BR sO! ZT tt - Jedan lingvistiéki presek slovenske . paganske ideologije Tako se-danas moze smatrati da su propali stari romantitarski pokugaji ___ tekonstrukeije onakve slovenske mitologije kakva je postojala kod Grka, Indusa, Rimljana, pa i Germana i drugih, i, posle britljivijeg nautnog osvet- Venja, nije ostalo mnogo od toboznjeg slovenskog Olimpa,' ipak se ne moze Osporiti da je ideoloski Zivot kod starih, paganskih Slovena bio prilitné raz~ Vijen. Tako je poznato da su Sloveni razvili u zajednici sa Irancima, dakle na strom tlu, u tzv. prapostojbini, vrlo bogatu religioznu terminologiju: slov. bog» — iran. bago, slov. gatati, gatpka — iran, g884 ,poboina pe- sma“, slov. nebo — iran. nabah — ,nebo”, slov dive — iran. daéva — wzao duh”, slov. kajatiikazne — iran. kaya — ,kajati se’, kada — vkazna” i sl* Ponesto od ovoga se nalazi i kod baltiskih naroda, kao napr. ; f r E slovensko svet® — iran. sp3nto_ ,svetac“, emu *odgovara staroprus. swints i litav. §ventas istoga znatenja ili bogs — iran. baga-, a takode i staroprus, baga (u danainjim balt. jezicima ret nedostaje)* Ovi __pojmovi Sirili su se od Slovena, Balla i Tranaca i na susedna finska plemena. 4 Tako slovensko bo g-, balt. bag-, iran, bag- nalazimo u ugrofinskim jezi- cima u obliku pavas (od*bagas), paz ,bog, sreéa“t a takode u finskim dijalektima imamo i pur'g'in'e ,,grom‘, koje stoji u vezi sa imenom slo- _-venskog boga Peruna (up. ukrajin. perun, te. polj. piorun ,grom*) i sa litavskim perkunas ,,bog gromovnik*.’ Ovome se moze dodati i na- ziv frigiskoga boZanstva . Bayuroc, koje stari gréki autori tolkuju kao Zseits i koje je, dakle, takode u vezi sa slov. bog® itd* Prema tome se f vidi da su na&i preci, verovatno jo8 pre individualizacije praslovenskog je- ae zika, dok su jo8 Ziveli u susedstvu sa baltiskim, tratko-frigiskim, ariskim i ugrofinskim plemenima na severu Evrope i uveliko jo$ bili varvari — ne- sumnjivo imali razgranatu religioznu terminologiju, Sto svedo& o raspostra- njenom religioznom Zivotu. Kako istite T. Ler-Splavinjski, ne samo religiomi Zivot, veé uopSte celokupna ideologija, pogled na svet starih paganskih Slovena bio je prilitno razvijen jos u ono vreme kad su sva slovenska plemena Zivela u TY. sada o slovenskim boZanstvima i njihovim nazivima V. Maheka Revue des Etudes slaves XXIII, 48—65. Di 25. Rozvadovski, Stosunki leksykalne miedzy jezukami slowiafskiemi fa iraiskiemi, Rocznik oryentalisticzny I (Krakéw), 95 i sled; A. Meje Les dialectes indo-européens (Paris 1950), 127128. 3 Meje, loc. cit. * iM Basten, Keitisches und Antikritisches zur neueren slavischen Ety- mologie, Roczn. slaw. IV, 160. 5 Ve Sretius, Baltic Origins, Revue des Et, slaves XXIV, 49-89, 6Si Mladenov, Zu den lehikalischen Abgrenzugslinien,.. auf sidsla- vischem und arisch-slavischem Gebiete, Slavia X, 247. 