Naziv predmeta:

Broj dok.: 4.4.

IZRADA, INŽENJERSKA PRIMENA
Datum:oktobar, 2004.

Autor: Revizija: 0
Zavarivačke radionice, pribore i
alati

PROGRAM

Plan (nacrt) proizvodne linije, pribor, fiksatori i pozicioneri , kablovi, provodnici,radno okruženje,
pomoćna oprema (postavljanje elemenata, pozicioniranje, privarivanje, merači protoka,itd.),
odvođenje gasova,podešavanje, pripajanje , čuvanje, distribucija i rukovanje dodatnim
materijalima(gasovi i dodatni materijal), Oprema za predgrevanje, zagrevanje posle zavarivanja i
druge toplotne tretmane i kontrolu temperature.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 1 od 23

4.4. ZAVARIVAČKE RADIONICE, PRIBOR I ALATI

Osnove projektovanja radionica zavarenih mašinskih konstrukcija
U projektovanju savremene proizvodnje sledeći su osnovni elementi, neophodni za racionalnu
organizaciju:
- Materijali za izradu zadate proizvodnih komponenti - osnovni i pomoćni.
- Proizvodna oprema - osnovna i pomoćna, ukljućujući uređaje za sklapanje i zavarivanje, pribore,
alate, kontrolno-merne instrumente, proizvodni inventar, sredstva za unutrašnji transport,
uređaje za ventilaciju i grejanje, osvetljenje.
- Energija svih vrsta, koja će se koristiti u projektovanoj proizvodnji pri izradi određenih
proizvoda.
- Sastav radnika, uključujući proizvodne i pomoćne, računovodstveno-knjigovodstveno i
administrativno-tehničko osoblje.
U dopunske elemente proizvodnje spadaju:
- Tehnička dokumentacija proizvodnog procesa, koja utvrđuje uzajamne odnose između svih
osnovnih elemenata proizvodnje.
- Prostor za racionalni razmeštaj osnovnih elemenata projektovane proizvodnje, uključujući proiz-
vodne i pomoćne površine, sa neophodnom i dovoljnom visinom svih prostorija.
- Shema racionalne organizacije proizvodnje i njenog upravljanja, koja odgovara vrsti zadate
proizvodnje.
Osnovni zadaci projektovanja radionica zavarenih konstrukcija su sledeći:
1) razrada tehnološkog procesa proizvodnje, koja uključuje izbor racionalnih, u tehničko-
ekonomskom smislu, načina izrade delova, sklapanja i zavarivanja, tehničke kontrole, unutrašnjeg
transporta materijala, delova sklopova i gotovih konstrukcija usvojene proizvodnje;
2) određivanje potrebnog kvalitativnog i kvantitativnog sastava svih neophodnih elemenata
proizvodnje radi obezbeđenja izrade određenih proizovoda;
3) razrada plana racionalnog razmeštaja svih elemenata proizvodnje u projektovanim radionicama
i određivanje preseka zgrade radionice, sa naznakom neophodne visine svih njenih prostorija;
4) proračun neophodnih kapitalnih ulaganja i obrtnlh sredstava za izgradnju i narednu eksploataclju
projektovane radionice, kao i proračun vrednosti zadate proizvodnje.
Prostorni raspored procesa proizvodnje i projekt radionice
U skladu sa različitim tipovima zavarivačke proizvodnje i raznim oblicima njene organizacije, u
praksi projektovanja radionica za sklapanje i zavarivanje, raspoređenih u jednospratnim zgradama,
ustanovljene su određene sheme uzajamnog rasporeda (komponovanja) sledećih proizvodnih
odeljenja i delova koji ulaze u njihov sastav, kao i pomoćnih, životnih i drugih prostorija (sl. 4.4.1. do
4.4.5). Na sl. 4.4.1. do 4.4.5. korišćene su sledeće oznake: I – skladište materijala; II – kovačnica i
preseraj; III – pripremno odeljenje; IV – međuskladište za sklapanje; V – odeljenje za sklapanje i
zavarivanje podsklopova; VI – odeljenje za završno sklapanje i zavarivanje; VII – odeljenje za
bojenje i doradu proizvoda; VIII - skladište gotovih proizvoda; IX – administrativno –
knjigovodstvene kancelarije; X –požarni prolazi.
U radionici sa pdoužnim pravcem toka proizvodnje (sl. 4.4.1) podužno premeštanje materijala se
izvodi kranovima, a poprečno premeštanje elektrokolicima, na skladištima. Ovakav tip je pogodan
za proizvodnju jednostavnih komada.
U radionici sa kombinovanim pravcem toka proizvodnje (sl.4.4.2) u odnosnu na podužni tip
proizvodnje razlika je u završnom sklapanju i zavarivanju, koje teče paralelno sklapanju i zavarivanju

