You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Nova srpska politička misao

New Serbian Political Thought

Location: Serbia
Author(s): Saša Gajić
Title: Dragoš Kalajić – ideolog srpske ili evropske desnice?
Dragos Kalajic – Ideologist of Serbian or European Right?
Issue: 01+04/2004
Citation Saša Gajić . "Dragoš Kalajić – ideolog srpske ili evropske desnice?". Nova srpska politička
style: misao 01+04:151-163.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=230679
CEEOL copyright 2020

Nova srpska politi~ka misao

Vol. XI, no.1- 4, str 151-162
UDK: 329.11(497.11)
Originalni nau~ni rad
Primqen 30. 6. 2005.

Sa{a Gaji}
Nova srpska politi~ka misao
Beograd

DRAGO[ KALAJI] – IDEOLOG SRPSKE

ILI EVROPSKE DESNICE?

Sa`etak: Autor u ovom tekstu analizira `ivot i rad slikara i

publiciste Drago{a Kalaji}a (1943 – 2005), najuticajnijeg i najeks-
poniranijeg javnog zastupnika srpske intelektualne desnice u zadwe
dve decenije dvadesetog veka, sinteti~ki daju}i osnovne teze koje
propagiraju sva wegova dela. Nalaze}i u wegovom publicisti~kom
opusu ideolo{ki koherentne stavove koje je Kalaji} zastupao ceo
svoj `ivot, autor sve wegove glavne ideje pronalazi u korpusu evrop-
ske desne misli druge polovine XX veka. Stoga se izvodi zakqu~ak da
Kalaji} nije bio zastupnik autohtonih ideja srpske nacionalisti~-
ke desnice, ve} u potpunosti „ideolo{ki Evropejac“ postmoderne de-
snice i najverniji reprezent wenih stavova na ovim prostorima.
Kqu~ne re~i: srpska desnica, tradicionalizam, atlantizam,
Evroazija, Nova evropska desnica

Tokom posledwih nekoliko decenija na srpskoj javnoj sceni, koja

ba{ i ne mo`e da se pohvali iole zna~ajnim i autenti~nim pojavama,
lik i delo Drago{a Kalaji}a (1943–2005) jedno je od najupe~atqivijih
i najkontroverznijih. Za jedne esteta i korifej tradicionalizma,
kraq srpske publicistike i guru tzv. nove srpske desnice (ma {ta se
pod time podrazumevalo), za druge „avangarda obesve{}ivawa srpskog
malogra|anstva“, „sme{na precioza“, „Paolo Koeqo srpske publici-
stike“1 i {ampion „salonskog fa{izma“2, tek pomen Kalaji}evog ime-
na uvek je izazivao neskriveno burne reakcije. Time je te`e nepri-

1
Teofil Pan~i}, Urbani bu{mani, XX vek, Beograd, 2001, str.153.
2
To je epitet koji mu je „pri{io“ pokojni Zoran \in|i} parafraziraju}i Milo-
{a Crwanskog i wegov negativan stav spram me|uratnih „salonskih komunista“.

151

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Nova srpska politi~ka misao, vol. XI, no. 1- 4

strasno i istovremeno kriti~ki oceniti Kalaji}ev rad na javnom po-

qu, a ne sukobiti se s nagomilanim predrasudama kako wegovih poklo-
nika, tako i `estokih protivnika, koji s tvrdoglavih ideolo{kih po-
zicija nisu u stawu da prihvate nikakav poku{aj iznijansiranijeg i
objektivnijeg tuma~ewa dela autora „jednog pogleda na svet“.
Ro|en 1943. godine u Beogradu, Kalaji} je, odrastav{i me|u pri-
padnicima umetni~kog pokreta „Medijala“, svoju akademsku karijeru
zapo~eo u slikarskim krugovima. Zavr{iv{i Accademia di Belle Arti
u Rimu 1966. godine s najvi{im ocenama3, Kalaji} je osim slikarskog
interesovawa, jo{ tokom {ezdesetih godina pokazao zanimawe i za
publicistiku. Nakon poeme „Kr{evina“ (1968) i filozofskog dela
Upori{te – rehabilitacija strukture integralnog ~oveka (1971)4,
kao urednik Dela 1978. godine izdaje Mapu (anti)utopija, a dve godi-
ne kasnije Smak sveta5. U tom periodu ( 1978–79) za Drugi program Te-
levizije Beograd pripremio je niz emisija i reporta`a, ukqu~uju}i i
osam jednosatnih epizoda pod nazivom Ogledalo XX veka, u kojima je
predstavio tada aktuelne stvaraoce i tendencije u savremenoj umetno-
sti. Uredio je ~itav niz tematskih brojeva Dela i izdao mno{tvo ese-
ja, studija i kritika u ~asopisima i novinama (Politika, Borba,
NIN, Umetnost, Vidici, Gradac).
Tokom osamdesetih godina bio je urednik kwi`evne edicije „Kri-
stali“, koja je izdala neka od kapitalnih filozofskih dela6, i autor
niza predgovora delima autora koje je popularizovao tokom osamde-
setih godina (Genon, De Ru`mon, Evola ...). Iz tog perioda datira i
wegov SF roman Kosmotvorac.7
Naj{iroj ~itala~koj publici Kalaji} postaje poznat kao autor
brojnih tekstova i eseja objavqenih prete`no u ~asopisu Duga8, koji
izlaze kontinuirano celu deceniju po~ev{i od druge polovine osam-
desetih (ta~nije od 1987. godine), u kojima se prete`no bavi me|una-
rodnim odnosima, spoqnom i unutra{wom politikom, ezoterijom i
geopolitikom. Neki od ovih eseja izdati su tokom devedesetih godina
u vi{e kwiga: Ameri~ko zlo 1 (1993)9, Izdana Evropa (1993)10, Rusija
ustaje (1994)11, Ameri~ko zlo 2 (1998)12. Nakon anga`ovawa u svojstvu

