Naziv predmeta:

Broj dok.: 4.3.

IZRADA, INŽENJERSKA PRIMENA
Datum:oktobar, 2004.

Autor: Revizija: 0
Naponi i deformacije od
zavarivanja

PROGRAM

Uticajni faktori; termički podaci o materijalu; poreklo zaostalih napona i deformacija; veličina
napona podužnog i poprečnog skupljanja; veza između unosa toplote, napona skupljanja i
deformacija; metode merenja zaostalih napona; redosled zavarivanja; uticaj zaostalih napona na
ponašanje konstrukcija u radu; metode smanjenja zaostalih napona ili deformacija; primeri kontrole
deformacije.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 1 od 26

Praktični problem, koji se često javlja u proizvodnji zavarenih konstrukcija je da li će konačni

proizvod odgovarati zahtevanim dimenzijama i da li će u svim delovima imati dobar oblik. Odstu-
panje od dimenzija i oblika se javlja zbog neizbežnog uticaja toplote, koja prati većinu procesa
zavarivanja, posebno onih kod kojih dolazi do lokalizovanog topljenja. Iako su ti uslovi neizbežni,
često se jedan uslov može koristiti da bi ublažio neki drugi.
Skupljanje je pojam koji opisuje pojavu u čvrstom stanju. On se često koristi da se opiše smanjenje
zapremine pri očvršćavanju tečnog metala. Kod železa je zapreminsko skupljnaje 1,5%. Metal
šava se skuplja pri očvršćavanju, ali to malo utiče na problem krivljenja zavarenog spoja. Pri
očvršćavanju atomi železa u rastopu imaju fiksni položaj u kristalnoj rešetki rastućeg čvrstog zrna,
a mešavina čvrstog i tečnog železa je male čvrstoće. Prema tome, metal šava ne može preuzeti neki
realni napon od okolnog osnovnog metala. Posle završenog očvršćavanja, skupljanje se odnosi na
spoj u celini; i pored toga što skupljanje pri očvršćavanju može da izazove neke deformacije lica
šava, ono ne može da dovede do napona koji bi smanjio ukupnu veličinu zavarenog spoja ili
promenio oblik dela spoja.
Neposredno posle očvršćavanja, međutim, metal šava koji se hladi nastavlja da se skuplja. To
termičko skupljanje je suprotno termičkom širenju koje se odigrava pri zagrevanju. Važno je uočiti
da skupljanje čvrstog metala pri hlađenju može stvoriti napone, ali je najveći napon ograničen
nivoom napona tečenja metala šava na odgovarajućoj temperaturi.
Krivljenje je odstupanje od željenog oblika, privremeno ili trajno. Krivljenje je posledica zavarivanja
zbog napona koji se stvaraju u zavarenom spoju od lokalizovanog termičkog širenja i skupljanja. U
izvesnim uslovima je moguće, međutim, da se ovi unutrašnji naponi u potpunosti zadrže u zavare-
nom spoju, koji se nije iskrivio. Da li će do krivljenja doći zavisi od: (1) veličine razvijenih zaostalih
napona, (2) raspodele ovih napona u zavarenom spoju, i (3) čvrstoće elemenata na koje ovi naponi
deluju. Kada se konačni naponi od zavarivanja (koji se nazivaju zavarivački naponi ili naponi
skupljanja) prenesu na preostali deo zavarenog spoja, taj deo će biti deformisan, bar elastično.
Ako napon pređe napon tečenja elementa, doći će do plastične deformacije i trajne promene
dimenzija i/ili krivljenja elementa u odnosu na polazni oblik. Zbog toga što su promene dimenzija
obično skraćenje, pojam skupljanje se koristi za opisivanje smanjenja dimenzija zavarenog spoja.
Sledeći termini se često koriste pri razmatranju krivljenja i skupljanja:
Zaostali naponi - unutrašnji naponi koji ostaju u elementu zavarenog spoja posle operacije
spajanja, nastali zbog lokalizovane delimične plastične deformacije tokom termičkog ciklusa
zavarivanja i sprečene kontrakcije tog područja tokom hlađenja. Zaostali naponi u zavarenom
spoju predstavljaju sistem pasivnih napona, koji se među sobom uravnotežavaju u čitavom spoju ili
u njegovom delu.
Mikrostrukturni naponi - naponi koji se javljaju na granicama zrna, zbog orijentacije kristala i fazne
transformacije u beskonačno maloj zapremini metala.
Reaktivni naponi - unutrašnji naponi koji ne mogu da se uspostave ako su elementi koji se
zavaruju slobodni ili su izolovani kao slobodno telo bez veze sa drugim elementima konstrukcije.
Koncentracija npona - povećanje nivoa npona, do koga dolazi zbog nagle promene preseka, kao
što su oštri čoškovi, zarezi, prsline i druge površinske ili podpovršinske nepravilnosti.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 2 od 26

4.3.1. Pojava napona u zavarenom spoju

Skupljanje i krivljenje su najveće neugodnosti u zavarenom spoju izvedenom topljenjem. Uslovi koji
prate sve poznate procese kod kojih se lokalno uvodi toplota tokom kretanja izvora duž spoja moraju
biti razmotreni da bi se bolje razumele ove pojave. Lokalni rast i pad temperature u nekoj tački duž
spoja kako joj se izvor toplote prbližava, prolazi kroz nju i udaljava, razvija napone i izaziva promenu
mikrostrukture. Kada bi koeficijent termičkog širenja bio nula, ne bi se razvili naponi pri zavarivanja,
pa skupljanje i krivljenje ne bi predstavljali problem. Stvarno se svaki metal širi i skuplja kada se
zagreva i hladi. Promena temperature izaziva promenu zapremine, pod uslovom da telo nije
uklješteno ili sprečeno da menja dimenzije sa promenom temperature. Zbog jednostavnosti, umesto
promene zapremine prati se promena samo jedne dimenzije. Čelik na sobnoj temperaturi ima
koeficijent termičkog širenja 12x10-6 /°C, što znači da će dužima od 10 mm porasti na 10,000012 mm
ako temperatura poraste za 1°C, a telo je slobodno da se širi u svim pravcima. Kako pri zavarivanju
elementi nikad nisu slobodni da se šire u sva tri pravca, treba proučavati ponašanje čelika koji teži da
se širi ili skuplja u uslovima uklještenja.
Opšte pravilo se može primenti na gotovo sve tipove zavarenih spojeva izvedenih na sobnoj tempe-
raturi, bez obzira na uklještenje: maksimalni zatezni napon skupljanja je blizak naponu tečenja. Ako
zatezni napon skupljanja deluje u dva ili tri pravca umesto samo u jednom, napon tečenja metala je
viši i maksimalni zatezni napon skupljanja je viši, sve do vrednosti znatno iznad jednoosnog
napona tečenja.
Jednostavan zavareni spoj je prikazan na sl. 4.3.1.a.. Metal šava se brzo nanosi tako da se može uzeti
kao sigurna pretpostavka da je čitava zona spoja na visokoj temperaturi kad je šav završen. Na visokoj
temperaturi metal šava u okolini spoja teži da se širi u svim pravcima. To je sprečeno okolnim hladnim
metalom. Kako je sprečen da se izdužuje, metal u blizini šava je blokiran, sl. 4.3.1.b. Tokom hlađenja
blokirana zona teži da se skuplja. Ponovo je to sprečeno okolnim hladnim metalom. Kao posledica,
blokirana zona postaje napregnuta na istezanje (zatezni naponi skupljanja). Kada se zavareni spoj
ohladi do sobne temperature, metal šava i blokirano područje u njegovoj blizini, sl. 4.3.1.c, su pod
zaostalim zateznim naponima, bliskim naponu tečenja. Da bi se uravnotežili zaostali zatezni naponi
skupljanja na ivici, uslovi ravnoteže traže da se uspostavi područje zateznih napona skupljanja na
suprotnoj nezavarenoj ivici, i područje pritisnih napona skupljanja između dve zategnute zone. Ovo se
razmatranje slaže u svim aspektima sa eksperimentalnim merenjem zaostalih napona. Iako nije teško
predvideti raspodelu i veličinu zaostalih napona u spoju tipa datog na sl. 4.3.1.a, problem postaje
mnogo teži kod mnogih drugih tipova spoja zbog toga što su naponi skupljanja veliki, ne samo
paralelno spoju, već i upravno na njega. Prema tome, potrebno je povezati eksperimentalna merenja
napona, ne zaboravljajući da zaostali naponi mogu biti bliski naponu tečenja ako je veći deo zavarenog
spoja bio na nekoliko stotina stepeni nižoj temperaturi od one na kojoj ne postoji više napon tečenja,
pod uslovom da je osnovni metal na početku bio na sobnoj temperaturi.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 3 od 26