89)Jednoj zajednici i jo8 govorila takozvanim praslovenskim jezikom? To izlazi otud Sto je niz termina koji se odnose na ovu pojmovnu sferu nesumnjiyo bar praslovenski, a gesto jo i indoevropskog porekla ili su u najmanjy tuku karakteristiéni za jednu grupu indoevr. jezika. » Tako je imenica du§a opSteslovenska: up. sh. du Sa, sloveneé. duia, bug. duga, rus, ukraj. ay ma, polj. dusza, slovaé. duSa, tes. due ita, tako isto sh, pravda, slovenat. pravda, bug. ™pas qa, Tus. HpaBna, polj. prawda; zatim sh, pamet (prvobitno ,uspomena%, up. pam titi, koje je ofuvalo staro zatenje, rus. mamarb, polj. pamisé ,uspomena* itd. Spisak ovakvih praslovenskih redi nije tako malen; od njih imamo napr. u srpskohrvatskom jeziku duh, duSa, razum, volja, misao, pamet @ spomen, istoga korena, tj. ment-: men), vera, nada, milost, zavist, gnev, strah, Zalost, radost, stid, sram, pa Zivot, smrt, pa bog, greh, pravda, raj, pakao, molitva, mora, zatim éast, slava, hvala, mudrost, moé i joS dosta sliénih primera, u temu srpskohrvatski jezik verno odrazava opSteslovensko stanje"). Ne samo u po- gledu religije i etike, nego uop’te u pogledu cele ove ideoloske superstruk- ture, starina je delimiéno jo8 dublja nego Sto je praslovenska epoha, jer se { ovde opagaju slaganja slovenskih jezika sa iranskima: up. slov. goj», go- jiti ,hraniti“ i iran. gaya- ,Zivot”, slov. 21 (sh. 220, zla itd.) — iran. zurah ,nepravda", slov. *sorm® (sh. gram itd) — iran. fSar9ma- ystid“ i sl Naravno, moglo je biti sluéajeva u kojima su slov. jezici kasnije razvili, u toku posebnog individualnog Zivota, novo apstraktno znatenje. Ta- ko je napr, praslov. *sret’a imalo prvobitno prosto, realno znagenje ,su-_ sret“, kako pokazuje rusko n-cTpe4a, bug. cpemy, ,prema”, a uostalom inage sret-nem, sresti; ali je sh. sreéa, slovenat. sre@a, a iz njih i madZ. szerencse ,sre¢a”,” razvilo ovo novo zneéenje, dakle sekundarno, tek u novije vreme.! Takvih je sluéajeva, razume se, bivalo; a to je moglo biti i u hriséansko vreme. Naprimer je sh. vrag dobilo sadainje znatenje naslanjanjem na imenicu davo, koja je grtkog porekla; rusko ppa« ,ne- prijatelj” satuvalo je znatenje blisko osnovnome: praslov, *vorg' ozna- éavalo je ,prognanika iz plemena* (uz ‘ver gti, sh. vréi, izvréi ,izba- citi, proterati, prognati“),* i joS nije sadrzalo nikakvo religiozno znaéenje. ‘Up. starosrpski pravni termin pax za ,krvna osveta”, Koje je jo satu- valo staro, nereligiozno znaéenje.'* Tako je isto i hram, koje danas u raz- nim slovenskim jezicima ima znatenje hriséanske di jevrejske zgrade 7a vrienje verskih obreda (up. izraz hram bo%ji, hram gospodniik nekada bilo obiéan arhitektonski izraz i oznatavalo je ,,kolibicu, kuéicu“ i sl, kakvo se znaéenje i do danas ovde-onde ofuvalo: up. hrv. dijal. u Istri hram ,odijeljeni dio u kuéi, gdje se tuyaju razlitite sprave i sude za hro- nu’, na Krku hramac ,pastirska koliba‘ rus, dijal. x0 por ,,velika 1T. Ler-Splavinjski, Jezyk polski (Warszawa 1947), 86—88; zbornik Przegled i charakterystyka jezykéw slowiafskich (Wargaen toe ode: jak Praslowiariska wspdlnota jezykowa, 24-95, 81. c. — Up. i moju Istoriju sxpskohry, jezila (Novi Sad 1955), 123. 