3 Tema wegovog diplomskog rada iz istorije umetnosti odnosila se na ikonolo{ko

zna~ewe dvojne perspektive freske „Il Diluvio“ Paola U~ela.
4 D. Kalaji}, Upori{te – rehabilitacija strukture integralnog ~oveka, Nolit,
1971, kwiga koja nakon izlaska iz {tamparije nikad nije stigla do ~itala~ke publike
zbog odluke komunisti~kih cenzora.
5 D. Kalaji}, Smak sveta , Nakladni zavod Matice hrvatske, 1979.
6 Poput Plotinovih Eneada, [penglerove Propasti zapada, Izabranih spisa Ju-
lijana Apostate, Vajningerovog Pola i karaktera ...
7 D. Kalaji}, Kosmotvorac, Beletra, Beograd, 1989.
8 Pored wih pisao je i za Poglede, Na{e ideje ...
9 D. Kalaji}, Ameri~ko zlo, BIGZ, Beograd, 1993.
10 D. Kalaji}, Izdana Evropa, BIGZ, Beograd, 1993.
11 D. Kalaji}, Rusija ustaje, Duga, [amac, 1994.
12 D. Kalaji}, Ameri~ko zlo, IPK „Nikola Pa{i}“, Beograd, 1993.

152
CEEOL copyright 2020
CEEOL copyright 2020

Sa{a Gaji}, Drago{ Kalaji} - ideolog srpske ili evropske desnice?

dopisnika Politike iz Rima i aktivnosti na diplomatskom planu

tokom i posle agresije NATO-a na SRJ, Kalaji} je u posledwem peri-
odu `ivota, u kojem je prete`no `iveo u Rimu, publikovao i dva roma-
na – Posledwi Evropqani (2000) i Srpska deca Carstva (2005)13. Po-
sle duge i te{ke bolesti Drago{ Kalaji} je preminuo u rodnom Beo-
gradu 22. jula 2005. godine.

Politi~ki horizont „jednog pogleda na svet“

Eseji „jednog pogleda na svet“, pisani uo~i ili tokom jugosloven-

ske ratne drame tokom devedesetih godina, bilo da se bave unutra-
{wom, bilo spoqnom politikom, oslikavaju perspektive srpskog na-
roda i dr`ave spram strategija onoga {to Kalaji} naziva „novim
svetskim poretkom“ i iznose o{tre stavove i ocene autora prema pro-
cesima u me|unarodnim odnosima nakon kraja hladnog rata i raspada
isto~nog bloka. Me|utim, Kalaji} se ne bavi toliko onim {to bi se
kolokvijalno moglo svrstati pod kategorije „teorija zavere“, ve} s
pozicija nekog ko je upoznat sa zakulisnim politi~kim projektima i
wihovim operacionalizacijama on poku{ava da ~itaocima rastuma~i
i wihove uzroke i mogu}e posledice kako po pripadnike sopstvenog
naroda, tako i na regionalnom i globalnom nivou.
Kqu~ u kome Kalaji} tuma~i svetsku (i unutra{wu politiku) jeste
slede}i: iza me|udr`avnih i ideolo{kih sporova u 20. veku i glavnog
antagonizma na liniji kapitalizam–socijalizam, odvijaju se va`niji
i dugotrajniji procesi koji determini{u politi~ku stvarnost, a ko-
joj su sve druge podele samo medijumi ili paravan. U pozadini ovih ~e-
sto povr{nih ili pak la`nih podela, od 1914. godine naovamo traje je-
dan veliki rat koji se vodi razli~itim intenzitetom i sredstvima, a
to je onaj koji sile „atlantske plutokratije“, bankara i finansijskih
me{etara, vode protiv evropskih naroda u ciqu „nametawa novog
svetskog poretka“ i „svo|ewa ~oveka u kostreti ekonomske `ivoti-
we“14. Glavna meta osvaja~kih pokreta „atlantizma“ je evroazijski
kontinent, „u kome po~ivaju um i srce sveta, posmatranom pod svetlom
metageografskog simbolizma“15. Ova „borba kontinenata“ prolazi
popre~no kroz same kontinente i dr`ave, kroz narode i grudi qudi.
Kao pokreta~ku snagu atlantizma i projekta novog svetskog poret-
ka Kalaji} vidi „demoniju ekonomije“ koja je „oslobo|ena svih qud-
skih stega i kontrola posredstvom bur`oaskih revolucija te odgova-
raju}ih prevrata prirodnih hijerarhija vrednosti“16. Ona svoje ko-