Slika 4.3.1. Raspodela napona u jednostavnom

ivičnom zavarenom spoju (A), zavareno podru-
čje teži da se širi pri zavarivanju, kako je pri-
kazano crtkanom linijom, ali je sprečeno hlad-
nim okolnim metalom i blokirano (B), zavare-
no područje teži da se skuplja pri hlađenju, kako
je prikazano crtkanom linijom, ali je sprečeno
susednim hladnim metalom i izdužuje se (C)

Mnogo je složenija situacija prikazana na sl. 4.3.2. Presek materijala blizu zavarenog spoja trpi
različite brzine širenja i skupljanja u poređenju sa drugim presecima. Da bi se pratilo ponašanje
ovog preseka pri termičkom ciklusu zavarivanja, treba da se uzme u obzir promena mehaničkih
karakteristika u preseku sa temperaturom, i to modula elastičnosti, E, napona tečenja i
Poasonovog koeficijenta. Ove se karakteristike čelika se jako menjaju na tempeaturama 500-
600°C (sl. 4.3.3).
Posmatrajmo kvalitativno kako ovaj presek prihvata termički ciklus zavarivanja. Pri rastu tempe-
rature početno širenje ovog preseka je sprečeno materijalom udaljenim od izvora toplote, što
stvara pritisni napon u preseku, kako je prikazano na sl. 4.3.4. Prikazana je i odgovarajuća
zavisnost napon - deformacija. Elastični deo krive napon - deformacija nije linearan zbog smanjenja
modula elastičnosti E.
Na nekoj kritičnoj temperaturi (tačka 2, sl. 4.3.4), prevaziđen je napon ojačavanja, i dalje
zagrevanje dovodi do smanjenja napona kako metal postaje mekši. Na temperaturi od oko 700°C za
mikrolegirane čelike napon u preseku je praktično nula (tačka 3) i dolazi do značajne plastične
deformacije. Na vršnoj temperaturi u preseku neto napon je predstavljen vektorom 1→ 4; pri hlađenju je
obrnuto. Kako se temperatura preseka snižava okolni, topliji materijal u početku eliminiše plastičnu
deformaciju sve do temperature na kojoj napon ojačavanja preseka raste, što izlaže presek naponu
zatezanja (tačka 5). Dalje snižavanje temperature presek prihvata u obliku zateznih elastičnih napona,
dok se hlađenje potpuno ne završi (tačka 6). Zavisno od krutosti konstrukcije, zaostali napon može
Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno
 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 4 od 26

(obično kod debelih zavarenih spojeva) da dostigne napon tečenja metala. Raspodela zaostalih napona
sučeonog spoja sa sl. 4.3.2. tada prelazi u oblik na sl. 4.3.5.a, a razvoj tih napona u šitavom ciklusu
zavarivanja je prikazan na sl. 4.3.5.b. Kombinacija ovih zaostalih napona i zaostalih deformacija pri
visokoj temperaturi može izazvati krivljenje, kao što je prikazano na sl. 4.3.6, iako se nekim postupcima
zavarivanja krivljenje može smanjiti (sl. 4.3.7).

Slika 4.3.2. Shematski prikaz promene

temperature i napona

Slika 4.3.3. Promena karakteristika poboljšanog

čelika sa temepraturom

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 5 od 26

Naponi do kojih dolazi pri γ → α transformaciji

Značajan doprinos zaostalim naponima pripada dilataciji pri faznim transformacijama. Temperatura na
kojoj dolazi do faznih transformacija pri hlađenju zavisi od više faktora, kao što su veličina zrna,
dostignuta vršna temepratura i brzina hlađenja. Veličina promene zapremine do koje dolazi pri transfor-
maciji može se odrediti, npr. eksperimentima simulacije zavarivanja sa dilatometrom. Primeri takve
promene za poboljšani čelik su date na sl. 4.3.8, u zavisnosti od tri vršne temperature. Vidi se da što je
viša vršna temperatura to će biti veća dilatacija. Ovaj se efekt iskazuje jer niža temperatura γ → α
transformacije uslovljava veću dilataciju pri prelasku površinski u zapreminski centriranu rešetku.
Materijal krupnijeg zrna takođe teži da snizi temperaturu transformacije zbog smanjenja površine
granice zrna pri kojoj se stvara feritna faza. Odatle sledi da je najveća dilatacija - i time najveća
promena napona - povezana sa martenzitnom γ → α' transformacijom, pri kojoj dilataciji 4% odgovara
linearna deformacija 1.4 %.

Slika 4.3.4. Shematski prikaz promene

napon - temperatura i napon -
deformacija tokom termičkog ciklusa
zavarivanja. Tačka 6 pokazuje konačni
zaostali napon i deformaciju kada je
element ohlađen na sobnu temepraturu.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 6 od 26

Slika 4.3.5.a. Raspodela zaostalih

napona u sučeono zavarenoj ploči sa
neučvršćenim krajevima.
b. Razvoj zaostalih napona popreko na
šav u funkciji vremena.