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 2 od 23

podsklopova. Ovaj tip proizvodnje je pogpdan za masovnu proizvodnju jednotipskih složenih

predmeta.
Tip proizvodnje prikazan na sl. 4.4.3. se razlikuje od prethodnog tipa samo u većem broju
odeljenja za bojenje i doradu gotovih proizvoda.
Pri podužno-poprečnom pravcu, tok proizvodnje (sI. 4.4.4) se poklapa sa pravcem koji je zadat na
situacionom planu fabrike. Uporedo s tim deo toka proizvodnje sistematski se premešta u poprečnom
pravcu - iz jednog raspona u drugi, i obratno. Podužna premeštanja delova (podsklopova i komada) se
izvode pomoću vagoneta na kolosecima. Poprečna premeštanja (dodavanje do manipulatora, automata i
do druge visokoproizvodne opreme, koja opslužuje više raspona) obavljaju mostni kranovi. Ovaj tip
proivodnje se preporučuje za serijsku i jediničnu proizvodnju velikih predmeta, kao što su čelične
konstrukcije.
U radionici sa petljastim pravcem proizvodnje (sI. 4.4.5), tok se dva puta odvaja od tokova zadatih
na situacionom planu fabrike, naizmenično na razne strane. Skladišta materijala i gotovih
proizvoda raspoređuju se u nizu i opslužuju se istim putevima za dovoženje i odvoženje.
Moguća je primena kružnog (zatvorenog) sistema transportera (konvejera). Ovaj tip je pogodan za
serijsku i masovnu proizvodnju jednotipskih i jednostavnih predmeta.

Slika 4.4.1. Projekt radionice sa podužnim pravcem toka proizvodnje

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 3 od 23

Slika 4.4.2. Projekt radionice sa kombinovanim pravcem toka proizvodnje

Oprema za zavarivanje
Prva faza u obradi delova zavarivanjem je priprema. Za operacije pripreme se koriste
univerzalne mašine različite namene: valjci, prese, makaze, strugovi, rendisaljke i glodalice, mašine
za rezanje, mašine za savijanje profila i cevi. Na sl.4.4.6. su navedene osnovne operacije pripreme
materijala i delova sa odgovarajućim mašinama. One neće biti posebno prikazivane jer spadaju u
univerzalne mašine.
Za izvođenje operacija zavarivanja se koristi posebna oprema, u zavisnosti od obima i organi-
zacije proizvodnje. Tu spadaju:
- Oprema za odlaganje delova (sl. 4.4.7), koja se projektuje prema tipu proizvodnje i veličini
delova i podsklopova u vidu stelaža različitog oblika
- Mehanička oprema za operacije zavarivanja
- Mehanizovane i automatizovane linije
- Osnovna zavarivačka oprema (izvori struje, aparati, uređaji, oprema za termičku obradu).
- Oprema za kontrolu zavarenih spojeva
- Oprema za čuvanje i razvod radnih gasova
- Oprema za odsisavanje štetnih gasova

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 4 od 23

Slika 4.4.3. Projekt sa kombinovanim pravcem toka proizvodnje u radionici sa velikim odeljenjem za zaštitu
od korozije i obradu proizvoda