13 D. Kalaji}, Srpska deca carstva, IPK „Nikola Pa{i}“, Beograd, 2005.

14 D. Kalaji}, „Tre}i svetski rat“, Ameri~ko zlo, BIGZ, Beograd, 1993, str. 171.
15 Ibid.
16 Ibid., str 172.

153

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Nova srpska politi~ka misao, vol. XI, no. 1- 4

rene ima „u judeo–protestantskoj religiji, u kupoprodajnoj koncep-

ciji odnosa ~oveka i Boga, gde je materijalno bogatstvo znamewe Bo-
`ije milosti“17. Ovi plutokratski krugovi kontroli{u politi~ku i
ekonomsku mo} SAD kao „pseudoimperije“ (budu}i da ona, po Ka-
laji}u, ne po~iva na istinskim hijerarhijskim vrednostima na koji-
ma ina~e po~ivaju autenti~ne imperije) ve{ta~kim putem odr`avaju-
}i hegemoniju dolara u svetskoj ekonomiji. U ciqu pretvarawa ova-
kvog poretka u globalni, oni permanentno kombinuju upotrebu vojne
sile i korumpirawe politi~kih elita podre|enog (ve}eg) dela sveta,
u kome name}u naopaki poredak gde su „qudi, dobra i energije podvrg-
nuti apsolutisti~kom vrednovawu `reca boga Mamona i idolatriji
nov~anog kvantiteta“18.
Rusija i wena neizmerna bogatstva glavni su ciq osvaja~kih te`wi
novog svetskog poretka koji te`i da je razori i opqa~ka. Ista sudbi-
na namewena je i svim drugim narodima koji poseduju bilo zna~ajnije
prirodne resurse, bilo imaju voqu za o~uvawe suverenosti koja `eli
da se suprotstavi pot~iwavawu.
Brojni Kalaji}evi eseji bave se neprijateqstvom „atlantista“
spram srpskog naroda i wegovih te`wi da se pri raspadu Jugoslavije,
koji su atlantisti inicirali i potpomogli, o~uva i dr`avotvorno ob-
jedini. Raspad Jugoslavije i neprijateqstvo protiv srpskog naroda,
prema Kalaji}u, bili su idealna zona za vi{estruke zloupotrebe stra-
tega novog svetskog poretka, eksperimetalne provere tehnike otpo~i-
wawa bratoubila~kih ratova, preko kompromitacije nacionalnih po-
kreta do uspostavqawa pravnih presedana za osvajawe Rusije i ostatka
Evrope putem razbijawa dr`ava na politi~ke autonomije za mawine, a
kojima bi vladali lokalni poslu{nici plutokratskih sila.
@ele}i da u srpskoj borbi za nacionalno o~uvawe vidi otpor sila-
ma novog svetskog poretka, Kalaji} je tokom devedesetih godina pred-
lagao politi~ku alternativu ovim procesima u vidu objediwavawa
srodnih, slovenskih i pravoslavnih naroda u jednu bezbedonosnu, eko-
nomsku i politi~ku zajednicu, koja bi za razliku od mehanizovanog
modernog dru{tva po~ivala na istinskim hijerarhijskim vrednosti-
ma i predstavqala „prirodnu zajednicu“19. Dokazuju}i kroz mnoge
primere jedinstvene eti~ke ideale i karakter slovenskih i pravo-
slavnih naroda, wihov holisti~ki svetonazor i spremnost na `rtvu
pojedinaca za op{tu dobrobit, Kalaji} ovakvu zajednicu, koja po we-
mu treba da po~iva na osnovama ne liberalnog ve} pravoslavnog kapi-
talizma (poput japanskog ili korejskog budisti~kog kapitalizma) i
u`iva sirovinsku i proizvodnu autarkiju, vidi kao po~etak preporo-

17 Ibid.
18 Ibid.
19 D. Kalaji}, Ka slovenskoj imperiji, IKP „Nikola Pa{i}“, Beograd, 2005,
str.168–193.

154

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Sa{a Gaji}, Drago{ Kalaji} - ideolog srpske ili evropske desnice?

da samobitne slovenske kulture, a koja je po wemu identi~na auten-

ti~noj evropskoj kulturi i wenim izvornim vrednostima.

