Alija A. Sadikovié GAJENJE SVILENE BUBE U JANJI Svilogojstvo se u Janji razvilo svojevremeno kao domaéa Zen- ska radinost i unosan obrt — bila je to grana privrede koja je donosila viSestruke koristi. Njime se bavila isklju¢ivo Zenska radna snaga, i to u prolje¢e kada nije previSe angaZirana poljskim ra- dovima, a Sto je jo8 znagajnije, gajenje svilone bube i proizvodnja svile traje jedva 40—45 dana u godini. Uz ovo je vai%no ista¢i i to da svilena buba ne voli hladne i visinske predjele, a Janja se nalazi ma 105 m nadmorske visine i pripada posavskoj varijanti umjereno kontinentalne klime. Sa druge strane, u svilogojstvo ne treba ulagati nikakva sredstva. Sav inventar je bio vise nego skro- man i primitivan, koji je svaki domaéin svojom rukom lako pra- vio, Sto mnogo znaéi za siromaSnije stanovnistvo, tim prije ako se radi 0 bezemljaSima. Buduéi da je ova grana domaée Zenske radinosti — ne samo u Janji nego i u ostalim krajevima Bosne i Hercegovine — manje — viSe veé iStezla ili je na putu da pod sve jatim pritiskom tekstil- ne industrije i vjeStaéke svile potpuno iStezne, smatramo da ¢e biti korisno ako se opige tradicionalni naéin gajenja kako same svi- lene bube tako i proizvodnja svile, pa i tkanina koje su se od nje tkale. Ovo i zbog toga Sto je svilogojstvo bilo jedno od vrela priho- da tada8njeg stanovni8tva Janje. a) Gajenje svilene bube Uzgajivaé svilene bube odreduje u svojoj kuéi posebnu pro- storiju, koja je dovoljno zraéna i koja se po potrebi moze zagrija- vati. U toj se prostoriji postave sasvim jednostavne drvene noga- re, a ma nogare obitne pletene ljese od Siblja', kakve se prave i za suSenje Sljiva. Umjesto ljesa nekada su posluzile i drvene police. Razmak izmedu ljesa ili polica bio je toliki da se moglo normalno manipulisati. Zbog velike potro&nje dudova lista, a i zbog mnogobrojnih uz- gajivaéa svilene bube Janja je uvijek imala, a i danas ima mnogo bijelih dudova. A kada je svilogojstvo opalo, siromaSniji je svijet od dudovog ploda pekao pekmez, koji je veoma kvalitetan, jer Ja- nja nije voéarski kraj. U zadnje vrijeme sve je manje dudova, a dudov pekmez se viSe uopée ne proizvodi Bube koje su se obavezno morale driati u hladu i kriti od sunea, a i inate od svjetlosti, prema narodnoj predaji krile su se74 Alija A. Sadikovié i od Ijudskih oéiju, a posebno od Zenskog svijeta. Govorilo s neke Zene imaju zle o@i od kojih se bude pomokre (uriniraju) lipSu, jer dobiju neku bolest?. Ova nam predaja govori da je} lenu bubu znala Aamaniti neka vrsta — ,_ zarazne bolesti. krstarila Evropom, pa i po naSoj oe i gotovo quent stvo potpuno uniStila’, pa vjerovatno otuda i izneseno narodno p: novjerje. : Postupak oko uzgoja dudova svilca (svilene bube), »bran éahura, konéanje i prerada sirove svile, kao i njen put i manje — vise su svuda bili isti, a taj proces je veé davno obi u raznoj struénoj literaturi*, pa ga ovdje neéemo ni opisivati. smatramo potrebnim ista¢éi samo dva—tri detalja zbog karal ristiénih naziva i terminologije: tl — okrugla motka, velitine 70—80 cm, pomoéu koje se 7 sirova svila iz éahura zvala se »motovilo«; — svilene ¢ahure su se zvale i fineci’, a — prvi konac iz fineka—éahure