u se B o g o m k u n ijaše,
A da mu je ugrabiti ne će.
Tade care u more upliva,
A p o leće Jo v an n a n eb esa,
Pred Gospodom te je izlazio,
P a je p red n jim rijeĉ g o v o rio :
"B o ţe v jeĉn i i p resv eti o ĉe!
"H o ću li se to b o m zak let'k riv o
"H o ću l'caru u g rab it'k o ru n u?"
G o sp o d n jem u rijeĉ g o v o rio :
"O Jovane, moja vjerna slugo!
"Zakuni se mnome triput krivo,
"Teke ne moj mojijem imenom."
S v eti Jo v an sleće n a p rţin u .
Tade care iz mora izide,
I iznese u zube jabuku;
Pa su opet igru zametnuli:
Sveti Jovan otisnu jabuku,
Opet pade moru u dubine,
A Jovana suze propanule,
No mu zbori care Duklijane:
"A ne boj se, mio pobratime!
"Ne moj mene ti ukrast' korunu,
"Ja ću teb e izv ad it'jab u k u ."
Jo v an m u se B o g o m k u n ijaše,
Kune mu se Bogom po tri puta,
A d a m u je u g rab iti n e će.
C ar k o ru n u v rţe p o d k ap icu ,
Kod nje stavi tacu zloglasnicu,
Pa u sinje more uronio.
Sveti Jovan more zaledio,
On zaledi dvanaes ledovah,
Pa ugrabi od zlata korunu,
I p o leće k n eb u u v isin e,
A zakrkta tica zloglasnica,
U dno mora care opazio,
Pa se zagna moru iz dubine,
Tri je leda glavom prolomio,
Pa se natrag opet povratio,
I na glavu kami dofatio,
Mali kami od hiljade okah,
I prolomi dvanaes ledovah,
Pa je svoja rasklopio krila,
Z a Jo v an o m u p o ćeru p o Ċ e,
D o stiţe g a n a n eb esk a v rata,
Za desnu ga nogu ufatio,
Š to d o fati, o n o i ok id e.
Suzan Jovan pred Gospodom do Ċ e,
Sjajno sunce[14] na nebo donese,
I B o g u se Jo v an p oţalio ,
Kako ga je care nagrdio.
Gospod mu je tade govorio:
"A ne boj se, moja vjerna slugo!
"S v ak o m e ću tak o u ĉin iti."
To je bilo, a Bogu za slavu.

Napomena

1 4 ) D o sad sv u d a b ješe koruna (corona, kruna), a

ondje sunce! Ja sam jo š u d jetin jstv u slu šao , g d je se
o v aj d o g aĊ aj i pripovijeda u narodu ovako:

K ad su Ċ av o li o tp ali o d B o g a i u tek li n a zem lju ,

o n d a su i su n ce o dn ijeli sa so b o m , p a g a Ċ av o lsk i car
n ab io n a k o p lje i no sio n a ram en u . K ad v eć zem lja
p ro tu ţi B o g u , d a h o će sv a d a izg o ri o d su n ca, o n d a
B o g p o šlje sv eto g A ran Ċ ela, d a g led a k ak o d a u zm e
su n ce o d Ċ av o la K ad siĊ e sv eti A ran Ċ eo n a zem lju ,
 o n se u d ru ţi s Ċ av o lsk ijem carem ; ali se Ċ av o lsk i car
o sjeti, šta o n h o će, p a se d o b ro u zm e u p am et.
Hodaju ći tak o p o zem lji n jih d v o jica zajed n o , d o Ċ u
n a m o re i stan u d a se k u p aju ; a Ċ av o u d ari k o p lje sa
su n cem u zem lju . P o što se m alo p ro k u p aju , o n d a
reĉe sv eti A ran Ċ eo : "D e d a ro n im o , d a g led am o , k o ji
m o ţe d u b lje." A Ċ av o m u o d g o v o ri: "H ajd e d e "
Onda sveti A ran Ċ eo zaro n i, i izn ese u zu b im a
p ijesk a m o rsk o g a. S ad :g reb a i Ċ av o d a zaro n i, ali se
b o ji, d a m u sv eti A ran Ċ eo n e o d n ese su n ce U to m e
mu padne na um, te pljune, i od njegove pljuvanke
p o stan e sv rak a d a m u ĉu v a su n ce, d o k o n zaro n i i
iznese u zubima morsk o g a p ijesk a. K ak o Ċ av o
zaro n i, sv eti A ran Ċ eo p rek rsti ru k o m m o re, te n a
n jem u p o stan e led o d d ev et aršin a d eb eo , p a o n d a
spopadne sunce i pobjegne k Bogu, a svrake stane
k rek a. K ad Ċ av o ĉu je sv raĉji g las, o n d a v eć v id i šta
je, p a se b rţe b o lje v rati n atrag. Kad gore, ali se
m o re zaled ilo , n e m o ţe n a p o lje! O n d a se b rţe b o lje
vrati opet pa dno mora, te uzme kamen i njim
p ro b ije led , p a o n d a p o teci za sv etijem A ran Ċ elo m !
O n aj b jeţi, a o v aj za n jim ! T am an k ad sv eti A ran Ċ eo
k o raĉi jed n o m n o g o m k B o g u n a n eb o , Ċ av o g a
stig n e, te m u n o k tim a iz tab an a u d ru g e n o g e išĉu p a
v elik i k o m ad m esa K ad sv eti A ran Ċ eo d o Ċ e sa
su n cem o n ak o ran jen p red B o g a, o n d a zap laĉe: "Š to
ću , B o ţe, o v ak o g rd an?" A B o g m u reĉe. "Ć u ti, n e
b o j se; ja ću n ared iti, d a sv i lju d i im aju tak o n a
tabanu kao malu dolinu." I tako Bog uredi, te u
svijeh ljudi postane na tabanima u obadvije noge kao
mala dolina. I tako ostane i do danas.

18. Č asn i k rsti.

Vino pije care Kostadine

U lijepu mestu Carigradu
U svojemu dvoru gospodskome,
Š n jim e p iju B o ţji ap o sto li:
Sveti Petar i apostol Pavle;
Al' besedi care Kostadine:
"O v ro v n i b o ţji ap o sto li!
"G d i su sad e n aši ĉasn i k rsti?"
"U k o g a su cara ĉestito g a?"
A b esed e B o ţji ap o sto li:
"O veliki care Kostadine!
"N aši s'k rsti u zem lji Jev rejsk o j,
"U prokleta cara Jevrejina;
"D iţi, care, sv u v o jsk u rišćan sk u ,
"Idi s vojskom na zemlju Jevrejsku,
"Te poaraj svu zemlju Jevrejsku
"Poaraj je i ognjem popali,
"I uvati cara Jevrejina,
"T e g a m u ĉi m u k am ' sv ak o jak im ;
"A l'je tv rd a v era u Ĉ iv u ta,
"N a m u k a će care u m rijeti,
"Ĉ asn i k rsta n e će p ro k azati;
"M ak n i, care, ţesto k e ĉau še
"Do bogata dvora carevoga,
"O d carice ĉed o u g rab ite,
"T i n alo ţi d o d v a o g n ja ţiv a,
"M etn i ĉed o m eĊ ' d v a o g n ja ţiv a,
"N ek a p išti, k an o zm ija lju ta,
"A svaka je majka milostiva
"I n a sv o je ĉed o ţalo stiv a.
"Carica će k rste p ro k azati."
K ad je care razab rao reĉi,
K n jig e p iše n a ĉetiri stran e,
T e p o k u p i sv u v o jsk u rišćan sk u ,
Ode s vojskom na zemlju Jevrejsku,
Svu Jevrejsku zemlju poarao,
Poarao, ognjem popalio,
Uvatio cara Jevrejskoga,
M u ĉio g a m u k am ' sv ak o jak im :
Prebio mu i noge i ruke,
P o v ad io i o ĉi i zu b e,
N a tešk i g a m u k a u m o rio ,
A l'je tv rd a v era u Ĉ iv u ta,
Gdi na muka care poginuo,
Ĉ asn i k rsta n e te d a p ro k aţe!
C ar n am aĉe ţesto k e ĉau še
Do bogata dvora carevoga,
O d carice ĉed o u g rab iše,
N alo ţiše d o d v a o g n ja ţiv a,
M etn u š'ĉed o m eĊ ' d v a o g n ja ţiv a.
P isn u ĉed o , k ak o zm ija lju ta,
A pristupa prokleta Jevrejka,
A pristupa, a suze proliva,
Ljubi cara u skut i u ruku,
Ĉ arn u zem lju , g d i p ap u ĉo m sto ji.
"O veliki care Kostadine!
"O ĉestiti care K o stad in e!
"O d o g n ja m i ĉed o odmaknite,
"Ja ću v aše k rste p ro k azati."
Pa zausti prokleta Jevrejka,
Z au stila k rste d a p ro k aţe,
Pa i opet ne te prokazati!
P lan u care, k ak o v atra ţiv a:
"B liţe k o g n ju ĉed o p rim ak n ite!
"B liţe k o g n ju ĉed o p rim ak o še,
P isn u ĉed o , k ak o zm ija lju ta,
Suze roni prokleta Jevrejka,
Vrlo moli cara Kostadina:
"O veliki care Kostadine!
"O za Boga, care Kostadine!
"O d o g n ja m i ĉed o o d m ak n ite
"Ja ću v aše k rste p ro k azati."
O d o g n ja jo j ĉed o o d m ak o še,
A govori prokleta Jevrejka:
"V id iš care O Ċ u b ar[15] planinu?
"D iţi v o jsk u, idi pod planinu,
"T e rask o p aj O Ċ u b ar p lan in u ,
"N aći ćete k am en stan o v iti,
"Vi razbijte kamen stanoviti,
"P ro su će se m lo g i k rsti zlatn i.
"Š to Jev reji k rste sak o v ali
"N a p rilik u k ak o v aši k rsti,
"D a se v aši k rsti n e p o zn ad u ."
D iţe v o jsk u care K o stad in e,
Te otide gore pod planinu,
R ask o p aše O Ċ u b ar p lan in u ,
I n aĊ o še k am en stan o v iti,
I razb iše k am en stan o v iti,
P ro su še se m lo g i k rsti zlatn i,
Š to Jev reji k rste sak o v ali
N a p rilik u k ak o n aši k rsti,
D a se n aši k rsti n e p o zn ad u ,
Odnose i caru Kostadinu,
Uzima i care Kostadine,
Pa i care o kamen udara,
Prebiju se na dvoje na troje;
K ad d o n eše n aše k rste ĉasn e,
Car zamanu da ud'ri o kamen,
Pred njime se kamen rasprskao
Kad to vide care Kostadine,
Onda care na noge ustade,
T e se ĉasn o m k rstu p o k lon io
I ĉasn o g a k rsta celivao,
I celiv a sv a v o jsk a rišćan sk a
Kad je care krste izbavio,
D iţe v o jsk u , o d e d v o ru sv o m e
Dok je bio care Kostadine,
Ĉ asn i k rsti n a zem lji sijali,
S jali k rasn o m n aro d u rišćan sk o m ,
Kad preminu care Kostadine
I ĉestita carica Jelen a,
O n d a ĉasn i k rsti v ask rso še,
V ask rso še g o re n a n eb esa,
Te sijaju na onome svetu,
Kako sunce na ovome svetu.

15) Jedni pjevaju Obljuba mjesto O đ u b a r.

19. C ar K ostan tin i Ď ače sam ou če

Slavu slavi care Kostantine

U p ro ljeće ĉestit d an ak Đ u rĊ ev ,
Tri je care sovre postavio:
Jedna sovra od suvoga zlata,
D ru g a so v ra o d sreb ra ĉisto g a,
T reća so v ra d rv a šim širo v a.
Koja sovra od suvoga zlata,
Za njom sjedi dvanaest vladika
I ĉetiri stare p atrijare;
K o ja so v ra o d sreb ra ĉisto g a,
Z a n jo m sjed i trista k alu Ċ era;
K o ja so v ra d rv a šim širo v a,
Za njom S jed i trista Ċ ece Ċ ak a,
M eĊ u n jim a Ċ aĉe sam o u ĉe.
A l'p o šeta care K o stan tin e,
O n se šeta o d so v re d o so v re,
K ad d o šeta so v ri su v a zlata,
Đ en o sjed i d v an aest v lad ik a
I ĉetiri stare p atrijare,
Smjerno im se care poklonio
I ovako njima besjedio:
"O za Boga! dvanaest vladika!
"I ĉetiri stare p atrijare!
"Ne bi ste l' mi mogli duvovati:
"Ja sam teţak g rije u ĉin io :
"Jesam bio svoje roditelje
"Kako bih se grija ostajao?"
Veli njemu dvanaest vladika
I ĉetiri stare p atrijare,
Ne govore Bogu po zakonu,
V eć g o v o re caru po hateru:
"K ru n o n aša, care K o stan tin e!
"L ak o ćem o teb i d u v o v ati:
"T i n aĉin i k ru n e p o zlaćen e
"Sve od srebra i suvoga zlata
"A iskiti dragijem kamenjem,
"Te pokloni na dvan'est vladika
"I ĉetiri stare p atrijare,
"T ak o ćeš se g rija o stajati."
O p et šeta care Kostantine,
D o k d o šeta so v ri sreb ra ĉista,
Đ en o sjed i trista k alu Ċ era,
Smjerno im se care poklonio
I ovako njima besjedio:
"O ci sv eti, trista k alu Ċ era!
"Ne bi l' mogli meni duvovati:
"Ja sam g rije teţak u ĉin io :
"Jesam bio svoje roditelje,
"Kako bih se gruja ostajao?"
V eli n jem u trista k alu Ċ era,
Ne govore Bogu po zakonu,
V eć g o v o re caru p o h ateru :
"K ru n o n aša, care K o stan tin e!
"L ak o ćem o teb i d u v o v ati;
"T i n am p iši trista p aru sija
"B aš n a o v o trista k alu Ċ era,
"Jo š p o g rad i b 'jele m an astire,
"Đ e će ţiv ljet' m lo g i k alu Ċ eri,
"Za te molit' Boga bez prestanka,
"T ak o ćeš se g rija o stajati."
O p et šeta care K o stan tin e,
D o k d o šeta so v ri n ajp o sljed n jo j,
N ajp o sljed n jo j, d rv a šim širo v a,
Đ en o sjed i trista Ċ ece Ċ ak a,
M eĊ u n jim a Ċ aĉe sam o u ĉe,
I njima se care poklonio,
I ovako bio besjedio;
"Đ eco m o ja, tri sto tin e Ċ ak a!
"Ne bi ste l' mi mogli duvovati:
"Ja sam g rije teţak u ĉin io :
"Jesam bio svoje roditelje,
"Kako bih se grija ostajao?"
Đ eca m u ĉe, n išta n e g o v o re,
N o b esjed i sam o u ĉe Ċ aĉe,
Ne govori caru po hateru,
V eć g o v o ri Bogu po zakonu:
"K ru n o n aša, care K o stan tin e!
"L ak o ćem o teb i d u v o v ati:
"T i n aĉin i lu ĉev u ćeliju ,
"N am aţi je lo jem i k atran o m ,
"Z atv o ri se, care, u ćeliju ,
Z ap ali je sa ĉetiri stran e,
"N ek a g o ri s v eĉer' d o sv ijeta,
"A k 'o stan eš, care, u ćeliji,
"Onda si se grija ostajao."
K ad to ĉu o care K o stan tin e,
T o je n jem u v rlo m u ĉn o b ilo ,
P a o n g rad i lu ĉev u ćeliju ,
Namaza je lojem i katranom,
U n ju b aca Ċ aĉe sam o u ĉe,
Z atv o ri g a care u ćeliju ,
Z ap ali je sa ĉetiri stran e,
O n a g o ri s v eĉer'd o sv ijeta.
Kad u jutru bijel dan osvanu,
Rano rani care Kostantine,
D a o b iĊ e Ċ aĉe i ćeliju ;
Kad je care dolje dohodio,
O d ćelije n išta d o p ep ela,
N asred n jeg a sam o u ĉe Ċ aĉe;
U ruku mu knjige saltijeri,
Te se moli Bogu po zakonu.
K ad to v iĊ e care K o stan tin e,
O n se b ješe v rlo zaĉu d io ,
Kak o o sta Ċ aĉe sam o u ĉe,
B rţe g rad i lu ĉev u ćeliju ,
Namaza je lojem i katranom,
Z atv o ri se care u ćeliju ,
Z ap ali je sa ĉetiri stran e,
O n a g o ri s v eĉer'd o sv ijeta;
Kad u jutru danak osvanuo,
P o ran ilo sam o u ĉe Ċ aĉe,
D a o b iĊ e cara i ćeliju ;
 K ad je Ċ aĉe tam o d o h o dilo,
O d ćelije n išta d o p ep ela,
O n o traţi cara p o p ep elu ,
Desnu mu je nahodilo ruku,
Ruka mu se desna posvetila.
Š to se caru ru k a p o sv etila,
N jo m je m lo g a d o b ra u ĉin io :
Mloge gladne jeste naranio,
A ţed n e je care n ap o jio ,
G o le, b o se jeste p reo Ċ eo ,
Nadgledao n išta i u b o g a;
Za to mu se posvetila ruka.

20. K ak o se k rsn o im e slu ţi.

Sveca slavi Srpski car Stepane,

S v eca slav i, sv eto g A ran Ċ ela,
Svu gospodu na sveca sazvao,
S azv ao je trista sv ešten ik a
I dvanaest veliki vladika,
I ĉetiri stara p ro ig u m n a.
Lepo i je care posadio:
Sve koleno jedan do drugoga,
A car S tep an lad n o v in o slu ţi,
G o sp o d aro m red o m ĉašu d aje,
Kako carski valja i trebuje
P o slu ţiti k rsn o im e sv o je.
A l'b esed e g o sp o da rišćan sk a:
"C ar ĉestiti, o g rejan o su n ce!
"To je nama zazor i sramota,
"Da ti nama lad n o v in o slu ţiš,
"Nego sedi s nama za trpezu,
"S lu g am 'p o d aj, n ek a v in o slu ţe."
Prevari se srpski car Stepane,
Te on sede s njima za trpezu,
A jo š n ije n i slav e n ap io ,
A zaista ni metanisao,
S lu g am ' d ad e, d a m u v in o slu ţe,
D a m u slu g e k rsn o im e slu ţe,
Ne p o slu ţi k rsn o im e sv o je
Jed an d an ak , k ak o jed an ĉasak .
D o k car S tep an n a n o g u stajaše,
S tajaše m u sv eti A ran Ċ eo ,
S tajaše m u n a d esn o m ram en u ,
Miluje ga krilom po obrazu;
Kad car Stepan sede za trpezu,
R asrd i se sv eti A ran Ċ eo ,
Ud'ri cara krilom po obrazu,
Pa otide iz careva dvora.
To iz dvora niko ne video,
R azm a jed an k alu Ċ ere stari,
Pa on proli suze niz obraze;
Gledali ga carevi dvorani,
Pak su njemu tijo besedili:
Š to je teb e, stari k alu Ċ ere?
"Š ta t' je m alo u carev u d v o ru?
"Il' t' malo izest', il' popiti?
"Ili si se, stari, prepanuo,
"C ar ti n e će m ilo stin je d ati?"
A l'b esed i stari k alu Ċ ere:
"P ro Ċ 'te m e se, carev i d v o ran i!
"Ni mi j' malo izest' ni popiti,
"Niti sam se starac prepanuo,
"Š to m ' car n e će m ilo stin je d ata;
"N eg o v id e, što v id eo n isam :
"Dok car S tep an n a n o g u stajaše,
"S tajaše m u sv eti A ran Ċ eo ,
"S tajaše m u n a d esno m ram en u ,
"Milue ga krilom po obrazu;
"Kad car Stepan sede za trpezu,
"R asrd i se sv eti A ran Ċ eo ,
"Ud'ri cara krilom po obrazu,
"Pa otide iz careva dvora."
T o d v o ran i caru d o k azaše,
Onda care na noge ustade,
I p o d iţe trista sv ešten ik a,
 I dvanaest veliki vladika,
I ĉetiri stara p ro ig u m n a;
T e u zeše k n jig e caro stav n e,
T e ĉatiše v elik e m o litv e
I d rţaše v elik a b d en ija
Z a tri d an a i tri n o ći tav n e;
M o le s'B o g u i sv et'A ran Ċ elu ,
Te se na to jedva smilovao,
S m ilo v ao sv eti A ran Ċ ele,
Te je caru greke oprostio,
Š to je care seo za trp ezu ,
A jo š n ije n i slav e n ap io ,
A zaista ni metanisao.

21. K o k rsn o im e slavi, on om i p om aţe.

Š to p ro tu ţi ran o u n ed elju ,
U nedelju prije jarkog sunca,
U sokolu gradu bijelome
U tam n ici P etra M rk o n jića?
Oglasuje, da je soko sivi,
Po istini vojvoda Todore.
A k o tu ţi, za n ev o lju m u je:
Sutra mu je krsno ime sveto,
K rsn o im e, sv eti Đ eo rĊ ije,
A n em a g a ĉim e p ro slav iti,
P ak b ratim i k ap id ţiju m lad a:
"B o g o m b rate, k ap id ţija m lad i!
"Otvori mi na tamnici vrata,
"D a ja id em P etru M rk o n jiću ,
"Da se molim Peri gospodaru,
"Da me pusti na Boga na jemca,
"D a o tid em n a v ašu ĉaršiju ,
"N a ĉaršiju tam o m eĊ 'trg o v ce,
"Da poprosim i leba i vina,
"D a n aran im su ţn je p o tam n ici
"Radi Boga i krsnog imena."
K ap id ţija za B o g a p rim io ,
Pa on pusti vojvodu Todora,
P u sti n jeg a P etru M rk o n jiću ,
Pusti g' Petar na Boga na jemca,
O d e T o d o r tam o n a ĉaršiju ,
N a ĉaršiju tam o m eĊ 'trg o v ce;
U T o d o ra n ig d i n išta n em a,
R azm a jed n i n o ţi p o zlaćen i,
Srebrni su, pak su pozlaćen i;
O n izn ese n o ţe m eĊ 'trg o v ce,
T rg o v ci m u cijen ili n o ţe:
Ta jedan mu dva dukata daje,
A drugi mu tri dukata daje,
T reći sm isli i B o g a i d u šu ,
T e m u d ad e ĉetiri d u k ata.
Dukat uze leba bijeloga,
Drugi dukat vina i rakije,
T reći d u k at sv ak e Ċ ak o n ije
I ub av e o n e jasn e sveće,
A ĉetv rti d u k at o stav io ,
D a d aru je su ţn je p o tam n ici
Radi Boga i krsnog imena.
P a je T o d o r u ţeg ao sv eću ,
Pa otide dole u tamnicu,
T e stav io su ţn jem v eĉerati,
V eĉeraju , p iju v in o lad n o ,
S etiše se lep e slav e B o ţje,
Usta Todor, u slavu napija:
"O u b av a lep a slav o B o ţja!
"S v eti Đ o rĊ e, k rsn o im e m o je!
"Oprosti me tamnice proklete!"
Teke Todor u slavu napija,
U to doba junak pred tamnicu!
Pak doziva vojvodu Todora:
"Ĉ u ješ b rate, v o jv o d a T o d o re!
"Odi k mene, brate, pred tamnicu,
"D a ti k aţem d o d v e d o tri reĉi
A besedi vojvoda Todore:
"Oprosti mi, neznana delijo,
"Ja b i k ail p red tam n icu d o ći,
"A l'je p u sta sin o ć zatv o ren a.
"I k lju ĉev i d v o ru o d n ešen i." -
"Odi k mene, vojvoda Todore!
"Na tamnici otvorena vrata,
"Otvorena vrata devetora
"I deseto b rav a D u b ro v n iĉk a."
T ad 'iziĊ e v o jv o d a T o d o re,
P red tam n ico m ĉu d an d o b ar ju n ak
Na vitezu konju zelenome,
I n a n jem u ĉisti zelen sk erlet,
Na glavi mu krasan samur:kalpak,
Z a k alp ak o m n o ja p tića k rilo ,
T e sen ĉin i k o n ju i ju n ak u ,
Da mu lice ne smagne od sunca;
Pak Todoru junak progovara:
"Ĉ u ješ b rate, v o jv o d a T o d o re!
"T i se d iţi n o ćas iz tam n ice,
"Pak ne idi pokraj mora sinja,
"Jer su ĉeste u L atin a straţe,
"Pak se bojim, da te ne uvate,
"V eć ti id i p rek o g o re ĉarn e,
"D o k le d o Ċ eš d v o ru g o sp od sko m e
Osvrte se vojvoda Todore,
D a ju n ak u d ad e ĉašu v in a,
Al' nestade konja i junaka!
Ode Todor dole u tamnicu,
T e k azu je m eĊ u su ţn jev im a.
K ad v id eše trid eset su ţan ja
Na tamnici otvorena vrata,
O stav iše i leb ac i v in o ,
O tid o še sv ak 'n a sv o ju stran u
O d e T o d o r p rek o g o re ĉarne.
K ad e d o Ċ e d v o ru go sp o dsk o m e,
A li lju b a k rsn o im e slu ţi,
Sazvala je goste i zvanice,
I kumove i sve prijatelje,
P a g o sp o Ċ a k rsn o im e slu ţi,
 I g o sp o Ċ a u slav u n ap ija:
"P o m o z'B o ţe i sv eti Đ o rĊ ije,
"Krsno ime gospodara moga!
"Oprosti ga tamnice proklete!
"Donesi ga dvoru gospodskome!"
U to doba Todor u dvorove,
O d g o sp o Ċ e ĉašu priv atio ,
T e n ap io u slav u B o ţiju ,
P o slu ţio k rsn o im e sv o je,
A u svome dvoru bijelome,
P o ĉastio g o ste i zv an ice
I kumove i sve prijatelje

22. Sveti Nikola.

B o ţe m ili! ĉu d a v elik o g a!
Gled ah ĉu d a p rije n ev iĊ en a.
U Pavlovu svetom namastiru
Postavljeni od zlata stolovi,
Svi se sveci redom posadili;
Navrh sofre Gromovnik Ilija,
Nasred sofre Sava i Marija,
P o d n u sofre P etk a i N eĊ elja;
S lav u d iţe sv etitelj N ik o la,
I napija u slavu Ristovu;
Al' se njemu malo zadrijema,
U d rijem u ĉašu isp u stio ,
Ĉ aša p ad e n a sto lo v e zlatn e,
Nit' se razbi, nit' se proli vino
Kara njega Gromovnik Ilija:
"O moj brate, svetitelj Nikola!
"I do sad smo pili ladno vino,
"Al' nijesmo, brate, drijemali,
"N i iz ru k u ĉaša ispu štali;
"Š to se teb e tak o zad rijem a?"
Al' govori svetitelj Nikola:
"Ne karaj me, Gromovnik Ilija;
"M alo tren u h , ĉu d an san ak u sn ih .
 "N av eze se trista k alu Ċ era,
"Naveze se u to sinje more,
"Prilog nose Svetoj gori slavnoj:
"Ţ u ta v o sk a i b 'jela tam n jan a:
"Dig o še se v jetri d o o b lak a,
"U d ariše p o m o ru talasi,
"D a s' p o to p i trista k alu Ċ era,
"U g las v ik n u trista k alu Ċ era:
""P o m o z' B o ţe i sveti N ik o la!
""Đ e si g o Ċ e, d a si sad a o v Ċ e!""
"A ja odoh, te ih potpomogoh;
"Izv eze se trista k alu Ċ era,
"Izveze se zdravo i veselo,
"O d n eso še p rilo g S v eto j g o ri:
"Ţ u ta v o sk a i b 'jela tam n jan a.
"U tome se mene zadrijema,
"T e ja ĉašu iz ru k e isp u stih ."

23. Sveti Savo.

Z b o r zb o rila g o sp o d a rišćan sk a
K o d b ijele crk v e G raĉan ice:
"B o ţe m ili, ĉu d a v elik o g a!
"K u d se Ċ ed e car:N em an je b lag o ,
"S ed am k u la g ro ša i d u k ata?"
T u se d esi N em an jiću S av o ,
P a g o v o ri g o sp od i rišćan sk o j:
"O j B o g a v am , g o sp o d o rišćan sk a!
"Ne govor'te o mom roditelju,
"N e g o v o r'te, n e g riješ'te d u še:
"Nije babo raskovao blago
"N a n ad ţak e n i n a b u zd o v an e,
"Ni na sablje ni na bojna koplja,
"Ni dobrijem konjma na ratove;
"V eć je b ab o p o tro šio b lag o
"Na tri slavna Srpska namastira:
"Jednu babo sagradio crkvu:
"B'jel Vilindar nasred gore Svete,
 "K rasn u slav n u seb e zad u ţb in u ,
"V jeĉn u k u ću n a o n o m e sv 'jetu ,
"D a se n jem u p o je letu rĊ ija
"Onog sv'jeta, kao i ovoga;
"Drugu babo sagradio crkvu:
"Studenicu na Vlahu Starome,
"K rasn u slav n u m ajci zad u ţb in u ,
"Svojoj majci carici Jeleni,
"V jeĉn u k u ću n a o n o m e sv 'jetu ,
"D a s' i n jo jzi p o je letu rĊ ija
"Onog sv'jeta, kao i ovoga;
"T reću b ab o sag radio crkvu:
"M ilješev k u n a H erceg o v in i,
"K rasn u slav n u S av i zad u ţb in u ,
"V jeĉn u k u ću n a o n o m e sv 'jetu ,
"D a s' i n jem u p o je letu rĊ ija
"Onog sv'jeta, kao i ovoga."
U g las v ik n u g o spo d a rišćan sk a:
"P ro sto d a si, N em an jiću S av o !
"P ro sta d u ša tv o jih ro d itelja!
"P ro sta d u ša. a ĉestito t'jelo !
"Š to n o sili, sv ijetlo v am b ilo !
"Š to ro d ili, sv e v am sv eto b ilo !"
I što reĉe g o sp o d a rišćan sk a
Na sastanku kod bijele crkve,
Š to g o Ċ rek li, k o d B o g a se stek lo .

24. Opet sveti Savo.

Z b o r zb o rila g o sp o d a rišćan sk a
K o d b ijele crk v e G raĉan ice:
"M ili B o ţe, ĉu d a g o lem o g a!
"K u d se Ċ ed e car-Nemanje blago,
"S ed am k u la g ro ša i d u k ata?
"Valja da je raskovao blago
"N a n ad ţak e i n a b u zd o v an e
"I dobrijem konjma na ratove."
T u se d esi N em an jiću S av o ,
P a g o v o ri g o sp od i rišćan sk o j:
"N e lu d u jte, g o sp o d o rišćan sk a!
"Nije babo raskovao blago
"N a n ad ţak e n i n a b u zd o v an e,
"Ni dobrijem konjma na ratove,
"V eć je b ab o p o h arĉio b lag o
"S v e g rad eći m lo g e zad u ţb in e:
"Dok je Svetu gore podigao
"I V ilin d ar crk v u n aĉin io ,
"Tu je dao dvije kule blaga;
"D o k n aĉin i v iso k e D eĉan e
"U primorju kod vode Bistrice,
"I d v a stu b a sv etitelja Đ u rĊ a,
"O b a stu b a v iš'N o v o g P azara,
"Studenicu na Vlahu Starome,
"Tu je dao jednu kulu blaga;
"D o k n aĉin i crk v u k o d T reb in ja
"M ilješev k u n a H erceg o v in i,
"I Dovolju blizu gore Crne;
"I T ro jicu n ad o m ak T aslid ţe
"U k raj v o d e u k raj Ć io tin e;
"R aĉu crk v u u k raj v o d e D rin e,
"I P ap raću b lizu B o ro g o v a,
"I V azu ću k raj v o d e K riv aje,
"Ozren crkvu nasred Bosne slavne,
"I Gomelju na granici suvoj;
"M o štan icu u K rajin i lju to j,
"Tu je dao jednu kulu blaga.
"O stalo g a što p reteĉe b lag a,
"O stalo je b lag o p o h arĉio
"Z id aju ći p o k alu k ald rm e
"I g rad eći p o v o d am ' ću p rije,
"D ijeleći k ljastu i slijep u ,
"D o k je d u ši m jesto u v atio ,
"S ed am k u la b lag a p o h arĉio :
"E to b ab o k u d p o harĉi b lag o !"
O n d a reĉe g o sp o d a rišćan sk a:
"B e aferim , N em an jiću S av o !
 "Kad imaste sedam kula blaga,
"Te znadoste upraviti blagom.
"Š to n o sili, sv ijetlo v am b ilo !
"Š to ro d ili, sv e v am sv eto b ilo !"
I što reĉe g o sp o d a rišćan sk a
Na sastanku kod bijele crkve,
Š to g o Ċ rek li, k o d B o g a se steklo

25. Ţ en id b a k ralja V u k ašin a

K n jig u p iše Ţ u ra V u k ašin e,

U bijelu Skadru na Bojani,
T e je šalje n a H erceg o v in u
Bijelome gradu Pirlitoru,[15]
Pirlitoru prema Durmitoru,
V id o sav i lju b i M o m ĉilo v o j;
T ajn o p iše, a tajn o jo j šalje,
U knjizi joj ovako besjedi:
"V id o sav a, M o m ĉilo v a lju b o !
"Š ta ćeš u to m led u i sn ijeg u?
"K ad p o g led aš s g rad a izn ad seb e,
"N išta n em aš lijep o v iĊ eti,
"V eć b ijelo b rd o D u rm ito ra
"O k ićen o led o m i sn ijeg o m
"Usred ljeta, kao usred zime;
"K ad p o g led aš strm o isp o d g rad a,
"M u tn a teĉe T ara v alovita,
"Ona valja drvlje i kamenje,
"N a n jo j n em a b ro d a n i ću p rije,
"A oko lje borje i mramorje;
"V eć ti o tru j v o jv o d u M o m ĉila,
"Il' ga otruj, ili mi ga izdaj,
"Hodi k meni u primorje ravno
"Bijelome Skadru na Bojanu,
"U zeću te za v jern u lju b o v cu ,
"P a ćeš b iti g o sp o Ċa k raljica,
"Presti svilu na zlatno vreteno,
"Svilu presti, na svili sjediti,
"A nositi Divu i kadivu
"I jo š o n o sv e ţeţen o zlato ;
"A kakav je Skadar na Bojani!
"K ad p o g led aš b rd u izn ad g rad a,
"Sve porasle smokve i masline
"I jo š o n i g ro zn i v in o gradi;
"K ad p o g led aš strm o isp o d g rad a,
"A l'u zrasla šen ica b jelica,
"A oko nje zelena livada,
"K ro z n ju teĉe zelen a B o jan a,
"Po njoj pliva riba svakojaka,
"K ad g o Ċ h o ćeš, d a je taze jed eš."
D o Ċ e k n jig a lju b i M o m ĉilo v o j,
K n jig u g led a lju b a M o m ĉilo v a,
Onu gled a, d ru g u sitn u p iše:
"G o sp o d in e, k ralju V u k ašin e!
"N ije lasn o izd ati M o m ĉila,
"Ni izdati, nita otrovati:
"U M o m ĉila sestra Jev ro sim a,
"Gotovi mu to gospodsko jelo,
"Prije njega jelo ogleduje;
"U M o m ĉila d ev et m ile b raće
"I dvanaest prvo-b ratu ĉed a,
"Oni n jem u ru jn o v in o slu ţe,
"P rije n jeg a sv ak u ĉašu p iju ;
"M o m ĉil'im a k o n ja Jab u ĉila,[16]
"Jab u ĉila k o n ja k rilato g a;
"K u d g o Ċ h o će, p relećeti m o ţe; "U M o m ĉila sab lja
sa o ĉim a,[17]
"Ne boji se nikoga do Boga.
"V eć m e ĉu li, k ralju V u k ašin e!
"Ti podigni mlogu silnu vojsku,
"Izvedi je na Jezera ravna,
"Pak zasjedni u gori zelenoj;
"U M o m ĉila ĉu d an n au k im a,
"S v ak o ju tro u sv etu n eĊ elju
"Rano rani u lov na Jezera
"S 'so b o m v o d i d ev et m ile b raće
"I d v an aest p rv o :b ratu ĉed a
"I ĉetr'est o d g rad a lev era;
"Kada bude u oĉi n eĊ elje,
"Ja ću sp alit'k rila Jab u ĉilu ,
"B ritk u ću m u sab lju zato p iti,
"Zatopiti onom slanom krvlju,
"Da se ne da izvadit' iz kora;
"T ak o ćeš ti p o g u bit'M o m ĉila."
K ad a k ralju tak a k n jig a d o Ċ e,
T e o n v iĊ e, što m u k n jig a k aţe,
To je njemu vrlo milo bilo,
P a o n d iţe m lo g u siln u v o jsku ,
Ode s vojskom na Hercegovinu,
Izvede je na Jezera ravna,
Pak zasjede u gori zelenoj.
K ad je b ilo u o ĉi n eĊ elje,
M o m ĉil' o d e u sv o ju lo ţn icu ,
P a o n leţe u m ek e d u šek e,
M alo p ro Ċ e, i lju b a m u d o Ċ e;
A li n e će u m ek e d u šek e,
V eć m u ro n i su ze v iše g lav e;
A n ju p ita v o jv o d a M o m ĉilo :
"Vidosava, moja vjerna ljubo!
"Kaka ti je golema nevolja,
"T e m i ro n iš su ze v iše g lav e?"
Al' govori mlada Vidosava:
"G o sp o d aru , M o m ĉilo v o jv o d a
"Meni nije nikake nevolje,
"V eć sam ĉu la jed n o ĉu d n o ĉud o ,
"Ĉ u la jesam , al'n isam v iĊ ela,
"D a ti im aš k o n ja Jab u ĉila,
"Jab u ĉila, k o n ja k rilato g a,
"Ja n e v iĊ eh tv o m e k o n ju k rila,
"Te ne mogu mlada vjerovati;
"V eć se b o jim , h o ćeš p o g in u ti."
M u d ar b ješe v o jv o d a M o m ĉilo ,
M u d ar b ješe, al'se p rev ario ,
Svojoj ljubi tako besjedio:
"Vidosava, vjerna moja ljubo!
"Z a to ću te lasn o u tješiti,
"T i ćeš lasn o v iĊ et'ĉilu k rila:
"Kada prvi zapjevaju p'jevci,
"Ti otidi u nove ahare,
"T ad 'će ĉile p o p u štiti k rila,[18]
"T ad ' m u m o ţeš k rila sag led ati."
P ak o n leţe san ak b o rav iti.
Mom ĉil' sp av a, lju b a m u n e sp av a,
V eće slu ša m lad a u d u šek u ,
K ad će p rv i p 'jev ci zap jev ati;
A k ad p rv i p 'jev ci zap jev aše,
S k o ĉi m lad a iz m ek a d u šek a,
Z ap alila fen jer i sv ijeću ,
Pa uzima loja i katrana,
Ode pravo u nove ahare;
A l'istin a, što M o m ĉilo k aţe,
Jab u ĉilo k rila p o p uštio ,
P o p u štio k rila d o ko p ita;
Tade ona krila namazala,
Namaza ih lojem i katranom,
P a sv ijećo m k rila zap alila,
T e sap ali k rila Jab u ĉilu ,
Š to n e m o g la v atro m sag o reti,
To pod kolan pritegnula tvrdo;
Onda mlada ode u riznicu,
Dovatila sablju M o m ĉilo v u ,
Te je slanom zatopila krvlju,
P ak se v rn u u m ek e d u šek e.
Kad u jutru zora zab'jelila,
P o ran io v o jv o d a M o m ĉilo ,
Pa govori ljubi Vidosavi:
"Vidosava, moja vjerna ljubo!
"Ja sam n o ćas ĉu d an san u sn io ,
"Đ e se p o v i jed an p ram en m ag le
"Od proklete zemlje Vasojeve,
"Pak se savi oko Durmitora,
"Ja udarih kroz taj pramen magle
"S a m o jijeh d ev et m ile b raće
"I s dvanaest prvo-b ratu ĉed a
"I ĉetr'est o d g rad a lev era,
"U magli se, ljubo, rastadosmo,
"Rastadosmo, pak se ne sastasmo;
"Neka Bog zna, dobra biti n e će."
Veli njemu ljuba Vidosava:
"Ne boj mi se, mili gospodaru!
"Dobar junak dobar san usnio;
"S an je laţa, a B o g je istin a."
O p rem i se v o jv o d a M o m ĉilo ,
P a o n siĊ e n iz b ijelu k u lu ,
D o ĉek a g a d ev et m ile b raće
I dvanaest prvo-b ratu ĉed a
I ĉetr'est o d g rad a levera,
A lju b a m u izv ed e ĉilaša,
D o b rijeh se k o n ja d o v atiše,
O tid o še u lo v n a Jezera.
Kad su bili nadomak Jezera,
O p teĉe ih o n a siln a v o jsk a.
K ad M o m ĉilo o p azio v o jsk u ,
O n p o teţe sab lju o d b ed rice,
Al' se pusta ne da izvaditi,
Kao da je za kore prirasla.
O n d a reĉe v o jv o d a M o m ĉilo :
"Ĉ u jete li, m o ja b raćo d rag a!
"Izdade me kuja Vidosava,
"No dajte mi sablju ponajbolju."
H itro su g a b raća p o slu šala,
D ad o še m u sab lju p o n ajb o lju ,
P a je M o m ĉil'b raći b esjed io :
"Ĉ u jete li, m o ja b raćo d rag a!
"Vi udrite vojsci po krajima,
"Ja ć'u d arit' v o jsci p o srijed i."
M ili B o ţe ĉu d a v elik o g a!
Da je kome pogledati bilo,
K ak o s'jeĉe v o jv o da M o m ĉilo ,
K ak o k rĉi d ru m a n iz p lan in u ;
V iše tlaĉi k o n jic Jab u ĉilo ,
N eg 'što M o m ĉil'b ritk o m sab ljo m s'jeĉe;
A l'g a lo ša sreća susretn u la:
Kad iziĊ e p rem a P irlito ru ,
Susrete ga devet vranih konja,
A na njima brata ni jednoga!
T o k ad v iĊ e v o jv od a M o m ĉilo ,
U junaku srce prepuknulo
O d ţalo sti za b raćo m ro Ċ en o m ,
B ijele m u m alak saše ru k e,
T e n e m o ţe v iše d a sijeĉe,
V eć u d ara k o n ja Jab u ĉila,
U d ara g a ĉizmom i mamuzom,
Da poleti gradu Pirlitoru,
A l' m u k o n jic p o lećet'n e m o ţe;
K u n e n jeg a v o jv o da M o m ĉilo :
"Jab u ĉilo , izjeli te v u ci!
"Iz šale sm o o d av de lećeli,
"Bez nevolje, tek od obijesti,
"A d an as m i p o lećeti n e ćeš!
Al' mu konjic njiskom odgovara:
"Gospo d aru , v o jv od a M o m ĉilo !
"Nit' me kuni, niti me nagoni,
"D an as teb i p o lećet'n e m o g u ;
"Bog ubio tvoju Vidosavu!
"Ona mi je sapalila krila;
"Š to n e m o g la v atro m sag o reti,
"To pod kolan pritegnula tvrdo;
"V eće b jeţi, k u d a teb i d rag o ."
K ad to zaĉu v o jv o d a M o m ĉilo,
P ro li su ze n iz ju n aĉk o lice,
P a o d sk o ĉi o d k o n ja ĉilaša,
T rip u t sk o ĉi, d o g rad a d o sk o ĉi,
Ali gradu vrata zatvorena,
Zatvorena i zamandaljena!
K ad se M o m ĉil'v iĊ e n a n ev o lji,
On dozivlje sestru Jevrosimu:
"Jevrosima, moja mila sejo!
"P u šti m en i jed n u k rpu platna,
"Ne bih li ti u grad utekao."
S eja b ratu k ro z p laĉ o d g o v ara:
A m o j b rate, v o jv od a M o m ĉilo !
"K ak o ću ti p u štit' k rp u p latn a,
"Kad je meni snaha Vidosava,
"Moja snaha, tvoja nevjernica,
"Savezala kose za direke?"
A l'je sestra srca ţalo stiv a,
Ţ ao jo j je b rata ro Ċ en o g a,
Ona ciknu, kako ljuta guja,
Manu glavom i ostalom snagom,
Iz g lav e je k o se išĉu p ala,
Ostavila kose na direku,
Pa dovati jednu krpu platna,
Preturi je gradu niz bedene.
M o m ĉil' v ati o n u k rp u p latn a,
Pa se penje gradu uz bedene,
Gotov'b ješe u g rad u sk o ĉiti:
A l'd o leće lju b a n ev jern ica,
O štru sab lju n o si u ru k am a,
P res'jeĉe m u p latn o v iše ru k u ,
M o m ĉil' p ad e g rad u n iz b ed en e,
K raljev e g a d o ĉek aše slu g e
N a m aĉev e i n a k o p lja b o jn a,
N a n ad ţak e i n a b u zd o v an e;
A d o p ad e k ralju V u k ašin e,
Udari ga onim bojnim kopljem,
U d ari g a p o sred srca ţiv a,
A l'g o v o ri v o jv o d a M o m ĉilo :
"A m an et ti, V u k ašin e k ralju :
"Ti ne uzmi moju Vidosavu,
"Vidosavu, moju nevjernicu,
"Jer ć' i tv o ju izg u b iti g lav u ,
"Danas mene u tebe izdala,
"A sju tra će teb e u d ru g o g a;
"Već ti u zm i m o ju m ilu seju ,
"Seju moju milu, Jevrosimu,
"O n a će ti sv ag d a v jern a b iti,
"R o d iće ti, k 'o i ja, ju n ak a."
T o g o v o ri v o jv od a M o m ĉilo ,
T o g o v o ri, a s d u šo m se b o ri,
T o izu sti, lak u d u šu p u sti.
K ad p o g ib e M o m ĉilo v o jv o d a,
A g rad u se o tv o riše v rata,
P ak iziĊ e k u ja V id o sav a,
T e d o ĉek a k ralja V u k ašin a,
Odvede ga na bijelu kulu,
Posadi ga u stolove zlatne,
Ugosti ga vinom i rakijom
I g o sp o d sko m sv ak o m Ċ ak o n ijo m ,
Pa otide u riznicu mlada,
Izn ese m u ru h o M o m ĉilo v o ,
M o m ĉilo v o ru h o i o ru ţje;
A l'd a v id iš ĉu da velikoga:
Š to M o m ĉilu b ilo d o k o ljen a,
V u k ašin u p o zem lji se v u ĉe;
Š to M o m ĉilu tam an k alp ak b io ,
V u k ašin u n a ram en a p ad a;
Š to M o m ĉilu tam an ĉizm a b ila.
T u V u k ašin o b je n o g e m eće;
Š to M o m ĉilu zlatan p rsten b io ,
T u V u k ašin tri p rsta zav laĉi;
Š to M o m ĉilu taman sablja bila,
V u k ašin u s'aršin zem ljo m v u ĉe;
Š to M o m ĉilu tam an d ţeb a b ila,
K ralj se p o d n jo m n i d ig n u t'n e m o ţe.
T ad 'g o v o ri k ralje V u k ašin e:
"Avaj meni, do Boga miloga!
"Nuto kurve mlade Vidosave!
"Kad izdade ovakog junaka,
"Koga danas u svijetu nema,
"T o li m en e sju tra izd at'n e će!"
Pa poviknu svoje vjerne sluge,
U v atiše k u ju V id o sav u ,
S v ezaše je k o n jm a za rep o v e,
O d b iše ih isp o d P irlito ra,
T e je k o n ji ţiv u rastrg o še.
K ralj p o h ara d v o re M o m ĉilo v e,
P a o n u ze sestru M o m ĉilo v u ,
Po imenu dilber-Jevrosimu,
Odvede je Skadru na Bojanu,
I v jen ĉa je seb i za lju b o v cu ,
Š n jo m lijep i p o ro d izro d io ,
Porodio Marka i Andriju,
A Marko se turi na ujaka,
N a u jak a v o jv o d u M o m ĉila.

15) Jedni pevaju Piritor mjesto Pirlitor, K aţu , d a i

sad stoje zidine od toga grada.

16) Pripovijeda se, da je onamo negdje u nekakom

jezeru bio krilat konj, p a izlazio n o ću , te p o sao
M o m ĉilo v e k o b ile, k o je su p asle p o liv ad i o k o
jezera; no kako bi koju kobilu opasao, on bi je
udario nogama u trbuh, te se izjalovi (da ne bi
o ţd rijeb ila k rilata k o n ja). K ad to d o zn a M o m ĉilo , a
on uzme bubnjeve i talambase, i ostale kojekake
sp rav e, što lu p aju , p a o tid e d an ju , te se sak rije k o d
jezera, a k o b ile n atjera o k o jezera. K ad n o ću iziĊ e
k o n j iz jezera i o p ase jed n u k o b ilu , p a p o Ċ e d a siĊ e s
nje, onda on poĉn e lu p ati u b u b n jev e i u o stale
sp rav e, te se k o n j p o p laši i n e u zim a k ad izjalo v iti
k o b ile, n eg o u teĉe u jezero , a k o b ila o stan e
su ţd reb n a i o ţd rijeb i k rilata k o n ja, k o jeg a jed n i u
ovoj pjesmi nazivaju vrancem, jedni doratom, jedni
đ o g a to m , a ovdje se pjeva Ja b u čilo i, kratkosti radi,
čila š i čile.

1 7 ) Ja n e zn am , šta zn aĉi sab lja sa o čim a , a ni

p jev aĉ m i n ije zn ao k azati. D a n ije n a n jo j g d je b ila
k ak v a šara, k ao o ĉi?

18) Po ovom se mora misliti, da se krila svagda

 nijesu mogla vidjeti.

26. Zidanje Skadra.

G rad g rad ila tri b rata ro Ċ en a,

D o tri b rata tri M rljav ĉev ića:
Jed n o b ješe V u k ašin e k ralje,
D ru g o b ješe U g lješa v o jv o d a,
T reće b ješe M rljav ĉev ić G o jk o ,
Grad gradili Skadar na Bojani,
Grad gradili tri godine dana,
Tri godine sa trista majstora,
N e m o g o še tem elj podignuti,
A kamo li sagraditi grada:
Š to m ajsto ri za d an g a sag rad e,
T o sv e v ila za n o ć o b alju je.
K ad n astala g o d in a ĉetv rta,
T ad a v iĉe sa p lan in e v ila:
"N e m u ĉi se, V u k ašin e k ralje,
"N e m u ĉi se i n e h arĉi b lag a;
"N e m o 'š, k ralje, tem elj p o d ig n u ti,
"A kamo li sagraditi grada,
"D o k n e n aĊ eš d v a sliĉn a im en a,
"D o k n e n aĊ eš S to ju i S to jan a,
"A oboje brata i sestricu,
"D a zaziĊ eš k u li u tem elja,
"T ak o će se tem elj o b d rţati,
"I tak o ćeš sag rad iti g rad a."
K ad to zaĉu V u k ašin e k ralje,
On doziva slugu Desimira:
"D esim ire, m o je ĉed o d rag o !
"Do sad si mi bio vjerna sluga,
"A o d sad e m o je ĉed o d rag o ,
"Vataj, sine, konje u intove,
"I p o n esi šest to v ara b lag a,
"Idi, sine, preko b'jela sv'jeta,
"T e ti traţi d v a sliĉn a im en a,
"T raţi, sin e, S to ju i S to jan a,
"A oboje brata i sestricu;
"Ja li otmi, ja l' za blago kupi,
"Dovedi ih Skadru na Bojanu,
"D a ziĊ em o k u li u tem elja,
"N e b i l' n am se tem elj o b d rţao ,
"I ne bi li sagradili grada."
K ad to zaĉu slu g a D esim ire,
On uvati konje u intove,
I p o n ese šest to v ara b lag a,
Ode sluga preko b'jela sv'jeta,
O d e traţit' d v a sliĉn a im en a;
T raţi slu g a S to ju i S to jan a,
T raţi slu g a tri g o d in e d an a,
A l'n e n aĊ e d v a sliĉn a im en a,
A l'n e n aĊ e S to je i S to jan a,
Pa se vrnu Skadru na Bojanu,
Dade kralju konje i intove,
I d ad e m u šest to v ara b lag a:
"Eto, kralje, konji i intovi,
"I eto ti šest to v ara b lag a,
"Ja n e n aĊ o h d v a sliĉn a im en a,
"Ja n e n aĊ o h S to je i S to jan a."
K ad to zaĉu V u k ašin e k ralju ,
On podviknu Rada neimara,
Rade viknu tri stotin' majstora,
Gradi kralje Skadar na Bojani,
Kralje gradi, vila obaljuje,
Ne da vila temelj podignuti,
A kamo li sagraditi grada;
Pa dozivlje iz planine vila:
"M o re, ĉu li? V u kašin e k ralju !
"N e m u ĉi se i n e h arĉi b lag a,
"N e m o 'š, k ralje, tem elj p o d ig n u ti,
"A kamo li sagraditi grada;
"N o eto ste tri b rata ro Ċ en a,
"U svakoga ima vjerna ljuba,
"Ĉ ija sju tra n a B o jan u d o Ċ e
"I d o n ese m ajsto rim a ru ĉak ,
"Z iĊ ite je k u li u tem elja,
"T ak o će se tem elj o b d rţati,
"T ak o ćete sag rad iti g rad a."
K ad to zaĉu V u k ašin e k ralju ,
O n d o ziv a d v a b rata ro Ċ en a:
"Ĉ u jete li, m o ja b raćo d rag a!
"E to v ila sa p lan in e v iĉe,
"N ije v ajd e, što h arĉim o b lag o ,
"Ne da vila temelj podignuti,
"A kamo li sagraditi grada;
"Jo š g o v o ri sa p lan in e v ila:
"E v ' m i jesm o tri b rata ro Ċ en a,
"U svakoga ima vjerna ljuba,
"Ĉ ija sju tra n a B o jan u d o Ċ e
"I donese majstorima ru ĉak ,
"Da j' u temelj kuli uzidamo,
"T ak o će se tem elj o b d rţati,
"T ak o ćem o sag rad iti g rad a.
"N o jel', b raćo , B o ţja v jera tv rd a,
"D a n i jed an lju b i n e d o k aţe,
"V eć n a sreću d a im o stav im o ,
"K o ja sju tra n a B o jan u d o Ċ e?"
I tu B o ţju v jeru zad ad o še,
Da ni jed an lju b i n e d o k aţe.
U to m ih je n o ćca zastan u la,
O tid o še u b ijele d v o re,
V eĉeraše g o sp o d sk u v eĉeru ,
O d e sv ak i s lju b o m u lo ţn icu .
A l'd a v id iš ĉu d a v elik o g a!
K ralj V u k ašin v jeru p o g azio ,
Te on prvi svojoj ljubi kaza:
"D a se ĉu v aš, m o ja v jern a lju b o !
"Nemoj sju tra n a B o jan u d o ći
"N i d o n ijet'ru ĉak m ajsto rim a,
"Jer ćeš sv o ju izg u b iti g lav u ,
"Z id aće te k u li u tem elja."
I U g lješa v jeru p o g azio ,
I on kaza svojoj vjernoj ljubi:
"Ne prevar' se, vjerna moja ljubo!
"N em o j sju tra n a B o jan u d o ći
"Ni donijet' majstorim a ru ĉak ,
"Jera h o ćeš m lad a p o g inu ti,
"Z id aće te k u li u tem elja."
Mladi Gojko vjeru ne pogazi,
I on svojoj ljubi ne dokaza.
Kad u jutru jutro osvanulo,
P o ran iše tri M rljav ĉv ev ića,
O tid o še n a g rad n a B o jan u .
Z em an d o Ċ e d a se n o si ru ĉak [19], A redak je gospoĊ i
kraljici,
Ona ode svojoj jetrvici,
Jetrv ici, lju b i U g lješin o j:
"Ĉ u li m en e, m o ja jetrv ice!
"N ešto m e je zab o ljela g lav a,
"Tebe zdravlje! preboljet" ne mogu;
"N o p o n esi m ajsto rim a ru ĉak ."
G o v o rila lju b a U g lješin a:
"O jetrv o , g o sp o Ċ o k raljice!
"N ešto m en e zaboljela ruka,
"Tebe zdravlje! preboljet' ne mogu,
"V eć ti zb o ri m laĊ o j jetrv ici."
O n a o d e m laĊ o j jetrv ici:
"Jetrvice, mlada Gojkovice!
"N ešto m e je zab o ljela g lav a,
"Tebe zdravlje! preboljet' ne mogu;
"N o p o n esi m ajsto rim a ru ĉak ."
Al" govori Gojkovica mlada:
"Ĉ u li, n an o , g o sp o Ċ o k raljice!
"Ja sam rad a teb e p o slu šati,
"N o m i lu d o ĉed o n ek u p ato ,
"A bijelo platno neisprato."
V eli n jo jzi g o sp o Ċa k raljica:
"Id i", k aţe, "m o ja jetrv ice,
"T e o d n esi m ajsto rim a ru ĉak ,
"Ja ću tv o je izap rati p latn o ,
"A jetrv a ĉed o okupati."
N em a šta će G o jk o v ica m lad a,
V eć p o n ese m ajsto rim a ru ĉak .
Kad je bila na vodu Bojanu,
U g led a je M rljav ĉev ić G o jk o ,
Ju n ak u se srce raţalilo ,
Ţ ao m u je lju b e v ijern ice,
Ţ ao m u je ĉed a u k o l'jev ci,
Đ e o stad e o d m jeseca d an a,
P a o d lica su ze p ro sip aše;
Ugleda ga tanana nevjesta,
K ro tk o h o d i, d o k do n jeg a p riĊ e,
K ro tk o h o d i, tih o besjeĊ aše:
"Š to je teb e, d o b ri g o sp od aru !
"T e ti ro n iš su ze o d o b raza?"
A l'g o v o ri M rljav ĉev ić G o jk o :
"Zlo je, moja vijernice ljubo!
"Imao sam od zlata jabuku,
"Pa mi danas pade u Bojanu,
"T e je ţalim , p reg o ret'n e m o g u .'
N e sjeća se tan an a n ev jesta,
No besjedi svome gospodaru:
"Moli Boga ti za tvoje zdravlje,
"A salićeš i b o lju jab u k u ."
T ad 'ju n ak u g rĊ e ţao b ilo ,
Pa na stranu odvratio glavu,
N e šće v iše n i g led ati lju b u ;
A d o Ċ o še d v a M rljav ĉev ića,
D v a Ċ ev era G o jk o v ice m lad e,
U zeše je za b ijele ru k e,
P o v ed o še u g rad da u g rad e,
P o d v ik nu še R ad a n eim ara,
Rade viknu do trista majstora;
Al' se smije tanana nevjesta,
O n a m isli, d a je šale rad i.
T u riše je u g rad u g raĊ iv at',
O b o riše d o trista majstora,
O b o riše d rv lje i k am en je,
U zid aše d o ri d o k o ljen a,
Jo š se sm ije tan an a n ev jesta,
Jo š se n ad a, d a je šale rad i.
O b o riše d o trista m ajsto ra,
O b o riše d rv lje i k am en je,
U zid aše d o ri d o p o jasa,
T ad 'o teţa d rv lje i k am en je,
O n d a v iĊ e, šta je jad n u n aĊ e,
Ljuto pisnu, kako ljuta guja,
P a zam o li d v a m ila Ċ ev era:
"Ne dajte me, ako Boga znate!
"Uzidati mladu i zelenu."
T o se m o li, al' jo j n e p o m aţe;
Jer Ċ ev eri u n ju i n e g led e.
T ad se p ro Ċ e sram a i zazo ra,
Pake moli svoga gospodara:
"Ne daj mene, dobri gospodaru!
"Da me mladu u grad uzidaju,
"No ti prati mojoj staroj majci,
"Moja majka ima dosta blaga,
"Nek ti kupi roba il' robinju,
"Te zidajte kuli u temelja."
T o se m o li, n o jo j n e p o m aţe.
A k ad v iĊ e tan an a n ev jesta,
D a jo j v iše m o b a n e p o m aţe,
Tad' se moli Radu neimaru:
"Bogom brate, Rade neimare!
"Ostavi mi prozor na dojkama,
"Isturi mi moje b'jele dojke,
"K ad e d o Ċ e m o j n ejak i Jo v o ,
"K ad e d o Ċ e, d a p o d o ji d o jk e."
To je Rade za bratstvo primko,
Ostavi joj prozor na dojkama,
Pa joj dojke u polje isturi,
K ad e d o Ċ e n ejak i Jo v an e,
K ad e d o Ċ e, d a p o d o ji d o jk e.
O p et k u ţn a R ad a d o ziv ala:
"Bogom brate, Rade neimare!
"O stav i m i p ro zo r n a o ĉim a,
"Da ja gledam ka bijelu dvoru,
"K ad će m en e Jo v a d o n o siti
"I ka dvoru opet odnositi."
I to Rade za bratstvo primio,
Ostav i jo j p ro zo r n a o ĉim a,
Te da gleda ka bijelu dvoru,
K ad a će jo j Jo v a d o n o siti
I ka dvoru opet odnositi.
I tak o je u g rad u g rad iše,
P a d o n o se ĉed o u k o l'jev ci,
T e g a d o ji za n eĊ elju d an a,
P o n eĊ elji izg u b ila g lasa;
A l'Ċ etetu o n Ċ e id e ran a,
D o jiše g a za g o dinu dana.
Kako tade, tako i ostade,
D a i d an as o n Ċ e id e ran a
Z arad 'ĉu d a, i zarad 'lijek a,
K o ja ţen a n e im a m lijek a [20].

19) Od stiha 121-178 jedni i ovaku pjevaju:

A l'd a v id iš d v e g o sp o Ċ e m lad e,
D v e g o sp o Ċ e, o b e p o starije:
Jedna uze ubeljeno platno,
Pa ga nosi opet da bijeli,
I odlazi tamo na belilo,
T am o o d e, v iše n e d o lazi;
D ru g a u ze lijep e ru m en d ţe,
Pa odlazi na vodu studenu,
N a v o d i je ţu b o r o tv o rila,
P a k a d v o ru v iše n e d o lazi;
A n e m o ţe G o jk o v ica m lad a,
Jera im a ĉed o u k o lev ci
Vrlo mlado od meseca dana.
P ro Ċ e v rem e g o sp o sk o g a ru ĉk a,
Najzad usta njina stara majka,
T e p o ziv a m lad e izm ećark e,
D a o d n ese ru ĉak n a B o jan u ;
Al' govori Gojkovica mlada:
"S ed i", v eli, "n aša stara m ajk o ,
"T e ti n jijaj ĉed o u k o lev ci,
"D a ja n o sim g o sp o d sk og a ru ĉk a;
"Od Boga je velika greota,
"A od ljudi zazor i sramota,
"K o d tri sn ae d a ti n o siš ru ĉak ."
Onda osta njina stara majka,
T e d a n jija ĉed o u k o lev ci,
A ustaje Gojkovica mlada
I p o ziv a m lad e izm ećark e,
T e o d n ese g o sp o sko g a ru ĉk a;
Kad je bila na vodu Bojanu,
Ugleda je Mrljav ĉev ić G o jk o ,
O n p o trĉa, te su srete lju b u ,
Pa je desnom rukom zagrlio,
Celiva je u bijelo lice,
P a o n ro n i su ze o d o ĉiju ,
Jo šte lju b i tak o g ov o rio :
"L ju b a m o ja, v elik a ţalo sti!
"D a l' n e v id iš, g d e si p o g in u la?
"N a k o g a si n aru ĉila Jo v a?
"K o će teb e Jo v a okupati?
K o li će g a d o jk o m o d o jiti?"
Jo šte ćaše G o jk o g o v o riti,
A l'n e d ad e V u k ašin e k ralju ,
No je uze za desnicu ruku,
Pa podviknu Rada neimara -

20) K a žu , da i sad iz onijeh prozora, gdje su sise bile

izm o ljen e, teĉe n ek ak a m o k rin a, k o ja se n iza zid
hvata, k ao k reĉ, i ţen e, k o je n em aju m lijek a, ili ih
sise bole, nose ono, te piju u vodi. - U narodu se
n ašem u i sad p rip o v ijed a, d a se n ik ak v a v elik a
g raĊ ev in a n e m o ţe n aĉin iti, d o k se u n ju k ak v o
ĉeljad e n e u zid a; za to se tak o v ijeh m jesta k lo n e sv i,
kojima je m o g u će, jer k aţu , d a se i sjen ĉeljad etu
 m o ţe u zid ati, p a o n o p o slije u m re.

27. D u šan h oće sestru d a u zm e.

B o ţe m ili, ĉu d a v elik o g a!
E v 'o stad e d v o je siro ĉad i:
Jedno jeste Srpski car Stefane,
A druga je sirota Roksandra,
Pa besjedi Srpski car Stefane:
"Moja sestro, sirota Roksandro!
"Hodi mene uzmi gospodara,
"D a m i n aše n e h arĉim o b lag o ."
Ma mu veli sirota Roksandra;
"O ĉu li m e, m o j b rate S tefan e!
"P reĊ e b i se n eb o p ro lo m ilo ,
"A na nebo sunce poginulo,
"No uzela tebe gospodara:
"Bogme nikad ja te uzet' ne ću
"D o k n e n aĊ eš trista n eim ara,
"P o v ed eš ih u Š aru p lan in u ,
"D a ti n aĊ u d o trista izv o ra,
"N a jed n u ih ţicu n e sastav e,
"Ne odvedu Misir-zemlji ravnoj;
"I n ap rav iš d o tri ĉaše zlatn e,
"Da ti vodu pije sirotinja."
K ad to zaĉu S rp sk i car S tefan e,
O n n e ţali p o h arĉiti b lag a,
No dovati trista neimara,
P o v ed e ih u Š aru p lan in u ,
T e n aĊ o še d o trista izv o ra,
N a jed n u ih ţicu sastav ili,
Doveli ih Misir-zemlji ravnoj;
P a n ap rav i d o tri ĉaše zlatn e,
Da mu vodu pije sirotinja.
K ad to v iĊ e siro ta R o k san d ra,
Ovako je rijeĉ b esjed ila:
"Ĉ u ješ li m e, m o j b rate S tefan e!
"Ja te b o g m e n ik ad u zet'n e ću
"D o k n e n aĊ eš trista n eim ara,
"Da bijelu naprave ti crkvu
"Od bijela mermera kamena,
"P o d listaš je tešk ijem o lo v o m ,
"A p o k riješ tu ĉem zelen ijem ,
"P a n ap rav iš d o trista sto lo v a,
"P a d o v ed eš trista k alu Ċ era
"I dvanaest svetijeh vladika
"I ĉetiri S rp sk a p atrijara,
"I d o v ed eš Ċ ak o n a Jo v an a
"I n jeg o v o Ċ ece trista lu d e;
"Pa kako ni, moj brate, rasude."
K ad to zaĉu S rp sk i car S tefan e,
O n n e ţali p o h arĉiti b lag a,
No dovati trista neimara,
T e b ijelu n ap rav iše crk v u
Od bijela mermera kamena,
P o d listaše j'tešk ijem o lo v o m ,
A p o k riše tu ĉem zelen ijem ;
Pa napravi do trista stolova
I d o v ed e trista k alu Ċ era
I dvanaest svetijeh vladika
I ĉetiri S rp sk a p atrijara,
I d o v ed e Ċ ak o n a Jo v an a
I n jeg o v e Ċ ece trista lude:
P a p ro k leto p ro sip aše m ito ,
Da mu dadu sestru za ljubovcu.
K alu Ċ eri m ita p riv atiše,
I privati dvanaest vladika
I ĉetiri S rp sk e p atrijare,
N o n e h o će Ċ ak o ne Jo v an e
I n jeg o v e Ċ ece trista lu d e:
Roksandra je pred bijelu crkvu,
Pa izlaze trista k alu Ċ era,
Izid o še p red b ijelu crk v u ,
E v 'n aĊ o še R o k sand ru Ċ ev o jk u ,
O v ak o jo j rijeĉ b esjed ili:
"Dobro jutro, careva carice!
"T o v i, B o ţe, u ĉas d o b ar b ilo !"
Ema veli sirota Roksandra:
"H aj!' o to le, B o ţ'ji p ro k letn ici!
"Đ av o li v i p o n ijeli d u šu ,
"A oganj ve izg o rio ţiv i!
"P a v e v o d a m u tn a ćerd o sala!"
Kad eto ti dvanaest vladika,
O v ak o su rijeĉ b esjed ili:
"Dobro jutro, careva carice!
"T o v i, B o ţe, u d o b ar ĉas b ilo !"
Ama veli sirota Roksandra:
"H ajt'o to le, B o ţ'ji b ezd u šn ici!
"Đ av o li v i p o n ijeli d u šu !
"A oganj v e izg o rio ţiv i!
"I v o d a" v as ćerd o sala m u tn a!"
Kad eto ti Srpski patrijari,
O v ak o su rijeĉ b esjed ili:
"Dobro jutro, careva carice!
"T o v i, B o ţe, u d o b ar ĉas b ilo !"
Onako ih opravi Roksandra,
K 'o v lad ik e i k 'o k alu Ċ ere;
K ad eto ti Ċ ak o n a Jo v an a
I n jeg o v e Ċ ece trista lude,
O v ak o su rijeĉ b esjed ili:
"Dobro jutro, sirota Roksandro!
"A da Bog da i Bogorodica,
"Ak' uzela mila brata svoga,
"B o ţja o d v as n e o stalo trag a,
"Do van zmije i kamena stanca!"
K ad to zaĉu S rp sk i car S tefan e,
A o n sk o ĉi n a n o ge lag an e,
Te dovati drvene majstore,
O d d rv eta o n p rav i ćeliju ,
O d lijep a lu ĉa p ito m o g a,
Zamaza je prahom i katramom,
P a d o v ati Ċ ak o n a Jo v an a
I n jeg o v e Ċ ece trista lu d e,
U ćeliju te ih zatv o rio ,
 P a u ţd io sa ĉetiri stran e;
On otide na bijelu kulu.
Kad na jutro jutro osvanulo,
Ev' porani Srpski car Stefane,
A p o g led a S tefan n a ćeliju ,
Al' se sama ogradila crkva,
A u crkvu trista svetitelja,
T o su , b raćo , m lad i m u ĉen ici.
K ad to v iĊ e S rp sk i car S tefan e,
A o n o p et n ap rav i ćeliju ,
P a d o v ati trista k alu Ċ era
I dvanaest svetijeh vladika
I ĉetiri S rp sk a p atrijara,
U ćeliju te ih zatv o rio ,
Zatvorio, pa ih zapalio,
On otide na bijelu kulu.
K ad n a ju tro b ješe o sv an u lo ,
A o tid e S tefan n a ćeliju ,
A l'ćelija b ješe izg o rela,
I zemlja je pod njom izgorela,
Izgorela, pa se propanula,
Pa je voda udarila mutna,
T e je n jin e k o sti ćerd o sala.
K ad to v iĊ e S rp sk i car S tefan e,
Ne smje uzet' sestru za ljubovcu!
T o je b ilo , k ad a se ĉin ilo ,
A sada se tek pripovijeda.

28. U d aja sestre D u šan ove.

Pije vino Srpski car Stefane

U Prizrenu mjestu pitomome,
Do njega su starci patrijari:
Ĉ etiri su stara p atrijara,
I do njih je do devet vladika,
I d v an aest u ĉtu g li v ezira,
I po redu Srpski gospodari;
V in o slu ţi p ro v izu r M ijajlo ,
A svijetli sestra Kandosija
Sa njedara dragijem kamenjem.
Kad se care napojio vina,
Tade care rijeĉ g o v o rio :
"Ĉ u jete li, sv a S rp sk a g o sp od o !
"Š to ja h o ću rijeĉ b esjed iti:
"Mogu l' biti voljan na besjedi,
"Da ja uzmem sestru Kandosiju,
"Da je uzmem za ljubu vijernu,
"Da se carsko ne razlazi lice,
"Da se carsko ne rastura blago?"
Sva gospoda ustade na noge,
P a se caru ĉasn o p o k lo n iše,
P o k lo n iše, n e o d g ov o riše.
K ad to zaĉu m lad a K an d o sija,
Svoje lice zaklonila bila
B aš za slu g u p ro v izu r-Mijajla,
N o to v iĊ e S rp sk i car S tev an e,
Te govori Srpski car Stevane:
"Kurvo jedna, provizur-Mijajlo!
"Ti li nasta taj junak na zemlji,
"D a zak lo n iš ĉisto carsk o lice,
"Carsko lice za tvoje skutove?
"Vjera moja i tako mi Boga!
"Kad u jutru bijel dan osvane,
"P o g u b iću p ro v izur-Mijajla,
"A u zeću sestru K an d o siju ,
"U zeću je za v ijern u lju b u '."
K ad to zaĉu sestra K an d o sija,
Ţ ao n jo jzi p ro v izu r-Mijajla;
Zlatan ibrik iz ruku mu uze,
S am a p o ĉe caru slu ţit'v in o .
Dok se care vinom napojio,
S lu g e n jeg a iz sto la d ig o še,
U zeše g a za o b a p azu h a,
O d n iješe n jeg a u lo ţn icu ,
P ro striješe tri m ek a d u šek a,
U d u šek e cara p o lo ţiše;
Kad u jutru p'jevci zapjevali
I pred crkvom zvona udarila,
U stad o še m n o g i sv ešten ici
Na jutrenju u bijelu crkvu,
U bijelu crkvu, svetu Petku;
K ad n a slu ţb u zv o n a u d ariše,
T ad e slu g e cara p o d ig o še,
D ig o še g a iz m ek a d u šek a,
D rţe n jeg a za o b a p azu h a,
O d n iješe g ' u bijelu crkvu,
P o sad iše u sto la sreb rn a;
D o k u crk v i slu ţb u sav ršiše,
Izljeg o še iz b ijele crk v e,
C ara d rţe m lo g e v jern e slu g e,
D rţe n jeg a za o b a p azu h a,
Vode njega dvoru bijelome,
P o sad iše g 'u sto la sreb rn a,
I tu d o Ċ e sv a S rp sk a g o sp o d a,
T u sjed o še d a p iju rakiju,
Š ećer iju , a rak iju p iju ;
Al' govori Srpski car Stevane:
"Ĉ u jete li, sv a S rp sk a g o sp od o !
"Ja sam sin o ć v rlo p ijan b io ,
"D a što lo še b esjed io n isam ?"
Sva ustade po redu gospoda,
Ĉ asn o caru d iv an u ĉin iše,
U ĉin iše, n e o d g o v o riše;
Progovara provizur Mijajlo:
"Budi care voljan na besjedi!
"Jesi sin o ć rijeĉ g o v o rio ,
"D a p o g u b iš p ro v izu r-Mijajla,
"A d a u zm eš sestru K an d o siju ,
"D a je u zm eš za lju b u v ijern u ."
T ad e care rijeĉ p ro g o v ara:
"Ĉ u jete li, sv a S rp sk a g o sp od o !
"Vino piti, a ne opiti se,
"Nit' je bilo , n iti m o ţe b iti;
"Ĉ u li, slu g o , p ro v izu r-Mijajlo!
 "N a ĉast teb e tv o ja ru sa g lav a,
"I n a ĉast ti sestra K an d o sija
"Ti je uzmi za ljubu vijernu."

29. Ţ en id b a D u šan ova.

K ad se ţen i S rp sk i car S tjep an e,

N a d alek o zap ro si Ċ ev o jk u ,
U L eĊ an u g rad u L atin sk o m e,
U Latinskog kralja Mijaila,
P o im en u R o k san d u Ċ ev o jk u ;
Car je prosi, i kralj mu je daje.
C ar isp ro si p o k n jig am 'Ċ ev o jk u ,
Pak doziva Todora vezira:
"Slugo moja, Todore vezire!
"D a m i id eš b ijelu L eĊ an u
"Mome tastu, kralju Mijailu,
"Da mi s njime svadbu ugovoriš,
"K ad a ćem o p o ći p o Ċ ev o jk u ,
"Koliko li povesti svatova;
"D a m i v id iš R o k san d u Ċ ev o jk u ,
"M o ţe l' b iti za cara carica,
"M o ţe l' b iti sv o j zem lji g o sp o Ċ a;
"D a je v id iš, i d a p rsten u ješ."
Veli njemu Todore vezire:
"H o ću , care, d rag i g o sp od in e."
Pak s' opremi, ode u Latine.
K ad a d o Ċ e b ijelu L eĊ an u ,
L ijep o g a k ralju d o ĉek ao ;
V in o p iše n eĊ eljicu d an a;
T ad a reĉe T o d o re v ezire:
"Prijatelju, Mijailo kralju!
"Nije mene care opravio,
"D a ja p ijem p o L eĊ an u v in o ,
"V eć d a s to b o m svad b u u go v o rim ,
"K ad će care d o ći p o Ċ ev o jku
"U koje li doba od godine,
"K o lik o l'će p o v esti sv ato v a;
"I d a v id im R o k san d u Ċ ev o jk u ,
"Da je vidim, i da prstenujem."
T ad a reĉe M ijailo k ralju :
"Prijatelju, Todore vezire!
"Š to m e care za sv ato v e p ita,
"Neka kupi, koliko mu drago;
"P o Ċ ev o jk u , k ada njemu drago;
N eg o ćeš m i cara p o zd rav iti,
"N ek n e v o d i sv o ja d v a sestrića,
"D v a sestrića, d v a V o in o v ića,
"V u k ašin a i s n jim P etrašin a;
"U p iću su tešk e p ijan ice,
"A u k av zi lju te k av g ad ţije;
O p iće se, zam etn u će k av g u ,
"P ak je tešk o d ţev ap d ati k av zi
"U n ašem u b ijelu L eĊ an u .
"A Ċ ev o jk u sad a ćeš v iĊ eti,
"I prsten joj dati po zakonu."
A k ad a je tav n a n o ćca d o šla,
N e d o n o se v o štan e sv ijeće,
V eć p o m rak u izv o d e Ċ ev o jk u ;
K ad to v iĊ e T o d o re v ezire,
On izvadi od zlata prstenje
Sa biserom i dragim kamenjem,
Razasja se soba od kamenja,
T ak a m u se u ĉin i Ċ ev o jk a,
D a je ljep ša o d b ijele v ile;
P rsten o v a R o k sand u Ċ ev o jku
I dade joj hiljadu dukata,
I Ċ ev o jk u b raća o d v ed o še.
Kad u jutru jutro osvanulo,
Opremi se Todore vezire,
Pak otide bijelu Prizrenu.
K ad a d o Ċ e b ijelu P rizrenu,
Pita njega Srpski car Stjepane.
"Slugo moja, Todore vezire!
"V iĊ e li m i R o k san d u Ċ ev o jk u?
"V iĊ e li je, i p rsten o v a li?
"Š to g o v o ri k ralju M ijailo ?"
T o d o r n jem u sv e p o red u k aţe:
V iĊ eh , care, i p rsten o v ah je;
"D a k ak v a je R o k san d a Ċ ev o jk a!
"Onakove u Srbina nema.
"Dobro zbori kralju Mijailo:
"P o Ċ ev o jk u , k ad a teb e d rag o ,
"Svata kupi, koliko ti drago,
"Samo te je kralju pozdravio,
"D a n e v o d iš d v a sestrića tv o ja,
"D v a sestrića, d v a V o in o v ića;
"U p iću su tešk e p ijan ice,
"A u k av zi lju te k av g ad ţije,
"Op iće se, zam etn u će k av g u ,
"P ak je tešk o d ţev ap d ati k av zi
"U L eĊ an u g rad u L atin sk o m e."
K ad to zaĉu S rp sk i car S tjep an e,
Udari se rukom po koljenu;
"Jao mene do Boga miloga!
"Dotle li se zulum oglasio
"O d sestrića o d V o in o v ića!
"A tako mi moje vjere tvrde!
"D o k le m en e to v eselje p ro Ċ e,
"O b o jicu h o ću o b jesiti
"O v ratim a g rad a V u ĉitrn a,
"Po svijetu da me ne sramote."
Stade care kupiti svatove,
Skupi svata dvanaest hiljada,
P ak p o d iţe n iz K o so v o rav n o .
K ad su b ili isp o d V u ĉitrn a,
G led ala ih d v a V o in o v ića,
M eĊ u sobom mladi govorili:
"Š to l'se u jak n a n as rasrd io ,
"T e n as n e šće zv ati u sv ato v e?
"Netko nas je njemu opadnuo,
"S n jeg a ţiv a m eso o tp ad alo !
"Car otide u zemlju Latinsku,
"A junaka sa sobom ne ima
"Ni jednoga od roda svojega,
"Koji bi mu bio u nevolji,
"Ako bi mu bilo za nevolju;
"Latini su stare varalice,
"U jak a će n ašeg p o g u b iti,
"A n ezv an i ići n e sm ijem o ."
Veli njima ostarjela majka:
"Đ eco m o ja, d v a V o in o v ića!
"Vi imate brata u planini :
"K o d o v aca, M ilo š-ĉo b an in a,
"N ajm laĊ i je, a n ajb o lji ju n ak ,
"A za njega care i ne znade;
"P o šljite m u list k n jig e b ijele,
"N ek a d o Ċ e g rad u V u ĉitrn u ,
"N e p iš'te m u , što je i k ak o je,
"V eć p išite: ""M ajk a je n a sm rti,
""Pak te zove, da te blagosovi,
""Da na tebe kletva ne ostane;
""N eg o b rţe h o d i b 'jelu d v o ru ,
""Ne bi l' ţiv u zastan u o m ajk u .""
T o su b raća m ajk u p o slu šala,
B rţe p išu k n jig u na k o ljen u ,
T e je šalju u Š aru p lan in u ,
S v o m e b ratu M ilo š-ĉo b an in u :
"O j M ilo šu , n aš ro Ċ en i b rate!
"B rţe d a si g rad u V u ĉitrn u ,
"Stara nam je majka na umoru,
"Pak me zove, da te blagosovi,
"Da na tebe kletva ne ostane."
K ad a M ilo š sitn u k n jig u p rim i,
Knjigu gleda, a suze proljeva.
P ita n jeg a trid eset ĉo b an a:
"O M ilo šu , n aša p o g lav ice!
"I do sad su knjige dolazile,
"A l'se n isu sa su zam 'u ĉile;
"O tk u d k n jig a? ako B o g a zn ad eš!"
S k o ĉi M ilo š n a noge lagane,
P a g o v o ri sv o jim ĉo b an im a:
"O j ĉo b an i, m o ja b raćo d rag a!
"Ova knjiga jest od dvora moga:
"Stara mi je na umoru majka,
"Pak me zove, da me blagosovi,
"Da na mene kletva ne ostane;
"V i ĉu v ajte p o p lan in i o v ce,
"Dok ja odem i natrag se vratim"
Od e M ilo š g rad u V u ĉitrn u ,
Kad je bio blizu b'jela dvora,
D v a su b rata p red n jeg 'išetala,
A za njima ostarjela majka;
V eli n jim a M ilo š ĉo b an in e:
"Z a što , b raćo , ak o B o g a zn ate!
"Bez nevolje jer gradit' nevolju?"
Vele njemu do dva mila brata:
"Hodi, brate, ima i nevolje."
U b 'jela se lica izlju b iše,
M ilo š m ajk u u b ijelu ru k u .
S tad o še m u red o m k aziv ati,
K ak o care o d e p o Ċ ev o jk u
Na daleko u zemlju Latinsku,
A n e zo v e sv o jijeh sestrića:
"V eć, M ilo šu , n aš ro Ċ en i b rate!
"H o ćeš, b rate, n ezv an za u jak o m
"U svatove po ći n azo rice?
"Ako njemu bude do nevolje,
"D a se n jem u u n ev o lji n aĊ eš;
"Ako li mu ne bude nevolje,
"M o ţeš d o ći, d a se n e k azu ješ."
T o je M ilo š jed v a d o ĉek ao :
"H o ću , b o g m e, m o ja b raćo d rag a!
"K ad u jak u n e ću , d a k o m e ću ?"
T ad 'g a b raća o p rem at'stad o še:
Ode P etar o p rem at'k u laša,
A V u k ašin o p rem a M ilo ša:
N a n jeg ' m eće tan an u k o šu lju ,
D o p o jasa o d ĉisto g a zlata,
Od pojasa od bijele svile;
P o k o šu lji tri tan k e Ċ eĉerm e,
Pak dolamu sa tridest putaca,
Po dolami toke sakovane,
Z latn e to k e o d ĉetiri o k e;
A na noge k o v ĉe i ĉak šire;
A svrh svega Bugar:kabanicu,
I n a g lav u B u g arsk u šu b aru :
N aĉin i se crn i B u g arin e,
N i b raća g a p o zn ati n e m o g u ;
D ad o še m u k o p lje u b o jito
I m aĉ zelen staro g a V o in a;
P etrašin m u izv ed e k u laša
M eĊ ed in o m sv eg a o p šiv en a,
D a k u laša care n e p o zn ade.
L 'jep o su g a b raća sjeto v ala:
"K ad , M ilo šu , d o stig n eš sv ato v e,
"P itaće te, tk o si, i o tk u d si:
"T i se k aţi zem lje K arav lašk e:
"S lu ţio sam b eg a R ad u l-bega,
"N e šće m en e slu ţb u d a isp lati,
"P ak ja p o Ċ o h u sv ijet b ijeli,
"D a Ċ eg o Ċ i b o lje slu ţb e traţim ;
"Pak sam ĉu o za svate carev e,
"I prist'o sam nezvan za svatovi
"Rad' komada ljeba bijeloga
"I rad 'ĉaše crv en o g a v in a.""
"Ĉ u v aj d o b ro d izgen o d k u laša,
"Jer se k u laš jeste n au ĉio
"Putovati s konjma carevijem."
T ad a M ilo š o k ren u k u laša,
Pak za carem ode u svatove,
N a Z ag o rju su stiţe sv ato v e.
P itaju g a k ićen i sv ato v i:
"O tk u d id eš, m laĊ an o B u g arĉe?"
M ilo š im se iz d alek a k aţe,
K 'o što su g a b raća n au ĉila.
L ijep o g a sv ati d o ĉek aše:
"D o b ro d o š'o , m laĊ an o B u g arĉe!
"N ek je jed an v iše u d ru ţin i."
Kad su bili putem putu ju ći:
Z lu n au k u M ilo š n au ĉio
K o d o v aca u Š ari p lan in i,
Pospavati svagda oko podne;
O n zad rem a n a k o n ju k u lašu ;
K ak o d izg en o slabi k u lašu ,
D iţe g lav u , o d e k ro z sv ato v e,
Obaljuje konje i junake,
D o k le d o Ċ e k o n ji m a carev ijem ,
K ak o d o Ċ e, s n jim a u red stad e
L ale šćah u b iti B u g arin a,
Al' ne dade Srpski car Stjepane:
"N e u d rite m laĊ an o B u g arĉe,
"B u g arĉe se sp av at'n au ĉilo
"P o p lan in i o v ce ĉu v aju ći;
"N e u d rite, v eć g a p ro b u d ite."
Bude njega lale i vojvode:
"U stan ' m o re, m laĊ an o B u g arĉe!
"Bog ti staru ne ubio majku,
"Koja te je takoga rodila
"I u svate caru opremila!"
K ad se p ren u M ilo š V o in o v ić,
T e sag led a caru o ĉi ĉarn e,
K u laš id e s k o n jm a carev ijem ,
O n p o k u p i d izg en e k u lašu ,
P a išćera n jeg a iz sv ato v a,
U d ara g a o štro m b ak raĉlijo m ,
P o tri k o p lja u p rijek o sk aĉe,
P o ĉetiri n eb u u v isin e,
U napredak ni broja se ne zna;
Iz u sta m u ţiv i o g an j sip a,
A iz n o sa m o d ar p lam en su ĉe.
Stade svata dvanaest hiljada,
Te gledaju konja u Bugara;
K o n ja g led e, a sam i se ĉu d e:
"B o ţe m ili! ĉu d a v elik o g a!
"D o b ra k o n ja, a lo ša ju n ak a!
"Jo š tak o g a n i v iĊ eli n ism o ,
"Jed an b ješe u zeta carev a
"I sad a je, u V o in o v ića."
G led ale g a jo š tri šićard ţije:
Jed n o jeste Đ ak o v ica V u ĉe,
A d ru g o je N esto p o ljĉe Jan k o ,
A treće je m o m ĉe P rijep o ljĉe;
Gledali ga, pak su govorili:
"Dobra konja mladog Bugarina!
"B aš g a o v Ċ e u sv ato v 'm a n em a;
"T a n em a g a n i u cara n ašeg ;
"Hajde malo da izostanemo,
"Ne bi li ga kako izmamili."
Kad su bili do Klisure blizu,
Izo staše d o tri šićard ţije,
P a g o v o re M ilo š-ĉo b an in u :
"Ĉ u ješ m o re, m laĊ an o B u g arĉe!
"H o ćeš d ati k o n ja n a razmjenu?
"D aćem o ti k o n ja jo š b o ljeg a,
"I jo š p rid a sto tin u d u k ata,
"I su v iše ralo i v o lo v e,
"Pak ti ori, te se ljebom rani."
V eli n jim a M ilo š V o in o v ić:
"P ro Ċ 'te m e se, d o tri šićard ţije!
"B o ljeg k o n ja o d ov o g n e traţim ,
"Ni ovoga umirit' ne mogu;
"Š to će mene stotina dukata?
"Na kantar ih mjeriti ne znadem,
"A brojem ih brojiti ne umjem;
"Š to će m en e ralo i v o lo v i?
"Mene nije ni otac orao,
"Pak je mene ljebom odranio."
T ad 'g o v o re d o tri šićard ţije:
"Ĉ u ješ m o re, m laĊ an o B u g arĉe,
"A k o n e d aš k o n ja n a razm jenu,
"M i ćem o g a n a silu o teti."
A l'g o v o ri M ilo š V o in o v ić:
"Sila otme zemlju i gradove,
"K am o l' m en e k o n ja o tet'n e će!
"Volim dati konja na razmjenu,
"Jer n e m o g u p ješk e p u to v ati."
P a u stav i sv o jeg a k u laša,
P ru ţi ru k u isp o d m eĊ ed in e,
O n i m isle, b ak raĉliju skida,
A l'o n sk id a zlatn a šesto p erca,
T e u d ara Đ ak o v icu V u k a,
Koliko ga lako udario,
T ri p u ta se V u ĉe p rem etn u o ;
V eli n jem u M ilo š V o in o v ić:
"Toliki ti rodili grozdovi
"U p ito m o j tv o jo j Đ ak o v ici!"
P o b jeţe m u N esto p o ljĉe Jan k o ,
S tiţe n jeg a M ilo š n a k u lašu ,
U d ari g a m eĊ u p leći ţiv e,
Ĉ etiri se p u ta p rem etn u o :
"D rţ' se d o b ro , N esto p o ljĉe Jan k o !
"Tolike ti jabuke rodile
"U pitomu Nestopolju tvome!"
B jeţi jad n o m o m ĉe P rijep o ljĉe,
D o stiţe g a M ilo š n a k u lašu ,
T e i n jeg a k u cn u šesto p ercem ,
Sedam se je puta premetnulo:
"D rţ' se d o b ro , m o m ĉe P rijep o ljĉe!
"P a k ad d o Ċ eš P rijep o lju tv o m e,
"P o v ali se m eĊ u Ċ ev o jk am a,
"Đ e s' o teo k o n ja o d B u g ara."
Pa okrenu konja za svatovi.
K ad d o Ċ o še b ijelu L eĊ an u ,
R azap eše p o p o lju šato re.
Z o b iziĊ e k o n jm a carev ijem ,
N em a n išta k o n ju M ilo šev u .
K ad to v iĊ e M ilo š V o in o v ić,
Uze torbu na lijevu ruku
Od zobnice jedne te do druge,
Dok je svoju punu napunio.
P a o n o d e traţit' m eh an d ţiju :
"M eh an d ţija! d aj d a p ijem v in a."
M eh an d ţija n jem u o d g o v ara;
"Id' odatle, crni Bugarine!
"Da s' donio Bugarsku kopanju,
"Ako bih ti i usuo vina;
"Z a te n isu ĉaše p o zlaćen e."
P o g led a g a M ilo š p o p rijek o ,
Udari ga rukom uz obraze,
Koliko ga lako udario,
Tri mu zuba u grlo sasuo;
M o li m u se m lad i m eh an d ţija:
"N e u d ri m e v iše, B u g arin e!
"B iće teb e v in a izo b ila,
"Ako caru n e će n i d o stati."
M ilo š v iše n e šće n i isk ati,
V eć sam u ze, p ak se n ap i v in a.
D o k se M ilo š m alo p o n aĉin i,
U tom svanu i ogranu sunce.
A l'p o v ik a sa g rad a L atin ĉe:
"O j ĉu ješ li, S rp sk i car-Stjepane!
"E to d o lje p o d g rad o m L eĊ an o m
"Iziš'o je k raljev zato ĉn iĉe,
"Z o v e teb e n a m ejd an ju n aĉk i,
"V alja ići m ejd an d ijeliti,
"Ili n e ćeš o d av d e izići,
"Ni izvesti svata ni jednoga,
"A k am o li R o k san d u Ċ ev o jku !"
K ad to zaĉu S rp sk i car S tjep an e,
On telala pusti u svatove,
T elal v iĉe i tam o i am o :
"Nije l' majka rodila junaka
"I u svate caru opremila,
"D a za cara n a m ejd an iziĊ e?
"Ĉ estita b i n jeg a u ĉin io ."
A l'se n itk o n aći n e m o g aše;
Car s' udari rukom po koljenu:
"Jao mene do Boga miloga!
"S ad d a su m i d v a sestrića m o ja,
"D v a sestrića, d v a V o in o v ića,
"Sad bi oni na mejd an izišli."
Isto m care u b esjed i b ješe,
M ilo š id e, a k u laša v o d i
D o p red šato r S rp sk o g car:S tjep an a:
"Jel' slobodno, care gospodine,
"Da je idem na mejdan u polje?"
Veli njemu Srpski car Stjepane:
"Jest slo b o d n o , m laĊ an o B u g arĉe!
"Jest slobodno, al' nije prilike;
"A k o zg u b iš m lad a zato ĉn ik a,
"Ĉ estita ću teb e u ĉin iti."
U zja M ilo š p o m am n a k u laša,
P a o k ren u o d b 'jela šato ra
Z am etn u v ši k o p lje n ao p ak o .
Govori mu Srpski car Stjepane:
"Ne nos', sinko, koplje naopako,
"V eć o k ren i k o p lje u n ap red ak ;
"Jer će ti se smijati Latini."
V eli n jem u M ilo š V o in o v ić:
"Ĉ u v aj, care, ti g o sp o d stv a tv og a;
"Ako mene do nevolje bude,
"Ja ću lasn o k o p lje o k ren u ti;
"Ako li mi ne bude nevolje,
"Doneti ga mogu i ovako."
P a o tid e n iz p o lje L eĊ an sk o ;
G led ale g a L atin sk e Ċ ev o jk e,
Gledale ga, pak su govorile:
"B o ţe m ili! ĉu d a v elik o g a!
"Kakva je to careva zamjena?!
"Ta na njemu ni haljina nema.
"V eseli se, k raljev zato ĉn iĉe!
"N em aš n a što sab lje izv ad iti,
"N it'je im aš o što k rv av iti."
U to d o b a d o Ċ e d o šato ra,
Đ e zato ĉn ik sjed i p o d šato ro m,
Za koplje je svezao dorata.
V eli n jem u M ilo š V o in o v ić:
"U stan ' m o re, b ijelo L atin ĉe!
"D a ju n aĉk i m ejd an d ijelim o "
A l'g o v o ri b ijelo L atin ĉe:
"Id' odatle, crni Bugarine!
"N em am o što sab lje p o g an iti,
"Kad na tebe ni haljina nema."
R aţlju ti se M ilo š V o in o v ić:
"U stan ' m o re, b ijelo L atin ĉe!
"Na tebe su pobolje haljine,
"S teb e ću ih n a seb e o b u ći."
T ad 'L atin ĉe n a n o g e p o sk o ĉi,
Pak posjede pomamna dorata,
Odmah ode poljem razigravat',
M ilo š n jem u stad e n a b iljezi.
B aci k o p lje b ijelo L atin ĉe
N a M ilo ša u p rsi ju n aĉk e;
M ilo š d rţi zlatn a šesto p erca,
N a n jeg a je k o p lje d o ĉek ao ,
Prebio ga na tri polovine.
V eli n jem u b ijelo L atin ĉe;
"Ĉ ek aj m alo , crn i B u g arin e!
"L o še su m i k o p lje p o d m etn u li,
"Dok otidem, da koplje prom'jenim."
P ak p o b jeţe p rek o p o lja rav n a.
Al' povika M ilo š V o in o v ić:
"S tan i m alo , b ijelo L atin ĉe!
"Milo bi ti bilo pobjegnuti."
P ak p o ćera p o p o lju L atin ĉe,
D o ćera g a d o L eĊ an sk ih v rata,
A l'L eĊ an sk a v rata zatv o ren a;
P u sti k o p lje M ilo š V o in o v ić,
T e p rik o v a b ijelo L atin ĉe,
P rik o v a g a za L eĊ an sk a v rata,
Pak m u ru su o d sijeĉe g lav u ,
K u lašu je b aci u zo b n icu ;
Pa uvati njegova dorata,
O d v ed e g a caru ĉestito m e:
"E to , care, zato ĉn ik a g lav e."
Car mu dade blago nebrojeno:
"Idi, sinko, te se napij vina;
"Ĉ estita ću teb e u ĉin iti."
T ek što M ilo š sjed e p iti v in a,
Al' povik a sa g rad a L atin ĉe:
"E to , care, p o d L eĊ an o m g rad o m
"Na livadi tri konja viteza,
"Pod sedlima i pod ratovima,
"I n a n jim a tri p lam en a m aĉa,
"Vrhovi im nebu okrenuti;
"D a p resk o ĉiš tri k o n ja v iteza:
"A k o li ih p resk o ĉiti n e ćeš,
"N e ćeš izić', n i izv est'Ċ evojke."
Opet viknu telal po svatov'ma:
"Nije l' majka rodila junaka
"I u svate caru opremila,
"D a p resk o ĉi tri k o n ja v iteza
"I n a n jim a tri p lam en a m aĉa?"
T aj se ju n ak n aći n e m o g aše;
Al' eto ti mlada Bugarina
P red šato ra S rp sk o g car-Stjepana:
"Jel' slobodno, care gospodine!
"D a p resk o ĉim tri k o n ja v iteza?"-
"Jest slobodno, moje drago d'jete!
"Nego skini Bugar-kabanicu,
"Bog ubio onoga terziju,
"Koji ti je toliku srezao!"
G o v o ri m u M ilo š V o in o v ić:
"Sjedi, care, pak pij rujno vino,
"Ne brini se mojom kabanicom;
"Ako bude srce u junaku,
"K ab an ica n e će n išta sm esti:
"Kojoj ovci svoje runo smeta,
"O n Ċ e n ije n i o v ce n i ru n a."
P a o n o d e u p o lje L eĊ an sk o ;
K ad a d o Ċ e d o d o b rijih k o n ja,
O n p ro v o d i sv o jega k u laša,
P a k u lašu sv o m e p ro g o v ara:
"Ĉ ek aj m en e u sed lo , k u lašu."
A o n p ro Ċ e s o n e d ru g e stran e,
Zaigra se preko polja ravna,
I p resk o ĉi tri k o n ja v iteza
I n a n jim a tri p lam en a m aĉa,
U stav i se n a sv o jem k u lašu ;
Pa on uze tri konja viteza,
Odvede ih Srpskom car-Stjepanu.
Malo vreme za tim postajalo,
Al' povika sa grada L atin ĉe:
"Hajde sada, care Srbljanine!
"P o d n ajv išu k u lu u L eĊ an u ,
"Na kuli je koplje udareno,
"Na koplju je od zlata jabuka;
"Ti strijeljaj kroz prsten jabuku."
M ilo š v iše n e šće n i ĉek ati,
V eć o n p ita cara ĉestito g a:
"Jel' slobodno, care gospodine!
"Da strijeljam kroz prsten jabuku?":
"Jest slo b o d n o , m o j ro Ċ en i sin k o !"
O d e M ilo š p o d b ijelu k u lu ,
Zape strjelu za zlatnu tetivu,
Ustrijeli kroz prsten jabuku,
Pak je uze u bijele ruke,
O d n ese je caru ĉestito m e.
Lijepo ga care obdario.
Malo vreme za tim postajalo,
A l'p o v ik a sa g rad a L atin ĉe:
"Eto, care, pod bijelom kulom
"Izišla su d v a k raljev a sin a,
"Izv eli su tri l'jep e Ċ ev o jk e,
"T ri Ċ ev o jk e, sv e tri jed n o lik e,
"I na njima ruho jednoliko;
"Idi poznaj, koje je Roksanda;
"A k o li se k o je d ru g e m ašiš,
"N e ćeš izić' n i izn ijet'g lav e,
"A k am o li izv esti Ċ ev o jk e!"
K ad je care r'jeĉi razu m ijo ,
On doziva Todora vezira;
"Id i, slu g o , te p o zn aj Ċ ev o jk u ."
T o d o r m u se p rav o k u n ijaše:
"N ijesam je, care, n i v iĊ eo ,
"Jer su mi je po mraku izveli,
"Kada sam je ja prstenovao."
Car s' udari rukom po koljenu:
"Jao mene do Boga miloga!
"N ad m u d rism o i n ad ju n aĉism o ,
"Pak nam osta cura na sramotu!"
K ad to zaĉu M ilo š V o in o v ić,
O n o tid e caru ĉestito m e:
"Jel' slobodno, care gospodine!
"D a ja p o zn am R o k san d u Ċ evo jk u?":
"Jest slobodno, moje drago d'jete!
"Al' je jadno u te pouzdanje;
"K ak o ćeš ti p o zn ati Ċ ev o jk u ,
"K ad je n ig d a n i v iĊ eo n isi?"
A l'g o v o ri M ilo š V o in o v ić:
"Ne brini se, care gospodine!
"K ad ja b ijah u Š ari p lan in i
"Kod ovaca dvanaest hiljada,
"Z a n o ć b u d e p o trista jan jaca,
"Ja sam svako po ovci poznav'o;
"R o k san d u ću p o braći p o zn ati."
Veli njemu Srpski car Stjepane:
"Idi, idi, moje drago d'jete!
"A k o B o g d a, te p o zn aš R o k san du
"D aću teb e zem lju S k en d eriju
"U d rţav u za ţiv o ta tv o g a."
O d e M ilo š n iz p o lje širo k o ,
K ad a d o Ċ e, Ċ e sto je Ċ ev o jk e,
Z b aci s g lav e B u g arsk u šu b aru ,
S k id e s leĊ a B u g ar-kabanicu
(Zasija se skerlet i kadifa,
Z asjaše se to k e n a p rsim a
I zlaćen e k o v ĉe n a n o g am a:
S in u M ilo š u p o lju zelen u ,
Kao jarko iza gore sunce),
Pak je prostre po zelenoj travi,
Prosu po njoj burme i prstenje,
Sitan biser i drago kamenje;
T ad 'izv ad i m aĉa zelen o g a,
P a g o v o ri trim a Ċ ev o jk am a:
"K o ja je tu R o k san d a Ċ ev o jk a?
"Nek savije skute i rukave,
Neka kupi burme i prstenje,
"Sitan biser i drago kamenje;
"A k o li se k o ja d ru g a m aši,
"Vjera moja tako mi pomogla!
"O sjeć' ću jo j ru k e d o lak ata."
K ad to ĉu še tri l'jep e Ċ ev o jk e,
O b je k rajn je sred n ju p o g led aše,
A Roksanda u zelenu travu;
Savi skute i svil'ne rukave,
Pak pokupi burme i prstenje,
Sitan biser i drago kamenje;
A Ċ ev o jk e d v ije p ob jeg o še,
Ali M ilo š u teć' im n e d ad e,
V eće o b je u v ati za ru k e,
Sve tri vodi pred cara Stjepana,
C aru d ad e R o k san d u Ċ ev o jku ,
I dade mu jednu uz Roksandu.
A treću je seb e u stav io .
C ar M ilo ša m eĊ u o ĉi lju b i,
A l'jo š n e zn a, tk o je i o tk u d je.
P o v ik aše k ićen i ĉau ši:
"Sprem ajte se, k ićen i sv ato v i!
"Vrijeme je dvoru putovati."
S p rem iše se k ita i sv ato v i,
P o v ed o še R o k san du Ċ ev o jk u .
Kad su bili malo iza grada,
A l'g o v o ri M ilo š V o in o v ić:
"Gospodine, Srpski car-Stjepane!
"O v Ċ e im a u L eĊ an u g rad u ,
"Im a jed an B alaĉk o v o jv od a,
"Ja ga znadem, i on me poznaje;
"Kralj ga rani sedam godin' dana,
"D a rašćera k ićen e sv ato v e
"I d a o tm e R o k san d u Ċ ev o jku ;
"S ad će n jeg a za n am a p o slati.
"N a B alaĉk u jesu d o tri g lav e:
"Iz jedne mu modar plamen bije,
"A iz druge ladan vjetar duva;
"Kad dva vjetra iz g lav a iziĊ u ,
"B alaĉk a je lasn o p o g ub iti;
"V eć v i id 'te, v o d ite Ċ ev o jk u ,
"Ja ću o v Ċ e ĉek ati B alaĉk a,
"Ne bi li ga kako ustavio."
O tid o še k ićen i sv ato v i,
O d v ed o še lijep u Ċev o jk u ,
O sta M ilo š u g o ri zelen o j
I sa njime tri stotine druga.
K ad o d o še sv ati iz L eĊ an a,
K ralj d o ziv a B alaĉk a v o jv o du ;
"O B alaĉk o , m o ja v jern a slu g o !
"M o ţeš li se u se p o u zd ati,
"D a rašćeraš carev e sv ato v e
"I d a o tm eš R o k san d u Ċ ev o jk u?"
P ita n jeg a B alaĉk o v o jv o d a:
"G o sp o d in e, o d L eĊ an a k ralju !
"K ak av b ješe ju n ak u sv ato v 'm a,
"Š to n ajv eće o tv o ri ju n aštv o?"
V eli n jem u L eĊ an ska k raljica:
"S lu g o n aša, B alaĉk o v o jvo d a!
"Tu ne ima ni jednog junaka,
"Osim jednog crna Bugarina,
"I to m lad o jo š g o lo b rad asto ."
A l" g o v o ri B alaĉk o v o jv od a:
"Nije ono crni Bugarine,
"V eć je o n o M ilo š V o in o v ić,
"Ni car Stjepan njega ne poznaje,
"Al' ja njega odavna poznajem."
V eli n jem u L eĊ an ska k raljica.
"Id i slu g o , B alaĉk o v o jv od a!
"Te mi otmi curu od Srbalja,
"A ja ću je teb e p o k lo n iti."
T ad 'B alaĉk o sp rem i b ed ev iju ,
P a o trĉa d ru m o m za sv ato v i
S a šest sto tin 'L atinskih katana.
Kad su bili u gori zelenoj,
K u laš sto ji n a d ru m u širo k u ,
A za n jim e M ilo š V o in o v ić;
V ik n u n jeg a B alaĉk o v o jvo d a:
"O M ilo šu ! zar se m en e n ad aš?"
Pa on pusti jedan plamen modar,
O p ali m u crn u m eĊ ed in u ;
A k ad v iĊ e, d a m u n e n au d i,
Onda pusti vjetra studenoga.
T ri p u ta se k u laš p rem etn u o ,
A l'M ilo šu n išta n e d o sad i;
V ik n u M ilo š iz g rla b ijela:
"E to teb e, o d šta se n e n ad aš."
P a o n p u sti zlatn a šesto p erca,
Koliko ga lako udario,
Iz bojna ga sedla izbacio,
P ak p o teţe k o p lje u b o jito ,
Pribode ga u zelenu travu,
P ak m u sv e tri o d sijeĉe g lav e,
K u lašu ih b aci u zo b n icu .
T ad 'u ĉin i ju riš u k atan e
Sa svojijeh tri stotine druga:
O d sjek o še tri sto tin e g lav a,
P a o d o še d ru m o m za sv ato v i.
K ad stig o še cara i sv ato v e,
P red n jeg 'b aci B alaĉk o v u g lav u ,
Car mu dade hiljadu dukata.
P a o d o še b ijelu P rizren u :
Kad su bili kroz polje Kosovo,
M ilo š h o će g rad u V u ĉitrn u ,
Pa govori Srpskom car-Stjepanu:
"Z b o g o m o staj, m o j m ili u jaĉe!
 "M o j u jaĉe, S rp sk i car-Stjepane!"
Tada se je care osjetio,
D a je o n o M ilo š V o in o v ić,
Pa govori sv o jem u n ećak u :
"T a ti li si, d ijete M ilo šu !
"T a ti li si, m o j m ili n ećaĉe!
"Blago majci, koja te rodila,
"I ujaku, koji te imade!
"Z a što m i se o d p rije n e k aţeš?
"N eg o sam te p u tem n am u ĉio
"I k o n ak o m , i g lad i i ţeĊ u ."
T ešk o sv u d a sv o m e b ez sv o jeg a!

