Stručni komentar

UGOVOR O FAKTORINGU I NJEGOVE PRAVNE KARAKTERISTIKE

Ugovor o faktoringu, kao pravni posao u pravnom sistemu Republike Srbije, po prvi
put je ustanovljen Zakonom o faktoringu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 - dalje:
Zakon).

Članom 2. Zakona je definisan faktoring kao finansijska usluga kupoprodaje

postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po
osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluge u zemlji i inostranstvu.

Predmet faktoringa može da bude potraživanje koje dospeva za naplatu u roku

do godinu dana od dana izvršene prodaje robe, odnosno pružanja usluga.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona je potreba za obezbeđivanjem obrtnih sredstava

radi finansiranja procesa proizvodnje robe i pružanja usluga u realnom sektoru
privređivanja. Pored toga, faktoring kao pravni posao obezbeđuje kreditiranje
proizvodnje i usluga, podstiče izvoz robe i usluga, obezbeđuje zaštitu i naplatu
potraživanja ustupioca potraživanja od mogućih tržišnih rizika. Očekuje se da mala i
srednja privredna društva koja imaju otežan pristup bankarskim sredstvima usled
nedovoljne kreditne sposobnosti, skupih bankarskih kredita, opšte nelikvidnosti i
drugih razloga budu motivisana za primenu Zakona.

Faktoring kao institut privrednog prometa u Republici Srbiji prisutan je od 2005.

godine, iako zakonom nije bio uređen, a vezan je za poslove izvoza robe i usluga u
inostranstvo - tzv. izvozni odnosno međunarodni faktoring.

Prema granskoj strukturi, najveće učešće u faktoring poslovima domaća

privreda je imala u trgovini, farmaciji, telekomunikacijama i poljoprivredno-
prehrambenoj industriji što za poslednje tri godine čini 18% ukupnog prometa,
što je na nivou svetskog proseka, ali ipak nedovoljno s obzirom na potrebe naše
privrede.

Ukazuje se da je u tekstu Građanskog zakonika Republike Srbije čija je izrada u toku,

u delu "Obligacioni odnosi" - Bankarski poslovi, predložen ugovor o faktoringu sa
mogućim opcijama uređenja njegove sadržine što znači da je pravnom institutu
faktoringa i kod nas dat odgovarajući tretman u pravnom sistemu i sistemu privrednog
prometa.

Tekst Zakona je usaglašen sa propisima Evropske unije, što je od posebnog značaja za

poslove tzv. međunarodnog faktoringa.
Vrste ugovora o faktoringu

S obzirom na vrste faktoringa postoje i odgovarajuće vrste ugovora o faktoringu:

• ugovor o domaćem faktoringu čiji je predmet prodaje potraživanje nastalo

prodajom robe ili pružanja usluga između domaćih lica na unutrašnjem tržištu;

• ugovor o međunarodnom faktoringu, čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog

u spoljnotrgovinskom prometu robe, odnosno usluga u skladu sa zakonom kojim se
uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.

Ugovor o međunarodnom faktoringu može da ima dva oblika, zavisno od toga da li u

poslu faktoringa učestvuje samo jedan faktor - tzv. jednofaktorski sistem koji prati
odgovarajući ugovor i dvofaktorski sistem u kojem učestvuju dva faktora jedan sa
sedištem u Republici Srbiji a drugi faktor sa sedištem u inostranstvu, koji prati
odgovarajući ugovor u tom dvofaktorskom sistemu.

Ugovor o međunarodnom faktoringu, u dvofaktorskom sistemu - tzv. interfaktorski

ugovor zaključuje se na osnovu međunarodno prihvaćenih i priznatih pravnih i
tehničkih okvira koja su razvila međunarodna udruženja naročito Factors chain
international (FCI) i International Factors Group (IFG);

• ugovor o obrnutom faktoringu u kojem faktor preuzima obavezu od dužnika da za

njegov račun plaća kratkoročne obaveze po osnovu kupljene robe i usluga njegovom
poveriocu, sa pravom da od dužnika naplati te obaveze u roku iz ugovora o prodaji te
robe ili pružanja usluga u zemlji ili inostranstvu.