zvao se puruz® i ods! se kao otpadak jer je bio grub i nepodesan za predivo. b) Proizvodnja tkanina od svilenog konca Od svile koja se dobijala od svilenih buba tkala su se platna. Vecim dijelom u kombinaciji s pamukom platna su za razne odjevne predmete, na kojima je sluzila kao ukras. svila je u pamuéno platno dodavana u vidu Strafni (pruga) su tkane u raznim Sirinama i raznim razmacima, a pon svega po nekoliko uzih pruga (kada se radilo o skromnijem za one siromasnije), a sve ostalo bio je pamuéni bez. mate letom). Ovakvo platno u kombinaciji sa svilom zvalo se ea K Sulja od ipeka zvala se: koSulja ipeklija, odnosno ga¢e ipekiijey i] li peSkir, ipekli CarSaf i sl. Od beza ipeka tkale su se muSke, Zenske i djetije koSulje ( gei kratke). Duge koSulje Zene su nosile ispod anterije, a pone i po ga¢ama, a kratke ljeti umjesto koparana. Zatim, muske id tije gace, CarSafi za duSeke, peSkiri, marame za djevojatko 1 i sliéni predmeti. Pored ipeka, proizvodilo se i éisto svileno platno dobije: same Z@iste svile bez i najmanjeg dodatka pamuka. Takvo se u Janji zvalo »herir«*. I to je bilo najskuplje svileno platn proizvodilo od najéistijeg prvcklasnog svilenog konca koji »Sehrija«’. Konac od Sehrije morao je biti bez ikakvih guti gica). Herir platno otkano od Sehrije kupovali su samo naj za svoju odraslu Zensku ¢eljad, prvo za djevojke na udaju, i za mlade nevjeste kojima je prilitilo da se kite i gizdaju, za djevojatko ruho da u sehari éeka na udaju, jer ne samoUzgoj svilene bube u Janji 75 © platno bilo priliéno skupo nego je bilo i malo takvih dobrih koje su upredale konac Sehriju i tkale herir platno. To su e samo one najstruénije. Lod herira su pravljeni skupocjeni peSkiri, éarSafi po duseku, me, Zenskii koparani (bluze) i dimije. Djevojka ili mlada nev- sta obuéena potpuno u herir bila je najljepSe i najluksuznije obu- , 1 to u veoma rijetkim prilikama, jer je uz to dolazio skupo- eni srmali jelek, libada i ¢ohana anterija — sve obradeno sa sr- mi Zlatom, a onda i najskupocjeniji nakit ma vratu, na uSima ‘Pamuk za ipek uglavnom se uzimao »trideSnjak«, a vrio rijetko tere’njak«. Tride3njak se tako zvao zato 3to u jednom »pasmu« 80 »tisanica«,'* a sedam je pasmi u jednom »kanéelu«. Jedna a broji po tri Zice. A ako u pasmima bude viSe Cisanica, za iv se pamuk kaze da je »nasnivajucix, jer se vise »nasnuje«, sno ako u osnovi ima viSe Zica, bit ¢e na vratilu Siri bez. Za »nasnivaéim« pamukom se tragalo. Cetere3njak pamuk bio fanji. On je u jednom pasmu imao 40 éisanica, a i on u jed- kanéelu sedam pasmi'!, Ali zbog toga Sto je Geteresnjak posve i proziran, on se rjede kupovao za platno ipek namijenjeno odjecu, pa je viSe sluZio za specijalne namjene. Analogno iznesenom, pamuk »dvadesnjak« je deblji od tride’- i od njega se tkao deblji bez za debele gaée, a nikako za . Takav se pamuk, dok je jo’ bio u kanéelima, morao prije tka- 0 »ozadriti«”, a potom se »prenese« i sa kukuruznim bra’- n da bi bio kruéi. To mu Je bila jedna vrsta stipse—apreture, ne bude proziran i da previSe ne lijeZe na tijelo. PoSto se oZa- On se opere i osu8i, pa se tek onda dalje obraduje. Pamuk za ipek platno ne treba oZadriti, jer je on