САСТАВ ЗАОСТАВШТИНЕ ОСТАВИОЦА

Када је оставилац у вријеме смрти стан користио у својству закупца, а не као

његов власник по основу откупа, такав стан не улази у састав заоставштине
оставиоца.

Из образложења:

Полазећи од чињеница утврђених у првостепеном поступку, које је с разлогом

прихватио и другостепени суд, правилно је примијењено материјално право када је у овом
дијелу, одбијен тужбени захтјев као неоснован.

У овој стварни није спорно да је предметни стан пок. К. додијељен у закуп на

неодређено вријеме рјешењем Савезне Владе - Комисије за стамбена питања од 14. 9. 2000.
године. У том рјешењу као и уговору о закупу стоји да ће стан користити са супругом
(првотуженом) и кћерком Б. (друготуженом). Након оставиочеве смрти, тј. 12. 4. 2002.
године, првотужена је као његова супруга рјешењем Комисије за стамбена питања Савезне
Владе од 11. 6. 2002. године, одређена за закупца стана на неодређено вријеме, с тим што
ће исти користити са кћерком Б. Није спорно да је првотужена 18. 12. 2002. године,
закључила уговор о откупу стана.

Полазећи од тога да је оставилац у вријеме смрти био закупац, да право на откуп, као
лично право за живота није искористио, већ је то као признати закупац, након смрти
оставиоца, учинила првотужена, несумњиво је да је закључењем уговора о откупу иста
стекла право својине у погледу предметног стана. Самим тим, несумњиво је да оставилац у
вријеме смрти стан користио у својству закупца, а не као његов власник, због чега је
правилно одлучено када је одбијен тужбени захтјев да тај стан улази у састав заоставштине
оставиоца.

Из ових разлога ревизију тужилаца ваљало је одбити као неосновану.

(Пресуда Врховног суда Црне Горе, Рев. 929/09 од 4. 11. 2009)

ПРАВО НА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА ЗА УТВРЂЕЊЕ ОБИМА

ЗАОСТАВШТИНЕ

Право на покретање поступка за утврђење обима заоставштине

припада учесницима који се у смислу закона сматрају наследницима и
легатари, као и друга лица која остварују неко право из заоставштине.

Из образложења:
 У смислу члана 96. Закона о ванпарничном поступку, у вези са чланом 93.
истог закона, право захтијевати која имовина сачињава заоставштину припада
учесницима којим се у смислу овог закона сматрају наследници и легатари, као и
друга лица која остварују неко право из заоставштине. Пошто се тужилац не
појављује као лице које остварује неко право из заоствштине пок. Х., не може се
сматрати учесником поступка па му и не припада право на покретање поступка
за утврђење обима заоставштине пок. Х. Са изнијетих разлога жалбу је ваљао
уважити и првостепену пресуду укинути .

(Рјешење Вишег суда у Бијелом Пољу, Гж. 1307/08 од 15. 9. 2009)