Sadržina ugovora o faktoringu

Ugovor o faktoringu obavezno sadrži sledeće elemente:

1) podatke o ugovornim stranama;

2) podatak o vrsti faktoringa;

3) osnov i podatke o potraživanju koje je predmet ugovora;

4) iznos, način obračuna i isplate otkupljenog potraživanja ustupiocu;

5) iznos, način obračuna i isplate naknade faktoru;

6) pravo faktora na kamatu i druge troškove, koji mogu proisteći iz realizacije

ugovora;
7) datum zaključivanja ugovora;

8) potpise zakonskih zastupnika svake ugovorne strane, drugog lica ovlašćenog za

potpisivanje ugovora ili punomoćnika ovih lica.

Ugovor o faktoringu zaključuje se u pisanoj formi ili u elektronskoj formi na

odgovarajućem nosiocu elektronskih podataka.

Predmet ugovora je kratkoročno potraživanje po osnovu prodaje robe i izvršenih

usluga koje dospeva najkasnije u roku od godinu dana od dana izvršene prodaje
odnosne robe i usluga, što se dokazuje odgovarajućim ugovorom odnosno fakturom.

Ugovor o faktoringu prestaje da važi istekom roka na koji je zaključen, a ako nije
zaključen na određeni rok, ugovor ne može prestati pre nego što prodata potraživanja
budu naplaćena ili regresirana od strane ustupioca.

S tim u vezi, treba imati u vidu da predmet ugovora uvek mora biti kratkoročno
potraživanje koje dospeva u roku od godine dana, a ugovor koji prati prodaju i naplatu
tog potraživanja iz više praktičnih razloga treba zaključiti na neodređeno vreme - do
naplate prodatog potraživanja, pošto se može desiti da potraživanje ne bude naplaćeno
u roku dospeća. Ako bi se u takvim slučajevima trajanje ugovora vezivalo za rok
dospeća potraživanja, a potraživanje do tog roka ne bude naplaćeno, to bi za posledicu
imalo više nepoželjnih posledica.

Ugovor o faktoringu koji ustupilac zaključi sa više faktora, a za predmet imaju isto
potraživanje su zakonom zabranjeni i kao takvi ti ugovori su ništavi.

Ako ugovorom o faktoringu nije drugačije određeno, smatra se da je dalja prodaja i

prenos potraživanja sa jednog na drugo faktoring društvo dozvoljena i da je takav
prenos u skladu sa Zakonom.

Ugovor o faktoringu sa pratećom dokumentacijom predstavlja verodostojnu

ispravu u postupku izvršenja i naplate potraživanja.

Karakteristike ugovora o faktoringu

Zakonom nisu celovito uređena sva pitanja koja se odnose na zaključivanje,

postojanje, primenu i izvršavanje ugovora o faktoringu pa se očekuje da će se za
rešavanje otvorenih pitanja u praksi supsidijarno primenjivati propisi imovinskog
prava Republike Srbije. To se posebno odnosi na Zakon o obligacionim odnosima
("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br.
31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), iako na primenu tog zakona
nijednom odredbom ne upućuje Zakon.

U tom cilju radi praktične primene, korisno je podsetiti na određene pravne

karakteristike ugovora o faktoringu koje pravna praksa mora uvažavati radi
jedinstvene primene Zakona.

Najznačajnije pravne karakteristike ugovora o faktoringu bile bi sledeće:

- ugovor o faktoringu je imenovani ugovor s obzirom da su naziv i sadržina tog

ugovora određeni Zakonom. Ugovor koji nije tako imenovan (naslovljen) i koji nema
propisanu sadržinu, ne smatra se ugovorom o faktoringu i ne proizvodi pravno dejstvo
između ugovornih strana;

- ugovor o faktoringu je formalni ugovor budući da je Zakonom propisano samo da se

faktoring može obavljati na osnovu ugovora zaključenog u pisanoj formi ili u formi
elektronskog zapisa. Ta forma je bitan sastojak ugovora, u protivnom smatra se da taj
ugovor ne postoji - ta je tzv. forma ad solimentatem za razliku od one dokazne forme -
"ad probationem", gde ugovor postoji ali se njegovo postojanje mora dokazivati;

- u odnosu na učesnike, ugovor o faktoringu je dvostrani ugovor s obzirom da ga

zaključuju dve ugovorne strane - ustupilac potraživanja i faktor kao kupac
potraživanja. Treba istaći da kod ugovora u međunarodnom faktoringu - kod tzv.
interfaktorskog ugovora, na strani faktora mogu postojati dva lica - jedan sa sedištem u
Republici Srbiji, a drugo sa sedištem u inostranstvu, ali i to je dvostrani ugovor bez
obzira što jednu ugovornu stranu - stranu faktora čine dva lica, a ta lica svoje odnose
uređuju posebnim ugovorom - interfaktorski ugovor, nezavisno od volje ustupioca
potraživanja;