Filozofski osnovi „jednog pogleda na svet“

Ovakvav pristup i perspektive u opisivawu i do`ivqavawu unu-

tra{wih i me|unarodnih odnosa koherentni su s Kalaji}evim estet-
skim, filozofskim i `ivotnim svetonazorom iz kojih izviru i s ko-
jim su u koherenciji, ~ine}i ~vrstu ideolo{ku sintezu. [tavi{e,
Kalaji}evi politikolo{ko-geopoliti~ki eseji samo su jedan od ni-
voa argumentacije wegovih dubqih, filozofskih uverewa koja kao
„~vrstu veru“ ispoveda od samih po~etaka svojeg pojavqivawa na jav-
noj sceni tokom sedamdesetih godina pro{log veka.
Svakom poznavaocu Kalaji}evog spisateqskog opusa odmah u o~i pada
da je jo{ od prvih spisa Kalaji} potpuno formiran autor, kako stilski
tako i ideolo{ki, i da zapravo od samih po~etaka (na primer u zabrawe-
noj kwizi Upori{te iz 1971. godine) pa naovamo pri~a „svoju pri~u“ ra-
znim povodima, s raznim varijacijama i uz razli~ita obrazlo`ewa.
Sa solidnim znawem klasi~ne filozofije i fundamentalnih pri-
rodnih nauka, istovremeno koriste}i dostignu}a aktuelnih istra`i-
vawa i u antropologiji, arheologiji, etnologiji i istoriji, Kalaji},
po vokaciji esteta i istori~ar umetnosti, zauzima filozofsko-ideo-
lo{ke pozicije tradicionalizma i integralizma pod jakim uticajem
u~ewa dva glavna rodona~elnika i oca tradiconalizma u dvadesetom
veku, francuskog filozofa i ezoteriste Renea Genona i italijanskog
desnog mislioca Juliusa Evole. Kalaji} u tradiciji vidi „istinsko
upori{te transcendencije i afirmacije verodostojnog jastva i odgo-
varaju}e slobode“, gde „apsolutna sloboda i apsolutan autoritet nisu
suprotstavqena svojstva ve} izraz tog jastva“20. Za wega „mitovi i le-
gende, regularne religije i metafizi~ke doktrine, tradicionalni
simboli i obredi, nisu ni{ta drugo do popularni oblici o~uvawa i
preno{ewa primordijalnog znawa, par~ad organona ‘Primordijalne
Tradicije’ prevedeni u {ifre i enigme – u o~ekivawu pojava qudskih
mo}i kadrih za obnovu verodstojnih zna~ewa, za restauraciju i reha-
bilitaciju integralnog i originalnog trezora istina.“21
Ciq i otelotovrewe te i takve tradicije Kalaji} vidi u integral-
nom, diferenciranom tipu ~oveka, ba{tiniku humanitasa. Pod poj-
mom humanitas Kalaji} podrazumeva jednu subjektivaciju delatne du-
hovnosti ~iji je istorijski prenosilac indoevropski etnoeti~ki tip,
a koji je svoje najvi{e izraze imao i kod anti~kih Helena, Rimqana i

20 D. Kalaji}, pogovor u kwizi J. Evole Metafizika seksa, Gradac, ^a~ak, 1990,

str.163.
21 D. Kalaji}, predgovor u kwizi R. Genona Mra~no doba, Gradac, ^a~ak, 1987, str.10.

155
CEEOL copyright 2020
CEEOL copyright 2020

Nova srpska politi~ka misao, vol. XI, no. 1- 4

sredwovekovnih ritera koji mu predstavqaju uzor i potvrdu filo-

zofskih i politi~kih ube|ewa. Drugim re~ima, indoevropski etnos i
etos jesu razli~iti oblici i nosioci pojedinih manifestacija „inte-
gralnog ~oveka-principa“ ili otelotvorene tradicije.
Humanitas, po Kalaji}u, u ovim najistaknutijim istorijskim pri-
merima predstavqa primer duhovnosti kao izraza mere, tj. po wego-
vim re~ima „u sazve`|u blistavosti humanitasa vrline odmerenosti
i umerenosti izra`avaju tradicionalnog ~oveka u redu, odnosno spo-
sobnost ~oveka da manifestuje i reprodukuje strukturu reda“22, odno-
sno tradicije.
Zauzimaju}i suprotne ideolo{ke i vrednosne pozicije spram mo-
dernista i progresista, tradicionalisti~ki pogled na svet koji za-
stupa Kalaji} posmatra istorijske procese kao delove velikih ciklu-
sa u kojima se iz prvobitnog, kvalitativno najboqeg stawa, pod dej-
stvom sila degeneracije istorija razvija u pravcu degradacije i dezin-
tegracije. Celokupna istorijska degradacija tuma~i se kroz sukob dve
osnovne sile, tradicije i kvaliteta, s jedne strane, koje predstavqaju
centripetalnu stranu ovog dualizma, i sila nihilizma i kvantiteta,
koje su antitradicionalne mada ~esto uzimaju tradicionalno ruho
(pseudo, odnosno kontratradicija) i koje ~ine wen drugi, centrifu-
galni pol. Na istorijskoj pozornici ovaj dualizam se ponajboqe ogle-
da u rivalstvu kulturno-civilizacijskih tvorevina matrijarhalnih,
kvantitativnih dru{tvenih poredaka i wima sledstvenih religio-
znih sistema, i patrijarhalnih, juna~kih i „solarnih“ dru{tvenih i
kulturnih poduhvata u kojima tradicionalisti vide kontinuitet ver-
tikalnih, kvalitativnih izraza tradicije za ~iju se obnovu zala`u.
Nastanak, uspon, opadawe i propast kulturno-civilizacijskih tvore-
vina tuma~e se potom upravo u ovom kqu~u, gde se svaki kulturni us-
pon duguje pridr`avawu tradicionalnih, patrijarhalnih, i „solar-
nih“ vrednosti, a svako opadawe i propast okretawu matrijarhalnim,
materijalisti~kim i „lunarnim“ negacijama vrednosti.
Nalaze}i u mnogim religijskim i filozofskim u~ewima potvrdu
u prilog ovakvom pogledu na filozofiju istorije (na primer, helen-
sko verovawe u ~etiri doba od zlatnog do tu~anog, ili hinduisti~ko
cikli~no verovawe /manvantara i kalpa/ u ~etiri regresivna doba
/yugas/, od kojih je ~etvrto najgore doba, Kali yuga – vreme bogiwe smr-
ti Kali) tradicionalisti veruju da se nalazimo u posledwem, najgo-
rem dobu ovog istorijskog ciklusa, u kome su sile nihilizma i kvan-
titeta privremeno nadvladale auteniti~ne duhovne potencijale koji
daju kvalitet ~oveku i dru{tvu. Po~etno duhovno stawe (i istovreme-
no kvalitativna istorijska osovina) ~ijim }e ponovnim zadobijawem
otpo~eti novi svetski ciklus i novo zlatno doba tradicionalisti na-