Dodatni naponi od fazne transformacije deluju uz napone kaljenja i skupljanja, kako je shematski
prikazano na sl. 4.3.9. Sa te slike treba uočiti da se naponi transformacije i skupljanja ne sabiraju
obavezno da bi konačni zaostali napon bio veći.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 7 od 26

Slika 4.3.6. Vrste krivljenja u sučeono zavarenim pločama Slika 4.3.7. Postupak zavarivanja kojim se može
izbeći krivljenje sučeono zavarene ploče

Slika 4.3.8. Krive temperature dilatacije za poboljšani čelik

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 8 od 26

Slika 4.3.9. Poprečni zaostali naponi od sredine šava, nastali od deformacija skupljanja, kaljenja i
transformacije

4.3.2. Merenje zaostalih napona

Jedan od najstarijih postupaka merenja zaostalih napona u prostim oblicima (šipka ili greda) se sastoji
u mašinskom skidanju sukcesivnih slojeva metala sa jedne površine, i merenju dobijenog luka.
Otklanjanje unutrašnjih napona remeti ravnotežu pasivnih napona i presek će da se savije u luk ili
iskrivi dok se ne dostigne nova ravnoteža napona. Početni zaostali napon može da se izračuna iz
krivine preseka. Krivljenje može da se odredi i na efdikasan način utvrdi odgovarajući zaostali napon.
Zaostali napon će biti bolje raspoređen i u nekim slučajevima doprineti čvrstoći najviše opterećenog
elementa zavarenog spoja.
Zaostali naponi paralelni šavu su prikazani na sl. 4.3.10. za središnje područje ploče. Kao što je
predviđeno, zaostali naponi paralelni sučeonom spoju u sredini su zatezni i bliski naponu tečenja.
Oni su mereni "metodom isecanja", koja je ilustrovana na sl. 4.3.11.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 9 od 26

Slika 4.3.10. Zavisnost napona skupljanja elektrolučno zavarenih ploča, spojenih bez uklještenja. Linija b - b'
je središnja linija šava: F1 = F2 ; F3 = F4; F1a1 – F2a2 = F3a3 – F4a4

Slika 4.3.11. Postupak isecanja materijala za merenje napona skupljanja u V spoju uklještenih ploča

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 10 od 26

Jednaki kvadrati su označeni na površinu ploče posle zavarivanja. Merne oznake (mali krugovi) su
precizno utisnuti sa poznatim rastojanjem počev od čoška svakog kvadrata. Par mernih oznaka na
svakom kvadratu je upravan na zavareni spoj, drugi par je paralelan spoju. Kvadrati se isecaju iz ploče
posle zavarivanja. Ako se rastojanje paralelno šavu poveća posle isecanja, čelik u kvadratu je izložen
pritisnom naponu skupljanja paralelno šavu; ako se smanji, čelik je izložen zateznom naponu skupljanja
pralelno šavu. Promena dužine je prevedena u napon. Otpuštanje napona skupljanja isecanjem se
iskazuje krivljenjem.
Iza uske blokirane zone napon se brzo smanjuje do nule i prelazi u pritisni sa udaljavanjem od šava.
Brza promena od zatezanja na pritisak upućuje na gradijent napona, recimo 25 MPa po mm. Čak i u
slučaju vrlo izraženog gradijenta, npr. 7,5 GPa po mm, njegov je uticaj manji nego što se moglo
očekivati, zato što se promene napona odigravaju na nivou jednog zrna, koje lokalno može da se
plastično deformiše. Zatezni napona paralelan šavu se smanjuje do nule na ivici ploče upravnoj na šav,
jer atomi na samoj ivici ploče ne mogu da se opterete u pravcu ivice normalne na ploču, koja je u
kontaktu sa vazduhom. Zaostali naponi pod pravim uglom u odnosu na šav su najveći u šavu.
Područja nešto dalja od šava su manje napregnuta upravno na šav nego područja bliže šavu. U
sredini ploče naponi skupljanja pod pravim uglom na šav su zatezni; ivice su pod pritisnim naponom
da bi se održala ravnoteža. Uvek je dobro da su na ivici pritisni naponi u bilo kom delu, jer su ivice
najosetljivije područje na uticaj zareza. Postupak povratnim hodom (stepen unazad) ili česta i duga
mesta prekida zbog promene elektroda mogu da promene raspodelu, sl. 4.3.10, bez spoljneg
uklještenja pri zavarivanju. Ako su ploče stegama kruto učvršćene pri zavarivanju, uspostaviće se
dodatni zatezni naponi (reaktivni naponi) kroz ploču upravno na šav, sl. 4.3.12. Kada se stege skinu sa
sučeono zavarene ploče, nestaći reaktivni naponi. Često se, međutim, reaktivni naponi ne mogu
izbeći ili osloboditi, naročito ako je u pitanju poslednji prolaz u složenoj krutoj konstrukciji. U tim
uslovima reaktivni naponi raste do maksimuma, sl. 4.3.13, i ostaju u zavarenoj konstrukciji, pri čemu
su druga područja pod pritisnim naponom da bi se održala ravnoteža. Velika količina metala šava
(ugao od 90° u poređenju sa uglom od 45°) pogoduje visokim zaostalim naponima, mala količina je
pogodna da se dobiju mali reaktivni naponi, ali može biti razlog porasta tvrdoće i krtog martenzita.
Zaostali naponi se javljaju u ugaonom spoju kao i u sučeonom spoju. Slika 4.3.14. pokazuje napone
paralelne ugaonom spoju prirubnice i rebra u T nosaču u blizini sučeonog spoja na ploči rebra.
Maksimalni napon zatezanja se javlja u ugaonom spoju, ali je donji kraj nosača srećom u pritisnom
području zbog zavarivanja. Kada opterećenje deluje sa gornje strane nosača, donji kraj će biti
izložem zatezanju. Početni napon pritiska će sprečiti pojavu zateznog napona na donjem kraju
nosača, području najkritičnijem u odnosu na lom, čak i ako spoljne opterećenje dovodi do visokog
zateznog napona donjih vlakana.

Slika 4.3.12. Razvoj reaktivnih

napona u uklještenom spoju.
Reaktivni naponi se dodaju
naponima skupljanja koji se
javljaju kod slobodne ploče, ali tako
da njihov zbir ne pređe napon
tečenja. U suprotnom dolazi do
trajnih deformacija.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 11 od 26

Danas su osnovne eksperimentalne tehnike za merenje zaostalih napona: mehanička, npr.

bušenjem rupa ili skidanjem sloja, magnetna metoda, moiré linije, X-zračenjem i ultrazvučna. Od
ovih, najčešće se koriste metoda bušenja rupa (ispitivanje razaranjem) i magnetna metoda (bez
razaranja).