9 Rozvadovski, 1. c. . 2 10 V. moju Istorju, ‘str. 40. 4. 1 Up, J. Janko, O pravéku slovanském (Praha 1912) 3 12 ibid, 184, 169, — Up. starosrp. spam hna serve psi hoje je bile {tafom matenju, : 18 V. kod mene, Radovi II/I Sarajevskog nautnog drustva, 67. M45. Ribarié, Razmestaj juénosl, dijalekata otoku Istri, Srpsk! dijalektoloski zbornik TX, 151. mac oa 18 Rjetnik Jugoslavenske akad, TIT, 678. 90skuéa”,* st, 7 a i staroslov. TocnOAMHD : sia: , " 7grada“, xopomuuK ,drvodelja‘, ukraj. xopoma Polj. i polj, dijal. chromina_ ,,koliba” XPamoy = oro de0rdrn¢, tj. ,,domacin", . Pa ipak nema nikakve sumnje da su veé stari Sloveni u mnogim od ovakvih izraza ose¢ali apstraktno, ideoloko znatenje, tojest, da su svoj mi- Saoni Zivot bili prilitno razvili. Naravno, razvitak toga misaonog Zivota kod nagih predaka — pagana ne mote se ni blizu meriti sa nagim. danainjim; iu svakom sluéaju je njihova materijalna kultura po svojem znataju daleko Prevazilazila njihov duhovni Zivot, Sto je i sasvim razumljivo.? Ali Je ipak i ovaj poslednji veé bio razvio Sve osnoyne pojmove. i Tako, naprimer, slaganje svih slovenskih jezika — koje u tako velikom broju sluéajeva ne moze biti sluéajno i sekundarno — Pokazuje da je imenica bogs veé tada G, kako smio videli, jo ranije) imala ovaj religiozni smisao; a to isto vai i za naj niz izraza koji smo napred naveli. 4 Medutim se analizom moze u svim slugajevima, ili bar u ne koji su dosad etimoloSki manje-vise razjainjeni, pokazati da je misti- oni, duhovni i uopSte apstraktni smisao ustvari sekundaran, da je to rezultat jednog vigeg (iako 408 paganskog) stadija razvitka, kad su na&i preci, premda nepismeni varvari, poteli uopstavati prvobitne pojmove i davati im izvestan teoriski smisao koji oni u osnovi nisu imali. Kada se izvrSi analiza ovih sluéajeva, onda se dolazi do starijih, mnogo primitivnijih i sasvim realnih znatenja. ‘ Tako sam ve¢ jednom* skrenuo pagnju na to da imenica duSa, koja Je kod Praslovena veé imala manje-vise ovo danasnje znatenje, nije nista drugo nego derivat od glagola duchati (danas sh. duvati, duhati), u vezi sa dychati, dysati, sa dsch® (dah) itd. dakle, redima koje ne- maju nikakav apstraktan smisao, ve¢ su prosto jezi¢ke oznake (u raznim ab- Jautnim oblicima: © : y : u) za Sum koji organi za disanje proizvode. Indo- evropska epoha nam tu daje koren *dhu-, onaj isti koji nalazimo u *dhu- mos = sloy. dy m+, sh. dim, lat. fumus, gré. Siu6; itd?! Kako — koliko mi je poznato — dosad nije bilo sistematskih radova koji bi obradi- vali ovo pitanje, to éu se ovde time ukratko pozabaviti. Veoma je frapantan slutaj imenice bog. Kao Sto smo napred videli, ona je religiozni smisao imala veé u dubokoj starini (ne samo kod Slovena, veé i kod njihovih suseda Tratana, Frigijaca, Balta i Iranaca; odatle i kod