- za zaključivanje ugovora o faktoringu potrebna je prethodna saglasnost volja

ugovornih strana o bitnim elementima ugovora, a to su predmet i cena usluga, pa se
zato taj ugovor smatra konsesualnim ugovorom;

- ugovor o faktoringu je dvostrano obavezni ugovor tzv. sinalagmatički ugovor s

obzirom na to da se obe ugovorne strane u tom ugovoru istovremeno javljaju kao
poverilac, odnosno dužnik.

Ustupilac potraživanja je dužan da na faktora prenese prodato potraživanje (predajom

fakture i druge dokumentacije), a istovremeno on se javlja kao poverilac u odnosu na
faktora za isplatu dogovorene cene za uslugu - posao prodaje potraživanja.
Faktor se u odnosu na ustupioca potraživanja javlja kao dužnik za obavezu da
ustupiocu plati ugovorenu cenu za kupljeno potraživanje, a u ulozi poverioca sa
pravom da od ustupioca traži isplatu dogovorene naknade za uslugu prodaje
ustupljenih potraživanja i drugih troškova koje prate naplatu ustupljenih potraživanja;

- s obzirom na obaveze i prava ugovornih strana i ekonomski cilj koji ugovorne strane
žele postići, ustupilac prodaju i naplatu potraživanja, a faktor naplatu provizije za
svoje usluge, ugovor o faktoringu je kauzalni ugovor- iz sadržine ugovora jasno je
vidljiv ekonomski cilj ugovora tzv. kauza ugovora za obe ugovorne strane;

- polazeći od činjenice da obe ugovorne strane u ugovoru o faktoringu imaju određene

ekonomske obaveze ugovor o faktoringu je teretni ugovor za razliku od dobročinih
ugovora (npr. kod poklona) gde postoji obaveza samo za jednu ugovornu stranu
(poklonodavca).

Polazeći od sadržine ugovornih obaveza, posebno je interesantan ugovor o faktoringu

u kojem je dogovoreno da faktor na sebe preuzima rizik naplate potraživanja, odnosno
rizik nesolventnosti dužnika. Pravno rešenje koje sadrži takav ugovor analogno je, ako
ne i istovetno sa ugovorom o prodajnom komisionu koji sadrži klauzulu "stare del
credere" - to je komision delkredere.

Praktično, faktoring bez prava regresa je stoga obaveza faktora da će prodaja i naplata
ustupljenog potraživanja biti sigurno izvršena pa čak i na teret faktora, što je slučaj sa
obavezom komisionara u prodajnom komisionu sa klauzulom "store del credere", što
može u praksi biti korišćeno kao analogno rešenje ako po tom osnovu dođe do spornih
slučajeva između ugovornih strana kod ugovora o faktoringu.

Poslovi faktoringa a time i zaključeni ugovori o faktoringu podležu nadzoru

Ministarstva finansija, odnosno drugom nadležnom organu, a poslovi faktoringa kod
banaka nadzoru Narodne banke Srbije, što znači da ugovori o faktoringu imaju
određenu administrativnu komponentu koja podrazumeva odobrenje, odnosno
naknadnu saglasnost nadležnih organa na te ugovore.

Prestanak ugovora o faktoringu

Zakon sadrži samo jednu odredbu o prestanku ugovora o faktoringu, odnosno članom
21. je propisano da ugovor o faktoringu prestaje da važi istekom roka na koji je
zaključen, a ako nije zaključen na određeni rok, ugovor ne može prestati pre nego što
sva prodata potraživanja budu naplaćena ili regresirana od strane dužnika.

Pored prestanka ugovora istekom roka na koji je zaključen, Zakon o obligacionim

odnosima poznaje i druge mogućnosti prestanka ugovora, kao što su:
- prestanak ugovora voljom - sporazumom stranaka,

- prestanak ugovora usled smrti, odnosno stečaja (likvidacije) jedne od ugovornih

strana,

- prestanak ugovora raskidom ugovora zbog neizvršenja,

- prestanak ugovora zbog nemogućnosti izvršenja (viša sila) i

- poništaj ugovora.

Navedeni slučajevi mogu se koristiti kao mogućnosti za prestanak ugovora o

faktoringu iako se na te mogućnosti ne upućuje Zakonom.