22 D. Kalaji}, Upori{te, Nolit, 1971, str.36.

156

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Sa{a Gaji}, Drago{ Kalaji} - ideolog srpske ili evropske desnice?

zivaju „Primordijalnom Tradicijom“ ili „Tradicijom“. Tradiciona-

listi wene delove i potvrde pronalaze u razli~itim religijskim i
filozofskim sistemima, te narodnim obi~ajima i mitovima (odnosno
wihovim sli~nostima i analogijama) koji slu`e kao svojevrsni tre-
zor pam}ewa kodova i simbola koji upu}uju na skrivena duhovna zna-
wa. Uz pomo} wih bude se duhovne i stvarala~ke sile i takozvana mi-
sti~na intuicija kroz koje moderna individua postaje li~nost i oce-
lovquje se, te postaje pripadnik nove elite, provodnik i izraz te i
takve tradicije koja }e silama determinisanosti, neumitno, na kraju
istorijskog ciklusa trijumfovati nad silama kvantiteta i nihili-
zma i iznova uspostaviti novo zlatno doba.

Kalaji}evi evropski pandani

Ve} smo napomenuli da je Kalaji}ev „pogled na svet“, koji je ~i-

tavog `ivota ispovedao, fundiran na u~ewima zapadnoevropskih de-
snih tradicionalista, posebno Julijusa Evole, koga je Kalaji} pozna-
vao i ~iji je sledbenik bio, a ~ije je filozofsko-istorijske stavove
(u prvom redu one iz dela Rivolta contra mondo moderno23) prili~no
verno reprodukovao na srpskom govornom podru~ju. Uticaji Evolinog
opusa primetni su i u Kalaji}evom stilu pisawa, pa i kori{}ewu sin-
tagmi poput „demonije ekonomije“, „diferenciranog tipa ~oveka“. U
politi~ko-ideolo{kom smislu, Kalaji} je bio prvi reprezentant
evropske Nove desnice na prostoru biv{e Jugoslavije.
Evropska Nova desnica predstavqa malu ali uticajnu ideolo{ku
grupaciju koja se pojavila {ezdesetih godina u Francuskoj, upravo pod
uticajem Evolinih kwiga i dela drugih, pomalo zaboravqenih „kon-
zervativnih revolucionara“ iz razdobqa izme|u dva svetska rata. Na-
stanak evropske Nove desnice (Nouvelle droite) bio je delimi~na reak-
cija na delovawe tada{we Nove levice, ali i nesposobnosti postoje-
}ih starih evropskih desnih stranaka da se smisleno postave prema on-
da{wim izazovima vremena.24 Ovaj postmoderni, intelektualni desni
diskurs u svom eklekticizmu potpuno je stran neokonzervatizmu, tj.
wegovom konzervirawu kapitalizma, liberalizma i vi{estrana~kog
parlamentarizma. On je istovremeno i antikapitalisti~ki i antiso-
cijalisti~ki, jer je o{tro suprotstavqen modernom kosmopolitizmu i
egalitarzmu koje vidi kao produkte sekularizacije i gubqewa duhovne
vertikale modernog ~oveka za ~iju se obnovu prvenstveno zala`e.

23 Julius Evola, Revolt Against the Modern World, Inner Traditions International, Roche-
ster, Vermont, 1995.
24 Najpotpuniji prikaz nastanka i razvoja evropske Nove desnice mo`e se na}i u
doktorskoj disertaciji hrvatskog politikologa Tomislava Sunica, Against Equality
and Democracy: The European New Right.

157

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Nova srpska politi~ka misao, vol. XI, no. 1- 4

