Д ш 1шо Перић: Црквено ираво

студенички буде архимандрит и искључује сваку власт надлежног епи-

скопа над манастиром.
Доласком Светог Саве за игумана студеничког, настаје нови
период у животу Срба. Први пут се у српском сликарству у Студеници
појављују натписи на српском језику. Више се не помињу ни епископи
Грци. Десет година Свети Сава остаје у Србији припремајући пут
самосталној Српској цркви. На тај начин, „Из аутономне Студенице
израсла је аутокефална архиепископија -Ж и ч а, чија је градња почела
вероватно пре 1208. године односно убрзо по Савином доласку у
Студеницу, можда већ 1206. године” , закључује М. Петровић.95
Игуман студенички је уживао велики углед у Српској цркви и
касније. Под надзором Студеничке архимандрије налазило се шест
манастира: Светог Ђорђа у Расу, Свехе Богородице Градачке, Светог
Николе у Топлиди, Свехог Николе у Казновићима (Кончул), Светог
Николе и Светог Ђорђа у Дабру. У наше време, пак, игуман студе-
нички нема толико права колико му типик даје.
Студенички типик се, по мишљењу М. Петровића, може смат-
рахи првим усхавом Српске цркве.
Постоји и једно отворено питање. Наиме, када је свети Сава
хиротонисан у чин епископа? Многобројни историчари не сумњају да
је то било 1219. Међутим, М. Петровић износи нове, до сада непознате
изворе, у којима се говори да је то било 1210. и да је хиротонију
извршио цариградски патријарх Михаило IV Авторијан (1207-1213).
Петровић ово тврди на основу грнког рукописног кодекса из XVIII
века, који се налази у манасхиру Свете Екатерине на Синају (бр. 1395),
а који садржи историју црквених и политичких догађаја у дванаест
књига, чији је аутор Атанасије Комнин Ипсиландис, велики скевофи-
лакс Цариградске патријаршије.96 **
Н а основу изложеног се види од коликог су значаја за црквено
право типици Светог Саве. ‘

3) Законоправило Светога Саве. Један од најкомплетнијих прав-

них зборника у ГТравославној цркви је Законоправило Светога Саве.
У литератури је овај зборник познат под именом Крмчија, од крма
(на чамцу)
Најзначајније књижевно-правно дело Светога Саве је Законоп-
равило или Номоканон ,97 М. Петровић подвлачи да се Савина „за-
слуга у изради Номоканона за Србе састоји углавном у изјрору текс-

95 Исшо, стр. 31.

96 М. Петровић, Прерастање Студеначке архимандрије у жичку архиепископију,
Свети Кнез Лазар, Год. III, бр. 2 и 3 (10 и 11), Призрен, 1995, стр. 41-48. ,
97 Од Светог Саве су сачувани следећи списи: Ж итије СветоГ Симеона Миро-
точивог, Служба Светом Симеону, Хиландарски типик, Карејски типик, Сту-
денички типик, Законоправило и Писмо Спиридону.