Slika 4.4.4. Projekt radionice sa podužno – poprečnim pravcem toka proizvodnje

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 5 od 23

Slika 4.4.5. Projekt radionice sa petljastim pravcem toka proizvodnje

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 6 od 23

Slika 4.4.6. Pregled operacija i opreme za izradu zavarenih konstrukcija

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 7 od 23

Slika 4.4.7. Konstrukcijski oblici stelaža: a. za komade velikih gabarita; b. za dugačke teške komade; c. za
lake komade
Mehanička oprema za zavarivanje
U mehaničnu opremu za operacije zavarivanja spadaju postolja za postavljanje komada, manipu-
latori, obrtaljke, okretaljke i oprema za fiksiranje i učvršćivanje.
Postolje za zavarivanje na sl. 4.4.8. je sa valjcima teškog tipa (nosivosti do 60 t). U zavisnosti od
dimenzija i mase komada koji se zavaruju, postolje može da se sastavlja od razilčitog broja
pogonskih i slobodnih oslonaca sa valjcima, pričvršćenih na nosačima - klackalicama.
Opšti izgled manipulatora, koji se koriste za zavarivanje predmeta složenijih oblika prikazan je na
sl. 4.4.9. Sto na koji se postavlja radni predmet je označen sa 1, kućište sa 3, a hidraulični pogon
sa 4. Radi što boljeg prilagođavanja radnom položaju predmeta pri zavarivanju ugrađen je
mehanizam za naginjanje 2, sa mogućnošću zakretanja do ugla od 135°.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 8 od 23

Slika 4.4.8. Postolje sa valjcima teškog tipa

Slika 4.4.9. Manipulator tipa M – 8

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 9 od 23

Obrtaljke su jednostavnije i jeftinije od manipulatora, jer nemaju mehanizam za zakošavanje, ali su

njihove radne mogućnosti zbog toga manje. Namenjene su za obrtanje oko sopstvene ose
cilindričnih radnih predmeta brzinom zavarivanja. Na sl. 4.4.10. je prikazana obrtaljka VG – 0,25 sa
horizontalnom osom . Prednji stub 1 je pogonski, a zadnji stub 2 se obrće slobodno.

Slika 4.4.10. Obrtaljka sa horizontalnom osom obrtanja tipa VG – 0,25

Okretaljke se koriste za pogodnije postavljanje radnog predmeta i za njegovo dovođenje u naj-
povoljniji radni položaj, što je omogućeno njegovim zakretanjem. I kod okretaljke pogonski je
prednji stub 1, a zadnji stub 3 se obrće slobodno. Dalje pogodnost ovakve okretaljke je mogućnost
postavljanja okvira 2 različitih konstrukcija prema konstrukcijskom obliku radnog predmeta.
Uređaji za fiksiranje i učvršćivanje se koriste u fazi pripajanja delovi, koji se privremeno spajaju da
bi se u narednoj operaciji zavarili, kao i u fazi zavarivanja delova koji pripadaju zavarenim podsklo-
povima i sklopovima. Pripajanje ili spajanje je deo pripreme zavarenog spoja. U toj operaciji se
obrađene ivice lima, profila, šipke ili cevi podešavaju jedna prema drugoj u zahtevanom polozaju.

Zatim se pripajaju kratkim pripojima (zavarima), tako da ne dođe do pomeranja pri zavarivanju, ili se
pomoću posebnih naprava obrađene ivice čvrsto drže za vreme zavarivanja. Treba imati u vidu da
pripajanje, ponekad, vremenski može da traje koliko i zavarivanje, pa u više. Za pripajanje ili
pridržavanje se primjenjuju različite naprave. Kako one treba da izgledaju zavisi od oblika i dimenzija
radnog komada, a najpovoljnije rešenje treba prihvatiti za izradu. Neka tipična rešenja su prikazana
na sl. 4.4.12. Najčešće se koriste kruta (a) i podešljiva (b) stega. Konstrukcija (c) dopušta veći stepen
podešavanja. Za brže učvršćivanje koriste se stege sa klizačima (d), kao i stega prikazana
fotografijom na sl. 4.4.12.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 10 od 23

Slika 4.4.11. Obrtaljka dvostubna tipa UDK / 3

Slika 4.4.12. Stege za fiksiranje i učvršćivanje

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 11 od 23

Uređaj za proizvodnju zavarenih I nosača je prikazan na sl. 4.4.13. Na postolje 1 se postavljaju i

fiksiraju delovi nosača 2 (pojasevi i rebro), a sa 3 je označen položaj elektrode, sl. 4.4.13.a. Izgled
zavarenog spoja je prikazan na sl. 4.4.13.b. Mnogo je efikasnije, ali i skuplje rešenje
mehanizovanih linija, koje se posebno konstruišu tako da obezbeđuju najpovoljnije uslove
proizvodnje zavarenih proizvoda. Kao primer na sl. 4.4.14. je priikazana portalna mašina za
sastavljanje i zavarivanje pod praškom I nosača, koja se sastoji od izvora napajanja 1, glave za
zavarivanje 2, uređaja za obrtanje profila 3, okvira (portala) 4, uređaja za sastavljanje profila 5 i
transportera za ukljanjanje troske 6.
Automatizovane linije, kao i roboti, predstavljaju posebna konstrukcijska rešenja, namenjena za
velikoserijsku i masovnu proizvodnju zavarenih konstrukcija. Zbog toga se ovakvi uređaji
razmatraju u posebnim poglavljima.