tanji, nami- je za pravljenje finijih predmeta i ne treba da je krut. Najdeblji je pamuk »deseéak« i od njega su se tkale ponjave. ¢) Za potrebe domaéinstva i prodaju ajenjem svilene \bube i proizvodnjom svile bavio se uglavnom pje stojeéi svijet. Imuéniji nijesu. A svi oni koji su proizvodili u imali su u kuéj i stan na kojem su tkali obiéni bez od @istog prije svega, za svoju kuénu potrebu, a pored toga, bavili i svilogojstvom, vrsili doradu i dobivali finalni proizvod — ek ili svilu herir. Ta domaéa radinost u prvom redu je sluzila vlastite potrebe u domacinstvu, a viSkovi za prodaju. Te viSkove u i neki mjesni trgovei kupovali (ako obitni bez tako i platno , svilu obitnu, a i Sehriju, pa i herir) i preprodavali u svojim anima. pane, svilu Sehriju i svileno platno herir trgovci su ku-76 Alija A. Sadikovié Moja majka, od koje sam dobio najve¢i dio podataka za ovaj rad, zapamtila je da su, u njenom blizem komSiluku u Janji, kao poznatiji proizvodaéi svile i svilenih tkanina svojevremeno, izme- du inih, bili i ovi: — Hata Hrustanovié (Hukiéka), Zena Seferova (1865—1930) — Paga HanuSié (Pirie), udova iza umrl. Mehe (1867—1915) — Hatidza Junuzovié, zena Seferova (1855—1913) i njene kéeri Ajga (rod. 1878) i Nura (rod. 1885), obadvije davno umrle. Hatidza je proizvodila i obiénu svilu, a i Sehriju, a tkala je i ona i njene kéeri i ipek i herir, a i prodavala vidkove sve do svoje smrti. — Hajra Bukvi¢é (HadZi Osmanovica), rod. Goletié, 1890. godi- ne i sada je jo8 Ziva, drzala je bube i tkala ipek i ostale vrste be- zova. — Fatima Mehmedovié (Mujkanovié), rodena Paravlié, 1880. god., proizvodila je svilu i tkala ipek i herir. — U posljednje vrijeme intenzivno se bavila proizvodnjom svile i platna ipek porodica Muje Buri¢a (rod. 1883, a umro oko 1970. god.), koja je spadala u jate proizvodate. Mujo je kao do- macin bio i inaée veliki i svestran radiSa — sve do smrti. — Proizvodnjom svile bavila se nekoliko godina ¢ak i Narodna osnovna Skola u Janji u periodu od 1928. do 1933. godine™, Koliko je u Janji bila jaka proizvodnja svile i svilene bube, mozda ée najbolje ilustrirati slijede¢i podatak: U_ maju 1876. godine na Medunarodnoj privrednoj izlozbi u Filadelfiji (SAD, N. J.) uéestvovala je i Bosna i Hercegovina i iz- lagala svoje proizvode. Na toj svjetskoj izloZbi Janja je, iako tada mala kasaba, bila jedini izlagaé svile od svilene bube iz BiH. Vlas- nik eksponata izloZene svile bio je Mehmedovié Ahmet iz Janje", a kako vidimo iz nekoliko primjera koje smo ovdje istakli i medu njima se nalazi porodica Mehmedovié (u Janji ih zovu Mehemedo- vié), Sto potvrduje da se tradicija svilogojstva u ovoj porodici du- ze zadrzala. 1 poslije oslobodenja pokuSalo se sa obnavljanjem svilogojstva i proizvodnjom svilenog konca a akciju je vodila nekoliko godi- na tadanja Zemljoradni¢ka zadruga u Janji i od proizvodaga ot- kupljivala poluproizvod i dalje ga preprodavala. Medutim, ubrzo je obustavljen otkup, a time i proizvodnja, jer je iz godine u godinu vjeStatke svile bivalo sve vise i viSe, i zato se ova svila danas uop- ée me proizvodi u Janji. Vrijeme je zatvorilo mnoge obrte i mnoge domaée zanate i narodnu radinost, koji ve¢ pripadaju proglosti, a medu njima je i svilogojstvo. Nemamo blizih podataka od kada je uvedena ova domaéa Zen- ska radinost, a niti odakle je donesena. Po svoj prilici, taj su obrt donijeli muslimanski muhadziri iz Ugarske od Budima, a moZda i od Osijeka, gdje je svilarstvo bilo veoma razvijeno™, a to bi onda bio konac XVII i poéetak XVIII stoljeéa. To stanovniStvo koje je doSlo preko Save u Bosnu, naselilo se preteZno na podruéju Posavi- ne i Podrinja. I danas se zna za mnoge porodice da su doseljeneUzgoj svilene bube u Janji 17 iz tih krajeva. Tada je, vjerojatno, prenesena i turska terminologi- ja za mnoge pojmove iz oblasti svilogojstva, kao Sto su finek, Seh- rija, herir—harir, puruz itd. Proizvodnja svile bila je ograniéena na Muslimane, kako u Janji tako i u okolini. U svakom sluéaju, proizvodnja svile u Janji znatno je starija od one u Popovu Polju, o kojoj pi8e Hamdija KreSevljakovi¢’. On navodi da je prenesena iz Italije za vlade Ali-pase Rizvanbegovi- éa"’. Spominje i to da se od te domaée svile plela mreZa u koju se hvatala riba zvana glavatica. KreSevljakovié spominje i specijalne zanatlije kazaze, koji su pravili od svile, vune i kasnije pamuka, razne ukrase za gradanska odijela. Svila se uvozila iz Bruse i dru- gih mjesta, kao i iz Italije. No, da li su se kazazi sludili svilom iz Janje, nisam mogao ustanoviti. Ali, poSto je Janja bila ve¢i pro- izvodatki centar svile, ¢iji je eksponat bio izlozen i u Filadelfiji, bilo bi sasvim normalno da je prodavana i gradskim kazazima, tim prije Sto je i starija od svoje imenjakinje iz uvoza. NAPOMENE: 1 Po broju ljesa cijenila se kolitina i obim proizvodnjc, Govorilo se da do- tiéni ima toliko i toliko Ijesa buba. a . 2 Za ovu predaju éuo sam od moje majke Dervige Sadikovi¢, rod, Skokié (25, X 1892, — 27, X 1976) — neposredno pred njezinu smrt. 3 Mahmud Balié, Svilarstvo, kalendar Narodna Uzdanica, Sarajevo, 1945, sir, 92. 4 Navodim samo neku s kojom sam se ja sluzZio: — Enciklopedija Leksiko- grafskog zavoda, Zagreb, 1969, II izdanje, tom 6, str. 205 i 206. — Mahmud Balic, Svilarstvo, kalendar Narodna Uzdanica_za 1945. godinu, — Hamdija KreSevijakovié, Gradska privreda i esnafi u Bosni i Hercego- vini, Godisnjak Istoriskog dru&tva BiH, I, 1949. god. itd. 5 Finek (Fyneg), tur. éahura; Ital. galeta; Franc. kokon. 6 Puruz (Puriz), tur. otpadak, T Ipek, tur. svila. Ipekli, li-suf. 8 Hérir, (ek. érir), isp. hdrir, ar. svileni bez, platno od domaée svile, pamuéni harir je platno (bez) po kome su utkane svilene ice — »pod deéermom od hérira koSulja«. (Vuk I, 161, 299). Tur. harir, ar harir »svilac. Prostiji svijet je rijet herir disimilirao u helir, pa se mogao éuti i takav oblik. Vjerojatno je ‘a promjena prvog suglasnika »r« nastala zbog lak8eg izgovora (prijelaz r >). 