su bili restriktivni, studentski protesti ili njihov prvi talas se i završili, ali su

studentski zahtevi bili jasni i dugoročno aktuelni: smena Miloševića, podrška

demokratizaciji, slobodi medija, a posebno i studentska prava i slobode. To se
može videti i iz studentskog proglasa, koji je pročitan ispred Pravnog fakulteta u
junu 1992, a koji je kasnije objavljen u Politici:“Situacija u kojoj se trenutno
nalazimo ne dozvoljava nam da i dalje budemo nemi posmatrači događaja koji
dovode u pitanje i samu egzistenciju građana Srbije. Mi, studenti Beograda,
moramo konačno preuzeti odgovornost za svoju budućnost i učiniti ono što se od
nas očekuje. Prema nama se u ovom trenutku primenjuju drastične sankcije, a
izolacija se već oseća i onemogućava normalan život i rad. Krajnje je vreme da
prihvatimo situaciju u kojoj se nalazimo i pokušamo da nađemo izlaz iz nje, umesto
da zatvaramo oči i skrštenih ruku čekamo neko još gore sutra.” Kritički pogled na
svet mladih intelektualaca tog doba je smešten u ovih nekoliko rečenica. Studenti
su prihvatili svoju odgovornost za budućnost, ne samo studenata tadašnjih i
budućih, već i za budućnost građana Srbije.
Drugi i možda jedan od najvećih talasa protesta u novijoj istoriji Srbije se odigrao
1996.godine. O tim studentskim protestima se priča i dan-danas, a često se prave
paralele između ovih i onih iz 1968. ali i nekih kasnijih protesta. Te 1966.godine se
odigrala velika izborna prevara na lokalnim izborima. Studentski zahtevi su u
početku bili da se formira nezavisna komisija koja će da ponovo prebroji glasove,
ali na kraju su tražili da se prizna pobeda opozicije. Protesti su trajali do početka
1997.godine i ovo je prvi put da su studenti bili direktno ujedinjeni sa opozicijom.
Već smo napomenuli da su se članovi, pa čak i neki ciljevi protesta poklapali, ali
studente je od “običnih” protesta građana razlikovalo to što su imali i posebne
studentske zahteve. Iako su se ovi protesti okončali početkom 1997, studenti su
nastavi da protestuju do maja iste godine, tražeći da se smeni rektor univerziteta,
kao i student prorektor. Studentski protest se u ovom drugom talasu više vodio
nekom ad hoc ili situacionom strategijom,