Slika 4.4.13. Uređaj za zavarivanje pojasnih zavara I nosača

Slika 4.4.14. Mašina za sastavljanje i zavarivanje pod praškom I nosača

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 12 od 23

Zavarivački provodnici
Kao "zavarivački provodnik" označen je priključni provodnik za klješta elekirode. "Provodnik za
radni komad", odnosno povratni provodnik (koji se pogrešno naziva i "provodnik za masu"), pri-
ključuje se na komad za zavarivanje. Na drugom kraju povratnog provodnika treba da postoje
sredstva (stopice) za priključivanje na radni predmet. Navarivanja na provodniku nisu dozvoljena.
Za produženje provodnika smeju se korisiti samo potpuno izolovani spojevi pomoću utikača.
O potrebi besprekornog kvaliteta izolacije biće više govora u drugim poglavljima.
Posebnu pažnju treba posvetiti besprekorno stegnutim priključcima provodnika zbog velikih
jačina struje. U slučaju labavih spojeva na priključcima, sa velikim prelaznim otporima, dolazi do
jakog zagrevanja, koje između ostalog, može da dovede i do pregorevanja provodnika. Potrebmo je
upozoriti da se ne smeju koristiti u cilju uštede bilo kakva pomoćna sredstva kao zamena za
priključeni provodnik neposredno spojen sa radnim predmetom. Provodnici treba da se u određenim
vremenskim razmacima sistematski preispitaju i da se rezultat ispitivanja unese u dokument trajnog
važenja.
Zbog potrebe brzih promena, danas se više koriste priključni spojevi nego tvrdo lemijenje.
Povodnicii se priključuju na izvor struje ili se spoje sa njihovim provodničkim stopicama na
priključnu ploču vijcima, ili se priključe utikačima: to su sve radovi koje zavarivač sme i treba da
izvrši. Brzi priključak tipa EURO je prikazan na sl. 4.4.15 (a,b) zajedno sa spojnicama zavarivačkog
provodnika.

a. b. c.
Slika 4.4.15. Brzi priključak tipa EURO (a, b) i spojnice zavarivačkog provodnika

Priključkom se mora ostvariti besprekoran kontakt. Priključna površina mora biti metalno čista,
a kontakt mora da bude dobro učvršćen. Ovo se postiže stezaljkama u vidu klješta ili sa magnetnim
polovima, koji su opremljeni trajnim magnetima i imaju prednost da mogu brzo da se rastave i sastave
na svim mestima, tako da skretanje luka može da se predupredi premeštanjem priključka radnog
komada.
Zavarivački i radionički provodnici moraju biti dobro dimenzionisani, besprekorno izolovani,
propisno i pouzdano pričvršćeni. Labavi priključci znače gubitak energije i povećanu opasnost za
nesrećne siučajeve. Zavarivački provodnik treba da je čvrsto stegnut vijcima ili stegama, a ne sme biti
zalemljen.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 13 od 23