Tehnika bušenjem rupa

Tehnika bušenjem rupa je ilustrovana na sl. 4.3.15, sa izmenjenom raspoelom zaostalih napona
zbog izbušene rupe (b). Vidi se da kada je rupa izbušena royeta mernih traka (a) zapisuje promenu
deformacija, tako da se za poznato rastojanje rupe i mernu dužine zaostali napon, σR, može
sračunati. Zavisnost izmerenih deformacija u pravcima 0°, 45°, 90°, E1, E2 and E3, i maksimalnog i
minimalnog glavnog napona je data jednačinom

1 E  ε 1 + ε 3
[ ]
1
σ max 
=− × × ±
1
(ε 1 − ε 3 )2 + 2ε 2 − (ε 1 + ε 3 )2 2
σ min K1 2 1 − vK 2 / K1 1 + vK 2 / K1 

gde su konstante K1 i K2 faktori kalibracije, koji zavise od veličine rupe i rastojanja između merne
trake i rupe. Ove su konstante date jednačinom

1 ε
= A ≈ 2.8 ; za rupu prečnika 2 mm je: vK2/K1 = - εT' /εA' = 0.3
K1 ε A'
Ovde je εA deformacija u aksijalnom pravcu, εA' je otpušteni napon u aksijalnom pravcu (zbog
bušenja rupe), a εT' je otpušteni napon u poprečnom pravcu.
Pravac glavnih napona φ je dat jednačinom

1 ε 1 − 2ε 2 + ε 3
φ = tan −1
2 ε1 − ε 3
Odstupanje tehnike bušenja rupe je 8 do 10% tačne vrednosti.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 12 od 26

Slika 4.3.13. Razvoj napona reakcije pri zavarivanju i hlađenju troslojnog sučeonog spoja elektrolučnim
procesom. Ekstenzometar je bio postavljen upravno na šav na 232 mm od šava.

Slika 4.3.14. Naponi skupljanja paralelni ugaonom spoju rebra i prirunbice elektrolučno zavarenog T nosača, i
u sučenom spoju rebra. Prirubnica 6x15 mm.; rebro 11x 0,1mm; grlo ugaonog šava 0,4 mm. (A) Naponi
skupljanja u sučeono zavarenom spoju. (B) Naponi savijanja od spoljneg opterećenja. (C) Rezultujući napon od
spoljneg opterećenja od 140 MPa u ivičnom vlaknu. (D) Rezultujući napon od spoljneg opterećenja od 200
MPa u ivičnom vlaknu

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 13 od 26

Magnetna metoda

Slika 4.3.15. Shematski prikaz tehnike bušenja rupe. Promena zaostalih napona zbog bušenja rupe se meri
rozetom mernih traka.

4.3.3. Uticaj zaostalih napona na eksploatacijske osobine zavarenog spoja

Kako svi zavareni spojevi u zavarenom stanju imaju sistem unutrašnjih zateznih i pritisnih napona
koji se uravnotežavaju, može izgledati logično da se spoljne opterećenje sabere sa zaostalim naponom
Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno
 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 14 od 26

istog znaka tako da se brzo dođe do preopterećenja u nekoj tački. To se ne dešava jer je sistem u
ravnoteži. Zbog toga spoljne zatezno opterećenje ne može da se doda zaostalom zateznom naponu
sve dok se ne prekorači ravnoteža sa pritisnim naponima. Veličina zaostalih napona se ne smanjuje sa
vremenom. Ako je u eksploataciji zavareni spoj izložen uslovima opterećenja koji dovode do male
plastične deformacije u najviše napregnutom području, vršni napon u tom području će biti smanjen.
Ustvari, često se preporučuje kao povoljna obrada zavarenih spojeva da se izlože malom
preopterećenju kada su na prilično visokoj temperaturi (iznad bilo kog područja prelaza žilavosti).
Na primer, posuda pod pritiskom može da se napuni toplom vodom i izloži hidrostatičkom pritisku. Na
taj način će veličina vršnog zaostalog napona na mestu koncentracije napona biti smanjena dok je
čelik još uvek žilav i u stanju je da plastičnom deformacijom oslobodi koncentraciju napona.
Podeljena su mišljenja o štetnosti zaostalih napona. Zadovoljavajuće osobine mnogih zavarenih
spojeva u zavarenom stanju (kada imaju i zaostale napone) opravdavaju stav da uravnoteženi
zaostali napon nema štetan uticaj na nosivost statičkog opterećenja zavarenog spoja. Sa druge
strane, ispitivanje stubova, u vidu nosača širokih prirubnica, H profila i kutijastih nosača pokazuju
da zavareni stubovi imaju nešto nižu čvrstoću od valjanih stubova. Pretpostavlja se da zaostali
naponi u zavarenim stubovima doprinose izvesnoj razlici u čvrstoći. Ovaj uticaj zaostalih napona je
proporcionalno manji kada je viša čvrstoća čelika od koga je stub izrađen.
Uticaj zaostalih napona zavarenih spojeva pri udarnom i cikličnom opterećenju još nije dovoljno proučen.
4.3.4. Kontrola i uklanjanje zaostalih napona
Opšte je pravilo da se zaostali naponi smanjuju sa opterećenjem (statičkim ili dinamičkim),
dovoljnim da izazove trajnu deformaciju, tj. iznad napoba tečenja. Ako, zbog nepovoljne strukture
ili višeosnog napona, čelik nije u stanju da prihvati plastičnu deformaciju bez pojave prslina,
zaostali naponi se mogu otpustiti skoro potpuno termičkom obradom za otpuštanje napona (glava
2.6).
Na sl. 4.3.16.a zavarena ploča ima zaostale napone slične onim na ivičnom spoju na sl. 4.3.1.c.
Zbog jednostavnosti, naponi su podeljeni na pet područja, X u zatezanju (+ S, MPa), Y bez
napona, i Z sa pritisnim naponima (- S, MPa). Posle razvlačenja ploče visokim naponom zatezanja,
dovoljnim da izduži ploči za veličinu A, vidi se da je zaostali napon promenjen, sl. 4.3.16.b. U X
području je došlo do trajne deformacije izduženja, dok je napon u području Z smanjen. Napon u
području Z raste. Treba uočiti da napon u području X ne raste previše. Kada se ploča rastereti,
područje Y se skuplja po pravoj liniji S1-S2; napon u X području je S2 posle skupljanja za veličinu A,
jednaku izduženju izazvanom delujućim opterećenjem. Jasno je da se zaostali napon smanjio zbog
delujućeg opterećenja.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 15 od 26

Slika 4.3.16. Otpuštanje zaostalih napona deformacijom.

Tačkasto elektrootporno zavarivanje predstavlja interesantan predmet analize zaostalih napona i

njihovog uticaja na ponašanje spoja pri mehaničkom ispitivanju. Iako je zamorni vek tačkasto
zavarenog spoja izloženog cikličnom naponu bolji od zakovanog spoja, zamorna čvrstoća je samo
15% statičke zatezne čvrstoće kod svih čelika. Ovoj relativno maloj zamornoj čvrstoći doprinose: (1)
koncentracija delujućeg opterećenja i uticaj zareza oko zavarene tačke između dodirnih površina
elemenata, i (2) zaostali naponi zatezanja u spoju i površini obima neposredno uz spoj. Utvrđeno je
da je moguće znatno povećati zamornu čvrstoću tačkastog spoja uklanjanjem zaostalih zateznih
Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno
 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 16 od 26