Ugrofinaca). Medutim je njeno prvobitno znatenje vrlo prosto, realno i ,ovo- zemaljsko”; kako je izvrsno zapazio bugarski nautnik St. Mladenov, ona se izvodi od indoevr. *bhag-, onog istog koje nalazimo u grékom payerv shraniti“ (grt. @ = ph od *bh). Dakle je bog prvobitno znaéilo ,,izobilje”, nizobilje hrane“. Isto se tako englesko Lord ,bog, gospod” razvilo od an- glosaks. hlaford ,,koji daje hranu‘, ,pekar”,* dakle tek onda kad je Hjud- ska misao poéela delovati apstraktnije. Od istoga korena, uostalom, imamo Jo8 slovensko bo gat i ubog’, dakle sa otuvanim prvobitnim znagenjem: wKoji ima (hrane)”, ,,koji nema (hrane)*. Up. takode i poljsko zboZe ,,Zito%, belorus. 3602 x e, koje je nesumnjivo istoga korena. 16M. Fasmer, Russisches etymologisches W5rlerbuch, Lief. 22, str. 262 17 Slownik jez polskiego (Warszawa) I, 298. ie. Miklosse, Lenleon Palacoslovenico-graeco-Iatinum, 1096. 19Ler-Splavinjski, Jnzyk polski, 87. 20 V. moj tlanak Nas jezik kao odraz drustvenih zbivanja, Savremenily, de- cember 1956, str. 685. 21 Vv. J. Janka, op, cit., 196. 22 Mladenoy, 1. c, \ othike ie ee Rt abhas-, jedan takay sludaj. U stai om n , gréko (tenon i srodn. latinskome nebula, nemaé. Nebel “oftwvano fe starije znatenje ,,magla"." Dakle je ovde vodenoj pari u visini tek docnije — pripisan mistitni smisao; uostalom su Iranci saéuvali jo8 i staro zna’enje, napr. u persiskome neft ,nafta”, tj. prosto ,,tetnost’™ Samo ovaj pravac Taavitka zatenja je mogué; obrnuti je semantitki nemogué. Perun® — praslovenski bog gromovnik, pandan grékome Zevsu i hri8éanskome svetom Iiji. Kao Sto j¢ veé pominjano, u ukrajinskom, teskom i poljskom jeziku otuvano je, u obitnom, nereligi Perun, piorun ,grom‘, a to je u vezi sa glagolom pyre ti ,udarati, tuéi”, od éega je i naie popriste.* Dakle opet realno znaéenje. Praslov. gréch', Kao Sto sam veé skrenuo pagnju, realno znatenje Je primarno: up. leton. gréizs ,kriv“** Ali i u slovenskim jezicima je jo3 prisutno realno znatenje: up. napr. ukrajinski owpix ,mpomymene se- pea Hexormag micuye nig 4ac opanKu 4M CiBOn"* tj. deo njive de sluéajno nije poorano ili zasejano, dakle sasvim realno, kao i u glagolu greSitii imenici greska, Bajati. ako je mistitno znatenje otuvano i u glagolu, a takode i u izvedenoj imenici sh. bas ma, u staroslov. Gaxuu ,lekar” i dr. ipak je osnovno znagenje realno, kako pokazuje poredenje slovenskoga b a- sa latin- skim fama (fa- od *bha-), grt. pant (p od *bh-) ,.ka%em, govorim*; Titualno znagenje, otuvano u slovenskome do danas, jasno je sekundaro. Slovena’. ért, rus, sep, te. E(@)rt, polj. czart itd. ,davo”. Kod nas je imenica i8tezla i zamenjena je slovenskim vrag odn. grékim davo; ali se ofuvao glagol cr titi ,zaklinjati* u narodnim govorima,® Koji jo8 ima stodno znatenje. Medutim je ono otigledno sekundarno, zbog toga Sto se ova veé nema odvajati, kako izgleda, od €nrta, tertati (sh. erta, ertati, Tus. 4epra, veprury ,crtati” itd) ,,beleZiti