Oprema za predgrevanje i kontrolu temperature

Za izradu zavarenih spojeva se u brojnim slučajevima zahteva predgrevanje radnih predmeta.
Predgrevanje se najčešće izvodi plamenom gasa ili električnom strujom. Podužni i poluprstenasti
gasni gorionik su prikazani na sl. 4.4.16, a električni uređaj za predgrevanje i termičku obradu na
sl. 4.4.17. Električni uređaji mogu biti elektrootporni ili indukcioni.
Za predgrevanje se češće koriste gasni plamenici nego električni uređaji zbog jednostavnosti i
manje cene opreme. Osim toga gasnim postupkom se moze predgrevati i u toku procesa
zavarivanja.
Plamenik se sastoji od jedne iii više sapnica, konstruisanih za povećani toplotni učinak gasa pri
izgaranju. Toplotni učinak je proizvod izlazne brzine gasa u m/s i donje topotne vrednosti gasa
J/m3. Da bi se povećao topotni učinak nekog gasa treba povećati izlaznu brzinu gasa. Povećana
izlazna brzina gasa dovodi do gašenja plamena. Zato je na plameniku najvažniji deo sapnica.
Njena konstrukcija treba da osigura stabilizaciju plamena na taj način da se glavni plamen, koji
iziazi velikom brzinom okruži prstenastim plamenom za stabilizaciju male brzine isticanja sa
stabilnim plamenom. Ovaj plamen za stabilizaciju održava g!avni plamen u njegovom korenu
neprekidnim palenjem. Sapnica se izrađuje tako da ima mogućnost uvrtanja u kučište plamenika,
koji mogu biti različitih oblika: dužinski s jednim ili više redova sapnica, prstenasti koji može
obuhvatiti radni komad, poluprstenasti, u obliku tuša, praktično može se ostvariti svaki željeni oblik.

Slika 4.4.16. Podužni i poluprstenasti plamenik za zagrevanje

Slika 4.4.17. Električna oprema za predgrevanje i termičku obradu

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 14 od 23

Neka praktična uputstva za predgrevanje

Merenje temperature predgrevanja sa termo-kredama je dovoljno tačno. Tačnost merenja termo-
kredama je ± 20°C od zadate temperature.
Temperaturu predgrevanja treba obavezno kontrolisati sa tri termo-krede i to sa termokredom za
temperaturu koja se zahteva, termokredom prve niže vrednosti i termokredom prve više vrednosti.
Jedino na taj način se može osigurati željena tačnost merenja temperature.
Za kontrolu temperature se uspešno koriste i digitalni i magnetni termometar (sl. 4.4.18).
Temperatura predgrevanja kontroliše se sa suprotne strane od mesta predgrevanja. Time se
utvrđuje da je materijal predgrejan po celom preseku.
Predgrevanje mora biti što ravnomernije. Predgrevanje ne sme biti prebrzo. Presporo predgrevanje
je opet neekonomično. Prenaglo predgrevanje uzrokuje deformacije i lomove pripojenih delova
pripremljenih za zavarivanje. Naročito se to događa na uzdužnom spoju cilindričnih delova.
Najpovoljnije trajanje predgrevanja je oko jedan minut po jednom milimetru debijine
materijala.
Na mestima gde se zahteva predgrevanje, ovo se mora izvesti i pri pripajanju. Kod predgrevanja
pre pripajanja koje se izvodi lokalno, takođe treba kontrolisati temperaturu, ali na mestu
predgrevanja, a ne sa suprotne strane.
Ukoliko priprema za zavarivanje nakon predgrevanja traje nešto duže, treba voditi računa o pod-
hlađivanju, što znači da treba predgrevati na nešto višu temperaturu.
Temperaturu radnog predmeta treba kontrolisati i u toku zavarivanja, i ukoliko je potrebno treba
dogrevati.