9 Sehrija, ar. tanki rezanci. Sehrye od ar. $a < riyya. Ar. 3a < r »dlaka — — kosa«. Ime je dobilo po tome Sto su rezanci, navodno tanki kao kosa. dalje, pa je i tanki svileni konac u hiperboliékom (Sa <, Hiya), dakle, tanak kao dlaka. ‘ica aide la u Janji samo jetsaput i toma svadbi Osmanage Hadziimamoviéa (12. XII 1890. — 25. IX 1950), dvije djevojke, kéeri imucnijih janjanskih bogataSa u haljinama od herira (harira), bile su to: — Hanumka Hurembegovicé (18881925), k¢i janjanskog spahije had?i Mu- stajbega Hurembegoviéa zv. »Hadzibeg Huro«, koja se kasnije udala za Alibega Ajanoviéa u Bijeljinu i — Zarfa Musemic¢, k¢i veleposjednika Salihage iz Janje, rodena 1892. a umrla oko 1927. u Zvorniku gdje je bila i udata za stafu Kuriéa, sina Mujagina. Obadvije su imale dimije i koparane (bluze) od harira, a kolane od kadife obradene srmom i zlatom i bile najatraktivnije i najluksuznije obutene na toj bogataskoj svadbi, — Sto je nju veoma impresioniralo i zarezalo joj se u sjeéanje. 10a Cisanica, ispr. Cisaonica (konac od tri Zice), naSa rijet, ali zbog lakSeg iz- govora ispuSteno je slovo »0«.78 Alija A. Sadikovié 11 Sye vrste pamuka u jednom kanéelu imaju po sedam pasmi. 12 »Ozadritic, kada se stavi pamuk u kipecu vodu da se otkuha, u Janji se govorilo da se oZadrio i takav pamuk, odnosno platno od njega ne ide u parijencu da sa lukSijom (lugom), nego se pere sapunom. Sta- a ovadren pamuk se tvrdi da se nee skupiti u bezu podatak sam dobio od Pa’age Hadziimamoviéa iz Janje, koj riodu 1928—1933, godina bio ucenik u_ovoi Skoli. 14 Vidi »Clanci i grada za‘ kulutrau istoriju istoéne Bosne«, tlanak »Meduna- privredna izlozba u Filadelfiji (SAD) 1876, godine« od prof. Sabana 7iéa, knj. TV, Tuzla, 1960, str. 183 15 Mahmud Relig, bidem, str. 96 16 Gractsoa privteda i esnali ut Bosn) i Hercegovini, Godisniak Istoriskog dru- Stva BiH, I, 1949. (separat) str. 17 Pogubio ga'Omer-pasa Lalas ias0. - godine. Svi tureizmi i arabizmi razjainjeni_ su po dje'u A. Skaljiéa, »Turcizmi u Srpskohrvatskom jezikue, »Svjetlost«, Sarajevo, 1965. godine, je u pe- SEIDENRAUPENZUCHT IN JANJA In dem Stidtchen Janja war scinerzeit unter den Moslems dic Seiden- raupenzucht als Heimarbeit der Frauen und gewinnbringendes Handwerk stark entwickelt, und zwar als Wirtschaftszweig, der mehrfachen Nutzen brachte. Im Mai 1876. nahm auch Bosnien und die Herzegowina an der Internatio- nalen Wirstschaftsmesse in der Stadt Philadelphia, N. Y. (USA) teil und stellte vine Erzeugnisse a Auf dieser Weltausstellung war Janja, obwohl damals > steller aus Bosnien und der Herzego- ccmiimer der ausgeste lien Seindenmuster war Ahmet Mehmedovié aus Janja. Diese Tatsache lat darauf schliefen, daf Janja zu der Zeit auf dem Gebiet der Aufzucht von Seidenraupen und der Seidenherstellung an er- ster Stelle de Ste hatte stehen konnen. Allem Anschein nach haben islamische Muhadziri (Kriegsfliichtlinge) das Handwerk aus Ungarn von Budim am Ende des 17, und zu Beginn des 18. Jahrhunde ebracht, denn die tiirkische Terminologie fiir viele Begriffe ist dafitr cin ernstzunehmender Anhaltspunkt, und vielleicht auch aus Osijek, wo de Seidenraupenzucht auch stark entwickelt w In Bezug darauf, daf dieser Zweig der Frauenhandarbeit nicht nur in Ja- aja, sondern auch in den tibrigen Teilen Bosniens und der Herzegowina mehr oder weniger zuriickgegangen ist cder im Begriff ist, imter dem immer star- keren Druck der Textiiindustrie und der Kunstseide vollkommen auszuster- ben, so werden die gemachten Angaben als wirtschaftliche Hinterlassenschaft vor dem Vergessen bewahren, wina,