linije, praviti erteze“, a to se izvodi jednostavno od indoevr. korena ker-, Koji znati ,rezati, urezivati“: up. napr. litav. kirti ,izrezivati” i sl Prasl. *voréati (sh. vratati itd) sh. vrad ,marodni lekar“, vra- ara ,Zena koja bajanjem leti”, bug. s paw i dr. Izvedeno je prosto od in- doevr. korena *vere- ,govoriti! od kojega je, u stepenu *voir-, nae govor, rus. rosop, i dr. Za oblik up. i sh. vréa ti ,odavati nezadovolj- Stvo puStajuéi narotite zvuke”. I ovde je, kao kod ba jati, od obitnog zna- Genja ,davati zvuk, govoriti“, do$lo do specijalizacije, sugavanja znatenja tek Kasnije. Rusko spa ,lekar” (od XI veka)? verovatno je takode proslo kroz mistitno znatenje, iako ga danas vise nema. 23 Rozvadovski, op. cit 24/A. Valde—J. Pokorni, Indogerm, etymologisches Wérterbuch I. 25 P. J. Cernih, Ovepx pyccko ucropyueckoit Auanextonoru (Mocxna 1956), 92. 26 ibid., 116. 27 F. T. Zilko, Hapuen 3 _giamexvonoril yxpaivnicnxoi monu (Kusip 1955), 18. 28 Cernih, op. cit. 116; Janko, op. cit. 239. 29 St. M. Kuljbakin, O retniékoj strani staroslovenskog jezika, Glas. beogr, Akad. CXXXVIII, 106, 8J. Holub—F. Kopetns, Btymologickyslovnik jazyka Geského (Pra- gy 1082), 89, 91, 95. erni 1 116. 2 ibid, 116,(up. i srp. Beurr ,sposoban, spretan“, d-, koje Je u indoevropskoj eposi zna- ‘ (up. nage videti; hrv. éakay. vin ,znam*, videre ,,videti*, nem. wissen itd), te, dakle, ja) izvedeno je od vé fi” ili ,,videti*« €e8. vim, polj. wiem; lat, nije imalo religioznog smisl: Praslov. mod iti imalo je i deo ee RO etic na seid eee ee Gh molitus ita, ceed UP. 4 optieslov. modliteda, modiiteya Koren mo a1 oe cis ime Versi smisao. Jedino pro siti ga nie imalo, De eh cca - je jo8 u dubljoj proslosti dobio ideoloski smisao, Koll dow, mle Redavna analiza sovjetskog indoevropeiste V. V. Ivanov, Hoje anal ooeaith, 8 Tanlies *molditi, veauje, sa hetitskim mold, BrOGhe aan eetue Hpueern axeprsy, oOpameune x GOMECTEY ANH TOTO, on ™ Y Hero Owaronentna, yMonAT» npyHoMeHYeM —2€DTBbI”. Prema tome je modliti znatilo ,klati”, ,,dati Zrtvu‘; u ruskim dijalektima ee . oe glagol «0 x17», pored opsteslov. znatenja ,,umoljevati”, ofu- matenje ,,seéi, Klati Zivotinje po izvesnom obredu”; medutim ovo Poslednje znatenje je prvobitno bilo sasvim realno, kako pokazuje poredenje sa staronem. muljan_,,raskinuti‘; austr. nem, milln ,,kastnirati", irskim molt vepar*, koje je dalje u vezi sa *thelti (sh. mleti, rus. MomOTE itd), a otigledno i sa mlatiti, rus, momoTuT» itd. Sto je srpskohrv. moliti i bug. mo. dobilo i ,aitko" znatenje, to je sckundarna stvar. Ali se jasno vidi da je opsteslovenskom i hetitskom obrednom znaéenju prethodilo realno znatenje ,se¢i, rezati“ (uopite). Imenica Zal (sh. a0, Zalost itd) takode je imala realno znaéenje, jer se ne moze odvajati od imenice Zar (gor- ,goreti”): Zalb je prvo- bitno oznagavalo ,mogilu od pepela na grobu spaljenog, dakle je znatilo »vatru, poZar, rezultat spaljivanja”; otuda