Slika 4.4.18. Digitalni i magnetni termometar

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 15 od 23

Čuvanje i razvod gasova

Najčesšće se u malim radionicama koriste posude tipa čeličnih boca, zapremine 40 lit. Osnovni
nedostaci ovog sistema su:
- U boci, koja je relativno teška, transportuje se mala količina gasa, tako npr. prazna boca od 40
lit. je teska 67,5 kg, a sadrži oko 10,7 kg argona, ili 8,5 kg kiseonika ili 7,5 kg azota iIi 0,5 kg
vodonika. Odnos korisne težine prema težini ambalaže za agron je 1:6,3, za kiseonik 1:8, za
azot 1 :9 i za vodonik 1:135. Za boce manje zapremine ovaj odnos je još nepovoljniji.
- Boce se u našoj zemlji transportuju u položenom položaju u raznim transportnim sredstvima, a
najcešće u kamionima. Jedan kamion, nosivosti 8 t, moze da preveze 60 boca zapremine od 40
lit.. Ako se uzme kao predstavnik kiseonik, koji se najviše od navedenih gasova transportuje u
bocama, ukupna težina boca i gasa u njima iznosi 4.560 kg, od čega je čistog gasa samo 510 kg.
To znači, sa jedne strane, da je nosivost transportnog sredstva iskorišćena samo sa oko 57%, a sa
druge strane da je u odnosu na koristan teret vozilo iskorišćeno samo za 6,4%. Prema tome,
troškovi transporta kiseonika po jedinici težine su veoma visoki, što važi za celu grupu
navedenih gasova.
- Utovar i istovar punih i praznih boca, kao i njihovo raznošenje i skupljanje po proizvodnim
pogonima je veoma težak posao i zahteva angažovanje nekvalifikovane radne snage.
- Kvalitet gasa je lošiji nego kad se gas dobija iz tečnog stanja.
- Gubici gasa iz boca kad se sa njima pojedinačno rukuje u celom ciklusu njenog kretanja dostlžu
u proseku do 20%, pa I vise.
Da bi se neki od nedostataka rukovanja sa pojedinačnim bocama umanjili boce se "paletizuju" tj.
više boca se vezuje u celinu. Boce se, pored toga što su u paleti fiksirane, povezuju i kolektorskim
sistemom svih ventila, tako da se cela paleta može puniti i prazniti preko jednog priključka (sl.
4.4.19).
Paletizacija boca donosi mnogo olakšanja u rukovanju bocama, smanjuje angažovanje fizičke
radne snage mogućnošću utovara i istovara viljuškarima i dizalicama, veće iskorišćenje nosivosti
transportnih sredstava i mnogo sigurniji transport, jer je praktično svaka boca obezbeđena od
pomeranja, što je osnovni uslov u transportu boca.
Pored toga, punionice boca se ne moraju graditi sa rampama za utovar i istovar boca već se sve
operacije mogu obavijati na nivou tla, počev od punjenja, utovara punih boca i do istovara praznih,
jer se praktično boce ne vade iz paleta, bilo da se pune pojedinacno ili preko koIektora.
Raspored boca u pogonu, bilo da su pojedinačne ili paletizovane, mora poštovati stroga pravila. Na
sl. 4.4.20. prikazani su raspored i povezivanje pojedinačnih i paletizovanih boca.

Oprema za skladištenje i transport tečnih atmosferskih gasova (TAG)

Osnovni razlog zbog koga se prešlo na skiadištenje i transport TAG je neuporedivo veća koIičina
gasa koja se čuva ili transportuje u tečnom stanju nego u gasovitom, a posude su veće, jer su
nadpritisci u posudama mali. Pri tom treba postići dobru termičku izolaciju posuda, kako se
toplotna energija iz spoljnje sredine ne bi prenela na tečnost u posudi i materijale. Na normalnom
atmosferskom pritisku kiseonik ključa na -183°C, azot na -195,7°C, a argon na -185,80°C. Kako su
im temperature kIjučanja bliske mogu se upotrebiti za izradu posuda isti materijali za niske
temperature.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 16 od 23

Pod opremom za skladištenje TAG podrazumevaju se nepomične posude sa svom opremom na

sebi, kojom se omogućava punjenje i pražnjenje posude, sigumosna armatura, merni uređaji i sve što
je neophodno da se tečni gas može bezbedno čuvati sa što manjim gubicima. Kapaciteti ovih posuda
kreću se od nekoliko stotina do nekoliko miliona litara, zavisno od namene. Najčešće korišćeni
kapaciteti kod potrošača u industriji su ispod 100.000 lit, dok se veći kapaciteti koriste i postavljaju uz
proizvodna postrojenja, gde služe kao rezerva u slučaju zastoja i iz njih se potrošači snabdevaju
transportnim cisternama. Svi veći potrošači TAG obezbeđeni su rezervoarima kapaciteta od 5.000 lit.
do 50.000 lit.
Svaka posuda za skladistenje TAG se sastoji iz dva posude (posuda u posudi). Unutrašnja
posuda je obično od nerđajućeg hrom nikal čelika i u njoj se skladišti TAG, dok je spoljnja posuda
od konstrukcijskog čelika. Međuprostor služi da se postavi termička izolacija. Kod posuda
kapaciteta ispod 100.000 lit. ova izolacija najčešće se ostvaruje vakuumiranjem međuprostora, koji
se ispunjava ekspandovanim suvim perlitom fine granulacije. Veće posude, kapaciteta preko
200.000 lit. uglavnom se grade na licu mesta, gde se fiksiraju za temelje i ne mogu se premešati
bez razaranja. Kod ovih rezervoara termička izolacija je obično bez vakuuma, sa klasičnim
izolacionim materijalima.