napona u površini obima, a dalje povećanje je moguće ako se zatezni naponi zamene pritisnim. To
se može izvesti na nekoliko načina. Termička obrada za otpuštanje napona je najprostija metoda i
često daje 100% poboljšanje. Poseban je postupak izlaganja pritisku, hidrodinamičkom ili
mehaničkom, koji povećava zamorne osobine mekog čelika do 200%. Postupak primene pritiska kod
tačkastog spoja se ogleda u držanju spoja između dve ploče da se spreči što je više moguće, bočno
plastično tečenje tačkastog spoja. Kroz posebne otvore u pločama zavarena tačka se izlaže dejstvu
specijalnog alata u vidu prstena i bata. Prvo se prsten dinamički upresuje u zonu uticaja toplote oko
zavarene tačke da bi sprečile deformacije tog područja. Zatim se tačka izlaže udaru bata sa
ispupčenim dnom da bi se dobila povoljna raspodela napona u obimnoj površini.
4.3.5. Skupljanje zavarenog spoja
Teško je predvideti ukupno smanjenje dimenzija zavarenih elemenata izazvano skupljanjem
čvrstog metala šava i okolnog osnovnog metala tokom hlađenja. Ovaj podatak o skupljanju je vrlo
značajan za odrteđivanje dimenzija pre zavarivanja da bi izrađeni zavareni spoj ispunjavao
zahteve tolerancija. Često je proizvođač suočen sa problemom određivaanja veličine skupljanja u
zavarenom spoju pri standardizaciji postupka zavarivanja, pri zavarivanju probnih spopjeva i radi
mere skupljnaja. Ovaj praktični pristup donosi mnogo neugodnosti ako proizvođač ne razume
promenljive i kako da ih kontroliše. Zbog toga je potrebno proučiti skupljanje zavarenih elemenata
u različitim pravcima u odnosu na osu šava i analizirati tehnike za merenje i kontrolu ovih fizičkih
promena.

Skupljanje upravno na zavareni spoj

Skupljanje elementa, bilo da se radi o ploči, traci, štapu ili konstrukcijskom profilu, upravno na
uzdužnu osu zavarenog spoja se zove poprečno skupljanje. Ono u prvom redu zavisi od
poprečnog preseka metala šava u spoju (sl. 4.3.17). Što je veći poprečni presek, veće je i
poprečno skupljanje. Manja površina poprečnog preseka, koja se dobija X ili dvostruko U
pripremom, smanjuje skupljanje u poređenju sa V pripremom. Različite veličine poprečnog
skupljanja su utvrđene u elektrolučno zavarenim spojevima, npr. približno 10% prosečne širine
preseka metala šava, ili do oko 40 mm po cm2 poprečnog preseka. Ma koliko gruba izgledala ova
poslednja metoda, ona je verovatno tačnija, jer se poprečno skupljanje povećava i sa debljinom i
sa širinom za dati spoj. Na malim spojevima, kada su zavareni spojevi malog poprečnog preseka i
kada je samo jedan ili dva spoja u ukupnoj dužini zavarenih spojeva, ukupno skupljanje je često
prihvatljivo. Međutim, kod velikih zavarenih spojeva, koji se sastoje od većeg broja spojeva
značajnog poprečnog preseka, kao što su brodovi ili posude pod pritiskom, skupljanje može da
iznosi 25 mm ili više. Veličina skupljanja se menja sa: (a) stepenom ukrućenosti elemenata pri
zavarivanju i hlađenju, (b) površinom poprečnog preseka metala šava, (c) područja zagrevanja
susednih elemenata osnovnog metala, i (d) broja prolaza ili slojeva potrebnih da se popuni
poprečni presek metala šava i ciklusi temperatura - vreme tokom njihovog nanošenja. Značajne
razlike u ovim promenljivim mogu izazvati značajne razlike u skupljanju od spoja do spoja.
Poprečno skupljanje je kumulativno i treba paziti na broj sučeonih spojeva koji se izvode duž
zavarene konstrukcije.
Kada ukupna dužina mora da se održi u određenim granicama, ponekad se praktikuje da se
poslednji deo sklopa ne obradi ili iseče dok se ne proveri skupljanje u svim, sem u poslednjem
zavarenom spoju. To može da se izvede nanošenjem oznaka na obe strane svakog spoja i
merenjem stvarnog skupljanja posle zavarivanja svakog spoja. Skupljanje može da se prilagodi u
maloj merei veličinom poslednjeg dela u sklopu. Različitim metodama se može postići isti rezultat.
Suština je u tome da kada su dimenzije zavarenog sklopa izuzetno važne, pažnja mora da se
posveti skupljanju pre nego što se povežu svi delovi u sklop konačne veličine.
Da bi se što tačnije prdvidelo poprečno skupljanje sučeonog spoja, sledeća formula može da se
koristi za čelike zavarene procesima sa zaštitom luka:
Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno
 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 17 od 26

Poprečno skupljanje = 5 (Aw/t) + 1,25(d)

gde je Aw, mm2, površina poprečnog preseka metala šava, t, mm, debljina osnovnog metala, d,
mm, razmak u korenu.
Ova je formula pogodna za čelične ploče deblje od 25 mm. Za tanje ploče, vrednost faktora je 4,5
umesto 5, jer tanja ploča ne može da apsorbuje toliko toplote. Formula nije primenljiva za debljine
ispod 6 mm jer izvijanje može da bude veći problem od poprečnog skupljanja. Kada je širina ploča koje
se spajaju manja od 75 mm, njihov doprinos krutosti je dovoljno smanjen pa dopušta veće poprečno
skupljanje. U tom slučaju predviđeno skupljanje treba povećati za 20%. Vrlo kratki zavareni spojevi,
npr. manje dužine od desetostruke debljine, pokazuju za 10 do 15% manje skupljanje nego što daje
gornja formula.

Slika 4.3.17. Poprečno skupljanje (upravno) na sučeoni elektrolučno zavareni spoj. Spojevi su sa različitom
pripremom i imaju razmak u korenu 2 do 3 mm pre zavarivanja.
Načelno, veće ukrućeenje dovodi do manjeg skupljanja i višeg nivoa zaostalih napona. Učvršći-
vanje stegama i pripajanje, zbog toga, teže da smanje skupljanje. Veći broj slojeva u metalu šava,
u okviru granica za ručno zavarivanje, dovodi do veće krutosti pri zavarivanju i manjeg skupljanja.
U višeslojnom zavarivanju prvi slojevi metala šava sprečavaju skupljanje narednih slojeva.
Međutim, ti slojevi deluju i kao uklještenje, što pri narednim slojevima izaziva neželjeno krivljenje.
Smanjenje količine metala, kako metala šava tako i osnovnog metala, koji prolazi kroz termički
Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno
 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 18 od 26