u Cehoslovatkoj geografska imena kao Zaly, Zalky, Zalov, Zalenice* Staro realno znagenje satuvalo se otigledno i u sh. Zalac, 2a0ka ,pipak kojim péela pri ubodu opeve*. ‘Tek kasnije se, u vezi sa pomenutim starim slov. pogrebnim obivajima, raz- vilo novo apstraktno znatenje. T slovensko div® ,dzin”, iran, daéva- ,zao duh‘, st. ind. deva bog, lat, deus ,bog* (u vezi s tim je i Juppiter, od starijeg Diuppi- tex) — prvobitno je oznatavalo samo ,svetlost” ili ,videti*, kako izlazi iz Slovenskoga dpnp ,dan‘, od starijega *divnis, lat, dies dan‘ i iz te Skoga divati se ,gledati", dok sh. diviti se veé ima pomereno znat.” Tele docnije je svetlost, shvaéena kao dobro bozanstvo, dobila religioani smi- sao, ialeo staro znavenje nije potpuno i&terlo: up.‘divati se, lat, dies i sl Ni Zivot nije imalo apstraktan smisao, veé se izvodi od konkretnog prideva Ziv, koji je oS indoevropski (up. lat. vivus, gr. Bios, st ind. jivas aZiv"), Realno znatenje je dopustalo gradenje realnih imenica od ovoga korena, kako pokazuju napr, germanski jezici. Up. gotski qithus, staro- skandinav. kuithr ,trbuh”. I slovenska izvedenica Zivot® dugo je imala 33 Janko, op. cit, 239; Cernih, 115, — Up. u Risnu ()jedogonia oe eo S suaucion xerrexoro mabvaca san epanit renbHOKeTO- Piricexoro MccweyoBAHNA CHABAHCKHX ABBUKOB, Bonpocel cHaB. AIbIKOS 35 hegetias Se sipehen Cattibloglachiee ‘Worterbuch II, 149. 3 Bene occa, op. cit, 98 i 101; Janko 218. strealno konkretno znaéenje, sudeéi po tome Sto ga na raznim stranama sloven- ske jenitke teritorije ova reé i danas uva: up. rus. 4807, ukraj. mnRir nttbuh“, hrvatski Zakavski Zivot ,tijelo uopée”,* ,,telo, stas*, napr., na Rabu, Hvaru, u Poljicama; u bugarskom jeziku Zivot, Zivotec, pored ostaloga, znati ,imanje, novac”;‘® slitno je i u ruskim dijalektima: u Sibiru 2% 1BOT znaéi ,paounii cKoT (B ocoBeHHocTU soUIay{s), BOOOM. HMyiecTRO, 6o- rarerso; xsuorsoe”." I u starijim staroslovenskim tekstovima muB OT» je 408 znadilo {wov (,zivotinja’).!? Tek kasnije je dobiveno apstraktno znatenje »vita”, u srpskohrv. Zivot, te8. Zivot, ukraj, dijal. x 4807," a svakako i drugde. Slovenci jo’ imaju Zivljenje u znagenju ,vita* — dakle pro- stu glagolsku imenicu od Ziveti; od glagola je i poljsko Zy cie i srpskohrv. dijal. (i pesn.) Ziée. Kao Sto se vidi, apstraktno znavenje se tek postepeno formiralo. Srpskohrv. sreéa i slovenat. sreta je tako isto tek sekundarno do- bilo ovo znatenje; prvobitno znaéenje je bilo samo ,,susret” (up. napred), i ono se ofuvalo napr. u rus. perpeua do danas; docnije je ovo zatenje preglo u znatenje ,povoljan susret*. Ovakvi bi se primeri mogli naéi i na terenu samog srpskohrvatskog je- zika. Tako je, naprimer, imenica na gon, koja je danas u knjizevnom srpsko- hrvatskom jeziku sinonim tudega instinkt, Giji je ustvari prevod (in- stingere = na-gnati), u Vuka jos imalo i jedno sasvim primitivno, Potpuno realno znaéenje; der Antreib der Schweine