30. Nahod Momir.

P o d iţe se S rp sk i d ar S tep an e
Iz Prizrena mesta ubavoga,
P o d iţe se itar lo v lo v iti
Do Veleza i vode Vardara;
S' sobom vodi osam vezirova
I Todora devetog vezira.
Lov lovio za petnaest dana,
T ak o m u se sreća u d esila,
T e o d lo v a n išta n e u lo v i:
Ni jelen a n i k o šu te m u d re,
Ni od kaka sitnoga zverinja,
A kade se na trag povratio,
N aĊ e ĉed o u g o ri zelen o j
U v in o v o lišće zav ijen o ,
A vinovom lozom povijeno,
A po licu listom pokriveno,
Da mu lice ne gori od sunca
T o m se ĉu d i care g o sp o d in e,
O tk u d ĉed o u g o ri zelenoj:
Il'je ĉed o d o sad ilo m ajci,
Te je njega ostavila majka;
Il'je k u m a k u m ĉe izn jela,
Da car krsti i da ga dariva;
Il'su v ile ĉed o p o d m etn u le.
Staja care letnji dan do podne,
N e b i l'g d i k o ĉed u izišao ,
A l'n i k o g a ĉu ti n i v id eti;
Car doziva Todora vezira:
"O Todore, moj mudri vezire!
"Odsednide od konja viteza,
"T e p o g led aj o n o ĉed o m lad o ;
"A k o ĉed o b u d e m u šk a g lav a,
"Daj ga mene na konja viteza."
Todor vezir od konja odsede,
T e p o g led a o n o ĉed o m lad o ,
Tako caru dade Bog jedini,
Bog jedini i sreća carev a,
T e je ĉed o b ilo m u šk a g lav a;
Caru g' Todor na konja dodaje,
C ar je lep o ĉed o p riv atio
U skut desni kolaste azdije,
Tri put ga je licem celivao,
Pa ga zavi u maramu svil'nu,
I metnu ga sebe u nedarca:
"B lag o m en e d o B o g a v išn jeg a!
"Bog mi dade sina iznenada,
"M o jo j G ro zd i b raca ro Ċ en o g a,
"M o ja G ro zd a v rlo b rata ţeljn a,
"Bog joj dade brata iznenada."
Pa otide dvoru gospodskome.
Ta u prvo vreme jeste bilo,
K ad g o sp o d ar o tk ud d v o ru d oĊ e,
N e izlazi slu g a n i slu šk in ja,
Gospodaru konja da privati,
V eć g o sp o Ċ a, k o ja je u d v o ru ;
Išetala carica R o k san d a,
Pod carem je konja privatila:
"C ar ĉestiti, d o b ro si d o šao !
"Jesi l' lepa lova ulovio?"
C ar carici m u šk o ĉed o d ad e,
A carica ĉed o p riv atila
U svilenu ubavu kecelju;
C arica se ĉed u o b rad o v a:
"Blago mene do Bo g a v išn jeg a!
"L ep šeg a ti lo v a i n e traţim ."
Odnese ga u gospodske dvore,
Prometnu ga kroz nedra svilena,
Da bi se dete od srca nazvalo[21],
Okupa ga i nanegova ga;
O d n eše g a A ran Ċ ela crk v i,
O k u m iše T o d o ra v ezira,
K rsti T o d o r ĉed o m u šk u g lav u ,
Od milja mu lepo ime dade,
Lepo ime: Naode Momire.
R an i ĉed o carica g o sp o Ċ a,
R an i ĉed o i n eg u je lep o ,
K ak o sv ak a m ajk a ĉed o sv o je;
Raste dete Naode Momire:
Š to d eteta u v eĉe o m rk n e,
Jo š to lik o u ju tru osv an e,
Odrastao od petnaest ljeta,
Kao drugo od triest godina;
Sta se dobra konja privatati,
D o b ra k o n ja i sv etla o ru ţja.
Kudgod ide care gospodine,
Pored sebe vodi i Momira,
P o red seb e, k an o k itu cv eća;
Š to o n rek n e, i car n e p rek rati.
M an i b iše d ev et v eziro v a.
Kad je bilo na cvetonosije
Zbor zborilo osam vezirova:
"Da falimo cara nebeskoga!
"Mi dvorismo cara od malena,
"Od malena pake do golema,
"I sede nam brade do pojasa,
"N e m o g o sm o d o b ra izd v o rši,
"Kako dete Naode Momire,
"Jed n o m lad o ju ĉeran je d ete,
"Kako s' lepa dobra dodvorilo!
"Kako bismo dete omrazili
"I sa svetlim carem zavadili?"
A besedi Todore vezire
(Kum neverni, vera ga ubila!):
"B raćo m o ja, o sam v eziro v a!
"A k o ćem o izg u b iti d u šu ,
"L asn o ćem o o m razit'M o m ira,
"S a ĉestitim carem rastav iti:
"K ad e b u d e u o ĉi v ask rsa,
"O sto jim o to sv eto v eĉern je,
"IziĊ em o iz b ijele crkve,
"V i u zm ite sv ak i p o ĉau ša,
"T e v o d ite d v o ru n a v eĉeru ,
"Ja ću k u m a N ao d a M o m ira,
"O d v ešću g a d v o ru n a v eĉeru ,
"Izn o siću tro g o d išn je v in o
"I rakiju od sedam godina;
"O p o jiću N ao d a M o m ira,
"O d n eću g a u carev e d v o re
"N a ĉard ak e g d i G ro zd an a sp av a,
"M etn u ću g a sestrici n a ru k e,
"A sestra je svaka milostiva
"I n a sv o g a b rata ţalo stiv a,
"O n a će g a lep še p rig rliti;
"A kad bude na vaskrsenije,
"I budemo na jutrenji svetoj,
"B u d e v rem e celiv at''v an Ċ elje,
"C ar će g led at'i d esn o i lev o ,
"Da s Momirom celiv a 'v an Ċ elje,
"Kad Momira ne bude u crkvi,
"Ja ću s carem celiv at''v an Ċ elje;
"K ad ju tren ju sv etu sav ršim o ,
"IziĊ em o iz b ijele crk v e,
"C ar će o n d a m en e zap itati:
""O Todore, kamo mi Momire?
""Š to m i n ije d eteta u crk v i?
""K o d teb e je n a v eĉeri b ilo ,
""Na njega si navalio vino,
""Od vina ga ljuto boli glava,
""T e n e m o ţe u crk v u d a d o Ċ e." "
"V as ĉetiri d u šo m p o d n esite,
"A ĉetiri k riv o sv ed o ĉite:
""Momir ljubi sestru Grozdijanku.""
"T ak o ćem o o m razit'M o m ira,
"S a ĉestitim carem rastav iti."
K ad je b ilo u o ĉi uskrsa,
V eĉern je su sv eto o stajali
I izišli iz b ijele crk v e,
S v ak i v ezir u ze p o ĉau ša,
Todor uze Naoda Momira,
O d v ed e g a d v o ru na v eĉeru ,
P red n jeg 'n o si treg o d išn je v ino
I rakiju od sedam godina,
A u v in o m eša sv ak o b ilje,
P o n ajv iše b en Ċ eluk a tešk a,
A na tvrdi sanak namenjuje,
Neka spava Naode Momire,
Dok ne svane II sunce ne grane
I d o k b u d e d o b a letu rĊ iji.
O p i s'd ete, n išt'o seb i n e zn a,
Naslonja se glavom na Todora,
N a sv o jeg a k ršten o g a k u m a;
T o d o r u ze d ete u n aru ĉje;
Odnese ga u dvore careve,
N a ĉardake gdi devojka spava,
I metnu ga Grozdani na ruku,
A sestra je svaka milostiva
I n a sv o g a b rata ţalo stiv a,
O n a g a je lep še p rig rlila.
Po tom malo vreme postajalo,
P etli p eše, k lep ala u d 'riše,
S v ešten ici staše n a ju tren je,
Sva gospoda podrani u crkvu
I pred njima Srpski car Stepane.
Jutrenju su svetu ostajali,
D o Ċ e v rem e celiv at''v an Ċ elje,
A car gledi i desno i levo,
Ne bi l' gdigod vidio Momira,
D a sa n jim e celiv a 'v an Ċ elje;
O n d a p riĊ e T o d o re v ezire,
T e sa carem celiv a 'v an Ċ elje.
K ad ju tren ju sv etu sav ršili,
I izišli iz b ijele crk v e,
Pa pred crkvom seli u stolove,
O n d a care p o ĉe b esed iti:
"O Todore! kamo mi Momire?
"Š to m i n ije d eteta u crk v i?
"K o d teb e je b ilo n a v eĉeri,
"Na njega si navalio vino,
"Od vina ga ljuto boli glava,
"T e n e m o ţe u crk v u d a d o Ċ e?"
O n d a p o ĉe T o d o r b esed iti;
"C ar ĉestiti, su n ce o g rejan o !
"T i M o m ira d rţiš i G ro zd an u ,
"R o Ċ en o g a b rata i sestricu ;
"Momir ljubi sestru Grozdijanku."
Tad' govori Srpski car Stepane:
M u ĉ', T o d o re, m u k o m se zam u k 'o !
"N ij'istin a, što n a d ete k aţeš,
"Tako mi se ne delilo meso
"Z a ţiv o ta o d m o ji k o stiju
"Ja ne delim Momir' i Grozdanu!
"R o Ċ en i su b ratac i sestrica."
P o v ik aše o sam v eziro v a:
Ĉ etv o rica d u šo m p o d n eso še,
A ĉetiri k riv o sv ed o ĉiše:
"Jeste, care, B o g i n jin a d u ša!
"Jeste, care, d an ašnjeg n am d an a!
"Jeste, care, u m rlo g n am ĉasa!
"Momir ljubi sestru Grozdijanku,
"I sad sp av a s n jo m e n a ĉard ak u !"
Rasrdi se Srpski car Stepane,
Od ljutine aljinu razdera,
O d ţalo sti g ro zn e su ze p ro li:
"E j M o m ire, ej ţalo sti m o ja!
"E j M o m ire, lep a k ito cv eća!
"T ešk o m en e, ja izgubi tebe!"
P ak n am aĉe d v a d ţelata m lad a:
"B rzo id 'te, d v a d ţelata m lad a,
"N a ĉard ak e, g d i G ro zd an a sp av a,
"Uvatite Naoda Momira,
"Vodite ga, te ga obesite
"U gradini o suvoj davini,
"Š to n o se je d rv o o su šilo
"Ima vreme tri godine dana,
"Niti lista niti cvetom cvati."
O tid o še d v a d ţelata m lad a,
A li M o m ir n a ĉard ak u sp av a,
Kod njeg' sedi sestra Grozdijanka,
N ad n jim m aše g ran o m b o siljk o v o m ,
S v o m e b ratu ĉin i lep a lad a,
Da joj bratac mamuran pospava.
T u d o Ċ o še d v a d ţelata m lad a,
N am k o še m u g ajtan o k o v rata;
Kad to v id e g o sp oĊ a d ev o jk a,
Ona pisnu, kao zmija ljuta,
U d 'ri licem o zem ljicu ĉarn u ,
A M o m ir se trţe iza san k a,
O ĉi m etn u , p o g led a n ad a se,
T e u g led a d v a d ţelata m lad a,
Pa i stade Bogom bratimiti:
"B o g o m b raćo , d v a d ţelata m lad a!
"Nemojte me odma obesiti,
"Vodite me caru roditelju,
"Da ja pitam roditelja moga,
"Z a što m en e o će d a o b esi,
"Š ta li sam m u sag rešio lju to ;
"A sv a m o ja b raća i d ru ţin a
"Raduje se svetom vaskrsenju,
"M en e b ab a o će d a o b esi
"Na znan danak na vaskrsenije!"
D ţelati su , al'su m ilo stiv i,
O n i staše su ze p ro sip ati
N a M o m ira m lad a g led aju ći;
Vode njega caru roditelju.
K ad M o m ira caru d o v ed oše,
Pisnu dete, kao zmija ljuta,
Pade caru preko svil'na krila,
Ljubi cara po nedri svileni:
"Svetli care a moj roditelju!
"Š to sam teb e, b ab o , sag rešio ,
"T e m e d an as o ćeš d a o b esiš,
"Na znan danak na vaskrsenije?
"S v a se m o ja b raća i d ru ţin a
"Sad raduje svetom vaskrsenju,
"A ti m en e o ćeš d a o b esiš!
"A što sam ti sag rešio b ab o?"
A car n išta, v eće suze p ro li:
"E j M o m ire, ej ţalo sti m o ja!
"T ešk o m en e, ja izg ubi tebe;
"M en e k aţe d ev et v eziro v a,
"D a ti lju b iš sestru G ro zd ijan k u ;
"Tako mi se ne delilo meso
"Z a ţiv o ta o d m o ji k o stiju ,
"Ja ne delim tebe i Grozdanu!
"R o Ċ en i ste b ratac i sestrica.
"E j M o m ire, ej ţalo sti m o ja!"
A besedi Naode Momire:
"Im a, b ab o , ĉitav mesec dana,
"Kako nisam sestrice vidio
"R azm a sin o ć u zelen o j b ašĉi,
"K ad je b rala s d ev o jk am a cv eće,
"S njome, babo, tridest devojaka,
"S reto sm o se n a b ašĉen i v rati,
"Ja n jo j d ad o stru k ru m en e ru ţe,
"Ona mene struk bela bosiljka,
"Te se, babo, menovasmo cv ećem
"Z a m ilo štu b ratac i sestrica,
"Z a m ilo štu , za sram o tu n ije."
Tede care njemu da veruje,
Al' povika devet vezirova:
"Ĉ u ješ B o ţe, v id iš li sab o re!
"Car veruje detetu jednome,
"Ne veruje devet vezirima,
"Bijelije brada do pojasa!"
Nema kuda Srpski car Stepane,
V eć n am aĉe d v a d ţelata m lad a:
"A jd ', d ţelati, te g a o b esite
"U gradini o suvoj davini."
P o v ed o še g 'd v a d ţelata m lad a;
Al' se moli Naode Momire:
"B o g o m b raćo , d v a d ţelata m lad a!
"Vodite me carici materi,
"Da mi prosti i muku i ranu:
"Ranu njenu, što m e je ran ila;
"M u k u n jen u , što je p ro m u ĉila,
"Dok je mene ona odranila."
D ţelati g a n e k teli slu šati,
V eć g a v o d e u n o v u g rad in u ,
U gradinu pod suvu davinu,
Š to n o se je d rv o o su šilo
Im a v eće tri g o d in e d an a,
Niti lista niti cvetom cvati;
O b esiše N ao d a Momira.
To iz dvora niko ne vidio,
V eć v id ila sestra G ro zd ijan k a,
Isp red d v o ra s v iso k a ĉard ak a,
Pa utire suze od obraza,
Ona ide svojoj staroj majci;
"Odeni me, moja stara majko,
"O b u ci m e, što g o d lep še m o ţeš,
"Danas jeste svetlo vaskrsenje,
"Devojke me u kolo zazivlju."
T o carica jed v a d o ĉek ala,
O b u ĉe je, što g o d lep še m o ţe,
B aš k an 'd a je o će d a u d aje;
N e će ići ţalo sn a G ro zd an a,
N e će ići m lad a m eĊ 'd ev o jk e,
V eć u k rala sv ilen e g ajtan e,
Pa otide bracu u gradinu,
U gradinu pod suvu davinu;
Kad je vid'la braca o b ešen a,
U d 'ri licem o zem ljicu ĉarn u ,
P a zap išta, k ao zm ija lju ta,
Pa s' i ona mlada obesila
O davini o drugojzi grani,
Z a ţiv o ta jo šte za svo jeg a
Desnom rukom braca zagrlila.
Glas dopade carici Roksandi:
"Z lo si sela, g o sp o Ċ o carice!
"Oboje ti dece o b ešen o ,
"O b ešen ti M o m ir i G ro zd an a."
A zap išta carica R o k san d a,
O n a id e caru ĉestito m e,
Pade caru preko svil'na krila,
Pa ga ljubi po nedri svileni:
"Z a što , care, o g rejan o su n ce
"Z a št' o b esi d v o je d ece n aše,
"N am a, care, n ašu o m lad in u ,
"Omladinu i obradovanje?"
A car ţali N ao d a M o m ira,
Z a G ro zd an u n išta i n e zn ad e,
P a b esed i g o sp o Ċ i carici:
"N isam teb e d ecu izv ešao ,
"Obesilo devet vezirova,
"Obesilo Naoda Momira."
A l'g o v o ri carica g o sp o Ċ a:
"Ĉ u ješ li m e, sv etla k ru n o m o ja!
"Jal'izv ešaj d ev et v eziro v a,
"Jali ću se i ja o b esiti
"O d av in i o trećo jzi g ran i
"A kod ono dvoje dece moje;
"Ja d u šm an a g led ati n e m o g u ,
"D a m i o d e d u šm an i p o sv etu ."
Nema kuda Srpski car Stepane,
V eć n am aĉe d o d ev et d ţelata,
 T e izv eša d ev et v eziro v a
P ro ću crk v e o jeli zelen o j.
Po tom malo vreme postajalo,
P a se d iţe care i carica
A o d n jin e v elik e ţalo sti,
T e o d o še u n o v u grad in u ,
U gradinu pod suvu davinu;
Š to d a v id e? ĉu d a n ev iĊ en a!
Davina se suva pomladila
I zelenim ulistala listom
I bijelim ucvatila cvetom,
Oboje se dece psvetilo,
Posveti se Momir i Grozdana;
P a o d o še p o d jelu zelen u ,
Al' zelena usanula jela,
Pocrnilo devet vezirova,
A n ajv iše T o d o re v ezire,
Kum neverni, vera ga ubila'
Pod njima se zemlja provalila.
C ar n am aĉe d v a d ţelata m lad a,
Otkida i jednog po jednoga,
Te i baca dole u bezdanu:
"Idi tamo sa zemlje nepravdo!"
Stade care prosipati blago,
Te sarani dvoje dece svoje.
Na Momiru zelen bor nikao,
Na Grozdani vinova lozica,
Savila se loza oko bora,
K o sestrina oko brata ruka.

21) Kao da ga je rodila. Pripovijeda se, da i sad tako

ĉin e o n i, k o ji u zm u k o g a m jesto sv o g a d jeteta

31. Ban Milutin i Duka Hercegovac.

Ĉ esto k n jig e zem lju p reh o Ċ ah u ,

Ni ko znade, kuda, ni otkud su.
Knjige idu od Prizrena grada,
Od Srpskoga silna car:Stevana,
N a P o ţeg u b an u M ilu tin u ,
'Vako care banu go v o raše:
"Slugo moja, bane Milutine!
"Opremi se u bijelu dvoru,
"Povedi mi trideset delija
"O d tv o jeg a rav n a D rag aĉev a,
"H ajd e šn jim a k a P rizren u g rad u ,
"Jer h o ćem o , b an e, v o jev ati
"Na daleko u zemlju Bugarsku
"Na Mijajla kralja Bugarskoga;
"T am o ćem o , b an e, zaĉam ati,
"No se spremi za tri godinice."
D o Ċ e k n jig a u P o ţeg u rav n u
Na koljeno banu Milutinu.
K ad a b an e k n jig u p ro u ĉio ,
U d 'riše m u su ze o d o ĉiju ,
A gleda ga ljuba Ikonija,
Pa mu tiho mlada govorila:
"Gospodaru, bane Milutine!
"Otkud knjiga, od koga li grada?
"Š to l'je u ĉiš, a su ze p ro ljev aš?"
Veli njojzi bane Milutine:
"Ĉ u l' m e d u šo , lju b o Ik o n ija!
"Ova j' knjiga od Prizrena grada,
"O d n ašeg a siln a car:S tev an a;
"Car me zove na njegovu vojsku
"Na daleko u zemlju Bugarsku
"Na Mijajla kralja Bugarskoga,
"K aţe, lju b o , za tri g o d in ice,
"D a će b iti b o ja s B u g arim a.
"N o ĉu li m e, lju b o Ik o n ija!
"Gledaj mene prebijele dvore,
"Nemoj moje dvore opustiti;
"Pazi mene dva nejaka sina,
"Udomi mi sestricu Jelicu
"U lijep u v aro š Đ ak o v icu ;
"Kopaj mene devet vinograda
"U Banjici i u Atenici,
"U L o zn ici i u P ak o v raću ;
"A ĉu v aj m i d ev et v o d en ica
"Niz Bjelicu i niz Moravicu;
"G led aj n ašu slav n u zad u ţb in u
"P o d B an ico m crk v u Jeţev icu ;
"Ĉ ek aj m en e za tri g o d in ice,
"Dok se vratim iz zemlje Bugarske."
A k ad b an e lju b i n aru ĉio ,
Opremi se na carevu vojsku,
On povede trideset delija,
Ode pravo uz vodu Moravu,
Dokle s' primi lomna Vlaha Starog,
A odatle u Sjenicu ravnu,
Od Sjenice u polje Kosovo,
O d K o so v a u z Š aru p lan in u ,
D o k le d o Ċ e u P rizren a g rad a.
Ali care vojsku podigao
I p o šao niz vodu Bistricu,
S u stiţe g a b an e M ilu tin e
N a o n o m e G o lešu p lan in i;
Tu se bane s carem sastanuo
I za lako zdravlje upitao
I sretn a m u p u ta ĉestitao .
A veli mu silan car-Stevane:
"Slugo moja, Milutine bane!
"A k o m en e B o g i sreća d ad e,
"Te dobijem kralja Bugarina,
"H o ću teb e, slu g o , p o k lon iti
"U d rţav u zem lju B o sn u slav nu ,
"D a b an u ješ i d a g o sp o du ješ,
"M ilu tin e, za ţiv o ta tv o g a."
Pa s' otale vojska okrenula,
Niz Srbiju ka zemlji Bugarskoj.
K ad d o Ċ o še u zem lju B u g arsk u ,
D o ĉek a ih k ralju M ijailo
Ukraj Laba ukraj vode ladne.
Tu se kralje s carem udario,
Bili su se tri bijela dana.
K ad ĉetv rto ju tro o sv an u lo ,
L o ša k ralju sreća p resk o ĉila,
Te se kralje s carem susretnuo,
N o g a d o b ro S tev o d o ĉek ao ,
N a d o b ru g a k o n ju p o ćerao ,
S u stiţe g a u p o p o lja rav n a,
Sabljom manu , o d s'jeĉe m u g lav u ,
Porobi mu silovitu vojsku,
A on sjede u zemlju Bugarsku,
I umiri zemlju Bugariju.
N o za d u g o care zaĉam ao ,
K aţu , b rate, za tri g o d in ice,
Z aĉam ao u zem lji B u g arsk o j,
I sa šn jim e b an e M ilu tin e.
N o d a v id iš m lad e b an o v ice!
T u n e p ro Ċ e n i godina dana,
O n a b an a s v o jsk e n e ĉek aše:
Batali mu prebijele dvore,
Opusti mu devet vinograda.
Rasprodade devet vodenica,
P o ru ši m u crk v u Jeţev icu ,
Ne udade sestricu Jelicu,
Ne pazi mu dva nejaka sina;
N eg o p iše list k n jig e b ijele,
T e je šilje u H erceg o v inu,
Na koljeno Duki Hercegovcu:
"Ĉ u li m en e, D u k a H erceg o v ĉe!
"T i p o k u p i k ićen e sv ato v e,
"Š n jim a h ajd e u P o ţeg u rav n u
"A mojemu dvoru bijelome,
"Te me uzmi za vijernu ljubu,
"Jer sam mlada danas ostanula,
"Ta banica mlada, udovica,
"A bane je mene poginuo
"V o ju ju ći u zem lji B u g arsk o j;
"No se nemoj, Duka, zatrajati,
"Jer me prose mlogi prosioci."
Na brzo mu knjigu opravila.
A k ad D u k i sitn a k n jig a d o Ċ e,
T e o n v iĊ e, što m u k n jig a k aţe.
O n n e k u p i k ićen ijeh sv ata,
V eć se sp rem i n a b ijelo j k u li,
Ud'ri na se dibu i kadivu,
Pa se skide niz bijelu kulu,
Ode pravo u donje podrume,
T e o p rem i d eb ela k u laša,
Pa se njemu na ramena baci,
Ode pravo preko Bosne slavne
D o k le stiţe D rin i v alo v ito j,
Zdravo Drinu vodu prebrodio,
A m aši se lo m n a V lah a S taro g
D o k le d o Ċ e d o U ţica grada,
P a se sp u sti u P o ţeg u rav n u
Ka banovu dvoru bijelome,
P red d v o ro m m u o d sjed e k u laša,
A srete g a g o sp o Ċ a b an ica,
R u k e šire, u lica se lju b e,
U zeše se za b ijele ru k e,
O tid o še n a tan k e ĉard ak e,
U g o sti g a g o sp oĊ a b an ica
S a šećerli k av o m i rak ijo m ,
Pa doziva svoje vjerne sluge,
Ovako im mlada govorila:
"Ĉ u jete l' m e, m o je v jern e slu g e!
"Pazite mi moga gospodara,
"Gospodara, Duku Hercegovca,
"Bolje nego starog Milutina."
Tako stade za petnaest dana,
Dok se spremi mlada banovica,
Pa pokupi sve banovo blago,
O d n ese m u sv ijetlo o ru ţje,
Odvede mu dva konja viteza,
Zarobi mu dva nejaka sina
I sa šn jim a sestricu Jelicu ,
Ode s Dukom u Hercegovinu.
Tako bilo, za dugo ne bilo,
Glas otide od usta do usta,
D o k le zaĉu b an e M ilu tin e,
A o n sk o ĉi n a n o ge lag an e,
Ode prav o caru ĉestito m e,
Na jutru mu nazva dobro jutro,
A bolje mu care privatio:
"D o b ro d o Ċ e b an e M ilu tin e!
"Š to si, b an e, tak o u ran io?
"A što li si, sin e, n ev eseo?"
Poklanja se bane do zemljice,
Ljubi caru ruku i koljeno,
Pa mu ode smjerno govoriti:
"Gospodaru, silan car:Stevane!
"E v o im a ĉetiri g o d in e,
"Kako s tobom, care, vojujemo
"Po Bugarskoj po zemlji prokletoj,
"A moje sam dvore ostavio
"I banicu ljubu Ikoniju,
"P a sad ĉu jem , d a se p reu d ala,
"I b'jele mi dvore poharala
"Sa nekakim Dukom Hercegovcem,
"Dva mi mlada zarobili sina
"I Jelicu moju milu seju,
"Sve odveo u Hercegovinu,
"Moje b'jele dvore batalio;
"Ostalo mi devet vinograda
"Nerezani i neokopani,
"Ne melje mi devet vodenica,
"No ih kuja svijeh rasprodala,
"P o ru šila m o ju zad u ţb in u ,
"Ta lijepu crkvu Jeţev icu ;
"No ti s' molim, mili gospodaru!
"Pusti mene do bijela dvora,
"D a o b iĊ em p reb ijele d v o re,
"Da povratim moje mlogo blago
"A i moja dva nejaka sina
"I sestricu Jelicu Ċ ev o jk u ;
"D a s' o sv etim D u k i zu lu m ćaru ,
"D a m u v ratim ţalo st za sram o tu ."
Kad je care b an a saslu šao ,
Onda njemu 'vako govorio:
"Priustav' se, bane Milutine,
"D a ti d ad em sićan a v erm an a,
"Š to sam teb e, b an e, p o k lo n io
"Z em lju B o sn u u tv o ju d rţav u ."
K ad je b an e cara saslu šao ,
Prikloni se do zelene trave,
Poljubi ga u skut i u ruku,
Pa priĉek a tri b ijela d an a.
K ad ĉetv rto ju tro o sv an u lo ,
C ar m u d ad e sićan a v erm an a,
Pa s' otale bane podigao,
Ode pravo kroz zemlju Bugarsku,
D o k le d o Ċ e d o K ru šev ca g rad a,
A otale uz vodu Moravu,
D o k le b an e d o Ċ e po d Jelicu ,
Pod Jelicu u selo Banjicu,
Te ogleda svoje vinograde;
P a se v ati rav n a D rag aĉev a,
S tiţe b an e p ito m o j P o ţezi
A svojemu dvoru bijelome;
Al mu b'jeli dvori potavnili,
P o lu p an i srĉali p en d ţeri,
O b aljen i v iso k i ĉard aci,
Oburvati duboki podrumi,
P o ru šen a m erm erli av lija,
Obaljena demirli kapija;
U dv o ru m u n ig Ċ e n ik o g n em a,
Osim bolan sluga Milovane;
Pita njega bane Milutine:
,O Boga ti, moja vjerna slugo!
"Ko pohara moje b'jele dvore?
"Ko l' odvede dva nejaka sina
"I Jelicu moju milu seju?
"Ko l' pokupi iz riznice blago?
,Ko l' odvede konje iz arova?
"K o l'o d n ese sv ijetlo o ru ţje
"I odvede ljubu Ikoniju?"
Veli njemu sluga Milovane:
"Gospodaru, Milutine bane!
"Sve ti, bane, ljuba poharala
"S a k u rv ićem D u k o m H erceg o v cem ;
"Sve odnese u Hercegovinu,
"D a se slav i D u k a zu lu m ćaru
"Na sramotu tebe i tvojima."
A k ad b an e slu g u saslu šao ,
O n se m aši ru k o m u d ţep o v e,
Dade njemu dvanaest dukata:
"Naj to tebe, slugo Milovane,
"Te se rani i oda zla brani,
"Dok se vratim iz Hercegovine."
P a o k ren u p o m am n a Ċ o g in a,
Ode pravo preko Vlaha Starog
D o k e stiţe u H erceg o v inu
B'jeloj kuli Duke Hercegovca;
A li D u k e d o m a n e b ijaše,
N o o tiš'o k a T ro jici crk v i
I odveo ljubu Ikoniju;
U d v o ru m u n ik o g n e b ijaše,
Do banova dva nejaka sina.
Goli, bosi stoje u avliji
I m eću se k am en a s ram en a,
P a g o v o ri m laĊ i starijem u
"Udri, brate, ako b o lje m o ţeš."
A stariji m laĊ em g o v o rio :
"K ak o ću ti, b rate, o d b aciti,
"K ad se n isam v in o m p riĉestio
"Ni bijelim ljebom naranio,
"Od kako sam baba izgubio?"
K ad to ĉu o b an e M ilu tin e,
U d 'riše m u su ze o d o ĉiju ,
U g n a Ċ o g a u m erm er-avliju,
O p azi g a d v o je Ċ ece ludo,
P a p o b jeţe u b ijele d v o re,
Te kazuju svojoj miloj tetki:
"T eto n aša, Jelice Ċ ev o jk o !
"N ek o d o Ċ e u m erm er av liju ,
"I o n jaše Ċ o g a b ab o v og a!"
A k ad ĉu la Jelica Ċ ev o jk a,
T e iziĊ e p red b ijele d v o re,
Odmah pozna svoga mila brata,
Pa mu pade mlada oko vrata,
Roni suze niz bijelo lice;
A tješi je b an e M ilu tin e:
"N em o j, sestro , v iše tu g o v ati!
"Ta dosta si mlada tugovala
"U ru k am a D u k e zu lu m ćara."
T e s'Ċ ev o jk a m alo u tješila,
Dovede mu dva nejaka sina,
O d e b an e Ċ ecu m ilo v ati,
A Jelici tiho govoriti:
"Otvori mi prebijelu kulu."
Al' mu sestra tiho otgovara:
"K u ĉk a jed n a, a n e sn ah a m o ja,
"O d k u le je k lju ĉe o d n ijela,
"I o tišla s D u k o m zu lu m ćaro m
"Ka Trojici prebijeloj crkvi."
K ad je b an e sestru saslu šao ,
On podviknu trideset delija,
T e n a k u li o b iše k ap iju .
Ban se penje na bijelu kulu,
Te otvara popete sepete,
N aĊ e b an e Ċ eĉin e h aljin e:
Od kadive zelene dolame,
I n aĊ e im tan k e p reo b u k e,
O n o b u ĉe d v a n ejak a sin a
I Jelicu svoju milu seju,
Pa on obi Dukine podrume,
Napoji ih vinom crvenijem,
A narani ljebom bijelijem,
Pa ih posla u mermer-avliju,
Da s' igraju mladi po avliji,
A on sakri konje u podrume,
A delije na bijelu kulu;
Ode gledat' sa bijele kule,
Š ta m u Ċ eca p o av liji rad e,
I šta će im D u k a u ĉin iti,
K ad a s lju b o m u av liju d o Ċ e.
Malo bilo, za Dugo ne bilo,
Al' eto ti Duke Hercegovca
Sa njegovom ljubom Ikonijom;
K ak o v iĊ e d v a b ano v a sin a,
O n p o trţe p leten u k an d ţiju ,
O d e ćerat'Ċ ecu p o av liji.
A li sk o ĉi b an e sa ĉard ak a,
Viknu bane trideset delija,
O p k o liše D u k u zu lu m ćara,
Š ćah u n jeg a ţiv a u v atiti;
No se ne da Duka uvatiti,
T rţe sab lju u d esn icu ru k u ,
Dvije banu pogubio sluge.
K ad to v iĊ e b an e M ilu tin e,
O n u d ari D u k u zu lu m ćara
Sa svojijem pernim buzdovanom,
U d ari g a u ĉelo ju n aĉk o ,
Duka pade u zelenu travu,
Duka pade, a bane dopade,
K o lik o m u k rv i ţed an b ješe,
Sabljom m an u , o d s'jeĉe m u g lav u
T o k ad v iĊ e lju b a Ik o n ija,
Stade bjegat' mlada niz avliju,
N e d ad o še d v a b an o v a sin a,
V eće o d m ah k u ju u v atiše,
U ru k e je b an u d o d ad o še.
Bane viknu na svoje delije,
D o n eso še b 'jelu k rp u p latn a,
Z ališe je lo jem i k atran o m ,
P a u v iše kuju Ikoniju
Savrh glave do zelene trave,
Pa on sjede piti rujno vino,
A n jo j ru su k o su zap ališe.
K ad d o g o re d o lje d o o ĉiju ,
Ona s' moli banu Milutinu:
"Gospodaru, bane Milutine!
"N e d aj, b an e, tv o je o ĉi ĉarn e,
"Dosta si ih puta poljubio."
Ali veli bane Milutine:
"Dok ljubio, dotle i branio,
"S ad n ek b ran i D u k a zu lu m ćaru
Kad dogore do bijelih dojki,
Ona zove dva nejaka sina:
"Đ eco m o ja, ak o B o g a zn ate!
"Vi ne dajte dvije b'jele dojke,
"Dosta su vas ml'jekom zadojile
"I ludijeh do sad odranile."
Ali veli dvoje Ċ ece lu d o :
"Jesu, majko, al' je skupo stalo
"T a d v o reći D u k u zu lu m ćara
"Goli, bosi za tri godinice."
T ak o zg o re k u ĉk a Ik o n ija
Savrh glave do zelene trave.
B an e sk o ĉi o d zem lje n a n o g e,
Te Dukinu poharao kulu,
O d n ese m u b lag o i o ru ţje,
I odvede konje i sokole,
Zapali mu prebijele dvore,
Pa otide novoj banovini,
Š to n o m u je care p o k lo n io
V o ju ju ći p o zem lji B u g arsk o j;
Namjesti se bane Milutine
U Maglaja bijeloga grada.
T u m u d o Ċ e zem lja B o sn a slav n a,
I od Bosne tridest kapetana,
T e se m lad i b an u p o k lo n iše.
Ban udade sestricu Jelicu
U p ito m u v aro š Đ ak o v icu
Z a so k o la B rĊ an in a P av la,
 A o ţen i d v a n ejak a sin a
S preko mora otud od Latina:
S teĉe b an e m lo g e p rijatelje.
B o g m u d ao sa ţiv o to m zd rav lje!
N am a, b raćo , n a sretn o v eselje!
To velimo, da se veselimo,
Ne bi li nas i Bog veselio!

32. Ţ en id b a k n eza L azara.

Vino pije silan car Stjepane

U Prizrenu gradu bijelome,
V in o slu ţi v jeran slu g a L azo ,
P a sv e caru ĉašu p reslu ţu je,
A na cara krivo pogleduje[22]
Care pita vjerna slugu Laza:
"Oj Boga ti, vjeran slugo Lazo!
"Š to te p itam , p rav o d a m i k aţeš:
"Š to ti m en e ĉašu p reslu ţu ješ?
"Š to l'n a m en e k riv o p o g ledu ješ?
"A li ti je k o n jic o lo šao?
"Ali ti je ruho ostarilo?
"Al" t' je malo golijemna blaga?
"Š ta t' je m alo u d v o ru m o jem u ?"
Njemu veli vjeran sluga Lazo:
"Voljan budi, care, na besjedi!
"K ad m e p itaš, p rav o d a ti k aţem :
"N ije m en e k o n jic o lo šao ,
"Niti mi je ruho ostarilo,
"Nit' je malo golijemna blaga;
"Svega dosta u dvoru tvojemu;
"Voljan budi, care, na besjedi!
"K ad m e p itaš, p rav o d a ti k aţem .
"K o je slu g e p o slije d o Ċ o še,
"S v e se teb e slu g e u d v o riše,
"S v e si slu g e, care, iţen io ,
"A ja ti se udvorit' ne mogoh,
"M en e, care, n e k će o ţen iti
"Za mladosti i ljepote moje."
Besjedi mu silan car Stjepane:
"Oj Boga mi, vjeran slugo Lazo!
"Ja n e m o g u teb e o ţen iti
"Svinjaricom ni govedaricom,
"Z a te traţim g o sp o Ċ u Ċ ev o jk u ,
"I za mene dobra prijatelja,
"K o ji će m i sjesti u z k o ljen o ,
"S a k o jim ću lad n o p iti v in o .
"P o ĉu li m e, v jeran slu g o L azo !
"Ja sam za te n ašao Ċ ev o jk u ,
"I za mene dobra prijatelja,
"U onoga stara Jug-Bogdana,
"Milu seju d ev et Jug o v ića,
"B aš M ilicu m ilu m ljezin icu :
"No se Jugu pomenut' ne smije,
"Nije lasno njemu pomenuti,
"Jer je Bogdan roda gospodskoga,
"N e će d ati za slu g u Ċ ev o jk u ;
"N o ĉu li m e, v jeran slu g o L azo !
"Danas petak, a sjutra subota,
"Preko sjutra svijetla n eĊ elja,
"P o ći ćem o u lo v u p lan in u ,
"P o zv aćem o stara Ju g -Bogdana,
"Š n jim će p o ći d ev et Ju g o v ića,
"Ti ne idi u planinu, Lazo,
"No ostani kod bijela dvora,
"T e g o to v i g o sp o dsk u v eĉeru ;
"K ad d o Ċ em o iz lo v a p lan in e,[23]
"Ja ću sv raćat'Ju g a n a v eĉeru ,
"A ti sv raćaj d ev et Ju g o v ića.
"Kad sjedemo za stolove zlatne,
"T i n av ali šećer i rak iju ,
"Pa donesi crveniku vino.
"Kad se ladna napijemo vina,
"O sv aĉem će Ju ţe b esjed iti,
"Kako koji dobar junak jeste,
"Izn ijeće k n jig e staro slav n e,
"D a k azu je p o šljed n je v rijeme;
"T i k ad ĉu ješ, v jern a slu g o L azo ,
"A ti trĉi n a tan an u k u lu ,
"T e d o n esi o n u ĉašu zlatn u ,
"Š to n o sam je sk o ro k u p ov ao
"U bijelu Varadinu gradu
"O d Ċ ev o jk e m lad e k u ju n d ţin k e,
"Za nju dao tovar i po blaga;
"N aslu ţi je crv en ijem v in o m ,
"Pokloni je staru Jug-Bogdanu,
"T ad e će se B o g d an zam isliti,
"Ĉ im će teb e, L azo , d ariv ati,
"T e ću n jem u o n d a p o m en u ti
"Z a M ilicu ćercu m ljezin icu ."
P ro Ċ e p etak i p ro Ċ e su b o ta;
R an o d o Ċ e sv ijetla n eĊ elja,
C are p o Ċ e u lo v u p lan in u ,
I p o zv aše stara Ju g -Bogdana,
S Ju g o m p o Ċ e d ev et Ju g o v ića,
O tid o še u lo v u p lan in u .
L o v lo v iše p o g o ri zelen o j,
N i d o b iše, n i šta izg u b iše,
N o se sv o m e p o v ratiše d v o ru ,
P red a n jih je išetao L azo ;
C are sv raća Ju g a n a v eĉeru ,
L azo sv raća d ev et Ju g o v ića.
K ad sjed o še za sto lo v e zlatn e:
Uvrh sovre silan car Stjepane,
A do njega stari Jug Bogdane,
A d o Ju g a d ev et Ju g o v ića,
N jim a slu ţi v jeran slu g a L azo ;
O n n av ali šećer i rak iju ,
Pa donese crveniku vino.
K ad se lad n a n ap o jiše v in a,
O sv aĉem u staše b esjed iti,
Kako koji dobar junak jeste;
Jug izvadi knjige staroslavne,
T e k azu je p o šljed n je v rijem e:
"V id ite li, m o ja b raćo k rasn a!
"V id ite li, k ak o k n jig a k aţe:
"N astan u će p o šljed n je v rijem e,
"N estan u će o v ce i p šen ice
"I u p o lju ĉele i cv ijeta;
"K u m će k u m a p o su d u ćerati,
"A brat brata zvati po megdanu."
K ad to zaĉu vjeran sluga Lazo,
O n o trĉa n a tan an u k u lu ,
T e d o n ese o n u ĉašu zlatn u ,
N aslu ţi je crv en ijem v in o m ,
Pokloni je staru Jug-Bogdanu,
Bogdan primi zlatnu kupu vina,
K u p u p rim i a p iti je n e će,
M isli B o g d an , šta je i k ak o je,
Ĉ im e li će d ariv ati L aza.
Jugu veli d ev et Jug o v ića:
"O n aš b ab o , stari Ju g -Bogdane!
"Š to n e p iješ zlatn u k u p u v in a,
"Š to n o ti je p o k lo nio L azo ?"
Veli njima stari Jug Bogdane:
"Đ eco m o ja, d ev et Ju g o v ića!
"Ja ću lasn o p iti k u p u v in a,
"N eg o m islim , m o ja Ċ eco d rag a,
"Ĉ im e ću ja d ariv ati L aza."
Ju g u v eli d ev et Jug o v ića:
"L asn o ćeš g a d ariv ati, b ab o :
"U nas dosta konja i sokola,
"U nas dosta pera i kalpaka."
Tad' govori silan car Stjepane:
"Ima Lazo konja i sokola,
Lazo ima pera i kalpaka;
"L azo to g a n e će n i jed n o g a,
"L azo h o će M ilicu Ċ ev o jk u ,
"B aš M ilicu m ilu m ljezin icu ,
"M ilu seju d ev et Jug o v ića."
K ad zaĉu še d ev et Jug o v ića,
P o sk o ĉiše n a n o g e lag an e,
 P o teg o še m aĉe k o v rd in e,
Da pogube cara u stolici.
Moli im se stari Jug Bogdane:
"Nete, sinci, ako Boga znate!
"Ako danas cara pogubite,
"N a v am a će ostanuti kletva;
"Dok izvadim knjige staroslavne,
"Da ja gledam, sinci, u knjigama,
,Jel'M ilica L azu suĊ en ica."
K n jig e u ĉi stari Ju g B o g d an e,
K n jig e u ĉi, g ro zn e su ze ro n i:
"Nete,[24] sinci, ako Boga znate!
"M ilica je L azu su Ċ en ica,
"N a n jem u će o stan u ti carstvo,
"S a n jo m e će caro v ati L azo
"U K ru šev cu k o d v o d e M o rav e."
K ad to zaĉu silan car S tjep an e,
O n se m aši ru k o m u d ţep o v e,
Te izvadi hiljadu dukata,
I izvadi od zlata jabuku,
U jabuci tri kamena draga,
O b iljeţje M ilici Ċ ev o jci.

22) U govoru bi bilo priliĉn ije (o d . pogledati) kazati

pogleda, nego pogleduje (od pogledati).

23) U govoru bi se kazalo: iz planine iz lova.

24) Nete mjesto nemojte.

33. S m rt D u šan ova.

(komadi od pjesme).

Pobolje se Srpski car Stjepane

U Prizrenu mjestu pitomome,
P o b o lje se, u m rijeti h o će.
K ad to v iĊ e carica R o k san d a,
P ero m p iše, k ak o m u šk a stran a,
O n a p iše tri, ĉetiri k n jig e,
P o šilje ih n a ĉetiri stran e
Po svoj njinoj redom carevini,
Svu gospodu po redu poziva:
"Ĉ u jete li, sv a n aša g o sp o do !
"T ešk o b o lan S rp sk i car Stjepane,
"B o lan jeste, u m rijeti h o će;
"No hajdete u Prizrena grada,
"N e b i l' cara u ţiv o tu n ašli,
"D a ĉu jete, šta će n aru ĉiti,
"I n a k o m ' će carstv o o stav iti."
K ad se tak e k n jig e rastu riše,
Sva gospoda redom razumjela,
H itro id u , k ak o k o ji m o ţe,
Svi odoše u P rizren a g rad a
Kod silnoga Srpskog car:Stjepana,
Z atek o še cara u ţiv o tu ;
Kod njega se sva gospoda sasta,
I tu d o Ċ e V u k ašin e k ralje,
D iţe cara sa sv il'n a d u šek a,
P rislo n i g a u n aru ĉje sv il'n o ,
Pa nad njime grozne suze roni.
Pogleduje Srpski car Stjepane,
Pogleduje svu redom gospodu,
Pogleduje, pake progovara:
"M ili k u m e, V u k ašin e k ralje!
"Amanet ti moja carevina!
"I amanet svi moji gradovi!
"I amanet sve moje vojvode
"Po svoj mojoj redom carevini!
"I am an et m o j n ejak U ro šu
"U k o l'jev ci o d ĉetrd est d an a!
"Caruj, kume, za sedam godina,
"O sm e p o d aj m o jem u U ro šu ."
A l'g o v o ri V u k ašin e k ralje:
"Mili kume, Srpski car-Stjepane!
"Nije za me tvoja carevina,
"Ja ne mogu, kume, carovati;
"Jer ja imam sina samovoljna,
"S ik a m o g a, K raljev ića M ark a,
"K u d g o Ċ id e, n ik og a ne pita,
"Đ eg o Ċ sjed n e, sv u Ċ e p ije v in o ,
"A sve radi kavgu da ogradi."
R eĉe n jem u S rp sk i car S tjep an e:
"M ili k u m e, V u k ašin e k ralje!
"Kad ja zaptih sve moje vojvode
"Po svoj mojoj redom carevini,
"A ti n e m o 'š, k o g a si ro d io?
"No amanet moja carevina!
"I amanet svi moji gradovi!
"I amanet sve moje vojvode
"Po svoj mojoj redom carevini!
"A m an et ti n ejak i U ro šu
"U k o l'jev ci o d ĉetrest d an a!
"Caruj, kume, za sedam godina,
"O sm e p o d aj m o jem u U ro šu ."
To govori Srpski car Stjepane,
T o g o v o ri, a s d u šo m se b o ri;
T o izu sti, lak u d u šu p u sti.
O n caro v a šesn aest g o d in a;
Koliko je zulum postavio,
Š to n o šaše raja siro tin ja,
Š to n o šaše o d sv ile h aljin e,
T ad 'o b u ĉe su k n ene h aljin e.
M lad i U ro š so ja g o sp o dsk og a
Dovati se snage i pameti,
Pa doziva staru svoju majku:
"Mati moja, carice Roksanda!
"Daj mi, majko, komad ljeba babov.
Stara njemu majka govorila:
"Ĉ u ješ li m e, m o j m lad i U ro šu !
"Ima ljeba, no je u drugoga,
"B aš u k u m a V u k ašin a k ralja:
"K ad e ti je b ab o p o ĉin u o ,
"N a sam rti carstv o n aru ĉio
"B aš n a k u m a V u k ašin a k ralja,
"Da caruje za sedam godina,
 "Osme tebe da predade carstvo;
"O n caru je šesn aest g o d in a."

34. U roš i M rn javčevići.

S astala se ĉetiri tab o ra

Na ubavu na polju Kosovu
K o d b ijele S am o d reţe [25] crkve:
Jed n o tab o r V u k ašin a k ralja,
D ru g o tab o r d esp ota U g lješe,
T reće tabor vojevode Gojka,
A ĉetv rto carev ić:U ro ša;
Carevi se otimlju o carstvo,
M eĊ u se se h o će d a p o m o re,
Z laćen im a d a p o b o d u n o ţi,
A ne znadu, na kome je carstvo.
K ralj V u k ašin v eli: "N a m en e je;"
D esp o t U g lješ: "N ije, n eg 'n a m en e;"
Vojvod' Gojko: "Nije, neg' na mene;"
Ć u ti n ejak carev ić U ro šu ,
Ć u ti d 'jete, n išta n e b esjed i,
Jer ne smije od tri bratijenca,
B ratijen ca, tri M rn jav ĉev ića.
P iše k n jig u V u k ašin e k ralju ,
P iše k n jig u , i šilje ĉau ša
Do Prizrena grada bijeloga
Do onoga protopop-Nedeljka,
N ek a d o Ċ e n a Kosovo ravno,
D a o n k aţe, n a k o m e je carstv o ;
O n je sv 'jetla cara p riĉestio ,
P riĉestio i isp o v jed io ,
U njega su knjige starostavne.
P iše k n jig u d esp o te U g lješa,
P iše k n jig u , i šilje ĉau ša
Do Prizrena grada bijeloga,
Do onoga protopop-Nedeljka;
T reću p iše v ojevoda Gojko,
I o n šilje o g n jen a ĉau ša;
A ĉetv rtu carev ić U ro šu ,
P iše k n jig u , i šilje ĉau ša.
S v a ĉetiri sitn e k n jig e p išu
I p o šilju o g n jen e ĉau še
Sve potajno jedan od drugoga.
S astaše se ĉetiri ĉau ša
U Prizrenu gradu bijelome
Kod dvorova protopop-Nedeljka,
A li p ro ta d o m a n e b ijaše,
N o u crk v i b ješe n a ju tren ji,
N a ju tren ji i n a letu rĊ iji.
K o l'k o s'siln i o g n jen i ĉau ši,
Koliko su silni od silnijeh,
T e n e k ćeše k o n je o d jah ati,
N o u crk v u k o n je n ag o n iše,
P o teg o še p leten e k an d ţije,
Udaraju protopop:Nedeljka:
"B rţe h ajd e, p ro to p o p :N ed eljk o ,
"B rţe h ajd e n a K o so v o rav n o ,
"D a ti k aţeš, n a k o m e je carstv o ;
"T i si sv 'jetlo g cara p riĉestio ,
"P riĉestio i isp o v jed io ,
"U tebe su knjige starostavne;
"Ja l'ćeš sad a izg u b iti g lav u ."
Suze roni protopop Nedeljko,
Suze roni, pa njima govori:
"Odbijte se, silni od silnijeh,
"D o k u crk v i zak o n sav ršim o ,
"Z n ati će se, n a k o m e je carstv o ."
Tako su se oni uzmaknuli.
A k ad zak o n B o ţji sav ršiše,
Izljeg o še p red b ijelu crk v u ,
Tad' govori protopop Nedeljko:
"Đ eco m o ja, ĉetiri ĉau ša!
"Ja sam sv 'jetla cara p riĉestio ,
"P riĉestio i isp o v jed io ,
"Al' ga nisam pitao za carstvo,
"V eć za g rije, što je sag r'ješio ;
"No idite u Prilipa grada
"D o d v o ro v a K raljev ića M ark a,
"A d o M ark a, d o m o jeg a Ċ ak a,
"K o d m en e je k n jig u n au ĉio ,
"Kod cara je Marko pisar bio,
"U njega su knjige starostavne,
"I on znade, na kome je carstvo;
"Vi zovite na Kosovo Marka,
"H o će M ark o p rav o k aziv ati,
"Jer se Marko ne boji nikoga,
"Razma jednog Boga istinoga."
O tid o še ĉetiri ĉau ša,
O tid o še k a P rilip u g rad u ,
B'jelu dvoru Kraljev ića M ark a.
Kad su bili pred bijele dvore,
U d ariše zv ek iro m n a v rata,
T o zaĉu la Jev ro sim a m ajk a,
Pa doziva svoga sina Marka:
"S in e M ark o , m o je ĉed o d rag o !
"Tko udara zvekirom na vrata?
"B aš k a'd a su b ab o v i ĉau ši."
Usta Marks, te otvori vrata,
Ĉ au ši se p o k lo n iše M ark u :
"B o ţja t'p o m o ć, g o sp o d aru M ark o !"
A Marko ih omilova rukom:
"D o b ro d o šli, m o ja Ċ eco d rag a!
"Jesu l' zdravo Srblji vitezovi,
"I ĉestiti carev i i k ralji?"
Ĉ au ši se sm jern o p o k lo n iše:
"G o sp o d aru , K raljev iću M ark o !
"Sve je zdravo, ali nije mirno:
"G o sp o d a se tešk o zav ad ila
"N a K o so v u p o lju širo k o m e
"K o d b ijele S am o d reţe crk v e,
"I oni se otimlju o carstvo,
"M eĊ u se se h o će d a p o m o re,
"Z laćen im a d a p o b o d u n o ţi,
"A ne znadu, na kome je carstvo;
"Tebe zovu na Kosovo ravno,
"D a im k aţeš n a k o m e je carstvo."
Ode Marko u gospodske dvore,
Pak doziva Jevrosimu majku:
"Jevrosima, moja mila majko!
"Gospoda se jesu zavadila
"N a K o so v u p o lju širo k o m e
"K o d b ijele S am o d reţe crk v e,
"I oni se otimlju o carstvo,
"M eĊ u se se h o će d a p o m o re,
"Z laćen im a d a p o b o d u n o ţi,
"A ne znadu, na kome je carstvo;
"Mene zovu na polje Kosovo,
"D a im k aţem , n a k o m e je carstv o ."
K o l'k o M ark o teţio n a p rav d u ,
Tol'ko moli Jevrosima majka:
"Marko sine jedini u majke!
"Ne bila ti moja rana kleta,
"Nemoj, sine, govoriti krivo
"Ni po babu, n i p o striĉev im a,
"V eć p o p rav d i B o g a istin o g a;
"N em o j, sin e, izg u b iti d u še;
"Bolje ti je izgubiti glavu,
"N eg o sv o ju o g r'ješiti d u šu ."
Uze Marko knjige starostavne,
P a o p rem i seb e i Š arin a,
Š arin u se n a ram en a b aci
O tid o še u K o so v o rav n o .
Kad su bili kraljev u šato ru ,
R eĉe tad e V u k ašin e k ralje:
"Blago mene do Boga miloga!
"Eto mene moga sina Marka,
"O n će k azat, n a m en e je carstv o ,
"O d o ca će o stan u ti sin u ."
M ark o slu ša, n išta n e g o v o ri,
N a šato ra n e o k reće g lav u .
K ad g a v iĊ e U g lješa v o jv o d a,
T ad 'U g lješa rijeĉ g o v o rio :
"Blago mene! eto mi sinovca,
"O n će k azat', n a m en e je carstv o ;
"K aţi, M ark o , n a m en e je carstv o ,
"O b a ćem o b ratsk i caro v ati."
Š u ti M ark o , n išta n e b esjed i,
N a šato ra n e o k reće g lav u .
K ad g a v iĊ e v o jev o d a G o jk o ,
T ad e G o jk o rijeĉ g o v o rio :
"Blago mene! eto mi sinovca,
"O n će k azat', n a m en e je carstv o ;
"K ad je M ark o jo š n ejaĉak b io ,
"Ja sam Marka vrlo milovao,
"U svilena njedra uvijao,
"Kano krasnu od zlata jabuku;
"K u d sam g o Ċ e n a k o n ju ho d io ,
"Sve sam Marka sa sobom vodio;
"K aţi, M ark o , n a m en e je carstvo,
"T i ćeš, M ark o , p rv i caro v ati,
"A ja ću ti b iti d o k o ljen a."
Š u ti M ark o , n išta n e g o v o ri,
N a šato ra n e o k reće g lav u ,
P rav o o d e b ijelu šato ru ,
K a šato ru n ejak a U ro ša,
D o g n a Š arca caru d o šato ra,
O n Ċ e M ark o Š arca o d sjed n uo .
K ad g a v iĊ e n ejak i U ro šu ,
L ak o sk o ĉi sa sv il'n a d u šek a,
L ak o sk o ĉi, p ak e p ro g o v o ri:
"Blago mene! eto moga kuma,
"E to k u m a, K raljev ića M ark a,
"O n će k azat'n a k o m e je carstv o ."
R u k e šire, u g rla se g rle,
U bijelo cjelivaju lice,
Z a ju n aĉk o p itaju se zd rav lje,
P a sjed o še n a sv il'n a d u šek a.
Tako malo vreme postajalo,
D an ak p ro Ċ e, tav n a n o ćca d o Ċ e;
Kad u jutru jutro osvanulo,
I p red crk v o m zv o n a u d ariše,
S v a g o sp o d a do šla n a ju tren je,
U crk v i su slu ţb u sav ršili,
Izljeg o še iz b ijele crk v e,
U stolove pred crkvu sjednuli,
Š ećer iju , a rakiju piju,
Marko uze knjige starostavne,
Knjige gleda, a govori Marko:
"A m o j b ab o , V u k ašin e k ralju !
"Malo l' ti je tvoje kraljevine?
"Malo l' ti je? Ostala ti pusta!
"V eć s' o tu Ċ e o tim ate carstv o .
"A ti striĉe, d esp o te U g lješa!
"Malo l' ti je despotstva tvojega?
"Malo l' ti je? Ostalo ti pusto!
"V eć s" o tu Ċ e o tim ate carstv o .
"A ti striĉe, v o jev o d a G o jk o !
"Malo l' ti je vojvodstva tvojega?
"Malo l' ti je? Ostalo ti pusto!
"V eć s' o tu Ċ e o tim ate carstv o .
"Vidite li, Bog vas ne vidio!
"K n jig a k aţe, n a U ro šu carstv o ,
"Od oca je ostanulo sinu,
"Đ etetu je o d k o ljen a carstv o .
"N jem u carstv o care n aru ĉio
"N a sam rti, k ad je p o ĉin u o ."
K ad to zaĉu V u k ašin e k ralju ,
S k o ĉi k ralju o d zem lje n a n o g e,
P a p o trţe zlaćen a h an d ţara,
Da ubode svoga sina Marka,
B jeţi M ark o ispred roditelja,
Jer se njemu, brate, ne pristoji
Sa svojim se biti roditeljem,
B jeţi M ark o o k o b 'jele crk v e,
O k o b 'jele crk v e S am o d reţe,
B jeţi M ark o , a ćera g a k ralju ,
Dok su triput kolo sastavili
O k o b 'jele S am o d reţe crk v e,
G o to v o g a b ješe sustig ao ,
Al' iz crk v e n ešto p ro g o v ara:
"B jeţ'u crk v u , K raljev iću M ark o !
"V id iš, Ċ e ćeš d an as p o g in u ti,
"Poginuti od svog roditelja,
"A za pravdu Boga istinoga."
C rk v en a se o tv o riše v rata,
M ark o b jeţi u b ijelu crk v u ,
Za njime se vrata zatvorila.
Kralj dopade na crkvena vrata,
P o d irek u u d ari h an d ţaro m ,
Iz direka krvca pokapala,
Tad' se kralje bio pokajao,
T e je rijeĉ b io g o vo rio :
"Lele mene do Boga jednoga!
"Đ e p o g u b ih sv o ga sin a M ark a."
A l'iz crk v e n ešto p ro g o v ara:
"A ĉu ješ li? V u k ašin e k ralje!
"Ti nijesi posjekao Marka,
"V eć p o s'jeĉe B o ţjeg a an Ċ ela."
N a M ark a je v rlo ţao k ralju ,
Te ga ljuto kune i proklinje:
"Sine Marko, da te Bog ubije!
"Ti nemao groba ni poroda!
"I d a b i ti d u ša n e isp ala,
"Dok Turskoga cara ne dvorio!"
Kralj ga kune, car ga blagosilja:
"Kume Marko, Bog ti pomogao!
"Tvoje lice sv'jetlo na divanu!
"Tvoja sablja sjekla na mejdanu!
"N ad a te se n e n ašlo ju n ak a!
"Ime ti se svuda spominjalo,
"Dok je sunca i dok je mjeseca!"
Š to su rek li, tak o m u se stek lo .

25) Jedni pjevaju kod G ra ča n ice

35. Zidanje Ravanice,

S lu ţb u slu ţi slav n i k n ez L azare

U K ru šev cu šan cu šaren o m e,
S lu ţb u slu ţi sv etog A m o sija;
Svu gospodu zove na svetoga
Sa knjigama i sa zdravicama.
Skupi mu se sva Srpska gospoda,
Pa je redom u sovri posadi
P o g o sp o stv u i p o starješin stv u ,
Uvrh sovre slavni knez Lazare.
T u sjed o še p iti v in o lad n o .
T am an b iše v in a n ajv išeg a,
I o sv ak o m d o b ru b esjeĊ ah u ,
A l'p o šeta g o sp o Ċ a M ilica,
L ak o šeta p o carsk o m d iv an u ,
N a n jo jzi je d o d ev et ćem era,
Isp o d g rla d o d ev et Ċ erd an a,
A n a g lav i d ev et p erišan a,
Povrh toga kruna po zlaćen a
A u njojzi tri kamena draga,
S jaje n o ćo m , k ak o d aljo m su n ce;
Pa besjedi slavnome Lazaru:
"Gospodine, slavni knez-Lazare!
"Zazor mene u te pogledati,
"A kamo li s tobom govoriti,
"B it'n e m o ţe, g o v o riti h o ću :
"Š to b ijah u N em an jići stari,
"C aro v aše, p a i p rem in u še,
"N e trp aše n a g o m ile b lag o ,
"N o g rad iše s n jim e zad u ţb in e,
"S ag rad iše m lo g e n am astire:
"S ag rad iše v iso k e D eĉan e,
"B aš D eĉan e v iše Đ ak o v ice;
"P aćaršiju v iše P eći rav n e;
"U D ren ici b ijela D ev iĉa,
"I Petrovu crkvu pod Pazarom;
"M alo v iše Đ u rĊ eve Stupove,
"S o p o ćan e n av rh R ašk e lad n e,
"I Trojicu u Hercegovini,
"Crkvu Janju u Starome Vlahu;
"I Pavlicu ispod Jadovnika,
"Studenicu ispod Brvenika;
"C rk v u Ţ iĉu v iše K aran o v ca;
"U Prizrenu crkvu svetu Petku;
"G raĉan icu u K o so v u rav n o m ;
"Sve to jesu njin e zad u ţb in e;
"Ti ostade u stolu njinome
"I potrpa na gomile blago,
"A n e g rad i n ig Ċ e zad u ţb in e;
"E to n am a n e će p ristat'b lag o
"N i za zd rav lje n i za n ašu d u šu ,
"A n i n am a, n i k o m e n ašem u ."
Tad' govori slavni knez Lazare:
"Ĉ u jete li, sv a S rp sk a g o sp od o !
"Š ta g o v o ri g o sp oĊ a M ilica,
"Jer n e g rad im n ig Ċ e zad u ţb in e?
"H o ću g rad it'crk v u R av an icu
"U Resavi kraj vode Ravana;
"Imam blaga, koliko mi drago,
"U d ariću tem elj o d o lo v a,
"P a ću crk v i sag rad iti p latn a,
"S ag rad iću o d sreb ra b ijela,
"P o k riću je ţeţen ijem zlatom,
"Podnizati drobnijem biserom,
"Popunjati dragijem kamenjem."
Sva gospoda na noge ustala,
I ĉasn o se k n ezu p o k lo n ila:
"G rad i, k n eţe, b iće ti za d u šu ,
"I za zdravlje Visokom Stevanu."
N o tu sjed i O b ilić M ilo šu ,
S jed i M ilo š d o lje u d n o so v re,
M ilo š sjed i, n išta n e b esjed i;
A l'to v iĊ e slav n i k n ez L azare
Đ e m u M ilo š n išta n e b esjed i,
Nazdravi mu zlatnu kupu vina:
"Z d rav d a si m i, v o jv o d a M ilo šu !
"P a m i i ti što g o Ċ p ro g o vo ri,
"Jera h o ću zad u ţb in u g rad it'."
S k o ĉi M ilo š o d zem lje n a n o g e,
Skide s glave samur i ĉelen k e,
P a je ĉasn o k n eza p o d vo rio ;
D o d aše m u zlatn u k u p u v in a,
P rim i M ilo š zlatn u k u p u v in a,
N e p ije je, p o ĉn e b esjed iti:
"V ala k n eţe, n a b esjed i tv o jo j!
"Š to ti h o ćeš zad u ţb in u g rad it',
"V rem e n ije, n iti m o ţe b iti;
"U zm i, k n eţe, k n jig e caro stav n e,
"Te ti g led aj, što n am k n jig e k aţu :
"N astalo je p o šljed n je v rijem e,
"H o će T u rci carstv o p reu zeti,
"H o će T u rci b rzo caro v ati,
"O b o riće n aše zad u ţb in e,
"O b o riće n aše n am astire,
"O b o riće crk v u R av an icu ,
"Isk o p aće tem elj o d o lo v a,
"S lijev aće u to p e Ċ u lo v e,
"T e će n aše razb ijat'g rad o v e;
"I crk v i će rastu riti p latn a,
"S lijev aće n a ate rato v e;
"H o će crk v i p o k ro v rastu riti,
"K ad u n am a k o v ati Ċ erd an e;
"S a crk v e će b iser razn izati,
"K ad u n am a p o d n izat'Ċ erd an e;
"P o v ad iće to d rag o k am en je,
"U d arat' g a sab ljo m ' u b alĉak e
"I kadama u zlatno prstenje;
"V eć m e ĉu li, slav n i k n ez-Lazare!
"Da kopamo mermera kamena,
"Da gradimo crkvu od kamena,
"I T u rci će carstv o p reu zeti
"I n aše će zad u ţb in e slu ţit'
"O d v ijek a d o su d a B o ţjeg a:
 "Od kamena nikom ni kamena."
K ad to zaĉu slav n i k n ez Lazare,
T ad 'M ilo šu b io g o v o rio :
"V ala teb e, v o jv o d a M ilo šu !
"Vala tebe, na tvojoj besjedi,
"Istin a je, k ak o što g o v o riš."

36. Opet zidanje Ravanice.

S o b et ĉin i care u K ru šev cu ,

Sve vojvode na sobet dozvao,
Stavlja redom jednog do drugoga:
U zaĉelje slav n i car Lazare,
A do sebe od Konjica Ivka,
A d o Iv k a o d O m o lja Ţ iv k a,
A d o Ţ iv k a slu g u B o ţid ara,
A d o slu g e B ran k o v ića V u k a,
A d o V u k a K o san ĉić Iv an a,
Do Ivana Toplicu Milana,
D o M ilan a g o sp o Ċ u M ilicu ,
D o M ilice M ilo š:O b ilića,
D o M ilo ša b raću M iliĉin u :
Mladi Petar i mladi Nikola,
A n ajm laĊ i n ejak i M o m ire,
T ri ro Ċ en a b rata M iliĉin a.
S druge strane uz desno koljeno
Posadio starog Jug-Bogdana,
A d o Ju g a B an o v ić-Strahinju,
D o S trah in je M u sića S tev an a,
D o S tev an a K u ĉain ca Jo v a,
A d o Jo v a P etra B ran iĉev ca,
A do Petra ostala gospoda.
V in o slu ţi slu g a B o ţid are,
S v ak u ĉašu p rije cara p ije [26],
Ĉ ašu p ije, caru je n azd rav lja.
Care prima zlatnu kupu vina,
K u p u p rim a, a p iti je n e će,
No je tura na desno koljeno,
P a v o jv o d am 'sv o jim g o v o raše:
"Vidite li, moje vojevode!
"Mi pijemo mlogo vino ladno,
"Mi pijemo i gospodujemo,
"Z ad u ţb in e n ig Ċ e n e g rad im o ,
"Namastira ni bijele crkve,
"N i n a v o d i k am en e ću p rije,
"Ni na drumu kamene kaldrme;
"Š to g o Ċ b ilo i cara i k ralja,
"S v ak i seb e zad u ţb in u g rad i,
"N ek i g rad i, n ek i n aĉin io :
"Car Stjep an e v iso k e D eĉan e,
"Bijele se nasred Metohije,
"Gradio ih dvanaest godina;
"A sluga mu crkvu u Prizrenu;
"K ralj M ilu tin v iso k a D ev iĉa
"U K o so v u p o lju širo k o m e;
"Đ u raĊ g rad i Đ u rĊ ev e stu p o v e,
"Sveti Petar bijelu Petrovu,
"Kralj Simeun Studenicu crkvu,
"A sluga mu crkvu Pridvoricu;
"C rk v u g rad e d v a M rljav ĉev ića
"U Jelici u planini pustoj,
"Pokrivaju jelovijem klisom;
"A m i, m o re, n iĊ e n e g rad im o !
"Al' tako mi Boga velikoga!
"Dok su mene dva majdana zlatna
"Jedan majdan u Kopaoniku,
"D ru g i m ajd an R u d n iĉk a p lanina,
"O d sv ijeh ću b o lje n aĉin iti:
"P o stav iću tem elj o d o lo v a,
"U d araću ĉeliĉn e d irek e,
"P o k riću je ţeţen ijem zlato m ,
"P o p u n jaću d rag ijem k am en o m ,
"P o strešiću sitn ijem b isero m ,
"Nek se sjaje, nek se moje znaje"
Ni ko veli: Jeste tako, care;
Ni ko veli: Nije tako, care.
N isk o sjed i M ilo š O b iliću ,
Nisko sjedi, al' dobro besjedi:
"M o ţeš, care, i u ru ci ti je;
"Al' tako mi Boga velikoga!
"Tu ti nema prilike za crkvu,
"N astan u će p o šljed n je v rijem e,
"P a će zu lu m n astan u ti tešk i,
"R azv aliće s' tv o ja zad u ţb in a
"Oko zlata i dragog kamena;
"C are, će ti rask iv ati T u rci,
"R ask iv ati ĉeliĉn e d irek e,
"A o d n jih će g rad iti ću lu m k e,
"Ć u lu m cim a b iće siro tin ju ,
"S iro tin ja k leti će ti d u šu ;
"T u ti, care, zad u ţb in e n em a.
"N o ĉu li m e, slav n i care L azo !
"V iĊ eo sam d o lje u R esav i,
"U R esav i tv o jo j d rţav in i
"P o d K u ĉajo m v isok o m p lan in o m
"Jedan lijep, care, zaravanjak,
"G rad i n o Ċ e R av an icu crk v u ,
"G rad i, care, što g o Ċ ljep še m o ţeš,
"O d stu d en a k reĉa i k am en a,
"A p o k riv aj p lo ĉo m i k am en o m :
"Od kamena nikom ni kamena:
"S tajaće ti h iljadu godina
"Z ad u ţb in a tv o ja R av an ica."
K ad to zaĉu slav an care L azo ,
M ilo šu je k u p u n azd rav io :
"Z d rav M ilo šu , m o ja v jern a slu g o !"
P a stad o še lad n o p iti v in o .
S ak let ĉin i slav an k n ez L azare,
S ak let ĉin i n a sv o je v o jv o d e,
A vojvode na svoje kmetove,
Na kmetove i oborknezove:
S astav iše h iljad u m ajsto ra
I hiljadu mladih saraora,
A rada njih Rada neimara;
A ašĉije [27] d ev et Jug o v ića.
Nastojnika starca Jug-Bogdana!
Da se gradi dvanaest godina;
A majstoru po dukat nadnice,
Napojnica po tri oke vina;
Da svetkuju petk u i n eĊ elju .
Z ap o ĉeše R av an icu crk v u .
K u rv e jed n e d ev et Ju g o v ića
S v e carev o p ro d ad o še p iv o ,
I carev u h azn u zato m iše,
I n ad n icu lak u o stav iše,
A nadnicu po jednu aspricu,
N ap o jn icu p o jed nu ĉašicu ;
N e sv etk u ju p etk u n i n eĊ elju ,
Ni Iliju, koji gromom bije,
Ni Mariju, koja munjom pali.
K ad to v iĊ e R ad e n eim are,
Viknu Rade hiljadu majstora,
S av ršiše za g o d in u d an a;
Pake uzja pomamna dorina,
O d e p rav o k a K ru šev cu g rad u ,
Pred gradom je osjedao dora,
Pa dorinu usturi dizgine,
Sam se doro oko grada voda,
A on ode caru na divana.
K ad e caru n a d iv an iziĊ e,
On se caru smjerno poklonio,
Cjeliva ga u skut i u ruku
I p red n jim e zlaćen u sed ţad u ,
B aš sed ţad u , Ċ e care sjeĊ aše,
Pa mu sjede uz desno koljeno;
Stade njemu care besjediti[28]:
"Jagnje moje, Rade neimare!
"G rad iš li mi Ravanicu crkvu?
"Jesi li joj temelj postavio?" -
"Voljan budi, care, na besjedi!
"Ja ne gradim crkvu Ravanicu,
"N eg o n ašu p ro k letu tam n icu ;
"T am n icu sm o sav ršili d av n o .
"Ĉ u d n u si m i, care, o stav io
"A nadnicu, po jednu aspricu!
"N ap o jn icu p o jed n u ĉašicu!
"N e sv etk u jem p etk u n i n eĊ elju ,
"Ni Iliju, koji gromom bije,
"Ni Mariju, koja munjom pali!"
K ad to zaĉu slav an car L azare,
O n d o ziv a M ilo š-O b ilića:
"O M ilo šu , m o ja v jern a slu g o !
"Id i jaši ţd rala v isok o g a,
"Pa ti idi crkvi Ravanici,
"Te objesi devet Jug o v ića,
"I uvati stara Jug-Bogdana,
"I n a m u k e u d ari g a tešk e;
"Izv ad i m u o b je o ĉi ĉarn e,
"P o v ad i m u k liještim a zu b e,
"Izvadi mu jezik na vilice,
"R as'jeci g a n a ĉetiri stran e,
"O b jesi g a o ĉetiri g ran e:
"K o je ĉu d an , n ek se ĉu d u ĉu d i,
"K o je strašiv , d a n e sm ije p ro ći."
K ad to zaĉu M ilo š O b iliću ,
O n p o sjed e ţd rala v iso k og a,
Pravo ode Ravanici crkvi,
T e u v ati d ev et Ju g o v ića,
Bijele im savezao ruke,
Savezao ruke naopako,
A preda njih stara Jug-Bogdana,
Pa nakiti Jednu sitnu knjigu,
Opravi ih Relji Krilatome:
"D a ih , R elja, u tam n icu b aciš,
"D a ih p o jiš v in o m i rak ijo m ,
"A d a ran iš m ed o m i šećero m ."
P a o n u zja ţd rala v iso k o g a,
U zja ţd rala, o d e u K ru šev ac,
Pravo ode caru na divana.
K ad e caru n a d iv an iziĊ e,
On se caru smjerno poklonio,
Prije cara stade besjediti:
"Svijeh sam ti, care, objesio,
"O b jesio d ev et Ju g o v ića,
"Tvoga starca stara Jug-Bogdana
"N a m u k e sam u d ario tešk e,
"O b je sam m u o ĉi izv ad io ,
"P o v ad io k liještim a zu b e,
"Izvadio jezik na vilice,
"R asjek ao n a ĉetiri stran e,
"O b jesio o ĉetiri g ran e:
K o je ĉu d an , d a se ĉu d u ĉu d i,
"K o li strašiv , d a n e sm ije p ro ći."
K ad to zaĉu g o sp o Ċ a M ilica,
Procviljela, kao kukavica:
"Z a što , care? ak o B o g a zn ad eš!
"Od mojijeh devet milih brata
"Š to ti m en e jed n o g n e o stav i,
"N ajm laĊ eg a, ja n ajstarijeg a,
"Tebe diku, a mene zakletvu?
"V eć m ' o stav i jad n u b ez zak letv e,
"Da ti kukam, kao kukavica,
"D a p rev rćem k ao lastav ica."
K ad e zaĉu slav an car L azare,
T o je n jem u v rlo ţao b ilo ,
Pake stade care besjediti:
"O M ilo šu , m o ja v jern a slu g o !
"D a si zn ao , k a'što zn ao n isi,
"Da ostaviš o d d ev et jed n o g a,
"N ajm laĊ eg a, ja n ajstarijeg a,
"D a te d rţim p o red sv o je g lav e,
"D a te ran im m ed o m i šećero m ,
"Da te pojim vinom i rakijom,
"D a o b laĉim sv ilo m i k ad iv o m ;
"Kad bi bilo po redu mrijeti,
"Na tebe bi ostanulo carstvo."
T ad e M ilo š stad e b esjediti:
"Voljan budi, care, na besjedi:
"S v ag d a sam te p o slu ţio v jern o ,
"A d an as te p o slu ţio n isam :
"Ni jednoga pogubio nisam,
"Pogubio, ni stara ni mlada;
"No pratio ka starom Pazaru
"Ka vojvodi Relji Krilatome,
"Da ih Relja u tamnicu baci,
"Da ih rani medom i šećero m ,
"A da poji vinom i rakijom,
"D o k e n am se, care, p o o d lju tiš;
"Sad im sudi, kako ti je drago.
"N o ĉu li m e, slav an care L azo !
"Z g o d n o su n am n aĉin ili crk v u ;
"N o p o lo ţi m ajsto rim a b lag o ,
"M ajsto rim a, što ste p o g o d ili."
T o je care n jeg a p o slu šao ,
S v e p o lo ţi m ajsto rim a b lag o ,
P a sp rem iše k o n je v itezo v e,
N a d o b re se k o n je d o h itiše,
Ode care crkvi Ravanici,
Da on vidi, kaka mu je crkva.
Kad je care bio prema crkvi,
Sinu crkva, kao jarko sunce,
K o n ju ţd rak a u o ĉi u d ari,
P o d carem je k o n jic p o sk o ĉio ,
I sa sebe cara obalio
Tu se zove Carevo Bupilo[29]
Kako tadaj, tako i danaske.

26) Kao da ga ne otruje.

2 7 ) Ja sam o v u p jesm u , u m lo g o m e k o jeĉem u

d ru k ĉije, slu šao jo š k ao d ijete u T ršiću . O p o m in jem
se, d a su Ju g o v ići p o stav ljen i k ao n asto jn ici i
upravitelji zidanja, i da je knez Lazar odredio.

Ko donese kamen na ramenu,

D a se n jem u p o ţu t d u k at d ad e;
 K o d o n ese v o d e u Ċ u g u m u ,
D a se n jem u p o b ijel g ro š d ad e; n o
Ju g o v ići B o ţji n esretn ići
- carev o b lag o zato m iše
I u crn u zem lju zak o p aše i t. d .

28) U onoj malo prije spomenutoj pjesmi Rade je

izišav ši p red k n eza L azara stao p lak ati, a k n ez L azar
ga zapitao:

"Kakva ti je golema nevolja,

"T e p ro ljev aš su ze o d o ĉiju?
"Ili su ti ruke ispucale
"O d stu d en a k reĉa i k am en a?
"Ili ti je malena nadnica?
"Il' je malo vina i rakije,
,Il'b ešk o ta ljeb a b ijelo g a
,I debela mesa ovnujskoga?" i t. d.

29) Nijesam mogao doznati, da li se onuda gdje

kakovo mjesto tako zove.

37. M iloš u L atin im a.

B o ţe m ili, ĉu d a v elik o g a!
Kada slavni Srpski knez Lazare
P o sla zeta M ilo š-O b ilića
U Latine da kup i h araĉe:
L atin i g a d iv n o d oĉek aše,
I g o sp o d sko m ĉasti u g o stiše,
Pa ga vode pred bijelu crkvu,
Pred bijelu crkvu Dimitriju,
Pak se vale Latinska gospoda:
"G le, v id iš li, v o jv o d a M ilo šu !
"V id iš n ašu crk v u D im itriju ,
"Kakova je i kolika li je?
"Vi nejmate takovijeh crkvi."
V eli n jim a v o jv o da M ilo šu :
"Vi ste mudri, gospodo Latinska,
"Jeste mudri al' zborite ludo!
"D a v i zn ate n aše n am astire,
"N aših slav n ih cara zad u ţb in e,
"Kakovi su i koliki li su!
"D a v id ite lav ru S tu d en iĉk u
"Ne daleko od Novog Pazara;
"Da vid ite Đ u rĊ ev e S tu p o v e
"K o d D eţev e starijeh d v o ro v a,
"Z ad u ţb in e cara S im eu n a;
"D a v id ite ĉu d o n ev iĊ en o ,
"B'jel Vilindar usred gore Svete,
"Z ad u ţb in u S av e sv etitelja
"I njegova oca Simeuna;
"D a v id ite Ţ iĉu k raj M o rav e
"I k o d Ib ra v iše K aran o v ca;
"S o p o ćan e R ašk i n a izv o ru ,
"Z ad u ţb in e sv eto g a S tev an a,
"S rp sk o g k ralja p rv o v jen ĉan og a;
"D a v id ite P ap raću v elik u
"V iš'Z v o rn ik a S p reĉi n a izv o ru
"Pod visokom gorom Borogovom,
"Z ad u ţb in u V u k ana ţu p an a;
"D a v id ite v iso k e D eĉan e
"Kod Prizrena grada bijeloga,
"Z ad u ţb in u k ralja D eĉan sk o g a;
"D a v id ite R aĉu p reb ijelu
"Kod Sokola ukraj vode Drine;
"D a v id ite lijep u T ro n o šu
"K o d L o zn ice n a r'jeci T ro n o ši,
"Z ad u ţb in u b raće Ju g o v ića;
"Da vidite slavnu Ravanicu
"U R esav i n iţe P araćin a
"Na studenoj r'jeci Ravanici,
"Z ad u ţb in u n ašeg gospodara,
"Gospodara, slavnog knez-Lazara;
"I ostale Srpske manastire,
"Da vidite, pak da se divite,
"Kakovi su i koliki li su!
"Š ta je v aša crk v a D im itrija?
"Ja ću v am je sad a p retu riti
"A iz ru k e tešk im b u zd o v an o m ."
A l'L atin i to n e v jero v aše,
No s Milo šem o n i s'o p k lad iše
U h iljad u ţu tijeh d u k ata.
U ze M ilo š p ern a b u zd o v an a
I zasuka bijele rukave,
Pak se moli Bogu istinome:
"P ro sti, B o ţe i b ijela crk v o !
"Da se jednom bacim preko tebe:
"N e ću n a te, n eg o p rek o teb e."
P ak p o teţe p ern im b u zd o v ano m ,
Buzdovan se zam ĉe u o b lak e:
Jedni vele: "Jeste preturio,"
Drugi vele: "Nije preturio,"
T reći v ele: "Jeste, te v iso k o ."
Kad se vrati perni buzdovane
Iznad b'jele crkve iz oblaka,
On udari u banove dvore,
T e p o lu p a srĉali ĉard ak e,
I tu ubi dva banova sina
I ĉetiri m o rsk a d ţen erala
I dvanaest velikih vlastela.
K ad to v iĊ e g o sp od a L atin sk a,
U v atiše v o jv o d u M ilo ša,
B aciše g a n a d n o u tam n icu .
Ĉ esto M ilo š k ro z p ro zo r p o g led a,
Ne bi l' mog'o koga ugledati;
Al' ugleda Kostu Ciganina,
P a g a p o ĉe B o g o m b ratim iti:
"Bogom brate, Kosta Ciganine!
"E v o teb e tri d u k ata ţu ta,
"Donesi mi jedan list hartije,
"List hartije knjige bez jazije."
To je Kosta za Boga primio,
Donese mu jedan list hartije,
List hartije knjige bez jazije,
 M ilo š sjed e sitn u k n jig u p isat'
Svome tastu Srpskom knez-Lazaru,
N e p iše je, ĉim se k n jig e p išu ,
V eć je p iše k rv i o d o b raza;
S v e m u k aza što je i k ak o je.
K ad L azaru sitn a k n jig a d o Ċ e,
I o n v iĊ e, što m u k n jig a k aţe,
O n u g led a, d ru g u sitn u p iše,
T e je šalje g o sp o d i L atin sk o j,
U knjizi im ovako besjedi:
"Ĉ u jete li, gospodo Latinska!
"P u stite m i m o g zeta M ilo ša,
"P o d ajte m u o d zem lje h araĉe,
"I opklade hiljadu dukata;
"Ako li ga odmah ne pustite,
"Vjera moja tako mi pomogla!
"D ić' ću n a v as S rb lje i M ad ţare,
"S v u ću v ašu zem lju p o h arati,
"Poharati, ognjem popaliti."
K ad L atin i k n jig u p ro u ĉiše,
B rţe-b o lje p u stiše M ilo ša,
D ad o še m u o d zem lje h araĉe,
I opklade hiljadu dukata.[30]

30) U Kotoru se pripovijeda, da se to ondje dogodilo

i jo š se p o k azu je jed n a k u ća, za k o ju se g o v o ri, d a je
na onome mjestu,
gdje su bili banovi dvori.

38. M ark o K raljević i vila.

P o jezd iše d o d v a p o b ratim a

P rek o k rasn a M iro ĉa p lan in e,
T a jed n o je K raljev iću M ark o ,
A d ru g o je v o jv o da M ilo šu ,
Naporedo jezde dobre konje,
Naporedo nose koplja bojna,
Jedan drugom belo lice ljubi,
O d m ilo šte d o d v a p obratima;
P ak e M ark o n a Š arcu zad rem a,
Pak besedi pobratimu svome:
"A m o j b rate, v o jv o d a M ilo šu !
"T ešk o m e je san ak o b rv ao ,
"Pevaj, brate, te me razgovaraj."
A l'b esed i v o jv o d a M ilo šu :
"A m o j b rate, K raljev iću M ark o !
"Ja bi tebe, brate, popevao,
"Al' sam sin o ć m lo g o p io v ino
"U planini s vilom Ravijojlom,
"Pak je mene zapretila vila,
"A k o m en e ĉu je d a p o p ev am ,
"O će m en e o n a u streliti
"I u g rlo i u srce ţiv o ."
A l'b esed i K raljev iću M ark o :
"Peraj, brate, ti se ne boj vile
"D o k je m en e K raljev ića M ark a
"I mojeg a v id o v ita Š arca
"I m o jeg a šesto p era zlatn a."
O n d a M ilo š p o ĉe d a p o p ev a,
A k rasn u je p esm u zap o ĉeo
O d sv i n aši b o lji i stariji,
K ak o j'k o ji d rţ'o k raljev in u
P o ĉestito j p o M aćed o n iji,
K ak o seb e im a zad u ţb in u ;
A Marku je pesma omilila,
Nasloni se sedlu na o b lu ĉje,
M ark o sp av a, M ilo š p o p ijev a;
Z aĉu la g a v ila R av ijo jla,
P a M ilo šu p o ĉe d a o tp ev a,
M ilo š p ev a, v ila m u o tp ev a,
L ep še g rlo u M ilo ša carsk o ,
Jeste lep še n eg o je u v ile.[31]
Rasrdi se vila Ravijojla,
P ak o d sk o ĉi u M iro ĉ p lan in u ,
Zape luka i dve bele strele,
Jed n a u d 'ri u g rlo M ilo ša,
D ru g a u d 'ri u srce ju n aĉk o .
R eĉe M ilo š: "Jao m o ja m ajk o !
"Jao Marko, Bogom pobratime!
"Jao brate, vila me ustreli!
"A nisam li tebe besedio,
"D a n e p ev am k ro z M iro ĉ p lan in u?"
A M ark o se trţe iza san k a,
P a o d sk o ĉi s k o n ja šarenoga,
D o b ro Š arcu k o lan e p o teţe,
Š arca k o n ja i g rli i lju b i:
"Jao Š aro , m o je d esn o k rilo !
"Dostigni mi vilu Ravijojlu,
"Ĉ istim ću te sreb ro m p o tk o v ati,
"Ĉ istim sreb ro m i ţeţen im zlato m ;
"P o k riću te sv ilo m d o k o len a,
"Od kolena kite do kopita;
"G riv u ću ti izm ešati zlato m ,
"A potkitit' sitnijem biserom;
"A k o li m i n e d o stig n eš v ile,
"O b a ću ti o k a izv ad iti,
"S v e ĉetiri n o g e p o d lo m iti,
"P a ću t' o v d e tak o o stav iti,
"Te se tuci od jele do jele,
"K'o ja Marko bez mog pobratima."
D o v ati se Š arcu n a ram en a,
Pak p o trĉa k ro z M iro ĉ p lan in u .
Vila leti po vr'u planine,
Š arac jezd i p o sred i p lan in e,
N i g d e v ile ĉu ti n i v id eti.
K ad je Š arac sag led ao v ilu .
P o s tri k o p lja u v isin u sk aĉe,
P o s ĉetiri d o b re u n ap red ak ,
B rzo Š arac d o stig ao v ilu ;
Kad se vila vide na nevolji,
Prnu jadna nebu pod oblake,
P o teţe se b u zd o v an o m M ark o
P u stim ice d o b ro n ešted ice,
B elu v ilu m eĊ 'p leći u d ari,
O b o ri je n a zem ljicu ĉarn u ,
Pak je stade biti buzdovanom:
P rev rće je s d esn e n a lijev u ,
P ak je b ije šesto p ero m zlatn im :
"Z a što , v ilo , d a te B o g ubije!
"Z ašt'u streli p o b ratim a m o g a?
"Daj ti bilje onome junaku,
"Jer se n e ćeš n an o siti g lav e."
Sta ga vila Bogom bratimiti:
"B o g o m b rate! K raljev iću M ark o !
"V išn jim B o g o m i sv etim Jo v an o m
"D aj m e p u štaj u p lan in u ţiv u ,
"D a n ab erem p o M iro ĉu b ilja,
"Da zagasim rane na junaku."
Al'je Marko milostiv na Boga,
A ţalo stiv n a srcu ju n aĉk o m ,
P u sti v ilu u p lan inu ţiv u ,
B ilje b ere p o M iro ĉu v ila,
B ilje b ere, ĉesto se o d ziv a:
"S ad ću d o ći, B o g o m p o b ratim e!"
N ab ra v ila p o M iro ĉu b ilja,
I zagasi rane na junaku,
Lep še g rlo u M ilo ša carsk o ,
Jeste lep še n eg o što je b ilo ,
A zdravije srce u junaku,
B aš zd rav ije n eg o što je b ilo .
O d e v ila u M iro ĉ p lan in u ,
Ode Marko s pobratimom svojim,
O tid o še P o reĉk o j k rajin i,
I Timok su vodu prebrodili
Na Bregovu selu velikome,
P a o d o še krajini Vidinskoj;
A li v ila m eĊ 'v ilam a k aţe:
"O ĉu jete, v ile d ru g arice?
"Ne streljajte po gori junaka
"D o k je g lasa K raljev ića M ark a
"I n jeg o v a v id o v ita Š arca
"I n jeg o v a šesto p era zlatn a;
 "Š to sam jad n a o d n jeg 'p retrp ila!
"I jed v a sam i ţiv a o stala."

31) Valja da su se i prije natpijevali, pa mu vila za to

zab ran ila p jev ati, što je u n jeg a ljep še g rlo n eg o u
nje.

39. M ark o K raljević i L ju tica B ogd an .

Poranile tri Srpske vojvode

O d K o so v a u z k ršn o p rim o rje:
Jed n o b ješe o d P rilip a M ark o ,
D ru g o b ješe R elja o d Pazara,
T reće b ješe M ilo š o d P o cerja;
U d ariše p o k raj v in o g rad a,
Vinograda Ljutice Bogdana.
Igra konja Relja od Pazara,
Nagoni ga preko vinograda,
Pa on lomi grozna vinograda;
Veli njemu od Prilipa Marko:
"P ro Ċ 'se, R elja, g ro zn a v in o g rad a;
"D a ti zn ad eš, ĉij su vinogradi,
"Daleko bi konja obgonio:
"Vinograd je Ljutice Bogdana.
"Ja sam jed n o m o v u d a p ro šao
"I lomio grozna vinograda,
"Pripazi me Ljutica Bogdane
"Na kobili tankoj bedeviji;
"Ja n e sm jed o h šĉek ati B o g d an a,
"V eć p o b jeg o h u z k ršn o p rim o rje;
"P o ćera me Ljutica Bogdane
"Na njegovoj tankoj bedeviji:
"D a m i n e b i Š arca o d m ejd an a,
"D o ista m e u v atiti šćaše;
"V eć m i Š arac stad e o d m icati,
"A k o b ila p o ĉe o stajati;
K ad to v iĊ e L ju tica B o g d an e,
"O n p o teţe tešk u to p u zin u ,
"P u šća za m n o m u z k ršn o p rim o rje,
"Dovati me po svilenu pasu,
"Pobratime, sapom od topuza,
"Š ćera m en e za u ši Š arin u ,
"Jedva mu se u sedlo povratih
"I u tek o h u z k ršn o p rim o rje.
"Ima od tad' sedam godinica,
"V eć o v u d a n ijesam p ro šao ."
Istom oni u besjedi bjehu,
D o k se p ram en zap o Ċ ed e tam e
Vinogradu uz ravno primorje;
P o g led aše tri S rp ske v o jv o d e,
Al' eto ti Ljutice Bogdana
I sa njime dvanaest vojvoda!
K ad to v iĊ e K raljev iću M ark o ,
O n b esjed i R elji i M ilo šu :
"Ĉ u jete li, d o d v a p o b ratim a!
"Eto nama Ljutice Bogdana,
"S v a tri ćem o izg u b iti g lav e,
"Već h o d ite, d a m i p o b jeg n em o ."
A l'g o v o ri M ilo š o d P o cerja:
"P o b ratim e, K raljev iću M ark o !
"Danas misle i govore ljudi,
"Da tri bolja ne ima junaka
"Od nas ove tri Srpske vojvode;
"Bolje nam je sva tri poginuti,
"Neg' sramotno danas pobjegnuti."
K ad to zaĉu K raljev iću M ark o ,
On im onda drugu progovara:
"Ĉ u jete li, d o d v a p o b ratim a!
"A vi hod'te, da ih dijelimo:
"Il' volite na sama Bogdana,
"Il' njegovih dvanaest vojvoda?"
V eli n jem u i M ilo š i R elja:
"Mi volimo na sama Bogdana."
T o je M ark o jed v a d o ĉek ao .
U to doba i Bogdan dopade.
T rţe M ark o tešk u to p u zin u ,
P ak p o ćera d v an aest v o jv o d a;
Dok s' okrenu nekolika puta,
Svih dvanaest od konja rastavi
I bijele saveza im ruke,
P o ćera ih o k o v in o g rad a;
Al' eto ti Ljutice Bogdana,
Đ e o n g o n i R elju i M ilo ša,
Obojici savezao ruke.
K ad to v iĊ e K raljev iću M ark o ,
Prepade se, kako nikad nije,
P ak sta g led at', k u d će p o b jeg n u ti,
Ali njemu odmah na um pade,
Đ e su s'jed an d ru g o m zav jerili:
Đ e se jed an u n ev o lji n aĊ e,
D a m u d ru g i u p o m o ći b u d e;
P ak p o teţe d izg en e Š arin u ,
Samur:kalp ak n a ĉelo n am aĉe,
Te sastavi samur i obrve,
A p o teţe sab lju o k o v an u ,
Na Bogdana pogleda popreko.
Stade Bogdan ukraj vinograda,
K ad sag led a crn e o ĉi M ark u ,
I k ak av je n a o ĉim a M ark o ,
P o d B o g d ano m n o g e o b u m reše.
Gleda Marko Ljuticu Bogdana,
Bogdan gleda Kraljev ića M ark a,
A ne smije jedan na drugoga;
D o ck an reĉe L ju tica B o g d an e:
"Hodi, Marko, da se pomirimo:
"Pusti mene dvanaest vojvoda,
"D a ti p u stim R elju i M ilo ša."
T o je M ark o jed v a d o ĉek ao ,
Pusti njemu dvanaest vojvoda,
B o g d an pu sti R elju i M ilo ša.
Skide M ark o m ješin u sa Š arca,
P ak sjed o še p iti ru jn o v in o ,
Mezete ga groznim vinogradom;
A k ad a se v in a n ak itiše,
 U stad o še tri v o jv o d e S rp sk e,
D o b rijeh se k o n ja d o v atiše;
R eĉe M ark o L ju tici B o g d an u :
"S Bogom ostaj, Ljutica Bogdane!
"Da s' u zdravlju opet sastanemo
"I crvena vina napijemo!"
Veli njemu Ljutica Bogdane:
"S B o g o m p o š'o , K raljev iću M ark o !
"V eć te m o je o ĉi n e v iĊ ele!
"Kako si me danas prepanuo,
"N ik ad a te p o ţeljeti n e ću ."
O d e M ark o u z k ršn o p rim o rje,
Osta Bogdan ukraj vinograda.