ciklus zavarivanja takođe smanjuje poprečno skupljanje. Očigledno ovo upućuje na metal šava
najmanjeg dopuštenog poprečnog preseka nanetog minimalnom količinom unete toplote po jedinici
dužine, i do maksimalne mase učvršćenja u dodiru sa osnovnim metalom u blizini spoja koje
odvodi toplotu. Maksimalno ispunjenje ovih preporuka se danas postiže zavarivanjem elektronskim
snopom pri velikoj brzini dok je osnovni metal učvršćen masivnim bakarnim stegama. Međutim,
smanjenje poprečnog skupljanja pri uobičajenim procesima zahteva dopunske akcije.
Zavarivanje u ravnom ili horizontalnom položaju, zbog moguće veće brzine, teži da smanji skup-
ljanje, možda i za 20%. Predgrevanje obezbeđuje ravnomernije zagrevanje i hlađenje i zbog toga
smanjuje skupljanje; može se očekivati i do 20%. Hlađenje između prolaza ili slojeva višeslojnog
spoja poveđava krutost i smanjuje skupljanje. Sporo hlađenje zavarenog spoja je mnogo
ravnomernije, čime se smanjuje ukupno skupljanje za malu veličinu. Pogrevanje zavarenog spoja
smanjuje zaostale napone i omogućava ptastičnu deformaciju, ali ne dovodi do bitne promene u
skupljanju zavarenog spoja. Sačmenje se može primeniti da smanji poprečno skupljanje.
Sačmenje na hladno je efikasnije nego na toplo. Sačmenje jedne vrste može da se koristi za
potpuno uklanjanje skupljanja, druge vrste da se skupljanje smanji po želji, a može i da se izvede
do širenja spoja.
Proces zavarvanja može da utiče na veličinu poprečnog skupljanja, i potrebna je brižljiva analiza
da se predvidi da li će doći do povećanja ili smanjenja dimenzija. Nije moguće izvesti opšte
zaključke na osnovu pojedinačnih slučajeva. Na primer, pri gasnom zavarivanju može biti 20 do
50% veće ili manje, zavisno od udela površine koja se greje i hladi. Ako se zavaruje uzana ploča,
promena procesa gasnog zavarivanja može imati isti efekt kao i predgrevanje i može dovesti do
manjeg skupljanja nego kod elektrolučnog zavarivanja. Sa druge strane, gasno zavarivanje se
obično izvodi u jednom prolazu, i niže temperatura izvora toplote obično smanjuje brzinu
zavarivanja. Prema tome, zona zavarivanja je relativno široka i skupljanje je relativno veće.
Automatski procesi zavarivanja, koji se mogu izvoditi velikom brzinom, kao što je zavarivanje pod
praškom, daju zavarene spojeve sa manjim poprečnim skupljanjem zbod manje količine toplote
unete po jedinici dužine. Ploče zavarene pod praškom mogu pokazati za 20% manje skupljanje
zavarenog spoja nego što daje prethodna formula.

Uzdužno skupljanje sučeonog spoja

Skupljanje paralelno sučeonom spoju teži da smanji širinu ploče pri zavarivanju, sl. 4.3.18. Ima
razloga da se veruje da je ovo uzdužno skupljanje propocionalno dužini šava. Na primer, šav dužine 60
mm će se skupiti dva puta više od sličnog šava dužine 30 mm, dok će oba šava izazvati isto
skupljanje upravno na šav. Uzdužno skupljanje zavisi i od poprečnog preseka metala šava i
poprečnog preseka okolnog hladnijeg osnovnog metala, koji se opire silama širenja i skupljanja
zavarenog spoja i osnovnog metala u spoju i u blizini spoja. Kako delujući naponi nisu svuda isti,
hladniji delovi nisu jednako efikasni u sprečavanju skupljanja i akciji blokiranja. Zbog toga je teško
proračunati koliko su efikasni.

Slika 4.3.18. Uzdužno skupljanje

šava u sučeono zavarenom
spoju.

Kada površina ploče nije veća od 20 puta od ukupnog poprečnog preseka šava, sledeća formula
može da se koristi za procenu uzdužnog skupljanja:

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 19 od 26

Uzdužno skupljanje = 0.025 (Aw/Ap)

gde je Aw, mm2, površina metala šava, a Ap, mm2, površina ploče.
Kada je površina ploče koja ukrućuje spoj više od 20 puta veća od metala šava, može da se koristi
dijagram dat na sl. 4.3.19. za tačniju procenu uzdužnog skupljanja.
4.3.6. Krivljenje zavarenih spojeva
Krivljenje se može grubo podeliti u tri grupe: (1) ugaono krivljenje, (2) uzdužno povijanje, i (3)
izvijanje (sl. 4.3.6). Krivljenje zavarenog spoja je veoma složena pojava, ali su razjašnjeni faktori koji
teže da iskrive oblik zavarenog spoja. Poznato je da lokalizovana površina duž koje luk ili izvor
toplote prolazi je polazna tačka problema krivljenja. Treba uzeti u obzir da je razlika temperature
zone šava i nezagrejanog osnovnog metala velika i da tu dolazi do velikog lokalnog širenja i
plastičnih deformacija. Ukrućenje od stega i od mase samog osnovnog metala utiče na razvoj
plastične deformacije. U pitanju su i neki inženjerski aspekti fizičkih promena zavarenog spoja tokom
i posle operacije zavarivanja. Zavisnost mnogih faktora koji su od značaja kod zavarenog spoja
opšteg tipa je tako složena da nema metode analize koja može da se preporuči za procenu
očekivanog stepena krivljenja.
Krivljenje se javlja u svim zavarenim spojevima, ali u različitom stepenu. Ako se sitan deo zavaruje
elektronskim snopom za masivni blok može se tvrditi da krivljenja nema. Ipak, mernim instrumentima
velike preciznosti mogu se utvrditi neznatne promene oblika. U ekstremnim slučajevima krivljenje pri
gasnom zavarivanju gorionikom može da dovede do toga cilindar izrađen of trake metala liči na
ulubljenu kantu. Inženjerski pojam krivljenja se odnosi naa stepen promene pri zavarivanju koja
zavareni spoj čini neuglednim ili neprikladnim za upotrebu.

Ugaono krivljenje
Ugaono krivljenje je promena ugla relativnog položaja elemenata u odnosu na površinu šava. Ova
vrsta krivljenja u ugaonom spoju i u sučeonom spoju je ilustrovana na sl. 4.3.20. Kada se posmatra
poprečni presek, vidi se kraća širina metala šava koji se skuplja u korenu svakog spoja u poređenju sa
licem. Ova razlika u širini, koja mora da se skupi posle hlađenja, je osnovni faktor ugaonog krivljenja.
Za V sučeoni zavareni spoj i T presek, neučvršćen pri zavarivanju, ugaono krivljenje je gotovo
proporcionalno broju prolaza ili slojeva, pod pretpostavkom da su svi prolazi iste veličine. To znači da
većem broju prolaza ili slojeva odgovara veće ugaono krivljenje. Formula koja se može koristitii za
grubi proračun ugaonog krivljenja u zavisnosti od ugiba spoljne ivice ugaonog spoja prirubnice i
rebra nosača ima oblik:

0.02W ( w1.3 )
∆=
t2
gde je ∆, ugib na ivici prirubnice, W, širina prirubnice, w, veličina ugaonog šava, t, debljina prirubnice (u
in).

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 20 od 26

Slika 4.3.19. Uzdužno skupljanje

sučeonog spoja zavisno od
površine poprečnog preseka
metala šava
Svaka kriva predstavlja promenu
jediničnog uzdužnog skupljanja u
zavisnosti od površine upravnog
poprečnog preseka za dati
poprečni presek metala šava.
Skupljanje postaje stabilno kada
površina preseka sklopa pređe
određenu vrednost, koja je
označena crtkanom linijom.

Slika 4.3.20. Ugaono krivljenje ugaonog spoja i sučeonog V spoja.

Ugaono krivljenje, u načelu, se smanjuje: (1) minimalnim metalom šava, dovoljnim da se dobije željena
čvrstoća spoja, (2) nanošenjem metala šava u što manjem broju prolaza, (3) izbegavanjem ako je
moguće, profila uskog korena i širokog lica, (4) uravnoteženjem metala šava oko neutralne ose spoja, i

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 21 od 26

(5) postavljanjem elemenata pod blagim uglom suprotnim od ugla koji se očekuje kao rezultat
zavarivanja.

Uzdužno povijanje
Uzdužno krivljenje ili povijanje dugačkih elemenata je izazvano naponon skupljanja, koji se javlja
na izvesnom rastojanju od neutralne ose elementa. Kako je prikazano na sl. 4.3.21, veličina
krivljenja povijanjem je određena veličinom napona skupljanja i otpornošću elementa na savijanje,
iskazanog njegovim momentom inercije, I, in4. Formula koja se koristi za proračun savijanja zbog
uzdužnog zavarivanja dugačkog, vitkog elementa, je:

0 ,005 Aw ( L2 )d
∆=
I
gde je ∆, in, rezultujuće vertikalno pomeranje, Aw, in2, ukupna površina poprečnog preseka po liniji
stapanja svih zavarenih spojeva, d, in, rastojanje između težišta grupe spojeva i neutralne ose
elementa, L, in, dužina elementa, pod pretpostavkom da se zavaruje po čitavoj dužini.
Kontrola uzdužnog krivljenja je moguća uravnoteženjem zavarenih spojeva oko neutralne ose
elementa. Kada su zavareni spojevi nejednake veličine na nejednakom rastojanju od neutralne
ose, pasivni naponi mogu da se urvnoteže prvo nanošenjem spoja najbližeg neutralnoj osi, i
izvođenjem spojeva koji su udaljeniji od ose tako da budu manje velličine. Savijanje elementa u
luku suprotnom od onog koji se očekuje tokom zavarivanja je često praktično rešenje. Ne treba
zaboraviti da topla strana konačno postaje kraća strana.

Izvijanje
Tanki limovi se često izvijaju pri zavarivanju, ali debeli ne. Izvijanje je posledica nemogućnosti lima, koji
nije bočno poduprt da se suprotstavi naponu pritiska (lom stubova). Pritisni napon skupljanja u blizini
šava je razlog izvijanja. Redosledom zavarivanja se može popraviti krivljenje: treba zavarivati
naizmenično suprotne strane, što će delom umanjiti krivljenje. Kada je zavarivanje završeno sa prve
strane, temperatura će se sniziti i maanje metala će biti u području plastične deformacije tokom daljeg
zavarivanja.
4.3.7. Termičko ispravljanje
Termičko ispravljanje je smišljeno i kontrolisano skupljanje. Ono se primenjuje za skupljanje
segmenata ploče ili konstrukcijskog elementa radi poništavanja ili popravke postojećeg krivljenja.
Mehanizam ispravljanja je isti kao i pri pojavi krivljenja pri zavarivanju. Lokalizovana površina
metala se zagreba, obično gorionikom, do visoke temperature. Tokom zagrevanja lokalizovana
površina mora da se širi, ali je u tome sprečena hladnim okolnim materijalom veće čvrstoće. Prema
tome, zagrejana površina je prisilno blokirana, što se iskazuje izbočavanjem zagrejane površine.
Stepen izbočavanja je obično mali, ali takav da može da se uoči golim okom. Kada lokalizovana
površina dostigne crveno usijanje, ma 870 do 980°C, grejanje se prekida da bi se ograničilo
blokiranje željene površine. Ponekad dalje krivljenje može da se pojavi u neželjenom pravcu u toj
tački elementa, ali se to može za trenutak zanemariti. Posle hlađenja zagrejanja površina se
skuplja, kao što se očekuje.
Kako se zbog zagrevanja blokiranje ne oslobađa ravnomerno posle hlađenja, javlja se skupljanje
koje teži da povuče okolni metal naviše. Tako će pomeranje elementa u ovom pravcu biti veće od
pomeranja u suprotnom, neželjenom pravcu pri zagrevanju. Ovaj je efekt još više izražen ako je
blokirana površina kaljena kratko posle zagrevanja. Očigledno, konačni rezultat ovog izlaganja
temperaturi je dobijeno smišljeno skupljanje. Ako je količina metala u lokalizovano zagrejanoj
površini dobro procenjena, ili ako je broj tačaka koje se zagrevaju radi skupljanja dobro utvrđen,

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 22 od 26

ukupno skupljanje će obzbediti kontrolisano krivljenje. Ovo pomeranje može da ispravi krivljenje
do koga je došlo ranije, pri zavarivanju, ili zbog nekog neočekivanog mehaničkog uticaja.
Smišljeno, kontrolisano skupljanje može da se koristi umesto presovanja da se savije ili oblikuje
neki element. U mnogo slučajeva, gasnim gorionikom se može postići bolje ispravljanje ili savijanje
velikih preseka metala nego na vrlo velikoj presi.
Kada se termičko ispravljanje primenjuje na zavarene spojeve položaj i oblik lokalizovanog zagre-
vanja su važni u određivanju konačnog pomeranja na elementu ili na čitavoj konstrukciji. Veština u
ispravljanju ili savijanju se može postići kroz praksu. Jedino opšte pravilo za izvođenje ove
operacije je, da se ponovo istakne, zagrejana strana postaje kraća strana. Tehnika ispravljanja
lučno povijene I grede je opisana na sl. 4.3.22. Ova operacija moše da se koristi za ispravljanje
punih štapova, cevi i ploča. Izvijanje ploče može da se otkloni zagrevanjem lokalizovane površine
u sredini iskrivljenog panela. Ivice ili okolni metal moraju ostati hladni (koristiti vodu ako je
potrebno) i bolje je da su učvršćene. Posle hlađenja, centralno lokalizovano područje se skuplja u
povlači ploču da se poravna.
Temeljne studije krivljenja skupljanje su izvedene pomoću lokalizovanog zagrevanja sa ciljem da se
poboljša ovaj postupak ispravljanja elemenata, ili čak da se po želji prilagodi oblik. U tim studijama je
zagrevanje u više račaka upoređeno sa zagrevanja duž linije. Metalurški je interesantno napomenuti
da zagrevanjem više tačaka prethodno postojeće krivljenje može da se otpusti narednim
zagrevanjem tačaka i da će rezultujuće skupljanje ili krivljenje biti manje od očekivanog. I dok se
znatni napori ulažu da se dobiju kvantitativni podaci za izvođenje termičkog skupljanja, tehnika
ispravljanja ili oblikovanja čeličnih ploča, šipki, konstrukcijskih oblika ili zavarenih spojeva, ostaje u
granicama veštine.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 23 od 26

