ДА ВАСКРСАО НИСИ ХРИСТЕ

Да Васкрсао ниси Христе, шта ли би са светом било? Да, остао би

путањица са крајем над страшном провалијом са које се пада у заборав,
земља би опет постала „без обличја и пуста“, била би само мала равна
плочица над амбисом ада у коме ништа бива једино ништа и свако постаје
нико, односно престаје да бива ико. 
Да васкрсао ниси Христе, шта ли би било са даном? Да, слутим да би
остала вечна тама над нама, она страшна и језива тама која сунце
помрачи у петак када си телом распет био на страшној Голготи. Када се
сва природа побуни против човека који распиње Бога. Истина, била би
тама и помрачина, али Васкрсењем Твојим свет се обасја зрацима
незалазне светлости Тобом непобедивим Сунцем Правде. Васкрсењем
Твојим примисмо залог вере да ћеш нас све сабрати у дану незалазне
светлости у Царству Васкрсле деце Твоје. 
Да васкрсао ниси Христе, шта ли би било са ваздухом? Бојим се да би и
он остао само задах гробнице света. Ох како би било страшно удисати
мирис смрти, а још теже издисати задах крајњега краја. Али Васкршњег
јутра се из Твоје гробнице освежи ваздух новим животом, и мирисима
вечности оплемени се. Данас се из Цркве Твоје шире мириси гециманског
врта и празнога гроба „Првине умрлих“, све мирише на Васкрсење, сви се
умирисасмо миром мироносица Твојих. 
Да васкрсао ниси Христе, шта ли би са човеком било? Човек, круна све
твари остао би исти онај прах од кога си га и створио, остао би чедо
старога Адама који му у наслеђе остави да у зноју лица свога једе хлеб,
да се с муком рађа и с муком умире. Рађао би се за смрт. Почињао би
одбројавањем дана до дана свога коначног краја. Но, љубав Твоја према
човеку била Ти је преча од суда над његовим грехом. Нико други
смртноме Адаму и целом човечанству не би могао да пружи онако руку
спасења као Ти Христе, када си сишао у ад да из жвала његових избавиш
људе. Од Васкрсења Твога живот живује и човек Твој опет има наду у
вечност. 
Да васкрсао ниси Христе, да ли бисмо икад осетили љубав? А ко би нам је
и могао осим Тебе Боже и доказати и показати? Да нас ниси љубио и
желео да преображених ликова красимо Твоје Царство, да ли би се и
родио од Марије Деве у људскоме телу. Да ли би Те Исаија икада видео
као Јагње које расте да на заклање 
пође и узме све грехе света. Да ли би икада човек осетио да га ико толико
воли да се Ти Христе ниси спустио у ову долину плача да Васкрсењем
својим унесеш живот и радост. Љубав би остала тајна вечно сакривена да
нам се Ти Боже ниси открио као Љубав. 
Да васкрсао ниси Христе, вериге прародитељског проклетства везивале
би нас за земљу све докле се у земљу и прах поново не повратимо. 
Да васкрсао ниси Христе, ни живети ни мрети не би имало смисла. Моје
срце би данас било хладније од Твоје гробнице, а гле, оно данас гори од
љубави, гори као некада у грудима Луке и Клеопе на путу за Емаус, када
Те сретоше Васрслога, Васкрситељу наш. 
А ти си Васкрсао Христе и љубављу својом безграничном којом нас од
постања љубиш оживео си нас. Сада живимо са надом и чежњом да и ми
васкрснемо и да те на облацима сретнемо Творче, Судијо и Боже наш.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
пђ. Игор Давидовић