Analiti~ari evropske politi~ke scene o{tro su podeqeni oko

kvalifikacije evropske Nove desnice. Neki je vide samo kao ideolo-
{kog naslednika nema~kog intelektualnog antiliberalnog pokreta
iz vremena Vajmarske republike koji je okupqao neke od najuticajni-
jih mislilaca pro{loga veka: Hajdegera, [penglera, Zombarta, [mi-
ta, Jingera, Niki{a, Van den Bruka ... Drugi pak u woj vide samo „post-
modernu“ preradu politi~ki neprihvatqivih ideja kojima se lepe eti-
kete „neofa{izma“. Tre}e tuma~ewe u delima Nove desnice (prven-
stveno u radu wenog predvodnika Alena de Benoe) vidi novi kvalitet
u okviru korpusa desne misli, dok klasi~ni konzervativci (naro~ito
katolici) smatraju da se tu ne radi o ni o „novoj“ ni o „desnici“, ve} o
levici zamaskiranoj u desni diskurs, ma koliko se ona ogra|ivala od
postmoderne, individualisti~ke i dekonstrukcionisti~ke levice.
Evropska Nova desnica za~eta je 1968. godine u okriqu organizaci-
je GRECE (Groupement de Recherche et d’Etude pour la Civilisation
Européenne) u kojoj su bili okupqeni tradicionalisti, francuski na-
cionalisti, regionalisti i ekstremna desnica, sve s namerom da svo-
jim intelektualnim radom na poqu kulture i nauke izvr{e restaura-
ciju `eqenog evropskog identiteta i kulturnog `ivota. GRECE nije
imala nameru da postane politi~ka organizacija (pre bi se moglo go-
voriti o wenom „metapoliti~kom“ karakteru) ve}, pre svega, {kola
mi{qewa koja je, prou~avaju}i kako desnu tako i levu antiliberalnu
misao, `elela da se suprotstavi, po wihovom vi|ewu, destrukciji
identiteta evropskih nacija i kulture koju su posle 1945. godine kroz
amerikanizaciju sprovodili pobornici liberalizma i konzumerizma.
Kombinacija prevrednovawa tradicionalnih desnih vrednosti i
levi~arskih antiliberalnih re{ewa u okviru GRECE-a tokom sedam-
desetih godina porodila je ~itav niz publikacija visokog kvaliteta
koja je u narednoj deceniji na kulturnom poqu imala veliki odjek u
intelektualnim krugovima {irom evropskog kontineta, tako da se do
kraja veka prime}uje osnivawe i povezivawe sli~nih intelektualnih
grupacija, organizacija, izdava~kih ku}a i veb sajtova u mnogim
evropskim zemqama (Belgija, Italija, Nema~ka, [panija, Rusija).
Ono {to je zaista novo u Novoj desnici jeste wen neetatisti~ki,
regionalisti~ki i pluralisti~ki pristup koji stara dr`avotvorna
desnica ne poznaje. Uklapaju}i se u moderne multikulturne trendove,
weni eksponenti insistiraju na razli~itosti nasuprot modernoj li-
beralnoj homogenosti. Liberalizam je, po wima, u svojim pojavnim ob-
licima poput egalitarizma i univerzalizma, su{tinski nepriteq
razli~itosti, odnosno svih onih vrednosti koje Nova desnica preten-
duje da reafirmi{e kroz prava razli~itih zajednica – plemena, naro-
da, rasa, regiona, premda, rekli bi weni kriti~ari, na jedan apstrak-
tan i pomalo neuverqiv na~in. Na poqu realpolitike stavovi Nove
desnice pribli`avaju se federalisti~kim stavovima socijalista i
socijaldemokrata koje na ideolo{kom poqu weni pripadnici prezi-

158

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Sa{a Gaji}, Drago{ Kalaji} - ideolog srpske ili evropske desnice?

ru. Kako pomiriti insistirawe na nacionalnim specifi~nostima s

federalizmom koji Evropu pretvara u beskrvnu kopiju SAD (gde je,
uzgred, federalisti~ki koncept tako|e pao na ispitu balansa izme|u
lokalnih i centralnih vlasti, upravo na {tetu ovih prvih i wihovih
posebnosti), a koja tako|e stvara birokratskog levijatana koga nasta-
wuju interesima povezane obeskorewene individue – na ovo pitawe
Nova desnica jo{ nije uspela da formuli{e jasan odgovor.
Nasuprot liberalima, pobornici Nove desnice veruju u postojawe
uobli~enog entiteta „Evrope“ (ili „evropske Tradicije“). Ovaj ter-
min je za vreme hladnog rata slu`io, u prvom redu, kao sredstvo raz-
likovawa u odnosu na ideologije dve tada{we supersile, sovjetskog
etatisti~kog komunizma i ameri~kog (pluto) demokratskog poretka.
Ovakva „Evropa“, kao i kod degolista, pre predstavqa izraz nezado-
voqstva usled pretvarawa nekada{wih kolonijanih dr`ava Evrope u
provincije dveju imperijalnih sila nego stvarni kulturni ili poli-
ti~ki entitet. Drugim re~ima, Evropa i wen identitet ovde su zapra-
vo `eqeni ideal, a ne realnost. Svesni da evropske nacije same vi{e
ne mogu igrati ozbiqnu ulogu u savremenoj svetskoj politici, osniva-
~i Nove desnice shvatili su da je potrebno formirati jedinstveni
evropski identitet koji }e predstavqati temeq integracija evrop-
skih nacija koje su u to vreme ve} uveliko zapo~ele ekonomsko i poli-
ti~ko objediwavawe prvo u okviru EEZ-a, a posle EZ-a i EU.
Nezadovoqni {to je integracija Evrope otpo~ela od ekonomije i
politike, dakle bez dubqih vrednosnih utemeqewa koje smatraju pri-
marnim, predstavnici Nove desnice, kao alternativnog pokreta ofi-
cijelnim evropskim integracijama, latili su se zadatka da sa~ine jed-
nu ideologiju koja }e predstavqati osnovu `eqenog evropskog iden-
titeta. Materijal za to na|en je u prvobitnoj indoevropskoj tradici-
ji – to jest u wenim modernim nau~nim i filozofskim interpretaci-
jama, u prvom redu onim komparativnog istori~ara religija i mitova
@or`a Dimezila, te ve} pomenutog filozofa i mistika Renea Geno-
na. Protivnici Nove desnice u tome mogu videti „ponovo o`ivqeni“
farsi~ni pseudonau~ni „arijevski mit“ na kojem su svoju navodnu su-
periornost gradili nema~ki nacisti, a koji je u novom ruhu utemeqe-
niji i odmereniji kako po svojim nau~nim osnovama, tako i po poli-
ti~kim i ideolo{kim dometima.
Ipak se ove ideolo{ke pretenzije evropske Nove desnice ne mogu
kvalifikovati druga~ije nego kao jedan veliki intelektualni napor da
se stvori novi politi~ko-religiozni mit koji se projektuje u praisto-
riju, a potom koristi da se opi{u mnogi savremeni fenomeni25 na jedan
simplifikovan na~in. Iako je jedinstveno etnolingvisti~ko poreklo

25 Tako se, na primer, moderni feministi~ki pokreti karakteri{u kao obnovqe-

ni praistorijski matrijarhalni kultovi, a intelektualizam urbanih novih desni~ara
kao obnova drevnog indoevropskog patrijarhalnog poretka.

159

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Nova srpska politi~ka misao, vol. XI, no. 1- 4

indoevropskih naroda neopobitno, zalagawe za postmodernisti~ko

„o`ivqavawe“ arhai~nih patrijarhalnih vrednosti o kojima moderni
Zapadwak ima veoma malo predstave (a jo{ mawe snage da zaista `ivi u
skladu s onim {to u vezi s time mo`e da razume) ~esto poprima oblike
„sekundarne religioznosti“ koja karakteri{e New Age pokrete i wi-
hov neobavezni sinkretizam. Kod Nove desnice to je naro~ito vidqivo
u favorizovawu ve} milenijumima mrtvog paganisti~kog politeizma
(kao navodno „tolerantnog prema razli~itosti“) spram „uniformnog i
iskqu~ivog“ hri{}anstva, koga su uzgred ve} ocrnili istim tim kvali-
fikacijama svi oni modernisti protiv kojih evropski novi desni~ari
`ustro ustaju. U takav intelektualisti~ki i usiqen paganizam Nove
desnice, naravno, ne veruju ni sami wegovi zagovornici. Wegovo ideo-
lo{ko popularizovawe daleko je od svake realnosti i najbla`e se mo-
`e okarakteristi ekscentri~no{}u, ako ne i ne~im gorim.
Sve u svemu, kada se evropska Nova desnica bavi bilo kritikom ka-
pitalizma, bilo socijalizma ili liberalne demokratije, a pogotovo
savremenih kulturnih fenomena, weni su osvrti visokokvalitetni i
lucidni. Me|utim, kada se do|e na nivo pozitivnih opcija koje Nova
desnica nudi nasuprot modernim pojavama, a koje bi morale da odmene
uniformne, totalitarne ili dekadentne postoje}e opcije ili proble-
mati~ne tendencije u sada{wosti, re{ewa koja nam pru`a ili su ba-
nalna, ili ve} vi|ena, ili ~ak bizarna.

U~inci Drago{a Kalaji}a

Sli~na je situacija i s delom Drago{a Kalaji}a. Kada god se Kala-

ji} latio da se kriti~ki bavi modernim kulturnim fenomenima ili
osvetqavawem savremenih politi~kih procesa, koriste}i saznawa
mahom preuzeta od zna~ajnih evropskih mislilaca s kojima na{a jav-
nost za vreme komunisti~ke diktature nije imala prilike da se upo-
zna, rezultati su bili pozitivni, a ponekad i vrlo kvalitetni. Isto-
vremeno, Kalaji}eva uloga bila je i prosvetiteqska jer je na na{im
prostorima popularizovao niz izuzetno zna~ajnih autora koji su u
svetskim okvirima danas prihva}eni kao klasici (De Ru`mon, [pen-
gler, Vajninger). U vreme komunisti~kog jednoumqa oko{talog u par-
tijske floskule ova delatnost predstavqala je pravo intelektualno
okrepqewe. Kalaji}eva pozitivna uloga nesumwiva je i krajem osam-
desetih godina – kada je s propa{}u komunisti~ke ideologije pretila
opasnost da se u op{tem odu{evqewu, osloba|awem od marksisti~kih
intelektualnih okova, energije naro~ito mladih antikomunisti~kih
nara{taja sliju iskqu~ivo u pli}ak banalnog odu{evqewa liberali-
zmom i slobodnim tr`i{tem, on je kriti~ki (nekad i preteruju}i u
tome) pisao o tamnoj strani tada trijumfalisti~ke ideologije, delu-
ju}i otre`wuju}e na mnoge od svojih ~itateqa.

160

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Sa{a Gaji}, Drago{ Kalaji} - ideolog srpske ili evropske desnice?

Me|utim, kada je predlagao alternative bilo posustalom socijali-

zmu bilo galopiraju}em liberalizmu, Kalaji} je, poput wegovih za-
padnih ideolo{kih istomi{qenika, ~esto bio nedore~en, nerealan i
nerazumqiv ovda{wem prose~nom ~itaocu. Wegovi filozofski sta-
vovi i ideolo{ka ube|ewa – pogotovo isforsirani neopaganizam, po-
za u opho|ewu i visokoparna retorika – nisu mogli da korespondira-
ju sa {irim narodnim slojevima koji su Kalaji}evu delatnost do`i-
vqavali (u najboqem slu~aju) kao izve{ta~enu i ekscentri~nu. Najgo-
ri u~inak Kalaji}evog javnog delovawa svakako predstavqaju wegovi
„desni~arski“ sledbenici iz uskih intelektualnih kru`oka i sveta
publicistike koji, kao i svi epigoni, opona{ewem wegovog stila i
ponavqawem op{tih mesta (i to iz druge ruke) iz Kalaji}evog opusa,
~esto predstavqaju karikature onoga za {ta se izdaju, koje ne razume
niko, pa ni oni sami sebe.
Kalaji}ev uticaj na pojedine intelektualne krugove, naro~ito ge-
neracija koje su stasavale u vreme raspada SFRJ, ogroman je i jo{ uvek
neprepoznat u {iroj javnosti. U nekim dimenzijama radi se gotovo o
„pokloni~kom kultu“ (tzv. kalaji}evci), {to je samo jo{ jedan dokaz
koliko jak i dubok uticaj na `ivote drugih mo`e ostaviti doslednost
re~i i dela, bez obzira na wihovu istinitost ili stvarnu vrednost.
S druge strane, kritike, prezir, pa i otvorena mr`wa s ovda{we
liberalne i leve scene, koja je tek ne{to brojnija, ali isto tako sa-
mozadovoqna kao i Kalaji}evi poklonici, potpuno previ|a da je Dra-
go{ Kalaji} bio jedna u velikoj meri moderna i zapadwa~ka pojava na
srpskim prostorima, i to kako u svojim osnovnim uverewima, tako i u
na~inu nastupawa. Wihovo simplifikovano, manihejsko poimawe u
kome se svrstavawe na stranu sopstvenog nacionalnog koprusa auto-
matski povezuje s primitivizmom, zoolo{kim nacionalizmom i „fi-
lozofijom palanke“, ne dopu{ta da se jedna tako „ozlogla{ena“ figu-
ra kao {to je Drago{ Kalaji} mo`e okarakteristi zapadwa~kom i
evropskom. Jednostavnije je bilo predstaviti ga kao produkt „doma}eg
bezumqa“ nego priznati sebi da u Evropi i na celom Zapadu, toj obe-
}anoj zemqi ka kojoj se stremi bez obzira na `rtve, postoje (i to u naj-
vi{im intelektualnim krugovima) qudi koji gaje iste „omra`ene“
stavove koje je najlak{e olako kvalifikovati „fa{isti~kim“ i „eks-
tremnim“ nego ih razlo`no uzeti u razmatrawe i preispitivawe. A
Kalaji}, on je upravo to bio – doma}a varijanta postmoderne evropske
desnice i prvorazredni reprezentant svih wenih kqu~nih stavova.
Kalaji}evo svrstavawe na srpsku stranu u raspadu Jugoslavije, we-
gov ratni i poratni javni anga`man, nisu bili uzrokovani wegovim
„srpskim“, patriotskim ose}awima i stavovima. Naprotiv, na srpsku
stranu u ratu dovela su ga wegova ideolo{ka ube|ewa kojima je `eleo
da ostane dosledan. Da je wegova „evropska ideologija“ ukazivala na
pogubnost srpskog nacionalizma spram wegovog filozofsko-istorij-
skog te geopoliti~kog svetonazora, Kalaji} bi mu bio naj`e{}i ne-

161

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020

Nova srpska politi~ka misao, vol. XI, no. 1- 4

prijateq. Tek nakon neposrednih `ivotnih iskustava i susreta sa

srpskim dinarskim, patrijarhalnim stanovni{tvom na rati{tima
{irom biv{e Jugoslavije, Kalaji} se postepeno, u okviru svojih ide-
olo{kih „dimenzija“, „posrbqivao“ i emotivno sa`ivqavao s onim
`eqenim „indoevropskim“ kod svog naroda, te{ko poimaju}i onu du-
bqu i zna~ajniju „pravoslavnu“ dimenziju kojom je natopqeno srpsko
etni~ko bi}e na ~iju stranu je stao u jednom te{kom vremenu i jednom
prqavom ratu.
Paradoksalno, Kalaji}evo „ideolo{ko evropejstvo“ po svom `aru
ukazivalo je na wegove srpske i slovenske mentalitetske korene. Kao
i svaki Sloven koji dosledno i do kraja usvaja ideolo{ke paradigme
formirane „sa strane“ (naj~e{}e na Zapadu)26 i `ivi ih dubqe i is-
krenije ~ak nego wihovi originalni tvorci, Drago{ Kalaji} je bio
pravi i mo`da najboqi reprezentant i vrlina i mana ovakvog „pogle-
da na svet“. Moglo bi se ~ak re}i da je svojom dosledno{}u u `ivqewu
po ovim vrednostima on bio ve}i Evropqanin od sopstvenih uzora, ma
kako to na prvi pogled ~udno izgledalo. Tu doslednost ni wegovi naj-
`e{}i ideolo{ki neprijateqi ne mogu mu pore}i.

Dragos Kalajic

IDEOLOGIST OF SERBIAN OR EUROPEAN RIGHT

Summary

The author in the text analyses life and work of the painter and publicist
Dragos Kalajic (1943-2005), the most influential and exposed public figure
of Serbian right in last two decades of the 20 centaury, synthetically under-
lining main theses that are given in all his work. Finding ideologically
coherent views in his publicistic oeuvre, the author traces all his main ideas
within the framework of European right through of the other half of XX
centaury. This is the reason why the conclusion is drawn that Kalajic was
not a representative of original ideal of Serbian national right but rather an
„ideological European“ of postmodern right and most faithful representa-
tive of its views in these areas.
Key words: Serbian right, traditionalism, “atlantism”, “Euro-Asia”, New
European Right.

26 O tome ubedqivo svedo~e biografije Slovena, bilo komunista, bilo liberala

ili fa{ista, i wihova `estina u ispovedawu ideologije koju `ive svim bi}em, {to je
na Zapadu ve} vi{e od veka neshvatqivo i gotovo skandalozno.

162

CEEOL copyright 2020