Slika 4.3.21. Uzdužno krivljenje ili povijanje stuba
izazvano zavarivanjem.
(A) Tokom zavarivanja uzdužnog sučeonog spoja na
gornjoj površini, ova strana se širi i kutijasta greda se povija
nagore.
(B) Tokom hlađenja nestaje luk nagore na nekoj
povišenoj temperaturi.
(C) Kada se dostigne sobna temperatura, luk grede se
povija nadole u centru, jer na gornjoj strani dolazi do
uzdužnog skupljanja spoja. Približno vertikalno
pomeranje slobodnih krajeva.
Slika 4.3.22. Termičko ispravljanje primenjeno na
lučno povijenu I gredu.
A. Gredu, povijenu u sredini na gore, treba ispraviti
B. Crtkanim linijama označena trouglasta površina na
prirubnici i na rebru se brzo zgreva do crvenog
usijanja. Luk se još više izražava.
C. Posle hlađenja površine dolazi do povijanja grede na
stranu suprotnu luku. Ispravljanje se nastavlja
sukcesivnim zagrevanjem i hlađenjem trouglastih
površina sa gornje strane duž grede.
Greda se ispravlja lokalizovanim zagrevanjem i hlađenjem
pogodno izabranih tačaka. Preveliko povijanje se koriguje
preko trouglastih površina izabranih suprotno sa donje
strane

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 24 od 26

4.3.8. Numeričke metode određivanja zaostalih napona u zavarenim spojevima

Tačan proračun zaostalih napona nije moguć zbog nedostatka detaljnih, tačnih podataka o raspodeli
temperature tokom zavarivanja. Uneta količina toplote se određuje približno, i zbog toga, kao i zbog
promena toplotne provodljivosti i mehaničkih osobina teško je dobiti dovoljno tačan proračun
zaostalih napona. Samo za jednostavne spojeve i tačno utvrđene termičke uslove zavarivanja mogu
se proračunom dobiti vrednosti zaostalih napona, saglasne sa izmerenim vrednostima, koje su
najpouzdanije. Ipak, razvoj numeričkih metoda je potreban da se predvidi, npr. da li je potrebno
predgrevanje ili pogrevanje, ili da se oceni osetljivost prema vodoničnim prslinama. Za modeliranje
elastičnih i plastičnih deformacija, zbog kojih dolazi do zaostalih napona u zavarenim spojevima,
potrebna je složena elasto-plastična analiza Poslednjih godina je postignut značajan napredak u
razvoju kompjuterske tehnike sa osloncem na metodu konačnih elemenata (MKE) za proračun
zaostalih napona, čak i za realtivno složene oblike, i saglasnost teorijskih predviđanja i merenja je
sve bolja.
Najprostija jednačina promene napona sa promenom temperature u blizini zavarenog spoja je oblika
∆σ = α × ∆Τ × Ε
gde je α koeficijent linearnog širenja, E je modul elastičnosti, a promena temperature ∆T zavisi od
toplotne provodljivosti, λ, specifične toplote po jedinici zapremine osnovnog metala, ρc, i spolja
unete toplote, Q, koja je za tačku (x, y, z) data jednačinom

 ∂ 2T ∂ 2T ∂ 2T  ∂λ  ∂T  2  ∂T  2  ∂T  2  ∂T
λ (T ) + + +   +   +    + Q − ρc(T ) =0
 ∂x 2
∂y 2
∂z  ∂T  ∂x 
2
 ∂y   ∂z  

∂t

Drugim rečima, veličina ∆σ zavisi od tri termička koeficijenta, q, k i λ, i tri materijalne karakteristike,
α, E i σY, a sve se ove veličine menjaju sa temperaturom. Sem toga, ako dolazi do faznih
transformacija tokom hlađenja, i one doprinose kroz dodatni faktor u jednačini, koji, u zavisnosti od
deformacije izduženja, može da se izrazi jednačinom
5 ∆V σ
εd =
6 V σY
gde se ∆V/V odnosi na izduženje, σ je delujući napon, a σY napon tečenja austenita na temperaturi
transformacije. Postupak proračuna tada zahteva da se odredi priraštaj elasto-plastične
deformacije u mreži segmenata zapremine u vremenskom intervalu koji odgovara razmatranom
termičkom ciklusu. Ukupni priraštaj deformacije za dati temperaturski interval je dat matricom

{dε T }= {α}dT
gde se dεT odnosi na deformaciju termičkog širenja. Ako je potrebno da se dε izrazi preko članova
elastičnog, εe, plastičnog, εp, i termičkog, εT, doprinosa, može da se uvede sledeća jednačina

{dε T }= {dε e }+ {dε p }+ {dε T }

i, na sličan način, mogu da se uvedi druge materijalne i termičke promenljive. Priraštaj napona se
tada predstavlja proizvodom matrice, [D], i priraštaja deformacije, dε,

{dσ } = [D ]{dε }
Primer primene MKE za proračun napona u sučeono zavarenom spoju je prikazan na sl. 4.3.23; u
(a) je izvor toplote označen tako da se data raspodela napona odnosi na taj položaj, a raspodela
Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno
 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 25 od 26

samo zaostalih napona je data levo na slici. Odgovarajuće promene karakteristika čelika koji se
proučava, a koje zavise od temperature, pokazuju da i prelazni i zaostali naponi dostižu napona
tečenja metala. Izraženi naponi povezani sa zavarivanjem na ivici ploče u poprečnom pravcu (b),
mogu, kao što je poznato, dovesti do pojave prslina na ivicama u nekim čelicima, ukoliko nije
primenjeno predgrevanje.
U nedavnoj, dobro osmišljenoj primeni MKE na sučeono zavareni spoj finozrnog čelika, Anderson
je dobio dobru saglasnost sračunatih i izmerenih zaostalih napona, određenih tehnikom bušenja
rupa u rozeti mernih traka. Eksperimentalni raspored položaja mernih traka i detalji MKE mreže su
prikazani na sl. 4.3.24, a rezultati su dati na sl. 4.3.25. Bolje slaganje na gornjoj strani u poređenju
sa donjom stranom se može pripisati Baušingerovom efektu. Kao i u prethodnim rezultatima,
zaostali naponi u zavarenom spoju su nivoa napona tečenja čelika.

Slika 4.3.23. Zaostali naponi, proračunati

MKE, u sučeono zavarenom spoju pokazuju
(a) promenu uzdužnih napona u zavisnosti od
rastojanja od luka, i (b) promenu poprečnih
napona na različitim rastojanjima od središnje
linije šava.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 4.3.

Naponi i deformacije od
zavarivanja Strana 26 od 26

Slika 4.3.24. Eksperimentalni uređaj za analizu Slika 4.3.25. Poređenje sračunate i eksperimentalno dobijene
napona sučeono zavarene ploče sa mrežom KE. raspodele napona na uređaju sa sl. 4.3.24.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno