5. СРБИЈА НАКОН 2000.

ГОДИНЕ

5.1 Развојни пут Србије након 2000. године

Након догађаја од 5. октобра 2000. године, у нашој држави почиње процес

модернизације или боље речено – вестернизације (попримамо све што долази са запада).
Србија се определила за тржишну привреду, правну државу и демократију.
Нагласак је од 2000. године на развијању приватног сектора (приватизација
друштвених предузећа, подстицање малих и средњих предузећа, предузетника), на
отварању према другим државама и економским интеграцијама (ЕУ).
Законима је уређен статус страних лица. Странци могу да отварају сопствена, али и
да купују наша предузећа, могу да користе концесије и БОТ аранжмане, да оснивају и
купују банке, да купују земљиште... Србија је изабрала такав пут да странци у Србији
имају бар равноправан, али и повлашћен положај у односу на наше становништво.
Многи, како их ја називам естрадни економисти или квази-стручњаци говоре да је
раније владала анархија у нашој држави и да приватна својина мора да заживи јер било
који приватник послује ефикасније од државних фирми. Ако се сетимо јапанске
железнице која је у власништву државе, схватићете колико је ова констатација
бесмислена и нетачна. Од те железнице ниједан приватник на овом свету неће
пословати ефикасније и успешније! Никада!
Која је цена овакве маршруте Србије, остаје да видимо у будућности. Да ли смо
ми правна држава? Да ли смо самостални у доношењу одлука? Да ли влада демократија?
Увек су актуелна питања у школи, на факултету, у друштву, у кафани. Ако се настави
овакав тренд, ми ћемо заиста сви стати под сенку једне шљиве (као што то предвиђаше
својевремено у филму ''Лепа села, лепо горе'').
да осптану на дужи рок.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

5. октобар транзиција приватизација

Питања за обнову градива:

1. Објаснити пут Србије након петооктобарских промена.

5.2 Историјско наслеђе

Тренутно стање у држави добрим делом је последица неких грешака у прошлости.

Сетите се приче о наглом преласку становништва СФРЈ из села у градове. Све се одвијало
без плана и села су постала опустошена. Традиција се наставила и у каснијим годинама.
Данас села готово да немамо. Седамдесетих година испред фабрике ''Слобода'' на крају
радног дана раднике су чекали аутобуси који су их развозили по околним селима. Данас
аутобуси по селима саобраћају једном или два пута дневно, а у неким селима не
саобраћају уопште. Инфраструкура не постоји, становништво се одселило.
Грађански рат, санкције и НАТО бомбардовање довели су до тоталног колапса.
Након петооктобарских промена ушли смо у транзицију. Дошло је до својинске
трансформације (приватизације) и политика се све ''гласније'' мешала у области у које не
треба да се меша. Првенствено у економију, а економија и политика не могу заједно.
Последице мешања политике у економију јасно се виде данас.
Дакле, стање у којем се држава налази данас последица је неких ранијих одлука
или грешака, односно то је наслеђе из прошлости.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

историјско наслеђе транзиција приватизација

Питања за обнову градива:

1. Објаснити историјско наслеђе као фактор привредног развоја.