40. Sestra Leke kapetana

Od kako je svijet postanuo,

N ije v eće ĉu d o n astan u lo ,
N i n astalo , n i se Ċ eg o Ċ ĉu lo ,
Š to k azu je ĉu d o u P rizren u ,
U nekakva Leke kapetana:
K aţu ĉu d o R o san du Ċ ev o jk u .
Ja kakva je, jada ne dopala!
Š to je zem lje n a ĉetiri stran e,
Butun zemlje Turske i kaurske,
Da joj druge u svu zemlju nije
Ni bijele bule ni vlahinje,
Niti ima tanane Latinke;
Ko j' vidio vilu na planini,
Ni vila joj, brate, druga nije.
Đ ev o jk a je u k av ezu rasla.
K aţu , rasla p etn aest g o d in a,
N i v iĊ ela su n ca n i m jeseca,
D an as ĉu d o o d e p o sv ijetu .
Ode haber od usta do usta,
D o k se zaĉu u P rilip a g rad a,
Z aĉu ju n ak K raljev iću M ark o .
To je Marku vrlo milo bilo,
Nju mi fale, a njega ne kude,
Misli Marko, bila bi mu ljuba,
A Leka je krasan prijatelju,
Imao bi s kime piti vino
I g o sp o d sku rijeĉ p ro g o v o rit'.
Zove Marko sestru i prizivlje:
"N u p o h itaj, sestro , n a ĉard ak e,
"T e o tv o ri san d u k n a ĉard ak u ,
"Izv ad i m i g o sp o dsk o o Ċ elo ,
"Š to sam , sestro , b io p rip rem io ,
"K ad s'o ţen im , ja d a se o b u ĉem ;
"Mislim, sestro, danas polaziti
"U P rizren a p o d Š aru p lan in u ,
"Da isp ro sim u L ek e Ċ ev o jk u ;
"Kad isprosim, sestro, i dovedem,
"I teb e ću o n d a u d o m iti."
B rţe sestra trĉi n a ĉard ak e,
O tv o ri m u san d u k n a ĉard ak u ,
R azlo ţi m u g o sp o d sk e h aljin e.
K ad s'o b u ĉe K raljev iću M ark o ,
U d 'ri ĉo h u i u d 'ri k ad ifu ,
I n a g lav u k alp ak i ĉelenku,
I n a n o g e k o v ĉe i ĉak šire,
S v ak i ĉifti o d d u k ata ţu ta,
I opasa sablju dimiskiju,
Zlatne kite biju po zemljici,
U zlato je sablja oblivena,
U ostricu ostra i ugodna;
A slu g e m u k o n ja izv ed o še,
Osedlali sedlom od pozlate,
P o k rili g a ĉo h o m d o k o p ita,
Povrh svega puli risovina,
Z au zd ali Ċ em o m o d ĉelik a.
N a p o h o d u M ark o ištetio :
V ik n u slu te, trĉi p o d ru m d ţija,
M eĊ u so b o m v in o d o n iješe,
D o d v a ĉab ra crv en o g a v in a:
Jed an d aše k o n ju od m eg d an a,
K rv av k o n jic d o u šiju d o Ċ e,
Drugi popi na pohodu Marko,
Krvav Marko d o o ĉiju d o Ċ e;
A kad ala alu pojahala,
Fatio se polja Prilipskoga.
P ro Ċ e p o lje i p ro Ċ e p lan in e,
S tiţe M ark o b lizu d o K o so v a,
N e šće M ark o rav n o j D m itro v ici,
No okrenu prvoj raskrsnici,
Ode pravo pobratimu svome,
P o b ratim u v o jv o d i M ilo šu .
A kad bio poljem ispod grada,
V iĊ e n jeg a v o jv o da M ilo šu ,
V iĊ e n jeg a sa b ijele k u le,
Te prizivlje svoje mloge sluge:
"Sluge moje! otvor'te kapiju,
"Izid ite p o lju širo k o m e,
"U fatite d ru m a širo k o g a,
"K ap e, Ċ eco , tu r'te p o d p azu h e,
"Poklon'te se do zemljice crne,
"Eto k mene pobratima Marka;
"Nemojte mu skutu obiskivat',
"Nemojte mu sablju privatati,
"Ni vi k Marku blizu prilaziti;
"M o ţe b iti, d a je lju tit M ark o ,
"M o ţe b iti, d a je p ijan M ark o ,
"P a v as m o ţe s k o n jem p reg aziti
"I g rd n ijeh , Ċ eco , o stav iti;
"D o k u iĊ e M ark o u k ap iju
"I sa mnom se u lice poljubi,
"Ondaj Marku konja prifatite,
"A ja ću g a v o d it'n a ĉard ak e."
B rţe slu g e o tv o riš'k ap iju ,
I u p o lju su sreto še M ark a,
A li M ark o slu g e n e g led aše,
N o m im o n jih k o n ja p ro g o n jaše,
U k ap iju k o n ja p rig o n jaše,
U kapiji konja odjanuo
A išeta v o jv o d a M ilo šu ,
Srete Marka pobratima svoga,
R u k e šire, te s'u lica lju b e.
P o ziv lje g a M ilo š n a ĉard ak e,
Z ap e M ark o , n e će n a ĉard ak e:
"N e ću teb e, p o b ro , n a ĉard ak e,
"Nemam kade, pobro, gostovati;
"N o al' ĉu ješ, ali i n e ĉu ješ
"U Prizrenu u bijelu gradu
"Poglavicu Leka kapetana,
"I u L ek e ĉu d n o ĉu d o k aţu ,
"Ĉ u d n o ĉu d o , R o san d u Ċ ev o jk u ,
"Š to je zem lje n a ĉetiri stran e,
"Butun zemlje Turske i kaurske,
"Da joj druge u svu zemlju nema
"Ni bijele bule ni vlahinje,
"Niti ima tanane Latinke;
"Ko j' vidio vilu na planini,
"Ni vila joj, brate druga nije;
"A nju fale, a ni nas ne kude,
"A danas smo oba pobratimi,
"D esili se o b a n eţen jen i;
"G o ri n am se, b rate, p o sm ijaše,
"I g o ri se o d n as iţen iše,
"Iţen iše i p o ro d im aše,
"Mi ostasmo, brate, za ukora;
"Mi imam o trećeg p o b ratim a,
"Krilatoga Relju u Pazaru
"V iše R ašk e, v iše v o d e lad n e,
"M i sm o b raća v jern a o d p o stan ja;
"N o s'o b u ci, što se m o ţeš ljep še,
"I ponesi blaga nekoliko,
"P o n es'zlatan p rsten n a Ċ ev o jk u ,
"P o zv aćem o R elju K rilato g a,
"Kad odemo zdravo u Prizrena,
"N ek n as v id i L ek a i Ċ ev o jk a,
"N ek a p o Ċ e, za k o g a jo j d rag o :
"Jed an d a je h itar Ċ u v eg lija,
"A d v o jica d a su d v a Ċ ev era,
"S Lekom da smo glavni prijatelji."
Z aĉu M ilo š, i m ilo m u b ilo ,
Ostavio u avliji Marka,
M ilo š o d e n a tan k e ĉard ak e,
T e o b laĉi d ivno odijelo:
S am u r:k alp ak i ĉek rk :ĉelen k u ,
A na sebe tri kata haljina,
I prigrnu kolastu azdiju,
Koje danas ni u kralja nema,
O tišlo je trid est ćesa b lag a
Dok iznutra ud'rio postavu,
A s lica joj ni hesapa nema,
T u je m lo g o b lag o satro šen o ;
A slu g e m u ţd rala izv ed o še,
D o k s'o b u ĉe v o jvo d a M ilo šu ,
Al' se Marko vina napojio,
P o p io je rav an ĉab ar v in a,
D ru g im ĉab ro m k o n ja n ap o jio .
Ja da ti je okom pogledati,
P o g led ati v o jv od u M ilo ša!
V eseo ti M ark o Ċ u v eg lija
K o d o v o g a v o jv o de M ilo ša [32]
U v isin u d a v ećeg a n em a,
U p lećim a p o šireg a n em a,
Kako li je lice u junaka!
K ak e li su o ĉi o b ad v ije!
Kakvi li su oni mrki brci!
Tanki brci pali na ramena;
B lag o o n o j, k o ja će g a u zet'!
D o b rijih se k o n ja d o fatiše,
O tid o še rav n o j D m itro v ici,
S p u štiše se k a Jen ji P azaru
P o k raj R ašk e pod Reljine dvore.
V iĊ e R elja, srete p o b ratim e,
R u k e šire, u lica se lju b e,
U k ap iji k o n je razjah aše,
H itre slu g e k o n je p rifatiše;
P o ziv lje ih R elja n a ĉard ak e,
N e šće M ark o , n o R elji b esjed i:
"M i N e ćem o , p o b ro , n a ĉard ak e,
"N i n a ĉard ak , n i n a tan k u k u lu,"
Sve mu kaza, kud su pohodili:
"Hajde Relja, hajde pobratime,
"M i ćem o te m alo p o ĉek ati,
"O Ċ en i se, što se m o ţeš ljep še,
"Nek ti sluge konja osedlaju."
R elja b io jed v a d o ĉek ao .
Ja da ti je okom pogledati,
K ad s'o b u ĉe jed an k rilat ju n ak !
N o d a v id iš d iv n a Ċ u v eg lije,
Đ u v eg lije, R elje K rilato g a!
N ije šala jed an k rilat ju n ak !
N ije šala k rila i o k rilje!
A jadan ti prema njemu Marko!
I jad an ti M ilo š v o jev o d a!
Vilovita konja pojahao;
U d ariše p o ljem širo k ijem
P o k raj R ašk e, p o k raj v o d e lad n e,
Na brodove vodi ud ariše,
P rijeĊ o še v o d u Jo šan icu ,
Sedamdeset i sedam brodova,
F atiše se sela K o lašin a,
S p u štiše se rav n o j M eto h iji,
N a S en o v ca sela u d ariše,
Na Senovca i pak Orahovca,
M eto h iju rav n u p rijeĊ o še,
F atiše se p o lja P rizren sk o g a
Isp o d Š are v iso k e p lan in e.
Podaleko u polju bijahu,
A v iĊ e ih L ek a k ap etan e,
Pak dovati durbin od biljura,
Da pogledne, ko je i otkud je,
Eli vidi Leka kapetane
Valjaane33 konje i junake;
Kako durbin na oko turio,
Pozna Leka tri Srpske vojvode,
P o zn a L ek a, za ĉu d o m u b ilo ,
I malo se Leka prepanuo
Viknu Leka iz bijela grla,
Viknu Leka i prizivlje sluge:
"Sluge moje! otvor'te kapiju,
"Sluge moje! polju pohitajte,
"Idu k mene tri Srpske vojvode,
"N išta n e zn am , šta je i k ak o je,
"N išta n e zn am , jel'n am zem lja m irn a."
B rţe slu g e o tv o riš'k ap iju,
P o d alek o p o lju izlaziše,
P o k lo n iše s'd o zem ljice crn e,
Al' vojvode sluge ne gledaju,
U k ap iju k o n je u go n iše,
T ad a slu g e n jim a d o p ad o še,
V itezo v e k o n je p rifatiše;
A išeta L ek a k ap etan e,
U avliji tri vojvode srete,
R u k e šire, te s'u lica lju b e,
Z a ju n aĉko pitaju se zdravlje,
Z a b ile se ru k e u v atiše,
Id u , b rate, n a tan k e ĉard ak e.
K ad d o Ċ o še v rh u na ĉard ak e,
K u d g o Ċ M ark o zem lju p ro h o d io ,
N i ĉem u se n ije zaĉu d io ,
N i se M ark o o d šta zastid io ,
T u s'zaĉu d i M ark o i zastiĊ e,
K ad u L ek e sag led a ĉard ak e
I Lekinu v iĊ e g o sp o štin u .
O d šta b ješe n a ĉard ak 'p ro stirk a?
B ješe ĉo h a ĉard ak u d o v rata,
A p o ĉo si lijep a k ad ifa.
N o k ak i su u L ek e d u šeci!
Kaki li su pod glavu jastuci'
Sve od suha zlata ispleteni.
P o ĉard ak u m lo g i ĉiv ilu ci,
Đ e se v ješa g o sp od sk o o ru ţje,
Ĉ iv ilu ci od bijela srebra;
Š to b ijah u n a ĉard ak 'sto lo v i,
Stolovi su od bijela srebra,
A jabuke od suhoga zlata.
N a ĉard ak u n a lijev u stran u
T u b ijaše so v ra p o stav ljen a,
N iza so v ru v in o n ato ĉen o ,
U zlaćan e k u p e n ap u n jen o ,
Uvrh sovre jedna kupa sjedi,
Kupa bere devet litar' vina,
Al' je kupa od suhoga zlata,
To je kupa Leke kapetana;
T o m e se je M ark o zaĉu d io .
Pozivlje ih Leka kapetane,
U v rh so v re m jesto n aĉin io ,
V o jv o d e je jed v a d o ĉek ao .
O n d a h itre d o p ad oše slu g e,
T e sa so v re k u p e p o d ig o še,
U ru k e ih d aše v o jv o d am a,
A najprvom gospodaru svome,
Gospodaru Leki kapetanu.
D o sta b ješe v in a izd o b ila
I u so v ru sv ak e g o sp o štin e
I o d m lo g o ru k u Ċ ak o n ije.
P iše v in o p a i zaĉam aše
O d n eĊ elje o p et d o n eĊ elje.
M ark o ĉesto o k o m p o g led u je,
Pogleduje oba pobratima,
A k o ji će L ek i p o m enuti,
P ro g o v o rit'rijeĉ za Ċ ev o jk u ;
Kako Marko u njih pogleduje,
On' preda se u zemljicu crnu:
Nije lasno Leki pomenuti,
Onakome glavnome junaku!
K ad se M ark o v iĊ e n a n ev o lji,
Z a n ev o lju rijeĉ p ro g o vo ri:
"Poglavice, Leko kapetane!
"M i siĊ esm o i m i p ism o v ino,
"O sv aĉem u , L ek o , b esjed ism o ,
"S v e te g led am , sv e te o slu šk u jem ,
"A k ad ćeš m e L ek o , p riu p itat',
"Š to sm o d aljn u zem lju p o h o d ili
"I m i n aše k o n je u m o rili,
"A ti, L ek o , n e šće d a u p itaš."
Udari se junak na junaka,
Udari se pamet na pamecu,
T e m u L ek a ĉudno odgovara:
"O v o jv o d o , K raljev iću M ark o !
"Kako bi te, brate, upitao,
"K ad si, M ark o , d av n o ištetio ,
"Š to p o ĉešće k m en i n e id ete,
"Da s' za lako zdravlje upitamo
"I mi rujna vina napojimo,
"I vidimo, jel' nam zemlja mirna?
"V i ste k m en e, ja ću sju tra k vama."
S rijeĉim a d o ĉek ao M ark a,
Z a d u g o m u M ark o n e m u ĉao ,
No mu drugu Marko progovara:
"Sve je tako, Leko kapetane!
"A l'ti d ru g u h o ću b esjed iti,
"Besjediti, a dosta je stidno:
"N am a tešk i g lasi d o sad iše
"A u teb e ĉu d o k azu ju ći,
"Ĉ u d n o ĉu d o , p ono situ R osu,
"Š to je zem lje n a ĉetiri stran e,
"Butun Bosne i Urumenlije,
"Š to je Š am a i što je M isira,
"A ćo lije i A n ad o lije,
"I v lašk ijeh sed am k raljev in a,
"Da joj druge u svu zemlju nije;
"A nju fale, a i nas ne kude;
"M i sm o d o šli, L ek o k ap etan e,
"Da u tebe prosim o Ċ ev o jk u .
"Sva trojica jesmo pobratimi,
"S v a tro jica ju tro s n eţen jen i;
"Podaj sestru za koga ti drago,
"Biraj zeta, koga tebe drago:
"Jed a d a 'e h itar Ċ u v eg lija,
"A d v o jica d o su d v a Ċ ev era,
"S tobom da smo glavni prijatelji."
Planu Leka, pa se namrdio:
"P ro Ċ i m e se, v o jev o d a M ark o !
"N em o j p rsten v ad it'n a Ċ ev o jk u ,
"N i v ad iti p ro saĉk u b u k liju :
"Š to sam ju n ak u B o g a ţelio ,
"T o sam d an as jed v a d o ĉek ao ,
"D a ja steĉem tak e p rijatelje;
"A l'd a teb e jed n u m u k u k aţem :
"Š to si ĉu o , ti v o jv o d a M ark o ,
"Da. ljepote n e im a Ċ ev o jci,
"Istin a je b aš što lju d i k aţu ;
"Al' je sestra moja samovoljna,
"Ne boji se ni koga do Boga,
"A za brata ni habera nema:
"S ed am d eset i ĉetiri p ro sca
"Š to su sestri d o slen d o h od ila,
"Svakom sestra nahodi mahanu,
"Kod prosaca brata zastidila;
"Ne smijem ti prsten privatiti
"N i p o p iti p ro saĉk u b u k liju ,
"A k o sestra sju tra n e šće p o ći,
"K ak o ću ti o n d a o d g o vo rit'?"
Grohotom se Marko nasmijao,
P a ti L ek i rijeĉ p ro g o v ara:
"Avaj Leka! vesela ti majka[34]!
"A k ak av b i b io starješin a
"Te suditi jednom zemljom ravnom,
"Pa se tebe sestra ne bojati!
"Kunem ti se i Bogom i vjerom,
"Da je moja u Prilipu mome,
"P a k ad o n a n e b i p o slu šala,
"Ja bih njene ruke osjekao,
"Il'n jezin e o ĉi izv ad io .
"A ĉu ješ li, L ek o k ap etan e!
"A k o s'b o jiš m ile sek e tv o je,
"Molim ti se, kao starijemu,
"Nu otidi na bijelu kulu,
"Id i, L ek a, Ċ e ti sjed i sek a,
"Te se moli, dovedi je amo,
"Neka ona sagleda vojvode,
"B elći d o sle n ije n i v iĊ ela;
"Tvoju sestru, Leka, oslobodi,
"N ek a p o Ċ e, za k o g a jo j d rag o ,
"A m i b raća k av g e n e im am o :
"Jedan d a je Ċ u v eg lija n jezin ,
"A d v o jica d a su d v a Ċ ev era,
"S tobom da smo krasni prijatelji."
S k o ĉi L ek a, rijeĉ n e p o reĉe,
Ode Leka na visoku kulu,
T e R o san d i sestri k aziv aše:
"Hajde, sele, ponosita Roso!
"H ajd e, sele, n a tan k e ĉard ak e,
"Zapalo ti u vijeku tvome,
"D a o b iraš tri S rp sk e v o jv o d e,
"Š to ih d an as u sv ijetu n em a,
"D a ti b ratac steĉe p rijatelje,
"A ti, sele, d a s'u d o m iš d iv n o ."
S estra b ratu rijeĉ p ro g o v ara:
"H ajd e, b rale, n a tan k e ĉard ak e,
"T e p ij šn jim a v in o i n azd rav ljaj,
"E to sestre n a tan k e ĉard ake."
Ode Leka odmah k vojvodama,
T e sjeĊ ah u b raća n a ĉard ak u ,
S tad e zv ek a v iso k a ĉard ak a,
Z azv eĉaše sitn i b asam aci,
P o tk o v ice sitn e n a p ap u ĉam ',
A l'eto ti b u lju k Ċ ev o jak a,
M eĊ u n jim a R o san d a Ċ ev o jk a;
A k ad R o sa d o Ċ e n a ĉard ak e,
S in u ĉard ak n a ĉetiri strane
Od njezina divna odijela,
Od njezina stasa i obraza.
P o g led n u še tri S rp sk e v o jv od e,
P o g led n u še, p a se zastid iše,
Z aisto se R o si zaĉu d iše.
M lo g o M ark o ĉu d a sag led ao ,
I v iĊ eo v ile n a p lan in i,
I imao vile posestrime,
N i o d šta se n ije p rep an u o ,
N i s'o d a šta Marko zastidio;
B aš se R o si b ješe zaĉu d io ,
I o d L ek e s' m alo zastid iše,
P o g led n u še u zem ljicu crn u .
A to gleda Leka kapetane,
Gleda sestru, pogleda vojvode,
N e će l'k o ji ju n ak p ro g o vo rit'
Jali šn jim e, jal's tan k o m Ċ ev o jk o m ;
A k ad v iĊ e, Ċ e v o jv o d e m u ĉe,
On ti sestru razumljuje svoju:
"Biraj, sele, koga tebe drago
"A od ove tri vojvode mlade:
"Ti ako si, sestro, naumila
"Uzet', seko, dobroga junaka,
"K o ji će n am o b raz o sv jetlati,
"Osvjetlati na svakom megdanu,
"Na megdana svakog izlaziti,
"Uzmi, sele, Kraljev ića M ark a,
"H ajd e šn jim e u P rilip a g rad a,
"T am o teb e lo še b iti n e će;
"Ako li si, sele, naumila
"Uzet', sele, dilbera junaka,
"Kome snage i ljepote nema,
"Niti ima stasa i obraza
"U sv o j zem lji n a ĉetiri stran e,
"U zm i, sele, v o jv o d u M ilo ša,
"H ajd e šn jime ka polju Kosovu,
"N i tam o ti lo še b iti n e će;
"Ako li si, sestro, naumila,
"D a ti u zm eš k rilata ju n ak a,
"D a g a g rliš, a d a se p o n o siš,
"Uzmi, sele, Relju Krilatoga,
"H ajd e šn jim e k a Jen ji P azaru ,
"N i tam o ti lo še b iti n e će."
Ja k ad zaĉu R o san d a Ċ ev o jk a,
P o d lan u se d lan om o šin u la,
Z v ek n u ĉard ak n a ĉetiri stran e,
G rd n u R o sa rijeĉ zap o ĉela:
"Fala bogu, fala istinome!
"S v ak o m e se m o g u d o ĉu d iti
"I svakome jadu dosjetiti,
"A ne mogu svoj Prizrenskoj zemlji,
"Ja n a k o m e d rţi k ap etan stv o ,
"Na manitom Leki kapetanu!
"Kamo pamet? ti je ne imao!
"A u što si, b rate, p reu m io ?
"N a što si se d an as p rev ario ?
"Voljela bih s'jedu kosu plesti
"U P rizren u , n ašo j carev in i,
"N o ja p o ći u P rilip a g rad a,
"Markova se nazivati ljuba;
"Jel je Marko Turska pridvorica,
"Sa Turcima b ije i sijeĉe,
"N i će im at'g ro b a n i u k o p a,
"N i će s' M ark u g ro b a o p o jati.
"Š to će m en e k o d ljep o te m o je,
"Bidem ljuba Turske pridvorice[35]?
"N i tu ti se n e b ih raţlju tila,
"Đ e se v araš M ark u rad 'ju n aštv a,
"N o se n a te jesam raţlju tila,
"Š ta s'v id io , šta si smilovao
"A n a to m e v o jv o d i M ilo šu ,
"Đ e je v iĊ en , Ċ e je sn aţan ju n ak ;
"Jesi l'ĉu o , Ċ e p riĉaju lju d i,
"Đ e j' M ilo ša k o b ila ro d ila,
"A nekaka sura bedevija,
"B ed ev ija, što ţd rijeb i ţd rale,
"N ašli su g a ju tru u erĊ eli,
"Kobila ga sisom odojila,
"S toga sn aţan , s to g a v iso k jeste?
"N i tu ti se n e b ih raţlju tila,
"N o se jesam , b rate, raţlju tila,
"Š to m i k aţeš R elju K rilato g a.
"Kamo pamet? ti je izgubio!
"Kamo jezik? njim ne govorio!
"Š to ti, b rate, R elju n e u p ita,
"O d k o g a je Ċ ela i k o ljen a,
"Ko li otac, ko l' njegova majka?
"Ja sam ĉu la, Ċ e p riĉaju lju d i,
"Da je Relja Pazarsko kopile,
"N ašli su g a ju tru n a so k ak u ,
"JeĊ u p k in ja n jeg a o d o jila,
"S toga ima krila i okrilje.
"N e ću to m e p o ći n i jed n o m e."
T o izreĉe, o d e n iz ĉard ak e.
Zapali se obraz od obraza,
A zastide junak od junaka.
P lan u M ark o , k ao o g an j ţiv i,
P a p o sk o ĉi n a lag an e n o g e,
F ati b ritk u sab lju s ĉiv ilu k a,
Š ćaše L ek i g lav u d a u k in e;
M ilo š sk o ĉi, te u fati M ark a,
U ruke mu sablju ufatio:
"K seb e ru k e, K raljev iću M ark o !
"Ostav' sablju, da je Bog ubije!
"B i l'o v ak o g b rata ištetio ,
"K o ji n as je k rasn o d o ĉek ao ,
"A sa jedne grdne kopilice,
"I svu Leki zemlju rasplakao?"
N e d a M ilo š L ek i k id isati.
V iĊ e M ark o , p a se d o sjetio ,
N e šće n jem u sab lju o tim ati,
No poglednu pinjal za pojasom,
P a p o trĉa n iz tan k e ĉardake;
Kad se Marko zemlje dovatio
I na zemlji kamene kaldrme,
Ali Rosa blizu kule bila,
O p k o lile R o san d u Ċ ev o jk e,
D rţe sk u te i d rţe ru k av e,
V iĊ e M ark o , p a iz g rla v ik n u :
"O Ċ ev o jk o , p o n o sita R o so !
"A tako ti te mladosti tvoje!
"N u o d b aci o d seb e Ċ ev o jk e,
"A obrni k mene tvoje lice,
"E se, Roso, jesam zastidio
"N a ĉard ak u o d b rata tv o jeg a,
"Te te, Roso, dobro ne sagledah,
"A k ad d o Ċ em u P rilip a g rad a,
"H o će m en e sestra d o sad iti
"P itaju ći: ""K ak v a b ješe R o sa?""
"O b rn i se, d a ti v iĊ u lice."
A Ċ ev o jk a o d ću šnu Ċ ev o jk e,
Povrati se i obrnu lice:
"V iĊ i, M ark o , i sag led aj R o su ."
Ljutit Marko, pa se pridrnuo,
Jed n o m k ro ĉi i d alek o sk o ĉi,
I za ru k u d o fati Ċ ev o jk u ,
Ostar pinjal vadi od pojasa,
T e jo j d esn u o sijeĉe ru k u ,
O s'jeĉe jo j ru k u d o ram en a,
Desnu ruku dade u lijevu,
A ,p in jalo m o ĉi izv ad io ,
Pa ih zavi u svileni jagluk,
Pa joj turi u desno njedarce,
P a jo j M ark o rijeĉ p ro g o v ara:
"B iraj sad e, R o san d a Ċ ev o jk o !
"Biraj sade, koga tebe drago:
"Ja ti drago Tursku pridvoricu,
"Ja ti d rag o K o b ilić-M ilo ša,
"Ja ti drago Relju kopilana."
P išti R o sa, d alek o se ĉu je,
S v o g a b rata L ek u p o m in jaše:
"A moj brate, Leka kapetane!
"T a l' n e v id iš, Ċ e p o g ibo h lu do
"O d siln o g a K raljev ića M ark a?"
 Ĉ u je L ek a n a tan k e ĉard ak e,
M u ĉi L ek a, k ak o k am en stu d en ,
N e sm ijaše n išta p ro g o vo rit',
Jel i L ek a m o ţe p o g in u ti.
V ik n u M ark o , N e šće n a ĉard ak e,
Viknu Marko oba pobratima:
"H ajte, b raćo , k zem lji n iz ĉard ak e,
"Pones'te mi sablju u rukama,
"Z em an d o Ċ e, d a m i p u tu jem o ."
P o b ratim i M ark a p o slu šaše,
D o p ad o še k zem lji i k ald rm i,
P o d ĉard ak o m M ark o sab lju p aše,
N a d o b re se k o n je d o v atiše,
O tid o še p o ljem širo k ijem ;
Osta Leka, kao kamen studen,
O sta R o sa g rd n a k u k aju ći.

3 2 )"V eseo ti M ark o Ċ u v eg lija!"

"K o d o v o g a v o jvod e M ilo ša!"

zn aĉi: N išta je M ark o p rem a M ilo šu . O v a rijeĉ v eseo

m o ţe se i u g o v o ru ĉu ti u o v o m e sm islu .

33) U valjane (mjesto valjane) jedno je a umetnuto

da se ispuni stih kao u knjizi I. u pjesmi 699 na
strani 513 u dvaa.

34) I ovdje vesela zn aĉi g o to v o ža lo sn a .

35) U ovome je stih u iz p o ĉetk a izo stav ljen o da, da

n e b i jed an slo g b io v iše.

41. Djevojka nadmudrila Marka.

Sirotuje sirota devojka:

K ad e ru ĉa, o n a n e v eĉera,
K ad sastav i ru ĉak i v eĉeru ,
Onda joj je rua nedostalo;
A l'je za to d o b re sreće b ila:
Isp ro si je K raljev iću M ark o ,
A preprosi vojevoda Janko,
P rsten d ao U stu p ĉiću P av le.
D ig o še se sv a tri m lad o ţen je,
Svaki vodi iljadu svatova,
P rav o id u d v o ru d ev o jaĉk o m :
Napred Marko, a za Markom Janko,
A za Jan k o m U stu p ĉiću P av le.
O sv rte se K raljev iću M ark o ,
Pa besedi vojevodi Janku:
"Kud si mi se podigao, Janko?
"Š to s'to lik e sv ate p o tru d io
"I tolike konje pomorio,
"Kad to nije za tebe devojka,
"V eć za m en e K raljev ića M ark a?"
Jan k o ću ti, n išta n e g o v o ri,
V eć s'o k ren u k U stu p ĉiću P av lu ,
Pa je njemu tijo besedio:
"Kud si mi se podigao, Pavle?
"Š to s'to lik o sv ate p o tru d io
"I tolike konje pomorio?
"Nit' je tvoja, ni moja devojka,
"V eć so k o la K raljev ića M ark a."
P av le ću ti, n išta n e g o v o ri,
V eće jezd i n ap red p red sv ato v i.
Kad su bili blizu bela dvora,
Daleko i ugledala majka,
Vesela je pred n ji išetala
I gospodsko kolo izvodila,
Po trojicu u dvor uvodila:
Sadi kuma jednog do drugoga,
Starog svata jednog do drugoga,
M lad o ţen ju jed n og d o d ru g og a;
Pa se onda svatom okrenula:
"V i o stali k ićen i sv ato v i!
"Izvolite, dobri prijatelji!"
Kad se svati m alo o d m o riše,
P o d iţe se K raljev iću M ark o ,
P a izv ad i sab lju d im išćiju ,
Pa je metnu sebi na kolena,
I Janku se onda okrenuo,
Pa je njemu tijo govorio:
"Ĉ u ješ li m e, v o jev o d o Jank o !
"I ti šn jim e U stu p ĉiću P av le!
"Izvadimo tri zlatne jabuke,
"P o lo ţim o tri zlatna prstena,
"Nek izvedu lepotu devojku,
"N ek a b ira, ĉiju će jab u k u ,
"Il' jabuku, ili prsten zlatan:
"M ašila se za k o ju jo j d rag o ,
"Onoga je lepota devojka."
T u su M ark a o m a p o slu šali:
Izv ad iše tri zlatn e jab u k e,
P o lo ţiše tri zlatn a p rsten a,
Izv ed o še lep otu devojku,
P a g o v o ri K raljev iću M ark o :
"Ĉ u ješ li m e, lep o to d ev o jk o ,
"S ad e b iraj, ĉiju ćeš jab u k u ,
"Il' jabuku, ili prsten zlatan."
K ad d ev o jk a reĉi razab rala,
Sirota je, al' je mudra bila,
B esed ila K raljev iću M ark u :
"B o g o m k u m e, K raljev iću M ark o !
"Stari svate vojevodo Janko!
"I o stali k ićen i sv ato v i!
"B o g o m b raćo , d o b ri p rijatelji!
Jab u k a je d eĉin a zab av a,
"A p rsten je ju n aĉk a b eleg a;
"Ja ću p o ći za U stu p ĉić-Pavla "
K ad je M ark o reĉi razab rao ,
Ciknu Marko, kao gorsko zvere,
Udari se rukom po kolenu,
Pa besedi siroti devojki:
"K u ĉk o jed n a, siro to d ev o jk o !
"M o r'o te je k o g o d n au ĉiti,
"V eće k azu j, k o te n au ĉio "
 Odgovara sirota devojka:
"M ili k u m e, K raljev iću M ark o !
"T v o ja m e je sab lja n au ĉila."
Tad' se Marko na nju nasmejao,
Pa je njojzi tijo besedio:
"S reća tvoja, lepoto devojko!
"Š to se n isi jab u k e m ašila,
Il' jabuke, il' prstena zlatna,
"Vera moja tako mi pomogla!
"Obe bi ti odsekao ruke;
"Niti bi se nanosila glave,
"Ni na glavi zelenoga venca "

42. M ark o K raljević i V u ča d ţen eral.

Ili grmi, il se zemlja trese?

Niti grmi, nit' se zemlja trese,
V eć p u caju n a g rad u to p ov i,
Na tvrdome gradu Varadinu:
Š en lu k ĉin i V u ĉa d ţen erale,
Jer Je V u ĉa šićar zad o b io ,
Tri vojvode Srpske uvatio:
Jed n o jeste M ilo š o d P o cerja,
Drugo jeste Toplica Milane,
A treće je K o san ĉić Iv an e,
Bacio ih na dno u tavnicu,
Đ en o leţi v o d a d o k o ljen a,
A ju n aĉk e k o sti d o ram en a
C v ili ju n ak M ilo š o d P o cerja,
C v ili M ilo š, k ak o lju ta g u ja;
Jer se M ilo š n ije n au ĉio
Podnositi muku i nevolju;
C v ili M ilo š k ao lju ta g u ja,
P riv laĉi se n a p en d ţer tav n ici,
Te on gleda junak po sokaci,
Ne bi l' koga znana opazio,
A l'p rip azi p o štu k n jig o no šu ,[36]
P a d o ziv lje M ilo š o d P o cerja:
"B o g o m b rate, p o šta k n jig o n o ša,
"Donesi mi jedan list hartije,
"Da ti gradim jednu sitnu knjigu "
T o je p o šta za Boga primio,
Donese mu jedan list hartije,
S jed e M ilo š sitn u k n jig u p isat'
U Prilipa u bijela grada,
S v o m e p o b ru K raljev iću M ark u :
"B o g o m b rate, K raljev iću M ark o !
"Il'n e ĉu ješ, il' n e h aješ za m e?
"T ešk e sam ti m u k e d o p an u o ,
"P o b ratim e, u M ad ţarsk e ru k e.
"U v ati m e V u ĉa d ţen erale,
"I jo š m o ja o b a p o b ratim a;
"Bacio nas na dno u tavnicu,
"Đ en o leţi v o d a d o k o ljen a,
"A ju n aĉk e k o sti d o ram en a,
"L eţim , b rate, tri b ijela d an a,
"A k o b u d em , b rate, jo š tri d an a,
"N ik ad a m e v iše v iĊ et'n e ćeš,
"Izbavljaj me, pobratime Marko,
"Jal'za b lag o , jali n a ju n aštv o ."
Pa u lice perom udario,
O d o b raza k rv i n ato ĉio ,
S k rv i n jem u k n jig u zap eĉati,
P a je d ad e p o šti k n jig o n o ši,
I dade mu dvanaest dukata;
P a je p o šti M ilo š g o v o rio :
"Nosi knjigu bijelu Prilipu
"Na koljeno Kraljeviću M ark u ."
O d e p o šta b ijelu P rilip u ,
U n jeg 'stiţe u sv etu n eĊ elju ,
Kada Srblji u crkvi bijahu;
S tad e p o šta p red b ijelo m crk v o m ,
D o k le M ark o iziĊ e iz crk v e;
K ad iziĊ e K raljev iću M ark o ,
P o šta k ap u p o d m išicu b aci,
Poklanja se do zemljice Marku,
Pa mu dade list knjige tanane.
Kada Marko sitnu knjigu primi,
S to jeći je k n jig u p ro u ĉio ;
K ad a v iĊ e, što m u k n jig a k aţe,
U d 'riše m u su ze o d o ĉiju ,
Pa je onda Marko besjedio:
"Avaj mene, dragi pobratime!
"Tu li si mi, bolan, dopadnuo!
"Al' tako mi moje vjere tvrde!
"H o će tebe pobro izbaviti
"Jal'za b lag o , jali n a ju n aštv o ."
Pa on ode svojoj tankoj kuli,
Sjede malo, te se napi vina,
Pa pripasa sablju okovanu,
I p rig rn u ću rak o d k u rjak a,
A na glavu kapu od kurjaka,
Priveza je mrkom jemenijom;
Pa uzimlje koplje ubojito,
Pa se sp u šta u p o d ru m e Š arcu ;
T e o p rem i Š arca o d m ejd an a:
P riteţe m u sed m o re k o lan e,
Z au zd a g a u zd o m p o zlaćen o m ;
P a n ato ĉi tu lu m in u v in a,
O b jesi je o u n k aš Š arin u ,
S d esn e stran e tešk u to p u zin u ,
Da ne kriva ni tamo ni amo;
P a se Š arcu n a ram en a b aci,
Okrenu ga od Prilipa grada,
Ode pravo stojnu Bijogradu.
Kad je bio pokraj Bijograda,
Uvrati se,te se napi vina;
P a o d atle p o k lo p i Š arin a,
Za Dunavom skela dogodi se;
D v ap u t M ark o sk eled ţiju v ik n u ,
P a g a v iše n i ĉek ati n e šće,
V eć n aćera Š arca n a D u n av o ,
Ode pravo gradu Varadinu,
Pod Varadin u polje zeleno.
T u u stav i Š arca o d m ejd an a,
Pa udari koplje u ledinu,
Z a k o p lje je p riv ez'o Š arin a,
T u lu m in u sk id e sa u n k aša
I v rţe je u zelen u trav u ,
Pa on sjede piti mrko vino;
N e p ije g a ĉim se v in o p ije,
V eć leĊ en o m o d d v an aest oka,
P o la p ije, p o la Š arcu d aje.
Kad u jutru jutro osvanulo,
P o šetala V elim iro v ica,
M ila sn ah a V u ĉe d ţen erala,
Po bedenu grada Varadina,
Ona gleda niz polje zeleno,
U polju je opazila Marka;
K ad u g led a K raljev ića M ark a,
Troljetna je uvati groznica,
Pa p o b jeţe u b ijele d v o re.
N ju m i p ita V u ĉa d ţen erale:
"Š to je teb e, m o ja sn ah o d rag a?"
Kazuje mu Velimirovica:
"O m o j sv ek re, V u ĉa d ţen erale!
"S jed i ju n ak u p o lju širo k u ,
"U ledinu koplje udario,
"Za koplje je konja privezao,
"A pred njime stoji tulum vina;
"N e p ije g a ĉim se p ije v in o ,
"V eć leĊ en o m o d d v an aest o k a,
"Pola pije pola konju daje;
"Konj mu nije kakvino su konji,
"V eće šaren , k ak o i g o v eĉe;
"Junak nije kakvi su junaci:
"N a p lećim a ću rak o d k u rjak a,
"Na glavi mu kapa od kurjaka,
"Privez'o je mrkom jemenijom;
"N ešto crn o d rţi u zu b im a
"Kolik' jagnje od pola godine."
V eli n jo jzi V u ĉa d ţen erale:
"N e p laši se, m o ja sn ah o d rag a!
"Ja onakih imam u tavnici,
"I n jeg a ću sad a d o b av iti."
Pa doziva sina Velimira:
"V elim ire, m o je ĉed o d rag o !
"Uzmi, sine, za trista katana,
"Id i d o lje u p o lje širo k o ,
"Dovedi mi onoga junaka."
V elim ir je n a n o g e sk o ĉio ,
Pa uzima trista katanije,
On usjede vranca pomamnoga,
I iziĊ e g rad u n a k ap iju ,
S k o li M ark a sa ĉetiri stran e,
Marko sjedi, pije mrko vino,
A l'k atan e Š arac o p azio ,
P o ĉe n o g am ' o zem ljicu tu ći,
P rim iĉe se sv o m e g o sp od aru .
K ad p o g led a K raljev iću M ark o ,
Al' katane njega opkolile;
P o p i M ark o leĊ en in u v in a,
B aci leĊ en u zelen u trav u ,
P a se tu ri n a ram en a Š arcu ,
A k atan e n a n jeg ' u d ariše.
Da je kome pogledati bilo,
Kad udari u katane Marko,
K ak o so k o m eĊ u g o lu b ov e:
Š to p o g u b i sab ljom o k o v an o m ,
Š to p o g azi Š arcem o d m ejd an a,
Š to p o d av i u tih o m D u n av u ;
P o b jeţe m u V elim ir d ijete,
Ć era n jeg a n a šarin u M ark o ,
D o stiţe g a u p o lju širo k u ,
Dovati ga malo topuzinom,
Pade dite[37}u zelenu travu;
O d ja M ark o o d k on ja Š arin a,
Saveza mu i noge i ruke,
P a g 'o b jesi Š arcu o u n k ašu ;
Pa on ode svojoj tulumini,
Baci dite u zelenu travu,
A on opet sjede piti vino.
To gledala Velimirovica,
P a o tid e V u ĉi d ţen eralu :
"Z lo ti v in o , V u ĉa d ţen erale!
"Zlo ti vino, a gore ti bilo!
"S v e k atan e teb e izg ib o še,
"Velimiru junak sveza ruke,
"Saveza mu i noge i ruke,
"Pa eno ga pije rujno vino,
A V elim ir u trav ici leţi."
P ro g o v ara V u ĉa d ţen erale:
"Ne boj mi se, moja snaho draga!
"S ad ćeš v iĊ et', d o k se starac k r
Pa on drmnu na gradu topove,
Tri hiljade sastavi katana,
Pa posjede svoju bedeviju,
I iziĊ e g rad u n a k ap iju ;
On naredi niz polje katane,
O p k o liše sa ĉetiri stran e,
A to n išta i n e v id i M ark o ,
A l'p rip azi Š arac o d m ejd an a,
P a n o g am a o zem ljicu tu ĉe,
P rim iĉe se svome gospodaru;
K ad p o g led a K raljev iću M ark o ,
Al' katane njega opkolile,
O n p o sk o ĉi n a n o ge lag an e,
P a se m aši Š arcu n a ram en a;
D a je k o m e sjesti, te v iĊ eti!
K ad p o ćera p o p o lju k atan e!
Sablja mu je u desnici ruci,
U lijevoj koplje ubojito,
U zubima dizg en o d Š arin a;
K o g a M ark o sab ljo m u d araše,
P o d v o jicu o d jed no g g raĊ aše;
K o g a M ark o k o p ljem u d araše,
P rek o seb e n jeg a p retu raše;
Dok s' okrenu nekoliko puta,
Ode k vragu mlada katanija;
P o b jeţe m u V u ĉa d ţen erale
Na njegovoj tankoj bedeviji,
P o ćera g a n a Š arin u M ark o ;
Brza mu je pusta bedevija,
Š ćaše u teć'g rad u V arad in u ;
L ju ljn u M ark o teško m to p u zin o m ,
P a je p u šta za n jim p rek o p o lja,
Udari ga sapom od topuza,
P ad e V u ĉa u zelen u trav u ,
Tad' dopade od Prilipa Marko,
S v eza V u ĉi ru k e n ao p ak o ,
Saveza mu i noge i ruke,
O b jesi g a šarcu o u n k ašu ,
I uvati tanku bedeviju,
Pa on ode sinu Velimiru,
Priveza ih jednog za drugoga,
Pa prebaci preko bedevije,
B ed ev iju sv eza za Š arin a,
Ode pravo bijelu Prilipu;
Obojicu baci u tavnicu.
K n jig u p iše d ţen eralo v ica,
T e je šalje bijelu Prilipu:
"B o g o m b rate, K raljev iću M ark o !
"N e g u b i m i V u ĉe d ţen erala
"I mojega sina Velimira;
"Išti, M ark o , što je teb e d rag o ."
D o Ċ e k n jig a K raljev iću M ark u ,
K ad a v iĊ e, što m u k n jig a k aţe,
O n d a M ark o d ru g u k n jig u p iše:
"V jern a lju b o V u ĉe d ţen erala!
"Pusti mene do tri pobratima,
"I podaj im tri tovara blaga;
"I pusti mi staroga Toplicu,[38]
"I podaj mu tri tovara blaga,
"Jer je junak mlogo dangubio;
"I daj mene tri tovara blaga?,
"Š to sam m o g a m u ĉio Š arin a;
"Iza to g a, d ţen eralo v ice,
"E to tam o M ilo š'o d Pocerja,
"P a v i s n jim e k ak o n aĉin ite."
Ode knjiga gradu Varadinu;
K ad a d o Ċ e d ţen eralo v ici,
K n jig u g led a d ţen eralo v ica,
Š alje b lag o o d P rilip a M ark u ,
P a u zim a o d tav n ice k lju ĉe,
Te otvori prokletu tavnicu,
I izvadi tri vojvode mlade
I sa njima staroga Toplicu;
Pa ih vodi na bijelu kulu;
Pa berbere hitre dobavila:
Jedni: miju, drugi kosu briju,
A treći im n o k te sarezu ju ;
Donese im vina i rakije
I lijep e sv ak e Ċ ak o n ije,
P o k aza im , što u ĉin i M ark o ;
P a g o v o ri M ilo šu v o jv od i:
"B o g o m b rate, v o jv o d a M ilo šu !
"Pustite mi moga gospodara
"I mojega sina Velimira."
N jo j g o v o ri M ilo š o d P o cerja;
"N e b o j m i se, d ţen eralo v ice;
"D aj m i v ran ca V u ĉe d ţen erala,
"Š to g a jaše jed n o m u g o d in i,
"Kada ide u Tekiju[39] crkvi,
"O p rem i g a, k ak o g 'V u ĉa sp rem a,
"Da poigram preko Njemadije;
"I daj mene od zlata karuce,
"I u njima dvanaest vranaca,
"Š to ih p reţe V u ĉa d ţen erale,
"K ad a id e o d B eĉa ćesaru ,
"Da m' odnesu staroga Toplicu.
"D aj m i ru h o V u ĉe d ţen erala,
"Š to g a n o si o v ask rsen iju ,
"D a o b u ĉem m o jeg a T o p licu ."
S v e m u d ad e d ţen eralovica,
 I svakome hiljadu dukata,
Š to će p iti v in o d o P rilip a,
P a o d o še b ijelu P rilip u .
L ijep o ih d o ĉek ao M ark o .
P u sti M ark o V u ĉe d ţen erala,
I njegova sina Velimira,
I dade mu mloge pratioce
Do njegova grada Varadina.
A v o jv o d e d ijeliše b lag o ,
Pa se rujna nak itiše v in a,
I u b 'jelo izlju b iše lice,
Svaki Marka u bijelu ruku,
P a o d o še sv ak i sv om e d v o ru .

36)Jedni pjevaju: Pera Latinina.

37) Koji Srbi govore dijete, oni u ovakvijem

d o g aĊ ajim a v o le k azati dite nego dete! Tako se u
p jesm am a m o ţe ĉu ti i lipo mjesto lijepo, bilo mjesto
bijelo i t. d.

3 8 ) U d ru g o j p jesm i, k o ja je u p rav o k ao p o ĉetak

ovoj, pjeva se, da je otac Toplice Milana bio od prije
zatv o ren u V arad in u , p a su o v a tro jica b ili o tišli, d a
g a o tm u , te i n jih (p o što su razb ili k ap iju i u šli u
grad) nekak o u v atio V u ĉa d ţen eral.

39) Tekija je crk v ica izm eĊ u V arad in a i K arlo v aca, a

ja sam ovu pjesmu pisao u Karlovcima od
P o d ru g o v ića: d a li je o n p ak p rije zn ao za T ek iju , ili
ju je tek onda ovdje umetnuo, to ja upravo ne znam.

43. Carica Milica i zmaj od Jastrepca.

Vala Bogu, vala jedinome!

C ar L azare sjed e za v eĉeru ,
Pokraj njega carica Milica;
Milica je sjeta nevesela,
U obrazu bl'jeda i potmula;
A pita je slavan car Lazare.
"O Milice, o moja carice!
"Š to te p itam , p rav o d a m i k aţeš:
"Š to si tak o sjetn a n ev esela,
"U obrazu bl'jeda i potmula?
"Š ta t' je m alo u d v o ru n ašem u ?"
Veli njemu carica Milica:
"Car-Lazare, Srpska kruno zlatna!
"K ad m e p itaš, p rav o ću ti k azat':
"S v ašta d o sta u d v o ru n ašem u ,
"Nego ima godinica dana
"Kako je se zmaje navadio,
"Navadio zmaje od Jastrepca,
"Te dolazi na bijelu kulu,
"Te me ljubi na bijeloj kuli."
K ad to ĉu o slav an car L azare,
On govori carici Milici.
"Ĉ u li m en e, carice M ilice!
"K ad a b u d e v eĉe p o v eĉeri,
"T e o tid eš n a b ijelu k u lu ,
"A d o Ċ e ti zm aje o d Jastrep ca,
"Upitajde zmaja od Jastrepca,
"B o ji li se jo š k o g a d o B o g a,
"I na zemlji kakoga junaka."
Malo vreme za tim postojalo,
O d e care n a tan k e ĉard ak e,
A carica na visoku kulu.
Malo bilo, za Dugo ne bilo,
Zasija se Jastrebac planina
A p o leće zm aje o d Jastrep ca
Od Zmajevca od vode studene,
T e se p rim i u z K ru šev o rav n o
A d o leće n a b ijele k u le,
T e o n p ad e n a m ek e d u šek e,
Zbaci zmaje ruho ognjevito,
P a s carico m leţe n a jastu k e.
Onda veli carica Milica:
"O Boga ti, zmaje od Jastrepca!
"K ad d o laziš n a b ijelu k u lu ,
"T e ti sa m n o m leţiš u d u šek u ,
"B o jiš li se jo š k o g a d o B o g a,
"Ja na zemlji kakoga junaka?"
Ali veli zmaje od Jastrepca:
"M u ĉ' M ilice, m u k o m zam u k n u la!
"T o m e te je L azo n au ĉio ."
M ilica se zm aju k u n ijaše:
"N ije, zm aje, ţiv o ta m i m o g a!
"V eć te v id im d a si d o b ar ju n ak ."
A k ad ĉu o zmaje od Jastrepca,
Prevari se, ujede ga guja,
Pa carici ode govoriti:
"O Milice, o moja carice!
"K ad m e p itaš, d a ti p rav o k aţem
"Š to je zem lje n a ĉetiri stran e,
"Ne bojim se nikoga do Boga
"Ni na zemlji kakoga junaka,
"D o što k aţu S rijem zem lju rav n u
"I u njemu selo Kupinovo,
"A u selu Zmaj-Despota Vuka,
"Njega s' bojim na zemlji junaka,
"Jer ja Vuka odavno poznajem:
"K ad sm o b ili Ċ eca u lu d o sti,
"U Jastrepcu visokoj planini,
"Te kad bi se igre poigrali,
"S v ag d a b i m e n ad ig rao V u ĉe;
"Njega s' bojim na zemlji junaka."
T o ti zm aje u rijeĉi b ješe,
A iziĊ e d an ica zv ijezd a,
Te se krenu zmaje od Jastrepca
I o d leće Jastrep cu p lan in i,
A carica caru n a ĉard ak e,
T e k azu je, šta j'o d zm aja ĉu la
A k ad care saslu ša M ilicu ,
On otide sitnu knjigu pisat',
T e je šalje S rijem-zemlji ravnoj
Na koljeno Zmaj-Despotu Vuku:
"Ĉ u ješ m en e, Z m aj-D esp o te V u ĉe!
"D o Ċ i m en e k a K ru šev cu g rad u ,
"Te pogubi zmaja od Jastrepca,
"Da mi zmaje caricu ne ljubi,
"A d aću ti tri to v ara b lag a,
"I d aću ti S rem sk u b an o v in u
"U d rţav u za ţiv o ta tv o g a."
Ode knjiga Srijem-zemlji ravnoj,
A k ad d o Ċ e Z m aj-Despotu Vuku,
T e je V u ĉe k n jig u p ro u ĉio ,
Ţ ao m u je zm aja p o g u b iti,
P a se V u ĉe v rlo zam islio :
A l'će ići, ali ići n e će;
Sve mislio, na jedno smislio,
T e s'o p rem i n a tan k u ĉard ak u ,
A side se u podrume vrancu,
Vilovita vranca posjednuo,
N o ćo m o d e k a K ru šev cu g rad u ,
P a n e šćed e L azarev o j k u li,
V eće p ad e u p o lje K ru šev o
U p šen icu slav n o ga L azara.
T u n a V u ĉe v ran ca p rip in jaše,
A p reb ijel šato r raspin jaše.
U tom svanu i ogranu sunce,
Uranio slavan car Lazare,
Te se šeta p o tan an o j k u li,
M etn u o ĉi n iz p o lje K ru šev o ,
T e u g led a šato r u p šen ici
I pod njime Zmaj-Despota Vuka,
Pa kazuje carici Milici:
"O Milice, o moja carice!
"Ĉ u d an ju n ak u p olju n ašem u
"U p šen ici šato r razap eo ,
"I on sjedi, pije rujno vino."
A k ad ĉu la carica Milica,
M etn u o ĉi p o lju u p šen icu ,
Te poznade Zmaj-Despota Vuka,
Pa je tiho caru govorila,
"Ono jeste Zmaj-D esp o te V u ĉe:
"Onaki je zmaje od Jastrepca."
K ad zaĉu o slav an car L azare,
O p rav i m u g o sp o d sk u u ţin u
I spremi mu vina rujevnoga,
A zove ga sebe n a v eĉeru ;
A li V u ĉe n a v eĉeru n e će,
V eće o sta u p o lju K ru šev u ,
I caru je 'v ak o p o ru ĉio :
"N ek a k aţe carici M ilici,
"Nek na kuli ne zatvori vrata,
"I n ek ĉek a zm aja n a d u šek u ,
"A neka mu za me ne kazuje,
"A ja zn ad em , k ad ću u d ariti
"I k ak o ću zm aja p o g u b iti."
S lu g a k aza caru ĉestito m e,
A car gospi carici Milici.
Tako bilo, za dugo ne bilo:
D an ak p ro Ċ e, tav n a n o ćca d o Ċ e,
T e car o d e n a tan k e ĉard ak e,
A carica na bijelu kulu,
Pa na kuli ne zatvori vrata,
N eg o ĉek a zm aja o d Jastrep ca.
Malo bilo vreme postajalo,
Zasija se Jastrebac planina
I p o leće zm aje o d Jastrep ca,
Pravo pade na bijelu kulu,
T e carici sjed e u d u šek e,
Al' povika Zmaj-D esp o te V u ĉe:
"Ko se ljubi na bijeloj kuli,
"Nek izlazi iz bijele kule
"Z ar n e v id i, Ċ e je p o g inu o?"
K ad to ĉu o zm aje o d Jastrepca,
A o n reĉe carici M ilici:
"Hej Milice, da te Bog ubije!
"Ti si mene izdala Lazaru."
T o izreĉe, iz k u le u teĉe,
P a n e b jeţi Jastrep cu p lan in i,
 V eć p o b jeţe n eb u p o d o b lak e,
A ćera g a Z m aj-D esp o te V u ĉe,
Na visoko njega sustigao,
U d ari g a tešk o m to p u zin o m ,
Te mu prebi u ramenu krila,
Zmaje pade u zelenu travu,
P a zap išta, k ao zm ija lju ta:
"'Vako bilo svakome junaku,
"K o ji sv ašta lju b i svo jo j k aţe!"
A d o leće Z m aj-D esp o te V u ĉe,
T e o n Z m aju o d sijeĉe g lav u ,
O d n ese je caru n a ĉard ak e,
B aci m u je n a sv il'n u sed ţad u.
A kad Lazo sagledao glavu,
Od stra' njega uvati groznica,
Pa on spremi Zmaj-Despotu Vuku,
Spremi njemu tri tovara blaga,
I sp rem i m u sićan a v erm an a
A za onu Sremsku banovinu
U d rţav u Z m aj-Despotu Vuku
D o k le teĉe su n ca i m jeseca
I n jeg o v a Ċ ela i k o ljen a;
Pa je Lazo govorio Vuku:
"Eto sine, Zmaj-D esp o te V u ĉe,
"Eto tebe nekoliko blaga;
"Ako tebe ponestane blaga,
"A ti d o Ċ i p o o ĉim u tv o m e,
"B iće b lag a k o lik o ti d rag o ."
I p o to m su v rem e ţiv o v ali
I svoj svome bio na nevolji,
T e s'p o m in je ju n ak p o ju n aštv u ,
Kao dobar danak u godini.

44. B an ović S trah in ja.

N etk o b ješe S trah in iću b an e,

B ješe b an e u m alen o j B an jsk o j,
U malenoj Banjskoj kraj Kosova,
Da takoga ne ima sokola.
Jedno jutro bane podranio,
Zove sluge i k sebe prizivlje:
"Sluge moje! hitro pohitajte,
"Sedlajte m i o d m eg d an a Ċ o g a,
"O k itite, što ljep še m o ţete,
"O p ašite, što tv rĊ e m o ţete;
"Jel ja, Ċ eco , m islim p u to v ati:
"H o ću B an jsk u o stav iti g rad a,
"M islim Ċ o g a k o n ja u m o riti
"I u g o sti, Ċ eco , o d laziti,
"U tazb in u u b ila K ru šev ca,
"K milu tastu starcu Jug-Bogdanu,
"K a šu rev a d ev et Jug o v ića;
"T azb in a m e ta ţeljk u je m o ja."
G o sp o d ara slu g e po slu šaše,
T e so k o la Ċ o g a o sed laše,
O p rem i se S trah in iću b an e,
Ud'ri na se dibu i kalifu,
P o n o situ ĉo hu sajaliju ,
Š to o d v o d e ĉo h a crv en ija,
A o d su n ca ĉo h a ru m en ija;
Okiti se jedan Srpski soko,
P a p o sjed e Ċ o g a o d m eg d an a,
O d m ah p o Ċ e, u tazb in u d oĊ e,
U tazb in u u b ila K ru šev ca,
Đ e o d sk o ro carstv o p o stan u lo ,
A v iĊ e g a starac Ju g B o g d an e,
I v iĊ e g a d ev et m ilih šu ra,
S o k o lo v a d ev et Jug o v ića,
M ila zeta jed v a d o ĉek aše,
U n aru ĉe zeta zag rliše,
V jern e slu g e k o n ja p rifatiše,
Z eta v o d e n a fren Ċ iju k u lu ,
K o d g o to v e sov re zasjed o še,
T e g o sp o d sku rijeĉ b esjeĊ aju ;
N av ališe slu g e i slu šk in je,
N ek o d v o ri, n ek o v in o slu ţi.
Š to b ijaše rišćan sk e g o sp o d e,
P o sjed aše, te p ijah u v in o :
Uvrh sovre stari Jug Bogdane,
S desne strane uza ramo svoje
S jed e zeta S trah in ića b an a,
I tu sjed e d ev et Ju g o v ića,
Niza sovru ostala gospoda;
K o l'je m laĊ i, d v o ri g o sp o d are.
N o b iješe to d ev et šu rn jaja,
N o šu rn jaje d v o re u p o red o ,
Dvore svekra silna Jug-Bogdana,
I dvorahu svoje gospodare,
A n ajv iše zeta p o n o sita;
A slu g a im jed n a v in o slu ţi,
S lu ţi v in o jed n o m k u p o m zlatn o m .
Zlatna kupa devet bere litar;
Ja d a v id iš d ru g e Ċ ak o n ije,
Đ ak o n ije, m lo g e g o sp o štin e!
K ak o , b rate, Ċ e je carev in a.
Pozadugo bane gostovao,
Pozadugo bane zaĉam ao ,
Ponosi se bane u tazbini.
G o sp o štin e što je u K ru šev cu ,
D o sad iše ju tro m i v eĉero m
M o leći se siln u Ju g -Bogdanu:
"Gospodaru, silan Jug-Bogdane!
"Ljubimo ti svilenoga skuta
"I desnicu tvoju bilu ruku,
"N u p o tru d i ĉu d o i g o sp o stvo ,
"I povedi mila zeta tvoga,
"N u d o v ed i S trah in ića b an a
"U d v o ro v e i u k u će n aše,
"D a m i n ek u p o štu u ĉin im o ."
S v ak o m Ju ţe h atar n av ršu je.
Doke tako izredili bili,
D u g o b ilo i v rijem e p ro Ċ e,
I zad u g o b an e zaĉam ao ;
N o d a v id iš jad a izn en ad a!
Jedno jutro, kad ogrija sunce,
Mezil stiţe i b ijela k n jig a
B aš o d B an jsk e o d m alen a g rad a,
Od njegove ostarjele majke,
Banu knjiga na koljeno pade,
K ad razg led a i p ro u ĉi k n jig u ,
A l' m u k n jig a d o sta g rd n o k aţe,
K n jig a k aţe, Ċ e g a k u n e m ajk a:
"Đ e si, sin e, S trah in iću b an e?
"Z lo ti b ilo u K ru šev cu vino!
"Zlo ti vino, nesretna tazbina!
"V iĊ i k n jig u , n eĉu v en ih jad a!
"Iz ubaha jedna pade sila,
"Turski, sine, od Jedrene care,
"A car pade u polje Kosovo,
"A car pade, dovede vezire,
"A v ezire, n esretn e v ećile.
"Š to je zem lje te o b lad a care,
"Svu je Tursku silu podigao,
"U Kosovo polje iskupio,
"Pritiskao sve polje Kosovo,
"Uvatio vode obadvije:
"Pokraj Laba i vode Sitnice
"Sve Kosovo sila pritisnula.
"K aţu , sin e, i p riĉaju lju d i:
"Od mramora do suva javora,
"Od javora, sine, do Sazlije,
"D o S azlije n a ćem er ću p rije,
"O d ću p rije, sin e, d o Z v eĉan a,
"O d Z v eĉan a k aţu o d Ĉ eĉan a,
"O d Ĉ eĉan a v rh u d o p lan in e
"Turska sila pritisla Kosovo.
"P o d b ro j, sin e, n a teftere k aţu
"No u cara sto hiljada vojske
"Nekakvoga careva spahije,
"Š to im aju p o zem lji tim are
"I što jed u ljeba carevoga
"I što jašu k o n je o d m eg d an a,
"Š to n e n o se p o m lo g o o ru ţa,
"Do po jednu o pojasu sablju;
"U T u rĉin a, u T u rsko g a cara,
"K aţu , sin e, d ru g u v o jsk u siln u
"O g n jev ite jan jiĉare T u rk e,
"Š to Jed ren e d rţe k u ću b ilu ,
"Jan jiĉara k aţu sto h iljad a;
"Kaţu , sin e, i g o v o re lju d i
"U T u rĉin a treću v o jsk u siln u
"N ek ak o g a T u k u i M an d ţu k u ,
"A što h u ĉe, a što g rd n o tu ĉe.
"U T u rĉin a v o jsk e sv ak o jak e,
"U T u rĉin a jed n u k aţu silu ,
"S am o v o ljn a T u rĉin -Vlah-Aliju,
"T e n e slu ša cara ĉestito g a,
"Za vezire nikad i ne misli,
"Za carevu svu ostalu vojsku
"A koliko mrave po zemljici;
"T ak v u silu u T u rĉin a k aţu ;
"O n b eza zla, sin e, p ro ći n e šće,
"N e šće s carem , sin e, n a K o so v o ,
"Okrenuo drumom lijevijem,
"T e n a n ašu B an jsk u u d ario ,
"Te ti Banjsku, sine, ojadio
"I ţiv ijem o g n jem popalio,
"I najdonji kamen rasturio,
"Vjerne tvoje sluge razagnao,
"Staru majku tvoju ojadio,
"Sa konjem joj kosti izlomio,
"Vjernu tvoju ljubu zarobio,
"Odveo je u polje Kosovo,
"L ju b i tv o ju lju b u p o d ĉad o ro m ,
"A ja, sin e, k u k am n a g arištu ,
"A ti vino p iješ u K ru šev cu !
"Zlo ti vino napokonje bilo!"
Ja k ad b an e k n jig u p ro u ĉio ,
M u k a m u je i ţao je b ilo ,
U obraz je sjetno neveselo,
Mrke brke nisko objesio,
Mrki brci pali na ramena,
U obraz se ljuto namrdio,
Gotove mu suze udariti.
A v iĊ e g a starac Ju g B o g d ane,
V iĊ e zeta ju tru n a u ran k u ,
P lan u Ju ţe, k ak o o g an j ţiv i,
S trah in iću zetu p ro g o v ara;
"O moj zete, Bog mi s tobom bio!
"Š to si, zete, ju tro s p o d ran io?
"D u obraz sjetno neveselo?
"O d šta si se, zete, razd ertio ?
"N a k o g a si s', zete, raţlju tio?
"A l'se šu re teb e n asm ijaše,
"U jeg len i ru ţn o g o v o riše?
"A l'šu rn jaje teb e n e d v o riše?
"A l' m ah an u to j tazb in i n aĊ e?
"K aţi, zete, šta je i k ak o je?"
Planu bane pa mu progovara:
"P ro Ċ 'se taste, stari Ju g -Bogdane!
"Ja sam s šu ram 'b io u lijep o ,
"A šu rn jaje g o sp od sk e g o spo Ċ e
"Divno zbore, a divno me dvore,
"Toj tazbini mojoj mane nema,
"N o d a v id iš, što sam n ev eseo :
"S tiţe k n jig a o d m alen e B an jsk e,
"B aš o d m o je o starjele m ajk e;"
K aţe jad e tastu n a u ran k u ,
Kako su mu dvori poharani,
Kako su mu sluge razagnate,
Kako li je m ajk a p reg aţen a,
Kako li je ljuba zarobljena:
"No moj taste, stari Jug-Bogdane!
"I ako je moja danas ljuba,
"L ju b a m o ja, al' je šćera tv o ja:
"Sramota je i mene i tebe;
"No moj taste, starac Jug-Bogdane!
"M isliš li m e m rtv a p o ţaliti,
"P o ţali m e d o k sam u ţiv o tu .
"Molim ti se i ljubim ti ruku,
"D a d aš m en e Ċ ece d ev eto ro ,
"Đ ecu tv o ju , a šu rev e m o je,
"D a ja, taste, u K o so v o p oĊ em ,
"D a p o traţim d u šm an in a m o g a,
"A careva grdna hainina,
"Koji mi je roblje zarobio;
"A nemoj se, taste, prepanuti,
"N i za tv o ju Ċ ecu ubrinuti;
"Ja ću Ċ eci, m o jim šu rev im a,
"H o ću n jim a ru h o p ro m 'jen iti,
"A u T u rsk o ru h o o b laĉiti:
"Oko glave bijele kauke,
"A n a p leći zelen e d o lam e,
"A n a n o g e m en ev iš ĉak šire,
"O pojasu sablje plamenite;
"P rizv at'slu g e i k azaću ju n ak ,
"Neka sluge konje osedlaju,
"Osedlaju, tvrdo opasuju,
"N ek p rig rću m rk im m eĊ ed in am ':
"U ĉin iću Ċ ecu jan jiĉare;
"Ja ću Ċ ecu šu re sjeto v ati,
"Kade sa mnom bidu kroz Kosovo,
"A kroz vojsku cara ka Kosovu,
"P red n jim a ću b iti d elib aša,
"Nek se stide i nek se prepanu,
"Nek se svoga b o je starješin e;
"K o g o Ċ stan e u carev o j v o jsci,
"K o g o Ċ stan e s n am a g o v o riti,
"Stane Turski, okrene Manovski,
"Ja s Turcima mogu progovorit',
"Mogu Turski, i mogu Manovski,
"I Arapski jezik razumijem,
"I na krpat sitno Arnautski;
"P ro v o d iću Ċ ecu k ro z K o sovo,
"S v u ću v o jsk u T u rsk u u v o d iti,
"D o k ja n aĊ em d u šm an in a m o g a,
"A T u rĉin a siln a V lah -Aliju,
"Koji mi je roblje porobio;
"N ek šu rev i b id u u n ev o lji,
"El sam, taste, mogu poginuti,
"K o d šu rev a n e ću p o g inu ti
"Jali rane lasno dopanuti."
K ad to zaĉu stari Jug Bogdane,
P lan u Ju ţe, k ak o o g an j ţiv i,
Strahinj-banu zetu progovara:
"Strahinj-bane, ti moj zete mili!
"V iĊ eh ju tro s, d a p am eti n em aš.
"Š to m i Ċ ece išteš d ev eto ro ,
"D a m i Ċ ecu v o d iš u K o so v o ,
"U Kosovo, da ih kolju Turci,
"N em o j, zete, v iše p ro g o v arat',
"N e d am Ċ ece v o d it'u K o so v o ,
"M ak ar šćeri n ig d a n e v id io .
"Mio zete, deli Strahinj-bane!
"R ašta si se tak o razd ertio?
"Z n aš li, zete? n e zn a li te lju d i!
"A l'ak o je jed n u n o ć n o ćila,
"Jed n u n o ćcu šn jim e p o d ĉad o ro m ,
"N e m o ţe ti v iše m ila b iti,
"Bog j' ubio, pa je to prokleto,
"Voli njemu, nego tebe, sine;
"Neka ide, vrag je odnesao!
"B o ljo m ću te o ţen iti lju b o m ,
"S to b o m h o ću lad n o p iti v in o ,
"Prijatelji biti do vijeka;
"A n e d am ti Ċ ecu u K o so v o ."
P lan u b an e, k ak o o g an j ţiv i,
U ijedu i toj muci ljutoj
Ne šće v ik n u t'n i p rizv ati slu g u ,
Za seiza ni habera nema,
N o sam o d e k Ċ o g u u ah are,
Ja kako ga bane osedlao!
Kako li ga tvrdo opasao!
P a zau zd a Ċ em o m o d ĉelik a,
Pred dvore ga vodi u avliju
K b in jek tašu b ijelu k am en u ,
P a se Ċ o g u fati n a ram en a
Pogleduje devet svo jih šu ra,
A šu rev i u zem ljicu crn u .
B an p o g led nu p ašen o g a sv og a,
N ek ak o g a m lad a N em an jića,
A N em an jić g led a u zem ljicu .
Kad pijahu vino i rakiju,
Svi se fale za dobre junake,
Fale s' zetu i Bogom se kunu:
"V o lim o te, S trah in iću b an e!
"No svu zemlju našu carev in u ;"
A l'd a v id iš jad a n a n ev o lji!
Banu jutros nema prijatelja:
N ije lasn o u K o so v o p o ći.
V iĊ e b an e, Ċ e m u d ru g a n em a,
S am o tid e p o ljem K ru šev aĉk im
Ja k ad b io n iz širo k o p o lje,
O b zire se k a K ru šev cu b 'jelu ,
N e će li se šu re p risjetiti,
N e će li se n jim a raţaliti;
A k ad v iĊ e ju tro s n a n ev o lji
Đ e m u n em a g lav n a p rijatelja,
Pade na um, pa se dosjetio
Za njegova hrta Karamana,
K o g a v o li n eg o d ob ra Ċ o g a,
Te priviknu iz bijela grla,
O stalo je h rĉe u ah aru ;
Z aĉu g lasa, h itro p o trĉalo
D o k u p o lju p ristiţe Ċ o g in a,
P o k raj Ċ o g a h rĉe p o sk ak u je,
A zlatan mu litar pozvekuje,
Milo bilo, razgovori s' bane
O d e B an e n a k o n ju Ċ o g inu ,
T e p rijeĊ e p o lja i p lan in e,
Ja k ad d o Ċ e u p o lje K o so v o ,
Kad sagleda po Kosovu silu,
Al' se bane malo prepanuo,
Pa pomenu Boga istinoga,
U ordiju pursku ugazio.
Ide bane po polju Kosovu,
Id e b an e n a ĉetiri stran e,
T raţi b an e siln a V lah -Aliju,
A l'n e m o ţe b an e d a g a n aĊ e;
S p u šti s'b an e k a v o d i S itn ici,
N a jed n o je ĉu d o n ag azio :
Na obali do vode Sitnice
Jed an zelen tu b ijaše ĉad o r,
Š iro k ĉador polje pritisnuo,
N a ĉad o ru o d zlata jab u k a,
Ona sija, kako jarko sunce,
P red ĉad o ro m p o b ijen o k o p lje,
A za koplje vranac konjic svezan;
Na glavi mu maha Stambolija[40]
Bije nogom desnom i lijevom.
K ad g o v iĊ e S trah in iću b an e,
Prohesapi i umom premisli,
B aš je ĉad o r siln a V lah -Alije,
T e Ċ o g in a k o n ja p rig o n jaše,
Koplje junak skide sa ramena,
T e ĉad o ru v rata o tv o rio ,
A d a v id i, k o je p o d ĉad o ro m ,
N e b ijaše silan V lah -Alija,
N o b ijaše jed an stari d erv iš,
B ijela m u p ro šla p o jas b rad a,
Š n jim e n em a n itk o p o d ĉadorom,
B ek rija je taj n esrećan d erv iš,
P ije T u rĉin v in o k o n d ijero m ,
N o sam lije, n o sam ĉašu p ije,
K rv av d erv iš b ješe d o o ĉiju ;
K ad g a v iĊ e S trah in iću b an e,
T e m u selam T u rsk i n aziv aše,
P ijan d erv iš o k o m razg led aše,
P a m u m u ĉn u rijeĉ p ro g o v ara:
"Da si zdravo! deli Strahin-bane
"Od malene Banjske kraj Kosova."
Planu bane, prepade se ljuto,
T e d erv išu T u rsk i o d g ov ara:
"B re! d erv išu , n esretn a ti m ajk a!
"R ašta p iješ? rašta se o p ijaš
"T e u p iću g rd n o p ro g o v araš
"I T u rĉin a zo v eš k au rin o m .
"Š ta p o m in ješ n ek ak o g a bana?
"O v o n ije S trah in iću b an e,
"No ja jesam carevi delija,
"Jed eci se carsk i p o k id aše,
"U o rd iju T u rsk u p o b jeg o še,
"S v e d elije h itro p o trĉaše,
"Da jedeke caru pofatamo;
"A k o k aţem caru , ja v eziru ,
"K o ju si m i rijeĉ b esjed io ,
"H o ćeš, stari, jad a d o p an u ti."
G ro h o to m se d erv iš o sm jen u o :
"T i d elijo , S trah in iću b an e!
"Z n aš li, b an e, N e zn ali te jad i!
"D a sam sad e n a G o leĉ-planini,
"Da te vidim u carevoj vojsci,
"P o zn ao b ih teb e i Ċ o g in a,
"I tvojega hrta Karamana,
"K o g a v o liš, n eg o d o b ra Ċ o g a.
"Z n aš li, b an e o d malene Banjske
"P o zn ajem ti ĉelo k ak o ti je,
"I p o d ĉelo m o ĉi o b ad v ije,
"I poznajem oba mrka brka.
"Z n aš li b an e? n e zn alo te ĉu d o !
"Kad zapadoh ropstva u vijeku,
"P an d u ri m e tv o ji u h itiše
"U Suhari vrhu na planini,
"U ru k e m e tv o je d o d ad o še,
"Ti me baci na dno od tamnice,
"Te robovah i tamnicu trpljeh
"I zaĉam ah za d ev et g o d in a,
"D ev et p ro Ċ e, a stiţe d eseta,
"A teb e se, b an e, raţalilo ,
"T e ti zo v n u R ad a tam n iĉara,
"T v o j tam n iĉar n a tam n iĉk a v rata,
"Izvede me k tebe u avliju.
"Z n aš li, b an e? zn aš li S trah in iću ?
"Kad zapita i mene upita:
""R o p ĉe m o je, zm ijo o d T u rak a!
""Đ e p ro p ad e u tam n ici m o jo j!
""M o ţ' li s', ro b e, ju n ak o tk up iti.""
"T i m e p itaš, ja p rav o k azu jem :
""M o g ao b ih ţiv o t o tk u p iti!
""Tek da mi se dvora dovatiti,
""O ĉev in e i p ak p o sto jb in e;
""Imao sam n ešto m alo b lag a,
""Mloge lave i mloge timare,
""Mogao bih otkup sastaviti;
""A l' m i, b an e, v jero v ati n e ćeš,
""D a m e p u stiš d v o ru b ijelo m e:
""T v rd a ću ti jam ca o stav iti,
""Tvrda jamca, Boga istinoga,
""D ru g o g jam ca B o ţu v jeru tv rd u ,
""K ak o ću ti o tk u p donijeti.""
"I ti, bane, povjerova mene,
"I p u šta m e d v o ru b ijelo m e,
"O ĉev in i i to j p o sto jb in i;
"A k ad d o Ċ o h g rd no j p o sto jb in i,
"T am o su m e jad i zab u šili:
"U dvorove, postojbinu moju,
"U dvorove kuga udarila,
"P o m o rila i m u šk o i ţen sk o ,
"N a o d ţak u n ik o n e ostao,
"No ti moji dvori propanuli,
"Propanuli, pa su opanuli,
"Iz duvara zovke proniknule;
"Š to su b ili lav i i tim ari,
"Pojagmili Turci na miraze;
"K ad ja v iĊ eh d v o re zatv o ren e:
"Nesta blaga, nesta prijatelja;
"N ešto m islih , p a n a jed n o sm islih :
"Mezilskih se ja dofatih konja,
"Te otidoh gradu Jedrenetu,
"Odoh k caru i odoh k veziru,
"V iĊ e v ezir, p a d o k aza caru ,
"Ja kakav sam junak za megdana;
"O Ċ ed e m e carev i v ezire,
"O Ċ ed e m e i ĉad o r m i d ad e;
"Car mi dade od megdana vranca,
"I d ad e m i sv ijetlo o ru ţe;
"Potpisa me carevi vezire,
"Da sam vojnik caru do vijeka.
"A ti, b an e, d an as k m en e d o Ċ e,
"D a ti u zm eš tv o je d u g o v an je,
"A ja, bane, ni dinara nemam.
"S trah in iću , jad a d o p an u o !
"Đ e ti d o Ċ e, d a p o g in eš lu d o
"U Kosovu u vojsci carevoj!"
V iĊ e b an e, p o zn ad e d erv iša,
O d Ċ o g ata k o n ja od sjed aše,
P ak zag rli stariša d erv iša:
"B o g o m b rate! starišu d erv išu !
"Na poklon ti moje dugovanje!
"Ja n e traţim , b rate, n i d in ara,
"N i ja traţim tv o je d u g o v an je,
"N o ja traţim siln a V lah -Aliju,
"Koji mi je dvore rasturio,
"Koji mi je ljubu zarobio;
"K aţi m en e, starišu d erv išu ,
"K aţi m en e m o g a d u šm an in a?
"B ratim im te i jo šte jed an p u t,
"Nemoj mene vojsci prokazati,
"Da me vojska Turska ne opkoli."
N o se d erv iš B o g o m p ro k lin jaše:
"T i so k o le, S trah in iću b an e!
"T v rĊ a m i je v jera o d k am en a,
"D a ćeš sad e sab lju p o v ad iti,
"D a ćeš p o la v o jsk e p o g u b iti,
"N ev jereti u ĉin iti n e ću ,
"Ni tvojega ljeba pogaziti
"I ako sam bio u tamnici,
"Dosta si me vinom napojio,
"Bijelijem ljebom naranio,
"A ĉesto se su n ca o g rijao ,
"P u štio si m en e v eresijo m ;
"Ne izdadoh ni dodadoh tebe,
"Ne svjerovah, eli nemah otkud;
"Od mene se nemoj pobojati.
"A što p itaš i razb iraš, b an e,
"Z a T u rĉin a siln a V lah -Aliju,
"O n je b ijel ĉad o r razap eo
"N a G o leĉu v iso k oj p lan in i;
"T ek ti h o ću , b an e, p ro g o v o rit':
"Jaši Ċ o g a, b jeţi iz K o sova,
"E l ćeš, b an e, p o g in u ti lu d o :
"U sebe se pouzdati nemoj,
"Ni u ruku, ni u britku sablju,
"Ni u tvoje koplje otrovano,
"T u rĉin u ćeš n a p lan in u d o ći,
"H o ćeš d o ći, al'ćeš g rd n o p ro ći
"K o d o ru ţa i k o d k o n ja tv o g a
"Ţ iv a će te u ru k e fatiti,
"H o će tv o je salomiti ruke,
"Ţ iv u će ti o ĉi izv ad iti "
N asm ija se S trah in iću b an e:
"B o g o m b rate, starišu d erv išu !
"N e ţali m e, b rate, o d jed n o g a,
"T ek m e v o jsci T u rsk o j n e p ro k aţi."
A T u rĉin m u rijeĉ p ro g o v ara:
"Ĉ u ješ li m e, d eli S trah in -bane!
"T v rĊ a m i je V jera o d k am ena,
"D a ćeš sad e Ċ o g a n alju titi,
"D a ćeš sad e sab lju p o v ad iti,
"D a ćeš satrt' p o la caru v o jsk e,
"N ev jere ti u ĉin iti n e ću ,
"Ni Turcima prokazati tebe."
Zbori bane, ne podrani otlen,
O b raća se sa k o n ja Ċ o g in a:
"O m o j b rate, starišu d erv išu !
"p o jiš k o n ja ju tro m i v eĉero m ,
"p o jiš k o n ja n a v od i S itn ici,
"N u u v jed ţb aj, i p rav o m i k aţi,
"Đ e su b ro d i n a to j v o d i lad n o j,
Da ja moga konja ne uglibim?"
A d erv iš m u p rav o p ro g o v ara:
"Strahin-bane, ti sokole Srpski!
"T v o m e Ċ o g u i tv o m e ju n aštv u
"S v u d su b ro d i, Ċ eg o Ċ d oĊ eš v o d i."
Ban udari, vodu prebrodio,
I p rim i se n a k o n ju Ċ o g in u ,
P rim i s'b an e u z G o leĉ p lan in u ,
O n je o zd o , a su n ašce o zg o ,
Te ogrija sve polje Kosovo,
I obasja svu carevu vojsku.
A l'd a v id iš siln a V lah -Alije!
S v u n o ć lju b i S trah in jo vu lju b u
Na planini Tu rĉin p o d ĉad o ro m ;
U T u rĉin a g rd an ad et b ješe.
Kanal svaki zaspat' na uranku,
Na uranku, kad ogr'jeva sunce;
O ĉi sk lo p i, te b o rav i san ak ;
Koliko je njemu mila bila
Ta robinja ljuba Strahinova,
Panuo joj glavom na krioce,
O n a d rţi siln a V lah -Aliju,
P a ĉad o ru otvorila vrata,
Ona gleda u polje Kosovo,
Te ti Tursku silu razgleduje.
P reg led u je k ak i su ĉad o ri,
Pregleduje konje i junake;
Z a jad jo j se o ĉi o tk in u še,
T e p o g led n u n iz G o leĉ p lan in u ,
V iĊ e o k o m k o n ja i ju n ak a.
K ak o v iĊ e i o k o m razg led a,
T u rĉin a je d lan o m o šin u la,
O šin u g a p o d esn om o b razu ,
O šin u g a, p a m u p ro g o v ara:
"Gospodare, silan Vlah-Alija!
"Nu se digni, glavu ne digao!
"Nu opasuj mukadem-pojasa,
"I p rip asu j sv ijetlo o ru ţe,
"E to k n am a S trah in ića b an a,
"S ad će tv o ju g lav u u k in u ti,
"S a će m en e o ĉi izvaditi."
P lan u T u rĉin , k ak o o g an j ţiv i,
P lan u T u rĉin i o k o m p o g led n u ,
P a se T u rĉin g ro to m n asm ijao :
"D u šo m o ja, S trah in jo v a lju b o !
"Ĉ u d n o li te v lašĉe p rep an u lo !
"O d n jeg a si d ţasa zad o b ila,
"Kad t' odvedem gradu Jedrenetu,
"B an će ti se i o n Ċ e p rizirat';
"O n o n ije S trah in iću b an e,
"V eć je o n o carev d elib aša,
"K mene ga je care opravio,
"Jal' je care, jal' Memed vezire,
"Da me care zove na predaju,
"Da ja vojsku caru ne rasturam:
"Prepali se carevi veziri,
"D a im p o ĉem sab lju n e u d arim ;
"N o d a m o ţeš o k o m p o gledati,
"T i se, d u šo , n em o j p rep an u ti,
"Kad potegnem moju britku sablju,
"T e o šin em car'v a d elib ašu ,
"N ek a d ru g o g v eć n e šilje k m en e."
Strahinova progovara ljuba:
"Gospodare, silan Vlah-Alija!
"T a l' n e v id iš? ispale ti o ĉi!
"Ovo nije carevi delija,
"Moj g o sp o d ar S trah in iću b an e,
"Ja p o zn ajem ĉelo k ak o m u je
"I p o d ĉelo m o ĉi o b ad v ije,
"I njegova oba mrka brka,
"I p o d n jim e p u ljata Ċ o g ata,
"I ţu to g a h rta K aram an a;
"N e šali se g lav o m , g o sp o d aru !"
Ja k ad zaĉu T u re V lah -Alija,
Kako li se Ture pridrnulo,
Te posk o ĉi n a lag an e n o g e,
Opasuje mukadem-pojasa,
A pinjale ostre za pojasa,
I tu britku sablju pripasuje,
A sve vrana konja pogleduje.
U to doba bane pristasao,
M u d ar b an e, p ak je ištetio :
Na jutru mu ne zva dobro jutro,
N iti T u rsk i salem n aziv aše,
No mu grdnu rijeĉ p ro g o v ara:
"A tu li si? jadan kopilane!
"Kopilane, carev hainine!
"Ĉ ije li si d v o re p o h arao?
"Ĉ ije li si ro b lje p o ro b io?
"Ĉ iju l'lju b iš p o d ĉad o ro m lju b u?
"Izlazi m i n a m eg d an ju n aĉk i!"
S k o ĉi T u rĉin k a'd a se p rid rn u ,
Jed n o m k ro ĉi, d o k o n ja d o k ro ĉi,
D ru g o m k ro ĉi, k o n ja p o jah ao ,
P riteg n u m u o b ad v a d izĊ en a.
A l'n e ĉek a S trah in iću b an e,
N o n a n jeg a Ċ o g a n ag o n jaše,
P a n a n jeg a b o jn o k o p lje p u šti;
Udari se junak na junaka,
P ru ţi ru k e silan V lah -Alija,
U ruku mu koplje ufatio,
P a ti b an u rijeĉ p ro g o v ara:
"K o p ilan e, S trah in iću b an e!
"A šta li si, v lašĉe, p ro m islilo ?
"N ije s' o v e b ab e Š u m ad ijn sk e,
"D a razg o n iš i d a n ab rek u ješ,
"No je ovo silan Vlah-Alija,
"Š to s'n e b o ji cara n i v ezira,
"Š to j'u cara v o jsk e d rţav in e,
"Ĉ in i m i se sv a carev a v o jsk a,
"Kao mravi po zelenoj travi;
"A ti, m o re! m eg d an d a d ijeliš!"
T o m u reĉe, b o jn o k o p lje p u šti,
O d p rv e g a o b ran iti šćaše,
B o g p o m o ţe S trah in iću b an u ,
Im a Ċ o g a k o n ja o d m eg d an a,
Kako koplje na planini zviznu,
S o k o Ċ o go p ad e n a k o ljen a,
Iznad njega koplje preletalo,
Udarilo o kamen studeni,
Na groje se koplje salomilo:
Do jabuke i do desne ruke.
D o k satrše o n a k o p lja b o jn a,
P o teg o še p ern e b u zd o h an e:
Kad udara silan Vlah-Alija,
K ad u d ara S trah in ića b an a,
Iz sed la g a k o n ju izg o n jaše,
A n a u ši Ċ o g u n ago n jaše,
B o g p o m o ţe S trah in iću b an u ,
Im a Ċ o g a k o n ja o d m eg d an a,
Š to g a d an as u S rb in a n em a,
U S rb in a, n iti u T u rĉin a,
Uzmahuje i glavom i snagom,
Te u sedlo baca gospodara;
K ad u d ara S trah in iću b an e
M u ĉn u alu siln a V lah -Aliju,
Iz sed la g a m aći n e m o g aše,
Tonu vrancu konju do koljena
U zem ljicu n o g e sv e ĉetiri.
B u zd o h an e p ern e p o lo m iše,
P o lo m iše, i p era p ro su še,
Pa su britke sablje povadili,
D a ju n aĉk i m eg d an p o d ijele.
N o d a v id iš S trah in ića b an a!
K aţu im a sab lju o p o jasu :
K o v ala su sab lju d v a k o v aĉa,
D v a k o v aĉa i tri p o m ag aĉa,
O d n eĊ elje o p et d o n eĊ elje,
O d ĉelik a sab lju p reto p ili,
U ostricu sablju ugodili;
T u rĉin m an u , a d o ĉek a b an e,
N a sab lju m u sab lju d o ĉek ao ,
Po poli mu sablju presjekao:
V iĊ e b an e, p a se razrad o v a,
Ljuto savi i otud i otud,
Eda bi mu glavu osjekao,
Jal' Turĉin u ru k e o b ran io ;
Udari se Junak na Junaka,
N e d a T u rĉin g lav u u k in u ti,
N e d a sv o je ru k e ištetati,
No se brani s onom polovinom:
P o lo v in u n a v rat natu raše,
I sv o jeg a v rata zak lo n jaše,
I b an o v u sab lju o štrp k u je,
Sve otkida po komat i komat
Obadvije sablje isjek o še,
D o b alĉak a sab lja d o g on iše,
P o b aciše n jin e o d lo m ĉin e,
O d h itrijeh k o n ja o d sk o ĉiše,
Z a b ila se g rla d o v atiše,
T e se d v ije ale p o n iješe
N a G o leĉu n a rav n o j p lan in i;
N o siše se ljetn i d an d o p o dn e,
D o k T u rĉin a p jen e p o p an u še,
Bijele su kako gorski snijeg,
Strahin:bana b'jele, pa krvave,
Iskrvavi niz prsi haljine,
Isk rv av i ĉizm e o b ad v ije.
A kad banu muka dosadila,
T ad a b an e rijeĉ p ro g o v ara
"Ljubo moja, tebe bog ubio!
"K o je jad e g led aš n a p lan in i?
"No ti podbi jedan komat sablje,
"Udri, ljubo, mene, ja T u rĉin a:
"Misli, ljubo, koga tebe drago."
A li T u rĉin lju to p ro g o v ara:
"D u šo m o ja, S trah in jin a lju b o !
Nemoj mene, no udri Strahina,
"N ig d a n jem u m ila b iti n e ćeš,
"Prijekorna biti do vijeka:
"K o riće te ju tro m i v eĉero m ,
"Đ e si b ila sa m n o m p o d ĉad o ro m ;
"Mene biti mila do vijeka,
"O d v ešću te Jed ren etu g rad u ,
"N ared iću trid est slu šk in jica,
"N ek ti d rţe sk u te i ru k av e,
"R an iću te m ed o m i šećero m ,
"Okititi tebe dukatima
"Savrh glave do zelene trave;
"U d ri sad e S trah in ića b an a!"
Ţ en sk u stran u lasn o p rev ariti:
Lako sk o ĉi, k a'd a se p o m am i,
O n a n aĊ e jed an k o m at sab lje,
Zavi komat u vezeni jagluk,
Da joj bilu ruku ne obrani,
P a o b leće i o tu d i o tu d ,
Ĉ u v a g lav u T u rĉin -Vlah-Alije,
A o šin u g o sp od ara sv o g a,
G o sp o d ara S trah in ića b an a,
P o v rh g lav e p o ĉek rk -ĉelen ci
I po njeg'vu bijelu kauku,
P res'jeĉe m u zlatali ĉelen k u ,
I p res'jeĉe b ijela k au k a,
Malo rani glavu na junaku,
P o li k rv ca n iz ju n aĉk o lice,
Š ćaše zalit' o ĉi o b ad v ije.
P rep ad e se S trah in iću b an e,
Đ e p o g ib e lu d o i b ezu m n o ,
A n ešto se b an e d o m islio ,
Viknu bane iz bijela grla
Nekakoga hrta Karamana,
Š to je h rĉe n a lo v n au ĉio ,
Viknu bane i opet priviknu,
S k o ĉi h rĉe i o d m ah d o trĉa,
Te banovu ljubu dovatilo;
A l'je ţen sk a stran a strašiv ica,
S trašiv ica sv ak a o d p ašĉad i,
Baci kamat u zelenu travu,
L ju to v risn u , d alek o se ĉu je,
Ţ u ta h rta za u ši p o d b ila,
T e se šn jim e k o lje n iz p lan in u ,
A T u rĉin u o ĉi isp ad o še,
K o lik o m u n ešto ţao b ješe,
T e o n g led a, što se ĉin i šn jo m e;
A li b an u d ru g a sn ag a d o Ċ e,
D ru g a sn ag a n srce ju n aĉk o ,
Te omanu tamo i ovamo,
D o k T u rĉin a s n o g u u k in uo .
Koliko se bane uostrio,
O n n e traţi n išta o d o ru ţa
N o m u g rlo m b an e zap in jaše,
A p o d g rlo zu b o m d o v ataše,
Z ak la n jeg a k ak o v u ĉe jag n je;
S k o ĉi b an e, p a iz g rla v ik n u ,
T e n ab rek n u o n o g h rta ţu ta,
Doke svoju kurtalisa ljubu.
Z ap e lju b a b jeţat' n iz p lan in u ,
O n a šćaše b jeţat'u T u rak a,
N e d ad e jo j S trah in iću b an e,
Za desnu je ruku uhitio,
P riv ed e je k p u ljatu Ċ o g atu ,
P a se Ċ o g u fati n a ram en a,
T u ri lju b u za se n a Ċ o g in a,
P a p o b jeţe b an e u p rijek o ,
Uprijeko, ali poprijeko,
Otkloni se od te sile Turske,
Te dolazi u ravna K ru šev ca,
U K ru šev ac, u tazb in u sv o ju .
V iĊ e n jeg a starac Jug B o g d an e,
A srete g a d ev et m ilih šu ra,
R u k e šire, u lice se lju b e,
Z a lak o se u p itaše zd rav lje.
A k ad v iĊ e stari Ju g B o g d an e
O b ran jen a zeta u ĉelen k u .
Prosu suze niz gospodsko lice:
"Vesela ti naša carev in a!
"M eĊ er im a u cara T u rak a,
"M eĊ er im a siln ijeh ju n ak a,
"K o ji zeta o b ran iše m o g a,
"Koga danas u daleko nema."
Š u rev i se n jem u p rep ad o še.
P ro g o v ara S trah in iću b an e:
"Nemoj mi se, taste, raskariti,
"N i v i, m o je šu re, p rep an u ti;
"U cara se n e n aĊ e junaka,
"Da dohaka mene i obrani;
"D a v i k aţem , k o m e o b ran io ,
"Od koga sam rane dopanuo:
"K ad d ijelih m eg d an sa T u rĉin o m ,
"O moj taste, stari Jug-Bogdane!
"Onda mene ljuba obranila,
"L ju b a m o ja, m ila šćera tv o ja,
"N e šće m en e, p o m o ţe T u rĉin u ."
P lan u Ju ţe, k ak o o g an j ţiv i,
V ik n u Ju ţe Ċ ece d ev eto ro :
"P o v ad ite n o ţe d ev eto re,
"Na komate kuju iskidajte."
S iln a Ċ eca b ab a p o slu šaše,
T e n a sv o ju sestru k id isaše,
A l'je n e d a S trah in iću b an e,
Š u rev im a rijeĉ g o v o raše:
"Š u re m o je, d ev et Ju g o v ića!
"Š to se, b raćo , d an as obrukaste?
"N a k o g a ste n o ţe p o trg n u li?
"K ad ste, b raćo , v i tak i ju n aci,
"K am o n o ţi, k am o v aše sab lje,
"Te ne biste sa mnom na Kosovu.
 "D a ĉin ite s T u rcim a ju n aštv o ,
"Desite se mene u nevolji?
"N e d am v ašu sestru p o h arĉiti,
"Bez vas bih je mogao stopiti,
"A l'ću sto p it'sv u tazb in u m o ju ,
"Nemam s kime ladno piti vino;
"No sam ljubi mojoj poklonio."
Pomalo je takijeh junaka,
K a'što b ješe S trah in iću b an e.

40) t. j. Stambolska (velika) zobnica.

45. Car Lazar i carica Milica.

(o boju Kosovskom).

Car Lazare sjede za v eĉeru ,

Pokraj njega carica Milica;
Veli njemu carica Milica:
"Car-Lazare, Srpska kruno zlatna!
"T i p o laziš sju tra u K o so v o ,
"S 'so b o m v o d iš slu g e ,i v o jv o d e,
"A k o d d v o ra n i k o g 'n e o stav ljaš,
"C are L azo , o d m u šk ijeh g lav a,[41]
"D a ti m o ţe k n jig u o d n ijeti
"U Kosovo i natrag vratiti;
"O d v o d iš m i d ev et m ile b raće,
"D ev et b raće, d ev et Ju g o v ića:
"Ostavi mi brata bar jednoga,
"Jednog brata sestri od zakletve."
Njoj govori Srpski knez Lazare:
"Gospo moja, carice Milice!
"Koga bi ti brata najvoljela
"Da t' ostavim u bijelu dvoru?" -
"O stav i m i B o šk a Ju g o v ića."
T ad a reĉe S rp sk i k n ez L azare:
"Gospo moja, carice Milice!
"Kada sjutra bijel dan osvane,
"Dan osvane i ograne sunce,
"I vrata se otvore na gradu,
"T i išetaj g rad u n a k ap iju ,
"T u d 'će p o ći v o jsk a n a alaje:
"Sve konjici pod bojnim kopljima,
"P red n jim a je B o šk o Ju g ov iću ,
"I o n n o si k rstaša b arjak a;
"K aţi n jem u o d m en e b lag o so v ,
"Nek da barjak, kome njemu drago,
"Pa nek s tobom kod dvora ostane."
Kad u jutru jutro osvanulo
I g rad sk a se o tv o riše v rata,
Tad' išeta carica M ilica,
Ona stade gradu kod kapije,
Al' eto ti vojske na alaje:
Sve konjici pod bojnim kopljima,
P red n jim a je B o šk o Ju g o v iću
N a alatu v as u ĉisto m zlatu ,
K rstaš g a je b arjak p o k lo p io ,
Pobratime! do konja alata;
Na barjaku od zlata jabuka,
Iz jabuke od zlata krstovi,
Od krstova zlatne kite vise,
T e k u ck aju B o šk a p o p lećim a;
P rim aĉe se carica M ilica,
Pa uvati za uzdu alata,
Ruke sklopi bratu oko vrata,
P ak m u p o ĉe tih o g o v o riti:
"O m o j b rate, B o ško Ju g ov iću !
"Car je tebe mene poklonio,
"Da ne ideš n a b o j n a K o so v o ,
"I tebe je blagosov kazao,
"D a d aš b arjak , k o m e teb e d rag o ,
"D a o stan eš sa m n o m u K ru šev cu ,
"Da imadem brata od zakletve."
A l'g o v o ri B o šk o Ju g o v iću :
"Idi, sestro, na bijelu kulu;
"A ja ti se ne bih povratio,
"N i iz ru k e k rstaš b arjak dao,
"D a m i care p o k lon i K ru šev ac;
"D a m i reĉe d ru ţin a o stala:
"G le strašiv ca, B o ška Ju g o v ića!
"O n n e sm jed e p o ći u K o so v o
"Z a k rst ĉasn i k rv cu p ro ljev ati
"I za svoju vjeru umrijeti."
P ak p ro ćera k o n ja n a k ap iju .
Al' eto ti starog Jug-Bogdana
I za njime sed am Jug o v ića,
Sve je sedam ustavljala redom,
A l'n ijed an n i g led ati n e će.
Malo vreme za tim postajalo,
A l'eto ti Ju g o v ić-Voina,
I on vodi careve jedeke
Pokrivene sa suvijem zlatom,
O n a p o d n jim u v ati k u laša,
I sklopi mu ruke oko vrata,
Pa i njemu stade govoriti:
"O m o j b rate, Ju g o v ić-Voine!
"Car je tebe mene poklonio,
"I tebe je blagosov kazao,
"D a d aš jed ek ', k o m e teb e d rag o ,
"D a o stan eš sa m n o m u K ru šev cu ,
"Da imadem brata od zakletve."
V eli n jo jzi Ju g o v ić V o in e:
"Idi, sestro, na bijelu kulu;
"Ne bi ti se junak povratio,
"Ni careve jedeke pustio,
"Da bih znao, da bih poginuo;
"Idem, sejo, u Kosovo ravno
"Z a k rst ĉasn i k rv cu p ro ljev ati
"I za v jeru s b raćo m u m rijeti."
P ak p ro ćera k o n ja n a k ap iju .
K ad to v iĊ e carica M ilica,
Ona pade na kamen studeni,
Ona pade, pak se obeznani;
Al' eto ti slavnoga Lazara,
K ad a v iĊ e g o sp o Ċu M ilicu ,
U d 'riše m u su ze n iz o b raze;
On s' obzire s desna na lijevo,
Te dozivlje slugu Golubana:
"Golubane, moja vjerna slugo!
"T i o d jaši o d k o n ja lab u d a,
"Uzmi gospu na bijele ruke,
"Pak je nosi na tananu kulu;
"Od mene ti Bogom prosto bilo!
"N em o j ići n a b o j n a K o so v o ,
"V eć o stan i u b ijelu d v o ru ."
K ad to zaĉu slu g a G o lu b an e,
Proli suze niz bijelo lice,
Pa odsjede od konja labuda,
Uze gospu na bijele ruke,
Odnese je na tananu kulu;
Al' svom srcu o d o ljet'n e m o ţe,
Da ne ide na boj na Kosovo,
V eć se v rati d o k o n ja lab u d a,
Posjede ga, ode u Kosovo.
Kad je sjutra jutro osvanulo,
D o lećeše d v a v ran a g av ran a
O d K o so v a p o lja širo k o g a,
I p ad o še n a b ijelu k u lu ,
B aš n a k u lu slav n og a L azara,
Jed an g rak će, drugi progovara:
"Da l' je kula slavnog knez-Lazara?
"Il'u k u li n ig Ċ e n ik o g n em a?"
T o iz k u le n itk o n e ĉu jaše,
V eć to ĉu la carica M ilica,
Pa izlazi pred bijelu kulu,
Ona pita dva vrana gavrana:
"Oj Boga vam, dva vrana gavrana!
"O tk u d a ste ju tro s p o lećeli?
"Nijeste li od polja Kosova?
"V iĊ este li d v ije siln e v o jsk e?
"Jesu li se vojske udarile?
"Ĉ ija li je v o jsk a zad o b ila?"
Al' govore dva vrana gavrana:
"Oj Boga nam, carice Milice!
"Mi smo jutros od Kosova ravna,
"V iĊ eli sm o d v ije siln e v o jsk e;
"Vojske su se ju ĉe u d arile,
"Obadva su cara poginula;
"O d T u rak a n ešto i o stalo ,
"A o d S rb a i što je o stalo ,
"Sve ranjeno i iskrvavljeno."
Isto m o n i tak o b esjeĊ ah u ,
Al' eto ti sluge Milutina,
Nosi desnu u lijevoj ruku,
Na njemu je rana sedamnaest,
Vas mu konjic u krv ogreznuo;
V eli n jem u g o sp o Ċa M ilica:
"Š to je, b o lan , slu g o M ilu tin e?
"Zar izdade cara na Kosovu?"
Al' govori sluga Milutine:
"Skin' me, gospo, sa konja viteza,
"Umij mene studenom vodicom,
"I zalij me crvenijem vinom;
"T ešk e su m e ran e o sv o jile."
Skide njeg a g o sp oĊ a M ilica,
I umi ga studenom vodicom,
I zali ga crvenijem vinom.
Kad se sluga malo povratio,
P ita n jeg a g o sp o Ċ a M ilica:
"Š to b i, slu g o , u p o lju K o so v u?
"Đ e p o g ib e slav n i k n eţe L azo ?
"Đ e p o g ib e stari Ju g B o g d an e?
"Đ e p o g ib e d ev et Ju g o v ića?
"Đ e p o g ib e M ilo š v o jev o d a?
"Đ e p o g ib e V u ĉe B ran k o v iću?
"Đ e p o g ib e B an o v ić S trah in ja?"
T ad a slu g a p o ĉe k aziv ati:
"S v i o staše, g o sp o , u K o so v u .
"Đ e p o g ib e slav n i k n ez L azare,
"Tu su mnoga koplja izlomljena,
"Izlomljena i Turska i Srpska,
"A li v iše S rp sk a, n eg o T u rsk a,
"B ran eć', g o sp o , sv o g a g o sp o d ara,
"Gospodara, slavnog knez:Lazara.
"A Jug ti je, gospo, poginuo
"U p o ĉetk u , u b o ju p rv o m e.
"P o g ib e ti o sam Ju g o v ića,
"Đ e b rat b rata izd ati n e šćed e,
"D o k le g o Ċ e jed an tecijaše;
"Jo š o stad e B o šk o Ju g o v iću ,
"K rstaš m u se p o Kosovu vija;
"Jo š razg o n i T u rk e n a b u lju k e,
"Kao soko tice golubove.
"Đ e o g rezn u k rv ca d o k o ljen a,
"T u p o g ib e B an o v ić S trah in ja.
"M ilo š ti je, g o sp o , p o g in uo
"Kod Sitnice kod vode studene,
"Đ en o m lo g o T u rci izg in u li;
"M ilo š zg u b i T u rsko g car:M u rata
"I Turaka dvanaest hiljada;
"Bog da prosti, ko ga je rodio!
"On ostavi spomen rodu Srpskom,
"D a se p riĉa i p rip o v ijed a
"Dok je ljudi i dok je Kosova.
"A što p itaš za p ro k leto g V u k a,
"Proklet bio i ko ga rodio!
"Prokleto mu pleme i koljeno!
"On izdade cara na Kosovu
"I odvede dvanaest hiljada,
"Gospo moja! ljutog oklopnika."

4 1 ) Ja se n e m o g u n aĉu d iti, k ak o je G . M . S vetić (u

L jeto p isu za 1 8 3 0 g o d inu Ĉ . d ru g a stran a 5 9 ) o v d je
mogao razumjeti, da je Lazar car (ili knez) od
m u škijeh g la va ! O v o zn aĉi: o d m u šk ijeh g lava ni:
k o g a n e o stav ljaš ko d d v o ra (a za žen skin je nije, da
knjige nosi u Kosovo).
46. Propast carstva Srpskoga.

Poletio soko tica siva

Od Svetinje od Jerusalima,
I on nosi ticu lastavicu.
To ne bio soko tica siva,
V eće b io sv etitelj Ilija;
On ne nosi tice lastavice,
V eće k n jig u o d B o g o ro d ice,
Odnese je caru na Kosovo,
S p u šta k n jig u caru n a k o len o ,
Sama knjiga caru besedila:
"C are L azo , ĉestito k o len o !
"K o m e ćeš se p riv o leti carstv u ?
"Ili v o liš carstv u n eb esk o m e,
"Ili v o liš carstv u zem aljsk o m e?
"A k o v o liš carstvu zemaljskome,
"S ed laj k o n je, p riteţi k o lan e,
"Vitezovi sablje pripasujte,
"P a u T u rk e ju riš u ĉin ite,
"S v a će T u rsk a izg in u ti v o jsk a;
"A k o l'v o liš carstv u n eb esk o m e,
"A ti sakroj na Kosovu crkvu,
"Ne vodi joj temelj od mermera,
"V eć o d ĉiste sv ile i sk erleta,
"P a p riĉesti i n ared i v o jsk u ;
"S v a će tv o ja izg in u ti v o jsk a,
"T i ćeš, k n eţe, šn jo m e p o g in u ti.
A k ad care saslu šao reĉi,
Misli care misli svakojake:
"M ili B o ţe, što ću i k ak o ću?
"K o m e ću se p riv o leti carstv u ?
"D a ili ću carstv u n eb esk o m e?
"D a ili ću carstvu zemaljskome?
"A k o ću se p riv o leti carstv u ,
"Privoleti carstvu zemaljskome,
"Zemaljsko je za maleno carstvo,
"A nebesko u vek i do veka."
Car volede carstvu nebeskome,
A nego li carstvu zemaljskome,
Pa sakroji na Kosovu crkvu,
Ne vodi joj temelj od mermera,
V eć o d ĉiste sv ile i sk erleta,
Pa doziva Srpskog patrijara
I dvanaest veliki vladika,
T e p riĉesti i n ared i v o jsk u .
Isto m k n eţe n ared io v o jsk u ,
N a K o so v o u d ariše T u rci.
M aĉe v o jsk u B o g dan Ju ţe stari
S d ev et sin a d ev et Ju g o v ića,
Kako devet sivi sokolova,
U svakog je devet iljad' vojske,
A u Juga dvanaest iljada,
P a se b iše i sek o še s T u rci:
S ed am p aša b iše i u b iše,
K ad o sm o g a b iti zap o ĉeše,
A l'p o g ib e B o g d an Ju ţe stari,
I izg ib e d ev et Ju g o v ića,
Kako devet sivi sokolova,
I njiova sva izgibe vojska.
Mak o š'v o jsk u tri M rn jav ĉev ića:
B an U g lješa i v o jv o d a G o jk o
I sa n jim a V u k ašin e k ralje,
U svakoga triest iljad' vojske,
P a se b iše i sek o še s T u rci:
O sam p aša b iše i u b iše,
D ev eto g a b iti zap o ĉeše,
P o g ib o še d v a M rn jav ĉev ića,
B an U g lješa i v o jv o d a G o jk o ,
V u k ašin je grdni rana dop'o,
N jeg a T u rci s k o n jm a p reg aziše;
I njiova sva izgibe vojska.
M aĉe v o jsk u E rceţe S tep an e,
U Ercega mloga silna vojska,
M lo g a v o jsk a, šezd eset iljad a,
T e se b iše i sek o še s T u rci:
 D ev et p aša b iše i u b iše,
D eseto g a b iti zap o ĉeše,
Al' pog ib e E rceţe S tep an e,
I njegova sva izgibe vojska.
M aĉe v o jsk u S rp sk i k n ez L azare,
U Laze je silni Srbalj bio,
Sedamdeset i sedam iljada,
Pa razgone po Kosovu Turke,
Ne dadu se ni gledati Turkom,
Da kamo li bojak biti s Turci;
Tad' bi Laza nadvladao Turke,
B o g u b io V u k a B ran k o v ića!
On izdade tasta na Kosovu;
T ad a L azu n ad v lad aše T u rci,
I pogibe Srpski knez Lazare,
I njegova sva izgibe vojska,
Sedamdeset i sedam iljada;
S v e je sv eto i ĉestito b ilo
I m ilo m e B o g u p ristu p aĉn o .

47. M u sić S tefan .

V in o p ije M u siću S tevane

U M ajd an u ĉisto sreb rn o m e [42]
U svom krasnom dvoru gospodskome;
V in o slu ţi V aistin a slu g a.
K ad se lad n a p o d n ap iše v in a,
A l'b esed i M u siću S tev an e:
"V aistin o , m o je ĉed o d rag o !
"Ja ću leći san ak b o rav iti,
"T i v eĉeraj, p a se n ap ij v in a,
"P a p o šetaj p red gospodskog dvora,
"P a p o g led aj ĉisto m v ed ro m n eb u ;
"Jeli jasan mesec na zaodu,
"Jel' danica na istoku zvezda;
"Jeli nama putovati vreme
"Na Kosovo lepo polje ravno
"N a ro ĉište ĉestito m e k n ezu ;
"Jer zn ad eš li, m o je ĉed o d rag o ,
"Kadono smo na zakletvi bili
"K ak o n as je zak lin jao k n eţe,
"Zaklinjao, proklinjao ljuto:
""Ko je Srbin i Srpskoga roda,
""I od Srpske krvi i kolena,
""A n e d o š'o n a b oj n a K o so v o ,
""Ne imao od srca poroda!
""N i m u šk o g a n i d ev o jaĉk o g a;
""O d ru k e m u n išta n e ro d ilo !
""R u jn o v in o n i šen ica bela;
""R Ċ o m k ap 'o , d o k m u je k o len a!""
L eţe S tev a u m ek e d u šek e,
P o v eĉera V aistin a slu g a,
P o v eĉera i n ap i se v in a,
P a išeta p red g o sp o d sk og d v o ra
I p o g led a ĉisto m v ed ro m n eb u ,
Jeste jasan mesec na zaodu,
Jest danica na istoku zvezda;
Jeste njima putovati vreme
Na Kosovo lepo polje ravno
N a ro ĉište ĉestito m e k n ezu ;
P a se šeće k o n jm a u ah are,
Pa izvede dva konja viteza,
Osedla i opravi lepo,
Jednog sebi, drugog gospodaru;
P a se šeće u g o sp od sk e d v o re,
I iznese krstat svilen barjak,
Pa kome je dvanaest krstova,
S v i d v an aest o d ĉisto g a zlata,
I ikona svetoga Jovana,
K rsn o im e M u sića S tev an a,
Prisloni ga uz gospodskog dvora,
P a se šeće g o re n a ĉard ak e,
Da probudi gospodara svoga.
K ad je b io ĉard ak u n a v rati,
Kob ga kobi Stevanova ljuba,
Zagrli ga, pa ga i poljubi:
"Bogom brate, Vaistino slugo!
"V išn jim B o g o m i sv etim Jo v an o m !
"Do sad si mi verna sluga bio,
"Od jako si Bogom pobratime,
"Nemoj budit gospodara moga;
"Jer sam jadna zao sanak vid'la,
"Gdi poleti jato golubova,
"I pred njima dva sokola siva,
"Ispred n ašeg d v o ra g o sp o d sk o g a,
"O d letiše n a K o so v o rav n o
"I p ad o še m eĊ 'M u rato v tab o r,
"G d i p ad o še, v eć se n e d ig o še;
"T o je, b raćo , v aše zlam en ije,
"Bojati se da ne izginete."
Al' besedi Vaistina sluga:
"Draga seko, Stevanova ljubo!
"N e ću , sek o , n ev ere ĉin iti
"Gospodaru i mome i tvome;
"Jer ti nisi na zakletvi bila,
"K ak o n as je zak lin jao k n eţe,
"Zaklinjao, proklinjao ljuto:
""Ko je Srbin i Srpskoga roda,
""I od Srpske krvi i kolena,
""A n e d o š'o n a b oj n a K o so v o ,
""O d ru k e m u n išta n e ro d ilo !
""Rujno vino, ni šen ica b ela;
""N e im ao p o ljsk og b erićeta!
""Ni u domu od srca poroda!
""R Ċ o m k ap 'o d o k m u je k o len a!""
"P a ja n e sm em n ev ere ĉin iti
"Gospodaru i mome i tvome."
V eć u šeta u ĉard ak e g o rn je,
Pa probudi gospodara svoga:
"Ustanite, dragi gospodaru!
"Jeste nama putovati vreme."
U sta S tev a n a n o g e ju n aĉk e,
I umiva svoje lice belo,
I o b laĉi g o sp o d sko o d elo ,
Pa pripasa sablju okovanu,
Pa uzima kondir vina rujna,
T e n ap ija k rasn u slav u B o ţju
S retn a p u ta i k rsta ĉasn o g a
U svom dvoru za stolom svojijem,
Vojvodi je to i pre i posle[43]
P a išeta p red g o sp o d sk e d vo re,
U sed o še d v a k o n ja v iteza,
R azav iše k rstate b arjak e,
U d ariše b u b n ji i sv irale,
D ig o še se B o g o m p u to v ati.
Bela i je zora zabelila
Na Kosovu krasnom polju ravnom,
Susrete i Kosovka devojka,
U ruku joj dva kondira zlatna,
Oba zlatna, al' obadva prazna,
Pod pazuom klobuk svile bele,
Za klobukom bela kita perja,
U dnu perje srebrom zaliveno,
A po sredi zlatom prepleteno,
I p o v rtu b isero m k ićen o ;
A l'b esed i M u siću S tev an e:
"B o ţja p o m o ć, m o ja sek o d rag a!
"G d i si, d u šo , n a o g rašju b ila?
"Otkuda ti klobuk svile bele?
"Daj mi, seko klobuk svile bele,
"Da ga poznam, koga je vojvode;
"A tak o m i srećn a p u ta m o g a
"N ev ere ti u ĉin iti n e ću !"
Al' besedi Kosovka devojka:
"Z d rav o d a si, k n eţev a v o jv o d o !
"N isam n ig d i n a o g rašju b ila,
"Rano me je probudila majka,
"Mi ranimo te vodu grabimo;
"K ad ja d o Ċ o n a v o d u S itn icu ,
"Al' Sitnica mutna i povodna,
"Nosi, brate, konje i junake,
"T u rsk e k ap e i b ijele ĉalm e,
"Krasne Srpske bijele klobuke
"O v aj k lo b u k b lizu k raja b eše,
"Ja zagazi u vodu Sitnicu,
"I uvati klobuk svile bele,
"B rata im am o d m en e m laĊ eg a,
"N o sim k lo b u k b ratu ro Ċ en o m e,
"Ja sam mlada milo mi je perje."
K lo b u k d ad e k n eţev o j v o jv od i,
Ĉ im g a v id e M u siću S tev an e,
Ĉ im g a v id e, tim g a i p o zn ad e,
Prosu suze niz gospodsko lice,
Udari se po kolenu rukom,
Ĉ isti sk erlet n a k o len u p u ĉe,
Z latn a k o p ĉa n a d esn o m ru k av u :
"T ešk o m en i i d o B o g a m o g a!
"Na meni je ostanula kletva
"O d m o jeg a ĉestito g a k n eza."
Klobuk dade Kosovki devojki,
P a se m aši u d ţep o v e ru k o m ,
T e jo j d ad e tri d u k ata ţu ta:
"Naj ti, seko, Kosovka devojko!
"A ja idem na boj na Kosovo
"U presveto ime Isusovo[44],
"Ako Bog da, te se natrag vratim,
"L ep šim ću te d ariv ati d aro m ;
"Ako l', seko, ja pogibo amo,
"P o m en i m e p o p ešk ešu m o m e."
U d ariše k o n je m am u zam a,
Pa Sitnicu vodu prebrod iše,
U d ariše u carev i tab o r.
K ak o d o Ċ e M u siću S tev an e,
T ri je p aše b io i u b io ,
K ad zap o ĉe b iti ĉetv rto g a,
T u p o g ib e M u siću S tev an e
I sa njime Vaistina sluga
I vojske mu dvanaest iljada;
I tu nam je i knez poginuo.
Tu su Srblji izgubili carstvo
 Ĉ estito g a cara zemaljskoga.

4 2 ) P rip o v ijed a se, d a je M u sić S tefan b io iz

M ajd an a u n ah iji P o ţarev aĉk o j.

43) t. j. I prvo i p o šljed n je (n ig d a v iše u sv o m d v o ru

n e će ) slav u n ap ijati).

4 4 ) Ja m islim , d a je o v aj stih d o d at u n aše v rijem e.

48. S m rt m ajk e Ju govića.

(iz Hrvatske).

M ili b o ţe, ĉu d a v elik o g a!

K ad se sleţe n a K o so v o v o jsk a,
U to j v o jsci d ev et Ju g o v ića
I d eseti star Ju ţe B o g d an e;
B o g a m o li Ju g o v ića m ajk a,
D a jo j B o g d a o ĉi so k o lov e
I bijela krila labudova,
Da odleti nad Kosovo ravno,
I da vidi devet Jugovića
I desetog star-Juga Bogdana.
Š to m o lila B o g a d o m o lila:
B o g jo j d ao o ĉi sok o lo v e
I bijela krila labudova,
Ona leti nad Kosovo ravno,
M rtv i n aĊ e d ev et Jug o v ića
I desetog star-Juga Bogdana,
I v iše n ji d ev et b o jn i k o p lja,
Na kopljima devet sokolova,
Oko koplja devet dobri konja,
A pored nji devet ljuti lava.
T ad 'zav rišta d ev et d o b ri k o n ja,
I zalaja devet ljuti lava,
A zaklikta devet sokolova;
I tu majka tvrda srca bila,
Da od srca suze ne pustila,
V eć u zim a d ev et d o b ri k o n ja,
I uzima devet ljuti lava,
I uzima devet sokolova,
Pak se vrati dvoru bijelome.
Daleko je snae ugledale,
M alo b liţe p red n ju išetale,
Zakukalo devet udovica,
Zaplakalo devet sirotica,
Z av rištalo d ev et d o b ri k o n ja,
Zalajalo devet ljuti lava,
Zakliktalo devet sokolova;
I tu majka tvrda srca bila,
Da od srca suze ne pustila.
K ad je b ilo n o ći u p o n o ći,
A l'zav rišta D am jan o v zelen k o ;
Pita majka Damjanove ljube:
"Snao moja, ljubo Damjanova!
"Š to n am v rišti D am jan o v zelen k o?
"A l'je g lad an šen ice b jelice,
"A li ţed an v o d e sa Z v eĉan a?"
Progovara ljuba Damjanova:
"Svekrvice, majko Damjanova!
"N it'je g lad an šen ice b jelice,
"N iti ţed an v o d e sa Z v eĉan a,
"V eć je n jeg a D am jan n au ĉio
"D o p o n o ći sitn u zo b zo b ati,
"O d p o n o ći n a d ru m p u to v ati;
"P ak o n ţali sv o g a g o sp o d ara
"Š to g a n ije n a seb i d o n ijo ."
I tu majka tvrda srca bila,
Da od srca suze ne pustila.
Kad u jutru danak osvanuo,
Ali lete dva vrana gavrana,
Krvava im krila do ramena,
Na kljunove b'jela pjena trgla;
Oni nose ruku od junaka
I n a ru ci b u rm a p o zlaćen a,
Bacaju je u krioce majci;
Uze ruku Jug o v ića m ajk a,
 Okretala, prevrtala s njome,
Pa dozivlje ljubu Damjanovu:
"Snao moja, ljubo Damjanova!
"B i l'p o zn ala, ĉija j'o v o ru k a?"
Progovara ljuba Damjanova:
"Svekrvice, majko Damjanova!
"O v o j'ru k a n ašeg a D am jan a,
"Jera burmu ja poznajem, majko,
"Burm a sa m n o m n a v jen ĉan ju b ila."
Uze majka ruku Damjanovu,
Okretala, prevrtala s njome,
Pak je ruci tijo besjedila:
"Moja ruko, zelena jabuko!
"Gdje si rasla, gdje l' si ustrgnuta!
A rasla si na kriocu mome,
"Ustrgnuta na Kosovu ravnom!"
N ad u la se Ju g o v ića majka,
Nadula se, pa se i raspade
Z a sv o jije d ev et Ju g o v ića
I desetim star-Jugom Bogdanom.

49. Carica Milica i Vladeta vojvoda.

P o šetala carica M ilica

Isp o d g rad a b ijela K ru šev ca
S n jo m e šeću d v ije m ile k ćeri:
Vukosava i lijepa Mara;
K njima jezdi Vladeta vojvoda
Na doratu na konju dobrome;
Vladeta je konja oznojio
I u b'jelu pjenu obukao.
Pita njega carica Milica:
"O j B o g a ti, k n eţev a v o jv o do !
"Š to si tak o k o n ja o zn o jio?
"N e id eš li sa p o lja K o so v a?
"N e v iĊ e li ĉestito g a k n eza,
"Gospodara i moga i tvoga?"
Al' besjedi Vladeta vojvoda:
"Oj Boga mi, carice Milice!
"Ta ja idem sa polja Kosova,
"A l'n e v iĊ eh ĉestito g a k n eza,
"V eć ja v iĊ eh k n eţev a zelen k a,
"Ć eraju g a p o K o sov u T u rci,
"A knez mislim da je poginuo."
K ad to zaĉu carica M ilica,
Proli suze niz bijelo lice,
P ak jo š p ita V lad etu v o jv od u :
"Jo š m i k aţi, k n eţev a v o jv o do !
"Kad si bio na Kosovu ravnu,
"N e v iĊ e li d ev et Jug o v ića
"I desetog starog Jug-Bogdana"
Al' besjedi Vladeta vojvoda:
"T a ja p ro Ċ o h k ro z K o so v o rav n o ,
"I ja v iĊ eh d ev et Ju g o v ića
"I desetog starog Jug-Bogdana.
"Oni bjehu u pola Kosova,
"Krvave im ruke do ramena
"I zelen i m aĉi d o b alĉak a;
"Ali su im malaksale ruke
"S ijek u ći p o K o so v u T u rk e."
Jo š m u reĉe carica M ilica:
"S tan 'p o ĉek aj, k n eţev a v o jv o d o !
"N e v iĊ e li jo š d v a zeta m o ja:
"B ran k o v ića, M ilo š-O b ilića?"
Al' besjedi Vladeta vojvoda:
"T a ja p ro Ċ o h k ro z K o so v o rav n o ,
"I ja v iĊ eh M ilo š-O b ilića:
"O n stajaše u p o lju K o so v u ,
"Na bojno se koplje naslonio.
"Bojno mu se koplje prelomilo,
"P ak n a n jeg a T u rci n av ališe,
"Do sad mislim da je poginuo;
"Al' ne v iĊ eh V u k a B ran k o v ića,
"N e v iĊ eh g a, n e v id 'lo g a su n ce!
"O n izd ad e ĉestito g a k n eza,
 "Gospodara i moga i tvoga."

50. K om ad i od različn ijeh K osovsk ijeh

pjesama.

I.

Car Murate u Kosovo pade,

K ak o p ad e, sitn u k n jig u p iše,
T e je šalje k a K ru šev cu g rad u ,
Na koljeno Srpskom knez-Lazaru:
"Oj Lazare, od Srbije glavo!
"N it'je b ilo , n iti m o ţe b iti:
"Jedna zemlja, a dva gospodara;
"Jed n a raja, d v a h araĉa d aje;
"C aro v ati o b a n e m o ţem o ,
"V eć m i p o šlji k lju ĉe i h araĉe,
"Z latn e k lju ĉe o d svijeh g rad o v a,
"I h araĉe o d sed am godina;
"A k o li m i to p o slati n e ćeš,
"A ti hajde u polje Kosovo,
"Da sabljama zemlju dijelimo."
K ad L azaru sitn a k n jig a d o Ċ e,
Knjigu gleda, grozne suze roni.

II.

D a je k o m e p o slu šati b ilo ,

K ak o lju to k n eţe p ro k lin jaše:
"K o n e d o Ċ e n a b o j n a K o so v o ,
"Od ru k e m u n išta n e ro d ilo :
"N i u p o lju b jelica p šen ica,
"Ni u brdu vinova lozica!"

III.

Slavu slavi Srpski knez Lazare

U K ru šev cu M jestu sk ro v ito m e,
Svu gospodu za sofru sjedao,
S v u g o spo d u i g o sp o d iĉiće:
S desne strane starog Jug-Bogdana,
I do njega devet Ju g o v ića;
A s lijev e V u k a B ran k o v ića.
I ostalu svu gospodu redom,
U zastav u v o jv o d u M ilo ša,
I do njega dv'je Srpske vojvode:
Jed n o m i }e K o san ĉić Iv an e.
A drugo je Toplica Milane.
Car uzima zlatan pehar vina,
Pa govori svoj gospodi Srpskoj:
"K o m e ć'o v u ĉašu n azd rav iti?
"A k o ću je n ap it'p o starještv u ,
"N ap iću je staro m Ju g -Bogdanu;
"A k o ću je n ap it'p o g o sp od stv u ,
"N ap iću je V u k u B ran k o v iću ;
"A k o ću je n ap it'p o m ilo sti,
"N ap iću je m o jim d ev et šu ra,
"D ev et šu ra, d ev et Ju g o v ića;
"A k o ću je n ap it'p o ljep o ti,
"N ap iću je K o san ĉić-Ivanu;
"A k o ću je n ap it'p o v isin i,
"N ap iću je T o p lici M ilan u ;
"A k o ću je n ap it'p o ju n aštv u ,
"N ap iću je v o jv o d i M ilo šu .
"T a n ik o m ' je d ru g o m n ap it'n e ću ,
"V eć u zd rav lje M ilo š-O b ilića:
"Z d rav M ilo šu , v jero i n ev jero !
"Prva vjero, potonja nevjero!
"S ju tra ćeš m e izd at'n a K o so v u ,
"I o d b jeći T u rsk o m car-Muratu;
"Zdrav mi budi! i zdravicu popij:
"V in o p o p ij, a n a ĉast ti p eh ar!"
S k o ĉi M ilo š n a n o g e lag an e,
Pak se klanja do zemljice crne:
"Vala tebe, slavni knez-Lazare!
"Vala tebe na tvojoj zdravici,
"Na zdravici i na daru tvome;
"Al' ne vala na takoj besjedi,
"Jer, tako me vjera ne ubila!
"Ja nevjera nikad bio nisam,
"N it'sam b io , n iti ću k ad b iti,
"Nego sjutra mislim u Kosovu
"Z a rišćan sk u v jeru p o g inu ti,
"Nevjera ti sjedi uz koljeno,
"Ispod skuta pije ladno vino:
"A p ro k leti V u ĉe B ran k o v iću .
"Sjutra jeste lijep Vidov danak,
"V iĊ ećem o u p o lju K o so v u ,
"Ko je vjera, ko li je nevjera
"A tako mi Boga velikoga!
"Ja ću o tić'sju tra u K o so v o ,
"I zak laću T u rsk o g car-Murata,
"I staću m u n o g o m p od groce;
"A k o li m i B o g i sreća d ad e,
"T e se zd rav o u K ru šev ac v ratim ,
"U v atiću V u k a B ran k o v ića,
"V ezaću g a u z to b o jn o k op lje,
"K ao ţen a k u Ċ elj' u z p reslicu ,
"N o siću g a u p o lje K o so v o ."

IV.

"P o b ratim e, K o san ĉić-Ivane!

"Jesi l' Tursku uvodio vojsku?
"Jeli mlogo vojske u Turaka?
"M o ţem o li s T u rci b o jak b iti?
"M o ţem o li T u rk e p rid o b iti?"
V eli n jem u K o san ĉić Iv an e:
"O m o j b rate, M ilo š-O b iliću !
"Ja sam Tursku vojsku uvodio,
"Jeste silna vojska u Turaka;
"Svi mi da se u so prometnemo,
"N e b i T u rk o m ru ĉk a o so lili:
"Evo puno petnaest danaka
"Ja sve hodah po Turskoj ordiji,
"I n e n aĊ o h k raja n i h esap a:
"Od mramora do suva javora,
"Od javora, pobro, do Sazlije,
"D o S azlije n a ćem er ću p rije,
"O d ću p rije d o g rad a Z v eĉan a,
"O d Z v eĉan a, p o b ro , d o Ĉ eĉan a,
"O d Ĉ eĉan a v rhu do planine,
"Sve je Turska vojska pritisnula:
"Konj do konja, junak do junaka,
"B o jn a k o p lja k ao ĉarn a g o ra,
"Sve barjaci kao i oblaci,
"A ĉad o ri k ao i sn eg o v i;
"D a iz n eb a p lah a k iša p ad n e,
"N iĊ e n e b i n a zem ljicu p ala,
"V eć n a d o b re k o n je i ju n ak e.
Murat pao na Mazgit na polje,
"Uvatio i Lab i Sitnicu."
Jo š g a p ita M ilo š-O b iliću .
"Ja Ivane, mio pobratime!
"Đ e je ĉad o r siln o g car-Murata?
"Ja sam ti se knezu zatekao,
"Da zakoljem Turskog car-Murata,
"Da mu stanem nogom pod groce."
A l'g o v o ri K o san ĉić Iv ane:
"Da lud ti si, mio pobratime!
"Đ e je ĉad o r siln o g car-Murata,
"Usred Turskog silna taobora,
"D a ti im aš k rila so k o lov a,
"P ak d a p ad n eš iz n eb a v ed ro g a,
"Perje mesa ne bi iznijelo."
T ad a M ilo š zak lin je Iv an a:
"O Ivane, da moj mili brate,
"N ero Ċ en i, k ao i ro Ċ en i!
"Nemoj tako knezu kazivati,
"Jer će n am se k n eţe zab rin u ti,
"I sv a će se v o jsk a p o p lašiti,
"V eć o v ak o n ašem k n ezu k aţi:
"Ima dosta vojske u Turaka,
 "A l's' m o ţem o s n jim a u d ariti,
"I lasn o ih p rid o b it' m o ţem o ;
"Jera nije vojska od mejdana,
"V eć sv e stare h o d ţe i h ad ţije,
"Z an atlije i m lad e ćard ţije,
"K o ji b o ja n i v iĊ eli n isu ,
"Isto m p o šli, d a se ljeb o m ran e;
"A i što je v o jsk e u T u rak a,
"Vojska im se jeste poboljela
"O d b o lesti tešk e srd o b o lje,
"A dobri se konji poboljeli
"Od bolesti konjske sakagije.

V.

"K o ji o n o d o b ar ju n ak b ješe,
"Š to jed an p u t b ritk o m sab ljo m m an e,
"Britkom sabljom i desnicom rukom,
"P ak d v ad eset o d sijeĉe g lav a?" -
"O n o jeste B an o v ić S trah in ja?" -
"K o ji o n o d o b ar ju n ak b ješe,
"Š to d v a i d v a n a k o p lje n ab ija,
"Preko sebe u Sitnicu tura?"
"O n o jeste S rĊ a Z lo p o g leĊ a." -
"K o ji o n o d o b ar ju n ak b ješe
"Na alatu konju velikome
"S a k rstašem u ru ci b arjak o m ,
"Š to sag o n i T u rk e u b u lju k e
"I nagoni na vodu Sitnicu?" -
"O n o jeste B o šk o Ju g o v iću ."

51. Kosovka djevojka.

Uranila Kosovka devojka,

Uranila rano u nedelju,
U nedelju prije jarka sunca,
Zasukala bijele rukave,
Zasukala do beli lakata,
N a p lećim a n o si leb a b ela,
U rukama dva kondira zlatna,
U jed n o m e laĊ an e v o d ice,
U drugome rumenoga vina;
Ona ide na Kosovo ravno,
P a se šeće p o razb o ju mlada,
P o razb o ju ĉestito g a k n eza,
T e p rev rće p o k rv i ju n ak e;
K o g ju n ak a u ţiv o tu n aĊ e,
U m iv a g a laĊ an o m v o d ico m ,
P riĉešću je v in o m crv en ijem
I zalaţe leb o m b ijelijem .
Namera je namerila bila
N a ju n ak a O rlo v ića P av la,
N a k n eţev a m lad a b arjak tara,
I njega je n ašla u ţiv o tu ,
D esn a m u je ru k a o seĉen a
I lijeva noga do kolena,
Vita su mu rebra izlomljena,
V id e m u se d ţig erice b ele;
Izm iĉe g a iz te m lo g e k rv ce,
U m iv a g a laĊ an o m v o d ico m ,
P riĉešću je v in o m crv en ijem
I zalaţe leb o m b ijelijem ;
Kad junaku srce zaigralo,
P ro g o v ara O rlo v iću P av le:
"Sestro draga, Kosovko devojko!
"Koja ti je golema nevolja,
"T e p rev rćeš p o k rv i ju n ak e?
"K o g a traţiš p o razb o ju m lad a?
"Ili b rata, ili b ratu ĉed a?
"Al' po greku stara roditelja"[45]
Progovara Kosovka devojka:
"Dragi brato, delijo neznana!
"Ja o d ro d a n ik o g a n e traţim :
"N iti b rata n iti b ratu ĉed a,
"Ni po greku stara roditelja;
"M o ţ'li zn ati, d elijo n ezn an a,
"K ad k n ez L aza p riĉešćiv a v o jsk u
"K o d p rek rasn e S am o d reţe crk v e
"T ri n ed elje trid est k alu Ċ era?
"S v a se S rp sk a p riĉestila v o jsk a,
"Najposlije tri vojvode bojne'
"Jed n o jeste M ilo šu v o jv od a,
"A d ru g o je K o san ĉić Iv an e,
"A treće je T o p lica M ilan e;
"Ja se onde desi na vratima,
"K ad se šeta v o jv o d a M ilo šu ,
"Krasan junak pa ovome svetu,
"S ab lja m u se p o k ald rm i v u ĉe,
"Svilen kalpak, okovano perje,
"Na junaku kolasta azdija,
"Oko vrata svilena marama,
"Obazre se i pogleda na me,
"S' sebe skide kolastu azdiju,
"S' sebe skide, pa je meni dade
""Na, Devojko, kolastu azdiju,
""P o ĉem u ćeš m en e sp o m en u ti,
""Po azdiji po imenu mome:
""Evo t' id em p o g in u ti, d u šo ,
""U tab o ru ĉestito g a k n eza;
""M o li B o g a, d rag a d u šo m o ja,
""Da ti s' zdravo iz tabora vratim
""A i teb e d o b ra sreća n aĊ e,
""U zeću te za M ilan a m o g a,
""Za Milana Bogom pobratima,
""koj' je mene Bogom pobratio,
""V išn jim B o g o m i sv etim Jo vanom;
""Ja ću teb i k u m v en ĉan i b iti.""
"Z a n jim id e K o san ĉić Iv an e,
"Krasan junak na ovome svetu,
"S ab lja m u se p o k ald rm i v u ĉe,
"Svilen kalpak, okovano perje,
"Na junaku kolasta azdija,
"Oko vrata svilena marama,
"N a ru ci m u b u rm a p o zlaćen a,
"Obazre se i pogleda na me,
"S ru k e sk id e b u rm u p o zlaćen u ,
"S ruke skide, pa je meni dade:
""N a, d ev o jk o , b u rm u p o zlaćen u ,
""P o ĉem u ćeš m en e sp o m en u ti,
""A po burmi po imenu mome:
""E v o t'id em p o g in u ti, d u šo ,
""U tab o ru ĉestito g a k n eza;
""M o li B o g a, m o ja d u šo d rag a,
""Da ti s' zdravo iz tabora vratim,
""A i teb e d o b ra sreća n aĊ e,
""U zeću te za M ilan a m o g a,
""Za Milana Bogom pobratima,
""koj' je mene Bogom pobratio,
""V išn jim B o g o m i sv etim Jo v an o m ,
""Ja ću teb i ru ĉn i d ev er b iti." "
"Za njim ide Toplica Milane,
"Krasan junak na ovome svetu,
"S ab lja m u se p o k ald rm i v u ĉe,
"Svilen kalpak, okovano perje,
"Na junaku kolasta azdija,
"Oko vrata svilena marama,
"Na ruci mu koprena od zlata,
"Obazre se i pogleda na me,
"S ruke skide koprenu od zlata,
"S ruke skide, pa je meni dade.
""Na, devojko, koprenu od zlata,
""P o ĉem u ćeš m en e sp o m en u ti,
""Po kopreni po imenu mome:
""E v o t'id em p o g in u ti, d u šo ,
"U tab o ru ĉestito g a tasta;
""M o li B o g a, m o ja d u šo d rag a,
""Da ti s' zdravo iz tabora vratim,
""T eb e, d u šo , d o b ra sreća n aĊ e,
""Uzeću te za v ern u lju b o v cu .""
"I o d o še tri v o jv o d e b o jn e.
"N ji ja d an as p o razb o ju traţim ."
A l'b esed i O rlo v iću P av le:
"Sestro draga, Kosovko devojko!
 "V id iš, d u šo , o n a k o p lja b o jn a
"P o n ajv iša a i p o n ajg u šća,
"Onde j' pala krvca od Junaka
"Ta dobrome konju do stremena,
"D o strem en a i d o u zen Ċ ije,
"A junaku do svilena pasa,
"Onde su ti sva tri poginula,
"V eć ti id i d v o ru b ijelo m e,
"Ne krvavi skuta ni rukava."
K ad d ev o jk a saslu šala reĉi,
Proli suze niz bijelo lice,
Ona ode svom bijelu dvoru
K u k aju ći iz b ijela g rla:
"Jao jad n a! u d e ti sam sreće!
"Da se, jadna, za zelen bor vatim,
"I o n b i se zelen o su šio ."

45) Po greku (p o g rijeh u ) ro d itelj zn aĉi pravi otac.

O v d je se p o k azu je zn ak n aro d n o g a m išljen ja, d a je
grijeh i žen iti se. Ja sam slu šao o d o ca jed n o g a
velikog gospodara gde govori za svoga sina : "On je
moj po grijehu sin, ali g a m en i sad v alja slu šati."

52. Ju rišić Jan k o.

N ešto cv ili u S tam b o lu g rad u ;

Da l' je guja, da l' je vila b'jela?
Nit' je guja, ni bijela vila,
N o je ju n ak Ju rišiću Jan k o ;
Ako cvili, i nevolja mu je:
Evo ima tri godine dana,
Ka' je Janko tame dopadnuo,
Bre tavnice cara tirjanina,
Tirjanskoga cara Sulejmana;
Jeste njemu tama dodijala,
T e o n cv ili ju tro m i v eĉero m ,
Dosadio studenu kamenu,
A nekmo li caru Sulejmanu.
Tad' dolazi care Sulejmane,
On dolazi tavnici na vrata,
T e d o ziv lje Ju rišića Jan k a:
"K o p ilan e, Ju rišiću Jan k o !
"Koja ti je golema nevolja,
"T e ti cv iliš u m o jo j tav n ici?
"A l'si g lad an , al'si o ţed n io?
"A li si se silan u ţelio ,
"U ţelio m lad e k au rk in je?"
T ad 'g o v o ri Ju rišiću Jan k o :
"Volja ti je, care, besjediti;
"N it'sam g lad an , n it'sam o ţed n io ;
"A m en e su ţelje p ro lazile,
"Jo š k ak o sam p ao u tav n icu ;
"No je mene tama dosadila.
"S u ltan :care, ak o B o g a zn ad eš!
"Išti b lag a, k o lik o ti d rag o ,
"P u šti, care, k o sti iz tav n ice."
Al' govori care Sulejmane:
"B re, k u rv iću , Ju rišiću Jan k o !
"N e ću teb e p are n i d in ara,
"N o ti h o ću , p rav o d a m i k aţeš,
"Koje ono bjehu tri vojvode,
"Š to n o m o ju k rd isaše v o jsk u ,
"K ad ja iĊ ah k ro z K o so v o rav n o?"
T ad 'g o v o ri Ju rišiću Jan k o :
"Voljan budi, care, govoriti,
"Kad m e p itaš, p rav o ću ti k azat':
"Š to n o b ješe n ajp rv a v o jv o d a,
"Š to v eo m a razg o n jaše T u rk e,
"N ag o n jaše u L ab i S itn icu ,
"O n o b ješe K raljev iću M ark o ;
"Š to n o b ješe za n jim e v o jv o d a,
"Š to v eo m a s'jecijaše T u rk e,
"O n o b ješe n ejaĉak O g n jan e,
"M io sestrić K raljev ića Marka;
"A što b ješe treća v o jev o d a,
"Š to n o sab lju b ritk u salo m io ,
"P a n a k o p lje n ab ijaše T u rk e,
"P rek o seb e u L ab p o tezaše,
"P o tezaše u L ab i S itn icu ,
"O n o b ješe Ju rišiću Jan k o ,
"Eto ti ga, care, u tavnici,
"Ĉ in i o d n jeg šta je teb i d rag o ."
Tad' govori care Sulejmane:
"B re, k u rv iću , Ju rišiću Jan k o !
"K o ju m u k u n ajv o liš m u ĉiti,
"O n o m ću ti d u šu izv ad iti:
"A li v o liš p o m o ru p liv ati,
"A li v o liš n a v atri g o reti,
"A li v o liš, d a te rastrg n em o ,
"Rastrgnemo konjma na repove?"
T ad 'g o v o ri Ju rišiću Jan k o :
"Voljan jesi, care, na besjedi;
"N ik o m m u k e m ile m u ĉit' n isu ,
"A li v eće k ad b iti n e m o re:
"Nisam riba, da po moru plivam;
"Nisam drvo, da na vatri gorim;
"K u rv a n isam , d a m e rastrţete,
"R astrţete k o n jm a n a rep o v e;
"No ja jesam junak od junaka:
"Daj mi, care, konja razlomljena,
"Nejahana trideset godina,
"N ejah an a, n a b o j n ećeran a;
"I daj mene sablju postalicu,
"N ev aĊ en u trid eset g o d in a,
"N ev aĊ en u , n a b o j isn o šen u ,
"K o ja se je rĊ o m p ro tu rila,
"Te s' iz kora izvadit' ne more;
"P a m e p u sti u p o lje širo k o ,
"A napusti dvjesta jan jiĉara,
"Neka mene na sabljam' raznesu,
"N ek p o g in em ju n ak n a ju n aštv u .
T o je n jeg a care p o slu šao ,
Dade njemu konja razlomljena,
Nejahana trideset godina,
 N ejah an a, n a b o j n ećeran a;
I Dade mu sablju postalicu,
N ev aĊ en u trid eset g o d in a,
N ev aĊ en u , n a b o j n en o šen u ,
K o ja se je rĊ o m p ro tu rila,
Te s' iz kora izvadit' ne more;
P a g a p u sti u p o lje širo k o ,
A za n jim e d v jesta jan jiĉara.
Kad se Janko konja dovatio,
L ju to Jan k o k o n ja u d araše,
A lju će m u k o n jic p o b jeg ao ,
P o b jeg ao p o ljem širo k ijem ,
Z a n jim trĉi d v jesta jan jiĉara.
Jedno Ture izmaknulo bilo,
Ne bi l' Janku ugrabilo glavu,
D a u cara u zim a b ak šiša:
S u stig n u lo Ju rišića Jan k a,
K ad se Jan k o v iĊ e n a n ev o lji,
On pomenu Boga istinoga,
O pojasa sablju potegao,
Izv ad i se; k a'n o v a s k o v aĉa,
P a d o ĉek a o n o T u re mlado
A na sablju i na desnu ruku,
Udari ga po svil'nu pojasu.
D v ije p o le sa k o n ja p ad o še.
Ture pade, a Janko dopade,
Pa sustala konja odjahao,
N a T u rsk o g a Ċ o g a u zjah ao .
I uze mu sablju od pojasa,
P a n a T u rk e ju riš u ĉin io
Pola ih je sabljom isjekao.
A pola ih caru opremio;
P a o tid e p o ljem širo k ijem
Dvoru svome zdravo i veselo.

53. Obretenije glave kneza Lazara.

K ad L azaru o d sek o še g lav u

Na ubavu na polju Kosovu,
Od Srblja se niko ne desio,
V eć se d esi jed n o T u re m lad o ,
Jeste Ture, al' je od robinje,
Rodila ga Srpkinja robinja,
P a b esed i T u rsk o m o m ĉe m lad o :
"A o T u rci, m o ja b raćo d rag a!
"Ovo j' glava jednog gospodara,
"Greota je od Boga jednoga,
"Da je kljuju orli i gavrani,
"Da je gaze konji i junaci."
Uze glavu svetoga Lazara,
Zavi u skut kolaste azdije,
Pa je nosi do vode kladenca,
S p u šta g lav u u v o du k lad en ac.
Stajala je glava u kladencu
L ep o v rem e ĉetrd eset leta,
A ubavo na Kosovo telo,
Ni ga jedu orli ni gavrani,
Ni ga gaze konji ni junaci.
M ili B o ţe n a sv em 'teb i v ala!
P o d ig le se k irid ţije m lad e
Od ubava Skoplja bela grada,
Ovi voze Grke i Bugare,
O n i id u N išu i V id in u ,
N a K o so v u k o n ak u ĉin ili.
V eĉerale k irih g ije m lad e,
V eĉerale, p ak su o ţed n ile;
Izm eĊ ' seb e v en jer u ţeg o še,
U ţeg o še v en jer jasnu sv eću .
O n i traţe v o d e p o K o so v u ,
Namera i namerila bila,
Namerila na vodu kladenca,
Jedan veli kirvdija mladi:
"E v 'u v o d i m eseĉin e sjajn e "
D ru g i v eli k irid ţija m lad i:
"N ije, b raćo , m eseĉin a sjajn a."
T reći m u ĉi, n išta n e b esed i,
Okrenu se pravo ka Istoku,
Pa pomenu Boga istinoga,
Ist'nog Boga i svetog Nikolu:
"Pomoz' B o ţe, i o ĉe N ik o la!"
Pa zagazi u vodu kladenca,
Te izvadi iz kladenca glavu
Svetitelja Srpskoga Lazara,
P a je m eće n a zelen u trav u ,
I zaiti vode u kondiru.
D o k se ţed n i v o d om o b red iše,
Kad su crnoj zemlji pogledali,
Nesta glave sa zelene trave,
Ode glava preko polja sama,
Sveta glava do svetoga tela,
P rip o ji se k ak o što j'i b ila.
Kad u jutru beo dan osvanu,
G las d ad o še k irid ţije m lad e,
G las d ad o še starim sv ešten ik o m ,
I tu d o Ċ e m lo g o sv ešten ik a,
T ri sto tin e stari sv ešten ik a,
I dvanaest veliki vladika,
I ĉetiri stara patrijara:
P rv o P ećk i, d ru g o C arig rad sk i,
Vasiljenski i Jerusalimski;
O b laĉiše v elik e o d eţd e,
I na glave kape kamilavke,
I u ruke knjige starostavne,
P a ĉatiše v elik e m o litv e,
I d rţaše v elik a d en ija
Z a tri d an a i tri n o ći tav n e
N i sed o še, n i se o d m o riše,
N i leg o še, n i san k a im aše,
M o le sv eca, k u d će sv etac p o ći,
D a k o jo j će L aza zad u ţb in i:
Il'O p o v u , ili K ru šed o lu ,
Il'će Jask u , ili B ešen o v o j,
Il'R ak o v cu , ili Š išato v cu ,
Il'će Đ iv ši ili K u v eţd in u ,
 D a ili će u M aćed o n iju ;
N e će sv etac zad u ţb in i tu Ċ o j,
V eć o n o će sv o jo j zad u ţb in i,
A u svoju krasnu Ravanicu
P o d v iso ko m p o d K u ĉaj-planinom,
Š to je L aza sag rad io crk v u
Z a ţiv o ta jo šte za svo jeg a,
S ag rad io seb i zad u ţb in u
O svom lebu i o svome blagu
A bez suza bez sirotinjskije.

54. M ark o K raljević i sok o.

Razb o lje se K raljev iću M ark o

P o k raj p u ta d ru m a ju n aĉk o g a,
V iše g lav e k o p lje u d ario ,
A za k o p lje Š arca p riv ezao ,
Jo š g o vo ri K raljev iću M ark o :
"Ko bi mene vode napojio,
"K o li b i m i lad ak n aĉin io ,
"T aj b i d u ši m jesto u fatio ."
Tu dopade soko tica siva,
U kljunu mu vode donosio,
Pa je Marka vode napojio;
Nad Markom je krila raskrilio,
P a je M ark u lad ak n aĉin io ;
Jo š g o vo ri K raljev iću M ark o :
"O sokole, siva tico moja!
"K ak v o sam ti d o b ro u ĉin io ,
"Kad si mene vode napojio
"I k ad si m i lad ak n aĉin io?"
Soko tica odgovara Marku:
"N e b u d ali, K raljev iću M ark o !
"Kadno bjesmo na Kosovu bojnom,
"T ešk i b o jak m i s T u rci trp ljesm o ,
"O n d a T u rci m en e u fatiše,
"O b a m o ja k rila o d sjek o še;
"Ti si mene ufatio, Marko,
 "Metnuo me na jelu zelenu,
"Da me Turski konji ne sataru,
"I ju n aĉk a mesa naranio
"I prvene krvi napojio;
"T u si m en i d o b ro u ĉin io ."

55. O p et to, m alo d ru k čije.

L eţi M ark o k raj d ru m a carev a,

Pokrio se zelenom dolamom,
Po obrazu srmajli maramom,
Ĉ elo g lav e k o p lje u d ario ,
Z a k o p lje je Š arac k o n jic sv ezan ,
Na koplju je sura tica orle,
Š iri k rila, M ark u ĉin i lad a,
A u kljunu nosi vode ladne,
Te zapaja ranjena junaka.
Al' besedi iz gorice vila:
"O Boga ti, sura tico orle!
"Š to je teb i d o b ra u ĉin io ,
"U ĉin io K raljev iću M ark o ,
"Š iriš k rila, te m u ĉin iš lad a,
"I u k lju n u n o siš vo d e lad n e,
"T e zap ajaš ran jen a ju n ak a?"
Al' besedi sura tica orle:
"M u ĉi, v ilo , m u k o m se zam u k la!
"K ak o m " n ije d o b ra u ĉin io ,
"U ĉin io K raljev iću M ark o ?
"M o ţeš zn ati i p am eto v ati,
"Kad izgibe vojska na Kosovu
"I o b ad v a cara p o g in u še,
"C ar M u rate i k n eţe L azare,
"Pade k rv ca k o n ju d o strm ašca
"I junaku do svil'na pojasa,
"Po njoj plove kolji i junaci,
"Konj do konja, junak do junaka?
"A mi tice doletismo gladne,
"D o letism o i g lad n e i ţed n e,
 "Ljuckoga se naranismo mesa
"I krvi se ljucke napojismo,
"A moja se krila zakvasiše,
"Planu sunce iz neba vedroga,
"T e se m o ja k rila o k o reše,
"Ja ne mogo s krilma poletiti,
"A m o je je d ru štv o o d letilo ,
"Ja ostado nasred polja ravna,
"Te me gaze konji i junaci;
"B o g d o n ese K raljev ića M ark a,
"U ze m en e iz k rv i ju n aĉk e,
"Pa me metnu za seb e n a Š arca,
"Odnese me u goru zelenu,
"Pa me metnu na jelovu granu,
"Iz n eb esa sitan d aţd u d ari,
"T e se m o ja k rila p o o p raše,
"I ja mogo s krilma poletiti,
"Poletiti po gori zelenoj,
"S astad o se s m o jo m d ru ţb in ico m .
"D ru g o m i je d o b ro u ĉin io ,
"U ĉin io K raljev iću M ark o :
"M o ţeš zn ati i p am eto v ati,
"K ad izg o re v aro š n a K o so v u
"I izg o re k u la A d ţag in a?
"O n d e b ili m o ji o rlu šići,
"P a i sk u p i K raljev iću M ark o ,
"On i skupi u svil'na nedarca,
"Odnese i dvoru bijelome,
"P a i ran i ĉitav m esec d an a,
"Ĉ itav m esec i n ed elju v iše,
"Pa i pusti u goru zelenu,
"S astad o se s m o ji o rlu šići;
"T o je m en i u ĉin io M ark o ."
S p o m in je se K raljev iću M ark o ,
Kao dobar danak u godini.

56. Ţ en id b a M ark a K raljevića.

S jed e M ark o za v eĉeru s m ajk o m ,
Stade mati Marku besjediti:
"O m o j sin k o , K raljev iću M ark o !
"V eć je tv o ja o starjela m ajk a,
"N e m o ţe ti p rip rav ljat'v eĉere,
"A n e m o ţe slu ţit' m rk a v in a,
"A n e m o ţe lu ĉem sv ijetliti:
"O ţen i se, m o j p rem ili sin e,
"D a zam jen u steĉem za ţiv o ta."
Veli Marko ostariloj majci:
"Oj Boga mi, moja stara majko!
"P ro šao sam d ev et k raljev in a,
"I desetu Tursku carevinu;
"Đ e ja n aĊ o h za m en e Ċ ev o jk u ,
"O n Ċ e n em a za te p rijatelja:
"Đ e ja n aĊ o h za te p rijatelja,
"O n Ċ e n em a za m en e Ċ ev o jk e,
"Osim jednu, moja stara majko,
"A p o d d v o ro m k ralja Š išm an in a,
"Mati moja, u zemlji Bugarskoj,
"Ja je n aĊ o h n a v o d i ĉatrn ji,
"K ad je v iĊ eh , m o ja stara m ajk o !
"Oko mene trava okrenu se.
"E n o , m ati, za m en e Ċ ev o jk e,
"Eno za te dobra prijatelja;
"S p rem i m en e tan k e b rašn jen ice,
"D a ja id em p ro siti Ċ ev o jk u ."
Stara mati jedv a d o ĉek ala,
T a n e ĉek a d o k ju tro o sv an e,
V eć m u g rad i šećerli k o laĉe
Kad u jutru jutro osvanulo,
S p rem i M ark o seb e i Š arin a,
P a n ato ĉi tu lu m in u v in a,
O b jesi je o sed lu Š arin u ,
S d ru g u stran u to p u zin u tešk u ,
P a p o sjed e p o m am n a Š arin a,
Ode pravo u zemlju Bugarsku,
B 'jelu d v o ru k ralja Š išm an in a.
Daleko ga kralju ugledao,
M alo b liţe p red n jeg 'išetao :
R u k e šire, u lice se lju b e,
Z a ju n aĉk o p itaju se zd rav lje;
S lu g e v jern e k o n je p riv atiše,
O d v ed o še u p o d rum e d o n je,
Kralju Marka na bijelu kulu,
Za gotovu sofru zasjed o še,
P a stad o še m rk o p iti v in o
A k ad a se p o n ap iše v in a,
M ark o sk o ĉi n a n o g e lag an e,
Kapu skida. do zemlje se svija,
O n u k ralja zap ro si Ċ ev o jk u ,
K ralj je d ad e, n e reĉe rijeĉi.
Dok postavi prsten i jabuku,
I p o reza ru h o n a Ċ ev o jk u .
I dariva svasti i punice,
Dade Marko tri tovara blaga.
Odgodio do mjeseca dana,
Dok otide bijelu Prilipu
I p o k u p i k ićen e svato v e.
B esjed i m u Ċ ev o jaĉk a m ajk a:
"O moj zete, od Prilipa Marko!
"N em o j v o d it'tu Ċ in a Ċ ev era,
"V eć jal'b rata, jali b ratu ĉed a:
"Đ ev o jk a je o d v iše lijep a,
"Bojimo se goleme sramote."
T u je n o ćcu p ren o ćio M ark o ,
P a u ju tru o p rem i Š arin a,
Ode pravo bijelu Prilipu.
Kad je bio do Prilipa grada,
Daleko ga mati opazila,
M alo b liţe p red n jeg 'išetala,
R u k e širi, u lice g a lju b i,
Marko majku u bijelu ruku.
Pita majk a K raljev ića M ark a:
"O m o j sin e, K raljev iću M ark o !
"Jesi l' mene mirno putovao?
"Jesi l' mene snahu isprosio?
"Mene snahu, sebe vjernu ljubu "
R eĉe M ark o o starilo j m ajci:
"Jesam, mati, mirno putovao,
"I Ċ ev o jk u seb e isp ro sio ,
"P o tro šio tri to v ara b lag a,
"I k ad p o Ċ o h d v o ru b ijelo m e,
"R eĉe m en i Ċ ev o jaĉk a m ajk a:
""O m o j zete, K raljev iću M ark o !
""N em o j v o d it'tu Ċ in a Ċ ev era,
""V eć jal' b rata, jali b ratu ĉed a:
""Đ ev o jk a je o d v iše lijep a,
""Bojimo se goleme sramote.""
"A ja, mati, brata ne imadem,
"Brata nemam, bratu ĉed a n em am ."
Veli njemu ostarila majka:
"O moj sine, od Prilipa Marko!
"Za to nemaj brige nikoliko,
"V eć n aĉin i jed n u sitn u k n jigu ,
"T e je p o šlji d u ţd u o d M letak a,
"N ek ti p o Ċ e n a k u m stv o v jen ĉan o ,
"Nek povede pet stotina svata,
"D ru g u šalji Z em ljiću S tjepanu,
"D a ti b u d e Ċ ev er k o d Ċ ev o jk e,
"Nek povede svata pet stotina,
"Pa se ne boj nikakve sramote.
K ad a M ark o razu m ijo r'jeĉi,
O n d a sv o ju p o slu šao m ajk u ,
O n n aĉin i k n jig e n a k o ljen u ,
Jed n u šalje d u ţd u M letaĉk o m e,
D ru g u p o b ru Z em ljiću S tjep an u
Malo vreme za tim postojalo,
A l'eto ti d u ţd a o d M letak a,
Sa njim ide pet stotina svata;
D u ţd e o d e n a tan an u k u lu ,
A sv ato v i u p o lje širo k o ;
Malo za tim, eto i Stjepana,
I on vodi pet stotina svata
S astaše se n a k u li tan an o j,
T e se m rk a p o n ap iše v in a.
Odatle se svati p o d ig o še,
O tid o še u zem lju B u g arsk u ,
P rav o d v o ru k ralja Š išm an in a
L ijep o ih k ralju d o ĉek ao
Vode konje u podrume donje,
A junake na bijele kule;
P rid rţa ih tri b ijela d an a,
P o ĉin u še k o n ji i jun aci
K ad ĉetv rto ju tro o sv an u lo ,
P o v ik aše k ićen i ĉau ši.
"Azurala, kita i svatovi!
"Kratki danci, a dugi konaci,
"H o će n am se d o m a zastarati."
Kralj iznese gospodske darove:
K o m jag lu k a, k o m e b o šĉalu k a,
Kumu dade od zlata siniju,
A Ċ ev eru o d zlata k o šu lju
I d ad e m u k o n ja i Ċ ev o jk u ;
Jo š Ċ ev eru k ralje g o v o raše
"Eto tebe k o n ja i Ċ ev o jk e
"Do Markova dvora bijeloga,
"P o d aj M ark u lijep u Ċ ev o jk u ,
"N a ĉast teb e k o n jic o d m ejd an a"
D ig o še se k ićen i svato v i
Putovati uz polje Bugarsko
Đ e je sreća, im a i n esreće
D u n u v jetar u p o lju širo k u ,
T e p o d iţe d u v ak n a Ċ ev o jci,
Ukaza se lice u Ċ ev o jk e,
V iĊ e lice d u ţd e o d M letak a,
Od muke ga glava zaboljela,
Jed v a ĉek a, k ad će n o ćca d o ći
K ad sv ato v i n a k o n ak p ad o še,
T ad 'p o šeta d u ţd e o d M letak a
D o ĉad o ra Z em ljića S tjep an a,
P a S tjep an u tih o g o v o raše:
"O Ċ ev ere, Z em ljiću S tjep an e!
"Daj ti mene tvoju milu snahu
"Jed n u n o ćcu za v jern u lju b o v cu ,
"E v o teb e jed n a ĉizm a b lag a,
"M o j S tjep an e, ţu tijeh d u k ata "
V eli n jem u Z em ljiću S tjep an e
"Š u ti, d u ţd e, o k am en io se!
"Palo ti je na um poginuti?"
P o v rati se d u ţd e o d M letak a.
Kad su bili na drugom konaku,
Š eta d u ţd e b ijelu ĉad o ru ,
P a g o v o ri Z em ljiću S tjep an u :
"Daj, Stjepane, tvoju milu snahu
"Jed n u n o ćcu za v jern u lju b o v cu ,
"E v o teb e d v ije ĉizm e b lag a,
"M o j S tjep an e, ţu tijeh d u k ata "
Stjepan njemu gorko odgovori:
"Id i, d u ţd e, izg u b io g lav u !
"K ak o će se o b lju biti kuma!"
P o v rati se d u ţd e p o d ĉad o ra.
K ad su b ili n a trećem k o n ak u ,
Id e d u ţd e Ċ ev eru S tjep an u :
"D aj, Ċ ev ere, tv o ju m ilu sn ah u
"Jed n u n o ćcu za v jern u lju b o v cu ,
"E v o teb e tri ĉizm e d u k ata."
P rev ari se Z em ljiću S tjep an e
N a tri ĉizm e ţu tijeh d u k ata,
D ad e d u ţd u svoju snahu milu.
U ze n jem u tri ĉizm e d u k ata,
A d u ţd k u m u za b ijelu ru k u ,
O d v ed e je p o d ĉad o re sv o je,
Pa je kumi tiho besjedio"
"Sjedi dolje, moja mila kumo!
"Da s' grlimo i da s' milujemo."
V eli n jem u B u g ark a Ċ ev o jk a
"B o lan k u m e, d u ţd e o d M letak a!
"Pod nam 'će se zem lja p ro v aliti,
"A v iše n as n eb o p ro lo m iti,
"K ak o će se k u m a m ilo v ati?"
R eĉe rijeĉ d u ţd e o d M letak a
"Oj ne luduj, moja mila kumo!
"Ja sam do sad devet obljubio,
"K u m o m o ja! k u m a k ršten ijeh ,
"A v jen ĉan e d v ad est i ĉetiri;
"Ni jednom se zemlja ne provali,
"N it'se n eb o v iše n as p ro lo m i;
"V eć ti sjed i, d a se m ilu jem o ."
A Ċ ev o jk a k u m u g o v o raše:
"A m o j k u m e, d u ţd e o d M letak a!
"Mene stara proklinjala majka,
"Da ne ljubim bradata junak,
"V eć ju n ak a m lad a g o lo b rad a,
"K ao što je K raljev iću M ark o ."
Kad to ĉu o d u ţd e o d M letak a,
On berbere hitre dobavio,
Jedan mije, drugi bradu brije;
P o k lan ja se lijep a Ċ ev o jk a,
Kupi bradu, u jagluk zavija.
P a b erb ere d u ţd e izg o n io ,
Svojoj kumi tiho besjedio:
"Sjedi dolje, moja mila kumo."
A B u g ark a n jem u b esjeĊ aše:
"A moj kum e, d u ţd e o d M letak a!
"A k o ĉu je K raljev iću M ark o ,
"O b o je ćem 'izg u b iti g lav e."
V eli d u ţd e lijep o j Ċ ev o jci:
"Sjedi dolje, nemoj ludovati!
"Eno Marka na sredi svatova,
"Đ e je b ijel ĉad o r razap eo ,
"N a ĉad o ru jab u k a o d zlata,
"U jabuci dva kamena draga,
"Te se vidi do polu svatova;
"V eć ti sjed i, d a se m ilu jem o ."
R eĉe n jem u lijep a Ċ ev o jk a:
"Stani malo, moj predragi kume!
"D o k iziĊ em p red ĉad o re b 'jele,
"Da pogledam nebu pod oblake,
"Il'je v ed ro , ili je o b laĉn o ."
K ad iziĊ e m lad a p red ĉad o re,
V iĊ e ĉad o r K raljev ića M ark a,
Zaigra se mlada niz svatove,
Kano jelen od godine dana,
D o ĉad o ra K raljev ića M ark a.
Marko leg'o sanak boraviti,
A Ċ ev o jk a stad e v iše n jeg a,
Roni suze od bijela lica,
K ad se p ren u M ark o K raljev iću ,
O n d a reĉe B u g arci Ċ ev o jci:
"Horjatkinjo, Bugarka Ċ ev o jk o !
"Z ar n e m o ţe m en e p riĉek ati
"D o k d o Ċ em o d o b ijela d v o ra
"I rišćan sk i zak o n sav ršim o ?"
Privati se sablje okovane.
P o k lo n i se lijep a Ċ ev o jk a,
P a g o v o ri K raljev iću M ark u :
"G o sp o d aru , K raljev iću M ark o !
"Ja nijesam roda horjatskoga,
"V eć jed n o g a ro d a g ospodskoga,
"T i sa so b o m v o d iš h o rjatin e:
"H o rjatin a k u m a i Ċ ev era;
"P ro d ad e m e Z em ljiću S tjep an e
"D u ţd u k u m u za tri ĉizm e b lag a;
"A k o m i se, M ark o , n e v jeru ješ,
"E v o b rad e d u ţd a o d M letak a."
Pa prosipa bradu iz jagluka.
K ad a v iĊ e K raljev iću M ark o ,
O n Ċ ev o jci b ješe g o v o rio :
"S jed i d o lje, lijep a Ċ ev o jk o ,
"U ju tru će p o traţiti M ark o ."
P a o n leţe san ak b o rav iti.
Kada svanu i ogranu sunce,
Usta Marko na noge lagane,
I p rig rn u ću rak n ao p ak o ,
A u ru k u to p u zin u tešk u ,
 O d e p rav o k u m u i Ċ ev eru ,
Te on njima dobro jutro daje:
"D o b ro ju tro , k u m e i Ċ ev ere!
"O j Ċ ev ere! k am o tv o ja sn aša?
"A ti kume! kamo tvoja kuma?"
Š u ti Ċ ev er, n išta n e g o v o ri,
P ro g o v o ri d u ţd e od M letak a:
"O m o j k u m e, K raljev iću M ark o !
"S ad su lju d i sv ak o jak e ću d i,
"S ad se n ije n i n ašalit's m iro m ."'
Veli n jem u K raljev iću M ark o :
"Z la ti šala, d u ţd e o d M letak a!
"N ije šala o b rijan a b rad a!
"K am o teb e b rad a ju ĉeran ja?"
Jo š m u ćaše d u ţd e g o v o riti,
A l'n e d ad e K raljev iću M ark o .
Manu sabljom, otkide mu glavu.
P o b jeţe m u Z em ljiću S tjep an e,
S tiţe n jeg a K raljev iću M arko,
I njega je sabljom udario,
Od jednoga dvojicu ogradi.
P a se v rati n atrag d o ĉad o ra,
T e o p rem i seb e i Š arin a.
P o d iţe se k ita i sv ato v i,
Z d rav 'o d o še b ijelu P rilip u .

57. M ark o K raljević p ozn aje očin u sab lju .

R an o ran i T u rk in ja Ċ ev o jk a,
Prije zore i bijela dana,
Na Maricu bijeliti platno.
Do sunca joj bistra voda bila,
Od sunca se voda zamutila,
Udarila mutna i krvava,
Pa pronosi konje i kalpake,
Ispred podne ranjene junake;
Pa nanese jednoga junaka,
Uzela ga voda na maticu,
O k reće se n iz v o d u M aricu .
V iĊ e ju n ak k o d v od e Ċ ev o jk u ,
P a je p o ĉe B o g o m sestrim iti:
"B o g o m sestro , lijep a Ċ ev o jk o !
"Baci mene jednu krpu platna,
"Izvadi me iz vode Marice,
"Ĉ estitu ću teb e o stav iti."
Đ ev o jk a je za B o g a p rim ila.
Baci njemu jedan kraj od platna,
Izvadi ga vodi na obalu.
Na junaku rana sedamnaest;
N a ju n ak u ĉu d n o od ijelo ;
O bedri mu sablja okovana,
N a sab lji su tri b alĉak a zlatn a,
U b alĉacim 'tri k am en a d rag a:
Valja sablja tri careva grada.
V eli ju n ak T u rk in ji Ċ ev o jci:
"S estro m o ja, T u rk in ja Ċ ev o jk o !
"K o g a im aš k o d b ijela d v ora?"
R eĉe n jem u T u rk in ja Ċ ev o jk a:
"Imam jednu ostarjelu majku,
"I imadem brata Mustaf-agu."
Progovara dobar ranjen junak:
"S estro m o ja, T u rk in ja Ċ ev o jk o !
"Id i k aţi b ratu M u staf-agi,
"Da me nosi dvoru bijelome;
"K o d m en e su tri ćem era b lag a,
"U svakome po trista dukata:
"Ja ću jed an teb e p o k lo n iti,
"Drugi tvome bratu Mustaf-agi,
"A treći ću seb e o stav iti,
"Da ja vidam moje grdne rane;
"Ako Bog da, te rane izvidam,
"Ĉ estitu ću teb e o stav iti
"I tvojega brata Mustaf-agu."
Ode cura dvoru bijelome,
Te kazuje bratu Mustaf-agi:
"O moj brate, aga Mustaf-aga!
"Dobila sam ranjena junaka
"Na Marici na vodi studenoj;
"K o d n jeg a su tri ćem era b lag a,
"U svakome po trista dukata:
"Jed an h o će m en e p o k lon iti,
"A d ru g i će teb e, M u staf-aga,
"A treći će seb e o stav iti,
"Da on vida svoje grdne rane;
"Nemoj mi se, brate, prevariti.
"D a p o g u b iš ran jen a ju n ak a,
"Donesi ga dvoru bijelome."
Ode Ture na vodu Maricu,
A k ad v iĊ e ran jen a ju n ak a,
Uze gledat' sablju okovanu:
M an u n jo m e, o d s'jeĉe m u g lav u ,
Skide s njega divno odijelo,
Pa on ode dvoru bijelome.
Pred njega je sestra izlazila,
A k ad v iĊ e, šta je u ĉin io ,
O n a reĉe b ratu M u staf-agi:
"Z a što , b rate, d a o d B o g a n aĊ eš!
"3 a što zg u b i m o g a p o b ratim a?
"N a što si se, b o lan , p rev ario
"A na jednu sablju okovanu!
"Eda Bog da, odsjekla ti glavu!"
T o m u reĉe, u z k u lu u teĉe.
Malo vreme za tim postajalo,
D o Ċ e ferm an o d cara T u rsk o g
Mustaf-agi, da ide na vojsku.
Ode mujo na carevu vojsku,
Pripasao sablju okovanu;
A k ad d o Ċ e u carev u v o jsku ,
Gleda sablju malo i veliko;
Nikome se izvaditi ne da:
Ode sablja od ruke do ruke,
D o Ċ 'u ru k e K raljev iću M ark u ,
Sama mu se sablja izvadila.
Kad je Marko sablju zagledao,
A l'n a sab lji tri slo v a rišćan sk a:
Jed n o slo vo N o v aka k o v aĉa,
D ru g o slo v o V u k ašin a k ralja,
T reće slo v o K raljev ića M ark a.
Pita Marko Ture Mustaf-agu:
"O j B o g a ti, T u rsk o m o m ĉe m lad o !
"Otkud tebe ova britka sablja?
"Ili si je za blago kupio?
"Ili si je u boju dobio?
"Ili ti je od baba ostala?
"Ili ti je ljuba donijela,
"Donijela ljuba od miraza?"
Veli njemu Ture Mustaf-aga:
"Oj Boga mi, kaurine Marko!
"K ad m e p itaš, p rav o ću ti k azat':"
Sve mu kaza, kakono je bilo.
V eli n jem u K raljev iću M ark o :
"Z a što , T u re, d a o d B o g a n aĊ eš!
"Nijesi mu rane izvidao?
"Danas bih ti dao agaluke
"K o d n ašeg a cara ĉestito g a."
Veli njemu Ture Mustaf-aga:
"Be ne luduj, kaurine Marko!
"D a ti m o ţeš d o b it'ag alu k e,
"Najprije bi sebe izvadio;
"V eć d aj am o sab lju o k o v anu ."
Manu sabljom od Prilipa Marko,
S k id e g lav u T u rĉin -Mustaf-agi.
O tid o še caru k aziv ati,
Car po Marka opravio sluge;
K ak o k o ji M ark u d o lazaše,
Marka zove, Marko ne govori,
V eć o n sjed i, p ije m rk o v in o ;
K ad se M ark u v eće d o sad ilo ,
O n p rig rn u ću rak n ao p ak o ,
A u zim a tešk u to p u zin u ,
P a o tid e caru p o d ĉad o ra;
K o lik o se raţlju tio M ark o ,
 U ĉizm am a sjed e n a serd ţad u ,
Pa pogleda cara poprijeko,
K rv av e m u su ze iz o ĉiju .
Kad je care sagledao Marka
I p red n jim e tešk u to p u zin u ,
C ar s'o d m iĉe, a M ark o p rim iĉe,
D o k d o ćera cara d o d u v ara;
C ar se m aši u d ţep o v e ru k o m ,
Te izvadi stotinu dukata,
P a ih d aje K raljev iću M ark u :
"Idi, Marko, napij mi se vina;
"Š to su m i te tak o raţlju tili?" :
"N e p itaj m e, care p o o ĉim e!
"Poznao sam sablju baba moga;
"Da sam Bog d'o u tvojim rukama,
"I ti b i m e 'v ak o raţlju tio ."
P a o n u sta i o d e ĉad o ru .

58. O p et to, m alo d ru k čije.

S u ltan care u K o so v o siĊ e

Sa svojijeh sto hiljada vojske,
I on pade kraj vode Sitnice,
Carev telal po ordiji hoda,
I p ro d aje sab lju d im išćiju :
Gola sablja tri stotin' dukata,
Kore su joj tri stotin' dukata,
A gajtani tri stotin' dukata.
T u se n ik o n aći n e m o g aše,
tko bi sablju za blago kupio.
Namjera je namjerila Marka
N a T u rĉin a carev a telala,
P a g o v o ri K raljev iću M ark o :
"O T u rĉin e, carev i telale!
"D aj d a v id im sab lju d im išćiju
D ad e T u rĉin rijeĉi n e reĉe.
G led a M ark o sab lju d im išćiju ,
Pa govori carevu telalu:
"D aću teb e d ev et sto tin ica
"S v e ţu tijeh u zlatu d u k ata;
"N o ĉu li m e, p arev i telale!
"Da gledamo Mjesto zaklonito,
"Da s' odavde malo uklonimo,
"D a ti b ro jim sv e ţu te d u k ate;
"M rzi m e se o v Ċ e rasp asiv at',
"D a o d p an em tri ćem era zlata,
"Jer sam o v Ċ e T u rk o m m lo g o d u ţan ,
"N e će m i d at'sab lje isp latiti."
T o je T u rĉin jed v a d o ĉek ao ,
Otido še u z v o d u S itn icu
P o d b ijelu k am en u ću p riju .
R asp asa se K raljev iću M ark o ,
T e o tp asa tri ćem era zlata,
Pa on stere zelenu mavlutu,
I istrese tri ćem era zlata;
T u rĉin b ro ji sv e ţu te d u k ate,
M ark o g led a sab lju d im išćiju ,
A l'n a sab lji tri slo v a rišćan sk a:
Jedno slovo sveti Dimitrije,
D ru g o slo v o sv eti A ran Ċ ele,
T reće slo v o k ralju V u k ašin e.
K ad to v iĊ e K raljev iću M ark o ,
On mi pita careva telala:
"O T u rĉin e, carev i telale!
"A tako ti Boga jedinoga!
"O tk u d teb e sab lja d im išćija?
"Ili ti je od baba ostala?
"Ili ti je ljuba donijela?
"Ili si je Ċ eg o Ċ zad o b io?"
S tad e T u rĉin M ark u b esjed iti:
"Oj Boga mi, neznana delijo!
"H o ću teb e p rav o k aziv aĉi.
"Nije sablja od baba ostala,
"Niti mi je ljuba donijela,
"V eć ĉu ješ li, n ezn an a d elijo
"Na mejdanu sablju sam dobio:
"Kad je Srpsko carstvo poginulo
"I dva cara pala u Kosovu:
"Sultan Murat i care Lazare,
"Ja sam o n Ċ e sab lju zad o b io :
"Ja poranih rano na Sitnicu,
"Da napojim dora debeloga,
"Namjera me bila namjerila
"N a zelen a sv ilen a ĉad o ra,
"P o d ĉad o ro m leţi ran jen ju n ak ,
"T a strašan je, d a g a B o g u b ije
"Brci su mu po prsima pali,
"Pokrio se zelenom mavlutom,
"P o red n jeg a sab lja d im išćija.
"Kad ugleda mene ranjen junak,
"On je mene Bogom bratimio:
""Bogom brate, neznana delijo!
""Ne s'jeci mi moje ruse glave,
""Grdnijeh sam rana dopadnuo,
""S k o ro će m i d u ša izlaziti,
""P riĉek aj m e sam o d o p o sata,
""Sarani me kraj vode Sitnice,
""E v 'k o d m en e tri ćem era zlata,
""I ev o ti sab lja d im išćija,
""Koja valja hiljadu dukata,
""I ev o ti sv ilen a ĉad o ra." "
"Ja m u n e šćeh za B o g a p rim iti,
"V eć izv u k o h ran jen a ju n ak a,
"Trgoh sablju, odsjekoh mu glavu,
"Uzeh njega za bijelu ruku
"I b aš o n u za n o g u d esn icu ,
"Bacih njega u vodu Sitnicu.
"T u sam ĉu d an šićar zad o b io ,
"I tu sam ti sablju zadobio."
K ad to zaĉu K raljev iću M ark o ,
On govori carevu telalu:
"O T u rĉin e, d a o d B o g a n aĊ eš!
"Ono j' bio moj mio babajko,
"M o j b ab ajk o , k ralju V u k ašin e!
 "D a si n jem u d u šu p riĉek ao ,
"D a si n jeg a o n Ċ e saran io ,
"Ja b ih teb e ljep še saran io ,"
P a p o teţe sab lju d im isk iju ,
T e T u rĉin u o d sijeĉe g lav u ,
Uze njega za bijelu ruku,
A za ruku i za desnu nogu,
Baci njega u vodu Sitnicu:
"Id ', T u rĉin e, traţi b ab a m o g a "
Ode Marko u vojsku carevu
I odnese i sablju i blago;
P itaju g a T u rci jan iĉari:
"O j B o g a ti, K raljev iću M ark o !
"Kamo tebe carevi telale?"
A Turcima Marko odgovara.
"P ro Ċ ite se, T u rci jan iĉari!
"U ze T u re g ro še i d u k ate,
"Pak otide morem trgovati."
S am i T u rci M eĊ u so b o m zb o re:
"T ešk o T u rk o m trg u ju ći s M ark o m !"

59. M ark o K raljević i F ilip M ad ţarin .

Vino pije tridest kapetana

U Karlovcu[46] bijelome gradu,
M eĊ u n jim a V ilip M ad ţarin e,
A do njega Zmaj-D esp o te V u ĉe,
Dokle su se vina napojili
I o d v in a ćeiv zad o b ili,
Pa se vali tridest kapetana,
Š to je k o ji ro b lja n aro b io ,
Koliko li glava osjekao;
A li v eli V ilip M ad ţarin e;
"B raćo m o ja, trid est k ap etan a!
"Vidite li bijela Karlovca
"I u njemu tridest i tri kule?
"Ja sam svaku glavom nakitio,
"D o n ijesam k u lu n a ću p riji,
"A i n ju ću sk o ro o k ititi
"R u so m g lav o m K raljev ića M ark a."
T o g o v o ri V ilip M ad ţarin e,
A m išljaše, n ik o g a n e ĉu je
Od Markovih vjernih prijatelja;
A l'g a ĉu je Z m aj-D esp o te V u ĉe,
P o b ratim je K raljev iću M ark u ,
P a se sk o ĉi o d zem lje n a n o g e,
Dovatio divit i hartiju,
Te je sitnu knjigu napisao
Ka Prilipu gradu bijelome
P o b ratim u K raljev iću M ark u ,
'V ak o V u ĉe M ark u g o v o raše:
"Ĉ u ješ li m e, B o g om p o b ratim e!
"E v o im aš g rd n a d u šm an in a
"U Karlovcu Vilip-Macarina,
"On se jeste, brate, zarekao,
"D a će tv o ju u k in uti g lav u ,
"Njom bijelu nakititi kulu;
"N o se ĉu v aj, B o g o m p o b ratim e,
"Od Vilipa kake prijevare."
P a m u V u ĉe k n jig u o p rav io .
A k ad M ark u sitn a k n jig a d o Ċ e,
T e v iĊ eo , što m u p o b ro p iše,
O n se sk o ĉi n a n o g e lag an e,
Opremi se na bijeloj kuli,
I pripasa sablju okovanu,
I p rig rn u ću rak o d k u rjak a,
Pa se skide u arove donje,
T e o p rem i Š arca d eb elo g a:
P o k ri n jeg a su ro m m eĊ ed in o m ,
A zau zd a Ċ em o m o d ĉelik a,
O b jesi m u tešk u to p u zin u ,
I gadare s obadvije strane;
P a se šarcu n a ram en a b aci,
A uprti koplje ubojito,
Ode pravo niz Kosovo ravno,
Od Pazara lomnim Vlahom Starim,
Pa se spusti Valjevskoj nahiji,
O d e p rav o p rek o M aĉv e rav n e
D o k le d o Ċ e šeru D m itro v ici,
Tuna Marko Savu prebrodio,
Ode pravo preko Srema ravna,
A k ad d o Ċ e k a K arlo v cu g rad u ,
O d e M ark o n iz n o v u ĉaršiju
D o k le d o Ċ e d v o ru V ilip o v u ,
U g n a Š arca u m erm er-avliju,
Pa ga dogna pred bijele dvore,
A l'V ilip a d o m a n e b ijaše,
V eć o tiš'o u lo v u p lan in u ,
N o m u sto ji lju b a A n Ċ elija,
A o k o n je ĉetiri d v o rk in je,
T e jo j d rţe sk u te i ru k av e.
K ad a d o Ċ e K raljev iću M ark o ,
O n jo j B o ţju p o m o ć n aziv ao :
"B o ţja p o m o ć, m o ja sn ah o m ila!
"Jel' kod dvora Vilip pobratime?
A veli mu ljuba Vilipova:
"Id 'o tale, g o la d erv išin o !
"S takijem se Vilip ne bratimi."
K ad to ĉu o K raljev iću M ark o ,
Udari je dlanom po obrazu,
N a ru ci m u b u rm a p o zlaćen a,
N aĉin i jo j ran u n a o b razu
I tri zdrava pomjeri joj zuba,
Pa joj skide tri niza dukata,
T e ih b aci u sv il'n e d ţep o v e,
Pa govori ljubi Vilipovoj:
"Pozdravi mi Vilip-M ad ţarina
"K ad a d o Ċ e o zg o iz p lan in e,
"N ek a d o Ċ e u n o v u m eh an u ,
"Da se rujna nakitimo vina,
"Ni za moje ni njegovo blago,
"V eć za tv o g a zlaćen a Ċ erd an a,"
P a o k ren u p o m am n a Š arin a,
Ode pravo u novu mehanu;
O d ja Š arca, sv eza p red m eh an u ,
A on sjede pita rujno vino
Malo bilo, za dugo ne bilo,
D o Ċ e V ilip d v o ru b ijelo m e,
A srete g a lju b a A n Ċ elija,
Roni suze niz bijelo lice,
D rţi k rv av jag lu k u ru k am a,
A p ita je V ilip M ad ţarin e:
"Š to je teb e, m o ja v jern a lju b o?
"T e p ro ljev aš su ze o d o ĉiju ,
"D rţiš k rv av jag lu k u ru k am a?"
Ode njemu ljuba govoriti:
"Gospodaru, Vilip-M ad ţarin e!
"Ti kad ode u lov u planinu,
"A ja stajah pred bijelom kulom,
"V rag d o n ese jed n u d erv išin u ,
"N a n jem u je ću rak o d k u rjak a,
"P a p o ću rk u sab lju p rip asao ,
"Uprtio koplje na ramena,
"P a o n jaše k o n ja šaren o g a,
"Pa ga dogna pred bijelu kulu,
"M en e b o ţju p o m o ć n aziv ao :
""B o ţja p o m o ć, m o ja sn ah o m ila!
""Jeli doma Vilip pobratime?""
"A ja njemu Boga ne privatih,
"No ovako njemu progovorih:
""Id 'o tale, g o la d erv išin o !
""S takijem se Vilip ne bratimi."
"A on d o g n a k o n ja šaren o g a,
"Udari me dlanom po obrazu,
"N a ru ci m u b u rm a p o zlaćen a,
"Nagrdi mi prebijelo lice
"A pomjeri do tri zdrava zuba;
"Skide s mene tri niza dukata,
"Pa otide u novu mehanu,
"A tebe je 'vako pozdravio:
"D a o tid eš u n o v u m eh an u ,
"Da se rujna napojite vina,
"Ni za tvoje, ni njegovo blago,
"V eć za m o g a zlaćen a Ċ erd an a."
K ad to zaĉu V ilip M ad ţarin e,
A o n reĉe lju b i A n Ċ eliji:
"M u ĉ', n e p laĉi, m o ja v jern a lju b o !
"S ad će n jeg a V ilip u v atiti,
"D o v ešću g a d v o ru b ijelo m e,
"N ek ti n ija u b ešici sin a."
Pa okrenu suru bedeviju,
O d e p rav o n iz n o v u ĉaršiju
D o k e d o Ċ e p red n ov u m eh an u ,
A li Š arac v ezan p red v ratim a,
Vilip nagna suru bedeviju,
D a u iĊ e u n o v u m eh an u ,
A li n e d a Š arac o d m ejd an a,
V eć k o b ilu b ije p o reb rim a;
N alju ti se V ilip M ad ţarin e,
P a p o trţe perna buzdovana,
O d e b iti p red m eh an o m Š arca;
A l'p ro p išta Š arac p red m eh an o m :
"Avaj mene do Boga miloga!
"Đ e p o g ib o h ju tro s p red m eh an o m
"O d siln o g a V ilip :M ad ţarin a
"A kod moga slavna gospodara!"
N o m u reĉe iz m eh an e M ark o :
"P ro p u šti g a u m eh an u , Š arĉe!"
K ad je Š arac saslu šao M ark a,
Propusti ga u novu mehanu.
A k ad V ilip u Ċ e u m eh an u ,
A on Marku Boga ne naziva,
V eće trţe tešk u to p u zin u ,
P a u d ari K raljev ića M ark a,
U d ari g a u p leći ju n aĉk e,
Ali Marko ni habera nema,
V eće v eli V ilip :M ad ţarin u :
"Sjedi s mirom , M ad ţarsk o k o p ile!
"N e b u d i m i p o k o ţu h u b u h a,
"V eć o d jaši, d a p ijem o v in o ,
 "P a jo š im a d an a za m ejd an a."
A l'to V ilip n e slu šaše M ark a,
V eć g a u d 'ri u d esnicu ru k u ,
T e m u razb i ĉašu p o zlaćen u
A prosu mu crveniku vino.
K ad g o v iĊ e K raljev iću M ark o ,
A on sk o ĉi o d zem lje n a n o g e,
N a M ad ţara ju riš u ĉin io ,
Njegovu mu sablju ugrabio,
Te ga njome Marko udario,
Udari ga po desnu ramenu,
Razdvoji ga na sedlu bojnome,
Pa kroz njega Marko dovatio
Na vratima mermera kamena,
I njega je pola presjekao,
P a je o štru sab lju zagledao,
P a g o v o ri K raljev iću M ark o :
"M ili B o ţe, ĉu d a v elik o g a!
"D o b ra g v o ţĊ a u lo ša ju n ak a!"
N jo m e m an u , o d s'jeĉe m u g lav u ,
P a je Š arcu b aci u zo b n icu ,
Ode pravo dvoru Vilipovu,
Te mu obi bijelu riznicu,
Iz nje Marko povadio blago,
Pa otide drumom pjev aju ći,
O sta V ilip n o g o m k o p aju ći,
A lju b a m u m lad a k u k aju ći.

46) Jedni pjevaju u Budimu mjesto u Karlovcu, i

o n d a M ark o id e p rek o B ijo g rad a. M ark o K raljev ić i
k ći k ralja A rap sk o g a.

60. M ark o K raljević i b eg K ostad in .

K o n je jašu d o d v a p o b ratim a,
B eg K o stad in i K raljev ić M ark o ,
Beg Kostadin besedio Marku:
"P o b ratim e, K raljev iću M ark o !
"D a ti m en i o jesen i d o Ċ eš,
"O jeseni, o Dmitrovu danku,
"A o mome krsnome imenu,
"P a d a v id iš ĉasti i p o šten ja,
"A i lep a, b rate, d o ĉek an ja,
"I g o sp o d sk e Ċ ak on ije redom."
A l'b esed i K raljev iću M ark o :
"N e v ali se, b eţe, s d o ĉek an jem !
"K ad ja traţi b rata A n d rijaša,
"Ja se desi u dvoru tvojemu
"O jeseni o Dmitrovu danku
"A o tvome krsnome imenu,
"V id io sam tv o je d o ĉek an je,
"I v id i ti d o tri n eĉo v eštv a."
A l'b esed i b eţe K ostadine:
"P o b ratim e, K raljev iću M ark o !
"T a k ak v a m i n eĉo v eštv a k aţeš?"
V eli n jem u K raljev iću M ark o :
"P rv o ti je, b rate, n eĉo v eštv o :
"D o Ċ o še ti d o d v e siro tice,
"D a j' n aran iš leb a b ijelo g a
"I n ap o jiš v in a crv en o g a;
"A ti v eliš d v em a siro tam a:
""Id't' odatle, jedan ljucki gade!
""Ne gad'te mi pred gospodom vina.""
"A m en i je ţao , b eţe, b ilo ,
"Ţ ao b ilo d v eju siro tica,
"Pa ja uze do dve sirotice,
"O d v ed o i d o le n a ĉaršiju ,
"Narani i leba bijeloga
"I napoji vina crvenoga,
"P a p o k ro ji n a n ji ĉisti sk erlet,
"Ĉ isti skerlet i zelenu svilu,
"Pa i onda posla dvoru tvome,
"A ja, b eţe, g led im iz p rik rajk a,
"K ak o ćeš i o n d a d o ĉek ati;
"A ti u ze jed n o siro ĉad i,
"Uze njega na lijevu ruku,
 "Drugo uze na desnicu ruku,
"Odnese i u dvore za stole:
""Jed'te, pijte, gospodski sinovi.""
"D ru g o ta je, b eţe, n eĉo v eštv o :
"Š to su b ili stari g o sp o d ari.
"Pa su svoju aznu izgubili,
"I n a n jim a stari sk erlet b eše,
"O n e m ećeš u d o n ju trp ezu ;
"A koji su novi gospodari
"I od skora aznu zametnuli
"I n a n jim a n o v i sk erlet b eše,
"O n e m ećeš u g o rnju trpezu,
"P red n ji n o siš v in o i rak iju
"I g o sp o d sk u Ċ akon iju red o m .
"T reće ti je, b eţe, n eĉo v eštv o :
"T i im ad eš i o ca i m ajk u ,
"Ni jednoga u astalu nema,
"D a ti p ije p rv u ĉašu v in a."

61. M ark o K raljević i A lil-aga.

P o jezd iše d o d v a p o b ratim a

Preko krasna mesta Carigrada:
Jed n o jeste K raljev iću M ark o ,
A d ru g o je b eţe K o stad in e!
T a i p o ĉe b esed iti M ark o :
"P o b ratim e, b eţe K o stad in e!
"Sad ja idem preko Carigrada,
"Teva m' koja sukobiti beda,
"Te me teva na mejdan zazvati;
"Ja ću s'tešk o b o lan u ĉin iti
"Od zla bola tešk e srd o b o lje."
P ak se M ark o b o lan u ĉin io
B ez b o lesti, o d m u d ro sti tešk e,
P o d o b ru se Š arcu p o lo ţio ,
Na sedlo se srcem naslonio,
Tako ide preko Carigrada.
Dobra kopca sukobila Marka,
Sukobi ga carev Alil-aga,
I za ag o m trid est jan jiĉara;
Alil-aga besedio Marku:
"O ju n aĉe, K raljev iću M ark o !
"Ajd' na mejdan, da s' nadstreljujemo,
"P a ak o ti B o g i sreća d ad e,
"T e ti m en e d an aske n ad streliš,
"N a ĉast teb e m o ji b eli d v o ri
"I u dvori moje dostojanje
"I kaduna moja verna ljuba;
"Ako li te danaske nadstrelim,
"N e traţim ti n i d v o ra n i lju b e,
"T ek e što ću teb e o b esiti,
"V iteza ti o sv o jiti Š arca."
A b esed i K raljev iću M ark o :
"O stan ' m e se, T u rĉin e p ro k leti!
"Mene nije do streljanja tvoga,
"V eć ev o m e tešk a b o lest n ašla,
"T ešk a b o lest, srd o b o lja lju ta,
"Ni konja se d rţati n e m o g u ,
"A kamo li da se nadstreljujem!"
A l'se T u rĉin o stan u ti n e će,
Vati Marku desni skut dolame,
T rţe M ark o n o ţa o d p o jasa,
T e o d seĉe d esn i sk u t d o lam e:
"Idi bedo, aratos te bilo!"
A l'se T u rĉin o stan u ti n e će,
V eć u v ati lev i sk u t d o lam e,
Marko trţe n o ţa o d p o jasa,
T e i lev a o d sijeĉe sku ta:
"Idi bedo, da te Bog ubije!"
A l'se T u rĉin o stan u ti n e će,
V eć u v ati Š arca za v o Ċ ice,
D esn o m ru k o m za v o Ċ ice Š arca,
Levom rukom Marka za nedarca.
P lan u M ark o , k ak o v atra ţiv a,
Isp rav i se n a Š arcu v itezu ,
Dobro Š arcu d izg en p o teg ao ,
Ig ra Š arac, k ak o i p o m am an ,
I p resk aĉe k o n je i ju n ak e;
Pak doziva bega Kostadina:
"P o b ratim e, b eţe K o stad in e!
"Idi, brate, bezistenu mome,
"Donesi mi strelu Tataranku,
"U kojoj je streli Tataranki
"Devet beli sokolovi pera;
"A ja idem s agom na kadiju,
"N a m ešćem i d a n am sin p ilati;
"D a m eĊ 'n am a p o sle n ije k av g e."
T ad 'se b eţe b ezisten u v rati,
Ode Marko s agom na kadiju.
Kako ide carev Alil-aga,
P ap u ĉ'sk id e, sed e k o d k ad ije,
Pa izvadi dvanaest dukata,
T e k ad iji m eće p o d k o len o :
"Efendija, eto ti dukata,
"N e d aj M ark u p rav o g sin d ţilata."
Ali Marko Turski razabrao,
A u Marka ne ima dukata,
V eć b u zd o v an m eće p rek o k rila:
"Ĉ u ješ li m e, efen d i:k ad ija!
"D aj ti m en e p rav o g sin d ţilata,
"Jer v id iš li šesto p er p o zlaćen ,
"Ako t' odem udarati njime,
"N e će teb e m elem treb o v ati,
"M ešćem u ćeš i zab o rav iti
"A d u k ate n i v id eti n e ćeš."
Efendiju popade groznica
G led aju ći šesto p er p o zlaćen ,
S in d ţilati, a d rk ću m u ru k e.
K ad p o Ċ o še n a m ejd an ju n aĉk i,
Z a ag o m je trid est jan jiĉara,
A za Markom ne ima nikoga,
Do nekol'ko Grka i Bugara.
K ad d o Ċ o še n a m ejd an ju n aĉk i,
A besedi carev Alil-aga:
"D elib aša, ajd e m eći strele;
"T i se v ališ, d a si d o b ar ju n ak ,
"I v ališ se caru n a d iv an u ,
"D a zastreliš o rla k rstato g a,
"K rstaš' o rla, što v o d i o b lak e."
Besedi mu Kraljeviću M ark o :
"Ja, T u rĉin e, ja sam d o b ar ju n ak ,
"Ali ti si od mene stariji,
"Jer je v aše g o sp o d stv o i carstv o
"Tvoj je mejdan stariji od moga,
"Jer si mene na mejdan zazvao;
"V eć, T u rĉin e, ajd e m eći strele."
M etn u T u rĉin p rv u b elu strelu ,
Strelu metnu, pak meri aršin o m ,
P restrijeli sto d v ad est aršin a;
Metnu Marko prvu belu strelu,
P restrijeli d v e sto tan 'aršin a.
M etn u T u rĉin d ru g u b elu strelu ;
P restrijeli tri sto tin 'aršin a;
Metnu Marko drugu belu strelu,
P restrijeli p et sto tin 'aršin a;
M etn u T u rĉin treću b elu strelu,
P restrijeli šest sto tin 'aršin a;
U to m M ark u i K o stad in d o Ċ e
I donese strelu Tataranku,
U kojoj je streli Tataranki
Devet beli sokolovi pera;
Metnu Marko strelu Tataranku,
Ode strela u pra i u maglu,
O ĉim a se n e d a p reg led ati,
A kamo li premerit' aršin o m !
S tad e T u rĉin su ze p ro sip ati,
Stade Marka Bogom bratimiga:
"B o g o m b rate, K raljev iću M ark o !
"V išn jim B o g o m i sv etim Jo v an o m
"P o u b av u zak o n u v ašem u !
"N a ĉast teb e m o ji b eli d v o ri,
"I kaduna moja verna ljuba,
 "Tek me nemoj, brate. obesiti!"
A besedi K raljev iću M ark o :
"O T u rĉin e, ţiv 'te B o g u b io !
"B u d m e b ratiš, što m i ţen u d aješ?
"M en e tv o ja ţen a n e treb u je,
"U nas nije, kano u Turaka,
"S n ašica je, k an o i sestrica;
"Ja na domu imam ljubu vernu,
"P lem en itu Jelicu g o sp oĊ u ;
"A sve bi ti, brate, oprostio,
"Ali si mi izdrgo dolamu,
"V eć d aj m en e tri to v ara b lag a,
"Da iskrpim na dolami skute."
S k o ĉi T u rĉin rad o i v eselo ,
G rli, lju b i K raljev ića M ark a,
Odvede ga dvoru gospodskome,
T e g a ĉasti za tri b ela d an a,
Dade njemu tri tovara blaga,
S n aa k ad a k o šu lju sa zlatom,
U z k o šu lju srm ajli m aram u ;
Jo š m u d ad e trista p ratilaca,
Otprati ga dvoru gospodskome.
I p o sle su v rem e ţiv o v ali,
S v etlu caru ĉu v ali k rajin u :
Gdi se gode krajina uzbija,
Uzbija je Alil-aga s Markom;
Gdi se gode gradovi uzimlju,
Uzimlje i Alil-aga s Markom.

62. M ark o K raljević i M in a od K ostu ra.

S jed e M ark o s m ajk o m v eĉerati

Suva ljeba i crvena vina;
A li M ark u tri k n jig e d o Ċ o še:
Jedna knjiga od Stambola grada,
Od onoga cara Pojazeta;
Druga knjiga od Budima grada,
Od onoga kralja Budimskoga:
T reća k n jig a od Sibinja grada,
Od vojvode Sibinjanin-Janka.
Koja knjiga od Stambola grada,
Car ga u njoj na vojsku poziva,
Na Arapsku ljutu pokrajinu;
Koja knjiga od Budima grada,
Kralj ga u njoj u svatove zove,
U sv ato v e n a k u m stv o v jen ĉan o ,
D a g a v jen ĉa s g o sp o Ċ o m k raljicom;
Koja knjiga od Sibinja grada,
Janko u njoj na kumstvo naziva,
Da mu krsti dva nejaka sina.
Mar:ko nita svoju staru majku:
"Sjetuj mene, moja stara majko,
"K u d a m i je sad ići n ajp reĉe:
"Il'ću ići n a carev u v o jsk u ,
"Il'ću ići k ralju u svato v e,
"Da g a v jen ĉam s g o sp oĊ o m k raljico m ;
"Il'ću ići S ib in jan in -Janku,
"Da mu krstim dva nejaka sina?"
V eli m ajk a K raljev iću M ark u :
"O m o j sin k o , K raljev iću M ark o !
"U svate se ide na veselje,
"Na kumstvo se ide po zakonu,
"Na vojsku se ide od nevolje:
"Idi, sinko, na carevu vojsku;
"I B o g će n am , sin k o , o p ro stiti,
"A T u rci n am n e će razu m jeti."
T o je M ark o p o slu šao m ajk u ,
Pa se spremi na carevu vojsku,
S' sobom vodi slugu Golubana;
N a p o h o d u m ajci n aru ĉu je:
"Ĉ u li m en e, m o ja staro m ajk o !
"Gradu vrata rano zatvorajte,
"A u jutru dockan otvorajte;
"Jera sam ti, majko, u zavadi
"S prokletijem Minom od Kostura,
"Pa se bojim, moja stara majko,
"Da mi b'jele ne pohara dvore."
Ode Marko na carevu vojsku
Sa svojijem slugom Golubanom.
K ad su b ili n a trećem k o n ak u ,
Sjede Mark o v eĉer'v eĉerati,
G o lu b an m u ru jn o v in o slu ţi:
U ze ĉašu K raljev iću M ark o ,
Ĉ ašu u ze, u san se zan ese,
I isp u sti ĉašu n a trp ezu ,
Ĉ aša p ad e, v in o se n e p ro su ;
Budi njega sluga Golubane:
"G o sp o d aru , K raljev iću M ark o !
"I d o sad si n a v o jsk u išao ,
"Al' nijesi tako drijemao,
"N i iz ru k e ĉašu izp u štao !"
A M ark o se trţe iza san k a,
Pa govori slugi Golubanu:
"Golubane, moja vjerna slugo!
"M alo tren u h , ĉu d an san ak u sn ih ,
"Ĉ u d an san ak a u ĉu d an ĉasak ,
"Đ e se p ram en m ag le zap o Ċ ed e
"Od Kostura grada bijeloga,
"Pak se savi okolo Prilipa,
"U toj magli Mina od Kostura,
"On pohara moje b'jele dvore,
"Sve pohara i ognjem popali,
"Staru majku s konjma pregazio,
"Zarobi mi moju vjernu ljubu,
"Odvede mi konje iz arova,
"I odnese iz riznice blago."
Veli njemu sluga Golubane:
"A ne b o j se, K raljev iću M ark o !
"Dobar junak dobar san usnio:
"S an je laţa, a B o g je istin a."
K ad d o Ċ o še g rad u C arig rad u ,
D iţe care silo v itu v o jsk u ,
O tid o še p rek o m o ra sin jeg
Na Arapsku ljutu pokrajinu,
Te uzimlju po moru gradove,
Ĉ etrd eset i ĉetiri g rad a;
Kad d o Ċ o še p o d K ara-Okana,
O k an b iše tri g o d in e d an a,
O k an b iše, u zet'n e m o g o še;
M ark o s'jeĉe A rap sk e ju n ak e,
Pa sve glave pred cara iznosi,
A car M ark u b ak šiše p o k lan ja.
T o T u rcim a v rlo m u ĉn o b ilo ,
P a g o v o re caru ĉestito m e:
"Gospodine, care Pojazete!
"Marko nije junak nikoliko,
"V eće m rtv e o d sijeca g lav e
"I p red teb e n a b ak šiš d o n o si "
T o zaĉu o K raljev iću M ark o ,
P a se m o li caru ĉestito m e:
"G o sp o d in e, care p o o ĉim e!
"Mene jeste sutra krsno ime,
"K rsn o im e lijep d an ak Đ u rĊ ev ;
"V eć m e p u sti, care p o o ĉim e,
"Da proslavim moje krsno ime
"P o zak o n u i p o o biĉaju ;
"I daj mene pobra Alil-agu,
"Da se s mirom ponapijem vina."
O d in a se caru n e m o g aše,
V eće p o sla K raljev ića M ark a,
Da on slavi svoje krsno ime,
I dade mu pobra Alil-agu.
Ode Marko u goru zelenu
Po daleko od vojske careve.
P a razap e b ijela šato ra,
Pod njim sjede piti mrko vino
Sa svojijem pobrom Alil-agom.
Kad u jutru jutro osvanulo,
O d m ah p o zn a straţa o d A rap a,
Da u vojsci ne imade Marka,
P a p o v ik a straţa o d A rap a:
"Sad navali, ljuta Arapijo!
"N em a o n o g strašn oga junaka
"N a šaren u k o n ju v elik o m e."
Tad' navali ljuta Arapija,
Ode caru triest hiljad' vojske.
O n d a care M ark u k n jig u p iše:
"B rţe h o d i, m o j p o sin k o M ark o !
"Propade mi triest hiljad' vojske."
Ali Marko caru odgovara:
"K ad a b rţe, care p o o ĉim e!
"Jo š se n isam vina napojio,
"A kamo li u slavu ustao!"
Kad je drugo jutro osvanulo
O p et v iĉe straţa o d A rap a:
"Navalite, ljuta Arapijo!
"N em a o n o g strašn o g a ju n ak a
"N a šaren u k o n ju v elik o m e."
A A rap i ju riš u ĉin iše,
O d e caru šeset h iljad 'v o jsk e.
Opet care Marku knjigu p iše:
"H o d i b rţe, m o j p o sin k o M ark o !
"P ro p ad e m i šeset h iljad 'v o jsk e."
Ili Marko caru odgovara:
"Ĉ ek aj m alo , care p o o ĉim e,
"Jo š se n isam d o b ro p o ĉastio
"S kumovima i s prijateljima."
K ad je treće ju tro o sv an u lo ,
O p et v iĉe straţa o d A rap a:
"Navalite, ljuta Arapijo!
"Nema onog dobroga junaka
"N a šaren u k o n ju v elik o m e."
A A rap i ju riš u ĉin iše,
Ode caru sto hiljada vojske.
O n d a care M ark u k n jig u p iše:
"B rţe d a si, m o j p o sin k o M ark o !
"B rţe d a si, m o j p o B o g u sin ko !
"A rap i m i šato r o b o riše."
Onda Marko usjede na Š arca,
Pak on ode u carevu vojsku;
Kad u jutru bijel dan osvanu
I d v ije se u d ariše v o jsk e,
O p azi ta straţa o d A rap a,
Pak povika iz grla bijela:
"Sad ustupi, ljuta Arapijo!
"E n o o n o g strašn og a ju n ak a
"N a šaren u k o n ju v elik o m e."
O n d a M ark o u d 'ri m eĊ 'A rap e,
N a tri stran e v o jsk u rašćerao :
Jednu vojsku sabljom isjekao,
D ru g u v o jsk u Š arcem p o g azio ,
T reću v o jsk u p red cara d o g n ao ;
Al' se Marko ljuto izranio:
Sedamdeset rana dopanuo,
Sedamdeset rana od Arapa;
Pak on caru pade preko krila,
Pita njega care gospodine:
"M o j p o sin k o , K raljev iću M ark o !
"Jesu li ti rane od samrti?
"M o ţeš li m i, sin k o , p reb o ljeti,
"D a ti traţim m elem i ećim e?"
V eli n jem u K raljev iću M ark o :
"G o sp o d in e, care p o o ĉim e!
"Nijesu mi rane od samrti,
"Ĉ in i m i se, m o g u p reb o ljeti."
C ar se m aši ru k o m u d ţep o v e,
Te mu daje hiljadu dukata,
Da on ide grdne rane vidat',
Za njim posla dvije vjerne sluge,
Da gledaju, da ne umre Marko;
A li M ark o n e traţi ećim a,
V eć o n id e iz k rĉm e u k rĉm u ,
T e o n traţi, Ċ e je b o lje v in o .
Tek se Marko vina ponapio,
I grdne mu ran e zarasto še;
A li n jem u sitn a k n jig a d o Ċ e,
Da su njemu dvori poharani:
Poharani, ognjem popaljeni,
S tara m ajk a s k o n jm a p reg aţen a
I vjerna mu ljuba zarobljena;
T ad 'p ro tu ţi K raljev iću M ark o
U z k o ljen o caru p o o ĉim u :
"G o sp o d in e, care p o o ĉim e!
"B'jeli su mi dvori poharani,
"V'jerna mi je ljuba zarobljena,
"S tara m ajk a s k o n jm a p reg aţen a,
"Iz rizn ice o d n ešen o b lag o ,
"Odnijo ga Mina od Kostura."
N jeg a tješi care g o sp o d in e:
"Ne boj mi se, moj posinko Marko!
"Ako su ti dvori izgoreli,
"L jep še ću ti d v o re n aĉin iti
"P o red m o jih , k o i m o ji što su ;
"A k o ti je b lag o o d n ešen o ,
"D a t' u ĉin im ag o m h araĉlijn sk im ,
"P ak ćeš v iše b lag a sak u p iti;
"Ako ti je ljuba odvedena,
"B o ljo m ću te lju b o m o ţen iti."
A l'g o v o ri K raljev iću M ark o :
"F ala teb e, care p o o ĉim e!
"K ad ti stan eš m ene dvore gradit',
"M en e h o će siro tin ja k leti:
""G le k u rv ića K raljev ića M ark a!
""Oni su mu dvori izgoreli,
""A ovi mu pusti ostanuli!""
"D a m 'u ĉin iš ag o m h araĉlijn sk im ,
"Ja h araĉa p o k u p it'n e m o g u
"D o k n e sv eţem n išta i u b o g a,
"P a će m en e siro tin ja k leti:
""G le k u rv ića K raljev ića M ark a!
""O n o m u je b lag o o d n ešen o ,
""A ovo mu ostanulo pusto!""
"A što ćeš m e ţen it'd ru g o m lju b o m ,
"K ad je m o ja lju b a u ţiv o tu?
"V eć d aj m en i trista jan iĉara,
"Pokuj njima krive kosijere,
"I daj njima lagane motike,
"Ja ću ići b ijelu Kosturu
"Ne bi l' svoju povratio ljubu."
C ar m u d ad e trista jan iĉara,
Pokova im krive kosijere,
I dade im lagane motike.
Jan iĉare sjeto v ao M ark o :
"B raćo m o ja, trista jan iĉara!
"Vi idite bijelu Kosturu,
"K ad d o Ċ ete k a K o stu ru g rad u ,
"V am a će se G rci rad ovati:
""Blago nama, evo nam argata!
""Jeftin o će rad it' v in o g rad e.""
"V i n em o jte, b raćo m o ja d rag a,
"V eć p ad n ite p o d K o stu ro m g rad o m ,
"Pijte vino i bistru rakiju,
"D o k le i ja u K o stu r n e d o Ċ em ."
O tid o še trista jan iĉara,
O tid o še b ijelu K o stu ru ,
Marko ode Svetoj gori slavnoj,
P riĉesti se i isp o v jed i se,
Jer je m n o g u k rv cu u ĉin io ;
P a o b u ĉe ru h o k alu Ċ ersk o ,
Pusti crnu bradu do pojasa,
A na glavu kapu kamilavku;
P a se b aci Š arcu n a ram en a,
Ode pravo bijelu Kosturu.
K ad a d o Ċ e M in i o d K o stu ra,
Al' on sjedi, rujno pije vino,
A M ark o v a slu ţi m u g a lju b a;
Pita njega Mina od Kostura:
"O j B o g a ti, crn i k alu Ċ ere!
"O tk u d teb e taj šaren i k o n jic?"
V eli n jem u K raljev iću M ark o :
"Oj Boga mi, Mina gospodaru!
"Ja sam bio u carevoj vojsci
"Na Arapskoj ljutoj pokrajini,
"Tamo bješe jed n a b u d alin a
"P o im en u K raljev iću M ark o ,
"I on tamo jeste poginuo:
"I ja njega jesam saranio
"P o zak o n u i p o o biĉaju ,
"D ad o še m i k o n ja o d p o du šja."
K ad to zaĉu M in a o d K o stu ra,
O d rad o sti n a n o g e sk o ĉio ,
P a g o v o ri K raljev iću M ark u :
"Be aferim, crni kalu Ċ ere!
"Evo ima devet godin' dana
"K ak o ĉek am ja tak o v e g lase:
"Markove sam poharao dvore,
"Poharao, ognjem popalio,
"Vjernu sam mu ljubu zarobio,
"Jo š je za se n ijesam v jen ĉao ;
"S v e sam ĉek 'o , d o k p o g in e M ark o ,
"A sad ćeš m e ti v jen ĉati s n jo m e."
Uze knjig u K raljev iću M ark o ,
K n jig u u ze, te M in u v jen ĉav a,
D a sa k im e, v eć sa sv o jo m lju b o m !
P a sjed o še ru jn o p iti v in o ,
Vino piti i veseliti se,
Al' govori Mina od Kostura:
"Ĉ u ješ Jelo , i srce i d u šo !
"Do sad si se Markovica zvala,
"A o d sad si M in in a g o sp o Ċ a;
"Id i, d u šo , u rizn ice d o n je,
"Te donesi tri kupe dukata,
"D a d aru jem crn a k alu Ċ era."
Ode Jela u riznice donje,
Te donese tri kupe dukata,
Ne nosi ih od Minina blaga,
V eć ih n o si o d M ark o v a b lag a;
I d o n ese sab lju zarĊ alu ,
P a je d aje crn o m k alu Ċ eru :
"Na ti i to , crn i k alu Ċ ere,
"O d p o d u šja K raljev iću M ark u ."
U ze sab lju K raljev iću M ark o ,
 Sablju uze, pa je zagleduje,
Pa govori Mini od Kostura:
"Gospodaru, Mina od Kostura!
"Jel' slobodno na veselju tvome
"P o ig rati sitn o k alu Ċ ersk i?"
Veli njemu Mina od Kostura:
"Jest slo b o d n o , crn i k alu Ċ ere,
"Jest slo b o d n o , za što n e b i b ilo
S k o ĉi M ark o n a n o g e lag an e
O b rn u se i d v a i tri p u ĉa,
S av se ĉard ak iz tem elja trese;
P a p o trţe sab lju zarĊ alu ,
Manu sabljom s desna na lijevo,
T e o n M in i o d sijeĉe g lav u ,
Pa povika iz grla bijela:
"Sad naval'te, moja argatijo!
"Nema vama Mine od Kostura."
N av ališe trista jan iĉara
U dvorove Mine od Kostura,
B ijele m u d v o re p o h araše,
P o h araše, o g n jem p o p ališe;
Marko uze svoju vjernu ljubu
I Minino on pokupi blago,
Pa otide bijelu Prilipu
P jev aju ći i p o p 'jev aju ći.

63. M ark o K raljević i 12 A rap a.

Š ato r p en je K raljev iću M ark o

Na Arapskoj pokrajini ljutoj,
P o d šato ro m sed e p o p i v ino .
Jo šte M ark o ĉaše n e p o p io ,
Al' dopade robinja devojka
P o d šato ra K raljev ića M ark a,
Stade Marka Bogom bratimiti:
"Bogom brate K raljev iću M ark o !
"V išn jim B o g o m i sv etim Jo v an o m !
"Oprosti me danas od Arapa,
"U troje sam dopadala ruke,
"E v o d an as, b rate, u ĉetv rte,
"M eĊ 'd v an aest b raće A rap ĉad i;
"N e d rţe m e, k 'o se d rţi ro b lje,
"V eć m e b iju tro stru k o m k an d ţijo m ,
"Nagone me, da im lice ljubim;
"Ne mogu i jadna ni gledati,
"A kamo li, da im lice ljubim."
A Marko je privati za ruku,
Posadi je do desna kolena,
Ogrte je kolastom azdijom,
A u ru k e d ad e ĉašu v in a:
"Na, devojko, te se napij vina,
"Danas te je ogrejalo sunce,
"K ad si d o šla k m en e p o d šato ra."
T ek d ev o jk a ĉašu p riv atila,
I p rin iĉe, d a s'n ap ije v in a,
Al' dopade dvanaest Arapa
Na dvanaest ata Arapskije,
S taše M ark a n aziv ati k u rv o m :
"K u rv o jed n a, K raljev iću M ark o !
"Ti li posta drugi car na zemlji,
"D a o tim lješ ro b lje o d A rap a?"
A sm eje se K raljev iću M ark o :
"Id 't'o d atle, d eco A rap ĉad i!
"D a ja o v as n e o g rešim d u še."
Al' srditi dvanaest Arapa,
S v i d v an aest sab lje p o trg o še,
T e n ad M ark o m šato r o b o riše,
N a šato ru isek li k o n o p ce,
P ad e šato r n a so k o la M ark a
I n a n jeg o v k rstaš alaj-barjak
I n a Š arca k o n ja v elik o g a.
K ad e v id e K raljev iću M ark o
O b o ren a sv ilen a šato ra,
P lan u M ark o k ao v atra ţiv a,
P ak o n sk o ĉi n a n og e lag an e,
D o v ati se Š arca v elik o g a,
 Za se baci Bogom posestrimu,
Tri puta je opasa pojasom,
A ĉetv rto m o d sab lje k ajaso m ,
Pak potrţe sab lju o k o v an u ,
Te potera dvanaest Arapa;
N e seĉe i p o g rlu b ijelu ,
V eć i seĉe p o sv ilen u p asu ;
Od jednoga dvojica padaju,
O d d v an aest M ark o n aĉin io ,
O d d v an aest d v ad est i ĉetiri.
Pak se manu preko polja ravna,
Kano zvezda preko vedra neba.
Ode pravo ka Prilipu gradu,
Ka svojemu dvoru bijelome.
Pak dozivlje Jevrosimu majku:
"Jevrosima, moja stara majko!
"Moja majko, moja slatka rano!
"Evo, mati, Bogom posestrime,
"Ran' je, majko, mene kakono si,
"U d o m i je, k an o ĉelo sv o je,
"Da bi, majko, stekli prijatelje."
Ranila je Jevrosima stara,
Ranila je, i udomila je
U Rudnika grada bijeloga
U v elik u k u ću D izd arića
M eĊ u n jim a d ev et b raten aca.
O tu d M ark o steĉe p rijatelje;
O d lazio ĉesto p o sestrim i;
K ao sv o jo j sestrici ro Ċ en o j,
I ĉesto se v in a n ap ijao .

64. Marko Kraljević i k ći k ralja A rap sk oga.

P ita m ajk a K raljev ića M ark a:

"Ja m o j sin k o , K raljev iću M ark o !
"Š to ti g rad iš m lo g e zad u ţb in e?
"Il'si tešk o B o g u zg riješio ,
"Il' si ludo[47]blago zadobio?"
Veli njojzi od Prilipa Marko:
"Oj Boga mi, moja stara majko!
"Jednom bijah u zemlji Arapskoj,
"P a u ran ih n a v o d u ĉatrn ju ,
"D a n ap o jim m o jeg a Š arin a;
"K ad ja d o Ċ o h n a v o d u ĉatrn ju ,
"Al' na vodi dvanaest Arapa;
"Ja šćad ijah , m ati, p rek o red a
"D a n ap o jim m o jeg a Š arin a,
"Ne dade mi dvanaest Arapa;
"Mati moja, izvadismo kavgu:
"Ja po teg o h tešk u to p u zin u .
"Te udarih crna Arapina,
"Ja jednoga, mene jedanaest,
"Ja dvojicu, mene desetina,
"Ja trojicu, mene devetina,
"Ja ĉetiri, a m en e o sm in a,
"Ja petinu, a mene sedmina,
"Ja šestin u , a m en e šestin a;
"Š estin a je m en e n ad v lad ala,
"S v ezaše m i ruke naopako,
"O d v ed o še k ralju A rap sk o m e,
"Kralj me baci na dno u tavnicu,
"Ja tavnovah za sedam godina,
"N it'ja zn ad o h , k ad m i ljeto d o Ċ e,
"N it ja zn ad o h , k ad m i zim a d o Ċ e,
"Osim jedno, moja stara majko:
"Z im i b i se g ru d ale Ċ ev o jk e,
"Probace mi po grudu snijega,
"P o to m zn ad em , d a je d o šla zim a;
"L jeti b ace stru ĉak b o sio k a,
"Po tom znadem, da je ljeto, majko.
"A kad nasta osma godinica,
"Tavnica mi nije dodijala,
"D o d ija m i A rap k a Ċ ev o jk a,
"M ila ćerca K ralja A rap sk o g a,
"D o lazeći ju tro m i v eĉero m ;
"V iĉe m en e n a tav n iĉk i p en d ţer:
""Ne trun', jadan, u tavnici, Marko!
""V eć d aj m en e tv o ju v jeru tv rd u ,
""D a ćeš m en e u zet'za lju b o v cu ,
""Da izbavim tebe iz tavnice,
""D o b ra tv o g a iz p o d ru m a Š arca,
""P o k u p iću ţu tijeh d u k ata,
""Bolan Marko, koliko ti drago.""
"Kad se, m ati, v iĊ eh n a n ev o lji,
"Skinuh kapu, metnuh na koljeno,
"Pa se kunem kapi na koljenu:
""T v rd a v jera! o stav it'te n e ću ,
""T v rd a v jera! p rev arit'te n e ću ;
""I sunce je vjerom prevrnulo,
""Te ne grije zimi k'o i ljeti,
""A ja v jero m p rev rn u ti n e ću .""
"T o p ro m isli A rap k a Ċ ev o jk a,
"Promislila, da se kunem njojzi:
"Jed n o v eĉe b ješe o m rk n u lo ,
"Otvori mi od tavnice vrata,
"Izvede me iz tavnice, majko,
"D o v ed e m i p o m am n a Š arin a,
"I jo š seb e b o ljeg o d Š arin a,
"Na obadva bisage dukata,
"Donese mi sablju okovanu;
"Otale se dovatismo konja
"I odosmo kroz zemlju Arapsku.
"K ad e ju tro b ješe o sv an u lo ,
"I ja sjed o h , m ati, o tp o ĉiv at
"A u za m e A ralk a Ċ ev o jk a,
"Zagrli me crnijem rukama,
"Kad pogledah, moja stara majko,
"Ona crna, a bijeli zubi,
"T o se m en e m u ĉn o u ĉin ilo,
"Ja potegoh sablju okovanu,
"Udarih je po svilenu pasu,
"K ro z n ju sab lja, m ati, p ro lećela;
"P riv atih se m o jeg a Š arin a,
"Jo š A rap ci g lav a p ro g o v ara:
 ""B o g o m b rate, K raljev iću M ark o !
""Nemoj, bolan, mene ostaviti!""
"T u sam , m ati, B o g u zg riješio ,
"A veliko blago zadobio,
"T e ja g rad im m lo g e zad u ţb in e."

47) "Ludo b lag o zad o b io " zn aĉi b ez m u k e i bez

pameti, sam o srećo m , a m lo g o b lag a.

65. M ark o K raljević u A začk oj tam n ici.

(komad od pjesme)

B o ţe m ili! n a sv em ' teb e v ala!

K ak av b ješe d elib aša M ark o !
Kakav li je danas u tamnici,
U tam n ici A zaĉk o j p ro k leto j!
T am n ica je k u ća n eo b iĉn a:
U tamnici voda do koljena,
Od junaka kosti do pojasa;
Tude idu zmije i jakrepi,
H o će zm ije o ĉi d a p o p iju ,
A jakrepi lice da nagrde,
Da otpadnu noge do koljena
I junaku ruke do ramena.
P išti jad an p o tam n ici M ark o ,
P išti M ark o , d o B o g a se ĉu je,
G led a M ark o A zaĉk o j ĉaršiji,
N e će l'k o g a u g led ati sv o g a;
Ni kog svoga, do Boga jednoga,
N o u g led a lijep u Ċ ev o jk u ,
M ilu šćercu k ralja o d A zak a,
Đ ev o jk u je B o g o m sestrim io :
"Bogom sestro, kraljeva Ċ ev o jk o !
"D o Ċ i m en e tam n ici n a p en d ţer."
Đ ev o jk a je za B o g a p rim ila,
I za Boga i za brata svoga,
O n a d o Ċ e tam n ici n a p en d ţer,
Marko njojzi tiho progovara:
"B o g o m sestro , k raljev a Ċ ev o jk o !
"Idi babu od Azaka kralju,
"Od mene mu poklon i pozdravlje:
"Kumim njega Bogom istinijem,
"Nek me pusti iz tamnice klete
"A na vjeru i na veresiju
"I na jemca Boga istinoga,
"Da ja idem do Prilipa grada,
"Da donesem za otkupa blago,
"Vjera moja, dvadeset tovara;
"A k o li m i v jero v ati n e će,
"Nek me pusti iz tamnice klete,
"P a n ek a m e u g v o ţĊ e o k u je,
"Ja ću sitn u k n jig u o p rav iti
"Majci mojoj u Prilipa grada,
"Z a o tk u p će d o n ijeti b lag o :
"U tam n ici ţiv iti n e m o g u ."
K ad Ċ ev o jk a r'jeĉi razu m jela,
Ona ode kralju na divana,
K ad a b ab u n a d iv an iziĊ e,
Pitao je od Azaka kralju:
"Oj b o g a ti, m ila ćeri m o ja!
"Š ta je teb e tam o n estan u lo?
"Il' ti malo svile i kadive,
"Ili zlata, il' bijela platna?
"A l'lijep e ĉo h e P arag u n a
"I rezane, pa i nerezane?"
B esjed i m u lijep a Ċ ev o jk a:
"O moj babo, od Azaka kralju!
"S v ašta d o sta u d v o ru tv o jem u ,
"N išta m en e n ije n estan u lo ;
"No evo ti poklon i pozdravlje
"A o d su ţn ja K raljev ića M ark a,
"D a g a p u stiš iz tam n ice, b ab o ,
"A na vjeru i na veresiju
"I na jemca Boga istinoga,
"Dok otide do Prilipa grada,
"Z a o tk u p će d o n ijeti b lag o ,
"Donjeti dvadeset tovara,
"A k o li m u v jero v ati n e ćeš,
"Pusti njega t tamnice, babo,
"U ţeljez g a g v o ţĊ e o k u j tešk o ,
"O n će sitn u k n jig u o p rav iti
"Majci svojoj u Prilipa grada,
"Z a o tk u p će d o n ijeti b lag o ."
K ad to zaĉu o d A zak a k ralju ,
o n Ċ ev o jci p r'jek e r'jeĉi k aţe:
"K u ĉk o jed n a, a n e ćeri m o ja!
"Š n jim e si se, k u ĉk o , sjaran ila!
"A tako mi Boga velikoga!
"N e ću p u stit'iz tam n ice M ark a,
"D rţaću g a za d ev et g o d in a,
"D o k m u zm ije o ĉi n e p o p iju ,
"A jakrepi ne nagrde lice;
"Dok m' otpadnu noge do koljena
"I junaku ruke do ramena;
"Kad dopadne take muke Marko,
"Ja ću p u stit'su ţn ja b ez d in ara,
"Izaijeću tu c'k a n a so k ak e,
"Neka prosi, nek se ljebom rani."
K ad Ċ ev o jk a r'jeĉi razu m jela,
Ona ode na tamnicu Marku,
S v e m u k aza, k ak o k ralju k aţe.
K ad a zaĉu K raljev iću M ark o ,
P išti M ark o , d o B o g a se ĉu je,
P a Ċ ev o jci b io g o vo rio :
"B o g o m sestro , k raljev a Ċ ev o jk o !
"Donesi mi divit i hartije,
"Da ja kitim jednu sitnu knjigu,
"Da je pratim u Prilipa k majci,
"Nek prodaje zemlje i gradove,
"N ek p ro d aje, n ek za d u šu d aje,
"Nek se rani i oda zla brani;
"Vjernoj ljubi, nek se preudaje;
"Miloj seji, da s' ne kune mnome;
"M an e v o Ċ e k o sti istru n u še
"U tam n ici A zaĉk o j p ro k leto j."
Donese mu divit i hartiju,
Te je sitnu knjigu nakitio,
N e k iti je, k u d je n jo jzi k aţe,
No je kiti preko mora sinjeg,
Preko mora do grada Soluna,
D o D o jĉila B o g o m p o b ratim a:
"O D o jĉilo , B o g o m p o b ratim e!
"T ešk e sam ti m u k e d o p ad n uo ,
"T ešk e m u k e, u A rap sk e ru k e,
"Dopadnuo rogolva i tamnice,
"A p ro k lete A zaĉk e tam n ice;
"U tam n ici ţiv iti n e m o g u ,
"T am n ica je k u ća n eo b iĉn a;
"Izbavi me, ako Bo g a zn ad eš!"
Pa dozivlje sivoga sokola:
"O sokole, pust mi ne ostao!
"Nosi knjigu ka gradu Solunu,
"K a D o jĉilu B o g o m p o b ratim u ,
"Nek izbavi mene iz tamnice."
Uze soko onu sitnu knjigu.
Pa se izvi nebu pod oblake,
Pravo ode ka Solunu gradu
B aš u ju tru u sv etu n eĊ elju ,
A l'b ijaše g o sp o d a S o lu n sk a,
A l'b ijaše u b ijelo j crk v i
N a ju tarn ji i n a letu rĊ iji,
Pade soko na bijelu crkvu,
P išti so k o , d o B o ga se ĉu je,
P o zn ad e g a D o jĉilo v o jv od a,
P a išeta iz b ijele crk v e,
Te on sjede u srebrna stola,
K n jem u d o Ċ e siv -zelen sokole,
Isp o d k rila sitn u k n jig u p u šti.
U ze D o jĉil o n u sitn u k n jigu ,
K ad o n v iĊ e, što m u k n jig a k aţe,
Udari se po koljenu rukom,
N o v a ĉo h a p ršte n a k o ljen u
I od zlata burma na rukama,
Suze roni niz bijelo lice:
"A la! b rate, K raljev iću M ark o !
"T ešk e ti si muke dopanuo!
"B ez jad a se izb av iti n e ćeš."
P a o n m isli, što će i k ak o će,
O će m islio , n a jed n o sm islio ,
Pa uzimlje boju karaboju,
Bijelo je obojio lice,
N aĉin i se crn i A rap in e,
Pa izvede dobra konja dora,
Na dobra se dora dohitio,
Pravo ode ka Azaku gradu.
K ad je b io n iz p o lje A zaĉk o ,
T ešk o b io n alju tio d o ra,
D o b ar d o ro n a k o laĉe sk aĉe,
U p rijek o d v an aest aršin a,
U d u ţin u d v ad est i ĉetiri,
U v isin u tri k o p lja ju n aĉk a,

4 8 ) U B u d im u su p rije o sam g o d in a p reštam p an e iz

druge i četvrte k n jig e p reĊ ašn jeg a izd anija sve
pjesme o M a rku K ra ljeviću pod imenom: „ P esm e
K ra ljevića M a rka so p o ku p len e iz, razliĉiti ju n aĉk i
pesnarica. Izdaniem Konstantina Kaulicie,
Knigoprodavca Novo-Sadskoga, (Serbische
Heldenlieder) u Budimu P ism en i K ral: V seu ĉilšca
P eštan sk o g . 1 8 36 ." (na osmini 125 strana). Da su
p jesm e o v e p reštam p an e v jern o , o d slo v a d o slo v a,
onda ja ovdje ne bih ni spominjao nepravde, koju mi
je k n jiţar s tijem u ĉin io sv o g a d ob itka rad i; ali su
o n e to b o ţn jijem popravljanjem tako iskvarene i
n a g rđ en e, da je krivo po sav n aro d n aš i sram o ta
g o to vo p o sv e n aše k n jiţev n ik e d an ašn jeg a
n araštaja. N e sam o što je G . K au licija, ili n ek o d ru g i
na njegovu molbu ili za platu, u ovoj pjesmi ovdje
dodao iz svoje glave 3 6 stih o v a (te p jesm u to b o ţe
d o v ršio ), n eg o su i u d ru g im a m n o g o rijeĉi (n a
sto tin e) izm ijen jan e i ĉitav i stih o v i n ag rĊ en i. Ja ću
o v d je ĉu d a rad i d o d ati sam o n ek o lik o p rim jera, k o je
sam o p azio g d je sam u k n jiţicu zag led ao , a sv u je
red o m n ijesam n i ĉitao . T ak o n . p . u p jesm i Sestra
Leke kapetana (stih 470-477):

u orginalu:

Š ta s'v id io , šta si sm ilo v ao

A n a to m e v o jv o d i M ilo šu ,
Đ e je v iĊ en , Ċ e je snaţan ju n ak ;
Jesi l'ĉu o , Ċ e p riĉaju lju d i,
Đ e j' M ilo ša k o b ila ro d ila,
A nekaka sura bedevija,
B ed ev ija, što ţd rjeb i ţd rale,
N ašli su g a ju tru u erĊ eli.

P rešta m p a n o :

Š ta s'v id io šta si sm ilo v ao

N a to m tv o m e V o jv o d i M ilo šu ,
D i je v iĊ en d il'je sn aţan ju n ak
N isil'ĉu o šta g o v o re lju d i,
D a je M ilo š o d k o b ile ro Ċ en ,
I to neka sura bedevija,
B ed ev ija što ţd reb i ţd ralv e,
N ašli su g a zo ro m u erg eli.

T ak o u p jesm i M ark o K raljev ić i A rap in (stih 5 i 6 ):

Mjesto:

U d ario stak la u p en d ţere,

Prostro je svilom i kadifom

P rešta m p a n o :

P rilep io stak la n a p en d ţere,

Prostreo je svilu i kadifu.
Z a h artiju b i se m o g lo k azati p rilep io p a p en d ţere, a
za staklo se gov o ri u d ario u p en d ţere; tak o je u
originalu smisao, da je Arapin prostro (zastro) kulu
svilom i kadifom, a ne svilu i kadifu! Tako u pjesmi
Ţ en id b a M ark a K raljev ića (stih 6 ):

m jesto : A n e m o ţe slu ţit' m rk a v in a

P rešta m p a n o :

A n e m o ţe slu ţit' M ark a v in o m (!!!).

A u pjesmi S m rt M a rka K ra ljevića (stih 69):

Mjesto:

L 'jep ti b ješe, ja za m alo o d a

P rešta m p a n o :

L ijep ti b iše ja za m alo d o b a (?!!!)

T ak o je p reštam p an o "čin it' zad u ţb ine" m jesto

"g ra d iš zad u ţb in e", a u S rp sk o m e je rjeĉn ik u (k o d
rijeĉi za d u žb in a ) naznaĉen a razlik a izm eĊ u graditi
zad u ţb in u i čin iti. zad u ţb in u ! T ak o je u p jesm i
M a rko K ra ljević i M u sa kesed žija (u stihu 10) od
"od vrć' ću se" n aĉin jen o "odvrt' ću se"! T ak o je u
pjesmi U ro š i M rlja včevići (u stihu 71) od sa g r'ješio
n aĉin jen o so g rćšm , a u pjesmi M a rko K ra ljević i kći
kralja Arapskogi (u stihu 4) od zg riješio n aĉin jen o
so g rešio : a i F ran cu z u P arizu , k o ji je io le u ĉio
p o zn ati razlik u izm eĊ u S lav en sk ijeh n arjeĉija, m o ţe
zn ati, d a u o v ak ijem d o g aĊ ajim a n ije S rp sk i so
(nego so, ili sa, ili s koje se pred gdeje kojijem
slovima pretvara u z, kao i :; u ž-)'. Tako je u pjesmi
S m rt M a rka K ra ljevića (u stihu 109) Mjesto "nek se
crkve krase" p reštam p an o "n ek se C rk v e krasu"'.
Tako je u pjesmi M a rko K ra ljević i kći kra lja
Arapskoga na dva mjesta (u s:tihu 35 i 37) od "Po
 tom'' n aĉin jen o "po šim '"! A u toj istoj pesmi (u
stihu 16)"od izvadismo k av g u " n aĉin jen o je
"zavadismo kavgu"! Po narodnome govoru kavga se
n e m o ţe zavaditi, nego se za m etn e, u čin i, o g ra d i i (u
pjesmama) izvadi; a ljudi se zavade, te postane
kavga! i t. d

K ad se o v a stv ar rasu d i sa sv iju stran a, o n d a se m o ţe

k azati, d a je o v o p rav o m jerilo ţalo sn o g a stan ja
d an ašn je n aše literatu re P o o v o m e sad sv ak i
p am etan ĉo v jek m o ţe p o m isliti: k ad se o v ak o ĉin i s
narodiijem pjesmam a. k o je su n aštam p an e, p o
sv ijetu se razišle i n a razliĉn e jezik e p rev o Ċ en e, a šta
bi od n jih b ilo , d a su ih o v ak i n aši k njiţev n ici
sk u p ljali i p rv i p u t štam p ali?

66. M ark o K raljević i A rap in .

Kulu gradi crni Arapine,

Kulu gradi od dvadest tavana,
Ukraj sinjeg mora debeloga;
K ad je A rap k u lu n aĉin io ,
U d ario stak la u p en d ţere,
Prestr'o je svilom i kadifom,
Pa je onda kuli govorio:
"Š to ćeš p u sta u p rim o rju , k u lo?
"K ad p o teb e n itk o šetat'n em a:
"Majke nemam, a sestrice nemam,
"A jo šte se o ţen io n isam ,
"Da po teb e lju b a m o ja šeće;
"Al' tako me ne rodila majka,
"V eć k o b ila, k o ja b ed ev iju ,
"Z ap ro siću u cara Ċ ev o jk u ;
"Jal'će m i je care p o k lon iti,
"Jali će m i n a m ejd an izići."
To je Arap kuli izrekao,
P a o n o d m ah sitn u k n jig u p iše,
T e je šalje caru u S tam b o la:
"Gospodine, care od Stambola!
"K o d m o ra sam k u lu n aĉin io ,
"P o n jo jzi m i n itk o šetat'n em a,
"A jo šte se o ţen io n isam ;
"P o k lo n i m i šćercu za lju b o v cu ;
"A k o l' m i je p o k lo n iti n e ćeš,
"A ti h ajd e n a m ejd an ju n aĉk i."
D o Ċ e k n jig a caru ĉestito m e,
K ad a v iĊ e, što m u k n jig a k aţe,
S tad e care traţit" m ejd an d ţije,
O b ećav a b lag o n eb ro jen o ,
Ko pogubi crnog Arapina.
M ejd an d ţije m lo g e o d laziše,
A l'S tam b o lu n i jed an n e d o Ċ e.
Nuto caru velike nevolje!
V eće n jem u n esta m ejd an d ţija,
Sve pogubi crni Arapine.
Ni tu nije goleme nevolje,
Al' s' opremi crni Arapine
Iz primorja sa bijele kule:
O n s'o b u ĉe u ru h o g o sp o dsk o ,
A pripasa sablju okovanu,
Pa opremi sivu bedeviju:
P o teţe jo j sed m ere k o lan e,
Z au zd a je u zd o m p o zlaćen o m ,
P a p riv eza ĉad o r u terk iju ,
I sa stran e tešk u to p u zin u ;
Kobili se na ramena baci,
Pa uprti koplje ubojito,
Ode pravo bijelu Stambolu.
K ad je d o š'o p red S tam b o lsk a v rata,
Pred vratima koplje udario,
A za koplje svez'o bedeviju,
P ak razap e b ijela ĉad o ra,
I na Stambol on nametnu namet:
S v e n a n o ćcu p o jalo v u o v cu
I furunu ljeba bijeloga,
Jed an ĉab ar ţeţen e rak ije,
P o d v a ĉab ra crv en o g a v in a,
I p o jed n u lijep u Ċ ev o jk u ,
T e m u slu ţi crv en ik u v in o ,
A n o ći jo j b 'jelo lice lju b i,
Dnevi daje u zemlju Taliju,
Te uzima nebrojeno blago.
T ak o d rţa tri m eseca d an a;
Ni tu nije golema zuluma;
Arap uzja tanku bedeviju,
N aćera je k ro z S tam b o l b ijeli,
D o Ċ e p rav o p o d carev e d v o re,
V iĉe cara iz g rla b ijela:
"M o re care! izv o d i Ċ ev o jk u ."
P a p o teţe tešk u to p u zin u ,
Njome lupa careve dvorove,
S asu n jem u stak la u p en d ţere.
K ad se care v iĊ e n a n evolji,
Dade njemu curu na sramotu.
Sjede Arap svadbu utovarat':
"Do petnaest bijelijeh Dana,
"Dok otidem u primorje ravno,
"I sakupim kitu i svatove."
Pak posjede tanku bedeviju,
I otide u primorje ravno,
D a o n k u p i k ićen e sv ato v e.
K ad to zaĉu carev a Ċ ev o jka,
Cvili jadna, kako ljuta guja:
"Jaoh mene do Boga miloga!
"Za koga sam lice odgajila!
"Da ga ljubi crni Arapine!"
U to d o b a i n o ć o m rk n u la;
S an u sn ila g o sp oĊa carica,
Đ e jo j n a sn u ĉo ek g o v o rio :
"Im a, g o sp o , u d rţav i v ašo j
"R av n o p o lje širo k o K o so v o ,
"I grad Prilip u polju Kosovu
"U P rilip u K raljev iću M ark o :
"Vale Marka, da je dobar junak;
"P o šlji k n jig u M ark u K raljev iću ,
"Posini ga Bogom istinijem,
"Obreci mu blago nebrojeno,
"N ek ti o tm e šćercu o d A rap a "
Kad u jutru jutro osvanulo
O n a trĉi caru g o sp o d aru,
T e k azu je, šta je u sn u sn ila.
K ad je care r'jeĉi razu m ijo ,
B rţe p iše sićan a ferm an a,
T e g a šalje b ijelu P rilip u ,
N a k o ljen o K raljev iću M ark u :
"B o g o m sin k o , K raljev iću M ark o !
"Hodi mene bijelu Stambolu,
"Pogubi mi crnog Arapina,
"D a m i A rap n e v o d i Ċ evojku,
"D aću teb e tri to v ara b lag a."
F erm an o d e K raljev iću M ark u ,
K ad a M ark o sićan ferm an p rim i,
I k ad v iĊ e, šta s' u n jem u p iše,
On govori carskom tatarinu:
"Idi s Bogom, carev tatarine!
"P o zd rav i m i cara p o o ĉim a:
"Ja n e sm ijem n a A rap a d o ći;
"Arapin je junak na mejdanu;
"Kad mi uzme sa ramena glavu,
"Š to će m en e tri to v ara b lag a"
O d e tatar caru ĉestito m e,
T e k azu je, šta je rek 'o M ark o .
K ad to ĉu la carica g o sp oĊ a,
Ona gradi drugu sitnu knjigu,
T e je šalje K raljev iću M ark u :
"B o g o m sin k o , K raljev iću M ark o !
"N e d aj m en e šćercu A rap in u ,
"Evo tebe pet tovara blaga."
K n jig u p rim i K raljev iću M ark o ,
K ad a v iĊ e, što se u n jo j p iše,
On govori carskom tatarinu:
"Idi natrag, carev tatarine!
"Id i k aţi m o jo j p o m ateri:
"Ja n e sm ijem n a A rap a d o ći;
"Arapin je junak na mejdanu,
"S k in u će m i g lav u sa ram en a;
"A ja volim moju rusu glavu,
"N eg 'sv e b lag o cara ĉestito g a."
Ode tatar i kaza carici,
Š to je rek 'o K raljev iću M ark o .
K ad to zaĉu carev a Ċ ev o jk a,
S k o ĉi m lad a n a n o g e lag an e,
Pak dovati pero i hartiju,
U lice je perom udarila,
Od obraza krvi otvorila,
Marku sitnu knjigu napisala:
"b o g o m b rate, K raljev iću M ark o !
"Bratimim te Bogom istinijem,
"I kumim te bogom istinijem
"I v ašijem sv etijem Jo v an o m ,
"Ne daj mene crnu Arapinu,
"Evo tebe sedam tovar' blaga,
"I ev o ti sed am b o šĉalu ka,
"Nit' su tkani, niti su predeni,
"N i u sitn o b rd o u v o Ċ en i,
"V eć o d ĉista zlata saljev an i
"I d aću ti o d zlata sin iju ,
"Na siniji opletena guja,
"Povisoko glavu izdignula,
"U zu b im a d rţi d rag i k am en ,
"P o red k o g se v id i v eĉerati
"U p o n o ći, k ao u p o d an a,
"I d aću ti sab lju o k o v an u ,
"N a k o jo j su tri b alĉak a zlatn a
"I u njima tri draga kamena
"(Valja sablja tri careva grada),
"Jo š ću carev p eĉat u d ariti,
"D a te v ezir p o g u bit'n e m o ţe
"D o k ĉestito g cara n e zap ita."
Posla Marku knjigu po tataru;
Kada Marku sitn a k an ta d o Ċ e,
T e o n v iĊ e, što m u k n jig a k aţe,
Onda stade Marko govoriti:
"Jaoh mene, moja posestrimo!
"Z lo je d o ći, a g o re n e p o ći.
"Da s' ne bojim cara i carice,
"Ja se bojim Boga i Jovana;
"B aš ću p o ći, d a n e ću n i d o ći."
On opremi natrag tatarina,
Nit' m u reĉe d o ći, n i n e d o ći,
A on ode na tananu kulu,
T e o b laĉi n a se o d ijelo :
A n a p leći ću rak o d k u rjak a,
A na glavu kapu od kurjaka;
Pa pripasa sablju okovanu,
Jo šte u ze k o p lje u bo jito ;
I o n siĊ e u p o d ru m e Š arcu ,
P o teţe m u sed m ere k o lan e;
P a n ato ĉi jed an mijsh vina,
O b jesi g a Š arcu s d esn e stran e,
A s lijev e tešk u to p u zin u ,
Da ne kriva ni tamo ni. amo,
T ad 'se b aci Š arcu n a ram en a,
Ode pravo bijelu Stambolu
K ad a d o Ċ e b ijelu S tam b o lu ,
On ne ide caru ni veziru,
V eće id e u N o v o ga h an a,
U h an u je k o n ak u ĉin io .
K ad je b ilo isp red tav n e n o ći,
O n p o v ed e Š arca n a jezero ,
Da ga ladne napoji vodice,
A l' m u Š arac v o d e p iti n e će,
V eć p o g led a ĉesto o k o seb e,
A l'eto ti T u rk in je Ċ ev o jk e.
P o k rila se zĉaĊ en o m m aram o m ,
K ak o d o Ċ e n a jezero m lad a,
Pokloni se zelenu jezeru,
Pak jezeru stade besjediti
"B o ţja p o m o ć, zelen o jezero !
"B o ţja p o m o ć, m o ja k u ćo v jeĉn a!
"U teb e ću v ijek v jek o v ati,
"U d aću se za teb e, jezero ,
"Volim za te, aego za Arapa."
Jav i jo j se K raljev iću M ark o :
"O j g o sp o Ċ o , T u rk in jo Ċ ev o jko !
"Š to n ag o n i teb e u jezero?
"Z a što l' ćeš se u d at'za jezero ?
"Kakva ti je golema nevolja?"
P ro g o v ara T u rk in ja Ċ ev o jk a:
"P ro Ċ i m e se, g o la d erv išin o !
"Š to m e p itaš, k ad p o m o ć'n e m o ţeš?"
Sve mu kaza od kraja do konca,
O d šta m lad a b jeţi u jezero :
"N ajp o slije k azaše m i M ark a
"U Prilipu gradu bijelome,
"I k azaše, d a je ju n ak M ark o ,
"Da bi mog'o Arapa zgubiti;
"Ja sam njega Bogom bratimila,
"I kumila svetijem Jovanom,
"I dare mu mloge obricala;
"N o zalu d u ! n e šće d o ći M ark o ,
"N e šće d o ći, n e d o šao m ajci!"
A l'g o v o ri K raljev iću M ark o :
"Ne kuni me, moja posestrimo!
"Ja sam g lav o m K raljev iću M ark o ."
K ad to zaĉu lijep a Ċ ev o jk a,
Objesi se Marku oko vrata:
"B o g o m b rate, K raljev iću M ark o !
"Ne daj mene crnu Arapinu."
R eĉe n jo jzi K raljev iću M ark o :
"P o sestrim o , T u rk in jo Ċ ev o jko !
"Dok je mene i na mene glave,
"Ne dam tebe crnom Arapinu;
"Nemoj drugom kazivati za me,
"V eće k aţi caru i carici,
"N ek m i što g o Ċ za v eĉeru sp rem e,
"Al' neka mi vina ne omale,
"N ek m i p o šlju u N o v o g a h an a;
"K ad A rap in sa sv ato v i d o Ċ e,
"N ek a n jeg a l'jep o d o ĉek aju ,
"I nek tebe dadu Arapinu,
"D a u d v o ru n e zam eće k av g e,
"A ja zn ad em , Ċ e ću te o teti,
"A k o B o g d a i sreća ju n aĉk a."
Ode Marko u hana Novoga,
A Ċ ev o jk a u carev e d v o re,
Pa kazuje caru i carici,
D a je d o š'o K raljev iću M ark o ;
K ad to zaĉu care i carica,
S p rem iše m u g o sp o d sk u v eĉeru ,
I sp rem iše crv en o g a v in a,
I p o slaše u N o v o g a h an a.
Sjede Marko piti rujno vino,
A Stambol se stade zatvorati;
D o Ċ 'h an d ţija, d a zatv o ri v rata,
P ita n jeg a K raljev iću M ark o :
"Š to se tak o ran o zatv o rate?"
H an d ţija m u p rav o k aziv aše:
"Oj Boga mi, n ezn an i ju n aĉe!
"A rap in je šćercu isp ro sio
"N a sram o tu u cara n ašeg a,
"V eĉeras će d o ći p o Ċ ev o jk u ;
"Od njegova straha velikoga
"Mi se tako rano zatvoramo."
Ne da Marko zatvoriti vrata,
V eć o n stad e, d a v id i A rap a
I n jeg o v e k ićen e sv ato v e.
Stade jeka bijela Stambola,
Al' eto ti crna Arapina
Na kobili tankoj bedeviji,
I za njime pet stotina svata,
Pet stotina crnijeh Arapa:
A rap Ċ ev er, stari sv at A rap in ,
A A rap in crn i m lad o ţen ja;
S k aĉe p u sta p o d n jim b ed ev ija,
Isp o d n o gu k am en izlijeće,
Te razbija hane i dućan e!
Kad su bili ispred Novog hana,
Onda Arap sam sebe govori:
"B o ţe m ili! ĉu d a v elik o g a!
"Cijel Stambol jeste pozatvoran
"Od mojega straha velikoga,
"Osim vrata od Novoga hana!
"D a l' u n jem u n iĊ e n ik o g n em a?
"Da l' je kako ludo i manito,
"K o je jo šte za moj strah ne znade?"
Ode Arap pred careve dvore,
I tu tav n u n o ćcu p ren o ćiše.
Kad u jutru jutro osvanulo,
C ar izv ed e A rap u Ċ ev o jk u ,
I o p rem i ru h o Ċ ev o jaĉk o :
Natovari dvanaest tovara.
P o Ċ e A rap k ro z S tam b o l b ijeli
S a Ċ ev o jk o m i sa svato v im a;
Kad su bili ispred Nova hana,
Opet hanska vrata otvorena;
Arap nagna tanku bedeviju,
Da pogleda, tko ima u hanu;
Marko sjedi nasred Novog hana,
Te on pije crveniku vino,
N e p ije g a ĉim se v in o p ije,
V eć leĊ en o m o d d v an aest o k a,
P o la p ije, p o la Š arcu d aje;
Š ćaše A rap d a zametne kavgu,
A li Š arac sv ezan n a v ratim a,
N e d ad e m u u n u tra u ići,
V eć k o b ilu b ije p o reb rim a.
Arapin se u svatove vrati,
P a o d o še n iz S tam b o l-ĉaršiju .
T ad a u sta K raljev iću M ark o ,
O n izv rati ću rak o d k u rjak a,
I izvrati kapu od kurjaka;
S v o m e Š arcu p o teţe k o lane,
P a o b jesi m ješin u sa v in o m ,
S d ru g e stran e tešk u to p u zin u ,
Da ne kriva ni tamo ni amo;
On uzima koplje ubojito,
P ak se sk aĉe Š arcu n a ram en a,
Išćera g a n a S tam b o l-ĉaršiju .
K ad a stiţe A rap sk e sv ato v e,
Odmah stade zametati kavgu
I p ro g o n it'straţn je m imo prve;
K ad d o ćera Š arca d o Ċ ev o jk e,
O n p o g u b i ku m a i Ċ ev era.
Glas dopade crnom Arapinu:
"Z la ti sreća, crn i A rap in e!
"S tiţe ju n ak u tv o je sv ato v e;
"Konj mu nije konji kakvino su,
"V eće šaren , k ak o i g o v eĉe;
"N it'je ju n ak k 'o što su ju n aci:
"Na njemu je ću rak o d k u rjak a,
"Na glavi mu kapa od kurjaka,
"N ešto m u se u zu b im a crn i
"Kao jagnje od pola godine;
"K ak o stiţe, o n zam etn u k av g u ,
"I p ro g o n i straţn je m im o p rv e,
"P o g u b i ti k u m a i Ċ ev era."
Vrati Arap sivu bedeviju,
P a g o v o ri K raljev iću M ark u :
"Zla ti sreća, n ezn an i ju n aĉe!
"K o ji te je Ċ av o n av ratio ,
"D a ti d o Ċ eš u m o je sv ato v e,
"D a p o g u b iš k u m a i Ċ ev era?
"Ili si lu d i n išta n e zn ad eš?
"Il' si silan, pak si poludio?
"Ili ti je ţiv o t o m rzn u o?
"A tako mi moje vjere tvrde!
"P o teg n u ću d izg en b ed ev iji,
"Sedam ću te p u ta p resk o ĉiti,
"Sedam otud, a sedam odovud,
"P ak ću o n d a teb e o d sjeć g lav u ."
A l'g o v o ri K raljev iću M ark o :
"B re n e laţi, crn i A rap in e!
"A k o B o g d a i sreća ju n aĉk a,
"T i d o m en e n i d o sk o ĉit'n e ćeš,
"A k am o li m en e p resk o ĉiti!"
A l'd a v id iš crn o g A rap ina!
Kad pokupi dizgan bedeviji,
P ak je u d 'ri o štro m b ak raĉlijo m ,
D o ista g a p resk o ĉiti šćaše;
A l'n e d ad e Š arac o d m ejd an a,
V eć se p ro p e o n n a n o g e straţn je,
I k o b ilu n a p red n je d o ĉek a,
I malo je dovati zubima,
Te joj uvo desno odadrije,
Sva kobila u krvi ogreznu.
D a je k o m e stati, te v iĊ eti,
Kad udari junak na junaka:
C rn i A rap n a K raljića M ark a!
N iti m o ţe p o g u b iti M ark a,
Nit' se dade Arap pogubiti;
Stoji zveka britkijeh sabalja.
Ć eraše se ĉetiri sah ata;
K ad a v iĊ e crn i A rap in e,
D a će n jeg a o sv o jiti M ark o ,
On okrenu tanku bedeviju,
P a p o b jeţe k ro z S tam b o l-ĉaršiju .
Za njime se naturio Marko;
Al' je brza pusta bedevija,
Brza mu je, kao gorska vila,
I tijaše d a u teĉe Š arcu ;
Pade Marku na um topuzina,
Pak zaljulja pokraj sebe njome,
S tiţ'A rap a m eĊ u p leći ţiv e,
Arap pade, a Marko dopade,
O d sijeĉe o d A rap a g lav u ,
I uvati tanku bedeviju;
On se vrati kroz Stambol-ĉaršiju ,
 A l'o d sv ata n ig Ċ e n ik o g n em a,
S am a sto ji lijep a Ċ ev o jk a,
I oko nje dvanaest tovara
L ijep o g a ru h a Ċ ev o jaĉk o g .
V rati M ark o lijep u Ċ ev o jk u ,
Odvede je u careve dvore,
P a g o v o ri caru ĉestito m e:
"E to , care, lijep e Ċ ev o jk e,
"A eto ti od Arapa glave,
"A eto ti dvanaest tovara
"Š to s'sp rem io ru h a u z Ċ ev o jk u ."
P a o n v rati sv o jeg a Š arin a,
Ode pravo bijelu Prilipu.
Kad u jutru jutro osvanulo,
Sprema care sedam tovar' blaga,
A Ċ ev o jk a sed am b o šĉalu k a,
Nit' su tkani, niti su predeni,
N i u sitn o b rd o u vo Ċ en i,
V eć o d ĉista zlata saljev an i;
P o slaše m u o d zlata sin iju ,
Na siniji ispletena guja,
Povisoka glavu izdignula,
U zu b im a d rţi d rag i k am en ,
Kod koga se vidi veĉerati
U p o n o ći, k ao u p o d an a;
P o slaše m u sab lju o k o v anu ,
N a k o jo j su tri b alĉak a zlatn a,
I u njima tri draga kamena,
I m eĊ ' n jim a carev p eĉat sto ji,
D a g a v ezir p o g u b it'n e m o ţe,
D o k ĉestito g cara n e zap ita;
S v e p o slaše K raljev iću M ark u :
"Eto, Marko, blaga nekoliko;
"Ako l' tebe ponestane blaga,
"O p et d o Ċ i p o o ĉim u tv o m e."

67. M ark o K raljević i M u sa k esed ţija.

Vino pije Musa Arbanasa[49]
U S tam b o lu u k rĉm i b ijelo j;
Kad se Musa nakitio vina,
O n d a p o ĉe p ijan b esjed iti:
"Evo ima devet godinica
"Kako dvorim cara u Stambolu,
"N i izd v o rih k o n ja n i o ru ţja,
"Ni dolame nove ni polovne;
"Al' tako mi moje vjere tvrde!
"O d v rć'ću se u rav n o p rim o rje,
"Z atv o riću sk ele o k o m o ra
"I drumove okolo primorja,
"N aĉin iću k u lu u p rim o rju ,
"O k o k u le g v o zd en e ĉen g ele,
"V ješaću m u h o d ţe i h ad ţije."
Š to g o Ċ T u re p jan o g o v o rilo ,
T o trijezn o b ješe u ĉin ilo :
O d v rţe se u p rim o rje rav n o ,
Pozatvora skele oko mora,
I drumove okolo primorja,
Kud prolazi carevina blago,
Na godinu po trista tovara,
Sve je Musa sebe ustavio:
U p rim o rju k u lu n aĉin io,
O k o k u le g v o zd ene ĉen g ele,
V ješa caru h o d ţe i h ad ţije.
K ad a p aru tu ţb e d o d ijaše,
P o sla n an jg a Ć u p rilić-vezira
I sa njime tri hiljade vojske:
K ad d o Ċ o še u rav n o p rim o rje,
Sve polomi Musa po primorju,
I u v ati Ć u p rilić-vezira,
Saveza mu ruke naopako,
Pa ga posla caru u Stambola.
S tad e care m ejd an d ţije traţit',
O b ećav a n eb ro jen o b lag o ,
T k o p o g ub i M u su k esed ţiju ;
K ak o k o ji tam o o d lazaše,
V eć S tam b o lu o n n e d o lazaše.
To se care ljuto zabrinuo;
A l' m u v eli h o d ţa Ć u p riliću :
"Gospodine, care od Stambola!
"Da je sad a K raljev iću M ark o ,
"Z g u b io b i M u su k esed ţiju ."
Pogleda ga care poprijeko,
P a o n p ro li su ze o d o ĉiju :
"P ro Ċ i m e se, h o d ţa Ć u p riliću !
"Jer p o m in ješ K raljev ića M ark a?
"I kosti su njemu istrunule;
"Ima puno tri godine dana
"Kako sam ga vrg'o u tavnicu,
"Nijesam je v iše o tv o rio ."
V eli n jem u h o d ţa Ć u p rilijću :
"Na milosti, care gospodine!
"Š ta b i d ao o n o m e ju n ak u ,
"K o ji b i ti ţiv a k az'o M ark a?"
Veli njemu care gospodine:
"Dao bih mu na Bosni vezirstvo
"Bez promjene na devet godina
"D a n e traţim p are n i d in ara."
S k o ĉi h o d ţa n a n og e lag an e,
Te otvori na tavnici vrata,
I izv ed e K raljev ića M ark a,
Izv ed e g a p red cara ĉestito g ;
Kosa mu je do zemljice crne,
Polu stere, polom se pokriva;
Nokti su mu orati bi mog'o;
Ubila ga memla od kamena,
Pocrnio, kao kamen sinji.
Veli care K raljev iću M ark u :
"Jesi l'Ċ eg o Ċ u ţiv o tu , M ark o ?"-
"Jesam , care, ali u rĊ av u ."
Sjede care kazivati Marku,
Š to je n jem u M u sa p o ĉin io ;
P a o n p ita K raljev ića M ark a:
"M o ţeš li se, M ark o , p o u zd ati,
"D a o tid eš u p rim o rje rav n o ,
"D a p o g u b iš M u su k esed ţiju ?
"D aću b lag a, k o lik o ti d rag o ."
V eli n jem u K raljev iću M ark o :
"Aja, Bogme, care gospodine!
"Ubila me memla od kamena,
"Ja n e m o g u n i o ĉim a g led at',
"Kamo l' s Musom mejdan dijeliti!
"N am jesti m e Ċ eg o Ċ u m eh an u ,
"Primakni mi vina i rakije
"I debela mesa ovnujskoga,
"I b ešk o ta ljeb a b ijelo g a;
"Da posjedim nekoliko dana,
"K azaću ti, k ad sam za m ejd an a."
Car dobavi tri berbera mlada:
Jedan mije, drugi Marka brije,
A treći m u n o k te sarezu je;
Namjesti ga u novu mehanu,
P rim aĉe m u v in a i rak ije
I debela mesa ovnujskoga,
I b ešk o ta ljeb a b ijelo g a.
Sjede Marko tri mjeseca dana,
D o k je ţiv o t m alo p o v ratio ;
P ita care K raljev ića M ark a:
"M o ţeš li se v eće p o u zd ati?
"Dosadi mi ljuta sirotinja
"S v e tu ţeći n a M u su p ro k leto g ."
V eli M ark o caru ĉestito m e:
"Donesi mi suve drenovine
"Sa tavana od devet godina,
"D a o g led am , m o ţe li što b iti,"
D o n eše m u su v u d ren o v in u ,
S teţe M ark o u d esnicu ru k u ,
P ršte d rv o n a d v o je n a tro je;
Al' iz njega voda ne udari:
"B o g m e, care, jo šte n ije v rem e."
T ak o stad e jo šte m esec d an a,
Dok se Marko malo po n aĉin i;
K ad a v iĊ e, d a je za m ejd an a,
O n d a ište su v u d ren o v inu .
D o n eso še d ren o v in u M ark u ;
K ad je steţe u d esnicu ru k u ,
P ršte p u sta n a d v o je n a tro je,
I d v 'je k ap lje v o d e isk o ĉiše.
Tada Marko caru progovara:
"Prilika je, care, od mejdana."
Pa on ode Novaku k o v aĉu :
"K u j m i sab lju , N o v aĉe k o v aĉu !
"Kakvu nisi prije sakovao."
Dade njemu trideset dukata,
Pa on ode u novu mehanu,
P ije v in o tri:ĉetiri d an a,
P ak p o šeta o p et d o N o v ak a:
"Jesi l', Novo, sablju sakovao?"
Iznese mu sablju sakovanu.
V eli n jem u K raljev iću Marko:
"Jeli d o b ra, N o v aĉe k o v aĉu?"
Novak Marku tiho govorio:
"Eto sablje, a eto nakovnja,
"Ti ogledaj sablju kakva ti je."
Manu sabljom i desnicom rukom
I udari po nakovnju Marko,
Nakovnja je pola presjekao,
P a o n p ita N o v ak a k o v aĉa:
"O j B o g a ti, N o v aĉe k o v aĉu ,
"Jesi l' i kad bolju sakovao?"
V eli n jem u N o v aĉe k o v aĉu :
"O j B o g a m i, K raljev iću M ark o !
"Jesam jednu bolju sakovao,
"Bolju sablju, a boljem junaku:
"K ad s'o d v rţe M u sa u p rim o rje,
"Š to sam n jem u sab lju sak o v ao ,
"Kad udari njome po nakovnju,
"Ni trupina zdrava ne ostade."
R aţlju ti se K raljev iću M ark o ,
P a g o v o ri N o v ak u k o v aĉu :
"P ru ţi ru k u , N o v aĉe k o v aĉu !
"P ru ţi ru k u , d a ti sab lju p latim ."
Prevari se, ujede ga guja,
P rev ari se, p ru ţi d esn u ru k u ,
M an u sab ljo m K raljev iću M ark o ,
O d s'jeĉe m u ru k u d o ram en a:
"E to sad a, N o v aĉe k o v aĉu !
"D a n e k u ješ n i b o lje ai g o re;
"A naj tebe stotinu dukata,
"T e se ran i za ţiv o ta tv o g a."
Dade njemu stotinu dukata,
P ak p o sjed e Š arca o d m ejd an a,
Ode pravo u primorje ravno,
Sve se skita, a za Musu pita.
Jed n o ju tro b ješe p o ran io
U z K lisu ru tv rd a K aĉan ik a,
A l'eto ti M u se k esed ţije,
N a v ran ĉiću n o g e p rek rstio ,
Topuzinu baca u oblake,
D o ĉek u je u b ijele ru k e.
K ad se jed an d ru g o m p rik u ĉiše,
R eĉe M ark o M u si k esed ţiji:
"Deli Musa, uklon' mi se s puta,
"Il' s' ukloni, il' mi se pokloni."
Al' govori Musa Arbanasa:
"P ro Ċ i, M ark o , n e zam eći k av g e,
"Il'o d jaši, d a p ijem o v in o ;
"A ja ti se u k lo n iti n e ću
"Ako t' i jest rodila kraljica
"N a ĉard ak u n a m ek u d u šeku ,
"U ĉistu te sv ilu zav ijala,
"A zlaćen o m ţico m p o v ijala,
"O d ran ila m ed o m i šećero m ;
"A mene je ljuta Arnautka
"K o d o v aca n a p lo ĉi stu d en o j,
"U crnu me struku zavijala,
"A kupinom lozom povijala,
"Odranila skrobom ovsenljem;
"I jo š m e je ĉesto zak lin jala,
"Da se nikom ne uklonjam s puta."
K ad to zaĉu o d P rilip a M ark o ,
O n tad 'p u šća sv o je bojno koplje
S v o m e Š arcu izm eĊ u u šiju
Deli-M u si u p rsi ju n aĉk e,
N a to p u z g a M u sa d o ĉek ao ,
Preko sebe koplje preturio,
P ak p o teţe sv o je b o jn o k op lje,
D a u d ari K raljev ića M ark a,
N a to p u z g a M ark o d o ĉek ao ,
Prebio ga na tri polovine.
P o teg o še sab lje o k o v an e,
Jed an d ru g o m ju riš u ĉin iše:
M an u sab ljo m K raljev iću M ark o ,
Deli Musa buzdovan podbaci,
Prebi mu je u tri polovine,
P ak p o teţe sv o ju sab lju n ag lo ,
D a u d ari M ark a K raljev ića,
Al' podbaci topuzinu Marko,
I izb i m u sab lju iz b alĉak a.
P o teg o še p ern e b u zd o v an e,
S tad o še se n jim a u d arati;
B u zd o v an 'm a p era o b lo m iše,
B aciše ih u zelen u trav u ,
O d d o b rijeh k o n ja o d sk o ĉiše,
Š ĉep aše se u k o sti ju n aĉk e
I p o g n aše p o zelen o j trav i.
Namjeri se junak na junaka,
D eli M u sa n a K raljića M ark a;
N iti m o ţe d a o b o ri M ark a,
Nit' se dade Musa oboriti.
N o siše se ljetn i d an d o p o dn e;
Musu b'jela pjena popadnula,
K raljev ića b 'jela i k rv av a.
P ro g o v ara M u sa k esed ţija:
"Mani, Marko, jali da omanem."
O m ah u je K raljev iću M ark o ,
A l'n e m o ţe n išta d a u ĉin i,
T ad 'o m an u M u sa k esed ţija,
Ud'ri Marka u zelenu travu,
P ak m u sjed a n a p rsi ju n aĉk e.
A l'p ro cv ilje K raljev iću M ark o :
"Đ e si d an as, p o sestrim o v ilo ?
"Đ e si d an as? n iĊ e te n e b ilo !
"Eda si se krivo zaklinjala,
"Đ eg o Ċ m en e d o n ev o lje b u d e,
"D a ćeš m en e b iti u n ev o lji?"
Javi mu se iz oblaka vila:
"Za što b rate, K raljev iću M ark o !
"Jesam li ti, bolan, govorila,
"D a n e ĉin iš u n eĊ elju k av g e?
"Sramota je dvome na jednoga;
"Đ e su teb e g u je iz p o taje?"
Gleda u Musa brdu i oblaku,
Otkud ono vila progovara;
M aĉe M ark o n o ţe iz p o taje,
T e rasp o ri M u su k esed ţiju
O d u ĉk u ra d o b ijela g rla;
Mrtav Musa pritisnuo Marka,
I jedva se iskopao Marko.
A kad stade Marko premetati,
A l'u M u si tri srca ju n aĉk a,
Troja rebra jedna po drugijem;
Jedno mu se srce umorilo,
A drugo se jako razigralo,
N a trećem u lju ta g u ja sp av a;
Kada se je guja probudila,
M rtav M u sa p o led in i sk aĉe,
Jo š je M ark u g u ja g o v o rila:
"M o li B o g a, K raljev iću M ark o !
"Đ e se n isam p ro b u d ila b ila
"D o k je M u sa u ţiv o tu b io ,
"Od tebe bi trista jada bilo."
K ad to v iĊ e K raljev iću M ark o ,
Proli suze niz bijelo lice:
 "Jaoh mene do Boga miloga!
"Đ e p o g u b ih o d seb e b o ljeg a."
P a o n M u si o d sijeĉe g lav u ,
I b aci je Š arcu u zo b n icu ,
Odnese je bijelu Stambolu;
K ad je b aci p red cara ĉestito g ,
C ar je o d stra'n a n o g e sk o ĉio ,
V eli n jem u K raljev iću M ark o :
"Ne boj mi se, care gospodine!
"K ak o b i g a ţiv a d o ĉek ao ,
"K ad o d m rtv e g lav e p o ig rav aš?"
Car mu dade tri tovara blaga.
Ode Marko bijelu Prilipu,
O sta M u sa u v rh K aĉan ik a.

49) Arbanasa je mjesto Arbanas ili Arbanasin.

68. M ark o K raljević i Đ em o B rĎ an in .

S lav u slav i K raljev iću M ark o ,

Slavu slav i sv eto ga Đ o rĊ ija.
U Marka su mloge uzavnice:
D v jesta p o p a, trista k alu Ċ era,
I dvanaest Srpskijeh vladika,
I ĉetiri stare p atrijare,
Od ostalog ni broja ne ima.
Svemu dosta piva i jestiva;
A l'g o v o ri stari k alu Ċ ere:
"V ala teb e, K raljev iću M ark o !
"Svega im aš u b ijelu d v o ru ,
"Jo š d a im aš rib e o d O rid a!"
M u ĉn o b ješe K raljev iću M ark u ,
Pa doziva slugu Bogosava,
D o d aje m u ĉašu i m ataru :
"T o ĉi v in o , B o g o sav e slu g o !
"R ed o m ĉaše o k o so v re d aji,
"N em o j k o g a p resk o ĉiti, slu g o ."
Pa on ode niz bijelu kulu,
Te oprema Š arca o d m ejd an a.
Za njim stara pristanula majka,
Pa je Marku tiho besjedila;
"Ja m o j sin k o , K raljev iću M ark o !
"N em o j n o sit n išta o d o ru ţja,
"T i se jesi k rv i n au ĉio ,
"U ĉin ićeš k rv cu o p razn ik u ."
Nuto Marku velike nevolje!
M u ĉn o m u je ići b ez o ru ţja,
A još g o re n e p o slu šat m ajk e:
N e šće u zet'n išta o d o ru ţja,
V eć p o sjed e Š arca o d m ejd an a,
Okrenu ga niz polje zeleno,
Ode pravo bijelu Oridu.
K ad je b io v o d i n a ću p riju ,
Al' eto ti jednoga junaka,
Na doratu noge prekrstio,
Topuzinu baca u oblake,
D o ĉek u je u b ijele ruke;
B o ţju p o m o ć n aziv aše M ark u ,
Lijepo mu Marko privatno.
Veli junak od Prilipa Marku:
"Oj Boga ti, neznana delijo!
"Nijesi li otud od Prilipa,
"O d o d ţak a K raljev ića M ark a?
"Jeli Marko kod bijela dvora?
"Ima l' Marko dosta uzavnica?"
Veli njemu Kraljev iću M ark o :
"O j B o g a m i, n ezn an i ju n aĉe!
"Ja sam jutros od Prilipa bila,
"K o d d v o ra je K raljev iću M ark o ,
"Slavi Marko svoga svetitelja;
"Ima Marko dosta uzavnica."
Veli njemu neznan dobar junak:
"Neka ima, neznana delijo;
"A k o B o g d a i sreća ju n aĉk a,
"Sov ra će m u u k rv o g rezn u ti,
"B o g a m i ću n jeg a o b jesiti
"B aš o v ratim 'b ijela P rilip a;
"Davno mi je brata pogubio,
"P o g u b io M u su k esed ţiju ."
Pa okrenu konja doratasta,
O sta jad an M ark o g led aju ći.
S v ak o jak o m isli i p rem išlja:
Da bi mu se kazivao Marko,
H o će n jega Ture pogubiti,
Jer n e im a n išta o d o ru ţja;
Da ga pusti bijelu Prilipu,
H o će isjeć' m lo g e u zav n ice
A traţeći p o o d ţak u M ark a.
Sve mislio, na jedno smislio,
Pa on viknu iz grla bijela;
"K u d ćeš tam o , Đ em o B rĊ an in e?
"E v o , m o re, K raljev ića M ark a!"
Povrati se Đ em o B rĊ an in e.
P o u zd a se K raljev iću M ark o ,
D a će u teć'n a sv o m e Š arin u ,
P a p o b jeţe p o ljem širo k ijem ,
Z a n jim e se Đ em o n atu rio .
B rz je Š arac, u teći m u šćaše,
A l'p o teţe Đ em o to p u zin u ,
Pa zaljulja pokraj sebe njome
Jad n a M ark a m eĊ u p leći ţiv e,
Pade Marko u zelenu travu,
M ark o p ad e, a Đ em o d o p ad e,
Sveza Marku naopako ruke,
P a izv ad i sin d ţir iz eg b eta,
O k o v a g a sv e u g vo ţĊ e lju to :
A na noge dvoje bukagije,
A na ruke dvoje belenzuke,
A n a g rlo sin d ţir g v o ţĊ e tešk o ;
P a p o sjed e n jeg o va Š arin a,
A dorata vodi u povodu,
Privezao Marka za dorata,
Ode pravo bijelu Oridu,
P o d O rid o m v ješala o g rad i,
D a o b jesi K raljev ića M ark a;
M o li m u se g o sp od a rišćan sk a:
"B o to m b rate, Đ em o B rĊ an in e!
"Tu nam nemoj objesiti Marka,
"N e će ro d it'v in o n i šen ica,
"Evo tebe tri tovara blaga."
U ze Đ em o tri to v ara b lag a,
V o d i M ark a g rad u V u ĉitrn u ,
P a p o d g rad o m v ješala o g rad i,
H o će Đ em o d a o b jesi M ark a;
M o li m u se g o sp od a rišćan sk a:
"B o g o m b rate, Đ em o B rĊ an in e!
"Tu nam nemoj objesiti Marka,
"N e će ro d it'v in o n i šen ica,
"Evo tebe tri tovara blaga."
U ze Đ em o tri to v ara b lag a,
G o n i M ark a b ijelu Z v eĉan u ,
I tu Đ em o v ješala o g rad i,
D a o b jesi K raljev ića M ark a;
M o li m u se g o sp od a Z v eĉan sk a:
"B o g o m b rate, Đ em o B rĊ an in e!
"Tu nam nemoj objesita Marka,
"N e će ro d it'v in o n i šen ica,
"Evo tebe tri tovara blaga."
U ze Đ em o tri to v ara b lag a.
O tale se Đ em o p o d ig ao
Kroz nekakvu Janjinu planinu.
T ešk o Đ em o o ţed n jeo b ješe,
D eli:M ark u tih o g o v o raše:
"Z n aš li, M ark o , v o d e ja m eh an e?
"T ešk o m e je o sv o jila ţeĊ a."
V eli n jem u K raljev iću M ark o :
"T ak o , Đ em o , n e rad e ju n aci,
"V eć zak o lju k o n ja ja so k o la,
"N ap iju se k rv i o d g rĊ o ca."
V eli n jem u Đ em o B rĊ an in e:
"N it'ću k lati k o n ja, n i so k o la,
"V eć ću zak lat teb e K raljev ića,
"Pa se napit' krvi od grgoca."
P a p o teţe sab lju o k o v an u ,
D a zak o lje K raljev ića M ark a
Veli njemu Kraljeviću M ark o :
"Im a, Đ em o , b ijela m eh an a,
"I p ro k leta k rĉm arica L an ja,
"S ad će m i se o sv etiti Jan ja:
"D o sta sam jo j v in a p o tro šio ,
"A nijesam dao ni dinara."
T o je Đ em o jed v a d o ĉek ao .
U to doba pali pred mehanu,
A isp ad e k rĉm arica Jan ja,
Kad sagleda savezana Marka,
M ark o n a n ju o ĉim 'p rev alju je,
N asm ija se k rĉm arica Jan ja:
"Be aferim, junak od junaka!
"B o ţe m ili, n a sv em u ti v ala!
"K ad ja v iĊ eh sav ezan a M ark a!
"P o jiću te, B rĊ an in e Đ em o ,
"Bez bijele pare i dinara
"B aš ak 'h o ćeš tri b ijela d an a."
P a p o d Đ em o m k o n ja uvatila,
Odvede ga u mehanu bilu,
Donese mu vina i rakije.
P ije v in o B rĊ an in e Đ em o ,
A n azd rav lja K raljev iću M ark u ,
Nazdravlja mu, ali mu ne daje.
K ad se Đ em o n ak itio v in a,
D o n ese m u k rĉm arica Jan ja
Rujna vina od sedam godina,
M eće u n jeg 'b ilje sv ak o jak o.
P ad e Đ em o g lav o m b ez u zg lav lja,
S k o ĉi Jan ja n a n o g e lag u n e,
N a sv o m p o b ru g v o ţĊ e o tv o raše,
A n a Đ em a M ark o u d araše;
K ad u d ari sin d ţir g v o ţĊ e tešk o ,
Pa zasjede piti rujno vino,
U d ari g a ĉizm o m i m am u zo m :
"U stan ', Đ em o , d a p ijem o v in o ."
K ad p o g led a Đ em o B rĊ an in e
V iše seb e M ark a K raljev ića,
A n a v ratu sin d ţir g v o ţĊ e tešk o ,
S k o ĉi Đ em o n a n o g e lag an e,
S in d ţir g v o ţĊ e zem lji p ritezaše,
O n p o teţe ru k o m 'i n o g am a,
Popucuju ruke iz ramena,
Popucuju noge iz koljena;
A l'je tv rd o g v o ţĊ e u v atilo .
S jed e Đ em o n a zem ljicu crnu,
Marko sjede piti mrko vino,
A n azd rav lja Đ em u B rĊ an in u ,
Nazdravlja mu, ali mu ne daje.
Kad se Marko nakitio vina,
O n d a Š arca sv eza za d o rata,
A za Š arca Đ em a B rĊ an in a,
P a u sjed e Đ em o v a d o rata,
O d e p rav o g rad u V u ĉitrn u ;
Izilazi g o sp o d a rišćan sk a:
"B o g o m b rate, K raljev iću M ark o !
"O b jesi n am Đ em a B rĊ an in a,
"Evo tebe tri tovara blaga."
Marko njima tri tovara vrati,
Š to su d ali Đ em u B rĊ an in u ,
P a o n o d e b ijelu Z v eĉan u ;
Tu gospoda Srpska izlazila:
"B o g o m b rate, K raljev iću M ark o !
"O b jesi n am Đ em a B rĊ an in a,
"Evo tebe tri tovara blaga."
Marko njima tri tovara vrati,
Š to su d ali Đ em u B rĊ an in u ;
Ode Marko bijelu Oridu,
T u izlazi g o sp o d a rišćan sk a:
"B o g o m b rate, K raljev iću M ark o !
"O b jesi n am Đ em a B rĊ an in a,
"Evo tebe tri tovara blaga."
M ark o n e će d a u zim a b lag a,
 V eć o n n jim a tri to v ara v rati,
Š to su d ali Đ em u B rĊ an in u ;
K o d O rid a n aĉin i v ješala,
I o b jesi Đ em a B rĊ an in a.
Pa on uze ribe od Orida,
Ode pravo bijelu Prilipu,
Te on slavi svoga svetitelja.

69. M ark o K raljević u k id a svad b arin u .

P o ran io K raljev iću M ark o ,

Poranio niz Kosovo ravno,
Kad je bio na vodi Servani,
Sukobi ga Kosovka devojka,
B o ţju p o m o ć n aziv a jo j M ark o :
"B o ţja p o m o ć, K o so v k o d ev o jk o !"
Devojka se do zemlje poklanja:
"Zdravo da si, delijo neznana!"
A l'jo j M ark o p o ĉe b esed iti:
"Draga sestro, Kosovko devojko!
"L ep a ti si, sek o , m laĊ a b ila!
"Krasna ti si stasa i uzrasta!
"Rumenila, gospodska pogleda!
"Al' te, seko, kosa pokvarila;
"Jer si tako, seko, osedila?
"S k o g 'si m lad a sreću izg u b ila?
"Il" sa sebe, il' sa svoje majke,
"Ili sa svog stara roditelja?"
Proli suze Kosovka devojka,
P a g o v o ri K raljev iću M ark u :
"Dragi brato, delijo neznana!
"S 'seb e sreću izg u b ila n isam ,
"Ni sa sebe, ni sa svoje majke,
"Ni sa svoga stara roditelja;
"V eć sam jad n a sreću izg u b ila:
"Evo ima devet godin' dana,
"K ak o d o Ċ e A rap p rek omorac,
"Pa od cara Kosovo zakupi,
"I nametnu zulum na Kosovo:
"Kosovo ga i poji i rani;
"Pa je drugi zulum nametnuo:
"Ko s' udaje, trideset dukata;
"K o se ţen i, trid est i ĉetiri;
"Koji ima, te toliko dade,
"T aj se ju n ak m o ţe o ţen iti
"I devojka mlada udomiti;
"A u m en e b raća siro m ašn a,
"Nema blaga, da Arapu dadu,
"U tome sam jadna zaostala,
"Te se nisam mlada udomila;
"S a to g a sam sreću izg u b ila.
"P a jo š za to n e b i n i ţalila,
"Š to v am s' n e d a m lad im u d av ati,
"I ju n ak o m m lad im o ţen iti;
"N eg o ev o i v eće n ev olje,
"Jo š je v eći zu lu m n am etn u o :
"N a n o ć ište m lad u i d ev o jk u ,
"Pa devojku Arapine ljubi,
"A nevestu sluge Arapove;
"Obredi se sve Kosovo redom,
"D av aše m u m lad e i d ev o jk e,
"E v o m en i tu ţn o j red ak d o Ċ e,
"D a d o v eĉe id em A rap in u ,
"D a m u n o ćas, jad n a, b u d em ljuba,
"P a ja m islim i razm išljam m isli:
"M ili B o ţe, što ću i k ak o ću?
"Il'ću jad n a u v o d u sk o ĉiti,
"Ili ću se m lad a o b esiti:
"Volim, brate, izgubiti glavu,
"N eg 'lju b iti sv o j zem lji d u šm an a."
A l'b esed i K raljev iću M ark o :
"Draga sestro Kosovko devojko!
"Ne šali se, u v o d u n e sk aĉi,
"N em o j seb i sm rti u ĉin iti,
"N em o j, sek o , d u še o g rešiti!
"V eć m i k aţi A rap o v e d v o re,
"Gdi su dvori Arapina crna?
"Im am reĉi b esed iti s n jim e."
D ev o jk a m u p o ĉe b esed iti;
"Dragi brato, neznana delijo!
"A što p itaš A rap o v e d v o re?
"Š to i p itaš? o stali m u p u sti!
"M o ţe d a si n ašao d ev o jk u ,
"P ak m u id eš, n o siš sv ad b arin u ;
"A m o ţd a si jed in ac u m ajk e,
"P a ćeš, b rate, tam o p o g inu ti,
"P a što će ti sam o ran a m ajk a?"
M ark o s' m aši ru k o m u d ţep o v e,
Te izvadi trideset dukata,
Pa i daje Kosovki devojki:
"Na ti, seko, trideset dukata,
"Pak ti idi svome belom dvoru,
"P ak se ran i, d o k ti s'sreća jav i:
"S am o k aţi A rap o v e d v o re,
"Ja ću p latit'sv ad b arin u za te.
"Z ašto b i m e A rap p o g ub io ,
"Kad ja imam, sestro, dosta blaga,
"Mog'o b' platit' sve Kosovo ravno,
"Kamo l' ne bi za se svadbarinu?"
D ev o jk a m u p o ĉe b esed iti:
"N isu d v o ri, v eć šato ri p u sti.
"Pogledajde dole niz Kosovo
"Gdi se onaj svilen barjak vije,
"O n d e j'šato r crn o g A rap in a,
"Oko njega zelena avlija,
"S v a av lija g lav am 'n ak ićen a:
"Evo nema jo š n ed elja d an a,
"Kako j' proklet' Arap isekao
"Sedamdeset i sedam junaka,
"K o so v aca tu ţn i Ċ u v eg ija;
"A rap im a ĉetrd eset slu g u ,
"Š to ĉu v aju straţu o k o n jeg a."
A k ad M ark o saslu šao reĉi,
K ren u Š arca, o d e n iz K o so v o ,
D o b ra Š arca v rlo rasrd io ,
Iz k o p ita ţiv a vatra seva,
Iz n o zd rv a m o d ar p lam en liţe;
Srdit Marko jezdi niz Kosovo,
R o n i su ze n iz ju n aĉk o lice,
A kroz suze gnjevno progovara:
"Oj davori, ti Kosovo ravno!
"Š ta si d an as d o ĉek alo tu ţn o ,
"P o sle n ašeg k n eza ĉestito g a,
"Da Arapi sad po tebi sude!
"Ja sramote podneti ne mogu,
"N i ţalo sti v elik e trp iti,
"D a A rap i tak i zu lu m ĉin e
"I da ljube mlade i devojke.
"D an as ću v as, b raćo , o sv etiti,
"Osvetiti, ili poginuti."
O d e M ark o p rav o p o d šato re,
U g led a g a A rap o v a straţa,
Pa kazuje crnu Arapinu:
"Gospodine, Arap-p rek o m o rĉe!
"Ĉ u d an ju n ak jezd i n iz K o so v o
"N a v itezu k o n ju šaren o m e,
"Dobra konja vrlo rasrdio,
"Iz k o p ita ţiv a v atra sev a,
"Iz n o zd rv a m o d ar p lam en liţe;
"O će ju n ak n a n as u d ariti."
Al' besedi Arapine crni:
"D eco m o ja, ĉetrd eset slu g u !
"Ne sme junak na nas udariti,
"V alja d a je n ašao d ev o jk u ,
"Pa nam ide, nosi svadbarinu,
"Ţ ao m u je, što će d ati b lag o ,
"Sa toga se vrlo rasrdio;
"V eć izid 'te p red n ašu av liju ,
"P a ju n ak a d o ĉek ajte lep o ,
"Pred njime se smerno poklonite,
"Pod njim dobra konja privatite,
"Primite m u k o lja i o ru ţje,
"P u stite g a m en i p o d šato re,
"N e ću b lag a, u zeću m u g lav u ,
"Da dobijem konja prema sebe."
Isp ad o še A rap o v e slu g e,
Da pod Markom dobra konja prime,
A k ad b lizu u g led aše M ark a,
N e sm ed o še p red M ark a izići;
B eţe slu g e p o d šato r A rap u ,
Pa se kriju za Arapa sluge,
P o k riv aju sab lje jap u n d ţeti,
Da im Marko ne vidi sabalja.
I sam M ark o u av liju u Ċ e,
P red šato ro m o d sed n u o Š arca,
S v o m e Š arcu tak o b esed io :
"O d aj, Š aro , i sam p o av liji,
"A ja id em p o d šato r A rap u ,
"N ao d i se šato ru n a v rati,
"Ako b' meni do nevolje bilo."
P ak se M ark o p o d šato ra šeće,
Arap sedi, pije vino ladno,
S lu ţi m u g a m lad a i d ev o jk a;
B o ţju p o m o ć n aziv ao M ark o :
"B o ţja p o m o ć, d rag i g o sp od in e!"
A rap n jem u lep še o d g ov ara:
"Z d rav , ju n aĉe, d elijo n ezn an a!
"O d 'ju n aĉe, d a p ijem o v in a,
"P a m i k aţi, što si m i d o šao ."
A l'b esed i K raljev iću M ark o :
"Nemam kade s tobom piti vina;
"A d o b ro sam d o teb e d o šao ,
"V rlo d o b ro , b o lje b it'n e m o ţe.
"Ja isprosi lepotu devojku,
"O staše m i n a d ru m u sv ato v i,
"D o šao sam , d o n 'o sv ad b arin u ,
"Da dam blago, da vodim devojku,
"Da mi niko na puta ne stane;
"K aţi m en i, što je sv ad b arin e?"
Arap lepo Marku progovara:
"T a ti za to i o d av n o zn ad eš:
"Ko s' udaje, trideset dukata;
"K o se ţen i, trid est i ĉetiri;
"T i se v id iš ju n ak o d m ejd an a,
"Nije kvara da stotinu dad eš!"
M ark o s' m aši ru k o m u d ţep o v e,
Pred Arapa tri dukata baci:
"V eru j m en i, v iše n em am b lag a,
"V eć k ad b i m e teo p riĉek ati,
"Dok se vratim s lepotom devojkom,
"T am o će m e d ariv ati lep o ,
"S v e ću teb i p o k lo n iti d are,
"Tebi dare, a meni devojka."
Ciknu Arap kao zmija ljuta:
"U men', kurvo veresije nema!
"N e d aš b lag a, sa m n o m se p o d sm ev aš;"
P a p o trţe tešk a b u zd o v an a,
T e u d ara K raljev ića M ark a,
U d ari g a tri ĉetiri p u ta.
N asm eja se K raljev iću M ark o .
»O ju n aĉe, A rap in e crn i!
"Il'se šališ, il'o d zb ilje b iješ?"
C iĉi A rap , k ao zm ija lju ta:
"N e šalim se, v eć o d zb ilje b ijem ."
A li M ark o p o ĉe b esed iti:
"A ja m islim , d a se šališ, tu ţan ;
"A k ad , m o re, ti o d zb ilje b iješ,
"I ja im am n ešto b u zd o v an a,
"D a te k u cn em tri ĉetiri p u ta;
"Koliko si mene udario,
"T o lik o ću teb e udariti,
"P a ćem ' o n d a n a p o lje izići
"I iz n o v a m ejd an zap o ĉeš."
T rţe M ark o b u zd ov an a sv o g a,
Pak udari Arapina crna,
Kako ga je lako udario,
Iskide mu iz ramena glavu!
N asm eja se K raljev iću M ark o :
 "B o ţe m ili. n a sv em ' teb i v ala,
"K ad b rţ' o d e sa ju n ak a g lava!
"Kan' da nije na njemu ni bila!"
T rţe M ark o sab lju o d p o jasa,
Pak zaredi Arapove sluge,
Iseĉe m u ĉetrd eset slu g u ,
A ĉetiri n e k te p o g u b iti,
V eć i M ark o o stav i za p rav d u ,
K o j'će sv ak o m p rav o k aziv ati,
Kako j' bilo Arapu i Marku,
Sve s avlije poskidao t tave,
Pa je glave saranio lepo,
Da j' ne kljuju orli i gavrani,
Pa avliju pustu nakitio,
Nakiti je Arapskim glavama;
Arapovo blago pokupio;
A ĉetiri slu g e A rap o v e,
Koje nije teo pogubiti,
Opravi i po Kosovu Marko,
O p rav i i n a ĉetiri stran e,
Te telale po Kosovu sluge:
"Gdi devojka ima za udaju,
"N ek a traţi seb i g o sp o d ara,
"Nek s' udaje, dok je za mladosti;
"A g d i ju n ak im a za ţen id b u ,
"N ek se ţen i, n ek a lju b u traţi;
"O d sad v iše n em a sv ad b arin e.
"Marko za sve svadbarinu plati."
Sve povika, malo i veliko:
"B o g d a ţiv i K raljev ića M ark a!
"Koji zemlju od zla izbavio,
"K o ji satr zem lji zu lu m ćara;
"P ro sta m 'b ila i d u ša i telo !"

70. Lov Markov s Turcima.

Lov lovio Murate vezire,

Lov lovio po gori zelenoj
Sa svojijeh dvanaest delija
I s trin 'estim K raljev ićem M ark o m ;
Lov lovili tri bijela dana,
I n e m o g li n išta u lo v iti;
Namjera ih nanijela bila
Na zeleno u gori jezero,
Po kom plove utve zlatokrile,
Pusti vezir svojega sokola,
Da uvati utvu zlatokrilu,
Ona mu se ne da ni gledati,
V eć se d iţe n eb u p o d o b lak e,
Soko pade na jelu zelenu.
T ad 'g o v o ri K raljev iću M ark o :
"Jeli testir, Murate vezire!
"Da ja pustim mojega sokola,
"Da uvati utvu zlatokrilu;"
Veli njemu Murate vezire:
"Jeste testir, za što n ije, M ark o ."
Pusti Marko svojega sokola,
O n o d leće n eb u p od o b lak e,
I uvati utvu zlatokrilu,
Pak s njom pade pod zelenu jelu.
Kad to soko ugleda vezirev,
V rlo m u se tešk o u ĉin ilo ,
A n av ad u lo šu n auĉio :
Otimati lovak od drugoga;
Z aleće se k M ark o v u so k o lu ,
Da mu otme utvu zlatokrilu;
Ali Markov soko jogunica,
K ao što je i n jeg o v g ospodar:
On ne dade utve zlatokrile,
V eć so k o la šĉep a v ezirev a,
Pa mu prosu ono sivo perje.
K ad to v iĊ e M u rate v ezire,
V rlo m u se ţao u ĉin ilo ,
Pak on uze Markova sokola,
Te ga ud'ri o jelu zelenu
I prebi mu ono desno krilo,
Pa obrnu kroz goru zelenu
Sa svojijeh dvanaest delija;
Stade piska Markova sokola,
Kao ljute u kamenu guje;
Marko uze svojega sokola,
Pak mu stade zavijati krilo
I s ljutitim glasom govoriti:
"T ešk o m en e i teb e, so k o le,
"L o v lo v eći s T u rci b ez S rb alja,
"L o v lo v eći, k riv o d ijeleći!"
Kad sokolu on zavio krilo,
T ad a sk o ĉi Š arcu n a ram en a,
P ak p o ćera p rek o g o re ĉarn e,
Š arac id e, k ao g o rska v ila,
B rzo id e, d alek o o d m iĉe,
O d m ah b iše n a k raj g o re ĉarn e,
I u g laše u p o lju v ezira
S njegovijeh dvanaest delija.
Obazre se Murate vezire,
P a k ad v iĊ e K raljev ića M ark a,
On govori svojim delijama:
"Đ eco m o ja, d v an aest d elija!
"Vidite li onaj pramen magle,
"P ram en m ag le isp o d g o re ĉarn e?
"U m ag li je K raljev iću M ark o ,
"G le, k ak o je n alju tio Š arca!
"N ek a B o g zn a, d o b ra b iti n e će."
U to m stiţe K raljev iću M ark o ,
P ak p o trţe sab lju o d b ed rice,
I okupi Murata vezira:
P o b 'jeg o še p o p o lju d elije,
Kao vrapci od kopca po trnju;
S tiţe M ark o M u rata v ezira
I ru su m u o d sijeĉe g lav u ;
A od mladih dvadest delija
O n n aĉin i d v ad est i ĉetiri.
S tad e M ark o m isli razm išljati:
Il'će ići caru u Jed ren e,
 Il' u Prilip svom bijelu dvoru,
Sve mislio, pak je govorio:
"B o lje ići caru u Jed ren e,
"D a m u k aţem , šta sam u ĉin io ,
"N eg o d a m e T u rci n jem u tu ţe."
K ad a M ark o u Jed ren e d o Ċ e
I n a d iv an p red cara iziĊ e,
O ĉi m u se b jeh u u zm u tile,
K'o u gladna u gori kurjaka:
Kad pogleda, kan' da munja sine;
Pita njega care gospodine:
"M o j p o sin k o , K raljev iću M ark o !
"Š to si m i se tak o raţlju tio?
"Da ti nije nestanulo blaga?"
Stade Marko caru kazivati;
Sve mu kaza, kakono je bilo.
K ad je care saslu šao M ark a,
Tad' se care grotom nasmijao,
Pak je Marku bio besjedio:
"Be aferim, moj posinko Marko!
"D a n ijesi tak o u ĉin io ,
"Ja te n e b ih v iše sin o m zv ao :
"S v ak o T u re m o ţe v ezir b iti,
"A junaka nema, kao Marko."
P ak se m aši u d ţep e sv ilen e
I izvadi hiljadu dukata,
T e ih d aje K raljev iću M ark u :
"Naj to tebe, moj posinko Marko,
"Pak ti idi, te se napij vina."
Marko uze hiljadu dukata,
I otide s careva divana;
Al' car Marku dukate ne daje,
Da on ide piti rujno vino,
V eć d a m u se k in e sa o ĉiju ;
Jer se M ark o v rlo raţlju tio.

71. Marko pije uz ramazan vino.

C ar S u lejm an jasak u ĉin io ,
Da s' ne pije uz ramazan vino,
Da s' ne nose zelene dolame,
D a s'n e p ašu sab lje o k o v an e,
Da s' ne igra kolom uz kadune;
Marko igra kolom uz kadune,
M ark o p aše sab lju o k o v anu ,
Marko nosi zelenu dolamu,
Marko pije uz ramazan vino,
Jo š n ag o n i od ţe i ad ţije,
Da i oni s njime piju vino
Idu Turci caru na parnicu:
"Car Suleman, i otac i majko!
"N ijesi li jasak u ĉin io ,
"Da s' ne pije uz ramazan vino,
"Da s' ne nose zelene dolame,
"Da s' n e p ašu sab lje o k o v an e,
"Da s' ne igra kolom uz kadune;
"Marko igra kolom uz kadune,
"M ark o p aše sab lju o k o v anu ,
"Marko nosi zelenu dolamu,
"Marko pije uz ramazan vino;
"Pa mu prosto, da sam pije vino,
"V eć n ag o n i o ce i ad ţije,
"Da i oni s njime piju vino."
K ad je care razu m eo reĉi,
O n p o šilje d v a sv oja ĉau ša:
"O tid o še, d v a ĉau ša m lad a,
"P ak k aţite K raljev iću M ark u
"Da ga care na divan zaziva."
O tid o še d v a ĉau ša m lad a.
K ad d o Ċ o še K raljev iću M ark u ,
A li M ark o p o d šato ro m p ije,
Pred njim kupa od dvanaest oka;
B esed e m u d v a ĉau ša m lad a:
"D a ĉu ješ li, K raljev iću M ark o !
"Tebe care na divan zaziva,
"D a ti id eš caru n a d iv an a. "
R asrd i se K raljev iću M ark o ,
Pak dovati onu kupu s vinom,
P a u d ara carev a ĉau ša,
P ršte k u p a a p ršte i g lav a,
I proli se i krvca i vino.
Ode Marko caru na divana,
Sede caru do desna kolena,
S am u r:k alp ak n a o ĉi n am iĉe,
A b u zd o v an u za se p riv laĉi,
B ritk u sab lju n a k rilo n am iĉe
Besedi mu care Sulemane:
"M o j p o sin k o , K raljev iću M ark o !
"T a ja jesam jasak u ĉin io ,
"Da s' ne pije uz ramazan vino,
"Da s' ne nose zelene dolame,
"D a s' n e p ašu sab lje o k o v an e,
"Da s' ne igra kolom uz kadune;
"D o b ri lju d i o zlu g o v o riše,
"N a jed n o g a M ark a p o tv o riše,
"D a ti ig raš k o lo m u z k ad u n e,
"D a ti p ašeš sab lju o k o v an u ,
"D a ti n o siš zelen u d o lam u ,
"D a ti p iješ u z ram azan vino,
"Jo š n ag o n iš o d ţe i ad ţije,
"Da i oni s tobom piju vino.
"Z a što k alp ak n a o ĉi n am iĉeš?
"Š to l'b u zd o v an uza se p riv laĉiš?
"Š to li sab lju n a k rilo n am iĉeš?"
A l'b esed i K raljev iću M ark o :
"P o o ĉim e, care S u lem an e!
"Ako pijem uz ramazan vino,
"Ako pijem, vera mi donosi;
"A k 'n ag o n im o d ţe i ad ţije,
"N e m o ţe m i ta o b raz p o d n eti,
"Da ja pijem, oni da gledaju,
"Nek ne idu meni u meanu;
"Ako l' nosim zelenu dolamu,
"Mlad sam: junak i dolikuje mi;
 "A k o l'p ašem sab lju o k o v anu ,
"Ja sam sablju za blago kupio;
"Ako igram kolom uz kadune,
"Ja se, care n isam o ţen io ,
"I ti s', care b io n eo ţen jen ;
"A k o k alp ak n a o ĉi n am iĉem ,
"Ĉ elo g o ri s'carem se g o v o ri,
"Š to b u zd o v an u za se p riv laĉim ,
"I što sab lju n a k rilo n am iĉem ,
"Ja se bojim, da ne bude kavge,
"Ako bi se zametnula kavga,
"T ešk o o n o m , tk o j'n ajb liţe M ark a!"
G led i care n a ĉetiri stran e,
N e im a li tk o b liţe d o M ark a:
Al' kod Marka nigdi nikog nema,
V eć n ajb liţe care S u lem an e;
C ar s'o d m iĉe, M ark o se p rim iĉe,
Dok dotera cara do duvara;
C ar se m aša ru k o m u d ţep o v e,
On izvadi stotinu dukata,
P a i d aje K raljev iću M ark u :
"Idi, Marko te se napij vina."

72. Turci u Marka na slavi.

B o g a m o li K raljev iću M ark o

Od godine opet do godine,
Da proslavi krsno ime krasno,
K rasn o im e, sv eto g letn o g Đ u rĊ a,
D a m u T u rci n a sv eto n e d o Ċ u ;
A k ad M ark u sv eti Đ u raĊ d o Ċ e,
Svu gospodu na sveto zaziva,
U dvoru mu tri sofre bijau;
Prva sofra dvanaest vladika,
D ru g a so fra g o sp od a rišćan sk a,
T reća so fra n išti i u b o g i;
M ark o slu ţi v in o sv ešten ik o m ,
I u b av o j g o sp od i rišćan sk o j,
M ajk a slu ţi n ište i u b o ge,
L Jelica n o si Ċ ak on ije,
V aistin u p o slao n a straţu ,
D a m u ĉu v a straţu o d T u rak a,
D a m u T u rci n a sv eto n e d o Ċ u .
Otud idu tri age careve
I za n jim a triest jan jiĉara,
U g las v iĉu tri ag e carev e
I za n jim a triest jan jiĉara:
"Kaurine, otvori kapiju,
"Da vidimo, ludi kaurine,
"K ak o M ark o k rsn o im e slu ţi."
Sluga lepo Turski odgovara:
"M an 'te' m e se, T u rci jan jiĉari!
"Ja vam ne smem otvoriti vrata,
"Ja se bojim gospodara moga."
A l'to T u rci n išta i n e m are,
P o trg o še triest b u zd o v an a,
N a k ap iji o b o riše v rata,
Na slu g an a p leća n ab ro jiše
T riest i šest zlatn i b u zd o v an a,
D o b ro slu g a leĊ a n am ek šaše.
Kad junaku bojak dosadio
I ju n aĉk a p leća u trn u la,
O d e M ark u u d v o re p laĉu ći,
B esed i m u K raljev iću M ark o :
"V aistin a, m o je ĉed o d rag o !
"Š to je, sin e, te su ze p ro liv aš?
"Il' si g lad an , il'si ţed an , sin e?
"A k o s'g lad an , eto Ċ ak o n ije;
"A k o s'ţed an , eto v in a lad n a:
"Nemoj grozne suze prolivati,
"Ne skrvi mi moje ime krsno."
Al' besedi sluga Vaistina:
"G o sp o d aru , K raljev iću M ark o !
"N it'sam g lad an p a n iti sam ţed an :
"Zlo je mene izelo iz leba,
"A gore me iz vina popilo
"A u tvome dvoru gospodskome:
"T i m e p o sla d a ti ĉu v am straţu ;
"T k o b i teb i saĉu v ao straţu ?
"Otud idu tri age careve
"I za n jim a triest jan jiĉara,
"U g las v iĉu tri ag e carev e:
""Kaurine, otvori kapiju,
""Da vidimo, ludi kaurine,
""K ak o M ark o k rsno im e slu ţi." "
" Ja im lepo Turski odgovaram:
""M an 'te m e se, T u rci jan jiĉari!
""Ja vam ne smem otvoriti vrata,
""Ja se bojim gospodara moga;" "
"N o to T u rci n išta i n e m are,
"P o trg o še triest b u zd o v an a,
"N a k ap iji o b o riše v rata,
"I n a m o ja p leća n ab ro jiše
"T riest i šest zlatn i b u zd o v an a."
K ad je M ark o saslu šao reĉi,
Uze Marko sablju i buzdovan,
Pa se stade sofri zaklinjati:
"Ĉ u jete li, so fro i g o sp o do !
"Tako mene ne rodila majka.
"P lem en ita g o sp o Ċa k raljica,
"Ne mogu vam Prilip nakititi
"N i b o siljk o m n i ru m en o m ru ţo m ,
"V eć sv e red o m T u rsk ijem g lav am a."
A stade ga zakljinjati majka,
P lem en ita g o sp o Ċ a k raljica:
"N e m o j M ark o , m o je ĉed o d rag o !"
Majka vadi dojke iz nedara:
"Ne ubila t' rana materina!
"N em o j d an as k rv i u ĉin iti,
"Danas ti je krsno ime krasno:
"T k o ti d an as u d v o ro v e d o Ċ e,
"N ap o j ţed n a, a n aran i g lad n a
"Z a d u šicu tv o ji ro d itelja
"I za zdravlje tvoje i Jelino."
T o je M ark o p o slu šao m ajk e,
Sablj' ostavi, buzdovan ne ktede,
U dvor idu za nevolju Turci,
Pa i seda za trpezu redom;
"Vaistina, donesi im vina,
"D u šo Jelo , n o si Ċ ak o n iju ."
Sluga nosi vino i rakiju,
A Jelica carsk u Ċ ak o n iju ;
U ţin aše, n ap iše se v in a.
K ad se T u rci p o n ap iše v in a,
T u rci T u rsk i m eĊ ' so b o m b esed e:
"M o re, d ru štv o ! ajd 'd a p u tu jem o ,
"Dok nam nije prisela u ţin a."
Misle Turci, ne zna Turski Marko,
Al' je Marko u cara dvorio
P rek o m o ra u Š am u T u rsk o m e,
Dvorio ga za sedam godina,
P a je ĉisto T u rsk i n au ĉio ,
Kar' da ga je Turkinja rodila;
Pa je Marko Turkom besedio:
"More Turci, sed'te, pijte vino,
"P laćajte m i slu g i m elem ašĉe;
"B aš ak o li i tak o n e ćete,
"Vi stanite, da vam odudarim
"Po jedared mojim buzdovanom,
"U m o m v iše b u zd o v an u n em a,
"Ĉ etrd eset o k a lad n a g v o ţĊ a,
"D v aest o k a lep a ĉista sreb ra,
"I šest o k a ţeţen o g a zlata:
"Jed n o s d ru g im šeset i šest o k a;
"T o v id ite d a ste zaslu ţili,
"Poklem ste mi vrata oborili,
"N a m o g slu g e p leća n ab ro jili
"T riest i šest zlatn i b u zd o v an a "
Al' sve Turke povata groznica
O d M ark o v a strašn a b u zd o v an a:
Svaki vadi po dvaest dukata,
Age vade po triest dukata,
 M eću M ark u n a sk u t na dolamu,
Ne bi li se beda ostavila;
A l'se b ed a o stav iti n e će'
Kaurin se vina ponapio,
Rad je s Turci da zamete kavgu:
"M o re, T u rci, sed 'te, šfe v in o ,
"D aru j d ete v ašu k rav ajn o šu ,
"Nije moja Jela robinjica,
"N a seb i je sv ilu p o m rĉila,
"D o k je v am a u ţinu ponela."
Al' je Turkom golema nevolja.
V eć u jed n i p o n estalo b lag a,
Uzaima jedan od drugoga,
Svaki vadi po deset dukata,
Age vade po dvaest dukata,
M eću M ark u n a sk u t n a d o lam u ,
G rće M ark o u d ţep o v e ru k o m .
O d e M ark o u d v o r p ev aju ći
Jevrosimi svojoj staroj majki.
"Jevrosima, moja stara majko!
"Ne uzimam blago od Turaka,
"N e u zim am , što ja b lag a n isam ,
"V eć u zim am b lag o o d T u rak a,
"Nek se peva i nek pripoveda,
"Š to j'ĉin io M ark o o d T u rak a "
O d o š'T u rci iz d v o ra p laĉu ći,
T u rci T u rsk i m eĊ ' so b o m b esed e:
"Bog u b io sv ak og a T u rĉin a,
"K o ji v iše k au rin u d o Ċ e,
"K ad k au rin k rsn o im e slu ţi!
"Š to d ad o sm o za jed n u u ţin u ,
"Bila b' rana za godinu dana."

73. O ran je M ark a K raljevića.

V in o p ije K raljev iću M ark o

Sa staricom Jevrosimom majkom,
A kad su se napojili vina,
 Majka Marku stade besjediti:
"O m o j sin k o , K raljev iću M ark o !
"O stan i se, sin k o , ĉeto v an ja,
"Jer zlo d o b ra d o n ijeti n e će,
"A staroj se dosadilo majci
"S v e p eru ći k rv av e h aljin e;
"V eć ti u zm i ralo i v o lo v e,
"Pak ti ori brda i doline,
"T e sij, sin k o , šen icu b jelicu ,
"Te ti rani i mene i sebe."
T o je M ark o p o slu šao m ajk u :
On uzima ralo i volove;
Al' ne ore brda i doline,
V eć o n o re carev e d ru m o v e;
O tu d id u T u rci jan jiĉari,
Oni nose tri tovara blaga,
P a g o v o re K raljev iću M ark u :
"More Marko ne ori drumova.":
"More Turci ne gaz'te oranja." -
"More Marko, ne ori drumova."
"More Turci, ne gaz'te oranja.":
A kada se Marku dosadilo,
D iţe M ark o ralo i v o lo v e,
T e o n p o b i T u rk e jan jiĉare,
Pak uzima tri tovara blaga,
Odnese ih svojoj staroj majci:
"To sam tebe danas izorao."

74. Smrt M ark a K raljevića.

P o ran io K raljev iću M ark o

U n eĊ elju p rije jark o g su n ca
Pokraj mora Urvinom planinom.
Kada Marko bio uz Urvinu,
P o ĉe n jem u Š arac p o srtati,
Posrtati i suze roniti.
T o je M ark u v rlo m u ĉn o b ilo ,
P a je M ark o Š arcu g o v o rio :
"D av o r', Š aro , d av o r' dobro moje!
"E v o im a sto i šeset ljeta
"Kako sam se s tobom sastanuo,
"Jo š m i n ig d a p o srn u o n isi,
"A d an as m i p o ĉe p o srtati,
"Posrtati i suze roniti:
"N ek a B o g zn a, d o b ro b iti n e će,
"H o će jed n o m b iti p rem a g lav i,
"Jali mojoj, jali prema tvojoj."
To je M ark o u rijeĉi b io ,
K liĉe v ila s U rv in e p lan in e,
T e d o ziv a K raljev ića M ark a:
"P o b ratim e, K raljev iću M ark o !
"Z n ad eš, b rate, što ti k o n j p o srće?
"Ţ ali Š arac teb e g o sp o d ara,
"Jer ćete se b rzo rastan u ti."
Ali Marko vili progovara:
"B'jela vilo, grlo te boljelo!
"K ak o b ih se sa Š arcem rastao ,
"K ad sam p ro š'o zem lju i g rad o v e,
"I o b iš'o Isto k d o Z ap ad a,
"T a o d Š arca b o ljeg k o n ja n em a,
"Nit' nada mnom boljega junaka?
"N e m islim se sa Š arcem rastati
"Dok je moje na ramenu glave."
Al' mu b'jela odgovara vila:
"Pobratim e, K raljev iću M ark o !
"T eb e n itk o Š arca o tet'n e će,
"N it'ti m o ţeš u m rijeti, M ark o ,
"O d ju n ak a n i o d o štre sab lje,
"Od topuza ni od bojna koplja,
"T i s' n e b o jiš n a zem lji ju n ak a;
"V eć ćeš, b o lan , u m rijeti, M ark o ,
"ja od Boga od starog krvnika
"Ako l' mi se v jero v ata n e ćeš,
"K ad a b u d eš v isu n a p lan in u ,
"P o g led aćeš s d esn a n a lijev o ,
"O p azićeš d v ije tan k e jele,
"Svu su goru vrhom nadvisile,
"Z elen ijem listo m zaĉin ile,
"M eĊ u n jim a b u n ar v o d a im a,
"O n Ċ e h o ćeš Š arca o k ren u ti,
"S k o n ja S jaši, za jelu g a sv eţi,
"Nadnesi se nad bunar nad vodu,
"T e ćeš sv o je o g led ati lice,
"P a ćeš v iĊ et, k ad ćeš u m rijeti."
T o je M ark o p o slu šao v ile,
Kad je bio visu na planinu,
Pogledao s desna na lijevo,
Opazio dvije tanke jele,
Svu su goru vrhom nadvisile,
Z elen ijem listo m zaĉinile;
O n Ċ e M ark o o k ren u o Š arca,
S njega sjao, za jelu ga svezo,
Nadnese se nad bunar nad vodu,
Nad vodom je lice ogledao;
A kad Marko lice ogledao,
V iĊ e M ark o , k ad će u m rijeti,
Suze proli, pa je govorio:
"L aţiv sv 'jete, m o j lijep i cv 'jete'
"L jep ti b ješe, ja za malo hodah!
"Ta za malo, tri stotin' godina!
"Z em an d o Ċ e, d a sv'jeto m p ro m 'jen im
P a p o v ad i K raljev iću M ark o ,
Pa povadi sablju od pojasa,
I o n d o Ċ e d o k o n ja Š arin a,
S ab ljo m Š arcu o sijeĉe g lav u ,
D a m u Š arac T u rk o m n e d o p ad n e,
D a T u rcim a n e ĉin i izm eta,
D a n e n o si v o d e n i Ċ u g u m a;
A k ad M ark o p o sijeĉe Š arca,
Š arca k o n ja sv o g a u k o p ao ,
B o lje Š arca, n eg 'b rata A n d riju ,
B ritk u sab lju p reb i n a ĉetv ero ,
Da mu sablja Turkom ne dopadne,
Da se Turci njome ne ponose,
Š to je n jim a o stalo o d M ark a,
D a rišćan lu k M ark a ne prokune
A kad Marko britku prebi sablju,
bojno koplje slomi na sedmero,
Pa ga baci u jelove grane;
Uze Marko perna buzdovana,
Uze njega u desnicu ruku,
Pa ga baci s Urvine planine
A u sinje u debelo more,
Pa topuzu Marko besjedio:
"Kad moj topuz iz mora iziš'o ,
"O n d a 'v ak i Ċ etić p o stan u o !"
K ad a M ark o sak tisa o ru ţje,
O n d a trţe d iv it o d p o jasa,
A iz d ţep a k n jig e b ez jazije,
K n jig u p iše K raljev iću M ark o :
"K o g o Ċ d o Ċ e U rv in o m p lan in o m
"M eĊ u jele stu d en u b u n aru ,
"T e zateĉe o n Ċ e d eli:M ark a,
"Neka znade da je mrtav Marko;
"K o d M ark a su tri ćem era b lag a,
"K ak v a b lag a? S v e ţu ta d u k ata,
"Jed an ću m u ćem er h alaliti,
"Š to će m o je t'jelo u k o p ati,
"D ru g i ćem er n ek se crk v e k rase,
"T reći ćem er k ljastu i slijep u ,
"Nek slijepi po svijetu hode,
"Nek pjevaju i spominju Marka."
Kada Marko knjigu nakitio,
K n jig u v rţe n a jelo v u g ran u
Otkuda je s puta na pogledu;
Zlatan divit u bunar bacio;
Skide Marko zelenu dolamu,
Prostrije je pod jelom po travi,
Prekrsti se, sjede na dolamu,
S am u r:k alp ak n ad o ĉi n am aĉe,
D o lje leţe, g o re n e u stade.
Mrtav Marko kraj bunara bio
O d d an 'd o d an 'n eĊ eljicu d an a,
K o g o Ċ p ro Ċ e d ru m o m širo k ijem ,
T e o p azi K raljev ića M ark a,
Svako misli, da tu spava Marko,
Oko njega daleko oblazi,
Jer se boji, da ga ne probudi.
Đ e je sreća, tu je i n esreća,
Đ e n esreća, tu i sreće im a:
A sv a d o b ra sreća izn ijela
Igumana Svetogorca Vasa
Od bijele crkve Vilindara
S a sv o jijem Ċ ak o m Isaijo m ;
Kad iguman opazio Marka,
N a Ċ ak o n a d esn o m ru k o m m aše:
"L ak še, sin k o , d a g a n e p ro b u d iš,
"Jer je Marko iza sna zlovoljan,
"P a n as m o ţe o b a pogubiti."
G led eć'k ale k ak o M ark o sp av a
V iše M ark a k n jig u o p azio ,
P rem a seb e k n jig u p ro u ĉio ,
K n jig a k aţe, d a je m rtav M ark o .
Onda kale konja odsjednuo,
Pa privati za deliju Marka,
Al' se Marko davno prestavio.
Proli suze proiguman Vaso,
Jer je njemu vrlo ţao M ark a;
O tp asa m u tri ćem era b lag a,
Otpasuje, sebe pripasuje.
Misli misli proiguman Vaso,
Đ e b i m rtv a saran io M ark a,
Misli misli, sve na jedno smisli:
M rtv a M ark a n a sv o g k o n ja v rţe,
Pa ga snese moru na jaliju,
S mrtvim Markom sjede na galiju,
Odveze ga pravo Svetoj gori,
Izveze ga pod Vilindar crkvu,
Unese ga u Vilindar crkvu,
Ĉ ata M ark u , što sam rtn u treb a,
 Na zemlji mu t'jelo opojao,
Nasred b'jele crkve Vilindara
O n Ċ e starac u k o p ao M ark a,
B iljeg e m u n ik ak v e n e v rţe,
Da se Marku za grob ne raznade,
Da se n jem u d u šm an i n e sv ete.

75. Radul-b eg i B u garsk i k ralj Š išm an .

M ili B o ţe, n a sv em u ti v ala!

Dvije su se zavadile guje,
D v ije g u je, d v a b rata ro Ċ en a:
Zavadi se bego Radul-bego
S a M irĉeto m b rato m ro Ċ en ijem ;
D a o k o šta, v eće n i o k o šta,
Oko puste zemlje Karavlašk e,
K arav lašk e i K arab o g d ansk e:
M irk o ište zem lje starješin stv o ,
A ne da mu bego Radul-bego,
V eć u v ati M irĉetu v o jv od u ,
Te ga baci na dno u tavnkcu,
K lju ĉe b aci u tih o D u n av o .
K ak o b aci k lju ĉe u D u n av o ,
T ak o b eţe b rata zab o rav i.
N o M irĉeti B o g i sreća d ala,
U R ad u la d o b ra lju b a b ješe,
Ţ ao sn asi m ilo sn a Ċ ev era,
N o ćo m p u sti ro n ce i rib are,
T e izv ad i k lju ĉe o d tav n ice,
P a o g led a m ilo sn a Ċ ev era,
Nosi njemu tanke preobuke,
I rani ga ljebom bijelijem
A napaja vinom crvenijem.
Tako stade za tri godinice,
Kad nastad e g o d ina ĉetv rta,
K n jig u p iše k ralju Š išm an in e,
Od Trnova od zemlje Bugarske,
T e je šilje b eg u R ad u l-begu:
"O ĉu li m e, b eg o R ad u l-bego!
"E v o m i se m u šk o ĉed o n aĊ e,
"No te kumim Bogom istinijem
"I n ašijem sv etijem Jo v an o m ,
"D o Ċ i m en e k a T rn o v u g rad u ,
"Te m i k rstiš u b ešici sin a,
"Nek smo, bego, glavni prijatelji!"
K n jig a d o Ċ e b eg u R ad u l-begu,
A k ad b eg o k n jig u p ro u ĉio ,
U d 'riše m u su ze o d o ĉiju ,
Na um pade begu Radul-begu,
Đ e će n jeg a k ralju p rev ariti,
Na nevjeri sama pogubiti,
P ak d o ziv lje lju b u A n Ċ eliju ,
O d e šn jo m e b eg o g o v o riti:
"O ĉu li m e, m o ja v jern a lju b o !
"E v o m en e sitn a k n jig a stiţe
"O d Š išm an a iz zem lje B u g arsk e,
"Kralj me zove, da mu krstim sina,
"N o ja v id im , Ċ e je p rijev ara,
"Đ e će k ralje m en e d a p rev ari
"I na vjeri mene da pogubi,
"Da mi otme zemlje i gradove
"I zarobi tebe za ljubovcu;
"No me svjetuj, moja vjerna ljubo!"
Ţ en sk a stran a m u d ro p ro g o v ara:
"Gospodaru, bego Radul-bego!
"Đ e su ţen e lju d e sv jeto v ale?
"Š to l'ću i ja teb e sv jeto v ati,
"Kad eno ti svjeta u tavnici,
"B rata tv o g a, a Ċ ev era moga,
"Gospodara Mirka vojevode?
"O n će teb e m u d ro sv jeto v ati."
Al' govori bego Radul-bego:
"M u ĉi lju b o , m u k o m u m u k n u la!
"Jer p o m in ješ M irĉetu v o jv o d u?
"I kosti su njemu istrunule."
K ad to zaĉu lju b a R ad u lo v a,
O n a o d e n a tav n iĉk a v rata,
T e izv ed e M irĉetu vojvodu,
Odvede ga u bijele dvore,
Pa dobavi mlada berberina,
T e o b rija M irĉetu v o jv od u ,
O b u ĉe m u g o sp o d sk o o d 'jelo ,
O d e šn jim e b eg u n a ĉard ak e.
K ad g a v iĊ e b eg o R ad u l-bego,
P red n jim e je n a n o g e sk o ĉio ,
R u k e širi, te g 'u lice lju b i,
A p ita g a za ju n aĉk o zdravlje:
"Jesi li m i, b rate, u ţiv o tu?"
P ro g o v ara M irĉeta v o jv o d a:
"Jesam , b rate, ali u rĊ av u :
"U b ila m e rĊ a o d tav n ice,
"Jed v a n o sim u k o stim a d u šu ."
Ode mu se bego tugovati,
Š ta m u p iše k ralju B u g arin e:
"N o ĉu li m e, m o j b rate M irĉeta!
"Svjetuj mene i nau ĉi, b rate,
"H o ću l'ići g rad u T rn o v o m e
"I p o v esti trista U g riĉića?"
A l' m u v eli M irĉeta v o jv o d a:
"O moj brate, bego Radul-bego!
"Š to će teb e trista U g riĉića,
"Tek da bude trista udovica;
"N o jesu l'n am n aše stare slu g e?
"Jeli Ċ eg o Ċ S rb e R ad o sav e?
"Jeli šaim e P ijan ica Đ u ro ?
"S lu ţi l'jo šte G rĉiću M an o jlo?"
Al' govori bego Radul-bego:
"Jesu n am a u ţiv o tu slu g e:
"D o m a n am je G rĉiću M an o jlo
"I sa n jim e P ijan ica Đ u ro ;
"N em a o v Ċ e S rb a R ad o sav a,
"V eć g a k aţu u V id in u g rad u ."
A li v eli M irĉeta v o jv o d a:
"P iši k n jigu Srbu Radosavu,
"N ek te ĉek a n a v o d i B o su ti,
"A ti uzmi dvije vjerne sluge,
"Pak ti idi gradu Trnovome,
"N e p laši se k ralja Š išm an in a:
"Ako stane rujno piti vino,
"P iće za te P ijan ica Đ u ro ;
"A k o l'o d u G rĉk i g o v o riti,
"G o v o riće G rĉiću M an o jlo ;
"Ako l' bude mejdan dijeliti,
"D ijeliće S rb e R ad o sav e."
K ad to zaĉu b eg o R ad u l-bego,
Knjigu posla Srbu Radosavu,
D a g a ĉek a n a v o d i B o su ti,
A on ode s dvije vjerne sluge;
T am an b ješe n a v o d u stu d enu ,
Al' eto ti Srba Radosara,
Š n jim se b eg o u lice p o lju b i,
Rade bega u skut i u ruku,
P a o d o še T rn o v o m e g rad u .
L ijep o ih d o ĉek ao k ralju :
Konje vodi u ahare donje,
B eg a v o d i n a g o rn je ĉard ak e,
Z a g o to v u so v ru zasjed o še.
P iše v in o za n eĊ elju d an a,
S k raljem p ije d v an aest rid ţala,
A sa begom cigle do tri sluge.
Ĉ esto g led a b eţe R ad u l:b eţe,
Ĉ esto g led a u b ijele d v o re,
H o će li m u k u m ĉe d o n ijeti;
A l'd a v id iš k ralja Š išm an in a,
Đ e d o n ese jed n u k u p u v in a,
K u p a, k aţu , o d d v an aest o k a,
Nazdravi je begu Radul-begu,
B eg je d ad e P ijan ici Đ u ru ,
Đ u ro p o p i, n išta n e o sjeti.
K ad to v iĊ e k ralje Bugarine,
O n o tid e g rĉk i g o v o riti,
Da pogubi bega Radul-bega
 I njegove do tri vjerne sluge;
N o M an o jlo G rĉk i razab rao ,
Pa podviknu Srba Radosava:
"Z ar n e v id iš, Ċ e sm o izg in u li?"
A k ad zaĉu S rb e R ad o sav e,
O n p o trţe m aĉa zelen o g a,
T e p o g u b i k ralja Š išm an ina,
O k o n jeg a d v an aest rid ţala,
T rn o v o m u p o h araše g rad a,
Iz rizn ice p o k u p iše b lag o ,
O d v ed o še k o n je i so k o le,
O tid o še k a B u k reštu g rad u .
T ešk o b ratu jed n o m b ez d ru g o g a!

76. Ljutica Bogdan i vojvoda Dragija.

S lu ţio je L ju tica B o g d an e,
S lu ţio je v o jv o d u D rag aju ,
S lu ţio g a za d ev et g o d in a;
N e slu ţi g a, što o n b lag a n em a,
V eć za d o b ra iz p o taje šarca.
Kad nastala godina deseta,
P o d iţe se v o jv o d a D rag ija
Sa gospodom itar lov loviti;
Sva gospoda sokole ponela,
A Dragija malena kraguja.
K ad d o Ċ o še n a jezero m u tn o ,
Po jezeru utve zlatokrile,
S v a g o sp o d a sok o le p u stiše,
A Dragija malena kraguja;
Svaki soko utvu uvatio,
Kraguj ptica utve ne uvati.
T o D rag iji v rlo m u ĉn o b ilo ,
Pak doziva Ljuticu Bogdana:
"O Bogdane, moja verna slugo!
"T rĉi, sin e, d v o ru b ijelo m e,
"Donesi mi sivoga sokola,
"Đ d a b i n am u tv u u v atio ,
"Eda bi nam obraz osvetlao
"N a jezeru m eĊ u g o sp o d ari."
A besedi Ljutica Bogdane:
"O Dragija, dragi gospodaru!
"N e će d ati razu m n a g o sp oĊ a
"B ez tv o jeg a k ak a o b eleţja."
O n m u d ad e i d v a o b eleţja:
Od pojasa svilenu maramu,
S d esn e ru k e b u rm u p o zlaćen u :
"E v o , sin e, i d v a o b eleţja,
"D o n es'b rţe siv o g a so k o la."
U ze B o g d an o b a o b eleţja,
O d e b rţe d v o ru D rag ijin u ,
Pak doziva ljubu Dragijinu:
"O g o sp o Ċ o , D rag ijin a lju b o !
"Pozdravlje ti od tvog gospodara,
"Gospodara i moga i tvoga,
"D a m u p o šlješ iz p o taje šarca,
"I d a p o šlješ siv o g a so k o la."
A besedi ljuba Dragijina:
"O B o g d an e, n aša v ern a slu g o !
"Ja ću d ati siv o g a so k o la,
"A li n e sm em iz p o taje šarca."
O n izv ad i o b a o b eleţja:
"E v o b u rm a za v iteza šarca,
"A marama za siva sokola."
Nema kuda ljuba Dragijina,
Otvorila devetora vrata
I d esetu b rav u D u b ro v n iĉk u ,
Iz potaje konja izvodila,
Osedla ga i nakiti lepo,
Pa ga dade Ljutici Bogdanu,
Dade njemu konja i sokola;
K ad se B o g d an n a šarcu v id io ,
O n d a reĉe L ju tica B o g d an e:
"Ostaj s Bogom, ljubo Dragijina!
"Ja ne dvorim tebe i Dragiju
"Evo ima devet godinica
"I nastala godina deseta,
"N e d v o rim v as, što ja b lag a n em am ,
"V eć za o v o g iz p o taje šarca."
O tište se p rek o p o lja rav n a,
Kano zvezda preko vedra neba;
A zap išta lju b a D rag ijin a,
Pa p o trĉa u g o sp o dsk e d v o re,
Te doziva devera Manojla:
"Jao mene, devere Manojlo!
"O d b eţe n as L ju tica B o g d an e,
"I o d v ed e iz p o taje šarca,
"I odnese sivoga sokola."
O n d a sk o ĉi d ijete M an o jlo ,
P a u sed e n a k o n ja Š av ran a,
O tište se za n jim p rek o p o lja.
B rzo Š av ran d o stig n u o šarca;
Kad to vide Ljutica Bogdane,
Osvrte se s desna na lijevo,
Te pogubi dijete Manojla,
P a o sv o ji i k o n ja Š av ran a,
T e sastav i šarca i Š av ran a.
Glas dopade Dragiji vojvodi:
"Zlo si seo, vojvoda Dragija!
"Zlo si seo i vino popio
"Na jezeru meĊ u g o sp o d ari!
"O d b eţe te L ju tica B o g d an e,
"O d v ed e ti šarca i Š av ran a,
"Manojla ti brata pogubio."
O n d a sk o ĉi v o jv oda D rag ija,
O d e v rišk o d v o ru g o sp od sko m e,
P a u sed e šaru b ed ev iju ,
O d k o je je i Š av ran i šarac;
D o b ro j šari d o b ru v o lju d aje,
C iĉi šara, k ak o zmija ljuta,
N a n o zd rv e m o d ar p lam en liţe,
M eće p en e p rek o g o sp o d ara,
N o s tri k o p lja u v isin e sk aĉe,
N o s ĉetiri d o b re [50] u napredak;
 B rzo šara d o stiţe B o g d an a,
D o stiţe g a, p a g a i p restiţe;
A kada se natrag povratila,
Ona ciknu, kako zmija ljuta,
Pak dovati Ljuticu Bogdana,
D o v ati g a zu b i za o ţd relje,
U d 'ri šn jim e o zem ljicu ĉarn u ,
T e se B o g d an s d u šo m rastan u o .
Nad njim stao vojvoda Dragija,
Nad njim: stao, te suze proliva:
"O Bogdane, moja slugo verna!
"I B o g d an e, m o je ĉed o d rag o !
"K ad je teb e šarac o m ilio,
"Z a što m i g a zaiskao n isi?
"Ja bi ti ga poklonio, sine,
"I tvoju bi trudbu naplatio;
"Ne bi tako ludo poginuo,
"Ni ja moga braca izgubio."
Pa Bogdana onde saranio,
Braca svoga dvoru odnesao,
Te i njega saranio lepo,
O b o jici izd ao za d u šu ,
Kako carski valja i trebuje,
K ak o j'zak o n u v eri rišćan sk o j.

50) Dobre valja da je ovdje mjesto dobro, Slavenski

dobr'.

77. O p et to, ali d ru k čije.

C ar ĉestiti d iv an u ĉin io ,
Sve vezire na divan poziva,
S v e m u p aše n a d iv an d o Ċ oše,
A l'n e d o Ċ e p aša S eid im e.
C ar p ašam a d ad e p ašalu k e,
I agama dade agaluke.
A kad care divan razmetnuo,
A l'eto ti p aše S eid im a,
Onda mu je care besjedio:
"S lu g o m o ja, p ašo S eid im e!
"Kamo se ti prije na divana?
"Ja p ašam a d ad o p ašalu k e,
"I agama dado agaluke,
"Š to ćeš sad a, p ašalu k a n em a?"
Veli njem u p aša S eid im e:
"O ĉestiti care g o sp o d in e!
"N isam m o g 'o n a d iv an ti d o ći,
"Jer sam iš'o d o lje u D o ljan e,
"T e g led ao ĉu d a n eg led an a,
"U nekoga Komnen-kaurina,
"K ak v a jaše v ran ca o d m eg d an a,
"Onakoga u svijetu nema:
"N a ĉelu m u jark o su n ce sija,
"A na grlu sjajn a m jeseĉin a,
"Na sapima zvijezda danica;
"Kad ga igra, zledati se ne da."
Onda care stade besjediti:
"A d a ĉu ješ, p ašo S eid im e!
"Dobavi mi vranca Komnenova,
"Ja ukradi, ja za blago kupi,
"M etn u ću te d o seb e v eziro m ,
"I d aću ti tri b ijela g rad a,
"Nek su tvoji, dokle ti je traga;
"A k o l' m i g a d o b av iti n e ćeš,
"N ek a zn ad eš, o sjeć'ću ti g lav u ."
K ad to ĉu o p aša S eid im e,
Sve mislio, na jedno smislio,
Pa on ode mladu berberinu,
Te je svoju obrijao bradu,
Pa se gradi od Pazara Rade,
Pravo ide Komnenovu dvoru,
I K o m n en u B o ţju p o m o ć v iĉe;
Malo ga je Komnen poznavao,
Pa je njemu bio govorio:
"Z d rav o d a si, p ašo S eid im e!
"Š to si, m o re, o b rijao b rad u ,
"Kad ti nije za nevolju bilo?"
M u d ro g a je p aša p rev ario :
"O K o m n en e, što si p o lu d io ,
"Ja n ijesam p aša S eid im e,
"V eć sam g lav o m o d P azara R ad e;
"Ja sam ĉu o i lju d i m i k aţu ,
"D a ti im aš d o sta sok o lov a,
"D a m i d ad eš d v a so k o la siv a,
"S lu ţiću te, k o lik o rek n em o !"
Onda veli Komnen vojevoda:
"Oj Boga mi, Rade od Pazara!
"Ja bi rek'o, da si Seidime,
"Da nijesi obrijao brade,
"Jer je takog struka i uzrasta,
"I takoga oda i pogleda;
"A ja imam dosta sokolova,
"D aću teb i d v a so k o la siv a,
"S lu ţićeš m e tri g o d in e d an a."
I n a to je p aša p ristan u o .
S lu ţio g a d o d v ije g o d in e,
Ne mog'o mu ni viditi vranca,
A kamo li njega da odvede;
K ad n astala treća g o d in ica,
P o Ċ e K o m n en u lo v u p lan in u
I p o v ed e p ašu S eid im a,
Da on lovi utve zlatokrile,
Ne ponijo stari sokolova,
V eć p o n ijo tiće so k o liće,
K o ji lo v u n au ĉen i n isu .
A k ad K o m n en u p lan in u d o Ċ e
Ka onome zelenu jezeru,
Đ en o p lo v e u tv e zlatokrile,
O n m i p u sti taće sok o liće,
Da vataju utve zlatokrile;
P o letiše u tv e p o d o b lak e,
A sokoli utve i ne glede,
Nego lete od jele do jele;
Onda veli Komnene vojvoda:
"Slugo moja, Rade od Pazara!
"Id i b rţe d v o ru b ijelo m e,
"Donesi mi stare sokolove,
"Da po v atam tiće so k o liće."
A l'b esjed i p aša S eid im e:
"Oj Boga mi, Komnen:gospodaru!
"T v o ja g o sp a v jero v ati n e će,
"N e će m en i d ati sok o lov a,
"V eć d aj m en i k ak v a o b iljeţja."
Prevari se Komnene vojvoda,
Te mu dade zlatan prsten s ruke,
L eti p aša K o m n en o v u d vo ru .
Pita njega ljuba Komnenova:
"S lu g o n aša, o d P azara R ad e!
"Kamo tebi Komnen gospodaru?"
O n d a jo j je p aša b esjed io :
"Oj Boga mi, Komnenova gospo!
"Ti ne pitaj za Komnena tvoga!
"Silna ga je opkolila vojska,
"V id iš, d a sam k o n ja u m o rio ,
"Do tebe je mene opravio,
"I ev o ti p o sl'o o b iljeţje,
"D a m u p o šlješ v ran ca o d m eg d an a,
"Ne bi l' svoju izbavio glavu."
Prevari se ljuba Komnenova,
Prevari se ujede je guja,
I otvori devetera vrata,
I deseta, pa izvede vranca:
A k ad p aša p o sjed n u o v ran ca,
N e d ad e m u Ċ av o m iro v ati,
V eć o v ak o stad e b esjed iti:
"Jesi l'ĉu la, K o m n en o v a lju b o !
"Ovako mi pozdravi Komnena:
"D a m u j' T u rĉin o d jah ao v ran ca;
"Ja nijesam Rade od Pazara,
"V eć sam g lav o m p aša S eid im e."
T o izreĉe, p a s k o n jem u teĉe.
O sta jad n a g o sp a k u k aju ći,
K u k aju ći, k an o kukavica,
P rev rću ći, k ak o lastav ica;
P ak iziĊ e n a v iso k u k u lu ,
Te pripali bojnicu lubardu.
A k ad p u ĉe b o jn ica lu b ard a,
Ĉ in i ti se, zem lja se p o trese.
T o zaĉu o K o m n en u p lan in i,
I uma se jadu osjetio,
P ak se m an u tića sok o lića,
L eti b rţe d v o ru b ijelo m e,
N aĊ e jad n u g o sp u k u k aju ći:
"Š to je, lju b o , d a o d B o g a n aĊ eš?
"Jesu l'ţiv a d v a b lizan ca sin a?"
Onda njemu ljuba govorila:
"O K o m n en e, ţiv ' te B o g u b io !
"Jesu ţiv i, n e b ili ti ţiv i!
"Jesam li te svagda sjetovala,
"D a sv ak ije n e n aim aš slu g a?
"A ti n ajm i p ašu S eidima,
"Prevari nas, odvede nam vranca;
"Š to ćeš sad e, jad n a tv o ja m ajk a?"
Onda joj je Komnen govorio:
"M u ĉ n e b o j se, d rag a m o ja lju b o !
"Jel' ostala siva bedevija,
"Š to je n ašeg o ţd rjeb ila v ran ca?" -
"Ostala je, ujeli je vuci!
"A li v ran ca stig n u ti n e m o ţeš,
"D alek o je d u šm an o d m ak ao ."
Uzja Komnen sivu bedeviju,
O d e p rav o trag o m za T u rĉin o m .
Š to je v ran ac u tri p u ta sk ak 'o ,
To kobila u jedan put vata.
Nasred ga je gore sustigao;
Kad kobila ugledala vranca,
Ona vrisnu, gora se potrese,
Kad je vranac osjetio majku,
S tad e v ran ad , m ak n u ti se n e će.
B ije n jeg a p aša S eid im e,
 B ije n jeg a o štro m b ak arlijo m :
"A jd e, v ran ĉe, ţiv ' te B o g u b io !
"V id iš, d a sam izg u b io g lav u ."
V ran ac sto ji, m ak n u ti se n e će.
Povikuje Komnene vojvoda:
"S tan 'd er, p ašo , d a ti n ajam p latim ,
"Nije p rav o , tak o d a o tid eš."
D o stiţe g a, o d s'jeĉe m u g lav u ,
I povrati vranca od megdana,
Ode dvoru i zdravo i mirno.

78. B olan i D ojčin .

R azb o lje se v o jv o da D o jĉin e

U Solunu gradu bijelome,
Bolovao za devet godina;
P a S o lu n a n e zn a za D o jĉin a,
Oni misle, da je preminuo.
T o se ĉu d o n a d alek o ĉu lo ,
Ĉ ak d alek o u zem lju A rap sk u ,
Z aĉu o je U so A rap in e,
Jed n ak ĉu o , jed n ak sed la v ran ca,
Pravo ode ka Solunu gradu,
Te on pade pod Soluna grada,
P o d S o lu n a u p o lje širo k o ,
U sred p o lja šato r razap eo ,
O d S o lu n a ište zato ĉn ik a,
D a iziĊ e n jem u n a m ejd an a,
D a ju n aĉk i m ejd an p o d ijele.
U Solunu ne ima junaka,
D a iziĊ e n jem u n a m ejd an a:
D o jĉin b io , p a se razb o ljeo ;
Bio Duka, pa ga boli ruka;
Jest Ilija lu d a ad ţam ija,
O n o b o ja n ije n i v iĊ elo ,
A k am o li s k im e u ĉin ilo ,
Ta ako bi ono i izišlo ,
Al' mu ne da ostarila majka:
"N e, Ilija, lu d a ad ţam ijo !
"T eb e h o će A rap p rev ariti,
"T e će m i te lu d a p o g u b iti,
"Ostaviti samoranu majku."
K ad to v iĊ e crn i A rap in e,
Đ e ju n ak a u S o lu n u n em a,
D a iziĊ e n jem u n a m ejd an a,
Na Solun je porez udario:
Sve na dvora po jalova ovna,
Po furunu ljeba bijeloga,
I po tovar vina crvenoga,
I p o k o n d ir ţeţen e rak ije,
I p o d v ad est ţu tijeh d u k ata,
I p o jed n u lijep u Ċ ev o jk u ,
Ja Ċ ev o jk u , ja n ev jestu m lad u ,
Kojano je skoro dovedena,
D o v ed en a, jo šte n e lju b ljen a.
Sav je Solun porez izredio,
R ed ak d o Ċ e d v o ru D o jĉin o v u ;
A li D o jĉin n ik o g a n e im a,
Do imade ljubu vijernicu
I Jelicu svoju milu seju;
One jadne porez sastavljale,
Al' ga niko da odnese nema,
Jer g a A rap p riv atiti n e će
B ez Jelice lijep e Ċ ev o jk e.
O n e su se jad n e u zm u ĉile;
S jed e Jela b ratu v iše g lav e,
Roni suze niz bijelo lice,
Te je bratu lice pokapala;
T ad 'se jad an D o jĉin razab rao ,
P a b esjed i b o lan i D o jĉin e:
"Dvori moji, ognjem sagoreli!
"A k ad e m i b rţe p ro k ap aste?
"Da mi nije umrijeti s mirom."
P ro g o v ara Jelica Ċ ev o jk a:
"O m o j b rate, b o lestan D o jĉin e!
"Nisu tvoji dvori prokapali,
"No su suze Jelice sestrice."
T ad 'g o v o ri b o lestan D o jĉin e:
"Š to je sele, ak o B o g a zn ad eš!
"Al' je vama ljeba nestanulo?
"Ali ljeba, al' crvena vina?
"Ali zlata, al' bijela platna,
"N em aš ĉim e n a Ċ erĊ efu v esti,
"N em aš ĉim e, al'n em aš p o ĉem u ?"
P ro g o v ara Jelica Ċ ev o jk a:
"O m o j b rate, b o lan i D o jĉin e!
"Dosta imam ljeba bijeloga,
"A jo š v iše v in a crv en o g a;
"Dosta zlata i bijela platna,
"Im am ĉim e n a Ċ erĊ efu v esti,
"Im am ĉim e, i im am p o ĉem u ;
"Al' da v id iš i d ru g e n ev o lje:
"Jest d o šao U so A rap in e
"P o d S o lu n a u p o lje širo k o ,
"O d S o lu n a ište zato ĉn ik a,
"D a iziĊ e n jem u n a m ejd an a;
"U Solunu ne ima junaka,
"D a iziĊ e n jem u n a m ejd an a;
"A k ad v iĊ e crn i A rap in e,
"On udari porez na Soluna:
"Sve na dvora po debela ovna,
"Po furunu ljeba bijeloga,
"I po tovar crvenike vina,
"I p o k o n d ir ţeţen e rak ije,
"I p o d v ad est ţu tijeh d u k ata,
"I p o jed n u lijep u Ċ ev o jk u ,
"Ja Ċ ev o jk u , ja n ev jestu m lad u ;
"Sav je Solun porez izredio,
"R ed ak d o Ċ e n a tv o je d v o ro v e:
"T i n e im aš b rata nikakvoga,
"Da sastavlja porez Arapinu,
"No smo jadne same sastavljale,
"I mi jesmo porez sastavile,
"Al' ga niko odnijeti nema,
"Jer g a A rap p riv atiti n e će
"B ez Jelice b aš tv o je sestrice;
"A ĉu li m e, b o lestan D o jĉin e,
"Ja ne mogu ljubit' Arapina,
"Ĉ u li b rate, za ţiv o ta tv o g a."
T ad e reĉe b o lan i D o jĉin e:
"Hej Solune, ognjem sagoreo!
"Đ e u teb e n e im a ju n ak a,
"D a iziĊ e A rap u n a m ejd an ,
"No mi ne bi umrijeti s mirom.'
P a d o ziv a lju b u A n Ċ eliju :
"A n Ċ elija, m o ja v jern a lju b o !
"Jel' m i jo šte u ţiv o tu d o ro?"
P ro g o v ara lju b a A n Ċ elija:
"G o sp o d aru , b o lestan D o jĉin e!
"Jeste teb e d o ro u ţiv o tu ,
"I dobro sam ugojila dora."
T ad 'b esjed i b o lan i D o jĉin e:
"A n Ċ elija, m o ja v jern a lju b o !
"Idi uzmi dora debeloga,
"Te ga vodi mome pobratimu,
"Pobratimu Petru nalbantinu,
"Da mi kuje veresijom dora,
"H o ću isti A rap u n a m ejd an ,
"H o ću isti, ak o d o ći n e ću ."
Jed n ak n jeg a lju b a p o slu šala,
Ona uze dora debeloga,
Odvede ga Petru nalbantinu,
K ad je v iĊ e P ero n alb an tin e,
Jo š je n jo jzi b io g ov o rio :
"S n ah o m o ja, tan k a A n Ċ elija!
"Zar je mene pobro preminuo,
"T e ti v o d iš d o ra n a p ro d aju?"
Ja govori dilber-A n Ċ elija:
"M o j Ċ ev ere, n alb an tin e P ero !
"Nije tebe pobro preminuo,
"No se tebe pobro pozdravio.
"D a m u k u ješ v eresijo m d o ra,
"Da on ide Arapu na mejdan;
"Kad se vrati, da ti potkov plati "
Progovara nalbantine Pero:
"A n Ċ elija, m o ja sn ah o m ila!
"Ja ne kujem konje veresijom;
"D a m i d ad eš tv o je o k e ĉarn e,
"Da ih ljubim, dok se pobro vrati
"I dok mene potkovicu plati."
A n Ċ elija lju ta i p ro k leta,
O n a p lan u , k ak o v atra ţiv a,
Pa odvede nekovana dora,
T e d o v ed e b o lesn u D o jĉin u .
V eli n jo jzi b o lan i D o jĉin e:
"A n Ċ elija, m o ja v jern a lju b o !
"Jel' mi pobro dora potkovao?"
P isn u A n Ċ a, k ak o lju ta g u ja:
"G o sp o d aru , b o lani D o jĉin e!
"Bog ubio tvoga pobratima!
"On ne kuje konja veresijom,
"N o o n ište m o je o ĉi crne,
"D a ih lju b i, d o k m u p o tk o v p latiš;
"Ja ne mogu nalbante ljubiti,
"T a, D o jĉin e, za ţiv o ta tv o g a."
K ad to ĉu o b o lestan D o jĉin e,
On govori vijernici ljubi:
"A n Ċ elija, m o ja v jern a lju b o !
"Osedlaj mi dora debeloga,
"Iznesi mi koplje ubojito."
Pa dozivlje sestricu Jelicu:
"O Jelica, moja mila sejo!
"Donesi mi jednu krpu platna,
"Utegni me, sele, od bedara,
"Od bedara do vitih rebara,
"Da se moje kosti ne razminu,
"Ne razminu kosti mimo kosti."
H itro su g a o b je p o slu šale:
Ljuba sedla debela dorata,
I iznosi koplje ubojito;
A seja je donosila platno,
U teg o še b o lan a D o jĉin a
Od bedard do vitih rebara,
P rip asaše sab lju A lam an k u ,
P riv ed o še d o ra o d m ejd an a,
T u riše g a d o ru n a ram en a,
D o d aše m u k o p lje u b o jito ,
Poznade ga doro od mejdana,
Pa mu ode silan poigravat.
Ok ren u g a D o jĉin n iz ĉaršiju ,
Koliko mu silan podigrava,
Iz k ald rm e isk aĉe k am en je.
Al' govore Solunski trgovci:
"Vala Bogu! vala jedinome!
"O d k ak o je D o jĉin p rem in u o ,
"N ije b o lji ju n ak p ro išao
"Kroz Soluna grada bijeloga,
"Ni boljega konja projahao."
Ode D o jĉin u p o lje širo k o
K a šato ru crn a A rap in a.
K ad g a v iĊ e crn i A rap in e,
O d strah a je n a n o g e sk o ĉio ,
Pa govori crni Arapine:
"O j D o jĉin e, d a te B o g u b ije!
"Jo šte li si, m o re, u ţiv o tu?
"H o d i, jo ld aš, d a p ijem o v in o ,
"A p ro Ċ i se k av g e i Ċ av o la,
"D ţab a teb e porez od Soluna."
A l'g o v o ri b o lan i D o jĉin e:
"IziĊ 'k u rv o , crn i A rap in e!
"IzaĊ i m i n a m ejd an ju n aĉk i,
"D a ju n aĉk i m ejd an d ijelim o ,
"A lasno je piti rujno vino
"I lju b iti S o lu n sk e Ċ ev o jk e "
Veli njemu crni Arapine:
"B o g o m b rate, v o jv o d a D o jĉin e!
"T i se p ro Ċ i k av g e i Ċ av o la,
"N o o d jaši d a p ijem o v in o ,
"D ţab a teb e p o rez o d S o lu n a,
"I d ţab a ti S o lu n sk e Ċ ev o jk e;
"Kunem ti se Bogom istinijem,
"D a ti o v Ċ e n ik ad d o ći n e ću ."
K ad to v iĊ e b o lestan D o jĉin e,
Đ e m u A rap izići n e sm ije,
On nagoni debela dorina,
Na njegova b ijela šato ra,
N a k o p lju m u šato r p retu rio .
K ad d a v id iš ĉu d a p o d šato ro m !
P o d šato ro m triest Ċ ev o jak a,
M eĊ u n jim a crn i A rap in e.
Ja k ad v iĊ e crn i A rap in e,
Đ e g a s' D o jĉin o k an iti n e će,
On se vati vrancu na ramena,
A u ruku koplje ubojito;
IziĊ o še u p o lje širo k o ,
N alju tiše k o n je o d m ejd an a.
P ro g o v ara b o lesan D o jĉin e:
"Udri kurvo, crni Arapine,
"U d ri p rije d a ti ţao n ije."
Baci koplje crni Arapine,
D a u d ari b o lesn a D o jĉin a,
A l'se d o ro b o ju n au ĉio ,
K leĉe d o ro d o zelen e trav e,
Visoko ga hoplje preturilo,
Te udara u zemljicu crnu,
Pola koplja u zemlju nagnao,
A pola se odlomilo bilo,
K ad to v iĊ e crn i A rap in e,
P leći d ad e b ijeţati stad e,
P rav o b jeţi k b ijelu S o lu n u ,
A za n jim e b o lan i D o jĉin e.
Taman Arap na vrata Solunska,
A stiţe g a b o lan i D o jĉin e,
P a p o teţe k o plje ubojito,
Prikova ga Solunu za vrata,
Pa povadi sablju Alamanku,
T e A rap u o d sijeĉe g lav u ,
Pa na sablji glavu dohitio,
A rad o v e o ĉi izv ad io ,
O ĉi zav i u tan k a jag lu k a,
Baci glavu u zelenu travu.
P a o n o d e tam o u z ĉaršiju ,
Kad je bio pobratimu svome,
Pobratimu Petru nalbantinu,
On dozivlje svoga pobratima:
"IziĊ ', p o b ro d a ti p o tk ov p latim ,
"Š to si m en e k o n ja p o tk o v ao ,
"Potkovao veresijom dora."
Progovara Pero nalbantine:
"P o b ratim e, b o lan i D o jĉin e!
"Nijesam ti dora potkovao:
"Ja se, b rate, m alo n ašalio ,
"An Ċ elija lju ta i p ro k leta,
"O n a p lan u , k ak o v atra ţiv a,
"Pa odvede nekovana dora."
N jem u v eli b o lesan D o jĉin e:
"IziĊ 'am o , d a ti p o tk o v p latim ."
O n iziĊ e p red sv o g a d u ćan a,
M an u sab ljo m b o lan i D o jĉin e,
N alb an tin u o d sijeĉe g lav u ,
Pa na sablji glavu dohitio,
Izv ad io o ĉi n alb an tin u ,
O ĉi zav i u jag lu k a tan k a,
Glavu baci na mermer-ĉaršiju ,
Pravo ode dvoru bijelome,
Pred dvorom je dora odsjednuo,
P a o n sjed e n a m ek u lo ţn icu ,
P a izv ad i o ĉi A rap o v e,
Te ih baci svojoj miloj seji:
"E to , sele, o ĉi A rap o v e,
"N ek a zn ad eš, d a ih lju b it'n e ćeš,
"S ele m o ja, za ţiv o ta m o g a."
P a izv ad i o ĉi n alb an to v e,
T e ih d aje lju b i A n Ċ eliji:
 "N aj ti, A n Ċ o , o ĉi n alb an to v e,
"N ek a zn ad eš, d a ih lju b it'n e ćeš,
"L ju b o m o ja, za ţiv o ta m o g a."
T o izu sti, a d u šu isp u sti.

79. Ţ en id b a Đ u rĎ a S m ed erevca.

K ad se ţen i S m ed erev ac Đ u ro ,
N a d alek o zap ro si Ċ ev o jk u ,
U lijepu gradu Dubrovniku,
U onoga kralja Mijaila,
P o im en u Jerin u Ċ ev o jk u .
Đ u ro p ro si, k ralje m u je d aje.
D o k isp ro si ln jep u Ċ ev o jk u ,
S tro ši Đ u ro tri to v ara b lag a,
Dok dariva svasti i punice,
On potro ši h iljad u d u k ata.
Kada stade svadbu ugovarat',
O n d a k ralje g o v o rio Đ u ru :
"Ĉ u ješ m en e, S m ed erev ĉe Đ u ro !
"K ad a d o Ċ eš S m ed erev u tv o m e,
"T e ti stan eš k u p iti sv ato v e,
"Ti ne zovi Srba u svatove,
"Jer su S rb i tešk e p ijan ice,
"A u k av zi lju te k av g ad ţije,
"O p iće se, zam etn u će k av g u ,
"N e ćeš k av zi d ţev ap u ĉin iti,
"A k am o li o d v esti Ċ ev o jk u ;
"V eć ti zo v i G rk e i B u g are,
"Kupi svata, koliko ti drago,
"P o Ċ ev o jk u , k ad je teb e d rag o ."
K ad to zaĉu S m ed erev ac Đ u ro ,
Oprema se dvoru bijelome,
Pa on ode Smederevu gradu,
U pu tu g a sitn a k n jig a stiţe
O d Jerin e lijep e Ċ ev o jk e.
,Ĉ u ješ m en e, S m ed erev ĉe Đ u ro !
"K ad :ti d o Ċ eš b 'jelu S m ed erev u ,
"T e ti stan eš k u p iti sv ato v e,
"T i n e slu šaj starca b ab a m o g a:
"Ti ne zovi Grka ni Bugara,
"N e ćeš izić' n i izn ijet'g lav e
"Iz n ašeg a g rad a D u brovnika,
"Ja n ek m o li izv esti Ċ ev o jk e;
"V eće zo v i S rb e u sv ato v e:
"K u m a k u m i D eb elić-Novaka.
"A p rik u m k a N o v ak o v ić-Gruja,
"Starog svata Sibinjanin-Janka,
"A Ċ ev era K raljev ića M ark a,
"A ĉau ša R elju K rilaticu ,
"A v o jv o d u O b ilić-M ilo ša,
"Barjaktara Toplicu Milana,
"A p riv en ca K o san ĉić-Ivana,
"A ostale koje tebe drago;
"K u p i, Đ u ro , h iljad u sv ato v a,
"Pa ti hajde, kada tebe drago"
K ad a Đ u ro k n jig u razg led ao ,
N e b ješe m u m ilo n ik o lik o ,
O n u m isli S m ed erev u d o Ċ e.
Daleko ga mati ugledala,
M alo b liţe p red n jeg 'išetala,
R u k e šire, u lice se lju b e,
Đ u ro m ajk u u b ijelu ru k u ,
U zeše se za b ijele ru k e
I o d o še n a b ijelu k u lu ,
P a sjed o še za so v ru g o to vu .
P ita m ajk a S m ed erev ca Đ u ra:
"A m o j sin e, S m ed erev ĉe Đ u ro !
"Jesi li mi putovao mirno?
"Jesi l' mene snahu isprosio,
"Mene snahu, tebe vjernu ljubu?"
V eli n jo jzi S m ed erev ac Đ u ro :
"Oj Boga mi, moja stara majko!
"Ja sam tebe putovao mirno,
"I tebe sam snahu isprosio,
"Tebe snahu, mene vjernu ljubu,
"U lijepu gradu Dubrovniku
"U onoga kralja Mijaila,
"P o im en u Jerin u Ċ ev o jk u .
"Dok isp ro sih Jerin u Ċ ev o jku ,
"Ja p o tro ših tri to v ara b lag a,
"Dok darivah svasti i punice,
"Ja p o tro ših h iljad u d u k ata;
"A kad stadoh svadbu ugovarat',
"Onda mene kralju besjedio,
"Kada stanem kupiti svatove,
"Da ne zovem Srba u svatove:
""U p iću su tešk e p ijanice,
""A u k av zi lju te k av g ad ţije,
""O p iće se, zam etn u će k av g u .
""N e ćeš k av zi sev ap u ĉin iti,
""A k am o li o d v esti Ċ ev o jk u ;
""V eće zo v i G rk e i B u g are,
""Pa ih kupi koliko ti drago,
""P o Ċ ev o jk u , k ad a teb e d rag o .""
"Ja o tale p o Ċ o h , stara m ajk o !
"U putu me sitn a k n jig a stiţe
"O d Jerin e o d m o je Ċ ev o jk e:
""Ĉ u ješ m en e, S m ed erev ĉe Đ u ro !
""K ad ti d o Ċ eš b 'jelu S m ed erev u ,
""T e ti stan eš k u p iti sv ato v e,
""T i n e slu šaj starca b ab a m o g a:
""Ti ne zovi Grka ni Bugara,
""N e ćeš izić'n i izn ijet'g lav e
""Iz n ašeg a g rad a D u brovnika,
""Ja n ek m o li izv esti Ċ ev o jk e:
""V eće zo v i S rb e u sv ato v e:
""K u m a k u m i D eb elić-Novaka,
""A prikumka Novakova Gruja,
""Starog svata Sibinjanin-Janka,
""A Ċ ev era K raljev ića M ark a,
""A ĉau ša R elju K rilaticu ,
""A v o jv o d u O b ilić-M ilo ša,
""Barjaktara Toplicu Milana,
""A p riv en ca K o san ĉić-Ivana,
""A ostale koje tebe drago;
""K u p i, Đ u ro , h iljad u sv ato v a,
""Pa ti hajde, kada tebe drago." "
"Sad me sjetuj, moja stara majko!
"A l'ću slu šat'k ralja tasta m o g a,
"A l* Jerin u lijep u Ċ ev o jk u?"
Veli njemu ostarila majka:
"O m o j sin k o , S m ed erev ĉe Đ u ro !
"Latini su varalice stare,
"H o će teb e, sin k o , p rev ariti;
"T i n e slu šaj k ralja tasta sv o g a,
"V eć p o slu šaj Jerin u Ċ ev o jku ,
"Pa ti zovi Srbe u svatove
"Ako tebe bude do nevolje,
"O n i će ti b iti u n ev o lji."
K ad to zaĉu S m ed erev ac Đ u ro ,
Sjede pisat' knjige po koljenu,
R astu ri ih n a ĉetiri stran e,
P a p o ĉin u n ek o liko d an a,
Al' evo ti Sgaroga Novaka
I sa njime dijete Gruica;
Malo za tim postajalo vreme,
Ali eto od Sibinja Janka,
Vodi Janko stotinu svatova;
Ode Janko na bijelu kulu,
Pomoli se niz poljice Marko,
A za Markom Relja od Pazara,
A za R eljo m v o jv o d a M ilo šu ,
Z a M ilo šem T o p lica M ilan e,
Z a M ilan o m K o san ĉić Iv an e.
S astaše se S rp sk e v o jev o d e
I h iljad u k ićen ih sv ato v a.
L ijep o ih d o ĉek ao Đ u ro ,
Pa je njima tiho besjedio:
"B raćo moja, hiljada svatova!
"Ja ne idem sada Dubrovniku,
"V eće šaljem p o b ratim a M ark a;
"L ijep o m i p o slu šajte M ark a
"I mog kuma Starinu Novaka."
O d atle se sv ati p o d ig o še,
D u b ro v n iku p u to vaše m irn o .
K ad su d o šli D u b ro v n iku g rad u ,
O n d aj reĉe K raljev iću M ark o :
"Braćo m o ja, h iljad a sv ato v a!
"S ad a ćem o n a k ap ije d o ći,
"V alja p ro ći, m o ja b raćo d rag a!
"Sedamdeset i sedam kapija,
"D o k se d o Ċ e p o d b ijelu k u lu ,
"Pod kulom su sovre postavljene,
"Na sovrama vino i rakija
"I o stale sv ak e Ċ ak o n ije;
"O k o so v ri slu g e i slu šk in je,
"D a p rim aju k o n je i o ru ţje:
"K o n je d ajte, o ru ţja n e d ajte,
"P o d o ru ţjem za sov re sjed ajte,
"P rek 'o ru ţja m rk o v in o p ijte;
"K ad a d o Ċ e D u b ro v aĉk i k ralju ,
"V i šu tite, ja ću g o v o riti."
U rijeĉi p o d k u lu pad o še.
S lu g e n jim a k o n je p riv atiše,
A slu šk in je sv ijetlo o ru ţje;
K o n je d aše, o ru ţje n e d aju ,
P o d o ru ţjem za so v re sjed aju ,
P rek 'o ru ţja m rk o p iju v in o .
A l'eto ti D u b ro v aĉk o g k ralja,
Pa je njima tiho govorio:
"O m o j k u m e, S tarin a N o v aĉe!
"I do sad su svati dolazili,
"P o d o ru ţjem n isu p ili v in a."
N o v ak ću ti, n išta n e g o v o ri,
P ro g o v o ri K raljev iću M ark o :
"P rijatelju , D u b ro v aĉk i k ralju !
"Ovaki je adet u Srbalja:
"P rek 'o ru ţja p iju m rk o v in o ,
"P o d o ru ţjem i san ak b o rav e."
Kralj se vrati i ode na kulu.
T u su n o ćcu tav n u p ren o ćili,
Kad u jutru jutro osvanulo,
Al' povik a s b ed en a L atin ĉe:
"Ĉ u ješ k u m e, D eb elić-N o v aĉe!
"Eto gore na bijeloj kuli,
"O n Ċ e im a d v o je L atin ĉad i,
"Z o v u teb e n a m ejd an ju n aĉk i,
"V alja n jim a n a m ejd an izići,
"P a o d v esti Jerin u Ċ ev o jk u ."
K ad to zaĉu S tarin a N o v aĉe,
On pogleda na Gruicu svoga,
A Gruica n e šće n i n a k o g a,
V eće sk o ĉi n a n o g e lag u n e,
Pa on ode uz bijelu kulu,
K ad iziĊ e n a k u lu tan an u ,
S rete n jeg a d v o je L atin ĉad i
S d v ije o štre sab lje u ru k am a,
N a G ru icu ju riš u ĉin iše,
Pade Grujo po zemljici crnoj,
M an u ru k o m i m aĉem zelen im ,
Od dvojice naĉin i ĉetari,
P a o n p o Ċ e n iz b ijelu k u lu ,
Jav i m u se Jerin a Ċ ev o jk a:
"Stani malo, dijete Grujice"
Pa mu baci jabuku od zlata:
"Naj to tebe, dijete Gruica:
"Ako tebe do nevolje bude,
"N ek a zn ad eš, Ċ e Jerin a sjed i."
S iĊ e G ru jo S tarin i N o v ak u
I donese glave od Latina.
Istom Grujo sjede za trpezu,
A p o v ik a s b ed en a L atin ĉe:
"Ĉ u ješ k u m e, S tarin a N o v aĉe!
"Eto dolje pod bijelom kulom,
"Tu imaju tri konja viteza,
"U sedlima do tri bojna koplja,
"Vrhovi im nebu okrenuti,
"D a p resk o ĉiš tri k o n ja v iteza,
"P a d a v o d iš Jerin u Ċ ev o jk u .''
K ad to zaĉu S tarin a N o v aĉe,
O n p o g led a K raljev ića M ark a,
Marko gleda od Sibinja Janka,
Jan k o g led a R elju B o šn jan in a,
R elja sk o ĉi n a n o g e lag u n e,
Pa on ode pod bijelu kulu,
I p resk o ĉi tri k o n ja v iteza
I na njima do tri koplja bojna,
Pa poteţe sab lju o k o v an u ,
Oko konja dvanaest katana,
Sve dvanaest Relja pogubio,
Pa uzima tri konja viteza,
Odvede ih Starini Novaku.
Istom Relja sjede za trpezu,
A li v iĉe s b ed en a L atin ĉe:
"H ajd e k u m e, S tarin a N o v aĉe'
"Te strijeljaj na kuli jabuku."
Gleda Novak v o jv o d u M ilo ša,
M ilo š sk o ĉi n a n o g e lag u n e,
Uze str'jelu za zlatnu tetivu,
Ustrijeli na kuli jabuku,
Pa donese Starini Novaku.
R aţlju ti se K raljev iću M ark o ,
Pa govori Starini Novaku:
"D a ja zn ad em , Ċ e sjed i Jerin a,
"Ja ih n e b ih v iše n i m o lio ."
Veli njemu dijete Gruica:
"H ajd e za m n o m , K raljev iću M ark o .
"V iĊ eo sam , Ċ e sjed i Jerin a."
IziĊ o še n a k u lu tan an u ,
I n aĊ o še Jerin u Ċ ev o jk u ,
S v ed o še je n iz tan an u k u lu ,
A l'p o v ik a s b ed en a L atin ĉe:
"Ĉ u ješ k u m e, S tarin a N o v aĉe!
"Pred vama je sada zatvoreno
"Sedamdeset i sedam kapija."
P ro g o v o ri K raljev iću M ark o .
"D aj m i, G ru jo , Š arca o d m ejd an a,
"N a n jem u su k lju ĉi o d k ap ija."
G ru jo n jem u d o v ed e Š arin a;
K ad se M ark o d o v ati Š arin a,
P a p o teţe tešk u to p u zin u ,
K o lik o se M ark o raţlju tio ,
K ak o ^v rata k o ja u d araše,
N a ĉetiri p o le o d lijeću ,
D o k o n d o Ċ e n a g rad sk u k ap iju ,
T v rd a b ješe, d a je B o g u b ije!
K ad u d ara tešk o m to p u zin o m ,
Sva se ljulja iz temelja kula,
I prosu se iz kule kamenje;
A l'p o v ik a D u b ro vaĉk i k ralju
(Na kuli se onoj dogodio):
"N em o j v iše u d arati, M ark o ."
P a d o leće i d o n ese k lju ĉe,
I otvori od kapije vrata.
Stade Marko kapiji na vrata,
Broji svojih hiljadu svatova,
S v ato v i m u n a b ro j iziĊ o še.
O n d a reĉe K raljev iću M ark o :
"Hodi amo, prijatelju kralju,
"Hodi kralju, da se darujemo,
"Darujemo, i da s' oprostimo,
"Š to je k o ji u ĉin io k v ara."
D o Ċ e n jem u D u b ro v aĉk i k ralju ,
O n m išljaše i o ĉek iv aše,
D a će n jeg a d ariv ati M ark o ;
M an u M ark o to p uzin o m tešk o m ,
Mrtav kralje pade na kapiju,
A otide hiljada svatova,
P rav 'o d o še S m ed erev u g rad u ,
K ad su d o šli g rad u S m ed erev u ,
L ijep o ih Đ u ro d o ĉek ao ,
I d rţa ih p etn aest d an ak a;
O d e Đ u ro s Jerin o m n a k u lu ,
 A ostali svaki dvoru svome.

80. Đ u rĎ eva Jerin a.

P o šetala Đ u rĊ ev a Jerin a
Ispod grada b'jela Smedereva
Pokraj vode tihoga Dunava,
A za n jo m e G rg u rev ić M ak so ,
Za Maksimom majka Maksimova
Besjedila Đ u rĊ ev a Jerin a:
"M o j u n u ĉe, n ejaĉak M ak sim e!
"B i li m en e n ešto sjeto v ao?
"Ja im ad em šćercu m ljezin icu ,
"Troji su je prosci zaprosili:
"Jed n o p ro si V ilip M ad ţarin e,
"O d M ad ţarsk e o d zem lje b o g ate;
"Drugo prosi od Moskova kralju;
"T reće p ro si car O tm an o v iću
"Od Stambola grada Carigrada;
"Sjetuj mene dijete, Maksime,
"K o m ću p ro scu m o ju ćerk u d ati?"
Besjedi joj dijete Maksime:
"Ja ću teb e, b ak o , sjeto v ati:
"A k o h o ćeš m en e p o slu šati,
"P o d aj ćerk u V ilip u M ad ţaru ,
"T e će o n a b iti u b o g atu ;
"A k o n e d aš ćerk u za M ad ţara,
"A ti podaj od Moskovske kralju,
"Kad budemo s kraljem prijatelji,
"Moskovi su od boja junaci,
"M o g u n am a p o m o ć'v o jev ati;
"A k o li je d ad eš za T u rĉin a,
"T u rĉin h o će zem lju o d m iraza,
"H o će zem lju , h o će i g rad o v e."
K ad to zaĉu Đ u rĊ ev a Jerin a,
Maksima je rukom udarila,
Udari ga rukom po obrazu,
Kako ga je lako udarila,
 Udarila po bijelu licu,
Ĉ etiri m u p o m jerila zu b a,
Maksim pade u travu zelenu,
Svega g' crna krvca obalila,
Krvcu pljuje, a tiho besjedi:
"Bog t' ubio, moja stara bako!
"Kud je dala, u z'o ĉas je d ala!
"S njome dala zemlju i gradove!"
K ak o reĉe, o n ak o se steĉe:
D ad e ćerk u za O tm an o v ića,
I s njom dade zemlju i gradove.

81. Smrt vojvode Kaice.

P o d iţe se g o sp o d in e k ralju
O d p rek rasn e o d M aćed o n ije
Iz pitoma mesta Smedereva
O d sv o jeg a d v o ra ĉestitoga,
S' sobom vodi dvanaest vojvoda;
P o d iţe se itar lo v lo v iti.
Na Kovinu Dunav prebrodio,
P a se m aši V lašk e zem lje rav n e,
D o k s'd o iti V ršaĉk e p lan in e,
L o v lo v io V ršaĉk o m p lan in o m ,
Lov lovio letnji dan do podne
T ak o k ralju B o g i sreća d ala,
Te od lova ništa n e u lo v i:
N i jelen a, n i k o šu te b rze,
Niti kakva od sitna zverinja,
Dobar kralja kobak sukobio,
Sukobi ga vojvoda Sibinjska,
S 'so b o m v o d i tri sto tin 'M ad ţara
I šezd eset d ece K arav laa,
K ralj m u B o ţju p o m o ć n aziv ao .
"B o ţja p o m o ć, v o jv o d o S ib in jsk a!"
Vojvoda mu bolje odaziva:
"Z d rav o , k ralju o d M aćed o n ije!
"Zlatna kruno pod nebom na zemlji,
"Jasn a zv ezd o n a M aćed o n iji!
"Zvao bi te, da se napijemo,
"Nemam ovde vina ni rakije,
"A da si me zatekao, kralju
"K o d N em eša b an a V ršaĉk o g a,
"M o ţe b iti, d a b i se n ap ili;
"V eć sam s d eco m ig ru zam etn u o ,
"Odi, kralju, da se poigramo."
Al' besedi gospodine kralju:
"Brate Janko, budalasta glavo!
"Za nas nije vika, ni skakanje,
,V eć je za n as v in o i rak ija,
"I gospodstvo, da gospodujemo,
"Mudra pamet, da pametujemo,
"U men' im a i m laĊ i v o jv od a,
"koji bi se radi poigrati,
"Svome kralju obraz osvetlati."
R asp e k ralju sv ilen a šato ra,
Z elen šato r o d zelen e sv ile,
Na njem' zlatni dvanaest krstova,
Trinaesta jabuka od zlata,
U njoj sjaji bescen kamen dragi;
P o d šato ro m sed e š ti v ino.
P o saĊ u je d o d esn a k o len a
E lĉib ašu D o jĉetića V u k a,
P a d o V u k a B o šk a R ajĉev ića,
Pa Stojana Stepojeva sina,
Pa do njega Jovicu Resavca,
K u ĉajin sk a b o jn a k o p ljen ik a
Od Resave lepe vode ladne;
P a d o n jeg a G o lem o v ić-Đ u ru ,
P a d o Đ u re O rlo v ića P av la,
Pa do Pavla Rado-beg-Mijajla,
D o M ijajla G rĉića M an o jla,
D o M an o jla Š ajn o v ić-Damnjana,
D o D am n jan a O b laĉića R ad a,
A do Rada Kajicu Radonju;
K aico m je so v ru zaĉelio
S p ro ć'ĉestito g lica k raljev o g a.
Kakva j' krasna Kaica vojvodo!
U kakvom li gospodskom odelu!
N a p leći mu zelena dolama
Od kadive, izvezena zlatom,
Na dolami toke suva zlata,
A pokraj nji trideset putaca,
Svako mu je od po litre zlata,
A pod grlom litra i po zlata,
Koje mu se na burmu odvija,
Te vojvoda njime pije vino;
N a v o jv o d i ĉizm e i ĉak šire,
Ĉ izm e su mu srebrom potkovane,
A ĉak šire o d p lav e k ad iv e;
Po dolami kolasta azdija,
S v a o d sreb ra i o d ĉista zlata;
Na vojvodi kalpak svile bele,
Z a k alp ak o m o d sreb ra ĉelen k a,
O njoj zlatni trista trepetljika,
Svaka valja dva dukata zlatna,
U ĉelen k i d v a k am en a draga,
vojvodi se vidi putovati,
Kroz krajinu voditi vojvode,
U p o n o ći, k an o i u p o d n e;
Oko vrata kolajna od zlata,
Za pojasom dve ubojne strele;
Visok junak, tanak u pojasu,
Bela lica, crni nausnica,
C rn m u p erĉin p o jas p rem ašio ;
Preko krila gola sablja britka,
Preko gole sablje pije vino;
P o k raj ĉizm e b u zd o v an p o zlaćen .
K ad se trip u t o b red iše v in o m ,
Kaica ti na noge ustade,
Pa se svome on poklanja kralju:
"K ralju Đ u rĊ u , ro d itelju k rasn i!
"P u sti m en e m eĊ ' M ad ţare, b ab o !
"D a se m alo p o ig ram s M ad ţari."
A kralj Đ u raĊ zaĉe b esed iti:
"O K aica, m o je ĉed o d rag o !
"M o j p ern ati o d su n ašca štite!
"Diko moja svagda na divanu!
"Sabljo britka svagda na mejdanu!
"A k rep o sti m eĊ u v o jv od am a!
"P u stiću te m eĊ ' M ad ţare, sin e!
"Al', tako ti uleve od kralja!
"I tako ti leba carevoga!
"Nemoj, sine, zametati kavge;
"N as je m alo , a m lo g o M ad ţara:
"Š to n as im a? d v an aest v o jv o d a,
"N ije šala tri sto tin 'M ad ţara
"I šezd eset d ece K arav laa!"
Al' Kajica besedio kralju:
"K ralju Đ u rĊ u , ro d itelju k rasn i!
"N e ću , b ab o , zam etati k av g e
"A tako mi uleve kraljeve!
"I tako mi leba carevoga!"
Kralj ga ne sme otpraviti sama,
V eć šn jim p o sla O b laĉića R ad a;
Obe ljute zmije od krajine.
V o jv o d e se m eĊ ' M ad ţare šeću ,
A M ad ţari ig ru zap o ĉeše,
P rv u ig ru , trk a p ešaĉk o g a;
K ad p o trĉa O b laĉiću R ad e,
O n n atrĉa tri sto tin 'M ad ţara
I šezd eset d ece K arav laa,
M ad ţar:Jan k a o d E rd elj-krajine.
A M ad ţari ig ru zap o ĉeše,
D ru g u ig ru , k o la M ad ţarsk o g a;
Kad zaigra Kaica Radonja,
O n n ad ig ra tri sto tin 'M ad ţara
I šezd eset d ece K arav laa,
M ad ţar:Jan k a o d E rd elj-krajine.
A M ad ţari ig ru zap o ĉeše,
T reću ig ru , sk o k a ju n aĉk o g a;
A k ad sk o ĉi O b laĉiću R ad e,
O n n atsk o ĉi tri sto tin 'M ad ţara
I šezd eset d ece K arav laa,
M ad ţar:Jan k a o d E rd elj-krajine.
A M ad ţari ig ru zap o ĉeše,
Z ap o ĉeše k am en a s ram en a;
K am en d o Ċ e K aici v o jv o d i,
Kad se baci Kaica vojvoda,
O n n ad b aci tri sto tin 'M ad ţara
I šezd eset d ece K arav laa,
M ad ţar:Jan k a o d E rd elj-krajine.
Al' besedi vojvoda Sibinjska:
"M ili B o ţe, d a lu d a k au ra!
"Š to b i sn ag e, k am en u p red ad e."
K ad K aica razu m eo reĉi,
O n o tim a k am en o d M ad ţara,
Da belegu svoju p o sv ed o ĉi;
Kad se baci Kaica vojvoda,
Od belega dalje odbacio.
Rasrdi se vojvoda Sibinjska,
Pa pripasa sablju okovanu,
P a se k ralju p o d šato ra šeće:
"K ralju Đ u rĊ u o d M aćed o n ije!
"Odi kralju, da se promenimo:
"Daj ti meni dvanaest vojvoda,
"Gole, bose, u košulji tan k o j,
"Ja ću teb i tri sto tin 'M ad ţara
"S v e n a k o n jm a p o d o ru ţjem sv etlim ,
"I d aću ti šeset K arav laa,
"I d aću ti n a sv ak u g o d in u
"Z a ţiv o ta tri to v ara b lag a."
S lav an Đ u raĊ zaĉe b esed iti:
"Brate Janko, budalasta glavo!
"Jesi l'ĉu o d a li zap am tio :
"Da je b ila p ro ja za šen icu?
"D a li M ad ţar za M aćed o n iju?
"Da li Srbin za Erdelj-krajinu?
"Ne dam same Kaice vojvode
"Z a ĉetiri n a k rajin i b an a:
"Z a N em eša b an a V ršaĉk o g a,
"Za Geciju bana Titelskoga,
"Z a Ištv an a b an a S lan k am en sk a
"I za Petra bana Varadinskog,
"S v e o d V ršca p a d o V arad in a,
"Z a sv u zem lju i ĉetiri b an a;
"Za to ne dam vojvode Kaice,
"A kamo li ostali vojvoda!"
Rasrdi se vojvoda Sibinjska,
P a išeta p red šato ra sv il'n a,
Pa doziva vojvodu Kaicu:
"O d 'ju n aĉe, d a s' n ad strelju jem o !
"D a b ijem o n išan Z a oblakom."
G d i je M ad ţar o k o m p o g led ao ,
Tu Kaica strelom udario,
Z la K aici sreća p ristu p ila,
T e d e g led a strele u M ad ţara,
V eć o n g led a n išan za o b lak o m :
Zape strele od Sibinja Janko,
I ustreli vojvodu Kaicu
N a zlo m esto b aš p o d sisu lev u ,
Toke razbi, srce m u raseĉe;
Zemlji pade vojvoda Kajica,
Vrisnu junak, kao soko sivi:
"K ralju Đ u rĊ u ro d itelju k rasn i!
"U b i m en e M ad ţar izn en ad a
"B rez ju n aĉk o g m o g a o g led an ja
"Moje sablje i desnice ruke!"
S k o ĉi k ralju n a n o g e lag an e,
Pa Kaicu uzima na krilo,
Pa Kaicu i grli i ljubi:
"M o j p ern ati o d su n ašca štite!
"Diko moja svagda na divanu!
"Britka, sabljo svagda na mejdanu!
"A k rep o sti m eĊ u v o jv od am a!
"M o ţeš li m i p reb o leti, sin e?
"Da te baba na lekare dade?"
"A Kaica jedva izgovara;
"K ralju Đ u rĊ u , ro d itelju k rasn i!
"Ja ti, b ab o , p reb o leti n e ću ;
"Jer su strele puste otrovane,
"Na zmijinu jedu nakaljene;
"A k o m o ţeš, o sv eti m e, b ab o !"
T o izreĉe, p a se s d u šo m rasta.
Kralj zakuka, kano kukavica:
"J'o Kaica, moj sokole sivi!
"A l'ti b ab i k rila o d lo m iše
"I o b ad v a o k a izv ad iše!
"K ak o ćete p reb o leti b ab a?
"Na Beljacu ostaviti sama,
"D a m i ĉu v aš b rez p ro m en e straţu?"
Pa pogleda okom na vojvode,
A vojvode jedan na drugoga,
P a se d o b ri d o itiše k o n ja,
B o jn a k o p lja zem lji p o lo ţiše,
Z a b ritk e se sab lje p rev atiše,
M eĊ 'M ad ţare ju riš u ĉin iše,
P o g n aše se p o p o lju B eljacu .
Da Je kome stati pogledati,
Š ta v o jv o d e o d M ad ţara rad e!
T ak o k ralju B o g i sreća d ad e,
Od vojvoda niko ne pogibe
Razma glavom Kavca Radonja;
O d M ad ţara n ik o n e o stad e
Razma glavom od Sibinja Janko,
I o n b eţi V ršcu n a k rajini.
A v o jv o d e, b raća m ilo stiv a,
S a sab ljam a san d u k o tesaše,
S aran iše v o jv o d u K aicu
Ĉ elo g lav e k o p lje u d ariše,
N a k o p lje m u so k o la m etn u še,
Z a k o p lje m u k o n ja p riv ezaše,
P o g ro b u m u o ru ţje p ro streše;
O d M ad ţara u n k u n aĉin iše,
O b g rad iše g ro b a K aiĉin a,
Da Mad ţari k n jem u n e d o laze,
 Da mu mrtvu ne pretresu telo.
Kuka kralju, kano kukavica:
"J'o K aica, m o je ĉed o d rag o !
"Diko moja svagda na divanu!
"Sabljo britka svagda na mejdanu!
"I k rep o sti m eĊ u v o jv o d am a!
"S u v a zlata S m ed erev sk i k lju ĉi!
"Desno krilo od Srpske krajine!
"K ak o će te p reb o leti b ab a!
"K ak o će te o stav iti sam a,
"D a m i ĉu v aš n a B eljacu straţu
"Brez promene dokle je krajine?"

82. Ţ en id b a T od ora od S talaća.

S ed e T o d o r za v eĉeru s m ajk o m
U S talaću g rad u b ijelo m e
U svojemu dvoru gospodskome,
V eĉeraju , p iju vino ladno;
Stade mati suze prosipati,
S v o m e sin u p o ĉe b esed iti:
"O T o d o re, m o je ĉed o d rag o !
"V eć sam , sin e, v rlo o starila,
"O starila i o n em o ćala,
"Ne mogu ti poslovati, sine,
"Ni po belu dvoru posrtati,
"Niti tvoje goste privatati.
"V eć p ro sip aj rizn icu i blago,
"T e ti p ro si g o sp o Ċu d ev o jk u ,
"Tebe ljubu, a mene odmenu.
"Neka radi po gospodsku dvoru."
T o d o r m u ĉi, n išta n e b esed i,
P o v eĉera i n ap i se v in a,
P a u stad e n a n o g e ju n aĉk e,
P a se ĉasn u k rstu p rek rstio ,
Pomenuo oca Nikolaja
I nedelju i vaskrsenije
I velik o ĉasn o v an Ċ elije,
P a u ţeţe rzan jasn u sv eću ,
T e o d šeta k o n jm a u ah are,
I izv ed e Ċ o g u b ab ajin a,
Triput ga je zobi nazobio.
I triput ga napojio vina,
Osedla ga sedlom Carigradskim,
A zauzda uzdom seratlijnskom;
Pa na sebe ruo izmenjuje,
Sve ubavo ruo krajišn jiĉk o ,
A na glavu kapu i skuviju,
Z a sk u v iju p o zlaćen o p erje,
Jeste u dnu srebrom zaliveno,
A po sredi prepleteno zlatom,
A p o v ru k ićen o b isero m ;
Pa pripasa sablju babajinu,
A usede konja babajina,
O tište se n iz v o d u M o rav u ,
Prvi su ga petli zapevali
K o d u b av a m esta P o ţarev ca,
A jarko ga ogrejalo sunce
Kod malena sela Dubrovice
Na Dunavu lepoj vodi ladnoj,
Al' na vodi tridest devojaka,
Te devojke belo platno bele,
I med njima sestra Nikolina,
Mila seja Martoloz-Nikole;
Jerina je jeste isprosila
Za Tomaša b raca ro Ċ en o g a,
Prsten dala i jabuku zlatnu,
P o arĉila d v an 'est to v ar'b lag a;
Na devojki gospodsko odelo:
Na njojzi su kaftani od zlata,
A na glavi tri venca biserna,
T ri b isern a, ĉetv rti o d zlata,
O k o g rla tri d ro b n a Ċ erd an a,
D v a o d zlata, treći o d b isera;
P a d ev o jk a za Ċ erĊ ev o m v eze,
Z lato m v eze sv e p o ĉisto j sv ili
N jim a T o d o r v išn ja B o g a n azv a:
"B o ţja v 'p o m o ć, b eljare d ev o jk e!
"O d ev o jk e, tak o sreću stek le!
"Tako vam se ubelilo platno!
"D u šo m o ja, n a d ar g a d elile!
"K aţite m i d ru m a S m ed erev sk a?"
Sve d ev o jk e zem lji p o g led aše,
Ne pogleda sestra Nikolina,
V eć p o b aci i Ċ erĊ ev i zlato ,
P a išeta n a d ru m p red ju n ak a:
"Eto, junak[52], druma Smederevska "
A besedi Todor Pomoravac:
"D u šo m o ja! g o sp o Ċ o d ev o jk o !
"Dodajde mi malo vode ladne,
"Da s' napijem trudan i umoran
"Iz d alek e zem lje p u tu ju ći."
U ze k o n d ir g o sp o Ċa d ev o jk a,
Pa zagrte kaftanima skute,
Pa zagazi u vodu Moravu.
Te zavati vode u kondiru,
Te junaku na konju dodaje.
Ju n ak v od e n i g led aĉi n e će,
Mimo kondir dovati devojku,
P o d iţe je za se n a Ċ o g ata,
Pa je triput opasa pojasom,
A ĉetv rti o d sab lje k ajaso m ;
Š n jo m se m an u p rek o p o lja rav n a,
Kako zvezda preko vedra neba;
S u n ce sed e, stiţe d v o ru sv o m e,
Te gospodu svate sakupio,
I miloga okumio kuma;
U p o n o ći n ag n a svešten ik a,
T e se ju n ak v en ĉa sa d ev o jk o m .
Kad u jutru beli dan svanuo,
G las d o p ad e Jerin i g o sp o Ċ i:
"O Jerin a, lu d a ţen sk a g lav o !
"Zaludi si snau isprosila
"I to lik o p o tro šila b lag o
"Kad si ludo roha ostavila
"Od godine opet do godine:
"O d v ed e je T o d o r o d S talaća."
K ad to ĉu la Jerin a g o sp oĊ a,
Ode brţe n a d iv an a Đ u rĊ u :
"S lav n i Đ u rĊ u , S rp sk a k ru n o zlatn a!
"T i n e d rţiš k o d seb e v o jv o d e,
"V eće d rţiš T u rk e jan iĉare,
"V o jv o d e ti, k a'i jan iĉari,
"Te otimlju pod silje devojke
"Isp ro šen e i p rsten o v an e:
"S lu šaj ĉu d a: T o d o r P o m o rav ac
"O d v eo m i sn au ispro šen u ,
"Isp ro šen u i p rsten o v an u !"
N asm eja se Đ u raĊ n a d iv an u :
"O će B o g m e m o j v itez T o d o re!
"Al" mu vrlo trebuje devojka."
A l'n e m o ţe slav an d esp o t Đ u rĊ e
Svojoj gospi atar da pokvari,
V eć p o g led a p o d iv an u red o m :
"O vojvode, moji sokolovi!
"Vitezovi, moja desna krila!
"Jeli majka rodila junaka,
"Il'sestrica b raca o d rţala
"I m u šk ijem o p asala p aso m ,
"D a o tid e d o S talaća g rad a,
"Da dovede vezana Todora?"
S v e v o jv o d e zem lji p o g led aše,
Dobro znadu Todor-Pomoravca,
L ak o m aše, al' u d ara tešk o ,
Gdi udari, melem ne trebuje;
A l'n e g led e ĉetiri v o jv od e,
Š to su sk o ro p ristup ile Đ u rĊ u ,
Jo š T o d o ra n i v id ili n isu ,
A kamo l' mu na boj izodili;
P ristu p iše slav n o m e d esp o tu ,
Celuju ga u skut i u ruku:
"P ro sti Đ u rĊ u , S rp sk a k ru n o zlatn a!
"M i id em o d o S talaća g rad a,
"D o v ešćem o v ezana Todora."
O n d a Đ u raĊ p o ĉe b esed iti:
"Id 'te d eco , p o šli u d o b ri ĉas!
"A l'ĉu jete, m o ja d eco d rag a!
"Ko se godi na Todora fali,
"S ram o tan je sv ak i se v raćao :
"Ja se bojim, moja deco draga,
"I v i ćete sram o tn i se v ratit',
"M en e ćete v i o sram o titi."
N e slu šaju ĉetiri v o jv o d e,
U sed o še k o n je v itezo v e,
I o d o še d o S talaća g rad a
K ad d o Ċ o še T o d o ru p red d v o re,
Al' u dvoru igra i popevka,
A nevesta stoji kod devera;
A vojvode s konja ne sjauju,
V eć T o d o ra p red d v o re zaziv lju .
U p ad o še T o d o ro v e slu g e:
"Na milosti, Todor-gospodaru!
"Pred dvorom ti kraljeve vojvode,
"Oni tebe pred dvore zazivlju."
U sta T o d o r n a n o g e ju n aĉk e,
U desnicu uze kupu vina,
Kupu vina od dvanaest oka,
A u lev u šesto p er p o zlaćen ,
P a iziĊ e p red g o sp o d sk e d vo re,
Pa besedi Todor Pomoravac:
"B raćo m o ja, d o b ro ste m i d o šli!
"Od'te u dvor, vino da pijemo,
"Ja se ţen im te ĉin im v eselje."
Al' vojvode ne gledaju vina,
V eć T o d o ra b iju b u zd o v ano m ,
N am iriše trid est b u zd o v an a;
K ad ju n ak a d o b o lelo b eše
I ju n aĉk o p leće u trn u lo ,
Baci Todor i kondir i vino,
Pa i stade biti buzdovanom,
A k ak o i lak o u d araše,
Iz b o jn i i sed al'izm etaše,
S a d o b rijem k o n jm a rastav ljaše,
A sa crn o m zem ljo m sastav ljaše,
Pa bijene opet naterao,
T e b ijen i k o n je u sed o še,
I p o p iše jed n u k u pu v in a,
Kupu vina od dvanaest oka;
Pa i Todor ispratio lepo.
"Id 'te, b raćo , p o šli u d o b ri ĉas!
"P o zd rav 'te se Jerin i i Đ u rĊ u ,
"K ak o sam v as d o ĉek ao lep o ,
"A jo š lep še, b raćo , isp ratio ."
Pa se majki u dvore povrati:
"S an d aćija, m o ja m ila m ajk o !
"Svetuj mene, moja slatka rano!
"K u d ću sad e, n a k o ju li stran u?
"A k o ć'ići S m ed erev u slav n u ,
"O će m en e Đ u raĊ o b esiti;
"A k o ć'ići caru u C arig rad ,
"N azv aću se carev n o v i p reb eg ."
A d ev o jk a slu ša o d d ev era,
Pak se mlada pusti od devera.
Pak Todora privati za ruku:
"O Todore, dragi gospodaru!
"Zazor mi je u te pogledati,
"A kamo li s tobom besediti,
"B it'n e m o ţe, v alja b esed iti:
"Ti ne idi slavnu Smederevu,
"Nit' ti idi mestu Carigradu,
"Odbroj mene dvan'est tovar' blaga,
"I daj mene Srblje vitezove,
"Sedamdeset bojnokopljanika,
"Kopljanika, izbrani junaka.
"Ja ću sam a ići S m ed erev u ,
"D a Jerin i za'v i araĉ v ratim ;
"A tak o m i d o b re sreće m o je!
"N ev ere ti u ĉin iti n e ću ."
Onda usta Todor Pomoravac,
Te otvori na riznici vrata,
I odbroj'i dvan'est tovar' blaga,
I dade joj Srblje vitezove,
D a g o sp o Ċ i zafaita n em a
P u tu ju ći sam a S mederevu,
O d e šn jim e g rad u S m ed erev u .
Kad je bila gradu na pogledu,
Daleko je Jerina videla
S a ĉard ak a sa b ijele k u le,
Ĉ im je v id 'la, tim je i p o zn ala,
I na nju se grotom nasmejala:
"Blago mene, eto snae moje!
"N ev ere m i u ĉin ila n ije.
"V en ĉaće je za b raca T o m aša."
Poklanja se ljuba Todorova:
"O Jerin a, n esu Ċ en a za'v o !
"N e m o g u se p o d v ap u t v en ĉati
"Z a ţiv o ta g o sp o dara m o g a "
T o n e slu ša Jerin a g o sp oĊ a,
V eć p o d siljem o k u m ila k u m a,
I p o d siljem n ag n a sv ešten ik e,
T e v en ĉala b raca i sn ašicu .
A k ad d o šla o n a n o ćca tam n a,
T e sv ed o še d v o je m lad en aca
K ad T o m aša san ak p rev ario ,
T rţe n o ţe lju b a T o d o ro v a,
Te zaklala braca Jerinina
Kad u jutru beo dan osvanu,
P o d ran ila g o sp o Ċ a Jerin a,
T e o tišla u n o v u al-b ašĉu ,
I n ab rala cv eća sv ak o jak a,
D a p ro b u d i b raca i sn ašicu ;
Kad Ċ erd ek u o tv o rila v rata,
S v a lo ţn ica u k rv i o g rezla,
A b ratac jo j u k rv i leţaše,
N ev esta m u sto ji ĉelo g lav e,
U ru k u jo j n o ţev i k rv av i.
 K ad to v id e Jerin a g o sp oĊ a,
U d 'ri licem o zem ljicu ĉarn u ,
A zap išta, k ao zm ija lju ta:
"Z a što , sn ao? d a od B o g a n aĊ eš!
"Z a što si m i b raca u m o rila?
"D a n ij'o v o Jerin a g o sp o Ċ a!
"N i ti n e ćeš p o sv etu o d iti."
P o v ik aše S rb lji v itezo v i,
Sedamdeset bojnokopljanika:
"O stan i se, Jerin a g o sp oĊ o !
"Od neveste ljube Todorove,
"O d n ev este, o d n aše g o sp o Ċ e!
"Da nis' ovo Srblji vitezovi'
"N i ti n e ćeš p o sv etu o d iti."
O n d a o d e Jerin a g o sp o Ċ a,
O d e b rţe n a d iv an a Đ u rĊ u :
"S lav n i Đ u rĊ u , S rp sk a k ru n o zlatn a!
"S n aa m i je n ev er' u ĉin ila,
"Z ak lala m i b raca u lo ţn ici."
T ad 'jo j stad e Đ u raĊ b esed iti:
"O Jerin a, lu d a ţen sk a g lav o !
"Š ta s'traţila, jo š si m alo n ašla;
"A nisam li tebe besedio:
""O stan i se, Jerin a g o sp oĊ a,
""Od neveste ljube Todorove?""
Ona svoga braca izgubila,
Svoga braca saranila lepo,
Sa snaom se lepo pomirila,
I sav jo j je araĉ p o k lo n ila,
Te nevesta ode dvoru svome.

52) Junak mjesto ju n a če! Ovo je za nevolju radi

stiha.

83. Oblak Radosav.

Poranio Oblak Radosave

N iz širo k o p o lje G o d o m in sk o ,
Kad je bio nasred Godomina,
S reto še g a d v 'je g o sp o Ċ e m lad e:
Jed n o lju b a B ijelić-vojvode,
A d ru g o je Z lato k o sić-Pavla;
N o se m lad e d v o je Ċ ece lu d o
K ad sreto še Đ u rĊ ev u v o jvo d u .
O sk u tu m u o b isk oše m lad e,
Ljube Rada u skut i u ruku,
P a o d o še sm jern o g o v o riti:
"Bogom kume, Oblak Radosave!
"Bogom kume i svetim Jovanom!
"K rsti n am a d v o je Ċ ece lu d o ,
"Pa ti idi Smederevu gradu,
"T am o su n i n aši g o sp o d ari:
"B ijeliću i Z lato k o siću ,
"U tav n ici g o sp o Ċ e Jerin e,
"P a ih h o će m lad e d a p o g u b i;
"N o se m o li g o sp o Ċ i Jerin i,
"Nek ih pusti iz tavnice klete."
Al' govori Oblak Radosave.
"Ĉ u jete l' m e, d v ije m o je k u m e!
"V i u zm ite d v o je Ċ ece lu d o ,
"Pa idite dvoru bijelome,
"A ja odoh Smederevu gradu
"M o liti se Đ u rĊ u i Jerin i,
"N ek a p u ste v aše g o sp o d are
"Iz tavnice, da je Bog ubije!"
T o izreĉe, o d e S m ed erev u ,
A k ad d o Ċ e k a Đ u rĊ ev o j k u li,
A li sjed i S m ed erev ac Đ u rĊ e,
Evo sjedi pred bijelom kulom,
I sa šn jim e T o d o r o d S talaća
I Pojezda od Golupca grada;
Oni piju crveniku vino;
N o k ad d o Ċ e O b lak R ad o sav e,
A o n n jim a B o ţju p o m o ć d ad e,
Pa srdito ode govoriti:
"Gospodaru, Smederevac-Đ u rĊ e!
"Jazuk tebe i gospodstvu tvome,
"Š to s'Jerin i, Đ u rĊ e, d o p u stio ,
"Te pogubi tolike vojvode
"I polomi krila od krajine!
"No ti s' molim, dragi gospodaru!
"Pokloni mi dvije vojevode:
"B ijelića i Z lato k o sića,
"Te ih pusti sa dna iz tavnice."
A l' m u v eli S m ed erev ac Đ u rĊ e:
"S lu g o m o ja, O b laĉiću R ad e!
"Id i, slu g o , n a g o rn ja v ješala,
"O tišlo je trid eset k atana,
"Odveli su dvije vojevode,
"H o će ti ih d an as o b jesiti;
"N o se m o li g o sp o Ċ i Jerin i,
"N e će l'ti ih o n a p o k lon iti."
K ad to zaĉu O b laĉiću R ad e,
O n o k ren u d eb ela Ċ o g in a,
O d e b rzo n a g o rn ja v ješala,
Te priviknu na katane mlade:
"N e v ješajte d v ije v o jev o d e,
"M en e ih je Đ u rĊ e p o k lo n io !"
T o k atan e jed v a d o ĉek aše,
P u stiše m u d v ije v o jev o d e.
Al' eto ti Jerine proklete,
Š n jo m e id e d v an aest d v o rk in ja,
Te joj nose skute i rukave:
K ak o k leta n a v ješala d o Ċ e,
Ta srdito na katane viknu:
"Š ta sto jite, te ih n e v ješate?"
A pripade Oblak Radosave
M o liti se g o sp o Ċ i Jerin i:
"O g o sp o Ċ o , Đ u rĊ ev a Jerin o !
"Pokloni mi dvije vojevode,
"Ta nemoj ih mlade pogubiti!"
A l'g o v o ri g o sp oĊ a Jerin a:
"N o s'te Ċ av o , O b laĉiću R ad e!
"I teb e ću sju tra o b jesiti
 "Sa unukom Zmaj-despotom Vukom."
K ad to ĉu o O b laĉiću R ad e,
O p p o trţe tro stru k u k am d ţiju ,
T e u d ari Đ u rĊ ev u Jerin u ,
Koliko je lako udario,
Sa crnom je zemljom sastavio;
Pa on uze dvije vojevode,
Odvede ih dvoru bijelome,
Ugosti ih u bijelu dvoru,
Pa ih zdravo doma otpustio,
I b ješe ih R ad e n au ĉio ,
D a n e d rţe v jere u Jerin i.

84. Smrt vojvode Prijezde.

Ĉ este k n jig e id u za k n jig am a,

Od koga li, kome li dolaze?
Od Memeda od cara Turskoga,
A d o laze d o S talaća g rad a,
D o P rijezd e v o jv od e S talaćk a:
"O P rijezd a, v o jv od o S talaćk a!
"P o šlji m en i d o tri d o b ra tvoja:
"Prvo dobro sablju navaliju,
"K o ja seĉe d rv lje i k am en je,
"D rv o , k am en i stu d en o g v o ţĊ e;
"D ru g o d o b ro ţd rala k o n ja tv o g a,
"K o ji k o n jic m o ţe p reletiti
"Zasobice i po dva bedena,
"T reće d o b ro tv o ju lju b u v ern u ."
Gledi knjigu vojvoda Prijezda,
Onu gled i, d ru g u sitn u p iše:
"Car:Memede, Turski gospodaru!
"Kupi vojske, koliko ti drago,
"P o d S talaća, k ad je teb i d rag o ,
"U d ri S talać, k ak o ti je d rag o ,
"Ja ti dobra ne dam pi jednoga;
"Ja sam sablju za sebe kovao,
"A ţd rala sam za seb e ran io ,
"A ljubu sam za sebe doveo;
"Pa ti ne dam dobra ni jednoga."
D iţe v o jsk u T u rsk i car M em ed e,
D iţe v o jsk u , o d e p o d S talaća,
B io S talać. tri g o d in e d an a,
Nit' mu odbi drva ni kamena,
N it'g a k ak o m o ţe o sv o jiti,
N i p ak k ak o m o ţe o stav iti.
Jed n o ju tro u o ĉi n ed elje
Popela se Prijezdina ljuba
N a b ed en a m alen a S talaća,
Pa s bedena u Moravu gledi,
Al' Morava mutna ispod grada,
Pa besedi Prijezdina ljuba:
"O Prijezda, dragi gospodaru!
"Ja se bojim, dragi gospodaru,
"N as će T u rci lag u m o m d ig n u ti."
Al' besedi vojvoda Prijezda:
"M u ĉi ljubo, mukom se zamukla!
"G d i će b iti lag u m p o d M o rav o m ?
P o g em d o šla ta n ed elja p rv a
I g o sp o d a o tišla u crk v u
I B o ţju su slu ţb u o stajali;
K ad g o sp o d a izišla iz crk v e,
Tad' besedi vojvoda Prijezda:
"O vojvode, moja desna krila!
"K rila m o ja, s v am a ću letiti,
"D a ru ĉam o , d a se n ap ijem o ,
"Da na gradu vrata otvorimo,
"D a n a T u rk e ju riš u ĉin im o ,
"P a što n am a b o g i sreća d ad e."
P a P rijezd a lju b u d o ziv aše:
"Idi, ljubo, u pivnice donje,
"Te donesi vina i rakije."
Uze Jela dva kondira zlatna,
Pa otide u pivnice donje.
K ad g o sp o Ċ a p red p iv n icu d o šla,
A l'p iv n ica p u n a jan iĉara,
P ap u ĉam a p iju v in o lad n o
A u zd rav lje Jelice g o sp o Ċ e,
S pokoj[53] d u še P rijezd e v o jv o d e
K ad to v id i Jelica g o sp oĊ a,
Ta kondirom o kamen udari,
P a p o trĉa u g o sp o dsk e d v o re:
"Zlo ti vino, dragi gospodaru!
"Zlo ti vino, a gora rakija!
"P iv n ica ti p u n a jan iĉara,
"P ap u ĉam a p iju v in o lad n o ,
"A za moje zdravlje namenjuju,
"A teb ek a ţiv a saran ju ju ,
"S aran ju ju , za d u šu ti p iju ."
O n d a sk o ĉi v o jv oda P rijezd a,
Te na gradu otvori kapiju,
P a n a T u rk e ju riš u ĉin iše,
T e se b iše i sek o še s T u rci
D o k p o g ib e šezd eset v o jv o d a,
N ji šezd eset, iljad e T u rak a;
Tad' se vrati vojvoda Prijezda,
Pa za sobom zatvori kapiju,
P a p o trţe sab lju n av aliju ,
Ţ d ralu k o n ju o d sijeĉe g lav u :
"Jao ţd rale, m o je d o b ro d rag o !
"Ta neka te Tursk i car n e jaše!"
Prebi britku sablju navaliju.
"Navalija, moja desna ruko!
"T a n ek a te T u rsk i car n e p aše!"
P a o tid e g o sp o Ċ i u d v o re,
P a g o sp o Ċ u p riv ati za ru k u :
"O Jelice, g o sp o Ċ o razu m n a!
"Ili v o liš sa m n o m p o g inu ti,
"Il" T u rĉin u b iti lju b a v ern a?"
Suze ro n i Jelica g o sp o Ċ a:
"V o lim s to b o m ĉasn o p o g in u ti,
"Neg' ljubiti na sramotu Turke;
"N e ću sv o ju v jeru izg u b iti
"I ĉasn o g a k rsta p o g aziti."
 U zeše se o b o je za ru k e,
P a o d o še n a b ed en S talaća,
P a b esed i Jelica g o sp o Ċ a:
"O Prijezda, dragi gospodaru!
"Morava nas voda odranila,
"Nek Morava voda i sarani!"
P a sk o ĉiše u v o d u M o rav u .
C ar je M em ed S talać o sv o jio ,
Ne osvoji dobra ni jednoga.
Ljuto kune Turski car Memede:
"Grad-S talaću , d a te B o g u b ije!
"Doveo sam tri iljade vojske,
"A ne vodim, nego pet stotina."

53) "S po ko j d u še" je sk raćen o za iz p o ko j d u še.

85. Sekula se u zmiju pretvorio.

Opravlja se vojevoda Janko,

Opravlja se na Kosovo ravno,
I o n v o d i S ek u lu nećak a;
Al' besede sestre Sekuline:
"Ujko Janko, nemereno blago!
"T i n e v o d i S ek u lu n ećak a,
"Sekula je jošt n ejak o d ete,
"Da Sekula ne izgubi glavu:
"Sekula je jedinac u majke."
K ad S ek u la reĉi razab rao ,
Ljutito je Janku govorio.
"Ujko Janko, nemereno blago!
"T i n e slu šaj m o je m ile seje,
"V eć m e v o d i n a K o so v o rav n o ."
Ode Janko na Kosovo ravno
I odvede Sekulu n ećak a.
K ad su b ili k o d K u ĉev a g rad a,
K o d K u ĉev a i k o d B ran iĉev a,
K u ĉev k in je b elo p latn o b ele,
K u ĉev k in je i B ran iĉev k in je,
Besedi im vojevoda Janko:
"O j B o g a v am , K u ĉev k in je m lad e,
"K u ĉev k in je i B ran iĉev k in je!
"D ajte m en i tri aršin a p latn a,
"Da okrpim belo g a šato ra,
"D aću v am a tri d u k ata ţu ta."
A l'b esed e K u ĉev k in je m lad e,
K u ĉev k in je i B ran iĉev k in je:
"Vojevoda Sibinjanin-Janko!
"D aj ti n am a S ek u lu n ećak a,
"D aćem o ti tri šato ra p latn a."
Besedi im vojvoda Janko:
"N e d am v am a S ek u le n ećak a
"Z a K u ĉev o n i za B ran iĉev o ."
K ad to reĉe v o jev o d a Jan k o ,
R asrd e se K u ĉev k in je m lad e,
K u ĉev k in je i B ran iĉev k in je,
Pa besede vojevodi Janku:
"K ad n am n e d aš S ek u le n ećak a,
"N e d am o ti tri aršin a p latn a,
"V eć g a v o d i n a K o so v o rav n o ,
"Pa ga podaj crnim gavranov'ma,
"Nek mu oni crn e o ĉi p iju ,
"O ĉi p iju , b elo lice g rd e."
Ode Janko na Kosovo ravno.
K ad stig o še n a K o so v o rav n o ,
R azap eše te b ele šato re,
Pak besedi vojevoda Janko:
"Sad na noge, moji sokolovi,
"T e ĉu v ajte straţe o d T u rak a,
"A ja idem sanak boraviti."
Sekula je Janku besedio:
"Ujko Janko, nemereno blago!
"S ad ti id eš san ak b o rav iti,
"A ja idem u taj Turski tabor,
"S tv o riću se zm ijo m šesto k rilo m ,
"D o n eću ti cara ĉestito g a
"U zubima, kano i sokola:
"K ad u stan eš, u jk o i za san k a,
"Nemoj dati umlje za bezumlje:
"Ti ne streljaj zm iju šesto k rilu ,
"V eć ti streljaj siv o g a so k o la."
Ode Janko sanak boraviti,
A Sekula u taj Turski tabor,
S tv o rio se zm ijo m šesto k rilo m
I d o n eo cara ĉestito g a
U zubima, kano i sokola,
Š n jim e p ad e Jan k u n a šato ra,
S v i ju n aci v ik o m p o v ik aše:
"Zlo si leg'o, vojevoda Janko!
"Zlo si leg'o, a gore ustao!
"K ak v o ĉu d o n a šato ru tv o m e!"
Đ ip i Jan k o n a n o ge ju n aĉk e,
P a o p u ze tu zlaćen u strelu ,
Pa on misli, na jedno se smisli:
"Z ašt'd a streljam siv o g a so ko la,
"Kad sam i sam roda sokolova?
"V o lim streljat' zm iju šestokrilu."
Zape strelu za zlatnu tetivu,
P a o n strelja zm iju šesto k rilu ,
Pisnu zmija, upusti sokola,
Zmija pade na zelenu travu,
A so k o se d iţe p o d o b lak e,
Pa odleti u taj Turski tabor.
Kad to vide vojevoda Janko,
Od ljutine ciknu, kao guja,
Al' besedi Seku la n ećaĉe:
"Ujko Janko, nemereno blago!
"Nisam li ti lepo govorio
"K ad si p o š'o san ak b o rav iti,
"D a n e d aješ u m lje za b ezu m lje,
"D a n e streljaš zm iju šesto k rilu ,
"V eć d a streljaš siv o g a so ko la?"
Pita njega vojevoda Janko:
"S latk o d ete, S ek u la n ećaĉe!
"M o ţeš li m i ran e p reb o leti?" -
 "Ujko Janko, nemereno blago,
"Ne mogu ti rane preboleti:
"V eć k ad m en i su d n i ĉasak d o Ċ e,
"U k o p aj m e n a d ru m u širo k u ,
"D a s' n aslu šam tru p k a o t k o n jica
"I jauka od dobri junaka."
T o izu sti, p a d u šu isp u sti.

86. O p et to, ali d ru k čije.

(Komadi od pjesme).

B o ţe m ili! ĉu d a v elik o g a!
Kad s' oprema od Sibinja Janko,
Oprema se na boj na Kosovo,
S v e p o ćera k ljasto i slijep o ,
I nejako od sedam godina;
S v o g sestrića, B an o v ić-Sekulu,
Njega mlada od dvanaest ljeta,
Osta njemu devet sestrenica,
I deseta ostarila majka,
V iše sin a n em a n ijed n o g a
D o d ijete B an o v ić-Sekulu,
A l'je m ajk a šćerm a b esjed ila:
"Id'te, jadne, devet kukavica!
"Te molite svog mila ujaka,
"Ne bi li vam brata poklonio,
"Da ne vodi njega u Kosovo."
P o d iţe se d ev et sestren ica,
Zamoliše sv o g m ila u jak a!
"M o lim o te, n aš m io u jaĉe!
"Pokloni nam brata jedinoga,
"Ne vodi ga mlada u Kosovo,
"Mi nemamo brata ni jednoga,
"N eg o m lad a B an o v ić-Sekulu;
"Ne ostavljaj devet sestrenica
"Svijeh devet mladih kukavica.,
"Ne ostavljaj samoranu majku."
A l'to Jan k o n išta n e slu šaše,
V eć o p rem a d ijete S ek u lu ,
Izbira mu konja po izboru,
A izbira pusat po izboru,
P o d iţe se v o jsk a silo v ita
I p red v o jsk o m B an o v ić S ek u la,
Za njim prista devet sestrenica,
Pa su tiho bratu besjedile:
"M io b rate, B an o v ić-Sekula!
"Obrni se, da t' oke vidimo,
"D a p rep o ĉn em 'o k e n a jag lu k e;
"K ad se sestre b rata p o u ţele,
:Da vidimo oke na jagluke."
Jest n ejaĉak B an o v ić S ek u la,
Jest n ejaĉak , ali jeste m u d ar;
On okrete sivoga sokola,
Pa sestrama tiho besjedio:
"Vidite li, moje sestrenice!
"Ja v iĊ ite o k e so k o lo v e,
"Ovake su oke u Sekule."
Otalen se vojska podignula,
P rav 'o d o še u p o lje K o so v o .
"M o j u jaĉe, o d S ib in ja Jan k o !
"Nemoj dati umlje za bezumlje,
"C ara ću ti ţiv a d o n ijeti
"U zu b im a g u je šesto k rile."
Car se Turski sazda u sokola,
Pa o d leće n eb u p o d o b lak e,
P rip azi g a B an o v ić S ek u la,
P a se sazd a u šaren u g u ju ,
P a o d leće n eb u p o d o b lak e,
Te Turskoga cara uvatio,
D o n ese g a Jan k u n a ĉad o ra,
Stoji piska cara Sulemana,
Stoji piska, kako ljute guje.
Jan k o b ješe leg 'o po d ĉad o ro m ,
B ješe leg 'o sanak boraviti,
K ad se p ren u i o ĉim a v iĊ e,
On doziva ban-d esp o ta Đ u ra:
"Bogom brate, ban-d esp o te Đ u ro !
"D a v i'š, b rate, ĉu d a v elik o g a
"N a m o jem u b ijelu ĉad o ru :
"U v atila šesto k rila g u ja,
"Uvatila sivoga sokola,
"P išti so k o , k ak o g u ja lju ta;
"Il'ću b iti g uju, il' sokola?"
A l'g o v o ri b an :d esp o te Đ u ro :
"Z ar n e zn ad eš, o d S ib in ja Jan k o ,
"Da mi jesmo gn'jezda sokolova,
"A Turci su gn'jezda gujinjega?
"Udri guju, ne udri sokola."
K ad to zaĉu o d S ib in ja Jan k o ,
Zape str'jelu za zlatnu tetivu,
T e u d ari g u ju šesto k rilu,
Pisnu guja, ne pusti sokola;
Drugom zape str'jelu tetivu,
T e u d ara g u ju šesto k rilu ,
Pisnu guja, ne pusti sokola;
T rećo m zap e str'jelu za tetiv u .
T e u d ara g u ju šesto k rilu ,
Pisnu guja, upusti sokola,
G u ja m u se g aip u ĉin ila,
A so k o se d iţe p o d o b lak e.
Malo vreme za tim postajalo,
A l'S ek u lu m alo ţiv a n o se,
P a g o v o ri B an o v ić S ek u la:
"M o j u jaĉe, o d S ib in ja Jan k o !
"Nisam li ti, jadan, besjedio:
""Nemoj dati umlje za bezumlje,
""C ara ću ti ţiv a d o n ijeti
""U zu b im a g u je šesto k rile?" "
Veli njemu od Sibinja Janko:
"m o j sestriću B an o v ić:S ek u la!
"M o reš li m i ran e p reb o ljeti,
"D a ti traţim o d m o ra ećim e,
"Da ti gradim mekane meleme?"
V eli n jem u B an o v ić S ek u la:
 "Ne mogu ti, ujko, preboljeti:
"Š to si g u ju jed n o m u d ario ,
"Desnu si mi ruku salomio;
"Š to si g u ju d ru g o m udario,
"Desnu si mi nogu salomio;
"Š to si g u ju trećo m u d ario ,
"To si mene u src' udario;
"V eć m ' u k o p aj, u jk o , p o d alek o ,
"Podaleko u gori zelenoj,
"Da mi Turski konji grob ne gaze."
T o izu sti B an o v ić S ek u la,
T o izu sti, a d u šu izp u sti[54].

54) Pripovijed aju (k ao što se i p jev a.), d a je b an -

d esp o t Ć u ro (Đ u raĊ S m ed erev ac) p rije to g a p itao
Janka.

"Da ti da Bog, Sibinjska vojvodo!

"D a d o b iješ cara n a K o so v u ,
"Kaku b' nama vjeru ostavio?"

A o n o d g o vo rio , d a će im o stav iš lijep u M ad ţarsk u

vjeru, da grade mise i da vjeruju Rim-papu Onda
ban-d esp o t Đ u ro po šalje
p o slan ik e T u rsk om e caru , te g a zap ita, k ak u će im
o n v jeru o stav iti, ak o razb ije M ad ţare; a T u rsk i car
odgovori:

"N aĉin iću crk v u i d ţam iju ,

"Obadvije jednu pored druge
"K o će k lan jat', n ek id 'u d ţam iju ,
"K o će s' k rstit', n ek id e u crk v u ."
I za to vele da je ban-d esp o t Đ u ro p rev ario Jan k a.

87. Ţ en id b a P op ovića S tojan a [55].

Z ap ro sio P o p o v ić S to jan e
N a d alek o lijep u Ċ ev o jk u ,
U pitomu Mletku Latinskome,
U M letaĉk o g k ralja M ijaila,
Prsten stavlja, svadbu ugovara:
Dok otide dvoru bijelome
I p o k u p i k ićen e svato v e.
Dok on dade prsten i jabuku,
P o tro šio tri to v ara b lag a;
Dok dariva svasti i punice,
Dade Stojan hiljadu dukata
K ralj S to jan u tih o g o v o raše:
"O m o j zete, P o p o v ić-Stojane!
"Kupi svata, koliko ti drago,
"Po Ċ ev o jk u , k ad go Ċ teb e d rag o ;
"A l'ĉu ješ m e, P o p o v ić-Stojane!
"Nemoj vodit' Srba u svatove,
,Jer su S rb i tešk e p ijan ice,
"A u k av zi k av g ad ţije lju te,
"O p iće se, zam etn u će k av g u ,
"P a je tešk o k av zi d ţev ap d ati
"U Latinskom Mletku pletetenome[56];
"V eć p o v ed i Grke i Bugare."
A to slu ša g o sp o ja k raljica,
Pogledala malo na Stojana,
Pogledala, pa se nasmjenula.
O p rem i se P o p o v ić S to jan e,
Pa on ode dvoru bijelome,
U putu ga knjiga dostignula
O d p u n ice Ċ ev o jaĉk e m ajk e:
"O m o j zete, P o p o v ić-Stojane!
"Ti ne vodi Grka ni Bugara,
"V eć sv e zo v i S rb e u sv ato v e:
"Latini su stare varalice,
"Bojati se kakve prijevare."
K ad S to jan u tak a k n jig a d o Ċ e.
Z am isli se P o p o v ić:S to jan e,
U to j m isli sv o m e d v o ru d oĊ e.
P red n jeg 'stara išetala m ajk a,
R u k e šire, u lica se lju b e,
Stojan majku u bijelu ruku;
P ita m ajk a P o p o v ić-Stojana
"D a m o j sin k o , P o p o v ić-Stojane!
"Jesi l' mene putovao mirno?
,Jesi l' mene snahu isprosio,
"Mene snahu, sebe vjernu ljubu?"
P ro g o v o ri P o p o v ić S to jan e:
"Mirno sam ti, mati, putovao,
"I tebe sam snahu isprosio,
"Tebe snahu, mene vjernu ljubu,
"T ri to v ara b lag a p o tro šio ,
"Osim toga hiljadu dukata
"Dok darivah svasti i punice
"Jo šte k ralju m en e g o v o rio .
"Da ne vodim Srba u svatove,
"V eć d a v o d im G rk e i B u g are,
"U p u tu m e, m ati, k n jig a stiţe
"O d p u n ice Ċ ev o jaĉk e m ajk e,
"Da povedem Srbe u svatove.
"Sjetuj mene, moja stara majko!
"K o je sad a b o lje p o slu šati?"
Stara majka besjedi Stojanu:
"B o lje, sin k o , Ċ ev o jaĉk u m ajk u .
"Latini su varalice stare.
"Kuma kumi od Budima kralja,
"S taro g sv ata M an d u šića V u k a,
"A vojvodu od Sibinja Janka,
"A ĉau ša R elju K rilaticu ,
"B arjak tara M ilo š O b ilića,
"A Ċ ev era K raljev ića M ark a,
"A ostale koga tebe drago,
"Pa se ne boj prijevare, sinko."
S to jan sv o ju p o slušao m ajk u :
G rad i k n jig e n a ĉetiri stran e,
T e sak u p i k ićen e svato v e,
Skupi Stojan hiljadu svatova:
Kuma kumi od Budima kralja,
S taro g sv ata M an d u šića V u k a,
A vojvodu od Sibinja Janka.
A ĉau ša R elju K rilaticu ,
B arjak tara M ilo š-O b ilića,
A Ċ ev era K raljev ića M ark a.
P a o d o še M letk u L atin sk o m e.
K ad su d o šli M letk u L atin sk o m e,
L ijep o ih k ralju d o ĉek ao:
Konje vode u podrume donje,
A junake na bijele kule;
P rid rţa ih tri-ĉetiri d an a
Dok s' odmore konji i junaci.
K ad ĉetv rto ju tro o sv an u lo ,
P o v ik aše k ićen i ĉau ši:
"H azu rala, k ićen i svato v i!
"Kratki danci, a drugi konaci,
"Z em an d o Ċ e, treb a p u to v ati "
Tad'iziĊ e k ralju o d M letak a
I iznese gospodske darove:
K u m u d aje o d zlata k o šu lju ,
Starom svatu od zlata siniju,
A vojvodi od zlata jabuku,
A ĉau šu k o p lje k o štu n icu ,
A M ilo šu sab lju o k o v an u ,
K raljev iću tešk u to p u zin u ,
Jo š m u d aše k o lja i Ċ ev o jk u :
"Eto, Marko, k o n ja i Ċ ev o jk e
"Do bijela dvora Stojanova,
"P red aj n jem u lijep u Ċ ev o jku ."
D ig o še se k ićen i svato v i,
Lijepo ih kralju ispratio,
Sve svatove redom darivao,
K o g jag lu k o m , k o g a b ašĉalu k o m .
O tid o še zd rav o i v eselo ,
P rim iše se b rd u n a p lan in u .
K ad izišli b rd u na planinu,
S jed i Ju n ak k raj d ru m a širo k a,
P a n jem u je ĉu d n o o d ijelo :
V as u srm i i u ĉisto m zlatu ,
T ešk o g a je p o k lo pilo p erje,
Pobratime, do zelene trave,
N ešto m u se crn i p rek o zu b a
Kolik' jagnje od pola godine,
Sjaju mu se toke kroz brkove,
Kao jarko kroz goricu sunce,
Ţ u te m u se n o g e d o k o ljen a.
P o b ratim e, u ĉisto m e zlatu ,
P o k raj n jeg a leţi to p u zin a,
Preko krila koplje ubojito
A o bedri sablja okovana;
Pije junak crveniku vino,
S lu ţi m u g a iz g o rice v ila
D esn o m ru k o m i ĉašo m o d zlata,
A lijevom meze mu dodaje.
Kad naljeze kita i svatovi,
S k o ĉi ju n ak n a n og e lag an e,
Pa govori kralju od Budima:
"Dajde more, od Budima kralju!
"B aci, k u m e, o d zlata k o šu lju ,
"Š to su teb e tam o d ariv ali."
D ad e k ralju , rijeĉ n e u ĉin i
K ralju p ro Ċ e, r n aljeze V u ĉe,
Zaiska mu siniju od zlata,
D ad e V u ĉe, rijeĉ n e u ĉin i.
Tad' naljeze od Sibinja Janko,
Zaiska mu od zlata jabuku,
D ad e Jan k o , rijeĉ n e u ĉin i.
Al' sto ti Relje Krilatice,
Z aisk a m u k o p lje k o štu n icu ,
D ad e R elja, rijeĉ n e u ĉin i.
T ad 'n aljeze M ilo š o d P o cerja.
Zaiska mu sablju okovanu,
Š ćaše M ilo š izv ad iti k av g u ,
A l'd ru ţin a v ik n u n a M ilo ša:
"P o d aj sab lju , n e zam eći k av g e."
D ad e M ilo š sab lju o k o v anu
A l'eto ti K raljev ića M ark a
I o n v o d i k o n ja p od Ċ ev o jk o m ,
Stade junak njemu besjediti:
"D ajd e m o re, K raljev iću M ark o !
"Dajde, more, k o n ja i Ċ ev o jk u ,
"Š to su teb e tam o d ariv ali."
V eli n jem u K raljev iću M ark o :
"P o b ratim e, d ţin e o d L atin a!
"K o n j m o j n ije, a Ċ ev o jk a tu Ċ a,
"A mene su, brate, darivali,
"D ariv ali tešk o m to p u zin o m ,
"I ja ću je teb e p o k lo n iti."
V iše d ţin e u p itati n e šće,
V eć o n p o Ċ e k o n ja d a u v ati,
D a u v ati k o n ja p o d Ċ ev o jk o m ,
M ark o sk id e tešk u to p u zin u ,
A zav ara o ĉi L atin in u ,
P a o n m an u tešk o m to p u zin o m
L atin in a m eĊ u o ĉi crn e,
O b a o k a n jem u isk o ĉiše,
A d o p ad e K raljev iću M ark o ,
P a o d d ţin a o d sijeĉe g lav u ,
S k id e s n jeg a Ċ u zel o dijelo,
Pa uzima gospodske darove,
Svatovima dare povratio:
K u m u d ad e k o šu lju o d zlata,
Starom svatu od zlata siniju,
Vojevodi od zlata jabuku,
A ĉau šu k o p lje k o štu n icu ,
A M ilo šu sab lju o k o v an u ,
O sta M ark u tešk a to p u zin a.
O tid o še k ićen i sv ato v i
Ode Marko go ro m p jev aju ći,
O sta d ţin e n o g o m k o p aju ći.

55) O ovome P o p o viću S to jan u n iti sam ja što v iše

ĉu o n iti zn am o sim o v o g a, što se o v d je p jev a.

56) Pletenome v alja d a zn aĉi o n o , što je p o k u ćam a

 spolja u k am en u izrezan o k o ješta
[57]
88. Ţ en id b a V lašića R ad u la .

Kad se ţen i V lašiću R ad u le,

Z ap ro sio lijep u Ċ ev o jk u ,
Prsten daje, svadbu ugovara"
"Ova svadba do petnaest dana,
"Dok ja odem dvoru bijelome
"I sakupim gospodu svatove."
On otide dvore bijelome
I sakupi silu i svatove,
On sakupi tri stotine svata;
Svate kupi, u sv ato v e n e će,
S v o g a k o n ja p od Ċev o jk u šilje,
I o n šilje d v a b rata ro Ċ en a,
A d v a b rata, d v a m ila Ċ ev era.
P a o d o še sv ati p o Ċ ev o jk u ;
T am o su ih l'jep o d o ĉek ali,
S v ak o m sv atu p o b o šĉalu k d ali,
M lad o ţen ji k o n ja i so k o la,
I d ad o še lijep u Ċ ev o jk u .
Ĉ au š v iĉe, d ab u lan a riĉe:
"H azu r! h azu r! k ićen i sv ato v i!
"H azu r sv ati, i h azu r Ċ ev o jk a!
"V eć h o ćem o d o m a p u to v ati"
D ig o še se k ićen i svato v i,
O tid o še d v o ru b ijelo m e;
K ad su b ili n asred g o re ĉarn e,
Al' u gori Dinjar Banjanine,
Na bojno se koplje naslonio,
Sve svatove redom propustio,
A k ad d o Ċ e lijep a Ċ ev o jk a,
P o d Ċ ev o jko m k o n ja u v atio .
K ad v iĊ eše d v a m ila Ċ ev era,
Z a o štre se sab lje d o h itiše,
Da Dinjaru odsijeku glavu:
A l'g o v o ri g o sp oĊ a Ċ ev o jk a:
"O B o g a v i, d v a m ila Ċ ev era!
"Vi nemojte njega pogubiti,
"D o k ĉu jem o šta će govoriti,
"L asn o ćete n jeg a p o g ub iti."
Preklanja se Dinjar Banjanine,
P red Ċ ev o jk o m crn u zem lju lju b i
"B o g o m sestro , ljep a Ċ ev o jk o !
"T i ćeš b iti lju b a R ad u lo v a,
"Tamo su mi dva nejaka brata
"U tav n ici V lašića R ad u la,
"Ne bi li ih kako izbavila!"
P a se m aši u sv il'n e d ţep o v e,
Te izvadi dvanaest dukata
I dariva Bogom posestrimu,
O n a n jem u sv ilen u k o šu lju
P a o d o še d v o ru b ijelo m e.
Kad su bili pred bijele dvore,
S v i sv ato v i k o n je o d jah aše,
A Ċ ev o jk a n e će d a o d jaše:
Izišla je m ajk a R ad u lo v a,
Iznijela od zlata siniju,
Na siniji zmiju opletenu,
Opletenu od srebra i zlata,
Na njojzi je alem dragi kamen;
Pa govori majka Radulova:
"O d jaš'k o n ja, m ila sn ah o m o ja
"N a ĉast teb e o d zlata sin ija,
"Na siniji zmija opletena,
"Opletena od srebra i zlata,
"I na njojzi alem dragi kamen
"T e m i v ezi p o lu n o ći, sn ah o ,
"P o lu n o ći k ao u p o p o d n e."
O n a jo j se sm jern o p o k lan jaše,
A l'o d k o n ja n e će d a o d jaše.
Izišle su seje R ad u lo v e,
Izn ijele zlaćen o p rsten je:
"O d jaš'k o n ja, m ila sn ah o n aša!
"N a ĉast teb e zlaćen o p rsten je,
"Te ti nosi dokle si nam mlada."
O n a im se sm jern o p rek lan jaše,
A l'im k o n ja n eće d a o d jaše.
L ju tite se u d v o r p o v ratiše,
O štro h o d e, a o štro g o v o re:
"O n aš b rate, V lašiću R ad u le!
"N e će sn ah a k o n ja d a o d jaše,
"D o k n e v id i, za k o g a je d o šla."
N alju ti se V lašiću R ad u le,
Golu sablju u rukama nosi:
"O d jaš k o n ja, k u ĉk o ! n e Ċ ev o jk o ,
"O d jaš'k o n ja, o d sjeć'ću ti g lav u ;
"Nisi konja od baba dovela,
"V eć si m o g a k o n ja u m o rila."
G o v o ri m u g o sp o Ċa Ċ ev o jk a:
"G o sp o d aru V lašiću R ad u le
n e lju ti se, n e im aš se zašto :
"N e ću teb e k o n ja odjahati,
"D o k m i n e d aš k lju ĉe o d tav n ice."
Grohotom se Radul nasmijao,
D ad e n jo jzi k lju ĉe o d tav n ice,
Pa je onda konja odsjednula,
P a d o ziv lje d v a m ila Ċ ev era.
"V i h ajd ete, d v a m ila Ċ ev era,
"K aţite m i v rata n a tav n ici."
O tid o še šn jo m e n a tav n icu ,
O tv o riše prokletu tavnicu,
P a g o v o ri lijep a Ċ ev o jk a:
"K o su b raća D in jar-Banjanina,
"H ajte am o n a tav n iĉk a v rata "
Izišla su d v a n ejak a b rata,
Izišla su n a tav n iĉk a v rag a,
Kosa im je, njom bi se pokrili,
nokti su im, ukopali bi se,
Jo š p ro p išta trid eset ro b o v a
"Bo g o m sestro , lijep a Ċ ev o jk o
"Pusti i nas danas iz tavnice."
A l'g o v o ri lijep a Ċ ev o jk a:
 h ajte, ro b lje, n a tav n iĉk a v rata."
P a iziĊ e ro b lje iz tav n ice,
V eli n jem u lijep a Ċ ev o jk a:
"B jeţ'te, ro b lje, k u d a k o je zn ad e."
Pa uzima do dva pobratima,
Odvede ih u bijele dvore,
Pa doziva dva berbera mlada,
Jedan mije, drugi, kosu brije
I pogane nokte sarezuje;
D ala im je b 'jele b o šĉalu k e,
I na njih je ruho porezala,
Pa ih spremi dvoru bijelome,
I dade im od zlata jabuku:
"Pozdrav'te mi Bogom pobratima,
"Pobratima Dinjar:Banjanina,
"Podajte mu od zlata jabuku."

57) T. j. Radul-bega iz K arav lašk e, a o ţen io se iz

C rn e g o re sin o v ico m Iv an a C rn o jev ića. U C rn o j se
g o ri o v a ţen id b a i p jev a i p rip o v ijed a m n o g o
p ro stran ije, i v rlo m i je ţao , što n ijesam m o g ao
d o b iti ĉitav e p jesm e po redu.

89. Ţ en id b a M ak sim a C rn ojevića.

P o d iţe se C rn o jev ić Iv o ,
Te otide preko mora sinja,
I ponese tri tovara blaga,
D a o n p ro si lijep u Ċ ev o jk u
Za Maksima za sina svojega
M ilu šćercu d u ţd a o d M letak a.
Iv o p ro si, d u ţd e se p o n o si;
N o se Iv o o k an iti n e će,
Snahu prosi tri pune godine,
Snahu prosi, a prosiplje blago.
Ja k ad Iv an b lag o p o h arĉio ,
L atin i m u d ad o še Ċ ev o jk u ,
Đ ev o jaĉk i p rsten p rifatiše.
P rijatelji sv ad b u u sto v aše:
S v ad b u k aţu u g odin i p rv o j.
D o k o tid e zd rav o d o Ţ ab ljan a,
I ro d i m u v in o i p šen ica,
I sakupi hiljadu svatova.
Ja k ad tak o sv ad b u u red iše,
Z em an d o Ċ e, te ti d o m u p o Ċ e,
A prati ga novi prijatelju,
P rijatelju d u ţd e o d M letak a,
I p rate g a d v a d u ţd ev a sin a,
I prati ga stotina Latina.
N o išteti Iv an n a p o h o du :
Ide mudro, progovori ludo:
R eĉe d u ţd u novu prijatelju:
"P rijatelju , d u ţd e o d M letak a!
"Ĉ ek aj m en e s h iljad u sv ato v a,
"O d h iljad e m an je b iti n e će,
"Ĉ in i m i se h o će b o ti v iše;
"K ad p rijeĊ em m o re u to p o lje,
"Ti isturi hiljadu Latina,
"Nek mi sretu u polju svatove:
"N eće b iti ljep šeg a ju n ak a
"U mojijeh hiljadu svatova
"Ni u tvojih hiljadu Latina
"Od Maksima od mojega sina,
"Sina moga, mila zeta tvoga"
A to slu ša d u ţd e o d M letak a,
D v a so k o la, d v a d u ţd ev a sin a,
I slu šaše sto tin a L atin a.
M ilo b ilo d u ţd u od M letak a,
R u k e širi, te g 'u lice lju b i:
"Fala, prijo, na besjedi takoj!
"Kad ja stekoh mila zeta svoga,
"Kom ljepote u hiljadi nema,
"V o ljeću g a n eg o o k o jed n o ,
"V o ljeću g a n jeg 'jed n o g a sin a;
"Ja ću n jem u d are p rip rav ljati,
"Pripravljati konje i sokole,
"I k o v ati ĉek rk li ĉelen k e,
"I rezati kolaste azdije,
"Neka nosi, neka se ponosi,
"Ako l' tako to ne bude, prijo,
"H o ćeš d o ći, al'ćeš g rd n o p ro ći."
O tale m i Iv a isp ratiše
I n a m o re v o d u n atu riše,
Iz Ċ em ija n jeg a istu riše,
Ode Ivan zdravo i veselo.
Ja k ad b io p o d b ijeli Ţ ab ljak ,
V iĊ e Iv an sv o je b 'jele dvore:
Bijeli se u visinu kula,
N a ćo šeta sićan i ĉard aci,
A sjaju m u srĉali p en d ţeri,
V iĊ e Iv an , p a se u ţelio ,
Ţ d rala k o n ja fati b ak raĉlijo m ,
A p riteg n u Ċ em o m o d ĉelik a,
N o m u ţd rale sitn o p o d ig rav a.
Nitko prvi njega ne ugleda,
Ugleda ga vijerna ljubovca
S b ile k u le n a srĉali p en d ţer;
K ak o v iĊ e, p o zn a g o sp od ara
I p o d n jim e o d m eg d an a ţd rala,
P a p o trĉa n iz v iso k u k u lu ,
P a p o trĉa, a iz g rla v ik n u ,
V ik n u slu g e, n ab rek n u slu šk in je:
"A vi, sluge, polju pohitajte,
"Te sretite poljem gospodara: -
"B re, slu šk in je! b rišite av lije; -
"A Ċ e si m i, d ijete M ak sim e!
"N u p o h itaj p red k ap iju n ašu ,
"Eto, sine, mila baba tvoga,
"Baba tvoga, gospodara moga,

"Jalje konja sjetno<[58] i veselo,

"Ĉ in i m i se, sn ah u j'isp ro sio ."
No Ivanu sluge pohitale,
T e u p o lju sreto š'g o sp odara,
A Iv an u lju b a p o trĉala,
Cjeliva ga u skut i u ruku,
O tp asa m u sv ijetlo o ru ţe,
P a o ru ţe g rli u n aru ĉe,
U n aru ĉu n o si n a ĉard ak e,
V jern e slu g e k o n je p rifatiše,
Al' eto ti dijete-Maksima,
S reb rn sto lak n o si u n aru ĉe,
U sto sjed e C rn o jev ić Iv o ,
Da s' odm o ri, d a m u ĉizm e sk in u .
Kako sjede u srebrna stola,
O ĉi m u se o d m ah o tim aše,
Te Maksima pogleduje sina.
T a d a v id iš jad a izn en ad a!
Davno Ivan dvore ostavio
Prosit' snahu tri godine dana,
Iza njega bolest udarila
U Ţ ab ljak a u p o sto jb in u m u ,
M u ĉn a b o lest, o ne kraste velje,
Na Maksima kraste napanule,
Te mu b'jelo lice nagrdile,
b ijelo m u lice n ašarale,
Iza krasta lice pocrnjelo,
Pocrnjelo i odrpavilo.
K u n em ti se, k ak o tam o k aţu ,
Grdnijega u hiljadi nema
Od Maksima sina Ivanova.
P ad e n a u m C rn o jev ić-Ivu,
Ja k ak v u je rijeĉ o stav io
Kod njegova nova prijatelja:
Da odvede hiljadu junaka,
D a ljep šeg a o d M ak sim a n em a,
Jutros, brate! nema grdnijega.
Te se Ivo bio raskario:
Mrke brke nisko objesio,
Mrki brci pali na ramena,
U obraz se ljuto namrdio,
Ni s kim Ivo rijeĉ n e b esjed i,
V eće g led a u zem ljicu crn u ;
Koliko se junak razdertio
V iĊ e lju b a, p a se d o sjetila,
Podvi skute i podvi rukave,
Cjeliva mu ruku i koljeno:
"Gospodaru! ja se molim tebe,
"Š to s'u o b raz sjetn o n ev eselo?
"Al' nijesi snahu isprosio?
"Al' ti nije p o ću d i Ċ ev o jk a?
"A li ţališ tri to v ara b lag a?"
Al' je Ivo ljubi besjedio:
"Nu odalje! da te Bog ubije!
"Ja sam nama snahu isprosio;
"A p o ću d i L atin k a Ċ ev o jk a:
"Š to je zem lje n a ĉetiri stran e
"Ljepote joj u svu zemlju nema,
"O n ak o g a o k a u Ċ ev o jk e,
"Nit' onakog stasa ni obraza:
"Ko j' vidio vilu na planini,
"N i v ila jo j b elći d ru g a n ije;
"Ja n e ţalim tri to v ara b lag a,
"U Ţ ab ljak u p u n a k u la b lag a.
"Na blagu se ni poznalo nije;
"N o sam d u ţd u rijeĉ o stav io ,
"Da dovedem hiljadu svatova,
"D a ljep šeg a o d M ak sim a n ema;
"Jutros, ljubo, nema grdnijega;
"Ja se bojim kavge preko mora,
"Kad Maksima sagledaju moga"
N o d a v id iš jed n e ţen sk e stran e,
K ak o g rd n o reĉe g o sp o d aru :
"G o sp o d are, d a o d B o g a n aĊ eš!
"Kud te sila slomi preko mora
"N a d alek o ĉetrest k o n ak a,
"Preko mora, d a n e v id iš d o m a!
"N i b ez Jad a d o v ed eš Ċ ev o jk u !
"A k o d tv o je zem lje d rţav in e,
"Z em lje tv o je, B ara i U lćin a< [59],
"C rn e g o re i B jelo p av lića,
"L o m n a K u ĉa i B rato n o ţića,
"I lijep e v aro š:P o d g o rice,
"I Ţ ab ljak a tv o je p o sto jb in e,
"I Ţ ab ljak a, i o k o Ţ ab ljak a;
"Da o ţen iš jed in o g a sin a,
"I d a n aĊ eš za sin a Ċ ev o jk u ,
"P ro ću seb e g lav n a p rijatelja;
"No te sila slomi preko mora."
K ad to zaĉu C rn o jev ić Iv o ,
P lan u Iv o , k ak o o gan j ţiv i:
"Ni sam bio, ni sam je prosio;
"K o m i d o Ċ e, d a m i je ĉestita,
"Ţ iv u ću m u o ĉi izv ad iti."
Haber ode od usta do usta,
T o zaĉu še m ali i v elik i,
I zaĉu la sv a g o sp od a S rp sk a,
Te o tome nitko ne besjedi.
Tako stade od godine jedne,
Od godine za devet punijeh
N e p o m in je n itk o za Ċ ev o jk u ;
U d eseto j m ezil k n jig a stiţe
Od ljetova nova prijatelja,
Prijatelja d u ţd a o d M letak a,
Nov je bio, pa je postario,
Davno j' bilo to devet godina!
Knjiga Ivu na koljeno pade,
A l' m u k n jig a d o sta g rd n o k aţe:
"P rijatelju , C rn o jev ić-Ivo!
"K ad zab ran iš u p o lju liv ad u ,
"Jal' je kosi, ja drugome daji,
"Da ne biju slane ni šn jeg o v i
"Po livadi cvijet rascavtio;
"K ad zap ro siš lijep u Ċ ev o jk u ,
"Jal' je vodi, jali je ne prosi:
"T i m i p ro si m ilu šćeru m o ju ,
"Ti je prosi, i ja ti je dadoh,
"I mi onda svadbu ustovasmo,
"I ti kaza do prve godine,
"D o k ti ro d i v in o i v šen ica,
"I sakupiš h iljad u sv ato v a;
"E v o p ro Ċ e i d ev et g o d in a,
"Niti ima tebe, ni svatova.
"B rţe p iši list k n jig e b ijele,
"P rati k n jig u m ilo j šćeri m o jo j,
"Š ćeri m o jo j, a to j sn asi tv o jo j,
"Da se tvoja snaha preudaje,
"D a m i slik u traţi p rem a seb e,
"A ti rĊ u traţi p rem a tebe."
Ja k ad v iĊ e C rn o jev ić Iv o ,
K n jig u u ĉi, a lju to se m u ĉi.
Kod njega se nitko ne pridesi,
Ne pridesi mudroga junaka,
Kom' bi svoje derte iskazao,
No od derta pogleduje ljubu:
"Ljubo moja! nu me sjetuj sade,
"A l'ću sn asi k n jig u o p rav iti,
"D a se n aša sn aha preudaje;
"A l'ću slati, ali slati n e ću ?"
Ţ en sk a stran a m u d ro p ro g o v ara:
"G o sp o d aru , C rn o jev ić-Ivo!
"Kog' su ljube dosle sjetovale,
"K o g a d o sle, k o g a li ć'o d sele,
"S d u g o m k o so m , a p am eću k ratk o m ?
"A l'ti h o ću rijeĉ p ro g o v o rit':
"Od Boga je velika grijota,
"A od ljudi zazor i sramota,
"Đ ev o jaĉk u sreću zato m iti
"I u njenu rodu uzaptiti.
"P o slu šaj m e, d rag i g o sp o d are!
"O d šta si se d an as p rep an u o?
"A k o su g a k raste ištetile,
"Ako bidnu glavni prijatelji,
"Z a to rijeĉ p ro g o vo rit'n e će:
"Svak se boji muke i nevolje.
"G o sp o d aru ! jo š b esjed im teb e:
"A k o s'k av g e p rek o m o ra b o jiš,
"Im aš d an as p u n u k u lu b lag a,
"U podrume troljetnoga vina,
"U am b are b ijele v šen ice;
"Im aš n a što sv ate p o k up iti,
"Rekao si hiljadu svatova,
"Danas kupi i hiljade dvije,
"Po izboru konje i junake,
"Ja kad vide tamo u Latina,
"Pregledaju silu i svatove,
"Da je Maksim slijepo dijete,
"Ne smiju ti kavgu zametnuti.
"K u p i sv ate, te v o d i Ċ ev o jk u ,
"G o sp o d are! v iše n e p rem išljaj."
Grohotom se Ivan nasmijao,
K n jig u p iše, d ad e tatarin u ,
Te je prati d u ţd u o d M letak a:
"P rijatelju , d u ţd e o d M letak a!
"N u o slu šk u j i n o ći i d n ev i,
"Z ap aliću n a g rad u to p o v e,
"Z ap aliću trid eset to p o v a,
"Pa zapalit' Krnja i Zelenka,
"Neka ode jeka pod oblake;
"P rijatelju ! ĉasa n e p o ĉasi,
"N o m i p rati n iz m o re Ċ em ije,
"Da m i srateš n a m o ru sv ato v e."
A kad Ivo knjigu opravio,
O i p riziv lje k seb i jazid ćiju ,
Pa dovati jedan tabak knjige,
Isk id aše k n jig u n a k o m ate,
P a p u stiše p o k n jizi jaziju ,
T e p o ziv lje k ićen e sv ato v e.
Prvu knjigu Ivan opravio,
P rati k n jig u B aru i U lćin u
Na M ilo ša O b ren b eg o v ića:
"O M ilo šu O b ren b eg o v iću !
"Pozivljem te u moje svatove,
"Stari svate da si pred svatove;
"No mi nemoj inokosan pobi,
"K u p i sv ata što g o Ċ m o ţeš v eće,
"Nek se znadu svati starosvatski."
Drugu Ivan knjigu opravio
Pokraj mora lomnoj gori Crnoj
N a sestrića Jo v an -kapetana:
"B re, sestriću , Jo v an -kapetane!
"V iĊ i k n jig u , ĉasa n e p o ĉasiv ,
"Pozivlje te ujak u svatove,
"D a si Ċ ev er u z tan k u L atin k u
"T i sestriću , Jo v an -kapetane;
"N o m i n em o j in o k o san p o ći,
"Kupi svate lomnu goru Crnu,
"Goru Crnu i Bjelo p av liće,
"Neka bide barem pet stotina,
"P et sto tin a Ċ ev erskijeh sv ata,
"Nek je fala i mene i tebe.
"K ad sak u p iš k ićen e sv ato v e,
"T i, sestriću , d a si p o d Ţ ab ljak a,
"P o d Ţ ab ljak a u p o lje širo k o ."
T reću Iv an sitn u k n jig u p iše
L o m n u K u ĉu i B rato n o ţiću
Na vojv o d u L ik o v ić-Iliju:
"O Ilija, Brdskoj zemlji glavo!
"V iĊ i k n jig u , n e p o ĉasi ĉasa,
"Ti vojvodo da si u svatove
"P o d Ţ ab ljak a u širo k o p o lje,
"N o , v o jv o d o , n e p o Ċ 'in o ko san ;
"P o v ed i m i listo m B rĊ an iju ."
A ĉetv rtu k n jig u o p rav io ,
P rati k n jig u u D rek alo v iće
Na M ilića Š erem eto v ića:
"B re, M iliću Š erem eto v iću !
"K u p i sv ate sv e D rek alo v iće,
"V ik n i Ċ ecu sv e V aso jev iće,
"K ren i Ċ ecu d o zelen a L im a;
"Š to je v eće, to je b o lje za te."
Petu Ivan knjigu opravio,
P rati k n jig u v aro š-Podgorici,
Podgorici, butun porodici,
Na ro Ċ ak a g lav n o g a ju n ak a,
N a so k o la K u ju n dćijća Đ u ra:
"T i so k o le, Đ u ro K u ju n d ćijću !
"V iĊ i k n jig u , n e p o ĉasi ĉasa,
"N o ti k u p i k ićen e sv ato v e,
"K u p i b raću sv e P o d g o riĉan e,
"P a o Ċ en i k o n je i ju n ak e:
"Udri konjma sedla osmanlije,
"I zlaćen e rate d o k o p ita,
"A na prsi sjajna silembeta,
"N ek s'ju n aĉk i k o n ji o k ićen i;
"Na junake dibu i kadifu
"I crv en u ĉo h u sajaliju ,
"Š to o d v o d e ĉo h a crv en ija,
"A o d su n ca ĉo h a ru m en ija,
"A n a g lav e k alp ak i ĉelen k e,
"N a ju n ak e m en ev iš d o lam e,
"A n a n o g e k o v ĉe i ĉak šire;
"N ek su n aša Ċ eca o k ićen a,
"N ek su n aša Ċ eca o Ċ ev en a
"Sa onijem ruhom gospodskijem,
"D a sv ato v e m o je zaĉin ite,
"Da ljepote ni tog ruha nema,
"Da im nema lica ni oblika
"U svu Srpsku zemlju i Latinsku:
"L atin i se h o će zaĉu d iti
"A onome Srpskom odijelu,
"U L atin a sv ašta na svijetu,
"Oni mogu srebro pokovati,
"Pokovati i srebro i zlato,
"S ajaliju ĉo h u p o rezati;
"Ne mogu se doviti Latini
"Gospodskome na obrazu licu,
"I g o sp o d sk o m o k u ju n aĉk o m e,
"Š to su Ċ eca ti P o d g o riĉan i."
P etu k n jig u Đ u ru o p rav io ,
I po knjigam' pozvao svatove,
A Ţ ab ljak a i b ez k n jig e zo v n u ,
I Ţ ab ljak a i o k o Ţ ab ljak a
Ja d a m o ţeš o k o m p o g led ati
I u šim a jek u p o slušati,
K ad se sitn e k n jig e rastu riše
Od tog mora do zelena Lima,
T e p o Ċ o še S rp sk e p o g lav ice
I v o jv o d e, što su za sv ato v e,
I delije sve glavni junaci!
K ad v iĊ eše starci i teţaci,
P o tu riše rala i v o lo v e,
Sve se na jad slomi u svatove
U širo k o p o lje p o d Ţ ab ljak a;
A ĉo b an i stad a o stav iše,
Devet stada osta na jednome,
S v e se slo m i u širo k o p o lje
Gospodaru jutros na veselje.
O d Ţ ab ljak a d o v o d e C etin je [60]
S v e širo k o p o lje p ritisk o še:
Konj do konja, junak do junaka,
B o jn a k o p lja k ak o ĉarn a g o ra,
A barjaci kako i oblaci,
R azap e se ĉad o r d o ĉad o ra,
P o d ĉad o re k rasn e p o g lav ice;
D an d an iše p ak i zan o ćiše:
N o d a v id iš ju tru n a u ran k u
Prije danka i jasnoga sunca
Podranila jedna poglavica,
Š to je jed n o j zem lji starješin a,
Po imenu Jovan kapetane,
Š to b ijaše Ċ ev er u z Ċ ev o jk u ,
Podranio, polje ostavio,
I u p o lje k ićen e sv ato v e,
A d o šao g rad u n a b ed en e,
N ik o šn jim e n ije p o lazio ,
S gospodarom cigle dvije sluge,
Dvije sluge idu nazorice,
A g o sp o d ar šn jim a n e b esjed i,
N o je ĉelo g rd n o n am rd io ,
A ponisko brke objesio,
Mrki brci pali na ramena;
O n m i šeta g rad u p o b ed en u ,
Pregleduje na gradu topove,
P reg led u je sv o ju g o sp o štinu ,
Pregleduje, brate, carevinu,
N ajv iše se o ĉi o timahu
N a k ićen e u p o lju sv ato v e:
N ije šala, n ije šu rk u lija,
O d Ţ ab ljak a d o C etin je v o d e
U d aren je ĉad o r d o ĉad o ra,
Konj do konja, junak do junaka,
B o jn a k o p lja k ak o g o ra ĉarn a,
A barjaci kako i oblaci.
T ak o Jo v an b ješe u ran io ,
T e o n šeta g rad u p o b ed en u ,
A v iĊ e g a C rn o jev ić Iv o ,
P a Iv an u v rlo m u ĉn o b ilo ,
Na jutru mu nazva dobro jutro:
"Dobro jutro, Jovan-kapetane!
"Š to s', sestriću , ju tro s u ran io?
"Š to s'u p o lju ĉad o r o stav io ,
"I u p o lju k ićen e svato v e?
"Š to li si se, sin e, n am rd io ?
"U obraz si sjetno neveselo:
"K aţ'u jak u ju tro s n a u ran k u?"
Progovara Jovan-kapetane:
"P ro Ċ i m e se, m o j u jaĉe Iv o !
"K o ju b ih ti rijeĉ b esjed io ,
"T i m i rijeĉ p o slu šati n e ćeš:
"A k ad b i m e, u jo , p o slu šao ,
"D a o tv o riš te p o d ru m e tv o je,
"D e d aš d o sta izd o b ila v in a.
"D a n ap o jiš u p o lju svatove,
"P a d a p u stiš te h itre telale,
"Nek telali kroz svatove viknu,
"Nek svatovi svaki domu ide.
"Nu rasturi to veselje tvoje,
"M o j u jaĉe, C rn o jev ić-Ivo!
"E sm o n ašu zem lju o p u stili,
"Slomila se zemlja u svatove,
"Osta zemlja pusta na krajini,
"Zemlja n aša strašna o d T u rak a,
"Od Turaka preko vode sinje.
"M o j u jaĉe, C rn o jev ić-Ivo!
"I p rije su v o Ċ en e Ċ ev o jk e,
"I p rije su m o m ci o ţen jen i,
"I prije su veselja bivala
"U svoj zemlji, u svoj kraljevini;
"T v o g a jad a n iĊ e n ije b ilo ,
"D a p o d ig n eš zem lju u sv ato ve!
"A daleko kosti zanijeti
"B raći n ašo j p rek o m o ra sin ja,
"P rek o m o ra ĉetrest k o n ak a,
"Đ e n am tam o sv o je v jere n em a,
"Nit' imamo krasna prijatelja,
"N o je p am a b elći zem lja ţed n a [61],
"Pa kad vide preko mora sinja,
"Kada vide sve Srpske junake,
"Ja se bojim k av g e m eĊ u b raćo m ,
"M o ţe jad a b iti n a v eselju ,
"M o j u jaĉe, C rn o jev ić-Ivo!
"D a ja teb e jed n e jad e k aţem :
"S in o ć p o lju leg o h p o d ĉad o ro m ,
"D o p ad o še d v ije m o je slu g e,
"N a p ero m e ću rk o m p o k riv aše
"I g o sp o d sk o lice zav ijaše;
"O ĉi sk lo p ih , g rd an san ak v iĊ eh ,
"Grdan sanak, da ga Bog ubije!
"Đ e u san u [62]gledam na nebesa,
"N a n eb u se, u jo , n ao b laĉi,
"P a se o b lak n eb om o k retaše,
"O b lak d o Ċ e b aš v iše Ţ ab ljak a,
"V iše tv o g a p o n o sita g rad a,
"O d o b lak a p u k o še g ro m o v i,
"G ro m u d ari teb e u Ţ ab ljak a,
"B aš u tv o ju k rasn u kraljevinu,
"U dvorove tvoju postojbinu,
"Ţ ab ljak a ti o g an j o b o rio
"I najdonji kamen rasturio;
"Š to b ijaše jed an ćo šak b ijel,
"Ć o šak p ad e n a M ak sim a tv o g a,
"P o d ćo šk o m m u n išta n e b ijaše,
"Isp o d ćo šk a zd rav o izišao . -
"M o j u jaĉe, C rn o jev ić-Ivo!
"Ne smijem ti sanak iskazati,
"Tek ako je sanu vjerovati,
"Vjerovati sanu i biljezi,
"Ja ti, u jo , h o ću p o g in u ti,
"Poginuti u tvoje svatove,
"Jal' poginut' jali rana dopast'.
"m o j u jaĉe, d a o d B o g a n aĊ eš!
"A k o m en e što g o Ċ b id e tam o ,
"Kakva muka u veselju tvome,
"Jal' poginem, jal' dopadnem rana,
"Ĉ ek aj, u jo , o n d a jad e g rd n e,
"E l'ja v o d im Ċ ece p o d b arjak e
"Porodice ljuta Crnogorca,
"P o d b arjak e Ċ ece p et sto tin a.
"Đ e jao k n em sv i će jao k n u ti,
"Đ e p o g in em , sv i će p o g in u ti.
"No ti s' molim jutros na podranku,
"Molim ti se, a ljubim ti ruku,
"D a rastu riš u p o lju sv ato v e,
"Nek svatovi svaki domu ide
"P ro Ċ 's'Ċ ev o jk e, d a je B o g u b ije!"
K ad to ĉu o C rn o jev ić Iv o ,
P lan u Iv o , k ak o o gan j ţiv i,
T e o n k ara sestrića Jo v an a,
Njega kara i ljuto ga kune:
"Z ao san ak , sestriću Jo v an e,
"Bog godio i Bog dogodio,
"Na tebe se taki sanak zbio!
"K ad g a v iĊ e, rašta o p o v iĊ e,
"O p o v iĊ e ju tro s n a p o d ran k u ,
"Kad svatovi misle da polaze? -
"M o j sestriću , Jo v an -kapetane!
"S an je laţa, a B o g je istin a;
"R u ţn o si se g lav o m n aslo n io ,
"A m u ĉn o si n ešto p o m islio. -
"Z n aš, sestriću , n e zn ali te lju d i!
"Dosta mi je i muke i ruge:
"N asm ija se sv a g o sp o d a n aša,
"A šap ato m zb o ri siro tin ja,
"Đ e m i sjed i sn ah a isp ro šen a
"I kod baba i kod stare majke,
"A Ċ e sjed i za d ev et g o d in a?
"Z n aš, sestriću , n e zn ali te lju d i!
"D a ću tam o ju n ak p o g in u ti,
"N e ću m o ju sn ah u o stav iti
"Ni veselje jutros rasturiti.
"N o k ak o si m en e starješin a
"I p o šao Ċ ev er u z Ċ ev o jk u ,
"Nu nabrekni na kamenu gradu,
"N u n ab rek n i, p rizo v i to b d ćije,
"Neka tope pune i napune,
"Nek napune trideset topova,
"Pa prizovi starca Nedijeljka,
"Š to m u b 'jela p ro šla p o jas b rad a,
"K o ji ĉu v a to n e b aljem eze,
"Ĉ u v a to p e K rn ja i Z elen k a,
"A kojijeh u svoj zemlji nije
"U v lašk ijeh sed am k raljev in a,
"U T u rsk o g a O tm an o v ić-cara;
"Nu prizovi starca Nedijeljka,
"Neka tope puni pa prepuni,
"Neka prida praha i olova,
"Nek podigne nebu pod oblake,
"Neka puknu stari baljemezi:
"Haber podaj polju u svatove,
"N ek se n aša b raća o slo b o d e,
"Nek odmaknu konje od obale
"Od studene od vode Cetinje,
"E se mogu konji pokidati,
"U Cetinju vodu poskakati,
"B raću n ašu k ićen e sv ato v e
"Iz ubaha vatiti groznica:
"N u o b jav i i sv o j b raći k aţi,
"Đ e će p u ći trid eset to p o v a,
"H o će p u ći K rn jo i Z elen k o .
"P a zak aţi. m o j m ili sestriću !
"N ek ĉau ši u to p o lje v ik n u ,
"Neka krenu iz polja svatove,
"E v o ćem o p reko mora sinja."
P o slu ša g a Jo v an kap etan e,
T e p riv ik n u n a g rad u to b d ćije,
I priziva stara Nedijeljka,
N ap u n iše trid eset to p o v a,
N ap u n iše K rn ja i Z elen k a,
N ap u n iše, p a ih p rep u n iše,
P rid ad o še p rah a i o lo v a,
D ig o še ih n eb u p od o b lak e.
P a im ţiv i o g an j p rid ad o še.
D a se m o ţeš, b rate, p rid esiti
U u šim a jek u p o slu šati,
I o ĉim a seir p o g led ati,
Ja k ad p u ĉe trid eset to p o v a,
P a k ad p u ĉe K rn jo i Z elen k o ,
P o lje tu tn ji, a p lan in a jeĉi,
Cetinja se voda uspljuskuje,
P o p ad o še k on ji n a k o ljen a,
A ju n aci m lo g i p o trb u šk e:
Nije šala n a g rad u to p o v i!
N ije šala K rn jo i Z elen k o !
Ĉ au š v ik n u , k u cnu d alb u lan a,
K ren u še se iz p o lja sv ato v i,
O tid o še i zd rav o i m irn o .
Kako koji konak u napredak,
S v e g airet b o lji m eću b raćo m .
P reh o d iše p o lja i p lan in e,
S p u stiše se u p rim o rje rav n o
U široko polje pokraj mora,
T e sv ato v i p o lje p ritisk o še,
U g led aše u m o re Ċ em ije,
P rijatelje u sretao štin u ;
S v ato v i se rah at u ĉin iše
U širo k u p o lju p o kraj m o ra:
K o im aše k o n ja o d m eg d an a,
O k reće g a p o p o lju d ćilita,
K o l'b ek rija, n ag in je ĉu tu ro m ,
Te on pije ono rujno vino,
K o im aše g rlo p o u zd an o ,
P o p ijev a sv atsk e p o sk o ĉice;
M eĊ u n jim a C rn o jev ić Iv o
Jaše ţd rala k o n ja o d m eg d an a,
Oko njega dva sokola siva:
S desne strane dijete Maksime,
Š to je M ak sim k rasan Ċ u v eg lija,
Na njegovu od megdana vrancu;
A s lijev e M ilo š O b ren o v ić
Na doratu konju od megdana.
Iv an g led a Ċ ecu o k o seb e,
G led a Ċ ecu , p ak e p ro g o v ara:
"B raćo m o ja, k ićen i sv ato v i!
"I v i b raćo , sv e v o jv o d e m lad e!
"Ja b ih stio p ro g o vo rit'rijeĉ,
"K ad b i ste m e, b raćo , p o slu šali:
"M i h o ćem o p rek o m o ra sin ja,
"Preko mo ra ĉetrest k o n ak a,
"A vodimo mila sina moga,
"S in a m o g a h itra Ċ u v eg liju ,
"Al' su njega kraste nagrdile,
"I sina mi muka oborila,
"Grdnijega u svatove nema;
"A ja, b raćo , jesam g o v o rio
"Na prosidbi, kad snahu isprosih,
"Š to d o v ed em k ićen ijeh sv ata,
"I u Mletk u što b id e L atin a,
"D a ljep šeg a n e će b it'ju n ak a
"OD Maksima od sina mojega;
"Ju tro s, b raćo , n em a g rd n ijeg a!
"I ja sam se ljuto razdertio,
"D a k ad d o Ċ em n o v u p rijatelju ,
"P rijatelj će m en e zastiĊ eti,
"I turiti kavgu u svatove;
"N eg o , b raćo , k ićen i sv atovi!
"D esio se d an as m eĊ u v am a
"G lav an ju n ak v o jv o d a M ilo šu ,
"T a M ilo šu O b ren b eg o v iću ,
"Ljepote mu u svatove nema,
"N i će b iti tam o u L atin a;
"K ad b iste m e, b raćo , p o slu šali,
"D a sk in em o p erje i ĉelen k u
"Sa Maksima mila sina moga
"N a M ilo ša O b ren b eg o v ića,
"D a M ilo ša zeto m u ĉin im o ,
"D o k Ċ ev o jk u o tud izv ed em o ."
K ad to ĉu še k ićen i sv ato v i,
N em a b rata n i k ićen a sv ata,
Nema brata, tome da kmetuje;
N e sm ijah u k ićen i sv ato v i,
E l je M ak sim k rv n iĉk o k o ljen o ,
M o g u n jem u ţao n aĉin iti,
M o ţe n ek o m g lav u u k in u ti:
Nema kmeta, da kmetuje tome;
P ro g o v o ri v o jvo d a M ilo šu :
"O Iv an e, n aša p o g lav ice!
"Š to d o ziv lješ i b raću saziv lješ,
"N o m i p ru ţi d esn u tv o ju ru k u ,
"I zad aj m i B o ţu v jeru tv rd u
"Za Maksima za tvojega sina,
"D a M ak sim u ţao n e u ĉin iš,
"N a v eselju Ċ e g a sad p o tu raš,
"O d m en e ti B o ţa v jera tv rd a,
"P rev ešću ti sn ah u p rek o m o ra
"I bez kavge i bez muke kakve;
"T ek , Iv an e, n e će tev ećeli:
"Š to g o d b id e d ara zeto v sk o g a,
"Da mi dara nitko ne dijeli."
K ad to zaĉu C rn o jev ić Iv o ,
Grohotom se, brate, osmjenuo:
"O M ilo šu , S rp sk a p o glavice!
"Š ta p o m in ješ d ara zeto v sk o g a?
"T v rĊ a v jera, b rate, o d k am en a,
"N itk o t'd ara d ijeliti n e će,
"Prevedi mi snahu preko mora,
"D o v ed i je u b ijeli Ţ ab ljak ,
"I ja ću te, b rate, d ariv ati:
"D aću teb e d v ije ĉizm e b lag a,
"I d aću ti m o ju k u p u zlatn u ,
"Koja bere devet litar' vina,
"Š to j'o d su v a saliv en a zlata;
"I jo š ću te, b rate, d ariv ati:
"D aću teb e su ru b ed ev iju ,
"B ed ev iju , što ţd rijeb i ţd rale,
"Š to ţd rijeb i k o n je o g n jev ite;
"O b jesiću t'sab lju o p o jasu ,
"K o ja v alja trid est ćesa b lag a."
I tak o se b raća p o g o d iše,
I sk id o še p erje sa M ak sim a,
Z latn o p erje, ĉek rk li ĉelen k u ,
N a M ilo ša O b ren b eg o v ića,
T e M ak sim a jan d al o ću šn u še,
A M ilo ša zeto m u ĉin iše.
U to d o b a m o ru u d ariše,
U sin je se m o re n av ezo še.
B o g im d ad e i o d B o g a sreća,
Iz m o ra se zd rav o izv ezo še
A pod M letk e g rad a u d ariše,
T e M letaĉk o p o lje p ritisk o še.
Na gradu se otvori kapija,
A n av ali i m u šk o i ţen sk o ,
No da sretu u polju svatove,
D a u ĉin e seir o d sv ato v a,
I da vide, jel' istina tako,
D a p o zn aju zeta d u ţd ev o g a,
Jel'istin a, k ak o lju d i k aţu ,
Da m' ljepote u daleko nema,
U svatove ni pak u Latine.
L asn o zeta p o zn av ati b ješe
P o n jeg o v u p erju i ĉelen ci,
Po njegovu stasu i obrazu.
K ad v iĊ eše, d a j'istin a tak o ,
D o p ad o še d v a d u ţd ev a sin a,
T e sreto še m ila zeta sv o g a,
Grle zeta i otud i otud,
Pa ga vode na tan k e ĉard ak e,
A n a to cak sv ate rastu riše
P o tro jicu i p o ĉetv o ricu ,
K ak o će im b iti p o n ajb o lje.
Ĉ u d an ad et b ješe u L atin a,
S v ad b o v ati ro d u Ċev o jaĉk o m
I odmorit' konje i junake;
P o siĊ eše tri-ĉetiri d an a,
K ad ĉetv rto o sv an u lo ju tro ,
T e p u k o še n a g rad u to p o v i,
Ĉ au š v ik n u , k u cnu d alb u lan a,
N ek su h azu r k ićen i sv ato v i,
Z em an d o Ċ e, d a ti d o m a p o Ċ u .
S v ato v i se n a b ro j isk u p iše
U šaren u k am en u av liju ,
Zatvorena vrata na kapiju,
Zatvorena i pak zaklopljena,
N a k ap iji ĉetiri d ćelata,
Dva Arapa i dva Latinina,
Krvave im ruke do ramena
I o strice sab lje d o b alĉak a,
S v ato v i se m alo p rep ad o še.
N o d a v id iš jo š p ov eće b id e.
Nema njima dva najbolja druga,
N em a d ru g a v o jv od e M ilo ša,
Š to su n jeg a zeto m u ĉin ili,
I n em a im L atin k e Ċ ev o jk e,
A Ċ ev o jk e, o k o šta su d o šli!
Al' svatovi m alo p riĉek aše,
Stade zveka kamena sokaka,
Stade zveka, stade otud jeka,
A l'eto ti v o jv o d e M ilo ša
Na njegovu od megdana doru,
U stav lja g a Ċ em o m o d ĉelik a,
A d o v ata m alo b ak raĉlijo m ,
A doro mu sitno podigrava,
T e v eselo u d ru ţin u d o Ċ e,
Na jutru im nazva dobro jutro,
S v a D ru ţin a jed n u rijeĉ k aţu :
"D o b re d o Ċ e, d ijete M ak sim e!"
Z a M ilo šem o d m ah p ristad o še
D v ije šu re, zeta p ristig o še,
D o n iješe g o sp o dsko g a d ara,
Da daruju zeta kod svatova:
Jed an šu ra jed an p ešk eš d aje:
Dovede mu bez biljege vranca,
I na vrancu L atin k u Ċ ev o jk u ,
N o se p u sn ik k zem lji u v ijaše,
O d ĉisto g a i sreb ra i zlata,
U zlato su konja opkovali,
Zlatni rati biju po kopiti,
A na prsi divna silembeta;
I na ruci sivoga sokola,
T e M ak sim a zeta d o ziv aše:
"N a p o k lo n ti k o n jic i Ċ ev o jk a
"I na konju i srebro i zlato,
"I na poklon siva tica soko,
"K ad si tak o v iĊ en m eĊ u b raćo m ."
A M ilo š se s k o n ja p o k lan jaše,
T e lijep o d ara p riv ataše.
D ru g i šu ra sab lju d o n esao
Salivenu od suvoga zlata,
Sablja valja mlogo bila blaga,
Opasa je zetu o pojasu.
"Nosi zete, te mi se ponosi"
Al' eto ti punca i punice,
Ja k ak v a li d ara d o n iješe!
P u n ac n o si k alp ak i ĉelen k u ,
U ĉelen ci alem k am en d rati,
Koji sjaje kako jarko sunce,
Pogledati ne da u junaka,
T e M ak sim a zeta d o ziv aše:
"N a p o k lo n ti k alp ak i ĉelep k a."
M ilo š d ara d av n o p riv ataše.
A d a v id iš zlo sretn e p u n ice!
O n a n o si o d zlata k o šu lju ,
Koja nije kroz prste predena,
N i u sitn o b rd o u vo Ċ en a,
Ni na razboj ona udarana,
N o k o šu lja n a p rste p leten a,
U kolijer upletena guja,
A pod grlom izvedena glava,
B aš se ĉin i, k ao d a je ţiva
L ju ta g u ja (g u ja će g a u d 'rit'),
Na glavi joj alem kamen dragi,
K ad e id e m o m ak sa Ċ ev o jk o m
U lo ţn icu , d a n e n o si sv 'jeće,
Nek svijetli alem kamen dragi,
T e M ak sim a zeta d o ziv aše:
"N a p o k lo n ti o d zlata k o šu lja."
N o se ĉu d e k ićen i sv ato v i,
N o se ĉu d e d aru Latinskome.
N o d a v id iš d ara izn en ad a:
Al' eto ti starca Jezdimira,
M ila b rata d u ţd a o d M letak a,
B ijela m u p ro šla p o jas b rad a,
N a zlatn u se štak u n aslo n io ,
Roni suze niz gosposko lice,
Roni suze, i nevolja mu je:
S ed am ţen a m ijen io b io ,
A od srca ne im'o poroda,
Pa uzeo k sebe sinovicu,
Sinovicu, njemu osobnicu,
M ešte k ćeri i m ešte sin o v a,
P ak se starcu sad e raţalilo ,
El je sprema preko mora sinja;
N ek o ĉu d o b ješe satu ĉio
I turio pod pazuho svoje,
A k ad d o Ċ e k b raći sv ato v im a,
P o im en u zeta d o ziv aše,
"Koje danas u svijetu nije
"U n ašeg a n i jed n o g a k ralja,
"N i će b iti u cara T u rsk o g a;
"Nosi, zete, te mi se ponosi."
Maksim gleda jade isprijeka,
D o ziv aše, p a g a o g rtaše,
Ogrnu ga kolastom azdijom,
Savrh glave do zelene trave
Pokri zeta i konja dorata;
Ja kakva je, jada dopanula!
U ju n aĉk e o ĉi u d arila,
I p riĉaju i k azu ju lju d i,
Dok iznutra ud'rio postavu,
O tišlo je trid est ćesa b lag a,
A s lica joj ni hesapa nema:
"Na poklon ta, ti moj mili zete!
"Na poklon ti kolasta azdija,
Isprijeka, ali poprijeko.
Ja kad tako zeta d ariv aše,
N a k ap ij'se o tv o riše v rata,
P a stad o še slu g e i slu šk in je
Na kapiju svate darivati:
O konjima vezene jagluke,
Ju n acim a tan k e b o šĉalu k e;
D ariv aše, p o lju isp ratiše,
N a Ċ em ije v o d i n atu riše,
Iz Ċ em ija zd rav o istu riše;
O tid o še zd rav o i v eselo .
Ja k ad b iše p o lju p o d Ţ ab ljak a,
Đ en o su se b raća sastan u la,
Đ en o će se s jad o m rastan u ti;
N o d a v id iš jad u zap o ĉetk a:
Pohitao dijete Maksime
Na njegovu bez biljege vrancu
I skupio desetinu druga,
H o će k sv o jo j n a m u štu lak m ajci;
A k ad v iĊ e v o jv o da M ilo šu ,
Te dorata konja podigrava,
A d o g n a g a b lizu d o Ċ ev era,
D o Ċ ev era Jo v an :k ap etan a,
Đ ev o jk e se ru k o m d o fatio ;
A l'd a v id iš p ro k lete Ċ ev o jk e!
N a o ĉi jo j zlatali m aram e,
R ijetk e su , te k ro z n jih v iĊ aše,
Ja k ad v iĊ e k o n ja i ju n ak a,
Prevari se, zanese je pamet,
Te usturi zlatali marame,
A o tk riv a o ĉi o b ad v ije,
A p ru ţi m u ru k e o b ad v ije;
N o k o v iĊ e, ĉin i s' n e v id io ,
V iĊ e sv ek ar C rn o jev ić Iv o ,
V iĊ e sv ek ar, i za jad m u b ilo ,
Te Latinci snasi progovara:
"K sebe ruke, mila snaho moja!
"K sebe ruke, obje ti otpale!
"Pokri o ĉi, o b je ti isp ale!
"R ašta g led aš n a ju n ak a tu Ċ a,
"N a M ilo ša O b ren b eg o v ića?
"No pogledaj, mila snaho moja!
"No pogledaj poljem pred svatove,
"Š to n o ju n ak n a k on ju v ran ĉiću ,
"Bojno koplje nosi u rukama,
"Z latan sjaje n a p lećim a štitn ik ,
"A kraste mu lice nagrdile,
"Iza krasta lice pocrnjelo,
"Ono ti je dijete Maksime;
"A ja sam se tamo pofalio,
"Kad sam tebe u baba prosio,
,Š to g o Ċ b id e k ićenijeh sv ata,
"D a n e b id e ljep šeg a ju n ak a
"Od Maksima od sina mojega;
"U tom sam se, snaho, prepanuo,
"M ilo ša sm o zeto m u ĉin ili,
"I M ilo šu d are p o k lo n ili,
"Da prevede tebe preko mora
"I b ez k av g e i b ez m u k e n aše."
K ad jo j reĉe, k a'd a p o sijeĉe,
Te pod sobom konja ustavila,
N ap rijed m u n i k ro ĉiti n e će,
Pa Latinka svekru progovara:
"M io sv ek re, C rn o jev ić-Ivo!
"Maksimu si sreću izg u b io ,
"K ak o s'd ru g o g zeto m u ĉin io .
"R ašta, sv ek re? d a o d B o g a n aĊ eš!
"A k o su g a k raste ištetile,
"Ko je mudar' i ko je pametan,
"Tome, svekre, valja razumjeti,
"I sv ak m o ţe m u k e d o p an u ti;
"A k o su g a k raste n ašarale,
"Z d rav e su m u o ĉi o b ad v ije,
"Srce m u je b aš k o je je b ilo ;
"Ako l' si se, svekre, prepanuo,
"Đ e je M ak sim jo š tan k o d ijete,
"N jeg a ĉek ah za d ev et g o d in a,
"N jeg a ĉek ah u b ab o v u dv o ru ,
"I jo š b ih g a za d ev et ĉek ala
"U Ţ ab ljak u u v ašem u g rad u .
"Nikom ne bih obraz zastidila,
"Ni ja rodu, ni ja domu mome.
"No ta, svekre, Bogom ta se kunem!
"Ja ti v raćaj b lag o sa jab an e,
"S a v ašeg a v o jv o d e M ilo ša,
"Te udari na Maksima tvoga,
"Jal'n ap rijed n i k ro ĉiti n e ću ,
"B aš d a ćeš m i o ĉi izv ad iti."
N o se Iv an lju to u zm u ĉio ,
P rizv a b raću i n ek e v o jv o d e:
"Braćo m o ja, ak o B o g a zn ate!
"N u k m etu jte m en e i M ilo šu
"Z a n ašeg a d ara iz L atin a."
Nema kmeta ni dobra junaka,
Ja k o ji će to m e k m eto v ati,
El su bile ruke ufatili,
I zad ali B o ţu v jeru tv rd u ,
Da mu dara nitko ne dijeli,
N o jo š Iv an d a g a p o d aru je.
N e m o g o še b raća d a k m etu ju ,
El se jednom utvrdilo bilo.
Ja k ad zaĉu v o jv o da M ilo šu ,
Te prigoni od megdana dora,
A Iv an u rijeĉ p ro g o v ara:
"O Iv an e, n aša p o g lav ice!
"Kamo vjera? stigla te nevjera!
"N ijesm o li v jeru u ĉin ili,
"Da mi dara nitko ne dijeli?
"A sad ste se tome prisjetili!
"K ad si m u ĉan i k ad si n ev jeran ,
"M o re! ću ti d ara p o k lo n iti
"R ad 'h atara n aše b raće k rasn e,
"P rv a ću ti d ara p o k lo n iti,
"N a p o k lo n ti v ran ac i Ċ ev o jk a,
"Da je puta i pravoga suda,
"Đ ev o jk a je m en e p o k lon jen a,
"Poklonio i otac i majka,
"Poklonila oba brata njena;
"A l'o to m e n e ću g o v o riti,
"V eć ti h o ću d ara p o k lon iti,
"I na konju i srebro i zlato,
"I poklonit' sivoga sokola,
"I na poklon sablja od pojasa;
"S v eg a ću ti d ara p o k lo n iti,
"V eć ja n e d am cig le d o tri m arv e [63]:
"Ne dam s glave tasto v e ĉelen k e,
"Sa ramena kolaste azdije,
"I ja n e d am o d zlata k o šu lje,
"H o ću n o sit' m o jo j zem lji d iv n o j,
"N ek p o fala m o jo j b raći b id e;
"Kunem vi se i Bogom i vjerom,
"Ne dam tako tri komata dara."
K ad zaĉu še k ićen i sv ato v i,
T e sv ato v i jed n u rijeĉ k aţu :
"Fala teb e, v o jv o d o M ilo šu !
"Fala tebe, gospodsko koljeno!
"K ad si tak i v iĊ en m eĊ u b raćo m ,
"K ad si v iĊ en i k ad si. p o g o d an ."
S v i sv ato v i jed n u rijeĉ k aţu ;
S v ato v i se b raća p o g o d iše,
No imaju nepogodna druga,
A n a k o n ju n esretn u Ċ ev o jk u ,
Đ ev o jci je v rlo ţao d ara,
A n ajv iše o d zlata k o šu lje,
Te priviknu iz bijela grla
Po imenu dijete Maksima;
P rep ad e se C rn o jev ić Iv o ,
Te Latinci snasi progovara:
"S n ah o m o ja, L atin k o Ċ ev o jk o !
"Nemoj vikat' dijete Maksima,
"E li sm o m u ţao u ĉin ili,
"A M ak sim je h itar k av g ad ćija,
"H o će, sn ah o , zam etn u ti k av g u
"Na veselju u svatove svoje;
"Snaho moja, Bogom ti se kunem!
"U Ţ ab ljak u p u n a k u la b lag a,
"S v e ću b lag o teb e p o k lo n iti,
"Ĉ in 'o d b lag a, što je teb e d rag o "
A l" n e slu ša zlo sretn a Ċ ev o jk a,
Viknu jednom, pa ga ne doviknu,
Drugom viknu, doke ga doviknu;
Maksim vrana konja povrnuo,
O slu šk u je, šta će b esjed iti,
A Ċ ev o jk a g rd n o pro g o v o ri:
"O Maksime, nemala te majka!
"Majka nema do tebe jednoga,
"A po danas ni tebe ne bilo!
"Od koplja ti gradili nosila!
"A o d štita g ro b u p o k lo pn ice!
"C rn ti o b raz n a B o ţem d iv an u !
"Kako ti je danas na megdanu
"S a v ašijem v o jv o d o m M ilo šem ;
"Z a što b lag o d ad o ste d ru g o m e?
"A n ije m i n i to g ţao b lag a,
"Neka nosi, voda g' odnijela!
"N o m i ţao o d zlata k o šu lje,
"Kojuno sam plela tri godine
"A sa moje do tri drugarice,
"D o k su m o je o ĉi isk ap ale
"S v e p letu ći o d zlata k o šu lju ,
"Mislila sam, da ljubim junaka
"U k o šu lji o d sam o g a zlata,
"A vi danas dadoste drugome;
"N o m e ĉu li, Ċ u v eg lija M ak so !
"B rţe v raćaj sa jab an e b lag o ,
"A k o l'b lag o p o v ratiti n e ćeš,
"Kunem ti se Bogom istinijem!
"N ap rijed ti n i k ro ĉiti n e ću ,
"N o ću d o b ra k o n ja o k ren u ti,
"D o g n aću g a m o ru d o o b ale,
"P a ću v atit' listak šem išljik o v ,
"A m o je ću lice n ag rd iti,
"Dok pokaplje krvca od obraza,
"P o listu ću p isati jaziju [64],
"D o d aću je siv o m e so k o lu ,
"Neka nosi staru babu mome,
"Neka kupi svu Latinsku silu,
"N ek ti h ara b ijela Ţ ab ljak a,
"N ek ti v raća ţalo st za sram o tu ."
K ad to zaĉu d ijete M ak sim e,
To Maksimu vrlo za jad bilo,
Vrana konja natrag pripovrnu,
O p asa g a tro stru k o m k an d ćijo m ,
P u ĉe k o ţa k o n ju po sapima,
A pokapa krvca po kopiti,
N o m u lju to p u sn ik p o sk o ĉio ,
P o tri k o p lja u n eb o sk o ĉio ,
P o ĉetiri zem lje p resk o ĉio .
Ne Desi: se dobroga junaka,
Da uvata grdna zlosretnika,
N o m u so k ak p o ljem u ĉin iše,
A niko se jadu ne dosjeti,
P o rašta je k o n ja p o v ratio.
A k ad v iĊ e v o jv o da M ilo še,
Grohotom se junak nasmijao:
"Fala Bogu! fala istinome!
"K u d se o n o M ak sim zatrĉao ?"
A ne vidi jade iznenada.
Kad dopade dijete Maksime,
N a M ilo ša b o jn o ko p lje p u šti[65]
Bojnijem ga kopljem udario
P o d ĉelen k u m eĊ u o ĉi crn e,
N a zatiljak o ĉi isk o ĉiše,
Mrtav pade pod konja dorata,
M ilo š p ad e, a M ak sim d o p ad e,
K o lik o m u k rv ce ţed an b ješe,
M an u sab ljo m , o d s'jeĉe m u g lav u ,
Pak je vrancu baci u zobnicu,
A Ċ ev o jk u o te u Ċ ev era,
P ak p o b jeţe n a m u štu lu k m ajci.
M ili B o ţe, n a sv em teb e fala!
Da se kome onda pridesiti
I o ĉim a jad e p reg led ati,
Kade pade krasna poglavica,
A zgleda se mloga porodica,
U junake krvca uzavrela,
P a se staše d ariv ati d aro m [66],
A njinijem darom nemilijem:
Iz p u šak a crn ijeh k ru šak a,
D o k e d u g e p u šk e istu riše,
Dok to polje magla pritisnula
Od hitroga praha i olova,
T ad 's'u tam i m aĉi p o v ad iše,
T e se n jin e m ajk e o jad iše,
A sestrice u crn o zav iše,
A lju b o v ce o staš'u d o v ice,
A ogreznu krvca do koljena,
L po krvi jedan gazi junak,
Ju n ak b ješe C rn o jev ić Iv o ,
Crno njemu srce do vijeka!
Krvcu gazi, a Bogu se moli.
"D aj m i, B o ţe, v jetar o d p lan in e,
"D a raţd en e o v u m ag lu k letu ,
"Da pogledam i gore i dolje,
"Ko pogibe, ko l' ostade danas."
Bog mu dade, vjetar udario,
Te razagna i razvedri polje,
Ivan gleda i gore i dolje,
Al' n e zn ad e n išta, k u d , je g o re:
Polomljeni konji i junaci.
N o p o p o lju k rĉe ran jen ici.
Ja k ad v iĊ e C rn o jev ić Iv o ,
O n p rev rće te lešev e m rtv e
I krvave ogleduje glave,
S v e traţaše D ijete M ak sim a,
A l'g a Iv an n aći n e m o g aše,
N o o n n aĊ e sestrića Jo v an a,
Š to je Ċ ev er b io k o d Ċ ev o jk e,
Š to u jak u san ak k aziv ao
U Ţ ab ljak u ju tru n a p o h o d u ;
Zaludu ga Ivan nahodio,
U k rv i g a p o zn at'n e m o g aše,
M im o n jeg a ju n ak p ro lazaše;
A v iĊ e g a Jo v an -kapetane,
Te ujaku Ivu progovara:
"M o j u jaĉe, C rn o jev ić-Ivo!
"Ĉ im si m i se tak o p o n esao:
"Ili snahom, ili svatovima,
"Il' gospodskim darom prijateljskim,
"T s n e p itaš n esretn a sestrića,
"Jesu li mu rane dosadile?"
V iĊ e Iv an , p a su ze p ro sip lje,
Iz krvi ga malo ispravio:
"M o j sestriću , Jo v an -kapetane!
"Jesu l' tvoje rane za vidanje,
"Da te no sim u n esrećan Ţ ab ljak ,
"D a ti traţim o d m o ra ećim e?"
A Jovan mu onda progovori:
"P ro Ċ i m e se, m o j u jaĉe Iv o !
"K am o o ĉi? n jim a n e g led ao !
"Ovake se rane ne vidaju:
"Lijeva je noga salomljena,
"Salomljena na dvoje, na troje,
"A d esn a je ru k a o sjeĉen a,
"Osjeĉen a ru k a p o ram en u ,
"A po srcu sablje dovatile,
"Isp ale su crn e d ćig erice."
Ja k ad v iĊ e C rn o jev ić Iv o ,
B rţe p ita sestrića sv o jeg a:
"M o j sestriću ! d o k si u rijeĉi,
"K ak o Ċ ev er b ješe k o d Ċ ev o jk e,
"A dopade dijete Maksime,
"E d a v iĊ e, Ċ e p o g ib e M ak sim ?
"I znad e li, šta b i o d Ċ ev o jk e?"
"P ro Ċ i m e se, m o j u jaĉe Iv o !
"Nije tebe Maksim poginuo,
"N o k ad d o Ċ e n a k o n ju p o m am n u ,
"T e izg u b i v o jv odu M ilo ša,
"P ak Ċ ev o jk u o te u Ċ ev era,
"O n p o b jeţe k a n esrećn o j m ajci[67].
T o izu sti, lak u p u sti d u šu .
P o b aci g a C rn o jev ić Iv an,
A p o h iti u b ijeli Ţ ab ljak ;
Ja k ad d o Ċ e p red g rad sk u k ap iju ,
A pred gradom koplje pobijeno,
A za koplje vranac konjic svezan,
Sitna mu je zonca ustaknuta,
Pred njim sjedi dijete Maksime,
N a k o ljen u sitn u kn jig u p iše
S v o m e tastu d u ţd u o d M letak a,
A dvori g a zlo sretn a Ċ ev o jk a;
Na mezile knjigu opravio:
"O m o j taste, d u ţd e o d M letak a!
"Kupi vojsku, svu Latinsku zemlju,
"T e m i h araj b ijela Ţ ab ljak a,
"I ti v o d i m ilu tv o ju šćeru
"Ni ljubljenu, ni omilovanu:
"M en e p ro Ċ e m o ja g o sp o štin a,
"I d rţav a m o ja k raljev in a:
"H o ću b jeţat'p rek o zem lje d u g e,
"H o ću b jeţat'caru u S tam b o la,
"K ak o d o Ċ em , h o ću s'p o tu rĉiti."
Z lo se zaĉu p o sv o j zem lji n jin o j,
K ad zaĉu še ti O b ren o v ići,
Z aĉu n etk o O b ren o v ić Jo v an ,
M io b ratac v o jv o de M ilo ša,
N ešto m isli, p a n a jed n o sm isli,
B rţe k o n ja svoga dovatio,
S ed la k o n ja, što g a ljep še m o ţe,
O p asu je, što g a tv rĊ e m o ţe,
Pak se konju fati na ramena,
Halali se i oprosti junak,
K aţe ro d u , k aţe b raći sv o jo j:
"H o ću , b raćo , i ja u S tam b o la,
"O d o h , b raćo , b raću d a saĉu v am
"K o d o raste u to j zem lji n ašo j:
"T am o o d e k rv n iĉk o k o ljen o ,
"O n će d v o rit' cara u S tam b o lu ,
"Izd v o riće k ak u v o jsk u siln u ,
"T e će zem lju n ašu p o g aziti.
"B raćo m o ja i p ak p o ro d ice!
"D o k ĉu jete m en e u ţiv o tu ,
"U ţiv o tu , u S tam b o lu b ilu ,
"N em o jte se, Ċ eco , p rep an u ti,
"On ne smije vojsku podignuti:
"O n će n a v as, a ja ću n a n jeg a"
T ak o reĉe, p a u S tam b o l o d e;
Kade bio blizu do Stambola,
U p u tu se o b a p ristig o še,
Te pred cara idu uporedo,
A car znade, ko su i kako su,
P a ih care jed v a d o ĉek ao ,
D o ĉek ao , o b a p o turĉio ,
I T u rsk a im im en a n aĊ eo :
Jo v an u su im e n aĊ en u li:
M am u t:b eţe O b ren b eg o v iću ;
A M ak sim u im e n aĊ ed o še:
S k en d er:b eţe Iv an b eg o v iću .
Dvore cara za devet godina,
Izd v o riše d ev et zijam eta,
S v ijeh d ev et d aše za p ašalu k ,
Car im dade bijele tugove
I vezirstvo na te zemlje dvije
Bez promjene vazda do vijeka:
Mamut-b eg u O b ren b eg o v iću
D ad e zem lju rav n a D u k aĊ in a [68],
Đ en o ro d i izd o b ila v in a,
D o sta v in a, v iše u rm etin a,
D o sta im a b ijele v šen ice,
K rasn u zem lju , što je ljep še n em a;
A on dade sinu Ivanovu
Grdnu zemlju Skadar na Bojani[69],
A u kome nikad n išta n em a,
N o se leg u ţab e i b iv o li,
I im aše so li su to rin e.
Kako tade, tako i danaske
Nijesu se nigda umirili,
Niti mogu krvcu da umire,
No i danas tu prosiplju krvcu.

58) Sjetno u p rav o zn aĉi ža lo sn o kao i u ovoj istoj

pjesmi u stihu 133 i 420;
ali ovdje zn aĉi k ao radosno! Iz ovoga se vidi, da
starac M ilija o v o rijeĉi u g o v o ru n ije p o zn av ao
n iti jo j je zn ao p rav o g a zn aĉen ja, n eg o ju je p jev ao i
uz veselo i uz neveselo. Ja sam spomenuo
u predgovoru k poslovicama, da se u Perastu govori
sjeta, a zn aĉi ža lost.

59) Ovdje gdjekoji i ovako pjevaju:

"M alo l' ti je v aše g o re C rn e?

"Malo l' ti je Skadra na Bojani?
"Malo l' ti je ravna Miridita
"Ispod Skadra pokraj mora sinja?
"M alo l' ti je sed am n aših B rd a.
"Sedam Brda, sedam vojevoda?" -

6 0 ) K o d Ţ ab ljak a je v o d a M o ra ča , k oja se v iše n jeg a

razd v aja i tak o o p tjeĉu ći g a u tjeĉe u S k ad arsk o
jezero, koje se onuda zove blato; a voda je Cetinja
ĉak u D alm aciji (izv ire b lizu v aro šice V rljik a i
u tjeĉe u m o re k o d O m iša).

61) T. j krvi ţed n a (ţeli n am zlo )

62) U sanu mjestu u snu, da bi se stih ispunio

63) Marva u n aro d u n ašem u , o so b ito p o

sjev ero isto ĉn ijem k rajev im a, zo v e se živa sto ka ; ali
o v d je zn aĉi stvar.

6 4 ) U Ju g o zap ad n ijem k rajev im a n aro d a n ašeg a im a

zaista nekakva trava, koja se zove šem išljika , samo
ne znam za sad, da li joj je takovi list, da se po
n jem u m o ţe p isati.

6 5 ) Jed n i p jev aju , d a M ak sim n ije M ilo ša izn en ad a

ubio, nego da ga je na mejdan izazvao, evo ovako:

A k ad zaĉu n ejaĉak M ak sim e.

D o b ru v ran cu p o teţe d izg en e,
Udari ga tumbak-bakarlijom,
O k reće g a p o p o lju širo k u ,
O d k o p lja je d ćilit n aĉin io ,
P a M ilo ša n a d ćilit p o ziv lje;
M ilo šu se o d in a n e m o ţe,
N o iziĊ e M ak su n a m eg d an a
Ć eraše se p o p o lju širo k u ,
Ć eraše se tam o i o n am o
K ad e ćera O b ren b eg o v iću ,
K ad e ćera n ejak a M ak sim a,
N iĊ e n jeg a n i g led at'n e m o ţe:
A k ad ćera n ejaĉak M ak sim e,
K ad e ćera O b ren b eg o v ića,
S v e p restiţe k o n ja i ju n ak a.
B aci k o p lje n ejaĉak M ak sim e,
T e u d ari v o jv o d u M ilo ša,
Koliko ga lako udario,
Od dobra ga konja odvojio,
Za crnu ga zemlju prikovao -

66) Ovdje gdekoji i ovako pjevaju:

Stade piska po polju junaka,

Stade vriska bijesnih atova,
S tad e p rasak Ċ u m išli p išto lja,
S tad e zv ek a o strijeh m aĉev a,
Stade lelek ranjenih junaka:
Jed n i v iĉu : "Jao m o ja m ajk o !"
D ru g i v iĉu : "N e b o j m i se, b rajk o !
"T u d an ask e n e p o m aţe m ajk a,
"Nego sablja i desnica ruka."

67) Jedni opet pjevaju, da Maksim nije tako odmah

p o b jeg ao u Ţ ab ljak , n eg o d a se i o n tu k ao o n d je, d ok
je god boj trajao, i mlogo rana dopanuo, pa onda,
onako ranjen, uvatio konja pod djevojkom i odveo u
Ţ ab ljak :
T ek o stala n a k o n ju Ċ ev o jk a,
I o stao Ċ u v eg lija M ak so ,
Proigrava dobra konja svoga,
K rv av a m u sab lja d o b alĉak a
I desnica ruka do ramena,
Dobru konju noge do koljena;
Na njemu je rana sedamnaest;
A k ad v iĊ e, Ċ e n ik o g a n em a,
T ek e sam a n a k o n ju Ċ ev o jk a,
O n d o g o n i ko n ja do Ċ ev o jk e,
P o d Ċ ev ojkom konja uvatio,
P a o k ren u rav n o m e Ţ ab ljak u .
K ad e d o Ċ e k o d k u le b ijele,
Pod kulom se kolo uvatilo,
I u kolu sestra Maksimova,
Vije kolom kako vijor gorom,
A k ad v iĊ e Ċ u v eg liju M ak sa,
T ad " Ċ ev o jk a k o lo rask in u la,
P a o b ad v 'je raširila ru k e,
Objesi se Maksu oko grla,
P a je n jem u rijeĉ g o v o rila.
"Brate, Makso, pile sokolovo!
"Ĉ u d n o li si sv ate p rev ario ,
"T e ti v o d iš lijep u Ċ ev o jk u !"
Pa mu ruke u njedarca baca,
Iz njedara jabuk' izvadila,
Al' jabuko svo u krv oblito.
S estra b ratu rijeĉ g o v o rila:
"Brate Makso, za Boga jednoga!
"Š to ti k rv av 'jab u k 'u n jed rim a?"
N o g o v o ri Ċ u v eg lija M ak so ;
"Ne pitaj me, mila moja sele!
"N o p o trĉi n a b ijelu k u lu ,
"Te mi steri mekanu postelju,
"S k o je ti se v iše d ig n u t'n e ću ."

Tako se po ovome pjeva i pripovijeda, da se Maksim

u Ţ ab ljak u lijeĉio g o d inu d an a, a u to m M ilo šev b rat
p rv i o tišao u C arig rad , i T u rcim a g a jed n ak o tu ţio ;
za to o n , p o što se p rid ig n e o d ran a, p iše tastu , te m u
p o šalje d v ije šu re, i o d v ed u d jev o jk u n atrag : "N i
ljubljenu, ni omilovanu," pa i on otide u Carigrad, da
se odgovara i brani: i onamo se poslije obojica
p o tu rĉe.

6 8 ) M am u tb eg o v ići i sad zap o v ijed aju u P eći.

69) Po pjesmama se g o v o ri, d a su d an ašn je B u šatlije

o d Iv an b eg ov ića; ali o n i sam i d o k azu ju , d a su o d
M rn jav ĉev ića, k o ji su S k ad ar i zid ali.

Ţ en id b a Đ u rĎ a Č arn ojevića,

L ju to tu ţi Đ u raĊ Ĉ arn o jev ić

U Mlijetku gradu Latinskome
U tavnici kralja Latinskoga.
B o g o m b rati Đ u raĊ Ĉ arn o jev ić,
B o g o m b rati tav n iĉare m lad e:
"B o g o m b raćo , m lad i tav n iĉari!
"O stav 'te m i n a tav n ici p en d ćer,
"Da ja gledim uz Mletke niz Mletke,
"Ne bi l' koga opazio svoga."
T av n iĉari za B o g a p rim iše,
O stav iše n a tav n ici p en d ćer.
Đ u raĊ g led a u z M letk e n iz M letk e,
O d sv o g n ik og o p azit'n e m o ţe,
V eć o p azi B o g o m p o b ratim a,
P o b ratim a D o jĉev ića V u k a,
P a b esed i Đ u raĊ Ĉ arn o jev ić.
"P o b ratim e, D o jĉev iću V u ĉe!
"B rţe li m e, b rate, zab o rav i,
"I leb i so pod noge pogazi!"
A l'b esed i D o jĉev iću V u ĉe!
"P o b ratim e, Ĉ arn o jev ić-Đ u rĊ u !
"Nisam tebe ja zaboravio,
"Ni leb i so pod noge zgazio:
"Evo danas ceo mesec dana,
"Kako stojim na kraljevi vrati,
"Te se molim kralju Latinskome,
"Da bi li te pustio za blago;
"A li n e će L atin i za b lag o ,
"V eće ištu , što su i isk ali,
"Ištu , b rate, d o tri d o b ra tv o ja:
"Prvo dobro na moru Solilo,
"Drugo dobro beo grad Skatara[70],
"T reće d o b ro tan an a ţerav a."
K ad to ĉu o Đ u raĊ Ĉ arn o jev ić,
On besedi pobratimu svome:
"P o b ratim e, D o jĉev iću V u ĉe!
"Id i, b rate, M letk u n a ĉaršiju ,
"Donesi mi tri lista artije,
"D a ja p išem d o tri sitn e k n jig e,
"D a i šaljem Iv i b racu m o m e
"Sedam dana preko mora sinja:
"A k o m o ţe d o b ra p reg o reti,
"T ak o ć'b rata o ĉim a v id iti."
O d e V u ĉe M letk u n a ĉaršiju ,
I donese tri lista artije,
P a i d aje Ĉ arn o jev ić-Đ u rĊ u .
Đ u raĊ p iše d o tri sitn e k n jig e,
N e p iše i sam im m u rećep o m ,
V eće m eša s k rv co m o d o b raza;
Dok tri sitne knjige napisao,
Na obrazu ranu otvorio.
D ad e k n jig e D o jĉev iću V u k u :
"Nosi, brate, do tri sitne knjige,
"Nosi, brate, Ivi bracu mome:
"A k o m o ţe d o b ra p reg o reti,
"T ak o ć'b rata o ĉim a v id iti."
Vuk odnese do tri sitne knjige
Sedam dana preko mora sinja,
P a i d ad e Ĉ arn o jev ić-Ivi.
Kada Iva prvu knjigu razvi,
Al' besed i Ĉ arn o jev ić Iv a:
"Oj Skatare, moj bijeli grade!
"T i ţiv ijem o g n jem izg o reo !
"T a i ti li m o m e b racu d o Ċ e,
"Mome bracu a u dugovanje?"
Kada Iva drugu knjigu razvi,
A l'b esed i Ĉ arn o jev ić Iv a:
"Oj Solilo, moj bijeli grade!
"Ta i ti se, grade, oborio,
"I s tobom se more osolilo!
"T a i ti li m o m e b racu d o Ċ e,
"Mome bracu a u dugovanje?"
K ad a Iv a treću k n jig u razv i,
A l'b esed i Ĉ arn o jev ić Iv a:
"D o b ro m o je, tan an i ţerav e!
"I ti Turske ne minuo ruke!
"T a i ti li m o m e b racu d o Ċ e,
"Mome bracu a u dugovanje?
"Vera moja! ţaliti v as n e ću :
"Volim brata, nego i gradove,
"N eg 'i teb e, tan an i ţerav e."
P ak e Ċ ip i Iv an Ĉ arn o jev ić,
T e o sed la tan an a ţerav a,
Srebrnim ga sedlom osedlao,
A od zlata uzdom zauzdao,
Popregnu ga od srebra kolanom;
Pa on izvi od zlata ratove,
A i kralju o d zlata k o laĉe,
P a ţerav u o k aš o b esio ,
I d v a k lju ĉa o d d v a b ela g rad a,
Od Skatara a i od Solila;
I dade mu tri stotin' dukata,
A l'n e d ad e tan an o g ţerav a;
I dade mu trista pratilaca,
P ratiše g a d o n jin i S o lila.

70) Valja da je Kotor, koji se Talijanski zove

Kataro.
S m rt Jova D esp otovića

R azb o lje se D esp o to v ić Jo v o

U Srijemu u toj zemlji ravnoj
U lijepu selu Kupinovu,
Na smrt je se Jovo razboljeo[72]
Pa dozivlje slugu Milutina:
"Milutine, vjerna moja slugo!
"Ti upregni konje u hintove,
"P ak ti trĉi, što g o Ċ b rţe m o ţeš,
"K ru šed o lu b 'jelu m an astiru ,
"T e m i zo v n i m o g ro Ċ en o g b rata,
"Moga brata, Maksima vladiku,
"I k aţi m u , n išta N e zataji,
"Da sam se ja na smrt razboljeo;
"Pak odanle okreni hintove,
"T rĉi b rţe m jestu B erk aso v u ,
"Te mi zovni moju staru majku,
"S taru m o ju m ajk u A n Ċ eliju ,
"Al' njoj Nemoj pravo kazivati,
"Da sam se ja na smrt razboljeo,
"V eć jo j k aţi o d m en e p o zd rav lje,
"Da se ja sad na vojsku opremam
"Preko mora za devet godina,
"Pa je zovem, da me blagosovi."
To je sluga hitro p o slu šao ,
T e u p reţe k o n je u tri red a,
O d e p rav o d iv n u K ru šed o lu ,
Te kazuje Maksimu vladici,
Da se Jovo na smrt razboljeo,
Pak odanle okrenu hintove,
Ode pravo mjestu Berkasovu,
T e k azu je m ajci A n Ċ eliji,
Da se Jovo na vojsku oprema
Preko mora za devet godina,
Pak je zove da ga blagosovi.
V eli n jem u m ajk a A n Ċ elija:
"M ilu tin e, n aša v jern a slu g o !
"P riĉek aj m e tri b ijela d an a,
"D o k u m 'jesim b ijele k o laĉe
"I d o k sp rem im tan an e k o šu lje,
"Da ponesem na dar mome Jovu."
Al' govori sluga Milutine:
"Oj Boga mi, gospo An Ċ elija!
"Jo v o teb e ĉek ati n e m o ţe,
"Jer je n jem u h itn a k n jig a d o šla;
"V eć p o n esi u b rašnu k o laĉe,
"A k o šu lje u b ijelu p latn u ."
O d in a se m ajci n e m o g aše,
V eće sp rem i u b rašn u k o laĉe,
A k o šu lje u b ijelu p latn u ,
Pake sjede u lake hintove,
O tid o še p rek o S r'jema ravna.
Kad su bili blizu Kupinova,
Oko dvora sluge gologlave,
A p u šten i k o n ji p o liv ad i
Bez sedala i bez pokrovaca,
N it'se ĉu ju b u b n ji n i sv irale,
Nit' se viju alaji barjaci;
T ad 'g o v o ri m ajk a A n Ċ elija:
"M ilu tin e, n aša v jern a slu g o !
"Kad se Jovo na vojsku oprema,
"Š to m u slu g e id u g o lo g lav e?
"Š to s'p u šten i k o nji p o liv ad i
"Bez sedala i bez pokrovaca?
"Š to n e b iju b u b n ji i sv irale?
"Š to s'n e v iju alaji b arjaci?"
Veli njojzi sluga Milutine:
"D rag a g o sp o , m ajk o A n Ċ elija!
"V alja d a je g o sp o d ar n a ru ĉk u ,
"Pa u zdravlje pije rujno vino
"I za srećn a p u ta B o g a m o li,
"Za to su mu sluge gologlave;
"Š to su v ran i k o n ji p o liv ad i
"Bez sedala i bez pokrovaca,
"P u šten i su d a se p o n ap asu ,
"Spremaju se dalek' putovati;
"Bubnji bili, pak su i prestali;
"Vijali se alaji barjaci,
"D u n u v jetar o d F ru šk e p lan in e,
"P a b arjak e zem lji p o lo ţiše."
Kad su bili pred bijele dvore,
Tu se majka jadu dosjetila;
Kad uljeze u bijele dvore,
A l'se Jo v o sa d u šico m b o ri,
V iše n jeg a M ak sim e v lad ik a,
Ĉ ati b ratu sam rtn u m o litv u .
K ad to v iĊ e m ajk a A n Ċ elija,
Zakukala, kano kukavica:
"Jao Jovo, moje rane grdne!
"Š to će, Jo v o , S rijem zem lja rav n a?
"Š to će, Jo v o , tv o ji b 'jeli d v o ri?
"Š to će, Jo v o , tv o ji v ran i k o n ji,
"Vrani konji i sivi sokoli?
"Š to će, Jo v o , tv o je p u sto b lag o?
"Š to će, Jo v o , tv o ja vjerna ljuba?
"Š to će, Jo v o , tv o ja stara m ajk a?"
Tad' se Jovo iz mrtvih povrati,
P a m rtv aĉk im p ro g o v ara g laso m :
"S rijem zem lja steć'će g o sp o d ara
"Il'b o ljeg a, ili će g o reg a;
"Moji konji i sivi sokoli
"I bijeli ukraj Save dvori
"Mome bratu Zmajognjenom Vuku;
"Moje blago mojoj staroj majci,
"Nek se rani i oda zla brani;
"M o ja lju b a, al'je ro d a tu Ċ a,
"O n a m e je ĉesto o p ad ala
"Mome bratu Maksimu vladici:
""Despot Jovan hodi po Srijemu,
""T e o n lju b i m lad e i Ċ ev o jk e;" "
"A l'n i n jo jzi ţao n e u ĉin 'te:
"Podajte joj tri tovara blaga,
"N ek se ran i, d o k je sreća n aĊ e."
T o izu sti D esp o to v ić Jo v o ,
T o izu sti, a d u šu isp u sti.

71) Srblja jam aĉn o će o v d je b ili m jesto Grblja; ali

za Rebljanik n e zn am n išta.

7 2 ) U jed n o j o v o j p jesm i iz U ţiĉk e n ah ije za o v ijem

stihom ide:

A m ajk e m u d o m a n e b ijaše,
N o o tišla u ro d b in u m ajk a,
U rodbinu u rijeku Crnu,
S v o m e b ratu C rn o jev ić-Ivu.

O v o sv jed o ĉi, d a se u n aro d u jo š p o v laĉi sp o m en ,

ako je i taman, da je mati despota Jovana, Majka
A n Ċ elija, b ila iz C rn e g o re, sin o v ica C rn o jev ić
Ivana, Crna je rijeka ovdje mjesto rijeke C rn o jevića ,
g d je se Iv an iz Ţ ab ljak a n ajp rije p reselio .

Ţ en id b a Z m aj-Despota Vuka.

M ili B o ţe, d a ĉu d a g o lem a!

P o d iţe se Z m aj-D esp o te V u ĉe
Preko mora Mletku Latinskome,
D a o n p ro si lijep u Ċ ev o jk u
U nekaka bana od Mletaka;
On povede dvanaest katana
I ponese tri tovara blaga,
Ode pravo u zemlju Latinsku.
A k ad d o Ċ e M letk u L atin sk o m e,
L ijep o g a b an e d o ĉek ao ,
Gostio ga za petnaest dana.
No govori Zmaj-D esp o te V u ĉe:
"Ĉ u ješ li m e, b an e L atin in e!
,Ja n ijesam d o š'o p iti v in o ,
"V eć p ro siti lijep u Ċ ev o jk u ;
"N o ak 'h o ćeš d a sm o p rijatelji,
"P o k lo n i m i ćerk u za lju b o v cu ."
P a se m aši ru k o m u d ćep o v e,
Te izvadi od zlata jabuku,
Uz jabuku hiljadu dukata,
P a ih p ru ţi b an u L atin in u .
K ad to v iĊ e b an e L atin in e,
O n se sk o ĉi o d zem lje n a n o g e,
Te se s Vukom u lice poljubi,
A Vuk bana u bijelu ruku,
Pa mu dade od zlata jabuku,
I dade mu hiljadu dukata,
A b an V u k u p o k lon i Ċ ev o jk u ,
K ad a V u ĉe isp ro si Ċ ev o jk u ,
A on ode svadbu ugovarat';
Z a d u g o je V u ĉe o d g o d io :
O d Đ u rĊ ev a d o D m itro v a d an a,
Dok otide šeru K u p in o vu
I p o k u p i k ićen e svato v e;
P a se V u ĉe n a p u t o tisn u o
Sa njegovih dvanaest katana,
A prati ga bane Latinine,
Pa je bane Vuku govorio:
"O moj zete, Zmaj-D esp o te V u ĉe!
"K ad a, V u ĉe, p o Ċ ev o jk u p oĊ eš,
"Ti povedi hiljadu svatova,
"O d h iljad e v iše n i jednoga,
"Od hiljade manje ni jednoga;
"Pa ti hajde, kada tebe drago."
K ad a ĉu o Z m aj-D esp o te V u ĉe,
O d e V u ĉe šeru K u p in o vu .
A k ad d o Ċ e d v o ru b ijelo m e,
D o ĉek a g a o starila m ajk a,
P a g a p ita m ajk a A n Ċ elin a:
"Š to b i, sin e, u zem lji L atin sk o j?,
"Jesi l', sine, ljubu isprosio?
"N e će l'staru o d m ijen it' m ajk u ?"
O d e V u ĉe m ajci g o v o riti:
"Dobro, majko, u zemlji Latinskoj,
"Jesam, mati, curu isprosio
"U onoga bana od Mletaka,
"I s banom sam svadbu ugodio
"O jeseni, kada mene drago,
"Da povedem hiljadu svatova."
T ek što V u ĉe u rijeĉi b ješe,
A l'eto ti m lad a k n jig o n o še,
Pokloni se do zemljice crne,
V u k u d ad e list k n jig e sićan e;
A k ad V u ĉe k n jig u p ro u ĉio ,
A on veli ostariloj majci:
"E v o , m ati, k n jig e o d Ċ ev o jk e,
"D o b ro slu šaj, što m i sitn a p iše:
""Gospodaru, Zmaj-Despote V u ĉe!
""A k o sk o ro o d eš sab irati,
""G o sp o d aru , k ićen e sv ato v e,
""Kupi svata dvanaest stotina
""Po izboru boljeg od boljega,
""S v ak o g a ću , V u ĉe, d ariv ati,
""D ariv ati sv ilen o m k o šu ljo m ;
""A Ċ ev eri d o b ro g a ju n ak a,
""Jali brata, jali pobratima;
""Jera im aš g rd n a d u šm an in a,
""T a u B o sn i Đ erzelez-Aliju:
""N ešto ĉesto za svato v e p ita,
""Bojati se kake prijevare
""O d T u rĉin a, d a g a B o g u b ije!" "
K ad a V u ĉe k n jig u p ro u ĉio ,
A on pita ostarilu majku:
"Š ta ću sad e, m o ja stara m ajk o ?
"A l'ću slu šat'b an a tasta m o g a,
"Al' R o san d u lijep u Ċ ev o jk u?"
Veli Vuku ostarila majka:
"O moj sine, Zmaj-D esp o te V u ĉe!
"S lu šaj, sin k o , lijep u Ċ ev o jku
"A i mene staru tvoju majku:
"K ad a stan eš k u p iti sv ato v e,
"A ti zo v i, sin e, u Ċ ev erstv o
"D o d v a b rata, d v a Jak šin a sin a,
"Jak šić:D m itra s n ejakim Stjepanom;
"Jer su, sine, na boju junaci,
"Ako tebe bude do nevolje,
"N ek a ti se u n ev o lji n aĊ u ;
"P iši, sin e, list k n jig e b ijele,
"T e je p o šlji šeru D m itro v ici
"Starcu Janju od starine knezu,
"N ek ti p o šlje sin a M ilo v an a
"Stari svate nek je pred svatove
"Nek povede tri stotine svata,
"Nek se znadu svati starosvatski;
"D ru g u , sin e, sitn u k n jig u p iši,
"T e je p o šlji k a S ib in ju g rad u
"Kumu tvome Sibinjanin:Janku,
"N ek ti i o n u sv ato v e d o Ċ e,
"Nek povede tri stotine svata.
"K ad rastu riš k n jig e n a v o jv o d e,
"A ti turi sa kule topove,
"Podaj haber po Srijemu tvome.
"Te sakupi po izbor svatove,
"P a k ad , sin e, p o k u p iš sv ato v e,
"A ti b rzo h ajd e za Ċ ev o jk u ,
"T i n e ĉek aj d an a D m itro v o g a."
K ad a V u ĉe saslu šao m ajk u ,
A o n sk o ĉi o d zem lje n a n o g e,
Te dovati divit i hartiju,
E v o V u ĉe p rv u k n jig u p iše
Ka bijelu gradu Bijogradu
N a k o ljen o Jak ši k ap etan u :
"P o o ĉim e, Jak ša k ap etan e!
"D a m i p o šlješ d o d v a sin a tv o ja,
"Sina tvoja, pobratima moja,
"P o o ĉim e, m en e u sv ato v e,
"D a Ċ ev eri b u d u uz Ċ ev o jk u ."
D ru g u V u ĉe k n jig u n ap isao ,
Te je p o sla šeru D m itro v ici
Na koljeno starcu Kuzun-Janju:
"S tarĉe Jan jo , o d S rijem a k n eţe!
"Opravi mi sina Milovana,
"D a m i b u d e sv atk i starješin a,
"Nek povede tri stotine svata,
"N ek se zn ad u sv ati starješin sk i."
T reću V u ĉe k n jig u n ap isao ,
Te je posla ka Sibinju gradu
Na svog kuma Sibinjanin-Janka:
"O moj kome, od Sibinja Janko!
"K ak o teb e sitn a k n jig a d o Ċ e,
"B rţe k u p i trista U g riĉića,
"Hajde mene, kume, u svatove,
"D a ti v jen ĉaš m en e i Ċ ev o jk u ."
K ad a V u ĉe k n jig e o p rav io ,
O n iziĊ e n a b ijelu k u lu ,
Baci s kule dvanaest topova,
Haber dade Srijem-zemlji ravnoj,
S asta m u se šest sto tin 'sv ato v a
Po izboru bolji od boljega.
Malo bilo vreme postajalo,
A l'eto ti d v a Jak šića m lad a
I sa šn jim a d v an aest d elija,
D o ĉek a ih Z m aj-D esp o te V u ĉe,
Konje vodi u arove donje,
A junake na bijelu kulu;
T ek što o n i za so fru sjed o še,
Al' eto ti sina Milovana
Sa njegovih tri stotin' Sremljana;
T ek što V u ĉe sv ate d o ĉek u je,
Al' eto ti od Sibinja Janka
I o n v o d i tri sto tin " M ad ćara,
Te se sasta sila i svatovi
Ukraj Save pred bijelom kulom;
L ijep o ih d o ĉek ao V u ĉe,
Napoji ih vinom i rakijom,
A p aran i sv ak o m Ċ ak o n ijo m .
T u su tav n u n o ćcu p ren o ćili,
A kad svanu i ogranu sunce,
U d ariše jasn i d au lb asi,
A v ik n u še k ićen i ĉau ši:
"H azu rala, k ićen i svato v i!
"Daleko je Mletku putovati."
T e se d iţe sila i svatovi,
O tid o še u zem lju L atin sk u .
D o k d o Ċ o še M letk u p ito m o m e
B'jelu dvoru bana Latinina
L ijep o ih b an e d o ĉek ao :
Konje vodi u podrume donje,
A junake na bijele kule,
Z a g o to v e so fre zasjed o še,
P iše v in o za n eĊ elju d an a;
P a k ad p ro Ċ e n eĊ eljica rav n o ,
Tad 'v ik n u še k ićen i ĉau ši:
"H azu rala, k ićen i svato v i!
"P rijatelju , izv o d i Ċ ev o jk u ,
"Daleko je Savi putovati."
T ek što o n i u rijeĉi b jeh u .
N a g rad u se o tv o riše v rata,
IziĊ o še d v a b an o va sin a,
Izv ed o še k o n ja zelen o g a
S a su v ijem o k ićen a zlato m ,
I na konju Rosan du Ċ ev o jk u
O b asu tu m reţo m o d b isera
Savrh glave do zelene trave;
T e zo v n u še d v a Jak šića m lad a,
Đ ev erim a sn ah u p ro d ad o še,
N a k ap iju zd rav o isp ratiše;
No se vrati Zmaj-D esp o te V u ĉe
A sa kumom od Sibinja Jankom
I Janjovim sinom Milovanom
I sa šn jim a d v 'je stotine svata,
Da daruje tasta i punicu,
A Ċ ev eri sn ah u o d v ed o še;
N o k ad V u ĉe u p o v ratak d o Ċ e,
Susrete ga bane i banica,
T e o d o še zeta d ariv ati:
B an m u d ad e k alp ak i ĉelen k u ,
A banica divan-kabanicu
Isk ićen u sa su v ijem zlato m ,
Pa eto ti dva banova sina,
Dadoše m u d v a m aĉa zelen a
Sve u suvo oblivena zlato;
Pa eto ti sluge Milutina
I on nosi zlatnu kupu vina,
Pokloni je Zmaj-Despotu Vuku.
Istom uze Zmaj-D esp o te V u ĉe,
Istom uze da popije vino,
A l'd o trĉa jed an o d sv ato v a,
Na njemu je sedamnaest rana,
Nosi desnu u lijevoj ruku,
K ak o d o Ċ e Z m aj-Despotu Vuku,
A on Vuku 'vako progovori:
"Zlo ti vino, Zmaj-D esp o te V u ĉe!
"Zlo ti vino, a gore ti bilo!
"Udari ti sila u svatove,
"Ĉ u d n a sila, Đ erzelez A lija
"Sa njegovih trista Sarajlija,
"Pogibe ti hiljada svatova,
"Od hiljade jedan ne ostade,
"D o o stala d v a Jak šića m lad a,
"Ali ih je ljuto saletio,
"S aletio Đ erzelez A lile,
"Ljuto ti je Dmitra obranio,
"N o jo š b ran e lijep u Ċ ev o jk u ,
"Do sad mislim da su izginuli."
A k ad zaĉu Z m aj-D esp o te V u ĉe,
Baci kupu o mermer-kaldrmu,
S leĊ a baci divan-kabanicu,
A sa glave tastova kalpaka,
Pa privati vrancu za dizgine,
Okrenu ga polju na kapiju,
A za njime kume i starojko:
K ad iziĊ e V u ĉe n a k ap iju ,
A on pusti vranca alovita,
O d m ah d o Ċ e n a p o lje širo k o ,
Đ en o T u rĉin sv ate isjek ao ;
Ali stoje dva Jak šića m lad a,
Jo šte b ran e ljep o tu Ċ ev o jk u
O d T u rĉin a Đ erzelez-Alije;
N o k ad T u rĉin V u k a o p azio ,
P leći d ad e b ijeg ati stad e;
N o n e d ad e V u ĉe b ijeg ati,
S u stiţe g a u p o p o lja rav n a,
Udari ga sabljom na dovatu
T e p ro s'jeĉe ru h o n a T u rĉin u ,
N o T u rĉin u n išta n e naudi;
K ad to v iĊ e Z m aj-D esp o te V u ĉe,
A o n trţe p ern a b u zd o v an a,
Ode njega njime udarati,
Ne bi li ga s konjem rastavio;
A li T u rĉin n i h ab era n em a,
V eće v rati su ru b ed ev iju ,
A p o teţe sab lju o k o v an u ,
D a o n V u k u o d sijeĉe g lav u ;
N o m u V u ĉe sab lju d o ĉek ao ,
Prebio je na tri polovine;
N o d a v id iš Đ erzelez-Alije!
O n p o teţe zelen a g ad ara,
O d e ćerat'p o m ejd an u V u k a,
G o to v o g a n ad v ladao b ješe;
N o to g led a lijep a Ċ ev o jk a
Od ovaca iz zelene trave,
P a jo j ţao Z m aj-Despota Vuka,
Pa mu ode mlada govoriti:
"O ju n aĉe, B o g te ne ubio!
"Z ar n e v id iš, d a si p o g in uo?
"N a T u rĉin u o k lo p g v o ţĊ e im a;
"N o Ċ e ti je str'jela i tetiv a?
"U d ri n jeg a u ĉelo ju n aĉk o ,
"Đ e sastav lja sam u r i o b rv e,
"T e ćeš n jeg a lasn o p o g ub iti."
T o k ad zaĉu Đ erzelez A lija,
O n n e zn aše što zb o ri Ċ ev o jk a,
Pak pogleda u zelenu travu,
Da on vidi, ko govori s Vukom,
A V u k trţe str'jelu i tetiv u ,
T e o n g led a Đ erzelez-Aliju,
P o g o d i g a u ĉelo ju n aĉk o ,
T u rĉin p ad e u zelen u trav u ,
T u rĉin p ad e, a V u ĉe d o p ad e,
S ab ljo m m an u , o d s'jeĉe m u g lav u ,
Uvati mu suru bedeviju,
Pa se natrag u svatove vrati,
T e p o p o lju d ru štvo p o k up io ;
D o k le V u ĉe sv ate izb ro jio ,
Al' mu nema sedam stotin' svata,
L ijep o se d o m a o p rav iše.
K ad d o Ċ o še šeru K u p in ov u ,
Ugosti ih Zmaj-D esp o te V u ĉe,
Pod'jeli im svilene darove,
P a o d o še sv ak i d vo ru sv o m e,
A on osta s Rosandom na kuli

P orča od A vale i Z m ajogn jen i V u k .

Vino piju do dva pobratima

U A v ali v iše B ijo g rad a:
Jed n o b ješe P o rĉa o d A v ale,
A d ru g o je Đ erzelez A lija;
K ad se lad n a n ap o jiše v in a
I ju n aĉk i ćeiv zad o b iše,
A l'g o v o ri P o rĉa o d A v ale:
"Pobratime, Đ erzelez-Alija!
"Ti se napij vina izobila,
"V in o g rad je n am a d o ĉard ak a,
"Imam dosta u podrumu vina,
"Imam dosta vina i rakije."
N jem u v eli Đ erzelez-Alija:
"Zaludu ti, pobratime dragi!
"Zaludu ti vino i rakija,
"K ad n e im aš k rĉm arice m lad e,
"D a n am slu ţi v ino i rakiju,
"T e n em am o šale n i m ask are."
M u ĉn o b ješe P o rĉi o d A v ale,
P a g o v o ri Đ erzelez-Aliji:
"Pobratime, ti se napij vina,
"Dok ja odem Stojnu Bijogradu,
"D o v ešću ti k rĉm aricu m lad u ,
"Ja Ċ ev o jk u , ja n ev jestu m lad u ."
A p ita g a Đ erzelez A lija:
"K ad a o d eš Stojnu Bijogradu,
"B o jiš li se jo š k o g a d o B o g a?
"B o jiš li se d v a Jak šića m lad a?"
A l' m u v eli P o rĉa o d A v ale:
"oj Boga mi, pobratime dragi!
"Ja s' ne bojim nikoga do Boga,
"N e b o jim se d v a Jak šića m lad a;
"Al' se malo, pobro, pribojavam,
"Pribojavam Zmajognjanin-Vuka
"Iz prostrane Srijem-zemlje ravne
" Iz onoga sela Kupinova,
"Daleko je selo Kupinovo,
"A prostrana Srijem-zemlja ravna,
"T u se V u ĉe n i d esiti n e će."
P a p o v ik a P o rĉa o d A v ale:
S lu g e m o je, izv ed 'te m i Ċ o g a."
D o k le P o rĉa sed lo o p rem io ,
Dotle sluge izv ed o še Ċ o g a,
D o v ati se Ċ o g u n a ram en a,
P rav o o d e n iz p o lje V raĉara
D o k le d o Ċ e tih o j vo d i S av i,
P a se P o rĉa p o k raj S av e fu la.
A d a v id iš d v a Jak šića m lad a!
P iju v in o n a k u li N eb o jši
I šn jim a je Z m ajo g n jan i-V u ĉe,
T u ri o ĉi zm aj o d o g n ja V u ĉe,
T u ri o ĉi u z tu vodu Savu,
D o k u g led a P o rĉu o d A v ale,
P a g o v o ri zm aj o d o g n ja V u ĉe:
"V id ite li, d v a Jak šića m lad a,
"Ko se ono niza Savu fula?"
P o g led aše d v a Jak šića m lad a,
P o zn ad o še o d A v ale P o rĉu ,
Pa govore Zmajognjanin-Vuku:
"Pobratime, Zmajognjanin-V u ĉe!
"Ono j' kurv a o d A v ale P o rĉa:
"D an a n em a, k ad se n e p riv laĉi
"I po jednog roba ne odvodi,
"Ja po mrtvu ne odnosi glavu."
A d a reĉe Z m ajo g n jan in V u ĉe:
"M ili B o ţe, n a sv em ' teb e fala!
"Evo ima devet godin' dana
"Kako s' molim tebe istinome,
"N e b i li se s P o rĉo m u d esio ,
"Ti mi dade, danas ga desiti."
P a jo š reĉe Z m ajo g n jan in V u ĉe:
"P o sk o ĉite, d v a Jak šića m lad a,
"N aĊ id erte siro tu Ċ ev o jk u ,
"Obuc'te joj svilu i kadifu,
"P o d ajte jo j zlaćen u m aštrav u ,
"P o šljite je S av i n a o b alu ,
"Ne bi li se Ture prevarilo,
"Ne bi li se malo zabavilo,
"D o k o p rem im seb e i k u laša."
S k o ĉi V u ĉe, o p rem at'k u laša,
A Jak šići n ared e Ċ ev o jk u ,
O Ċ eše je, što se ljep še m o ţe,
D ad o še jo j, zlaćen u m aštrav u ,
P o slaše je S av i n a o b alu ;
T am an cu ra n a o b alu d o Ċ e,
Ona stade vodu zavatati,
D o k eto ti o d A v ale P o rĉe,
B o ţju p o m o ć cu ri n aziv ao ,
O n a n jem u p o m o ć p riv atila,
P a je cu ri P o rĉa g o v o rio :
"O j b o g a ti, lijep a Ċ ev o jk o !
"D o v at'd er m i v o d e u m aštrav i,
"Da s' napijem studene vodice."
G o v o ri m u lijep a Ċ ev o jk a:
"O d jaš'k o n ja n ezn an i ju n aĉe,
"O d jaš'k o n ja, p a se n ap ij vode."
A l'jo j v eli P o rĉa o d A v ale:
"O j B o g a m i, lijep a Ċ ev o jk a!
"Kljusina je moja durnovita:
"K ad o d jašem , u zjati se n e d a,
"V eć m i d o d aj v o de u m aštrav i,
"Jasam ju n ak v rlo o ţed n io ."
A Ċ ev o jk a n jeg a p o slu šala,
Z av ati m u v o d e u m aštrav i,
P ru ţi n jem u v o d u i m aštrav u :
N e šće P o rĉa v o d e, n i m aštrav e,
V eć Ċ ev o jk u za b ijelu ru k u ,
P a je b aci za se n a Ċ o g ata,
P riteţe je sv ilen ijem p aso m ,
P a p o b jeţe u z p o lje V raĉara.
S v e to g led a zm aj o d o g n ja V u ĉe,
P a s'd o v ati n a sv o g a k u laša,
P a p o leće u z p o lje V raĉara;
Kad je m alo P o rĉu su stig n u o ,
P a Je o n d a P o rĉi g o v o rio :
"S tan i k u rv o , o d A v ale P o rĉa!
"Stani malo, da se ogledamo."
K ad g a P o rĉa v iĊ e i p o zn ad e,
P o tu rio u trav u Ċ ev o jk u ,
P a o n b jeţi u z p o lje V raĉara,
Z a n jim trĉi Z m ajo g n jan in V u ĉe,
Z a n jim trĉi, stići g a n e m o re;
D o g n aše se A v ali p lan in i,
U g led a ih Đ erzelez A lija,
Pa je sluge svoje sazivao:
"Sluge moje, zatvor'dete vrata
"Na kulama i na kapijama:
"Eto ozdo dva dobra junaka
"Đ e s' ćeraju u z g o ru zelen u
"I sad će se tu n a d o g o n iti:
"K ad n e n aĊ u o tv o ren a v rata
"N e će li se P o rĉa p o v ratiti,
"N e b i l' P o rĉa p o g u b io V u k a."
O d m ah n jeg a slu g e p o slu šaše,
T e k ap ije h itro zatv o riše,
K ad s'd o g n aše d va d o b ra ju n ak a,
B jeţi P o rĉa o k o sv o je k u le,
A sv e v iĉe: "O tv o r'te m i v rata!"
Niko njemu otvorit' ne smije.
T rip u t g a je o p ćerao V u ĉe,
P a g a stiţe g rad u n a k ap iji,
T e m u ju n ak o d sijeĉe g lav u ,
P a u v ati d eb ela Ċ o g ata,
I turi mu u zobnicu glavu,
Ode pravo Stojnu Bijogradu,
S v e to g led a Đ erzelez A lija,
P a g o v o ri Đ erzelez A lija:
"M ili B o ţe, n a sv em u ti fala!
"K ad s'd esiše zatv o ren a v rata
"Na kulama i na kapijama,
"V iše b ' V u ĉe jad a u ĉin io ."
P a p o b jeţe sv o m e S arajev u .

Ţ en id b a T od ora Jak šića.

P o šetao o d B u d im a k ralju ,
A za n jim e n ig Ċ e n ik o g n em a,
O sim jed an Jak šića T o d o re.
Vodi Todor vranca od mejdana,
N a T o d o ru ĉu d io o d ijelo ;
Vas u srmi i u ĉisto m zlatu ,
U d ariše isp o d tan k e k u le,
Ispod kule kralja Budimskoga,
Gleda njega Budimska kraljica,
P a d o ziv a Jak šića T o d o ra:
"O j so k o le, Jak šiću T o d o re!
"Jesi li se, m o re, o ţen io?
"Ja Ċ ev o jk u za se isp ro sio?
"Ja Ċ ev o jci d ao v jeru tv rd u?"
Veli njojzi Jakšiću T o d o re:
"O j g o sp o Ċ a B u d im sk a k raljice!
"N ijesam se jo šte o ţen io ,
"N i Ċ ev o jk e za se isp ro sio ,
"N i Ċ ev o jci d ao v jere tv rd e."
K ad to ĉu la g o sp o Ċ a k raljica,
Ona njemu tiho besjedila:
"O j so k o le, Jak šiću T o d o re,
"Na dar tebi moja Ikonija,
"Vod" je dvoru, te se ţen i n jo m e."
K ad g o zaĉu Jak šiću T o d o re,
Sveza vranca pod bijelom kulom,
Pravo ode na bijelu kulu,
A k ad d o Ċ e g o sp oĊ i k raljici,
Kapu skide, baci pod pazuho,
Pokloni se do zemljice crne,
Pa izvadi hiljadu dukata,
T e ih d aje g o sp o Ċ i k raljici:
"Naj to tebi, gospoja kraljice,
"Pola tebi, pola Ikoniji,
"Dok otidem Bijogradu mome,
"Da pokupim kitu i svatove;"
Al" za dugo svadbu odgodio:
Do godinu dana bijelijeh;
Pa se vrati niz tananu kulu,
D o v ati se p o m am n a v ran ĉića,
Ode pravo Bijogradu svome.
Z a tim p ro Ċ e godinica dana,
Ni Todora, ni od njega glasa;
Jed n a p ro Ċ e, a i d ru g a d o Ċ e,
Ni Todora, ni od njega glasa:
D ru g a p ro Ċ e, a i treća d o Ċ e,
Ni Todora, ni od njega glasa.
A k ad n asta g o d in a ĉetv rta,
P o šetao o d B u d im a k ralju ,
A za n jim e Z v ijezd ić Iv an e,
Vodi Ivan sv o g d ob ra Ċ o g in a,
Kad su bili ispod b'jele kule,
Ispod kule kralja Budimskoga,
Gleda njega Budimska kraljica;
Na Ivanu divno odijelo;
V as u srm i i u ĉisto m zlatu :
Na njemu je kolasta azdija,
Po azdiji ispletene guje,
Povisoko izvedene glave,
U ustima sve drago kamenje,
V id i m u se n o ći p u to v ati,
U p o n o ći, k ak o u p o d an a;
L jep ši Iv an o d sv ak e Ċ ev o jk e;
D o ziv a g a g o sp o Ċ a k raljica:
"O Ivane od Zvijezde grada!
"Jesi li se, m o re, o ţen io?
"Ja l'Ċ ev o jk u za se isp ro sio?"
P ro g o v o ri Z v ijezd ić Iv an e:
"O j g o sp o Ċ a, B u d imska kraljice!
"N ijesam se ju n ak o ţen io ,
"N i Ċ ev o jk e za se isp ro sio ."
Progovori Budimska kraljica:
"O Ivane od Zvijezde grada!
"N a ĉast teb i m o ja Ik o n ija,
V o d 'je d v o ru , te se ţen i n jo m e."
Iv an slu g i d o d ad e Ċ o g in a,
Pa on ode uz tananu kulu,
K ap u sk id a, B o ţju p o m o ć d aje,
Poklanja se do zemljice crne,
P a se m aši ru k o m u d ćep o v e,
Te izvadi hiljadu dukata,
T e ih d aje g o sp o Ċ i k raljici:
"N aj to teb i, g o sp o Ċ a k raljica,
"Pola tebi, pola Ikoniji,
"Dok ja odem do Zvijezde grada,
"D a p o k u p im k ićen e sv ato v e,
"Eto mene do petnaest dana
"U Budima u bijela grada."
Pa on ode niz tananu kulu,
D o v ati se sv o jeg a Ċ o g in a,
Ode pravo dvoru bijelome.
A l'to zaĉu o d B u d im a k ralju ,
Đ e k raljica p o k lo ni Ċ ev o jk u ,
Ţ ao k ralju Jak šića T o d o ra,
P a n aĉin i k n jig u n a k o ljen u ,
T e je šalje Jak šiću Todoru:
"O j T o d o re, zete n esu Ċ en i!
"O v o im a ĉetiri g o d in e,
"Kako jesi zlato isprosio,
"N iti v o d iš, n i o d g o v o r d aješ;
"Sada ti je drugi preprosio,
"P rep ro si je Z v ijezd ić Iv an e,
"I eto ga do petnaest dana,
"Moj Todore! bijelu Budimu;
"V eć ak 'h o ćeš ići p o Ċ ev o jku ,
"B rţe k u p i sto tin u sv ato v a,
"N o ći m en i h o d i p o d B u d im a,
"Da ti dadem moju Ikoniju,
"Te je vodi Bijogradu tvome."
O d e k n jig a Jak šiću T o d o ru .
K ad T o d o ru sitn a k n jig a d o Ċ e,
T e o n v iĊ e, što m u k n jig a k aţe,
Plamen mu se uz obraz zapali.
U Todora devet m ile b raće,
Al' kod dvora nije ni jednoga,
V eć o tišli n a carev u v o jsk u ,
Osim jedno dijete Stjepane,
N em a n jem u v eć d v an aest ljeta;
V iĉe n jeg a Jak šiću T o d o ru :
"O j d ijete, n ejaĉak S tjep an e!
"U zm i, b rate, d v ije p u šk e m ale,
"P a isk o ĉi p red k u lu N eb o jšu ,
"Te izb aci d v ije p u šk e m ale,
"Skupi nama stotinu momaka
"D ru g i m o ju o d v ed e Ċ ev o jk u ,
"O d v ed e je Z v ijezd ić Iv an e),
"Dok s' opremim na bijeloj kuli
"I opremim vranca od mejdana."
O d e S tjep an p red k u lu N eb o jšu ,
T e izb aci d v ije p u šk e m ale,
Odmah pade stotina momaka:
A Todore otvara sepete,
Pa izvadi divno odijelo,
S v e o d srm e i o d ĉista zlata,
P a u d ara n a p leća ju n aĉk a,
O b u ĉe se, što se ljep še m o ţe,
Pa silazi niz bijelu kulu,
Te opremi vranca i dorata,
Sebi vranca, Stjepanu dorata;
D o b rijeh se k o n ja d o v atiše,
A za njima stotina svatova,
I D u n av o zd rav o p reb ro d iše,
I p o n o ći d o Ċ o še B u d im u ,
P o d B u d im o m p ad o še sv ato v i.
Kad u jutru jutro osvanulo,
T e v iĊ ela g o sp o Ċ a k raljica,
D a je d o š'o T o d o r p o Ċ ev o jku ,
O n a p iše k n jig u n a k o ljen u ,
T s je šalje Z v ijezd ić-Ivanu:
"Ĉ u ješ m en e, Z v ijezd ić-Ivane!
"D o šao je T o d o r za Ċ ev o jk u
"S njegovijeh stotinu svatova,
"H o će T o d o r d a v o d i Ċ ev o jk u ;
"B rţe k u p i h iljad u sv ato v a,
"Ja ću n jeg a zau stav it'am o ,
"moj Ivane! tri-ĉetiri d an a,
"No ne idi bijelu Budimu,
"V eć ti h ajd e n a m ezev o rav n o
"Na Trutinu na vodu studenu,
"Pa uvati vodu od izvora,
"Od izvora opet do ponora,
"I d o ĉek aj Jak šića T o d o ra
"Otmi, Ivo, tvoju Ikoniju,
"I p o g u b i Jak šića T o d o ra
"I njegovu stotinu svatova."
Kada Ivan sitnu knjigu primi,
I k ad v iĊ e, šta m u k n jig a k aţe,
Udari se rukom po koljenu,
"Ao meni do Boga miloga!
"Đ e m i T o d o r o d v ed e Ċ ev o jk u !
"Al' davori, Jankovo kopile!
"B aš d a im aš so k o lo v a k rila,
"Ne bi perje pronijelo mesa
"Na Trutinu na studenu vodu."
P a se sk o ĉi n a n o g e lag u n e,
Pa povika nekoliko slugu,
P o v ik n uše p o Z v ijezdi gradu,
Pade njemu hiljada svatova;
O n p o sjed e sv o jega Ċ o g in a,
P a p o ćera n a v o d u T ru tin u ,
U v atiše v o d u o d izv o ra,
Od izvora opet do ponora,
A razap e ĉad o r n a ću p riji.
G las d o p ad e g o sp oĊ i k raljici,
Đ e je Iv an d o š'o n a T ru tin u ,
Onda ona sprema Ikoniju,
Pa je d aje Jak šiću T o d o ru ,
Prati njega od Budima kralju.
Kad su bili niz polje Budimsko.
K ralj d o T o ša k o n ja d o g o n jaše,
P a o n n jem u tih o b esjeĊ aše:
"O m o j zete, Jak šiću T o d o re!
"Kraljica je knjigu opravila,
"O p rav ila Z v ijezd ić-Ivanu,
"I ĉek a te n a v o d i T ru tini
"S njegovijeh hiljadu svatova;
"Ti se vrati kroz b'jela Budima,
"P a ti h ajd e n a V in o š p lan in u ,
"P a ćeš o tu d u B ijo g rad d o ći,
"A ne udri na vodu Trutinu:
"Jer d a im aš so k o lo v a k rila,
"Ne bi perje pronijelo mesa."
V eli n jem u Jak šiću T o d o re:
"Vala tebi, gospodine kralju!
"koji si mi i sada kazao;
"Jer ne kaza meni u Budimu?
"Ne bih ti se sada povratio,
"D a m i d ad eš sv e B u d im sk o b lag o :
"D a m i rek u B u d im sk e Ċ ev o jk e:
""S trašiv ice, Jak šića T o d o ra!
""Đ e o n n e sm je u d 'rit'n a Iv an a!" "
"Ja ću ići n a v o d u T ru tin u ,
"Š to B o g d ad e i sreća ju n aĉk a."
Pa se s kraljem u obraz poljubi,
Kralj se vrati bijelu Budimu,
Todor ode na vodu Trutinu
Kad je bio u zelena luga,
On ustavi stotinu svatova,
I izvadi hiljadu dukata,
Pa doziva svog brata Stjepana:
"Jaši, b rate, k o sn ata d o rata,
"I naj tebi hiljadu dukata,
"P a ti h ajd e v o d i n a ću p riju ,
"A k ad d o Ċ eš v o d i n a ću p riju
"Ti pogledaj desno i lijevo,
"P o p o lju su p o n eti ĉad o ri,
"G led aj ĉad o r Z v ijezd ić-Ivana,
"Na njemu su tri zlatne jabuke;
"K ad a d o Ċ eš b ijelu ĉad o ru ,
"T i o d jaši k o sn ata dorata,
"Pokloni se do zemljice crne,
"Poljubi ha u skut i u ruku,
"P a ćeš n jem u tih o g o v o riti
"O Ivane od Zvijezde grada!
"P o zd rav ti je Jak šiću T o d o re:
"D ru ţin u ti zo v e u sv ato v e,
"Tebe kumi Bogom istinijem
"I n ašijem sv etijem Jo v an o m ,
"D a ti v jen ĉaš n jeg a i Ċ ev o jk u ,
"D a Ċ ev o jk e n jem u n e o tim aš,
"N jeg o v a, s o d p rije Ċ ev o jk a,
"A eto ji hiljada dukata,
"Š to si d ao n jeg o v o j Ċ ev o jci:
"S lu šaj o n d a, šta će g o v o riti,
"Pa posjedni kosnata dorata,
"H ajd e n atrag p o ljem širo k ijem ."
O d e S tjep an p rav o n a ću p riju .
Mlad o b ješe d ijete S tjep an e,
M lad o b ješe, m u d ar sjet p rim ilo
K ad a d o Ċ e v o d i n a ću p riju ,
On pogleda desno i lijevo,
P o zn a ĉad o r Z v ijezd ić-Ivana
K ad d o jezd i d o b 'jela ĉad o ra,
On odsjede od konja dorina,
P o k lo n i se Z v ijezd ić-Ivanu,
Poljubi ga u skut i u ruku,
Pa Iv an u b ješe b esjed io :
"O Ivane od Zvijezde grada!
,P o zd rav ti je Jak šiću T o d o re
"S v e ti d ru štv o zo v e u sv ato v e,
"Tebe kumi Bogom istinijem
"I n ašijem sv etijem Jo v an o m ,
"D a m u p o Ċ eš n a v jen ĉan o k u m stv o
"D a ti v jen ĉaš n jeg a i Ċ ev o jk u ,
"D a Ċ ev o jk e n jem u n e o tim aš,
"N jeg o v a je o d p rije Ċ ev o jk a,
"I eto ti hiljada dukata,
"Š to si d ao n jeg o v o j Ċ ev o jci "
P o g led a g a Z v ijezd ić Iv an e,
Pa je njemu bio besjedio:
"N o s'te Ċ av o , Jan k o v o k op ile,
"Ja ne mogu sablje poganiti,
"A sad bih ti osjekao glavu;
,M o je d ru štv o m en i u svatove
A ja ne dam moje Ikonije,
"Dok je mene i na meni glave
K ad to zaĉu d ijete S tjep an e,
Dovati se kosnata dorata,
P a o k ren u p o ljem širo k ijem ,
O d e p rav o Jak šiću T o d o ru
Todoru je pravo kazivao,
Š to g o v o ri Z v ijezd ić Iv an e
K ad a zaĉu Jak šiću T o d o re,
On uzima svoju Ikoniju,
Pa privede vranca vilenoga,
Ik o n iju n a v ran ĉića b aci,
Priveza joj noge ispod vranca
A priveza ispod grla ruke
Vitovitu vrancu besjedio
"H ajd e, v ran ĉe,n a v o d u T ru tin u ;
"K ad iziĊ eš u p o lje m ezev o ,
"Ţ iv o p reĊ i u G o leš p lan in u ,
"P riĉek aj m e m alo u G o lešu ."
R eĉe rijeĉ d ilb er Ik o n ija:
"Oj Todore, dragi gospodaru!
"A k o zn ad eš B o g a jed in o g a,
"N e tu raj m e ţiv u u T ru tin u ,
"V eće m en i o sijeci g lav u ."
V eli n jo jzi Jak šiću T o d o re:
"Ikonija, srce iz njedara!
"A k o v ran ac b u d e sreće stare,
"P o d to b o m će v ranac isplivati,
,Izići će u G o leš p lan in u ;
"P riĉek aj m e u G o leš-planini,
"A k o k o g o Ċ do Ċ e o d sv ato v a,
"T e ti k aţe, d a sam p o g in uo ,
"Goni vranca Bijogradu mome,
"Ja imadem devet mili brata
"I ljep šijeh i v iših o d m en e,
"Ti oberi, koga tebi drago;
"A tako mi nikoga do Boga!
"N e ćeš s m en e b iti p ro k o ren a."
Pa udari vranca po sapima,
Ode vranac na vodu Trutinu;
K ad iziĊ e n a m ezev o rav n o ,
Kako zv'jezda preko vedra neba
K ro z h iljad u p ro leće sv ato v a,
N ek o v iĊ e, n ek o i n e v iĊ e,
A li v iĊ e Z v ijezd ić Iv an e,
Pa Ivane tiho besjedio:
"B o ţe m ili! Ĉ u d a v elik o g a!
"Da li soko pronese labuda,
"D a li v ran ac Jak šića T o d o ra?"
T o d o r ĉek a za v o d o m T ru tin o m ,
Pa razvija srmali durbina,
T e u g led a u G o lešu v ran ca,
P a d ru ţin i b ješe g o v o rio :
"O d ru ţin o , m o ja b raćo d rag a!
"Svi jednoga Boga pomenite,
"Dobrijeh se konja privatite."
Pa posjede kosnata dorata,
P rav o id e v o d i n a ću p riju
P red ĉad o ra Z v ijezd ić:Iv an a,
P a Iv an u b o ţju p o m o ć d aje,
K o lik o se Ċ id a p o silila,
O n T o d o ru 'v ak o go v o raše;
"Zdravo da si, Jankovo kopile!"
P ro g o v o ri Jak šiću T o d o re:
"B o g o m k u m e, Z v ijezd ić-Ivane!
"Kumim tebe Bogom velikijem
"I n ašijem sv etijem Jo v an o m ,
"Kumim nebo, nad tobom koje je,
"Zemlju kumim, pod tobom koja je,
"Ne otimaj moje Ikonije,
"Jer je m o ja o d p rije Ċ ev o jk a;
"D ru ţin u ti zo v em u sv ato v e,
"A ti p o Ċ i n a k u m stv o v jen ĉan o ,
"I evo ti hiljadu dukata,
"Š to si d ao m o jo j Ik o n iji. "
R eĉe n jem u Z v ijezd ić Iv an e:
"Stani malo, Jankovo kopile,
"D o k se m o g a d o v atim Ċ o g ata"'
P a o n sk o ĉi n a k o nja Ċ o g in a,
A p o teţe m aĉa zelen o g a
Desna mu je prionula ruka,
On privati i lijevom rukom,
P rio n u še ru k e o b ad v ije,
S in u sab lja Jak šića T o d o ra,
Udari ga po desnom ramenu,
R azd v o ji g a n a k on ju Ċ o g atu ,
A Ċ o g ata n a zem ljici crn o j.
Pa on viknu iz grla bijela
"B raćo m o ja, sto tin a sv ato v a!
"Sad udrite kroz mezevo ravno
Pa on pusti svojega dorina,
U d ariše k ro z rav n o m ezev o
Pokraj njega dijete Stjepane
K ak o k o g a k o p ljem u d araše
P rek o seb e n jeg a p retu raše
Dok su bili u polu mezeva,
T ri sto tin e g lav a o sjek o še,
G rlo m v iĉe Jak šiću T o d o re
"Nemoj brate, dijete Stjepane!
"Bogu vala i svetom Jovanu,
"Koj' je njima povezao ruke!"
U to d o b a u G o leš p lan in u ,
sto ji v ran ac n a d ru m u širo k u ,
I na njemu dilber Ikonija,
P a je sk id a T o d o r sa v ran ĉića
T e je m eće n a k o n ja d o rin a,
S v o g a v ran ca m eĊ u o ĉi lju b i,
La se njemu na ramena baci,
Pravo ode svome Bijogradu
I odvede dilber Ikoniju,
P rav o j'v o d i u R u ţicu crk v u ,
T e se v jen ĉa s n jo m e p o zak o n u ;
Pa napisa knjigu na koljenu,
T e je šalje b ijelu B u d im u
N a k o ljen o g o sp oĊi k raljici
"O j g o sp o Ċ a, B u d im sk a k raljice,
"K ad ti p o Ċ eš ćeri u p o h od e,
"T i n e id i Z v ijezd ić-Ivanu,
"V eć ti h ajd e Jak šiću T o d o ru "

R op stvo i ţen id b a Jak šića Š ćep an a

(iz B jelop avlića)

Jo š zo rica n ije zab 'jelila,

Ni danica lica pomolila,
Bijela je vila pokliknula
Sa Avale zelene planine,
Vila zove u Bijograd stojni
P o im en u d v a b rata Jak šića,
Jak šić:M itra i Jak šić-Š ćep an a:
O Jak šići, zlo v am ju tro b ilo !
"A l'ĉu jete al'se n e b rin ete?
N a B ijo g rad u d ariše T u rci,
U d ariše T u rci su tri stran e,
I jo š ću v i p o im en u k azat':
E v o p rv o Ć u p rilijć v ezire,
"Z a n jim v o jsk e ĉetrest h iljad a,
"A d ru g o je p aša o d Vidina,
"Za njim vojske trideset hiljada,
"T reće p aša s N o v o g a P azara,
"Za njim vojske dvadeset hiljada;
"A k o li m i v jero v at'n e ćete;
"V i iziĊ 'te g rad u n a b ed en e,
"P a p o g lajte n a p o lje širo k o
"Š to je siln e p o d B ijo g rad v o jsk e."
K ad to zaĉu Jak šić D im itrije,
O n p o sk o ĉi n a n o ge lag an e
I o tid e g rad u n iz ĉaršije,
P a iziĊ e g rad u n a b ed en e,
Pa pogleda na polje zeleno
B o ţe m ili, ĉu d a i zlam en ja!
Koliko je polje Bijogradsko,
Da mi padne kaplja od oblaka,
N ig Ċ e n e b i n a zem lju p ad n u la,
D o n a k o n ja, ili n a T u rĉin a,
N a T u rsk o g a b ijela šato ra,
Koliko se junak prepanuo,
Od straha ga uvati groznica,
P a se n atrag n iz ĉaršiju v rati,
O d ćak u je sv o m e d o lazio ,
P riv ati se k o n ja i o ru ţja,
I d o v ati o d g rad a k lju ĉev e,
Pa se guri konju o ramena,
Nagna konja niz gradske sokake
Dok le d o Ċ e n a v rata o d g rad a,
Od grada je vrata otvorio,
U v ratim a k lju ĉe o stav io ,
P a p o b jeţe p o ljem širo k ijem
K rajem v o jsk e Ć u p rilijć-vezira,
I p o b jeţe u g o ru zelen u .
K ad a so k o u p lan in u d o Ċ e,
T u m u ţark o o g rijalo su n ce
Na studenu vodu Jahoriku,
Tu je bio ju n ak p o ĉin u o ,
A sam sobom bio govorio
"Avaj, Mitre, glavu izgubio,
"B u d u teĉe ju tro s u z p lan in e,
"Ĉ em u b rata o stav i sv o jeg a,
"B rata sv o g a, Jak šića S tjep an a?"
H o ćaše se n atrag p o v rn u ti,
E m a T u rci k av g u u ĉin iše,
N a B ijo g rad sto jn i u d ariše,
U d ariše T u rci su tri strane.
S iln a v o jsk a Ć u p rilijć-vezira
Udarila na vrata od grada,
O d g rad a se n e zam eće k av g a,
N iti p u ĉe p u šk a n i lu m b ard e,
E v 'o d g rad a v rata u g rab iše,
Ni bi mrtva ni bi ranjenoga:
U B ijo g rad T u rci u laziše,
Pa po gradu velje jade grade:
Robe roblje, a sijeku glave,
Kupe pusto Bijogradsko blago,
Jo š su d o b ra ro b a zaro b ili,
Z aro b ili Jak šića S tjep an a,
T u rci su g a ţiv a u v atili
N a Ċ o g in a k o n ja po d o ru ţjem .
Koliko je divan i ugledan,
N e ćeše g a izg u b iti T u rci,
N o m u v eţu n ao p ak o ru k e,
A v o d e g a p o d šato r v eziru.
K ad li d o Ċ e m o m ak p red v ezira,
Triput mu se svezan poklonio,
Ljubio mu ruku i koljena,
Stade vezir roba sagledivat';
K ad g a v iĊ e i p o zn ad e d iv n a,
V elik i m u šem lu k u ĉin io :
Sve isturi od boja topove,
P a m u v ezir o d riješi ru k e,
I d ad e m u k o n ja i o ru ţje,
Te se s n jim e p o o rd iji d iĉi.
K ad B ijo g rad T u rci p o h araše,
Krenu sila ispod Bijograda,
P a o k ren u v ezir Ć u p relija
I njegova velja silna vojska.
A d a v id iš Jak šića S tjep an a!
Jaše to n ja n a p ram a v ezira.
A l'd a v id iš sile o d v ezira
N e v o d i g a v ezir u Ć u p riju ,
No ga vodi u Stambola grada,
U S tam b o lu O tm an o v ić caru ,
D a m u care ro b a ĉestitu je
K ad je v ezir u S tam b o la d o ša'
Pod visoke careve saraje,
U cara je vezir ulazio
B'jelu mu je ruku poljubio,
Pa je caru sjeo uz koljeno,
A za sobom roba privodio,
Ts kod cara na d iv an iziĊ e,
L ju b io m u n o g u i p ap u ĉu ,
I sto lo v e, Ċ e car sjed ijaše
K ad g a care v iĊ e i p o zn ad e,
K o d seb e g a S jed e n a sed ćad u ,
Pa je njemu care besjedio
"O ju n aĉe, Jak šiću S tjep an e!
"P o tu rĉi se, B o g te n e u b io !
"V rći ću te v elik a v ezira,
"A v ezira B o šn i n a T ravniku,
"B ićeš v ećil n ad sed am v ezira,
"I d aću ti ćercu za lju b o v cu ,
"D rţaću te k a' i sv o g a sin a:
"B o šn a m o ja m o jo j zem lji g lav a,
"A ti ćeš b it'd o m en e sv ak o m e."
No je caru Stjepan besjedio:
"Turski care, od svijeta glavo!
"N ig d e ti se n e ću p o tu rĉiti
"Ni o d reći o d k rsta m o jeg a,
"Ni Hristovu vjeru pohuliti,
"D a m e sjed n eš u tv o je sto lo v e,
"D a m i p o d aš b lag o o d sv ijeta;
"N o za v jeru h o ću p o g inu ti."
K ad to ĉu o care o d S tam b o la,
V rlo m u se ţao u ĉin ilo ,
P a istu ri ia d iv an d ćelata,
D a izg u b i Jak šića S tjep an a;
No je n jem u sreća d o b ra b ila,
E g a n e d a Ć u p rilijć v ezire,
No pred carem pade na divane:
"Ne, za Boga, care gospodare!
"N e izg u b i ro b a o d Jak šića,
"Eto sam mu dao vjeru tvrdu,
"D a g a, care, izg u b iti n e ću ;
"No ga mene prodaj za dinare,
"H o ću ti g a p rem jeriti blagom,
"S v e d u k ato m m ad ćarlijo m ţu to m ,
"D a g a v o d im u m o ju Ć u p riju ,
"I h o ću ti d ati v jeru tv rd u ,
"D a se h o će p o tu rĉit" za n ag o ."
T o je n jem u sreća d o b ra b ila,
U cara ga vezir odmolio
I caru ga blagom premjerio,
P o v ed e g a v ezir u Ć u p riju .
K ad a v ezir u Ć u p riju d o Ċ e,
N a o d ćak u u d iv anu sv o m e
D rţi n jeg a u z d esn o k o ljen o ,
E g a d rţi k ak o sv oju g lav u ,
N a sv ak e g a p ro b e u d araše,
Ne bi li ga kako prevario,
N e će li se ju n ak p o tu rĉiti;
D rţao g a za g o d in u d an a;
Kad se puna napuni godina,
Svu gospodu pokupio Tursku,
Izv ed o še n jeg a n a d iv an e,
G o v o re m u h o d će i k ad ije:
"O j Š ćep an e, ro b e o d Jak šića!
"Zapov'jed je takva od vezira,
"D a t' h o ćem o d an as p o tu rĉiti,
"I d aće ta ćercu za lju b o v cu ,
"Š to je ljep ša o d b ijele v ile;
"V rći će te v elik a v ezira,
"A vezira na Novu Pazaru,
"H o d i će ti b lag o o d m irije;
"A k o li se p o tu rĉiti n e ćeš,
"D ćelat će ti g lav u izg u b iti."
A l'g o v o ri Jak šiću Š ćep an e:
"F ala v am a, h o d će i k ad ije!
"H o ću m o ju g lav u izg u b iti
"Radi krsta i Bogorodice
"I zakona od Hrista mojega,
"A n ig d e se p o tu rĉiti n e ću ."
Ţ ao b ilo Ć u p rilijć-veziru,
P a n ared i k rv av a d ćelata,
Da izgubi zorna kaurina;
N o je n jem u sreća d o b ra b ila:
B ješe p aša iz N o v a P azara,
Pred vezirom pade na divane:
"N e, za B o g a, Ć u p rilijć-veziru!
"A da li mu vjeru ne zadade,
"D a m u g lav u izg u b iti n e ćeš?
"No ga prodaj mene za dinare,
"H o ću ti g a p rem jeriti b lag o m ,
"S v e d u k ato m ţu to m m ad ćarlijo m ,
"Da ga vodim u Novu Pazaru,
"I h o ću ta d ati v jeru tv rd u ,
"K ak o d o Ċ e m o m ak u P azare,
"D a se h o će p o tu rĉit'za n ag o ."
T o je n jem u sreća p risk o ĉila,
O d m o li g a p aša u vezira,
P ro d a m u g a za d u k ate ţu te,
Povede ga u Nove Pazare.
K ak o p aša d o Ċ e u P azare
N a o d ćak u i d iv an u sv o m e,
A li sv o ju slu g u zov ijaše,
Z o v ijaše slu g u U sein a:
"Useine, vjerna slugo moja!
"Na ti ovog roba preprodana,
"Hajde tamo na saraje donje,
"Pa otvori dvanaest odaja,
"U dvan'estu ostavi junaka,
"A zatvori vrata dvan'estora,
"Da ne gleda sunca ni mjeseca
"Ni bijela danka ni junaka:
"N eće li se n jem u d o d ijati,
"N e b i li se k au r p o tu rĉio ."
V jern a slu g a slu ša g o sp od ara,
Za b'jelu ga ruku dovatio,
Povede ga na saraje donje,
Otvorio dvanaest odaja,
U dvan'estu njega ostavio,
Dvanaest je vrata zatvorio;
T u g a d rţa p aša iz P azara,
T u g a d rţi d o g o d in e d an a,
D o k se sam o m p aši raţalilo ,
P a d o ziv a H ajk u n u Ċ ev o jk u :
"Ć eri m o ja, ĉisto zlato m o je!
"P o slu šaj m e, što ću reći teb e:
"Hajde tamo na berdivan kulu,
"P a o tv o ri d v a san d u k a ţu ta,
"N a se v rzi Ċ u zel o d ijelo
"O d k ad iv e i ţeţen a zlata,
"P reg rn i se ĉo h o m p azarlijo m ,
"Š to je zlato m ţico m p rem reţen a,
"A u ruke od zlata jabuke,
"Pod pazuho bocu trusovine,
"U koju su bilja od planine;
"E sam ĉu o , k aziv ali su m i,
"Da to jeste voda zaboravna:
"Ko s' umije i ko se napije,
"S v o ja će m u v jera o m rzn u ti,
"Zaboravit' svoju porodicu;
"Hajde tamo na saraje donje,
"Te otvori vrata dvan'estora,
"K ak o k o ja ti o tv o riš v rata,
"Sve za sobom zatvaraj, Hajkuno,
"D o k , H ajk u n o , d o Ċ eš d o Š ćep an a,
"Podaj njemu bocu trusovine,
"Da s' umije i da se napije,
"N e ćeš li g a k ak o p rev ariti,
"N e b i li se m o m ak p o tu rĉio ,
"Da te uzme za vjernu ljubovcu."
T o H ajk u n a jed v a d o ĉek ala:
Od ka' ga je okom vidijela,
T ešk e su je m u k e p o p an u le:
P reo n o ć je n a sn u g a g led ala,
Preodan je groznica vagala;
Jed an ak ak n a n o g e sk o ĉila,
Na divan je kulu izlazila,
O tv o rila d v a san d u k a ţu ta,
N a se tu ri o Ċ elo o d d ik e:
S v e k ad iv u i ţeţen o zlato ,
P rek rila se ĉo h o m p azarlijo m ,
Š to je zlatn o m ţico m p rem reţen a,
A u ruku uzima jabuku,
I pod ruku bocu trusovine,
U koju su bilja od planine,
Pa otide na saraje donje,
T e o d aje ĉeste o tv araše;
Kako koja vrata otvorala,
S v e za so b o m tv rd o zatv araše,
D o k H ajk u n a d o Ċ e d o Š ćep an a,
A B o ţju m u p o m o ć n aziv ala,
S k o ĉi m o m ak n a n o g e lag an e,
B o ţju jo j je p o m o ć p riv atio :
"B o g m i s to b o m , p ašin a H ajk u n o !"
Al' Hajkuna njemu besjedila:
"O j Š ćep an e, o ĉi m o je crn e!
"B'jelo ti je lice potavnjelo,
"Ţ iv o t ti se v ele ispu cao
"U zatv o ru p aše b ab a m o g a;
"Na ti bocu ovu vode ladne,
"D a s' u m iješ i d a se n ap iješ."
U ruke je junak dovatio,
M a ju n ak je i o d v iše m u d ar:
Nju ud'rio kamenu od zada[73]
A prikupi skute od dolame,
Da ga voda ne dotakne ladna.
Na njega se bula rasrdnula,
A l'se o p et b rţe p o v ratila,
Pa sa njim e ig ru zam etaše,
Ovako mu bila besjedila:
"P o tu rĉi se, crn e o ĉi m o je!
"Uzmi mene za vjernu ljubovcu."
A l'jo j v eli Jak šiću Š ćep an e:
"O Hajkuno, za Boga jednoga!
"N ig d a ti se p o tu rĉiti n e ću ,
"N it'ću m o ju v jeru p o h u liti,
"Ni Hristovi zakon izgubiti;
"No sam radij izgubiti glavu."
Na njega se bula rasrdnula,
A l'se o p et b rţe p o v ratila
I sa njime igru zametala,
A Š ćep an u rijeĉ b jesed ila:
"O j Š ćep an e, o b lju b i m i lice."
A tak o jo j Š ćep an o d g ov ara:
"Turska bulo, jad te zadesio!
"N e m o ţe m i zak o n p o d n ijeti,
"Da kaurin Turske bule ljubi:
"Nebo bi se vedro rastvorilo,
"A iz neba padnulo kamenje,
"Ubilo bi i mene i tebe."
Na njega se bula rasrdnula,
A l'se o p et b rţe p o v ratila,
P a Š ćep an u rijeĉ b esjed ila:
"o j Š ćep an e, o ĉi m o je crn e!
"Ne bih ti se mlada pokrstila
Ni za kakvo blago od svijeta
"Do za tvoju na ramenu glavu:
"A k o ćeš m i d ati v jeru tv rd u ,
"D a m e h o ćeš u zet' za lju b o v cu ,
"Ja se h o ću p o k rstit'za n ag o ;
"D a p ašin o b lag o p o k u p im o ,
"D a b jeţim o S to jn u B ijo g rad u ."
K ad to ĉu o Jak šiću S tjep an e,
Od zemlje je na noge sk o ĉio ,
P a jo j p ru ţi o b ad v ije ru k e
I d ad e jo j B o ţju v jeru tv rd u ,
D a je h o će u zet'za lju b o v cu ,
P a sk o ĉiše n a n o g e lag an e
I d v an aest o tv o riše v rata,
Izid o še p red b ijelu k u lu ,
P o g led aše k a n eb u v ed ro m e,
A l'n a n eb u m jesec o d sk o ĉio
U ljeg o še p aši u saraje,
U od aje, Ċ e je b lag o b ilo ,
Tri tovara blaga pokupili;
U ljeg o še u k o n jsk e p o d ru m e,
T e b iraju h ate ĉetv rtak e,
T ri to v ara b lag a to v ariše,
Jo š d v a h ata za se izab rali,
Jak šić Š ćep an o k ro ĉi Ċ o g in a,
A l'd a v id iš p ašin u H ajk u n u !
U o d aje p aši u lazila,
P ašin u je sab lju dovatila,
O kojoj su dva gajtana zlatna,
A u njoj je alem kamen dragi.
Valja sablja po Nova Pazara;
P a iziĊ e p red sarajli k u lu ,
D ad e sab lju n a k o n ja Š ćep an u :
"Na ti sablju, dragi gospodaru!
"Kad se tamo drumom zaturimo,
"A k o b i se Ċ eg o Ċ n atu rilo ,
"Da se s p u ta n e m ak n eš g rĊ em u ."
A Š ćep an je ćo rd u p rip asao ,
A Ċ ev ici rijeĉ b esjed io :
"Jaši k o n ja, za B o g a, H ajk u n o !"
A Hajkuna njemu besjedila:
"S tan i m alo , m o je o ĉi crn e!
"D a d o p aše u o d aju p o Ċ em ,
"Da dovatim divan-kabanicu,
"Š to je p u sta o d ţeţen a zlata
"I po zlatu isk ićen a d iv n o :
"Sve strelice i drago kamenje,
"T e se sija, k ao su n ce ţark o ."
Kad iznese divan-kabanicu
I d ad e je n a k o n ja Š ćep an u ,
T ad a b u la k o n ja o k ro ĉila,
P o b jeg o še p o ljem o d P azara,
Jed n u n o ćcu m lo g o p relaziše,
T ri b 'k o n ak a ćirid ćijam ' b ila:
Mrknulo je u Nove Pazare,
A sv an u lo v iše B ijo g rad a
Z d rav o Š ćep an u B ijo g rad d o Ċ e
I dovede Tursku bulu mladu,
N ab av io d v an 'est kalu Ċ era,
K rstiše je i zlam en o v aše,
I uze je za vjernu ljubovcu.
T o je b ilo k ad se i ĉin ilo ,
V eć za slav u B o g a d a m o lim o
I za zdravlje vladike svetoga,
A m in 'B o ţe, v azd a te m o lim o !

73) "od zada" zn aĉi o d zida.

Ţ en id b a Jak šića M itra.

(iz Sinja).

Dvorbu dvori bogat u bogata,

A siroma jedan u drugoga:
Jak šić M itar u v o jv o d e Jan k a;
Ne dvori ga, da dvorbu izdvori,
Nit' ga dvori, da mu najam plati,
V eć d a v id i n jeg o v u sestricu ,
Da je vidi, i da je obljubi.
Dvorio ga devet godin' dana,
Kad deseta godina Nastala,
Ne more je mlade ni viditi,
K am o l' će je ju n ak o b lju b iti;
Razboli se Mitar dite mlado,
Razboli se bolom brez bolisti,
K njem' dolazi robinja divojka,
Pa je Mitru ona govorila:
"Š to je teb i, M itre d ite m lad o ?
"Koja ti je golema nevolja,
"Tere si se junak razbolio?"
A veli joj Mitar dite mlado:
"K ad m e p itaš, ro b in jo d iv o jko ,
"S v e ću teb i k aziv ati p rav o :
"Evo ima devet godin' dana,
"Da ja dvorim Janka gospodara;
"Ne dvorim ga, da dvorbu izdvorim,
"Nit' ga dvorim, da mi najam plati;
"V eć, d a v id im n jeg o v u sestricu ,
"Da je vidim, i da je obljubim;
"V eć te m o lim , ro b in jo d iv o jk o !
"Sastavi me s gospojicom tvojom,
"A ja ću te lip o d aro v ati:
"Daću teb i ĉetv ere aljin e:
"Dvoj' od svile, dvoje od kadife."
K a je b ilo v eĉer p o v eĉeri,
O n a M itru v eĉeru n o sila
I u zela k lju ĉe o d ĉard ak a,
Pa ga vodi gospoji divojki.
Devetera vrata otvorala,
Dok je Mitra divojki uvela;
Kad divojka Mitra sagledala,
Ovako je njemu govorila:
"O radosti, velika dragosti!
"D u šo m o ja, m lad Jak šiću M itre!
"Ljubi mene, koliko ti drago,
"Pak me vodi dvoru bijelome"
Ljubi Mitar gizdavu divojku,
Ljubio je do zore bijele.
Kad je bila zora zabilila,
S k o ĉila se lijep a d iv o jk a,
S k o ĉila se na noge lagane,
Pake ide u kulu bijelu,
Kupi blago Janka brata svoga,
P ak a iĊ e d o li u p o d ru m e,
Te izvede dva konja golema,
Sebi jednog, a Mitru drugoga,
N a g o to v e k o n je po sid o še,
P ak a b iţe g o rico m zelen o m .
Kad u jutru jutro osvanula,
IĊ e Jan k o u k u lu b ijelu,
D a o b aĊ e m lad -Jak šića M itra,
A li M itra u k u li n e n aĊ e;
IĊ e k sek i u ĉard ak e g o rn je;
A l' m u sestre u ĉard ak u n ije;
Kada ode konjim' u podrume,
Dobri konja u podrumu nije;
Onda se je Janko ositio,
Pa je dobra konja posidnuo,
T e za n jim a iĊ e u p o trag u ,
I stiţe i m a trećem k o n ak u ,
Pa je Janko Mitru besjedio:
"O b o ra ti, m lad Jak šiću M itre!
"Ako si mi sestru ti odveo,
"Z a što si m i b lag o ti o d n io?
"Blag' odnio i konje odveo?"
A veli mu Mitar dite mlado:
"D a m o j šu ra, v o jev o d a Jan k o !
"Sestru ne bi za boljeg udao,
"Brez blaga je ne bi ni udao;
"A imade devet godin' dana,
"Da te dvorim, vojevoda Janko,
"Ja sam dobra konja izdvorio."
Onda mu je Janko govorio:
"Ajde s Bogom, Mitre dite mlado!
"Pazi meni drage sestre moje!
"N a p u tu ti d o b ra sreća b ila,
"A pod nogam ' sv i d u šm an i tv o ji,
"K ak o k o n ju i p lo ĉe i ĉav li!"

Jak šićim a d vori p oh aran i.

V in o p iju d v a b rata Jak šića,

Jak šić D m itar i Jak šić B o g d an e,
U U ţicu g rad u b ijelo m e,
A li n jim a sitn a k n jig a d o Ċ e
Od onoga grada Bijograda:
"A zlo sjeli, d v a Jak šića m lad a!
"U zlo sjeli i vino popili!
"K ad a v aši d v o ri izg o reše,
"S tara m ajk a k o n jm a p reg aţen a,
"Odvedeni konji iz arova,
"O d n ešen o b lag o iz rizn ica,
"Odvedena sestrica Jelica."
K ad to ĉu še d v a Jak šića m lad a,
A sk o ĉiše n a n o g e lag an e,
M ašiše se k o n jm a n a ram en a,
O tid o še p ravo Bijogradu,
M alo n ašli u ţiv o tu m ajk u ,
P a je p ita Jak šić D im itrija:
"B o g teb e, stara n aša m ajk o !
"T k o p o p ali n aše b 'jele d v o re?
"Tko je tebe konjma pregazio?
"Tko odvede konje iz arova?
"Tko odnese blago iz riznica?
"Tko odvede sestricu Jelicu?
"Kakvi konji, kakvi li Junaci?
"k u d o d o še, n a k o ju li stran u?"
Onda njima majka odgovara:
"D v a Jak šića, a d v a m o ja sin a!
"Vrani konji, a crni junaci;
"O tid o še p rav o n iz D u n av o ."
K ad to ĉu še d v a b rata Jak šića,
P rav 'o d o še u zem lju A rap sk u ,
T raţe sestru tri g o d in e dana,
A n e m o g u n i d a ĉu ju za n ju ,
K ad n astala g o d in a ĉetv rta,
O n d a v eli Jak šić D im itrija:
"O B o g d an e, m o j b rate ro Ċ en i!
"Hajde, brate, da se rastanemo:
"Pa ta idi pravo Bijogradu,
"V iĊ i, jeli n aša ţiv a m ajk a;
"Ja sam idem kroz zemlju Arapsku,
"Eda Boga, da ja sestru n aĊ em !"
T o rek o še, p a se rastad o še:
Ode Bogdan natrag Bijogradu,
Ode Dmitar kroz zemlju Arapsku,
A k ad d o Ċ e n a v o du S tu p n icu ,
N a n jo j n aĊ e ĉetiri ro b in je,
N jim a D m itar B o ţju p o m o ć v iĉe,
O n e n jem u d o b ro p riv atiše;
"Zdravo da si, neznana delijo!"
Opet im je Dmitar govorio:
"B o g a v am a, ĉetiri Ċ ev o jk e!
"Zavat'te mi vode sa Stupnice,
"Jer sam , d u šo , v rlo o ţed n io ."
O n e n jem u o n d a b esjed iše:
"Boga tebe, neznana delijo!
"M o ţem o ti v o d e zav atiti,
"Ali nije zdrava po junake;
"V eć k ad v o d u S tu p n icu p rijeĊ eš
"I k ad b u d eš tam o k ro z ĉaršiju ,
"Obazri se s desna na lijevo,
"V elik e ćeš d v o re u g led ati,
"P o k riv en e lim o m i Ċ u m išem ,
"Oko dvora bakrena avlija,
"P red k ap ijo m sreb rn a ću p rija;
"To su dvori age Arap-age,
"Da bi Bog da', ostali mu pusti!
"U njima je sestra Jak šićev a,
"Za onijem agom Arap-agom,
"K o g o Ċ p u tem k ro z ĉaršiju p ro Ċ e,
"Ona nosi studenu vodicu,
"Ona poji po putu putnike
"A za zd rav lje d v aju b raće sv o je."
K ad to ĉu o Jak šić D im itrije,
O n n e traţi m o sta n i b ro d o v a,
V eć n ag o n i k o n ja n a S tu p n icu ,
A kad Dmitar d o Ċ e u ĉaršiju
I ugleda Arapove dvore,
On zapjeva tanko glasovito,
U dvoru ga sestra poznavala,
Niz obraze suze proljevala;
Pitala je Arapka zaova:
"Š to je teb e, sn ah o m o ja d rag a?"
Ona njojzi tiho govorila:
"Ne pitaj me, moja zaovice!
"Evo junak pjeva k ro z ĉaršiju ,
"Kao da je od mog vilaeta,
"M in u m en e ţelja b rata m o g a."
A k ad D m itar n a k ap iju d o Ċ e,
O n p o d v ikn u iz g rla ju n aĉk o g :
"IzaĊ id e, A rap ag in ice,
"Iznesi mi da s' napijem vina
"A tak o ti d o d v a b rata ţiv a!"
Umah ga je sestra poznavala,
P a iziĊ e k n jemu na kapiju,
R u k e šire, u lice se lju b e,
Ţ alo sn o g a za v ilaet p ita;
Ne imade da iznese vina,
Izvadi mu trideset dukata:
"Na ti, brate, trideset dukata,
"P a ti id i m eh an d ćiji Jo v u ,
"Pa pij brate, vino do jacije,
"O Ċ e n em a ag e A rap -age,
"Arap-ag a d o v eĉe će d o ći,
"Ja ću n jeg a lju to o p o jiti,
"A k ap ije n e ću zatv o riti;
"A kad bude velika jacija
"I zau ĉe h o d će n a d ćam ijam ',
"D o Ċ i b rate, o s'jeci m u g lav u ."
O d e D m itar m eh an d ćiji Jo v u ,
Pa on pije vino do jacije;
A kad bila velika jacija,
Z au ĉiše o d će n a d ćam ijam ',
Usta Dmitar na noge lagane,
Prav' otide Arapovu dvoru,
A k ad ju n ak u av liju u Ċ e,
P a p o g led a g o re u z ĉard ak e,
A l'jo š sjed i ag a A rap -aga:
V in a p ije s d v o m a A rap ĉad i,
V in a slu ţi sestra Jak šićev a,
Njoj govori aga Arap-aga:
"Oj Srpkinjo, draga moja ljubo!
"Evo ima tri pune godine,
"Kako si se ti moja nazvala,
"Š to 'v o n ik o g o d tv o g ro d a n em a?
"Jal'n e m are, Jal' n e ĉu ju za te."
Onda ona njemu besjedila:
"O Boga ti, aga Arap-aga!
"Koliko je nebo od zemljice,
"Toliko je i moj rod od mene."
A to Dmitar i gleda i slu ša,
U ze m aĉa u d esn icu ru k u ,
A buzdovan u lijevu ruku,
A pomenu Boga jedinoga,
P rav 'iziĊ e g o re u z ĉard ak e,
M an u m aĉem i d esnico m ru k o m ,
Arap-ag i o d sijeĉe g lav u ,
I p o s'jeĉe d v o je A rap ĉad i,
Onda mu je sestra govorila:
"Nemoj, brate, ovoga maloga,
"Ţ a' m i ga je, ako je i crno."
Dmitar mu je dvore zapalio,
Majku mu je konjem pogazio,
I njegovo blago pokupio,
Izvede mu konje iz arova,
Pa na konje natovari blago;
P o v rati m u ţalo st za sram o tu ,
Pa uzima sestricu Jelicu,
P a šn jo m b jeţi n a v o d u S tu pn icu ;
A kad do Ċ e n a v o du S tu p n icu ,
A l'p ro cv ili A rap in ĉe crn o ,
O n d a v eli Jak šić D im itrija:
"D aj m i, sejo , A rap in ĉe crn o ,
"H o će n jeg a u jak zab av iti."
O n a d ad e A rap in ĉe crn o ,
U ze n jeg a Jak šić D im itrije,
Rastavi mu glavu i ramena,
Pa ga baci u vodu Stupnicu,
Onda mu je sestra govorila:
"R ašta, b rate, d a o d B o g a n aĊ eš?
"Ţ a' m i g a je, ak o je i crn o ,
"Jer sam njega od srca rodila."
V eli n jo jzi Jak šić D im itrija:
"S estro , ću ti, n em o j b u d aliti;
"B o lje će te b raća u d o m iti,
"Đ e ćeš b o lji p o ro d izro d iti,
"Neg' za onim Arapinom crnim;
"Od zla roda nek nema poroda,
"O d zla p seta n ek n em a šten eta."

D ijob a Jak šića.

Mjesec kara zvijezdu danicu:

"Đ e si b ila, zv ijezd o d an ice?
"Đ e si b ila, Ċ e si d an g u b ila?
"Dangubila tri bijela dana?"
Danica se njemu odgovara:
"Ja sam bila, ja sam dangubila
"V iše b 'jela g rad a B ijo g rad a,
"G led aju ći ĉu d a v elik o g a,
"Đ e d ijele b raća o ĉev in u ,
"Jak šić D m itar i Jak šić B o g d an e [74].
"L ijep o se b raća p o g o d iše,
"O ĉev in u sv o ju p od 'jeliše:
"D m itar u ze zem lju K arav lašk u ,
"K arav lašk u i K arab o g d an sk u ,
"I sav Banat do vode Dunava;
"Bogdan uze Srijem zemlju ravnu,
"Srijem zemlju i ravno Posavlje,
"I S rb iju d o U ţica g rad a;
"Dmitar uze donji kraj od grada
"I N eb o jšu n a D u n av u k u lu ;
"Bogdan uze gornji kraj od grada
"I R u ţicu crk v u n asred g rad a [75].
"O m alo se b raća zav ad iše,
"Da o k o šta, v eće n i o k o šta:
"Oko vrana konja i sokola:
"D m itar ište k o n ja starješin stv o ,
"Vrana konja i siva sokola,
"Bogdan njemu ne da ni jednoga.
"Kad u jutru jutro osvanulo,
"Dmitar uzja vranca velikoga,
"I on uze sivoga sokola,
"Pak polazi u lov u planinu,
"A d o ziv a lju b u A n Ċ eliju ;
""A n Ċ elija, m o ja v jern a lju b o !
""Otruj meni mog brata Bogdana;
""A k o li g a o tro v ati n e ćeš,
""N e ĉek aj m e u b ijelu d v o ru .""
"K ad to zaĉu lju b a A n Ċ elija,
"O n a sjed e b riţn a, n ev esela,
"Sama misli, a sama govori:
""Š to će o v a sin ja kukavica!
""D a o tru jem m o jeg a Ċ ev era,
""Od Boga je velika grijota,
""A od ljudi pokor i sramota;
""R eći će m i m alo i v elik o :
""Vidite li one nesretnice,
""Đ e o tro v a sv o jeg a Ċ ev era;
""A k o li g a o tro v ati n e ću ,
""N e sm 'jem v o jn a u d v o ru ĉek ati." "
"Sve mislila, na jedno smislila:
"Ona ode u podrume donje,
"T e u zim a ĉašu m o litv en u ,
"Sakovanu od suvoga zlata,
"Š to je o n a o d o ca d o n ela,
"P u n u ru jn a n ato ĉila v in a,
"P ak je n o si sv o jem u Ċ ev eru ,
"Ljubi njega u skut i u ruku,
"I pred njim se do zemljice klanja:
""N a ĉast teb i, m o j m ili Ċ ev ere!
""N a ĉast teb i i ĉaša i v in o ,
""Pokloni mi konja i sokola." "
"B o g d an u se n a to raţalilo ,
"Pokloni joj konja i sokola.
"Dmitar lovi cijel dan po gori,
"I n e m o ţe n išta u lo v iti;
"N am jera g a p red v eĉe n an ese
"Na zeleno u gori jezero,
"U jezeru utva zlatokrila,
"Pusti Dmitar sivoga sokola,
"Da uvati utvu zlatokrilu,
"Ona mu se ne da ni gledati,
"N eg o šĉep a siv o g a so k o la
"I slomi mu ono desno krilo.
"K ad to v iĊ e Jak šić D im itrije,
"B rţe sv laĉi g o sp od sk o o d 'jelo ,
"Pak zapliva u tiho jezero,
"Te izvadi sivoga sokola,
"Pa on pita sivoga sokola:
""Kako ti je, moj sivi sokole,
""Kako ti je bez krila tvojega?" "
"Soko njemu piskom odgovara:
""Meni jeste bez krila mojega,
""Kao bratu jednom bez drugoga." "
"T ad 'se D m itar b ješe o sjetio ,
"Ć e će lju b a b rata o tro v ati,
"Pa on uzja vranca velikoga,
"B rţe trĉi g rad u B ijo g rad u ,
"N e b i l' b rata ţiv a zatek ao ;
"K ad je b io n a Ĉ ek m ek -ću p riju ,
"N ag n a v ran ca, d a p rek o n je p reĊ e,
"P ro p ad o še n o g e u ću p riju ,
"Slomi vranac obje noge prve
"K ad se D m itar v iĊ e u nevolji,
"Skide sedlo s vranca velikoga,
"P ak zav rţe n a b u zd o v an p ern i,
"B rţe d o Ċ e g rad u B ijo g rad u ,
"K ak o d o Ċ e, o n lju b u d o ziv a:
""A n Ċ elija, m o ja v jern a lju b o '
""Da mi nisi brata otrovala?" "
"A n Ċ elija n jem u o d g o v ara:
""Nijesam ti brata otrovala,
""V eće sam te s bratom pomirila.""

74) Jedni i ovdje pjevaju Stjepana mjesto Bogdana.

75) Ta crkva i sad stoji u donjemu gradu, ali ne

slu ži, n eg o T u rci d rţe u n jo j b aru t.

O p et d ijob a Jak šića.

(iz Crne gore)
V in o p iju d v a b rata Jak šića:
Jak šić M itar i Jak šić Š ćep ane;
A p o što se n ap o jiše v in a,
Š ćep an u je M itar b esjed io :
"H ajd ', Š ćep an e, u lo v d a id em o ;
"Jesam ju ĉe b io u p lan in u ,
"Ranio sam plavoga jelena,
"N e će m o l'g a d an as u fatiti."
N o m u Š ćep an rijeĉ b esjed io :
"Ja ne mogu hodit' planinama,
"Ljuto me je zaboljela glava."
M itar sk o ĉi n a n o g e lag an e,
Pa on uze hrte i zagare,
Sam otide u lov u planinu.
A Š ćep an u lju b a b esjed ila:
"Ĉ u ješ li m e, d rag i g o sp o d aru !
"Odijeli Mitra brata svoga,
"A l'će ti se zam ak n u ti lju b a
"O konopcu u tvoje dvorove"
Š ćep an n jo jzi rijeĉ b esjedio'
"M u ĉi lju b o , sreću izg u b ila!
"S k im e ćem o M itra o d ijelit',
"Kad on nema ni sestre, ni majke,
"Za ljubu mu ni pomena nije?"
K ad n av eĉe n o jca d o lazila,
A li M itar iz p lan in e d o Ċ e,
N jem u Š ćep an rijeĉ g o v o rio :
"Hodi, Mitre, da se dijelimo."
Ciknu Mitar. kako zmija ljuta.
"A s k im ćeš m e, b rate, o d ijelit'?"
D ru g a n jem u b iti n e m o g aše,
N o se b raća staše d ijeliti,
I najprije ovce dijeljahu:
Š ćep an u ze p rv o jag n jen ice,
M itru d aje stare o ĉu p an e;
P a stad o še d ijeliti b lag o .
Š ćep an u ze g ro še i d u k ate
I na golo krupne talijere,
Mitru daje pare i dinare,
T u je M itar rijeĉ g o v o rio :
"U zm i, b rate, ĉestiti ti b ili'
"Svakojako trgovac nijesam."
K ad stad o še d ijelit'o ru ţje
Š ćep an u ze n o v o i sv ijetlo ,
Mitru daje staro isprskalo,
T u je M itar rijeĉ g o v o rio :
"U zm i, b rate, ĉestito ti bilo'
"Svakojako delija nijesam."
O d sv ašta m u d aje d ijo k riv i.
Pa s' ondolen Mitar podignuo,
I n ajav i o v ce o ĉu p an e,
Povede ih Zvijezdi planini,
T u Je M itar ĉard ak n ap rav io ,
I tu staja za devet godinah,
Na hiljadu ovce ukrdio.
A Š ćep an je, B o g zn a, opraznio,
P razan sjed i, n išta n e im ad e,
Njemu vjerna ljuba govorila:
"O Š ćep an e, d rag i g o sp od aru !
"Jes'li ĉu o , k ak o lju Ċ i k aţu :
"Ka' je Mitar ovce ukrdio?
"H ajd e u zm i k o n ja i o ru ţje,
"I o tid i M itru n a ĉard ak u ,
"Pozovi ga u lov u planinu,
"Nek zapane Mitar na putove,
"Ti mu hajkni zvjerad iz planine,
"N aţen i m u srn e i jelen e,
"N e će li g a jelen razb u ĉiti,
"D a ti b u d e p red lju Ċ m a isp rav a,
"Pa njegove ti dojavi ovce,
"N e b ism o l'se o d rĊ e o teli."
T o je Š ćep an lju b u p o slu šao ,
I otide zelenom planinom;
Kad se Mitru primaknuo blizu,
Ali Mitar u svijaru sviri,
U svijaru brata pomenuje.
K ad to zaĉu Jak šiću Š ćep an e,
On se javi Mitru bratu svome.
S k o ĉi M itar, p o zn ad e Š ćep an a,
R u k e šire, u lica se lju b e,
I za bratsko pitaju se zdravlje,
Pa su onjen nojcu boravili.
A kad svanu i ogranu sunce,
O tid o še u lo v u p lan in u ,
Š ćep an h ajk a, a M itar zap ad e,
Nagna njemu plavoga jelena;
N o je M itru d o b ra sreća b ila,
Od njega je jelen uzbjegnuo,
N a Š ćep an a b rzo d o lazio ,
Š ćep an m u se n a p u t u ĉin io ,
No ga jelen rogom dovatio,
Grdnu m u je ran u n aĉin io ,
Vide mu se crne utrobice,
P ad e Š ćep an n asred d ru m a p u ta;
K n jem u b rzo M itar d o sk o ĉio ,
I p u štio k rv cu o d ob razah ,
P a g a b aĉi n a p leći širo k e,
D o n ese g a sv o jem u ĉard ak u ,
P a s o v acah salo m i ĉak tare,
B rata b aĉi d o ru u ram en a;
N jeg a ćera, a najavi ovce,
A sve roni suze od obrazah,
D o k le d o Ċ e n a sv oje d v o ro v e.
A izljeze Š ćep an o v a lju b a,
Da susrete gospodara svoga;
K ad Ċ ev era M itra u g led ala,
Od njega je glavu zanijela;
Unese ga Mitar u dvorove,
P a n ab av i o d m o ra ećim a,
Svoga brata od ranah izvida.
K ad se Š ćep an n a n o g e d ig nu o ,
M itru b ratu rijeĉ g o v o rio :
"Hodi, Mitre, da se osvetimo!"
Pa uvati vjerenicu ljubu,
Izv ad i jo j o b je o ĉi crn e,
Pa joj dade tojagu u ruke,
Neka prosi, da se ljebom rani.

Jak šići k u šaju lju b e[76].

P iju v in o d v a Jak šića m lad a:

Jak šić M itar i Jak šić B o g d an e.
A kad su se ponapili vina,
Jak šić B o g d an M itru b esjed io :
"Jak šić M itre, m o j m io b rajan e!
"Dok mi, brate, skupa prebivasmo
"I m ajk a n am d v o ri u p rav ljaše,
"T ad 'se n aši d v o ri b ijelješe,
"I g o sti n as ĉesto p o h o d iše,
"P o h o d iše S rijemski knezovi,
"I sam glavom Srpski car Stjepane;
"A kako se, brate, rastadosmo,
"I ljube nam dvori upravljaju,
"T ak o n aši d v o ri p o tav n ješe,
"I g o sti n as, b rate, o stav iše,
"Ne pohode Srijemski knezovi,
"Nit' sam glavom Srpski car Stjepane;
"Ta s koga je? d a od B o g a n aĊ e!"
Jak šić M itar b ratu b esjed io :
"Jak šić B o g d an , m o j m io b rajan e!
"To je, brate, s tvoje vjerne ljube,
"S V u k o sav e, d a o d B o g a n aĊ e!"
T o B o g d an u v rlo m u ĉn o b ilo ,
Pak je Mitru tiho besjedio:
"Jak šić M itre, m o j m io b rajan e!
"Hodi, brate, da ku šam o lju b e,
"Da vidimo, il' je s moje ljube,
"Il' je moje, il' je, brate, s tvoje."
Š to rek o še, to i u ĉin iše:
O tid o še B o g d an ovu d v o ru ;
Bogdan ode k ljubi u timare,
M itar o sta d v o ru n a p en d ćeru ,
D a o n slu ša, što će b esjed iti.
Jak šić B o g d an lju bi b esjed io :
"Vukosava, moja vjerna ljubo!
"Ja b ih teb i n ešto b esjed io ,
"Ali ne znam, jeli tvoja volja!"
Ljuba njemu tiho odgovara:
"G o sp o d aru , Jak šiću B o g d an e!
"G o v o r', d u šo , što g o d ti je d rag o ,
"Jo š ti n isam v o lje p o k v arila,
"A n i sad ti p o k v ariti n e ću ."
Jak šić B o g d an ljubi besjedio:
"Vukosava, moja vjerna ljubo!
"K ralj B u d im sk i svo g a ţen i sin a,
"Brata Mitra zove u svatove,
"M itar ište k o n ja i o ru ţje,
"A i n aše T u rsk o o d ijelo ,
"I o n ište sed lo o k o v an o ;
"H o ću l'd ati, m o ja d u šo d rag a?"
Ljuba njemu tiho odgovara:
"Podaj, d u šo , Jak šiću B o g d an e!
"P o d aj b ratu k o n ja i o ru ţje,
"I podaj mu Tursko odijelo,
"Jo š k o to m u sed lo o k o v an o ;
"Ja ću d ati tv o ju ab ajliju ,
"Š to sam teb i k o d b ab ajk a v ezla,
"Pak ti nisam za nju kazivala,
"Jer je nisam bila ispunila,
"A sad sam je ispunila zlatom,
"I d aću m u Ċ erd an isp o d v rata,
"Jed an Ċ erd an o d ţu tih d u k ata,
"A drugi je od b'jelog bisera,
"P lesti ću [77] mu konju usred grive,
"N ek a d iĉe k raljev e sv ato v e."
M itar slu ša d v o ru n a p en d ćeru ,
Š to g o v o ri g o spo Ċa sn ašica,
Od milina suze proljevao,
Pak o d o še d o n jego v a d v o ra,
B o g d an slu ša d vo ru n a p en d ćeru ,
Š to će M itar s lju b o m b esjed iti,
Mitar ide dvoru u timare,
Pak besjedi svojoj vjernoj ljubi:
"O M ilice d rag a g o sp o Ċ ice!
"Ja b ih teb i n ešto b esjed io ,
"Ali ne znam, jeli tvoja volja!"
Ljuba njemu tiho odgovara:
"G o v o r', d u šo , što g o d ti je d rag o ."
Jak šić M itar lju b i b esjed io :
"O Milice, vjerna ljubo moja!
"K ralj B u d im sk i svo g a ţen i sin a,
"Pak Bogdana zove u svatove,
"B o g d an ište k o n ja i o ru ţje,
"A i n aše T u rsk o o d ijelo ,
"I o n ište sed lo o k o v an o ;
"H o ću l' d ati, m o ja d u šo d rag a?"
A l'b esjed i M ilica g o sp oĊ a:
"Kam' mu konji? poklali ih vuci!
"K am 'o ru ţje? o d neli g a T u rci!
"Kam' od'jelo? ostalo mu pusto!"
K ad je M itar r'jeĉi razu m ijo ,
Uvati je za grlo bijelo,
Kako ju je lako uvatio,
O b je o ĉi n a d v o r isko ĉiše;
Al'p risk o ĉi Jak šiću B o g d an e,
Te on Mitra za ruku uvati:
"Š to ćeš, M itre? d a o d B o g a n aĊ eš!
"T i p o g led aj tv o je so k o liće:
"T i ćeš seb i b o lju n aći lju b u ,
"A li n jim a n ik ad n e ćeš m ajk e;
"Ne krvavi tvoju Desnu ruku;
"A m i sm o se v eć rastali, b rate!"

76) Ova je p jesm a štam p an a u S a tiru R eljko vića , ali

sam je ja slu šao i u n aro d u n ašem u , o so b ito o d
jed n o g a m o m ĉeta iz U ţiĉk e n ah ije, o d k o g a sam je
ovako prepisao.
77) Mjesto p lesti ću u govoru bi se kazalo p lešću .

Ţ en id b a Jova B u d im lije.

K ad se ţen i B u d im lija Jo v a,
U Janoku isprosi devojku,
P lem en itu Jan o ĉk in ju Jan u ,
P ak se Jo v a m lo g o p o arĉio ,
B aš n a p ero tri to v ara b lag a;
A l'ju n ak u u d a sreća b ila:
U koji je danak isprosio,
U onaj se danak razboleo,
Preprosi je od Erdelja bane,
P ak se b an e v iše p o arĉio ,
B aš n a p ero pet tovara blaga;
A l'i b an u u d a sreća b ila:
U koji je danak isprosio,
U onaj se danak razboleo;
P ak b o lu ju o b a m lad o ţen je.
B o g a m o li Jan o ĉk in ja Jan a:
"D ig n i, B o ţe, B u d im liju Jo v u !
"A umori od Erdelja bana!"
B o g n e slu ša g o spo Ċ e d ev o jk e,
V eć o n ĉin i, što je njemu drago:
D iţe b an a, n e d iţe Jo v an a.
Skupi bane gospodu svatove,
Te Janoku ode po devojku.
Z d rav o b an e d o Ċ e d o d ev o jk e,
I zdravo se natrag povratio,
Kad su bili pram' bela Budima,
Stala Jana, te gleda Budima,
Budim gledi, grozne suze roni:
"O Budime, v elik a ţalo sti!
"N isam rek la m im o teb e p ro ći,
"V eć sam rek la d a u teb e d o Ċ em ,
"D a ja šetam p o teb e, B u d im e,
"A da ljubim Budimliju Jovu."
A l'to n ik o n e ĉu o d sv ato v a,
Do sam glavom od Erdelja bane,
Pa devojci tijo progovara:
"A jd e, d u šo , n e ţali B u d im a,
"Jo š je lep ši E rd elj o d B u d im a,
"A krasniji od Jovana bane."
Ode bane, odvede devojku,
P o to m p ro Ċ e tri g o d in e d an a,
P rid iţe se B u d im lija Jo v a,
P ak se Jo v a k u n e m eĊ 'trg o v ci:
"B raćo m o ja, B u d im sk i trg o v ci!
"Ja se, b raćo , v eć ţen iti n e ću ,
"Kad je moja odvedena Jana."
P ak sad elja tan k u šajk u laĊ u ,
Koju voze trideset vesala;
Nakupova svake trgovine,
P o n ajv iše sjajn i o gled ala;
Uze s' sobom trideset momaka,
O tište se n iz v o d u D u n av o ,
Ode pravo pod Erdelja grada.
U su b o tu stiţe p o d E rd elja,
U su b o tu , u o ĉi n ed elje;
Kad u jutru osvanu nedelja,
Rano rane sedam devojaka,
D a zaite v o d e n a M o rišu ;
Uze Jova sedam ogledala,
Te dariva sedam devojaka:
"B o g o m sestre, v o d o n o še m lad e!
"Bogom sestre, glas'te me po gradu!"
Nji je sedam, a sedam sokaka,
Ode svaka svojijem sokakom,
P o k lik o še tan k o g laso v ito :
"O d ev o jk e sad e ispro šen e!
"I neveste skoro dovedene!
"Od kako je Erdelj postanuo,
"N ije tak a trg o v in a d o šla,
"N i v id esm o lep šeg a trg o v ca
"Š to d an ask e u sv etu n ed elju ."
A to slu ša Jan o ĉk in ja Jan a
Isp red d v o ra s v iso k a ĉard ak a,
Desnom rukom zagrlila bana:
"Ao bane, zemlji gospodaru!
"Ţ iv o m i je ĉed o p o d p o jaso m ;
"Ili b u d e m u šk o , il' d ev o jk a,
"T eb e v alja ĉastiti g o sp od u ,
"A meneka darom darivati,
"Malo mi je gospodskoga dara,
"A u mene bela platna nema!"
Ban je ljubi po gospodskom licu:
"M o ţeš, Jan o , g o sp o Ċ o razu m n a.
"Prekupiti i svu trgovinu,
"A l'n e m o ţeš b o lja g o sp o d ara."
Usta Jana rada i vesela.
S v e je ru o v en ĉan o o b u k la,
I n asu la d ćep o v e d u k ata,
Uze s' sobom tridest devojaka,
Svakoj dade po tridest dukata,
T e jo j d rţe sk u te i rukave,
S k u te d rţe d a se n e o p raše,
A rukave da s' ne kruni zlato;
O d e Jan a n a v o d u M o riša.
Daleko je ugledao Jova,
M alo b liţe p red n ju išetao ;
G o sp o Ċ a m u v išn jeg B o g a n azv a:
"B o ţja t'p o m o ć, B u d im sk i trg o v ĉe!" -
"D a'B o g d o b ro , g o sp o Ċo E rd eljsk a!" -
"Daj, trg o v ĉe, izn esi m i p latn a."
A besedi Budimlija Jova:
"Gospo draga od Erdelja grada!
"Ne mogu ti iznositi platno,
"Jer je v aša zem lja p esk o v ita,
"Vetar duva, posipa pijeskom,
"Te mi belo posnupljuje platno;
"V eć, g o sp o Ċ o , u šetaj u laĊ u ,
"Biraj platna, kakvoga ti drago."
O n d a Jan a u šeta u šajk u
I sa šn jo m e trid est d ev o jak a,
P a g o v o ri Jan o ĉk inja Jan a:
"T ak o t'B o g a, B u d im sk i trg o v ĉe!
"Jesi li b aš m esto m n a B u d im a?
"D a li zn ad eš B u d im liju Jo v u?
"Jeli zd rav o , jel'se o ţen io?"
A besedi Budimlija Jova:
"Draga gospo od Erdelja grada!
"Doista sam mestom iz Budima,
"Znadem dobro Budimliju Jovu:
"Z d rav je, g o sp o , n ije s'o ţen io ."
K ad to zaĉu Jan o ĉk in ja Jan a,
Ona prosu suze niz obraze,
A od Jove zaklanja rukavom;
Jo v o p ro Ċ e n a d u m en n a šajk u ,
Pak povika trideset momaka:
"B raćo m o ja, trid eset m o m ak a!
"N e ţal'te m i sv ilen i jed ek a,
"A k o m en e B o g u teći d ad e,
"N a ĉast, b raćo , sv ak o m p o d ev o jk a,
"M en e k rasn a Jan o ĉk in ja Jan a."
K ad to zaĉu trid eset m o m ak a,
O d sek o še sv ilen e jed ek e,
P o v ezo še n iz v o d u M o riša.
A l'Jo v an u v išn ji B o g p o m aţe:
V etar d u v a n iz v o d u M o riša,
V ećm a n o si Jo v an o v u laĊ u ,
N eg 'što v o ze trid eset v esala.
Glas dopade od Erdelja banu:
"Zlo ti vino, od Erdelja bane!
"Zlo ti vino, a gora rakija!
"T eb e Jo v an o d v ed e g o sp oĊ u ,
"I s g o sp o Ċ o m trid est d ev o jak a."
S k o ĉi b an e, kan' da se pomami,
Dobrije se konja dovatio,
P o d n jim d o tri k o n ja p o crk aše,
N a ĉetv rto m isp o red i s Jo v o m
N a v elik o j n a sk eli P eĉv arsk o j;
Pak Jovanu bane besjedio:
"V rati, Jo v o , Jan o ĉk in ju Jan u ,
"T rip u t ću je d u k ati p resu ti,
"Sve dukati osim sitna blaga."
A besedi Budimlija Jova:
"Idi bane, jedna luda glavo!
"Š to će m en e za Jan u d u k ati,
"Kad je Jana sama od dukata?" -
"V rati, Jo v o , Jan o ĉk in ju Jan u ,
"Ţ iv o jo j je ĉed o p o d p o jaso m ." -
"Idi bane, jedna luda glavo!
"A k o j'ţiv o ĉed o p o d p o jaso m ,
"I kod nas je ro d ila p šen ica,
"N e će d o ći E rd elju n a ran u ." -
"Vrati, Jovo, tridest devojaka!" -
"Idi bane, jedna luda glavo!
"Ne vodim i, da robuju mene;
"V eć i v o d im , d a i razu d ajem ."
O n d a Jan a p o ĉe b esed iti:
"Vrat' se dvoru, gospodine bane!
"Volim s Jovom po gori oditi,
"N eg o s to b o m p o ĉard ak u tv o m e,
"P o ĉard ak u , p o d eb elu lad u ;
"Volim s Jovom crnu zemlju jesti,
"N eg o s to b o m b ijelu p o g aĉu ;
"Volim s Jovom s lista vodu piti,
"Nego s tobom slatku malvasiju,
"Medovinu iz kovdira zlatna!"
O d e Jo v o , o d v ed e g o sp oĊ u ,
I s gosp o Ċ o m trid est d ev o jak a.
K ad a d o Ċ e b elo m e B u d im u ,
Svakom momku dade po devojku,
N jem u k rasn a Jan o ĉk in ja Jan a,
T e je v en ĉa seb e za g o sp o Ċu ,
G o lem o je v eselje ĉin io ,
O d d an 'd o d an 'ĉitav m esec d an a;
I p o sle su lep o ţiv o v ali.
N e b i ĉed a za g o d in u d an a,
Pak mu ro d i m u šk o i d ev o jk u .