70
 II глава: Периоризација црквеног ирава

това из византијских номоканона и у распореду грађе. До данас није

пронађен истоветан византијски зборник”.9
Овај зборник је приређен пре него што је Свети Сава издејство-
вао аутокефалност Српској цркви 1219. Када је оргаиизовао еписко-
пије у Српској цркви, сваком епископу дао је по примерак Законо-
правила. До нас није стигао оригииал. Сачувано је 11 рукописа српске
редакције, и то: Иловички, Рашки, Дечански, Пчињски, Сарајевски,
Београдски, Хиландарски, Савински, Пећки, Милешевски и Морачки.
По некима, постојао је препис и у манастиру Светог Архангела Ми-
хаила у Крки код Книна, али овај примерак није сачуван. Према
најстаријем препису, Иловичком из 1262, приређеио је фототипско
издање Законоправила које је објављеио 1991. Овај препис садржи
400 листова и данас се налази у Архиву Југославенске знаности и
умјетности у Загребу, под сигнатуром III С 9.
Огроман труд је уложен у припрему за израду овог зборника.
Канонски део чими Синопсис Стефана Ефеског из VI века, на који је
Алексије Аристин написао тумачења. Да би сачувао самосталност,
самодржавност и самоцрквеиост, Свети Сава заобилази коментаре
Теодора Валсамоиа (XII век). Το М. Петровић овако објашњава: „Тре-
ћег познатог визаптијског тумача канона из истог века, Валсамона,
Свети Сава свесно није користио за свој кодекс. Разлог за то треба
видети у Валсамоновој опширности и склоиости да цару приписује
одређеиа права која су црквеноуправне природе и у надлежиости
искључиво Цркве.” 9
Свети Сава је желео да Црква буде слободна, да владар има што
мање уплива у љен рад, без обзира на то што је његов брат Огефан
Првовеичани тада био краљ српски.
У то време, Номокаион у XIV наслова, односно грана из 883. је
био у општој употрсби у Византији, али су за састављање Законоп-
равила коришћени и други номокаиоиски зборници, из којих је преу-
зето више од стотину списа.100 Наиме, састављач Законоправила сло-
бодно одабира и распоређује грађу, с тим што скраћене каионе Сте-
фана Ефеског и Аристинова тумачења каткад замењује пуним текс-
том канона или Зонаршшм тумачењима. Приликом превођења, пак,
састављач меродавно проширује поједине грчке текстове својим крат-
ким објашњењима, а понешто их и скраћује.101
Законоправило је подељено на 64 главе.

98 Законоиравило или Номоканон Свешога Саве, Иловички препис, фототпппја,

1262. Прпредпо п прплоге наппсао др Мподраг М. Петровпћ, Горњн Милановац,
1991.
99 М. Петровпћ, Историјскоправни значај Законоправила Светога Саве, Гласник
права, књ. 2, Крагујевац, 1993, стр. 16.
100 М. Пстровпћ, Историјскоправпи значај, стр 16.
101 Исто.

71
Димшо Перић: Црквено ираво

Н а редовном заседању 1939. САСа је прихватио предлог Зако-

нодавног одбора, који гласи: „Да Зборник Крмчија има важити као
официјални иаш каионски Збориик све док се пе замени новим.”102

4) Штампапа Крмчија. Законоправило је убрзо прихваћено и

ван Србије. У XIII веку било је у употреби у Русији, Бугарској, а
касније и у Румунији. У Бугарској је, како пише С. Троицки, Крмчија
1226. примљена за општеобавезни зборник. Бугарски деспот Јован
Светислав је 1262. једаи примерак послао руском митрополиту Кирилу
II.103 Са тог примерка је урађен препис за Јосифа, епископа рјазанског.
Овај примерак је сачуван и носи назив Рјазанска Крмчија. Наиме, „Н а
руском сабору 1274. у Владимиру Крмчија Светога Саве је била одо-
брена и од тог времеиа добила значење у целом православном свету
поставши прави ,,Согрш ш т и (г ш 5 С ји е ” , тј. и црквени и грађански
законик” .1
Са благословом руског патријарха Јосифа, а у време цара Алек-
сија Мнхаиловича, почело је 1649. штампање Крмчије у Москви. Штам-
пање је завршено 1650. Ово издаље је сачувано у неколико примерака.
Нови руски патријарх Никон иије дозволио да ово прво издање уђе у
употребу. Ои је наредио да оио буде исправљено и допуњено. Исправ-
љеио је 50 страна, али су у књигу унехе и допуне - на почехку, о
отцепљењу Римске цркве и о установи патријаршије у Руеији, а на
крају, ϋοηαΐίο СотШпИт. Циљ тих допуна био је јасан: патријарх Ни-
кон је званичио усвојио теорију Москве као трећег Рима, а άοηαίϊο је
морао да послужи као заштита љегових претеизија у борби са светс-
ком влашћу. Допуњено издаљс је штампано 1653. и послато је у
православие словенске земље, где је постепено потискивало из упот-
ребе рукописиу Крмчију добивши званично зиачење. Ово друго изда-
њс из 1653. је више пута прештампавано у Русији, и то: 1787, 1804,
1810, 1816. и 1834. године.
Номоканон се у Русији још зове и „Кормчаја књига”, и садржи
два дела. Прва књига садржи каноне Свехих апостола, васељенских и
помесних сабора и светих отаца, док друга кљига садржи каноне отаца
и законе грчких царева.106
Откуда назив Кормчаја, Крмчија? Сам Свети Сава је своје дело
назвао Законоправило, и то у првој реченици: „Са Богом се почињу