der Save zu, um sie nach Deutschland zu iibersetzen”, tj. ,,doterivanje svinja na Savu radi prebacivanja 4 Nemaéku“! I zanos, koje je danas termin najéeSée pesniéki za ,odu- Sevljenje, inspiraciju” i sl, kod Vuka je jos ,,kad se ovjek zanese n.p. u bo- lesti“, tj. blizu realnoga zano siti; a zanos oznaéava kod njega i ,akce- nat, Ovakvi primeri bi se mogli vrlo lako joS namnoditi; ali tu su u pitanju veé novije epohe, tako da to ne ide neposredno u ovo moje izlaganje. Mnogo od stare slovenske ideoloske terminologije se ofuvalo do danas, zbog toga Sto se, u pojedinim zaostalim sredinama, jo ofuvala i ta ideolo- gija; tako vravati, bajati i sl; protiv ovih pojmova se i danas jo3 ponegde bori, naprimer, naSa Stampa. U nizu, pak, drugih sluéajeva staro znatenje je toliko izbledelo da danas bez nauéne analize i ne mozemo po- goditi da je ret imala neki apstraktni smisao. Tako danas sh. kresati, rus. dijal. xpecats znati samo ,paliti vatru”, iake se ovo znatenje razvilo iz staroga kres ,,sveSteni oganj“* i tome slitno. Ali to veé ispada iz okvira mojeg tanka. Kao Sto se vidi, ova jednostavna analiza pokazuje da se celokupna apstrakina terminologija stanih Slovena razvila istoriski, da ona nije nesto primarmo, neéto ,an sich”. NaSim precima je na raspolo%enju stajao fond 38 ae M. Hraste — P. Guberina, Govor otoka Suska, Zagreb 39M. Tentor, Leksitka slaganja sreskoga narjetja j i Le jetja i slovenskoga jezika a protiy Vukova jezika, Razprave (Ljubljana), ki, II, knj. I, str. 89. ; Gerov, Pewnux na Gburapexn esx Il, 19 Momaanexvo, 116, 41 R.1 j 3 i. Bae Avan ogo ¥» Ober russkoi dialektologii (Moskva 1949), 180; C er 42 Pepagt ie agntstehungsgeschichte der kirchenslavischen Sprache (Berlin #3 Zinko, Op. cit., 302, stala ‘znaéenja, opet a F B vonbe. sod Corman bp okt ae! Mae Sleek Rita «Sasvim realnih rei, koje su se odnosilé na sasvim konkretne, opipljive poj- move iz prirode koja ih je okruzivala, i oni su tek odatle, apstrakeijom i Postepeno, formirali ova i njoj slitnu nomenklaturu, Ako Zelimo da budemo Precizniji, reci éemo da je proces ,apstrakeije“ ustvari zapoteo jos u pret- Slovenskoj, indoevropskoj eposi, sudesi po svedofanstvu onih primera u ko- Jima se slovenski jezici slazu sa svojom indoevropskom bra¢om. Ali se u pra- Slovensko vreme proces nesumnjivo nastavio. U svakom sluéaju, ova lingvi- stitka analiza daje anatomski presek u razne epohe preistorije naieg i drugih slovenskih jezika: u one ranije, kada je na’ predak joS morao misliti »konkretno”, ,,opipliivo%, i u pozije preistorisko doba, kad se njegovo milje~ nie veé bilo jate razvilo, Lingvisti¢ka analiza bez ikakve sumnje nedvosmisleno pokazuje — na osnovu svega retenoga — jedno: da je kod nagih davnih predaka, kao Sto je veé ia priori verovatno, ideologija ustvari duhovna nadgradnja na materi Jalnoj osnovi, da je, drugim revima, njeno poreklo potpuno materijalnog, sMaterijalistitkog", porekla, Ivan POPOVIC