Slika 4.4.19. Izgled palete sa kolektorski povezanim bocama

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 17 od 23

Slika 4.4.20. Raspored boca u pogonu: pojedinačnih (gore) i paletizovanih (dole)

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 18 od 23

Posude za skiadistenje TAG kod potrošača u industriji sa vakuum izolacijom iz kojih se tečni gas
uparava preko posebnih isparivača moraju, pored neophodne opreme i armature, da imaju i
opremu za automatsko održavanje radnog nadpritiska u rezervoaru, pod kojim se napajaju
potrošači gasovitom fazom. Shematski izgled takvog rezervoara sa opremom dat je sl. 4.4.21.

Merači protoka
Samostalni merač protoka gasa je jednostavna sprava za kontrolu potrošnje zaštitnih gasova pri
zavarivanju. Na sl. 4.4.22. prikazani su samostalni merač i merač protoka na reducir ventilu.
Utvrđeno je da je u praksi potrošnja zaštitnog gasa pri zavarivanju izvanredno velika, čak preko 30
1/mm, a za kvalitetan zavar je dovoljno 12 do 16 1/mm. Prevelika količina gasa ne samo da sma-
njuje kvalitet zavara, već se prekomerno povećavaju troškovi zavarivanja. Posle kontrolnog
zavarivanja ventilom manometra na boci se podesi meračem utvrđen protok, čime se uštedi do 50
% zaštitnog gasa.
Iskustvo je pokazalo da je za 5 aparata za zavarivanje dovoljan jedan merač protoka, sa kojim se 1
do 2 puta dnevno kontroliše kolčina i protok gasa. Troškovi za nabavku se tako amortiziraju već u
jednom mesecu. Merač protoka je izrađen iz nelomljive prozirne plastike. Cev sa gravurom protoka
ima u sebi plivajuću galvansku obrađenu kuglicu, koja pokazuje protok. Nastavak od vulkanizirane
gume ima konusni otvor za sve gasne mlaznice gorionika do maksimalnog prečnika 22 mm.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 19 od 23

Slika 4.4.21. Shematski prikaz rezervoara sa pripadajućom opremom

(V1 – Ventil za punjenje rezervoara odozdo; V2 - Ventil za punjenje rezervoara odozgo; V3 - Ventil
ekonomajzera; V4, V5 - Ventili za regulator pritiska i dodatni isparivač; V6 - Ventil za izuzimanje tečnosti
preko isparivača; V7 – Prelivni ventil; V8,V9,Vl0 - Ventili za uključenje nivometra i manometra; V11 - Ventil za
kontrolu vakuuma; V12 - Jednosmerni ventil; RVl - Sigurnosni ventil rezervoara; RV2 - Sigurnosni ventil na
reguiacionom ventilu; RV3 - Sigurnosni ventil cevovoda; RV4 - Sigurnosni ventil cevovoda za punjenje
rezervoara; BD1 - Sigurnosna membrana spoljnjeg rezervoara; BD2 - Sigurnosna membrana unutrašnjeg
rezervoara; PVC1 - Ventil za regulaciju i održavanje pritiska; PCV2 - Ventil za regulaciju i kontrolu
ekonomajzera; L1 - Diferencijalni merač nivoa tečnosti; P1 - Manometar za merenje nadpritiska u
rezervoaru; G - Priključak za merenje vakuuma; ST1 - Filter tečnog gasa; I1 - Dodatni ispanvač za podizanje
pritiska u rezervoaru. Sva navedena oprema se uvek nalazi na rezecvoaru, u metalnom orrnanu ili izvan
njega.)

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 20 od 23

Oprema za odsisavanje štetnih gasova

Zavarivačke radionice kao celina i pojedinačna zavarivačka mesta moraju biti opremljena za
odsisavanje dima i štetnih gasova. Opšti izgled pojedinačnog zavarivačkog mesta i rešenja za
sistem odsisavanja prikazani su na sl .4.4.23, a oblici kapa za odsisavanje na sl. 4.4.24.