102 Архив САСи, Записници реровног засерања САСа, АСБр. 63/зап. бр. 145 од
12/25. маја 1939. Уз овај запимшк приложен је и реферат епископа банатског
др Викентија (Вујића), на основу кога је Законодавни одбор дао предлог, а
САСа га прихватио. Реферат је објављен у Гласнику СПП, бр. 19 и 20, Београд,
1939, стр 454-455.
103 С. Троицки, Црквено право, II, стр. 24.
104 Ист о, стр. 24.
105 Исто, стр. 26.
106 Видети нпр. у изд. Кормчал кш па, Москва, 1787.

72
 II глава: Периодизација ирквеног ирава

ове књиге зване грчким језиком Номоканон, а нашим језиком се кажу

Законоправило. ” Српска реч „Законоправило” у потпуности одго-
вара грчкој „Номокаион” . Због тога М. Петровић враћа у употребу
назив Закоиоправило. Реч Крмчија није извории назив.
У литератури се за једио исто дело, за Законоправило Светога
Саве, корисхило више назива, Светосавски Номокаион, Савин Номо-
канон, Светосавска Крмчија, Савина Крмчија, Крмчија Светога Саве,
Крмчија са тумачењима, Српска Крмчија, Српска Крмчија са тума-
чењима, Номоканон, Крмчија, итд.
О томе М. Пстровић пише: „Са разлогом се може свако запи-
тати, првеиствепо од неупућених, о колико се дела светога Саве овде,
у ствари, ради?”108 Основпи назив Номоканои и Крмчија настали су
независно једаи од другог у распону од неколико векова и не треба
их мешати, још мање поистовећивати, јер њихова етимологија и се-
мантика су различити.109
Назив Крмчија је дошао од Руса, и током XIX века одомаћио се
и код Срба. Тако у Закопнку грађаиском за Кнежевину Србију из
1844. у чл. 93 стоји: „Ови су узроци (за развод брака) у књизи Корм-
чији...”110 У Новом Саду штампаии су „Начатки церковиаго права
древнБ1н православнвш в о с т о ч и бш церкве, которБШ по књизЂ Корм-
чеи собралЂ Е. ЈоапновичЂ книга I, в’ Новомђ СадЂ 1841, книга II,
в’ Н о вомтј Сад'В, 1884. г.” Нићифор Дучић 1866. и Игљат Васић
1870. говоре о Крмчији, не користећи изворне називе Законоправило
или Номокаион. 12
Овом зборнику треба вратити аутеитичаи назив Законоправило
Светога Савс, што се у последње време и чиии.

5) Повеље. Повел^е су писани докумснти које је издавао владар.

Њима се дају одређсиа права или поседи иеком манастиру или од-
ређеиом лицу, или сс потврђују раиија права.
До данас је сачуван зиатан број повсл^а. Многобројни истра-
живачи су их проучавали и објављивали. Због њиховог значаја бриж-
љиво су чуваие, али се често догађало да буду фалсификоване. Било
је случајева да приређивачи свесно или несвесно направе грешке код

107 М. Пстровпћ, О Законопраачлу или Н ом оканону СветоГа Саве, стр. 28.

108 И ст о, стр. 8.
109 И ст о, стр. 8-9,
110 И ст о, стр. 13.
111 И ст о. О овом уџбенпку п. Б. Гардашсппћ, П чсац најстаријег уџбенчка црквеног
права (Јевтишчје ч л ч ЕвГенчје Јоваиоочћ?) Зборппк православног Богословс-
ког факултста за 1952, књ. III, Бсоград, 1954, стр, 165-180.
112 Васпћг Игн5ггт>, Уста†о степешша срорства чзгђ Кормч1е спчсанЂ, са пра-
вилчма уобш т е о зпкономђ брпку, Бсоград, 1870, Дучпћ Нпћифор, С тепеник
из Кормччге са славепорускога 1езчка преоео и из србуљах саставио, Цетпње,
1866,

73