Slika 4.4.22. Samostalni merač i merač protoka na reducir ventilu

Konstrukcijska rešenja na zavarivačkom stolu mogu biti sa gornjim (A), bočnim (B) i donjim (C)
odsisavanjem (sl. 4.4.23a). Najefikasnija je dispozicija sa gornjim odsisavanjem, koja koristi
termički uzgon gasova za odsisavanje.
Rešenje na sl. 4.4.24.a. je neefeikasno, bolje je rešenje na sl. 4.4.24.b, a najbolje je pod c.
Pri zavarivanju u tesnim prostorijama, npr. u rezervoarima i posudama, neophodno je provetrava-
nje tj. dovođenje svezžg vazduha i odvođenje gasova. Pomoću duvaljki svežeg vazduha, dovodi se
vazduh u blizinu i ispod radnog mesta zavarivača u dovoljnoj kolicini, a pomoću ventilatora se
odsisava zagađeni vazduh.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 21 od 23

a. b.

Slika 4.4.23. a. Izgled pojedinačnog zavarivalkog radnog mesta sa kapom za odsisavanje; b. položaji opreme
za odsisavanje (a. kapa za odsisavanje; b. pokretni levak za odsisavanje; c. levak za odsisavanje na stolu)

Slika 4.4.24. Konstrukcijska rešenja kapa za odsisavanje: bez vodećeg lima, loše rešenje (levo); dobro
rešenje za vodećim limom (sredina); poboljšano rešenje sa vodećim limom (desno) (širina otvora s je 10 do
30 mm)

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 22 od 23

Kada su dugački vodovi iznad glave, savitljiva creva se podešavaju sa više spojnica ili nastavaka
unutar creva. Pomoću njih se crevo može pstaviti na pod ako je slobodan ispist creva dugačak.
Sabirna glava može biti opremljena odvajačem, koji se podešava ručno izvan glave, tako da
zavarivač može sam da iskljući odsisavanje, ne remeteći druge priključene zavarivače. Dodatno
osvetljenje je pomoć zavarivaču pri postavljanju predmeta. Za veće predmete može se koristiti
prenosna jedinica. Prečistač, starter i električni motor su na kolicima i lako se premeštaju (sl.
4.4.25). Savitljivo crevo velikog prečnika je odsisnom stranom povezano sa jedinicom, a sakupjač
je postavljen kod zavarivača, iznad nivoa zavarivanja što bliže predmetu tako da ne smeta u radu.
Odsisani gas prolazi kroz filter radi izdvajanja dima, a prečišćeni vazduh se vraća u atmosferu.
Na sl. 4.4.26. prikazano je dejstvo pokretne jedinice sa prečistačem. Strelice pokazuju tok dima
kroz zamenljivi prečistač. U elektronskom modelu dodatni motor čisti prečistač i pokazuje kada je
potrebno isprazniti glavni sakupljač.
Za ovu namenu može da se koristi fiksirano crevo na klizaču. Povlačenjem sakupljača po
klizaču može se zauzeti željeni položaj u radionici. Prečišćeni vazduh se vraća u atmosferu.

Slika 4.4.25. Pokretna jedinica priključena na radno Slika 4.4.26. Shema dejstva pokretne jedinice za
mesto zavarivača prečišćavanje dima pri zavarivanju

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.4.

Zavarivačke radionice, pribore i

alati Strana 23 od 23

U nekim rešenjima MIG zavarivanja sakupljač može da se postavi na gorionik (sl. 4.4.27). Telo
takvog gorionika, prema donjem kraju, uključuje neke otvore i dovode. Dim se usisava kroz otvore
do otvora u gorioniku, potpuno odvojeno od zaštitnog gasa i vodova vode za hlađenje. Na gornjem
kraju gorionika je zakošena jedinica, spojena sa usisnom cevi jedinice za prečišćavanje dima. Dim
se skuplja na mestu pojave, bez kontakta sa zaštitnim gasom. Dim prolazi kroz gorionik i
prečišćava se na već opisani način. Ovo je rešenje primenljivo samo za MIG postupak.

Slika 4.4.27. Sistem za odsisavanje dima na gorioniku MIG uređaja za zavarivanje

Elektrostatičko prečišćavanje se može koristiti kada je pogodno da se postavi fiksni sakupljač.

Posle ulaska u taložnik, čestice dima se elektrostatički nabijaju i prolaze kroz izolovani rukav na
ploču suprotne polarnosti. One se talože na ploču, koja je deo prečistača, i deo vazduh koji prođe
je bez dima, pa se pušta u atmosferu.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno