4/18/2020 Предраг Спасојевић

Класично Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки

MUŠKA IMENA U ZAPADNOJ SRBIJI

Zapadna Srbija, u ovom radu, predtavlja oblast uz reku Drinu i obuhvata nekadašnji azbukovački,
rađevski i jadarski srez.

O imenima se raspravlja u svakoj porodici kada na svet dođe prinova. Nekadašnji običaji bili su da
se deci daje ume dede, a ukoliko ima više dece, kum je taj koji daje ime kumčetu.
Danas se ta praksa promenila. Sve češće roditelji novorođenčadi sami dlučuju o imenu svga deteta,
što je sasvim razumljivo.

Izvori
Za potrebe ovoga rada izvršena je analiza učestalosti pojave muških imena u selu Radalj, opština
Mali Zvornik, u periodu od 1831. do 1839. godine. Kao polazište za analizu poslužili su sledeći
izvori:

– Popisni spisak, SeloRadalj, 1831. godine;

– Popisni spisak, SeloRadalj, 1836. godine;
– Popis poreskih glava, Selo Radalj, 21. avgust 1839. godine;
– Popisni spisak, SeloRadalj, bezgodine.

Popisi se nalaze u monografiji Knjiga o Radalju izdate kao autorsko izdanje 2011. godine¸ od autora
Dejana Pavića, strana 39 – 46.

Sva imena sabrana su u jedan spisak, a potom, posredstvom programa za statističku obradu PSPP,
izvršeno izračunavanje broja pojavljivanja određeng imena (frekvencija, skraćeno f), kao i procenat.

Tabela: Popis imena u selu Radalj u periodu od 1831 – 1839. godine.

R.
Ime f %
br.
1 Ilija 24 5,44
2 Jovan 19 4,31
3 Jovo 14 3,17
4 Mićo 13 2,95
5 Stojan 13 2,95
6 Luka 12 2,72
7 Marko 12 2,72
8 Panto 12 2,72
9 Simo 12 2,72
10 Pero 11 2,49
pspasojevic.blogspot.com Ž 1/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

11 Živko 11 2,49
12 Maksim 10 2,27
13 Petar 10 2,27
14 Živan 9 2,04
Класично Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки
15 Andrija 8 1,81
16 Nedeljko 8 1,81
17 Vaso 8 1,81
18 Antonije 7 1,59
19 Jevto 7 1,59
20 Sredoje 7 1,59
21 Ivan 6 1,36
22 Pavle 6 1,36
23 Risto 6 1,36
24 Milo 5 1,13
25 Miloš 5 1,13
26 Savo 5 1,13
27 Stevan 5 1,13
28 Todor 5 1,13
29 Đoko 5 1,13
30 Joca 4 0,91
31 Jovica 4 0,91
32 Kosta 4 0,91
33 Krsto 4 0,91
34 Matija 4 0,91
35 Nestor 4 0,91
36 Pavo 4 0,91
37 Spasoje 4 0,91
38 Stanko 4 0,91
39 Stepan 4 0,91
40 Tanasije 4 0,91
41 Krsta 3 0,68
42 Lazo 3 0,68
43 Niko 3 0,68
44 Nikola 3 0,68
45 Petko 3 0,68
46 Vasa 3 0,68
47 Ćiro 3 0,68
48 Đukan 3 0,68
49 Aleksa 2 0,45
50 Alinpije 2 0,45
51 Antonija 2 0,45
52 Blagoje 2 0,45
53 Cvejo 2 0,45
54 Cvijo 2 0,45

pspasojevic.blogspot.com 2/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

55 Filip 2 0,45
56 Ignjat 2 0,45
57 Joko 2 0,45
58 Koja 2 0,45
Класично Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки
59 Kojo 2 0,45
60 Mateja 2 0,45
61 Milić 2 0,45
62 Mojo 2 0,45
63 Neđo 2 0,45
64 Pekan 2 0,45
65 Rado 2 0,45
66 Rista 2 0,45
67 Sava 2 0,45
68 Sredo 2 0,45
69 Stanoje 2 0,45
70 Stevo 2 0,45
71 Tanasija 2 0,45
72 Toma 2 0,45
73 Tošo 2 0,45
74 Veso 2 0,45
75 Vilip 2 0,45
76 Đoka 2 0,45
77 Alimpije 1 0,23
78 Anton 1 0,23
79 Aćim 1 0,23
80 Bajo 1 0,23
81 Bojo 1 0,23
82 Cvetan 1 0,23
83 Dimitrije 1 0,23
84 Gavril 1 0,23
85 Gligorije 1 0,23
86 Gruja 1 0,23
87 Jakov 1 0,23
88 Jevta 1 0,23
89 Kostadin 1 0,23
90 Kostantin 1 0,23
91 Kuzman 1 0,23
92 Laza 1 0,23
93 Ljuban 1 0,23
94 Marijan 1 0,23
95 Marjan 1 0,23
96 Mato 1 0,23
97 Miko 1 0,23
98 Mića 1 0,23

pspasojevic.blogspot.com 3/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

99 Mićko 1 0,23
100 Mladen 1 0,23
101 Mojsilo 1 0,23
102 Novica
Класично Сличице
1 0,23
Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки
103 Pajo 1 0,23
104 Pavao 1 0,23
105 Pera 1 0,23
106 Pero 1 0,23
107 Prokopije 1 0,23
108 Stefan 1 0,23
109 Stojan 1 0,23
110 Teodor 1 0,23
111 Tešan 1 0,23
112 Tešo 1 0,23
113 Toša 1 0,23
114 Vasil 1 0,23
115 Vasilije 1 0,23
116 Vaso 1 0,23
117 Zeko 1 0,23
118 Đuro 1 0,23

Kako se u tabeli može videti, u navedenom periodu u selu Radalj u opticaju je bilo 118 muških
imena.

Najčešća imena
Iz tabele je bilo moguće formirati listu najčešće pojaviljivanih imena u tom periodu. Jedanaest
najčešće pojavljivanih imena su:

Tabela: Lista jedanaest najčešćih imena u selu Radalj u periodu od 1831 – 1839. godine.
R.
Ime f %
br.
1 Ilija 24 5,44
2 Jovan 19 4,31
3 Jovo 14 3,17
4 Mićo 13 2,95
5 Stojan 13 2,95
6 Luka 12 2,72
7 Marko 12 2,72
8 Panto 12 2,72
9 Simo 12 2,72
10 Pero 11 2,49
11 Živko 11 2,49

pspasojevic.blogspot.com 4/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

Varijacije imena
Класично Potrebno
Сличице Часопис
je napomenuti Мозаик
da pojedina Бочна
imena Трака
doživljavaju Снимак
varijacije Хронолошки
u zavisnosti od sufiksa, kao na
primer:

Alimpije – Alinpije;
Jevto – Jevta;
Jovan – Jovo – Jovica;
Kojo – Koja;
Kosta – Kostadin – Kostantin;
Krsta – Krsto;
Lazo – Laza;
Marijan – Marjan;
Mateja – Matija;
Mića – Mićko – Mićo;
Niko – Nikola;
Pavao – Pavo – Pavle;
Pero – Pera – Petar – Petko;
Risto – Rista;
Savo – Sava;
Sredo – Sredoje;
Stanko – Stanoje;
Stefan – Stepan – Stevan – Stevo;
Tešan – Tešo;
Tošo – Toša;
Vasa – Vasil – Vasilije – Vaso;
Živan – Živko;
Đoko – Đoka.

U listi jedanaest najzastupljnijih imena se uočava da se u ovom delu srbije muška imena češće
završavaju samoglasnikom – O (Pero, Tošo, Đoko..., a ređe se susreću oblici Pera, Toša, Đoka....).

Retka imena
Takođe, u spiskovima se nalaze i neka veoma retka imena u današnjem vremenu. Reč je o imenima:

– Niko;
– Mojo;
– Vilip;
– Gavril;
– Kuzman;
– Mojsilo;
– Pavao;
– Vasil;
– Zeko.

pspasojevic.blogspot.com 5/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

Umesto zaključka
Živimo u vreme kada se neprestano govori o nacionalnom identitetu, očuvanju tradicije i slično. U
ovom radu su analizirana imena od pre 176 do 184 godine, skoro dva veka. Neka od tih imena
Класично Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки
postoje i danas, neka su, naročito retka, utkana u prezimena stanovništva ovga kraja, neka su se
vremenom sasvim izgubila.

Možda će ovaj rad nekome poslužiti kao zabavno štivo, a nekome može poslužiti kao izvor ideja
prilikom izbora imena detetu.
Поставио/ла 4th November 2015 Предраг Спасојевић

1 Прикажи коментаре

Anonymous 04. новембар 2015. 18:20

✴
Одговори

KONCEPT UČENJA U SREDINI I IZ

SREDINE KAO DIDAKTIČKA PARADIGMA

Rezime: Tekst koji sledi pisan je popularno. Ovo nije stručni niti naučni
rad, već je cilj ovoga rada da bude razumljiv podjednako i kolegama koji
izvode nastavu, kao i roditeljima učenika i ostalim ljudima koji se
interesuju za područje i probleme obrazovanja, prvenstveno realizovanja
nastave.

Jedan od osnovnih problema sa kojima se susreće naš obrazovni sistem jeste nepostojanje
adekvatnog cilja obrazovanja. Zapravo, ovom problemu neophodno prići globalno. Neka od pitanja
na koja bi koncept obrazovanja morao da odgovori su:
– Kakva planeta Zemlja nam je potrebna?
– Kakav čovek, građanin planete, nam je potreban?
– Koji odnos imamo prema prirodi koja nas okružuje i svim njenim resursima?
– Kakav odnos imamo prema duhovnom biću – umetnosti, religiji i slično?
– Kakav je naš odnos prema zdravlju čoveka?
– Kakav je naš odnos prema deci i mladima?
– Kakav je naš odnos prema starima?
– Kakav je naš odnos prema bolesnima?
– Kakav je naš odnos prema nauci?
– Koju paradigmu razvoja deteta prihvatamo?
Naravno, spisak pitanja nije isrpljen i konačan. Naprotiv – broj pitanja je ogroman, ali ovo su samo
neka od najbitnijih.
Dosadašnje reforma u našem obrazovanju bile su, zapravo, re-forme, odnosno promene pojavnih
oblika u pojedinim segmentima. Odavno nije urađena ozbiljna i sveobuhvatna studija i analiza
sistema obrazovanja, niti sistemska reforma.
pspasojevic.blogspot.com 6/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

Osnovne paradigme[1]o razvoju deteta i njegovih sposobnosti i uticaju na razvoj deteta, kao i
osnovne didaktičke paradigme datiraju od 50-ih i 60-ih godina prošloga veka, i u tome je jedan od
ključnih problema.
Poslednjih godina pojavljuju se stručnjaci koji ukazuju na promene u shvatanjima psihofizičkog
Класично razvoja
Сличице deteta Часопис
i mogućnostimaМозаик Бочна
delovanja Тракаrazvoj.
na njihov Снимак
Jedno Хронолошки
od najnovjih mišljenja je
predstavljno u programu MENS-e, koji već godinama predstavljaju široj javnosti Ranko Rajović i
Uroš Petrović.
Primenom „Mensa – NTC sistem učenja“ [2]:
– podiže se nivo intelektualnih sposobnosti sve dece koja učestvuju u programu;
– Sprečava se poremećaj koncentracije i pažnje, kasnije u školskom periodu (disleksija);
– Razvija se koordinacija pokreta i motorike;
– Razvija se brzina razmišljanja i zaključivanja (funkcionalno znanje);
– Sva deca imaju korist od programa, a posebno je koristan za detekciju darovite dece i
podsticanje razvoja darovitosti;
– Povećava se broj neuronskih veza, što uz specifične vežbe povećava kapacitet mozga za
obradu informacija.
Takođe, postoje nastojanja da se ukaže na značaj nastave u prirodi koji uspešno promoviše Željana
Lukiić Radojčić[3]. O proceduralnim znanjima pisala je Gordana Miščević Kadijević[4], o
mrežama pojmova pisala je i odbranila magistarsku tezu Sanja Blagdanić[5]i slično. Takođe,
pojedini novinari, poput Jovana Memedovića, posredstvom TV medija pokušavaju da promovišu
ova nova i savremena gledišta.
U paradigmi nastave koju želim da predstavim, prihvaćeni su i implementirani stavovi programa
MENS-e, stavovi da je potrebno učiti u prirodi, kao i povezivanje škole sa lokalnom i prirodnom
sredinom.

Osnovna polazišta paradigme

Svaka lokalna sredina, naročito sesoka, obiluje nizom sadržaja koji mogu biti iskorišćeni kao
podsticaj na učenje. Deca zapravo treba da uče u svojoj sredini i iz svoje sredine. Na taj način biće
osposobljeni da sistematski i temeljno proučavaju sredinu u kojoj se nalaze, kao i buduće sredine u
kojima će se naći.
Deau moramo izvesti iz učionica i osposobiti ih da sistematski posmatraju, uočavaju, promišljaju, da
uočavaju zanimljivosti i probleme, da postavljaju hipoteze i da ih proveravaju. Deca moraju da
shvate da sve što izučavaju u školi nije nečiji hir, već da su to pripreme za budući život i rešavanje
problema u konkretnim situacijama.
Slede pojedini sadržaji koji mogu poslužiti kao podsticaj za realizovanje ove nastave u jednoj
seoskoj sredini, u Donjoj Trešnjici (zapadna Srbija), u kojoj se nalazi izdvojeno odeljenje OŠ
„Miloš Gajić“ iz Amajića u kme radim kao učitelj u kombinovanom odeljenju.
Sadržaji u prirodnoj
sredini: livada, pašnjak, njiva, povrtnjak, voćnjak, šuma, izvor, potok, reka, bara, park…
Objekti: vodenica, kovačnica, prodavnica, ambolanta, bicikl, automobil, autobus, kamion, čamac…
Zanimanja: zidar, vodoinstalater, drvoseča, tesar, šumar…

Ua tabeli koja sledi biće prikazano samo nekoliko primera rasursa i mogućih sadržaja. Prva kolona
su sadržaji, odnosno podsticaji i resusrsi koji su u lokalnoj i prirodnoj sredini, objekti kao i
zanimanja. Drugu kolonu čine sadržaji i pojmovi koji se mogu obrađivati koristeći te resurse.
Napominjem da nisu pobrojani svi mogući sadržaji, već su samo predloženi mogući sadržaji iz svih
nastavnih oblasti. Spisak nije u potpunosti isrpljen. Potrebno je napomenuti da u prirodnu sredinu sa
decom treba odlaziti u svim godišnjim dobima.

pspasojevic.blogspot.com 7/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

РESURS MOGUĆI SADRŽAJI

prirodna sredina
Класично Сличице Часопис Мозаик – Бочна
ŽivotnaТрака
zajednicaСнимак Хронолошки
– Stanište
– Biljke na livadi
– Životinje na livadi
– Vrste trava na livadi
– Lekovite trave
– Opasnosti na livadi
– Igre na livadi
– Sejana livada
– Košenje livade
– Seno
– Sadevanje sena
LIVADA – Otkivanje kose
– Vile
– Rogulje
– Grabulje
– Tobavica
– Belegija
– Boje na livadi
– Tekstura livade
– Zvuci na livadi
– Pesme o livadi
– Zadaci dužini i širini livade, o površini livade,
masi sena, vremenu košenja
– proći kroz sva godišnja doba
PAŠNjAK – Životna zajednica
– Stanište
– Biljke na pašnjaku
– Životinje na pašnjaku
– Vrste trava na pašnjaku
– Lekovite trave
– Opasnosti na pašnjaku
– Napasanje stoke
– Čuvanje stoke
– Čobanisanje
– Čobanske igre
– Čobanske priče
– Čobanske pesme
– Tor
– Torenje pašnjaka
– Zabran
– Stado
– Zvukovi na pašnjaku
– Oglašavanje stoke
– Crtanje i slikanje stada
– Plandovanje
– „Zijan“ koji čine čobani i stoka
– Zadaci dužini i širini pašnjaka, o površini
pašnjaka, broju stoke koa se napasa, broju nogu,

pspasojevic.blogspot.com 8/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

broju ušiju, mladunaca, recepti sa namirnicama,

stara jela
– Pojam
– Kulture koje se gaje
Класично Сличице Часопис Мозаик – Бочна
Stajsko Трака
đubrivo Снимак Хронолошки
– Organsko đubrivo
– Veštačko đubrivo
– Oranje
– Zaoravanje
– Tanjiranje
– Drljanje
– Setva
– Žetva
– Žitarice
– Krmno bilje
– Industrijsko bilje
– Okopavanje
– Prskanje pesticidima
NjIVA
– Komljenje
– Okomak (kočanj)
– Plug
– Zaprega
– Freza
– Traktor
– Strašilo
– Žetelačke pesme
– Gumno
– Moba
– Posleničke pesme
– Likovni izraz
– Recepti od žitarica
– Hleb
– Pita
– Proja
POVRTNjAK – Životna zajednica
– Stanište
– Biljke
– Životinje
– Sejanje
– Sađenje
– Rasada
– Plevljenje
– Okopavanje
– Đubrenje
– Zalivanje
– Štetočine
– Zaštita pesticidima
– Motika
– Prskalica
– Cvetanje
– Oprašivanje
– Plamenjača
– Zakidanje „tića“
– Značaj povrća u ishrani
pspasojevic.blogspot.com 9/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

– Recepti
– Salate

Класично Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки

Problemi primene paradigme
Problemi koji se mogu očekivati prilikom primene ove paradigme nastave su vešestruki. Svi
očekivani problemi mogu se razvrstati u više grupa: problemi koji se očekuju od prosvetnih vlasti,
problemi koji se mogu očekivati od strane učitelja i problemi koji se mogu očekivati od strane
roditelja.

Problemi koji se očekuju od prosvetnih vlasti

U sistemu koji je u svojoj srži birokratski i koji usmeren na opterećnost „pisanjem“ nije imuno ni
Minstarstvo prosvete. Naime, u praksi se i relizacija orijentacionog rasporeda gradiva
zahteva doslovno, što je u suprotnosti sa njegovim imenom i njegovom osnovnom suštinom.
Uvek se postavlja pitanje kako upisati sadržaje u dnevnik?, kako izvršiti kontrolu realizacije
nastave? (misli se na posete direktora nastavi, kao i na nadzornike). Suštinu realizovanja ovakve
nastave treba pronaći u propisanim Standardima postignuća[6]. Učitelju je jasno definisano šta
učenici treba da znaju, razumeju i urade na kraju prvog ciklusa obrazovanja, a metodički i
metodološki pristup treba da bude fleksibilan. Jednostavno, učitelju je definisano šta treba da uradi,
a kako će to učiniti – u tome mu treba dati široku slobodu.
U posledenje vreme, svedoci smo toga, sve vise se govori o bezbednosti učenika u školi. Sve
striktnijim i oštrijim zahtevima u ovoj oblasti dolazi se do toga da je samo odvođenje dece u lokalnu
sredinu i u prirodu veliki rizik za učitelja. Na ovaj način učenike smo udaljili od prirode, škola gubi
svoj osnovni smisao jer decu ne priprema za život.

Problemi koji se mogu očekivati od strane učitelja

Realizujući nastavu u skladu sa ovom paradigmom zahteva pripremu učitelja. U ovakvom načinu
rada prepliću se različiti modeli nastave: integrativna nastava, ambijetalna nastava, učenje
otkrivanjem, egzemplarna nastava i slično[7]. Sve to podrazumeva da učitelji budu osposobljeni za
realizovanje ovih modela nastave.
Nadalje, učitelj mora biti sposoban, a najbolje je da se to radi timski, da prepozna i izdvoji resurse u
svojoj sredini, kao i moguće sadržaje kao i mogućnost njihovog integrisanja i korelisanja u svim
nastavnim predmetima a u skladu sa Standardima postignuća.
Budući da se dobar deo sadržaja realizuje u prirodi (njiva, šuma, reka, voćnjak…) i objektima u
lokalnoj sredini (štala, svinjac, kokošinjac, vodenica, kovačnica…) u različitim godišnjim dobima i
vremenskim prilikama, učitelj mora da shvati da napušta komfor i udobnost učionice pa se mora
adekvatno opremiti odgovarajućom odećom i obućom, mora biti spreman da se presvuče u toku
dana, što se odnosi i na učenike.

Problemi koji se mogu očekivati od strane roditelja

Promenom odnosa društva prema obrazovanju i prema prosvetnim radnicima koji se nalaze na
margini društva, materijalno smešteni na dnu lestvice (iako se od njih zahteva da završe

pspasojevic.blogspot.com 10/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

četvorodgodišnji fakultet i još jednu godinu master studija da bi mogli da rade u osnovnoj školi)
njihovo zanimanje postaje potpuno diskreditovano kao i ugled prosvetnog radnika uopšte. Sve
navedeno rezultira nespremnošću roditelja za saradnju sa učiteljima. Roditelj bi morao da bude
spreman da opremi dete adekvatnom odećom i obućom, da bude spreman na to da se dete presvlači
Класично uСличице Часопис
školi, da odlazi u pobrojaneМозаик Бочна Трака
objekte i u prirodno okruženje.Снимак Хронолошки
Potrebno je informisati roditelje o ovoj paradigmi i načinu rada, kao i uključiti roditelje koji su u
mogućnosti da zajedno sa učiteljima i decom odlaze u prirodu i objekte i da uzmu učešća u radu kao
saradnici.

Uloga novih tehnologija

Iako se u prikazanom konceptu promoviše učenje u prirodi, izlasci u prirodu i boravak u prirodi, to
ne podrazumeva izuzimanje novih tehnologija. Naprotiv. Ovakav vid rada otvara mnogo mogućnosti
za primene novih tehnologija. Učitelji i učenici mogu da naprave fotografije i video zapise o
pojedinim aktivnostima, i da se sve prikaže na internetu (blogu škole ili blogu razreda). Tako ti
sadržaji postaju dostupni kolegama i učenicima u drugoj sredini koji namaju priliku da posete
izdvojene resurse.
Đaci u ovoj sredini mogu da vide kako su druga deca posetila muzeje, velike biblioteke, velike
raskrsnice i slično.
Navedeni model ima veoma veliku mogućnost primene u malim, područnim seoskim školama u
kojima je mali broj učenika u kombinovanim odeljenjima. Takođe, bilo bi poželjno kombinovati
odeljenja prema sličnosti, odnosno, prvi i drugi razred, a treći i četvrti, jer su sadržaji gradiva
sličniji, pa je realizacaija mnogo lakša i efikasnija.

[1]Paradigma predstavlja obrazac za ugled, model po kome se nešto gradi ili stvara
(http://sr.wikipedia.org/sr-el/Парадигма).
[2]https://www.mensa.rs/sr/sigovi/ntc/sistem-ucenja/
[3]https://kreativnacarolija.wordpress.com/
[4]Usklađenost deklarativnog i proceduralnog u kooperativnoj nastavi, rad dostupan na:
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0352-5732/2012/0352-57321241595M.pdf
[5]Sanja Blagdanić, Методичка ефикасност мреже појмова у настави познавања
природе, magistarska teza, Učiteljski fakultet u Beogradu, 2005. годинa.
[6]http://www.ceo.edu.rs/component/content/article/2-uncategorised/143-standardi-u-obrazovanju
[7]Vilotijević, M., Vilotijević, N. (2009) Inovativni modeli rada u nastavi. Beograd: Školska knjiga.

Поставио/ла 21st April 2015 Предраг Спасојевић

0 Додајте коментар

УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ - ЛИТЕРАТУРА

И ИЗВОРИ
1. Адамов, Ј., Сегединац, М. (2006). Е-учионица у савременој наставној
пракси. Педагогија, 61(4), 531-542.

pspasojevic.blogspot.com 11/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

2. Adrich, Clark (2004). Simulations and the Future of Learning. San Fransisco: Pfeiffer,
p.240.
3. Аничић, Обрад, Барловац, Биљана (2010): Учење на далјину – е-образовање.
Класично У: Техника
Сличице и инфорамтика
Часопис Мозаику обазовању, 3. Интернационална
Бочна Трака Конференција, Чачак,
Снимак Хронолошки
Технички факултет, 761–766.
4. Банђур, В. (1983): Законитости у промени положаја ученика у наставном процесу.
Сарајево: Наша школа, 7-8.
5. Bezić, K. (1983): Tehnologija nastave i nastavnik. Zagreb: Pedagoško-književni zbor.
6. Biočanin, I., & Rakić, R. (2009). Komunikaciona kompetentnost nastavnika u visoko-
obrazovnim institucijama. IMK-14 - Istraživanje i razvoj, 15(3-4), 119-124.
7. Bosnić, I. (2006): Moodle – priručnik za seminar. Zagreb: Hropen.
8. Бранковић, Д., Мандић, Д.(2003): Методика информатичког
образовања.Београд: Медиаграф, Бања Лука: Филозофски факултет у Бањој Луци.
9. Bratinić, Nino, Pandur, Mario (2009): Web 2.0. Sveučilište u Zagrebu Fakultet
elektrotehnike i računarstva Zavod za telekomunikacije, дотупно
на www.fer.hr/_download/repository/Web_2.0.pdf, посећен 15. 8. 2010.
10. Вилотијевић, M. (1999): Дидактика - организација наставе. Београд. Завод за
уџбенике и наставна средства, Учитељски факултет.
11. Vilotijević, M. (2003): Od tradicionalne ka informatičkoj didaktici. Beograd: Obrazovna
tehnologija, 1-2, str. 15-19.
12. Васиљевић, Н. (2006). Електронске публикације и библиотеке - пресек
стања. Инфотека, 7(1-2), 75-80.
13. Влаховић, Б. (1984): Савремена наставна средства – планирање и
приоритети. Београд: Настава и васпитање, бр. 4, стр. 534–541.
14. Vujačić, M., & Avramović, Z. (2008). Stavovi nastavnika o značajnim pitanjima
nastave. Pedagogija, 63(2), 234-243.
15. Гершунски, Б. (1987): Прогностички прилаз компјутеризацији. Београд:Иновације у
настави, 3.
16. Giannoni D.L., Tesone, D.V. (2003): What academic administrators should know to attract
senior level faculty members to online learning environments, Online Journal of Distance
Learning Administration, 6.
17. Gojkov-Rajić, A. (2008). Rastanak od studenta sa punim radnim vremenom - po pitanju
daljeg obrazovanja nemačke visokoškolske institucije još oklevaju. Pedagoška stvarnost,
54(9-10), 1076-1078.
18. Дашко, В.
(1999): Информатизација образовања у нестабилном друштву. Београд: Образовање
теорија и пракса, 1.
19. Десница, Елеонора (2010): Модел учења на далјину као фактор ефикасности
наставе графичких комуникација у високом образовању техничких струка.
Универзитет у Новом Саду, Технички факултет „Михајло Пупин”, Зрењанин,
докторска дисертација, ментор проф. Др Душко Летић.

pspasojevic.blogspot.com 12/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

20. Деспотовић М. (2006): Развој метода последипломског образовања на

далјинузаснованог на Интернет технологијама, Докторска дисертација, ФОН,
Београд.

Класично 21. Dingarac, Часопис

Сличице Dušan (2008): Domaće verzije
Мозаик Бочнаsocijalnih
Трака sajtova
Снимакdonose novu vrednost. Svet
Хронолошки
kompjutera, доступно на: http://www.sk.rs/2008/12/skin06.html, посећен 15. 8. 2010.
22. Ђорђевић, Ј. (1962): Дијаслике и наставни филм у школи. Београд: Савремена школа.
23. Ђорђевић, Ј. (1965): Суштина и функција едукативне телевизије. Нови
Сад: Педагошка стварност, бр. 8, 511-516.
24. Ђорђевић, Ј. (1979): Савремени проблеми диференциране наставе. Београд: Настава
и васпитање, бр. 3.
25. Đorđević, J. (2008). Ličnost i funkcije nastavnika u savremenim društvenim i ekonomskim
promenama. Pedagoška stvarnost, 54(9-10), 842-853.
26. Ињац, В. (2002). Светска дигитална библиотека - сан или виртуелна
стварност. Гласник Народне библиотеке Србије, 4(1), 235-250.
27. Катулић, Тихомир (2006): Будућност учеwа – учење у
покрету, годиште VI / ISSN 1333-5987, доступно
на:http://edupoint.carnet.hr/casopis/50/clanci/2.html, посећен 11. 8. 2010.
28. Кирк, М. (2003). Едукациони сервиси и извори за учење на даљину. Инфотека, 4(1),
9-16.
29. Kopas-Vukašinović, E., & Anđelković, S. (2006). Kvalitet rada univerzitetskih
profesora. Pedagogija, 61(3), 349-357.
30. Лазаревић, Г. (2010): УДК у систему COBISS. Беорад: Универзитетска
библиотека „Светозар Марковић“. Доступно на:
http://www.unilib.bg.ac.rs/zajednica01/prirucnici/UDK_u_sistemu_COBISS.pdf
31. Лединек, Сања (2010): Нове методе учења: M-learning. Доступно на: http://www.it-
infonews.com/article.php?article=978, посећен 11. 8. 2010.
32. Manville, B. (2003). Organizing Enterprise-Wide eLearning and Human Capital
Management. Chief Learning Officer, May, 2004.
33. Mandić, P. (1972): Inovacije u nastavi i njihov pedagoški smisao. Sarajevo: Zavod za
izdavanje udžbenika.
34. Мандић, Д. (2003): Дидактичко-информатичке иновације у
образовању.Београд: Медиаграф.
35. Мандић, Д., Ристић, М. (2006): Web портали и образовање на даљину у функцији
подизања квалитета наставе. Београд: Медиаграф.
36. Маднић, Д. (2010): Образовање на даљину. Доступно на порталу Еду-софт:
http://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/rad1_.pdf (10. мај 2010).
37. Мандић, Д (2009): Образовање на даљину. Доступно на:
http://www.scribd.com/doc/16567786/OBRAZOVANJE-NA-DAЉINU, посећен 29. 9.
2010.
38. Марчићевић, Ж.. (2004): Квалитет наставног модела Интернет учионице за
дистантно образовање информатичких садржаја путем мултимедијалних

pspasojevic.blogspot.com 13/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

Интернет сервиса. докторска дисертација,Универзитет у Новом Саду, Технички

факултет “Михајло Пупин”, Зрењанин.
39. Машбиц, И. (1986): Компјутер и наставник. Београд: Иновације у настави, 1-2.
Класично Сличице Часопис
40. Машић, И. Мозаик Бочна
(2003): Телеедукација Трака Први
у биомедицини. Снимак Хронолошки
Конгрес Медицине рада Босне
и Херцеговине са међународним судјеловањем Тузла, 22.-25.05.2003., доступно на:
http://www.zdravstvo.com/medrada/radovi/masic.htm, посећен 12. 8. 2010.
41. Moeng, B. (2004). IBM tackles learning in the workplace. IBM Management Development
Solutions, Nov 8, 2004.
42. Молнар, Горан (2000): Видео конференција. Доступно на:
http://pvprm.zesoi.fer.hr/2000-01-web/2000-01-seminari/gmolnar/seminar.htm, посећен
11. 8. 2010.
43. Nikolić, Z.(2005): Komunikacione tehnologije. Kruševac: ICIM – Izdavački centar za
industrijski menadžment plus.
44. Николић, Марија, Гојгић, Наташа (2010): Образовање у окружењу ИКТ-а. У: Техника
и инфорамтика у обазовању, 3. Интернационална Конференција, Чачак, Технички
факултет, 761–766.
45. Покорни, С. (2009). Образовање на даљину. Војнотехнички гласник, 57(2), 138-146.
46. Продановић, Т и Ничковић, Р. (1988) Дидактика за трећу годину педагошке
академије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Београд.
47. Радојевић, Д., Николић, М., Стојановић, И. (2010): Улога интернета у процесу
образовања. У: Техника и инфорамтика у обазовању, 3. Интернационална
Конференција, Чачак, Технички факултет, 743–748.
48. Радосав, Д. Д., Каруовић, Д. (2004). Учење на даљину - неминовност у савременој
настави. Педагошка стварност, 50(7-8), 578-593.
49. Razdevšek-Pučko, C. (2003). Konstrukcija i evaluacija programa za obrazovanje učitelja
razredne nastave. Norma, 9(2-3), 39-51.
50. Rosenberg, M. (2001). e-Learning: Strategies for Delivering Knowledge in the Digital
Age. New York: McGraw-Hill, p28.
51. Rossett, A. & Sheldon, K. (2001). Beyond The Podium: Delivering Training and
Performance to a Digital World. San Francisco: Jossey-Bass/Pfeiffer, p274.
52. Савић, А. (2006): Методе развоја и примена HML web сервиса као
подршкатрадиционалном образовном процесу, Докторска дисертација, Технички
факултет “Михајло Пупин”, Зрењанин.
53. Савићевић, Д. М. (2008). Концепција самосталног студирања у високом
образовању. Педагошка стварност, 54(3-4), 185-199.
54. Самарџић, Н. (2001): Образовање, телевизија и мултимедији. Београд: Матица, бр.
4-5, стр. 67-74.
55. Симовић, Драгица, Чукановић-Каравидић, Марија (2010): Е-образовање. У: Техника
и инфорамтика у обазовању, 3. Интернационална Конференција, Чачак, Технички
факултет, 761–766.
56. Стефановић, Д. (2007): Интернет од нуле. Свет компјутера, бр 8., доступно на:
http://www.sk.rs/2007/08/skin04.html, посећен 1. 1. 2011.
pspasojevic.blogspot.com 14/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

57. Солеша, Д., Петојевић, А. В. (2003). Online наставна грађа информатичке и

математичке групе предмета у функцији унапређења процеса учења. Норма, 9(2-3),
9-23.

Класично 58. Солеша, Д.

Сличице (2004). Онлајн
Часопис курсеви
Мозаик у функцији
Бочна Тракаунапређивања образовања
Снимак Хронолошки
учителја. Норма, 10(1-2), 13-22.
59. Солеша, Д. (2006): Образовна технологија. Сомбор: Педагошки факултет у Сомбору.

60. Солеша, Д. (2007): Е-леарнинг - перспективе и будућност. Норма, 12(1), 9-22.

61. Станковић, Ж. (2006). Развој технологије учења на даљину. Настава и васпитање,

55(2), 169-181.
62. Стевановић, Весна, Стевановић, Малиша (2010): Спремност високошколских
наставника за инвације у раду помоћу ИКТ и Е-учења. У: Техника и инфорамтика у
обазовању, 3. Интернационална Конференција, Чачак, Технички факултет, 258–264.
63. Сузић, Н. (2003): Ефикасна педагошка комуникација. Београд: Образовна
технологија, 3.
64. The Delphi Group (2000). Need to Know: Integrating e-Learning with High Velocity Value
Chains. 12/14/2000.
65. Cross, Jay. (2004). An Informal History of eLearning. On the Horizon. Vol: 12 Iss: 3 Pp:
103-110.
66. Хавелка, Н. (2000): Ученик и наставник у наставном процесу. Београд: ЗУНС.
67. Шебл, М. Е. (2004). Дигиталне библиотеке - оно што нам треба или извор
збуњујућих задатака? Инфотека, 5(1-2), 35-55.
68. Шољан, Н. (1972): Настава и учење уз помоћ компјутера. Загреб: Педагошко-
књижевни збор.
69. Štimac, Višnja (2006): Kompetencije i njihova primjena u šest ve_ih
organizacija. Sveučilište u Zagrebu, Filozofski fakultet, Odsjek za psihologiju, dostupno
na http://darhiv.ffzg.hr/85/01/VisnjaStimac.pdf.

Internet Izvori:
1. http://sr.wikipedia.org/sr/Informaciona_tehnologija, посећен 28. 10. 2010.
2. http://www.edukacija.rs/Edukacija-Doživotno-obrazovanje_33, посећен 28. 10. 2010.
3. http://en.wikipedia.org/wiki/Virtual_education, посећен 28. 10. 2010.
4. http://en.wikipedia.org/wiki/E-learning, посећено 4. 8. 2010., превод аутора.
5. http://ahyco.ffri.hr/metodika/e_learning.htm#Definicije, посећено 4. 8. 2010.
6. http://www.mingl.org/eobrazovanje/index.php/2007/10/29/sta-je-elektronsko-ucenje-
obrazovanje.html, посећено 4. 8. 2010.
7. http://www.eucenje.rs/admin/images/up/b/4/9/c1_upload17_eLearning%20preporuke%20
-%20eLTF%20Srbija.pdf, посећено 4. 8. 2010.
8. http://www.king-ict.rs/Default.aspx?tabid=331, посећено 4. 8. 2010.
9. http://www.carnet.hr/e-presso/terminologija?news_id=1222#mod_news, посећено 4. 8.
2010.
10. http://edupoint.carnet.hr/casopis/24/clanci/1, посећено 4. 8. 2010.
11. http://hr.wikipedia.org/wiki/E-učenje, посећено 4. 8. 2010.
12. http://www.fesb.hr/~ljiljana/radovi/E-learning.ppt, посећено 4. 8. 2010.
pspasojevic.blogspot.com 15/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

13. http://www.ict-usluge.com/proizvod/2385/e-obrazovanje, посећено 4. 8. 2010.

14. http://www.nwlink.com/~donclark/hrd/elearning/define.html, посећено 4. 8. 2010.,
превод аутора.
15. http://ru.wikipedia.org/wiki/E-learning, посећено 4. 8. 2010.
Класично 16.
Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака посећено
http://www.eucenje.rs/index.php?section=osnove, Снимак4. 8.Хронолошки
2010.
17. http://www.usdla.org
18. http://en.wikipedia.org/wiki/Distance_Learning, посећено 7. 8. 2010.
19. http://en.wiktionary.org/wiki/distance_learning, посећено 7. 8. 2010.
20. http://www.childcareaware.org/en/tools/glossary/?filter=D, посећено 7. 8. 2010.
21. http://www.dmu.ac.uk/study/applicants/ug/jargon/index.jsp, посећено 7. 8. 2010.
22. http://www.netnet.org/students/student%20glossary.htm, посећено 7. 8. 2010.
23. http://www.lfhe.ac.uk/governance/hefastfacts/jargon.html
24. http://studyusa.com/issue/home/article/glossary_of_terms_02-19-09-06-02-02, посећено
7. 8. 2010.
25. http://www.webbasedtraining.com/primer_glossary.aspx, посећено 7. 8. 2010.
26. http://www.uasystem.net/?p=5, посећено 7. 8. 2010.
27. http://www.eng.wayne.edu/page.php?id=1263, посећено 7. 8. 2010.
28. http://www.vcbconsulting.com/gtworld/gtgloss.html, посећено 7. 8. 2010.
29. http://www.uri.edu/oherpt/gloss.html, посећено 7. 8. 2010.
30. http://oregonone.org/glossary.htm, посећено 7. 8. 2010.
31. http://www.settlement.org/site/ecareermaps/cga//glossary.html, посећено 7. 8. 2010.
32. http://www.rdc.ab.ca/current_students/class_info/academic_glossary/Pages/default.aspx,
посећено 7. 8. 2010.
33. http://ru.wikipedia.org/wiki/Заочное_обучение, посећено 7. 8. 2010.
34. http://science.kharkov.ua/teaching/zaochnoye-obucheniye.html, посећено 7. 8. 2010.
35. http://www.chiep.ru/index.php?page=30, посећено 7. 8. 2010.
36. http://www.diomen.ru/, посећено 7. 8. 2010.
37. http://ru.wikipedia.org/wiki/Дистанционное_обучение, посећено 7. 8. 2010.
38. http://nsvo.etf.rs/Uputstvo%20za%20SD.pdf, посећен 15. 8. 2010.
39. http://www.it-akademija.com/ITAkademija-Prednosti-ucenja-na-daljinu_47_3_16_,
посећено 10. 8. 2010.
40. http://www.lugram.net/e_ucenje/predn_nedost.html, посећен 10. 8. 2010.
41. http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat3947.pdf, посећен 14. 8. 2010.
42. www.tempus18084.com/doc/workshop_bl/03_Petar_Maric.pdf, посећено 10. 8. 2010.
43. http://e-obrazovanje.wikispaces.com/Opasnosti, посећен 11. 8. 2010.
44. http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5719542,00.html, посећен 11. 8. 2010.
45. http://www.eucenje.rs/admin/images/up/5/4/f/c1_upload21_Predlog standarda za studije
na daljinu.pdf, посећен 16. 8. 2010.
46. http://www.conopljanews.net/faq.html#Kome_je_namenjen, посећен 15. 8. 2010.
47. http://www.it-akademija.com/ITAkademija-Drustvena-potreba_79_3_15_56, посећен 15.
8. 2010.
48. http://www.futura.edu.rs/studije/distance-learning.php, посећен 15. 8. 2010.
49. http://www.rbcollege.org/SR/What%20is%20alternative%20education.html, посећен 15.
8. 2010.
50. www.bbs.edu.rs/Studije_na_daljinu/skolenadaljinu.doc, посећен 15. 8. 2010.

pspasojevic.blogspot.com 16/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

51. http://www.britishcouncil.org/sr/serbia-education-study_at_home-other_dlp.htm,
посећен 15. 8. 2010.
52. http://nsvo.etf.rs/Uputstvo%20za%20SD.pdf, посећен 15. 8. 2010.
Класично 53. http://hr.wikipedia.org/wiki/M-učenje, посећено 11. 8. 2010.
Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки
54. http://www.mingl.org/it_vodic/mobilna-tehnologija.php, посећено 11. 8. 2010.
55. http://edupoint.carnet.hr/casopis/50/clanci/2.html, посећено 11. 8. 2010.
56. http://www.it-infonews.com/article.php?article=978, посећено 11. 8. 2010.
57. http://blog.b92.net/text/8359/M-u%C4%8Denje/, посећено 11. 8. 2010.
58. http://www.hrm.ru/10-ehlementov-mobilnogo-obuchenija, посећен 11. 8. 2010.
59. http://www.mingl.org/it_vodic/mobilna-tehnologija.php, посећено 11. 8. 2010.
60. http://sr.wikipedia.org/sr/Internet, посећено 12. 8. 2010.
61. http://hr.wikipedia.org/wiki/Internet, посећено 12. 8. 2010.
62. http://sr.wikipedia.org/sr/Приступ_Интернету, посећен 12. 8. 2010.
63. http://www.ogledalo.rs/mobile/news/news_srbija/najbrzi_internet_u_srbiji_ikada.html,
посећен 12. 8. 2010.
64. http://hr.wikipedia.org/wiki/Internet, посећен 12. 8. 2010.
65. http://sr.wikipedia.org/sr/Www, посећен 12. 8. 2010.
66. http://hr.wikipedia.org/wiki/Chat, посећен 12. 8. 2010.
67. http://sr.wikipedia.org/sr/Електронска_пошта, посећен 12. 8. 2010.
68. http://hr.wikipedia.org/wiki/FTP, посећен 12. 8. 2010.
69. http://hr.wikipedia.org/wiki/Usenet, посећен 12. 8. 2010.
70. http://sr.wikipedia.org/sr/Форум_(интернет), посећен 12. 8. 2010.
71. http://www.lacarak.net/forum/internet/internet_istorija_nastanak_i_razvoj-t160.0.html,
посећен 12. 8. 2010.
72. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php, посећен 12. 8. 2010.
73. http://www.ogledalo.rs/mobile/it_almanah/275.html, посећен 12. 8. 2010.
74. http://www.amres.ac.rs/index.php?lang=ser, посећен 1. 11. 2010.
75. http://www.amres.ac.rs/index.php?
option=com_content&task=view&id=120&Itemid=152, посећен 1. 11. 2010.
76. http://sr.wikipedia.org/sr/Радио, посећен 28. 10. 2010.
77. http://www.poslovnazena.biz/porodica/deca-i-mobilni-telefoni-27-3043, посећен 8. 01.
2009.
78. http://www.srbijanet.rs/tehnologija/internet/53290-oko-57-odsto-korisnika-mobilne-
telefonije-u-srbiji-pretrazuje-internet-telefonom.html, посећен 8. 01. 2009.
79. http://sr.wikipedia.org/sr/Пошта, посећен 29. 10. 2010.
80. http://sr.wikipedia.org/sr/Факс, посећен 29. 10. 2010.
81. http://www.ekapija.com/website/sr/page/114893, посећен 26. 9. 2010.
82. http://en.wikipedia.org/wiki/Videoconferencing, посећен 26. 9. 2010.
83. http://www.foxnews.com/story/0,2933,248242,00.html
84. http://www.microsoft.com/presspass/press/2008/jan08/01-06CES08PR.mspx
85. http://silverlight.net/
86. http://pvprm.zesoi.fer.hr/2000-01-web/2000-01-seminari/gmolnar/seminar.htm, посећен
26. 9. 2010.
87. http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/247.pdf, посећен 12. 8. 2010.

pspasojevic.blogspot.com 17/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

88. http://pvprm.zesoi.fer.hr/2000-01-web/2000-01-seminari/gmolnar/seminar.htm, посећен

12. 8. 2010.
89. http://www.komunikacije.rs/srpski/telekomunikacije/video-konferencija, посећен 12. 8.
2010.
Класично Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки
90. http://www.webinarworld.org/, посећен 26. 9. 2010.
91. http://www.asme.org/Education/Courses/Webinars/Webinar.cfm, посећен 26. 9. 2010.
92. http://www.mtel-cg.com/cn.php?act=s&s=233, посећен 12. 8. 2010.
93. http://www.virtualnigrad.com/Sta_je_to_Skajp_Skype-74-11194, посећен 12. 8. 2010.
94. http://www.skypesrbija.com/, посећен 12. 8. 2010.
95. http://www.infopano.com/skypeuputstvo.htm, посећен 12. 8. 2010.
96. http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.16.8620&rep=rep1&type=pdf,
посећен, 30. 9. 2010.
97. http://webct.med.monash.edu.au/videoconf/docs/helpsheet5-etiquette.pdf. посећен 5. 10.
2010.
98. http://www.mdecgateway.org/olms/data/resource/3043/Technology%20and%20the%20Sc
ience%20of%20Learning%20-
%20week%204%20reading%20Twelve%20tips%20for%20teaching%20using%20videoc
onferencing.pd, посећен 6. 10. 2010.
99. http://hr.wikipedia.org/wiki/Videokonferencija, посећен 12. 8. 2010.
100. http://www.britishcouncil.org/sr/serbia-about_us-video_conferencing.htm, посећен 1. 10.
2010.
101. http://www.techtext.net/sr/video-conferencing/video-conferencing-the-pros-and-cons-of-
video.html, посећен 1. 10. 2010.
102. http://www.johns-company.com/index.php?lang=sr&cat=706&month=2010-01&id=3711,
посећен 1. 10. 2010.
103. http://www.rts.rs/page/rts/sr/Programski+arhiv.html, посећен 15. 01. 2009.
104. http://www.pretraga.co.yu/recnik/index.php?p=portal, посећен 15. 01. 2009)
105. http://hr.wikipedia.org/wiki/Web_portal, посећен 15. 01. 2009.
106. http://www.balkanmagazin.com/kolumna/tehnologija/Internet_televizija.xhtml посећен
15. 01. 2009.
107. http://www.bbc.co.uk/iplayer/, посећен 15. 01. 2009.
108. http://www.foxnews.com/story/0,2933,248242,00.html, посећен 15. 01. 2009.
109. http://www.microsoft.com/presspass/press/2008/jan08/01-06CES08PR.mspx, посећен
15. 01. 2009
110. http://silverlight.net/, посећен 15. 01. 2009.
111. http://www.youtube.com/.
112. http://www.zbrka.com.
113. http://www.kotawеb.net i sl.
114. http://www.telekom.nadlanu.com/iptv/Pages/IPTV.aspx?ac=solo&br=3, посећен 15. 02.
2009.
115. http://en.wikipedia.org/wiki/Cable_in_the_Classroom, посећен 15. 01. 2009.
116. www.independentzenica.com.ba, посећен 16. 8. 2010.
117. http://mojtim.infostud.com/hr-znanja/hr-clanci/Radna_uspesnost/Kompetencije/58,
посећен 16. 8. 2010.

pspasojevic.blogspot.com 18/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

118. http://www.eucenje.rs/admin/images/up/5/4/f/c1_upload21_Predlog standarda za studije

na daljinu.pdf, посећен 16. 8. 2010.
119. http://www.ion.uillinois.edu/resources/tutorials/pedagogy/StudentProfile.asp, 17. 8. 2010.
Класично 120. http://www.bellaonline.com/articles/art45966.asp, 17. 8. 2010.
Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки
121. http://www.fit.unimediteran.net/index.php?
option=com_content&view=article&id=110&Itemid=92, посећен 12. 8. 2010.
122. http://out.edu.ba/index.php/osnovni-pojmovi-o-distance-learningu, посећен 12. 8. 2010.
123. http://dls.singidunum.ac.rs/files/74/DLSNacinStudiranja.pdf, посећен 13. 8.2010.
124. http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/uputstva.php, посећен 13. 8.2010.
125. http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/uputstvoZaKoriscenjeDLSa.pdf, посећен
13. 8. 2010.
126. http://www.fit.unimediteran.net, посећен 13. 8. 2010.
127. http://out.edu.ba/index.php/uputstva, посећен 13. 8. 2010.
128. http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat3947.pdf, посећен 14. 8. 2010.
129. http://www.eucenje.rs/admin/images/up/5/4/f/c1_upload21_Predlog standarda za studije
na daljinu.pdf, посећен 16. 8. 2010.
130. http://ahyco.ffri.hr/portal/Glavna.aspx?IDClanka=30, посећен 16. 8. 2010.
131. http://www.adizesgraduateschool.org/agspdf/norms.pdf, посећен 17. 8. 2010.
132. http://www.bg.ac.rs/csrp/univerzitet/univerzitet.php, посећен 28. 10. 2010.
133. http://sr.wikipedia.org/sr/Универзитет, посећен 28. 10. 2010.
134. http://sr.wikipedia.org/sr/Факултет, посећен 28. 10. 2010.
135. http://windows.microsoft.com/sr-Latn-CS/windows7/Install-a-printer, посећен 14.
8.2010.
136. http://www.google.com/talk/, посећен 9. 1. 2011. године.

137. http://eknjizara.rs/KomBib/pdf/pog02.pdf
Поставио/ла 2nd September 2014 Предраг Спасојевић

0 Додајте коментар

ЗАКЉУЧЦИ О УЧЕЊУ НА ДАЉИНУ

Учење на даљину представља иновативни модел наставе. Међутим, постоји читав низ разлога
због којих оно до сада није заживело у већој мери. Суштина учења на даљину је у томе да су
ученик и наставник физички, а врло често, и временски одвојени. Савремена рачунарска
технологија и Интернет су ти који служе да би се та раздаљина премостила. Будући да је
развој рачунарских и Интернет технологија из године у годину све већи, самим тим се
отварају све веће могућности за реализовање учења на даљину.
Из свега што је у радну изнето, јасно је да је учење на даљину концепт који је примењивији
што је ниво школовања виши. Разлози за то су вишеструки. Најпре, учење на даљину је
погодно за ученике који нису у могућности да редовно похађају школу (нпр. због радног
односа). Одличан је концепт за усавршавања и доквалификације, а то све подразумева да је
ученик старији, да већ поседује неку квалификацију (рецимо средњу школу или неки ниво
студија).

pspasojevic.blogspot.com 19/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

Међутим, учење на даљину у раду је разматрано и са аспекта разредне наставе. Основна

школа је обавезна и у законима није прецизирано да ли је дозвољено да ученици похађају
основну школу кроз систем учења на даљину. Из тих разлога учење на даљину је схваћено
као иновативни модел рада. Иновација у овом раду схвата се као унапређивање, односно
Класично осавремењивање
Сличице Часопис наставногМозаик
рада како Бочна Трака
тај појам Снимак
одређују Хронолошки
М. Вилотијевић и Н. Вилотијевић
(2008).
Многа су ограничења за примену учења на даљину у разредној настави. У та ограничења
убраја се узраст ученика и њихове психо-физичке способности, недостатак рачунарске
опреме, недостатак Интернет прикључака, оспособљеност наставника и ученика.
У акцијама које су у току, Министарство просвете обезбедило је Интернет прикључке за
велики број школа, а у току је и акција дигитализација школа набавком рачунарске опреме.
Истина, у неким школама Интернет веза није довољно брза да би омогућила овај начин рада,
али у већини је то изводљиво.
Учење на даљину захтева посебну мотивисаност ученика, затим добро осмишљање и
планирање радног дана и динамике учења, што је за ученике у разредној настави немогуће да
то ураде самостално. Из тог разлога је наведено да је у разредној настави овај вид учења
могуће применити као хибридни облик учења на даљину, у додатном раду са ученицима, у
индивидуализацији наставног рада, као вид домаћих задатака или заједничких пројеката
ученика.
Модел који је за потребе рада сачињен ослања се на бесплатне Интернет ресурсе.
Захваљујући Cloud computing-у, није неопходно да рачунари буду најновије генерације јер се
искоришћава процесорска снага и софтвер сервера. Добра страна тога је да школа не мора да
купује скупе сервер рачунаре који захтевају, поред новчаних улагања, и стручно особље за
администрацију и одржавање.
Компанија Google нуди читав низ бесплатних сервиса и услуга које су за овај модел
искоришћени. Они бивају доступни отварањем мејла на Goоgle-у.
Google документ је Интернет сервис који нуди неколико могућности које су искоришћене:
добија се простор од једног гигабајта за смештање докумената, постоји могућност отпремања
већ готових и уређених докумената из рачунара корисника, постоји могућност израде
текстуалних и табеларних докумената, презентација и цртежа директно на серверу, доступна
је могућност дељења докумената са свима који су на Интернету или само са особама којима
се пошаље линк, или документе оставити доступним само ономе ко их је сачинио, постоји
могућност дељења докумената с другима који имају могућност да мењају и допуњују
документ и могућност израде тзв. форми, односно упитника.
Google нуди и могућност израде блогова. Блог је облик web сајта на коме корисник блога
хронолошки објављује садржај везан за неку тему. Разлика између блога и обичног сајта је
пре свега у томе што се промене на блогу врло лако додају преко web форми и промене одмах
постају видљиве на блоговима. За класични web сајт, корисник би морао да зна HTML језик,
команде за FTP итд. Суштина је у лакоћи коришћења самог сервиса, тако да крајни корисник
више размишља о томе шта ће да напише, него да брине о синтакси HTML језика и разних
програма у којима се сајт израђује.
You Tube, такође у власништву компаније Google, представља највећу заједницу за дељење
видео снимака на свету. У прилогу рада показан је начин обраде видео материјала и
отпремање видео снимка на овај сајт. Када је реч о иновативном концепту образовне
телевизије, један од начина њене примене јесте и ова услуга коју нуди Google. Сваки
образовни филм у трајању до 10 минута, може бити доступан свима, само одређеном броју
гледалаца (ограничење је на 50) или да се снимак постави као видео по позиву и тада нема
ограничења већ је доступан свим корисницима којима аутор пошаље линк ка видео снимку. За
преглед видео снимка по позиву није потребан YouTube налог. Ученик који одгледа видео
снимак може да остави текстуални коментар или питање у дужини од 500 карактера, или да
отпреми или својом камером сними видео коментар или питање.

pspasojevic.blogspot.com 20/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

Google Talk / Google+ је још један од сервиса компаније Google. Његова намена је размена
брзих писаних порука и фајлова. Међутим, Google Talk нуди и могућност аудио и видео
четовања. Најављено је омогућавање видеоконференцијских позива са више контаката. У
раду је приказано и једно могуће прелазно решење док најављена побољшања не буду
Класично урађена.
Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки
Википедија је енциклопедија слободног садржаја која се пише у сарадњи широм света на
преко 200 језика. Свако може да уређује Википедију, њени чланци су слободни и отворени за
измене. Википедија је пројекат енциклопедије слободног садржаја на Интернету који
развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са
приступом Интернету. Потребно је да наставници искористе ову могућност како би се на
овим странама нашло што више корисних садржаја. У оквиру ове енциклопедије, нажалост,
нема многих информација из области образовања и дидактичко-методичких наука. То би био
још један задатак који предстоји за педагошку јавност.
Као основни предуслови за реализацију модела неопходно је да корисници поседују рачунар
са звучном картицом, довољно реда пентијум 3. да имају инсталиран било који оперативни
систем, да поседују ADSL Интернет конекцију брзине најмање 1024 Mbps, или кабловски,
бежични Интернет и сл., исте или веће брзине, да имају Инсталиран Google Chrome Интернет
прегледач, да поседују микрофон и web камеру и да имају отворен налог електронске поште
на Gmail-у.
У примеру за модел материјал за извођење часа из природе и друштва за трећи разред
основне школе, прилагођен је реализацији кроз учење на даљину посредством Интернета и
побројаних Интернет сервиса.
Основне предности овога модела су да је он јефтино и једноставно решење, не захтева неку
посебну обуку корисника, заснован на web апликацијама, компактибилан са радом у MS
Office, платформски независтан, потпуно мултимедијалан и интерактиван, имплементира
видео комуникацију, примењив за хибридно учење на даљину које је примењиво у разредној
настави, и примењив код особа са инвалидитетом.
Интернет сервиси, који су примењени и коришћени су потпуно бесплатни, што је изузетно
важно због финансијског издвајања за образовање. Није потребна нека посебна обука
корисника – наставника и ученика јер су потребне основе рада на Интернету и у програмском
пакету MS Office (рад у MSWord-у, MSPowerPoint-у, четовање, гледање видео материјала и
сл). Једино део са видео комуникацијом је нов за кориснике, као и израда образовних
филмова. Истина, обрада видео материјала потребна је, првенствено, за наставнике. Модел
садржи све елементе мултимедијалности, односно, имплементира текст, фотографије, звук,
видео. Интерактивност је постигнута на више начина: електронском поштом, писањем у
документима, решавањем провера, анкетирањем, видео комуникацијом.
Овај модел је примењиви за рад у инклузији са ученицима са инвалидитетом који могу да
користе рачунар и Интернет, али имају проблем кретања. Такође, модел је примењиви за
индивидуализирани рад са децом која имају потешкоћа у учењу, или са децом са којом се
додатно ради.
Постоје и извесни проблеми који се могу очекивати. Међутим, боље је увести и хибридно
учење на даљину на овај начин и тако уводити и наставнике и ученике у овај вид наставе и
примене рачунарске и Интернет технологије у сврху учења, него чекати значајна улагања како
би се интегрисао неки од скупих DLS система.
Будући да учење на даљину, како је у раду показано, постаје све доступније и све присутније,
уочен је још један велики недостатак. Тај недостатак односи се на недовољну оспособљеност
наставника за примену овог модела, или било ког система учења на даљину.
Као једино решење намеће се потреба за увођењем методике реализовања наставе на
даљину на све наставничке и учитељске, факултете. Садржај једног таквог курса требао би да
обухвати следеће:

pspasojevic.blogspot.com 21/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

Појам образовања на даљину. Врсте учења на даљину. Однос методике реализовања настава
на даљину и информатике, образовне технологије и дидактике. Историјски развој е-учења и
учења на даљину. Компјутерска наставна технологија у учењу на даљину. Мултимедијска
наставна технологија у учењу на даљину. Нова информациона технологија у учењу на
Класично даљину.
Сличице Часопис
Електронске Мозаик
учионице Бочна
у учењу Трака
на даљину. Снимак
Настава и учењеХронолошки
посредством Интернета.
Хипертекст у учењу на даљину. Асинхорни и синхрони модели учења коришћењем
Интернета. Виртуелни универзитети. Креирање образовног материјала за учење на даљину.
Израда образовног филма за примену у учењу на даљину. Оспособљавање студената за
организационо-техничку и дидактичко-методичку припрему часова за учење на даљину.
Оспособљавање наставника за коришћење бесплатних Интернет сервиса и ресурса за учење
на даљину. Проблеми у оспособљавању наставника и прихватању учења на даљину.
Истраживање степена информисаности, потреба и оспособљености наставника за коришћење
учењу на даљину.
У свему набројаном огледа се научни и друштвени допринос овога рада.
У раду је, такође, отворен читав низ нових проблема чије истраживање тек предстоји.
Настава је сложен и динамичан процес чији исходи не могу увек бити предвиђени.
Најважније је створити атмосферу код наставника за променом, за применом нових
рачунарских и Интернет технологија у настави, жељу за усавршавањем. Потребно је
мотивисати и ученика за овај вид рада како би се млади нараштају васпитавали за хумани
однос према рачунарским и Интернет технологијама. Оваквим тренинзима наставника и
ученика ствара се добра подлога за њихово оспособљавање за учење на даљину засновано на
комерцијалним решењима и системима.

Идеалан модел наставе не постоји. На практичарима и теоретичарима је да даље трагају ка

новим иновативним решењима која могу наћи своје место у наставном раду и у учењу на
даљину.

Поставио/ла 2nd September 2014 Предраг Спасојевић

0 Додајте коментар

БЕСПЛАТНИ GOOGLE СЕРВИСИ И

УСЛУГЕ
Компанија Google нуди читав низ сервиса и услуга. Предмет интересовања овога рада
биће они сервиси и услуге који могу пронаћи своје место у систему учења на даљину. На
основу разматрања која следе је и сачињен иновативни концепт учења на даљину
представљен у раду.
Отварањем мејла на Goоgle, кориснику бивају доступни следећи сервиси:
Alerts – За нама одабране странице и news групе шаље нам мејл када се појави нешто ново.
Blog Search – Користи за претраживање искључиво блогова.
Book search – Служи за претраживање књига које су скениране и унете у Google базу.
Blogger – Aлат за израду блогова. Омогућује врло детаљну израду блогова са садржајима
потребним за објављивање блога.
Desktop – Софтер који је врло сличан самом Гоогле претраживачу, али проширенији.
Претражује не само web странице, већ и осталу мултимедију. Паралелно претражује и
рачунар и исписује податке који би могли бити у вези с субјектом који се претражује.

pspasojevic.blogspot.com 22/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

Base – Омогућује власницима неког софтверског садржаја да тај садржај објаве на web-у и да
буде омогућено његово претраживање преко Google претраживача.
Earth – Google Earth је 3D атлас света, сателитски снимци целе земље, и детаљни снимци
градова.
Класично Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки
Gmail – реч је о е-mail услузи. Пружа више опција, од једноставних елиминисања
спамова, chata уживо, пријемног сандучета које се мери гигабајтима простора.
Language Tools – Користи се за превођење речи, фраза или чак и целих web страница на
одређене језике.
Image – Претражује слике са осталим њеним подацима попут линка на којем се налази,
величини и сл.
Videos – Услуга за претраживање, гледање, куповину и продају разних видео клипова.
У Google сервисе спадају још и: AdSense, AdWords, Analytic, Answers, Bookmarks,
Gоogle Browser Sync, Moon, Picasa, Talk.

Google диск

Google документ је Интернет сервис који нуди више могућности:

– добија се простор од једног гигабајта за смештање докумената;
– могућност отпремање већ готових и уређених докумената из рачунара;
– израду текстуалних, и табеларних докумената, презентација и цртежа директно на серверу;
– могућност дељења докумената са свима који су на Интернету, само са особама којима се
пошаље линк, или документе оставити доступним само себи;
– могућност дељења докумената с другима који имају могућност да мењају и допуњују
документ;
– могућност израде тзв. форми, односно упитника.
Када је било говора о материјалима у учењу на даљину, наведено је да ти материјали могу
бити текстуални, затим могу бити мултимедијални као што су презентације, фотографије, али
и видео материјали.

Израда електронског упитника почиње логовањем на Google mejl. Кориснику је доступан

линк документ.

Поставио/ла 2nd September 2014 Предраг Спасојевић

0 Додајте коментар

Cloud computing
Преведен, овај израз значи „компјутерски облак“. Реч је, заправо о концепту који би могао да
нађе изванредну примену у образовању и у учењу на даљину. Cloud computing[1]је заснован
на Интернет технологијама, при чему заједнички сервери обезбеђују ресурсе (хардвер),
софтвер и податке рачунарима и другим уређајима на захтев.
Рачунарски облак (cloud computing) јесте концепт који се заснива се на идеји да
информационе технологије треба да буду третиране као услуга која се пружа кориснику. Реч
је о хостовању софтвера на Интернет, тако да корисник треба само да има конекцију на
Интернет коју може да оствари на хардверски веома слабом рачунару, нпр. реда пентијум

pspasojevic.blogspot.com 23/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

један. Приступом даваоцу услуге, истог момента корисник користи заједнички хардвер
(процесорску снагу, меморију…) сервер рачунара у обим који је потребан за извршавање тог
задатка. Сервер се може налазити у другом граду, држави па и на другом континенту.
Облак заправо преузима улогу рачунара[3](кућишта) са свим подацима са корисниковог
Класично (дела)
Сличице Часопис
хард-диска Мозаик
на серверу. Бочна
Њима се може Трака Снимак
приступити са било Хронолошки
ког места на ком се има
приступ Интернету, као што је то случај данас са електронском поштом (gmail, yahoo, itd.)
или друштвеним мрежама (Facebook, Twitter, itd). Још ближе облаку јесте, на пример, услуга
сајта Google – Google Docs, о којој ће бити посебно говора у раду. Помоћу ње се на
Интернету може припремити презентација и сл, а да ниједан једини податак не постоји на
корисниковом рачунару већ се све операције и чување података одвијају на серверу.
Овај концепт има бројне предности, наводи се у истом извору: оптимално коришћење
капацитета хардвера, поузданији рад уређаја у оптималним условима у рачунарским
центрима (температура, влажност, итд), мање отпада и једноставнија логистика за
рециклажу, лакше унапређење софтвера и плаћање по употреби (можете користити
легално и софтвере који вам требају ретко а да их не морате купити)...
Такође, незаобилазни су и недостаци: Рачунарски облак изазива доста подозрења код
теоретичара и упућенијих корисника Интернета? Проблеми су безбедност и приватност
података, проблем је оно што се, такође већ годинама, истиче као спорно – коме у концепту
облака припадају подаци и документа која остављате на Интернету? Не припадају
више само кориснику. Преласком на облак чак и Интернет постаје нечији.
Сервер који се налази негде далеко од корисника може из било ког разлога бити
искључен са мреже (хаварија, диверзија, итд), и подаци корисника биће изгубљени
(намерно или случајно). Интернет тако може изгубити на независности, може прећи у
власништво приватних компанија или под већу контролу власти.
Без обзира на све наведено, све што је расположиво а може пронаћи примену у учењу,
потребно је искористити.

[1]http://en.wikipedia.org/wiki/Cloud_computing, посећен 1. 1. 2011. године.

[2]Слика преузета са:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b5/Cloud_computing.svg, посећен 1. 1. 2011.
године
[3]http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?tekstid=1294, посећен 1. 1. 2011. године.

Поставио/ла 2nd September 2014 Предраг Спасојевић

0 Додајте коментар

ИНОВАТИВНА УПОТРЕБА
БЕСПЛАТНИХ ИНТЕРНЕТ СЕРВИСА
ЗА УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ
Након досадашњег говора о Инернету уопште, Интернету 2.0 као и могућности примене
Интернета у учењу на даљину, потребно је споменути и неке нове и сасвим актуелне моменте.
Као и све што постоји, ни Интернет није имун на промене и еволутивни развој. Како се у
расправама може пронаћи[1], поједини стручњаци међу којима су и творци Интернета се чуде

pspasojevic.blogspot.com 24/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

како Интернет како овакав уопште и функционише. Они су аутори иницијативе започињања
развоја Интернета од нуле у научним круговима познатије као clean-slate иницијатива.
Као основни разлози за ово мишљење, између осталог, наводе се:
– Нису сви корисници мреже људи од поверења;
Класично –Сличице Часопис
IP адресе уређајима Мозаикна основу
су додељене Бочнањихове
Тракафизичке
Снимак Хронолошки
локације;
– Ограничен број IP адреса.
Да се наведено у најкраћим цртама објасни. Интернет протоколи нису направљени тако да
аутентификују кориснике и њихове податке, што резултира тиме да се за податке који путују
Интернетом скоро никада са сигурношћу не може одредити извор из ког су потекли. Како
наводи Д. Стефановић (2007) поборници креирања новог Интернета сматрају да би нови
дизајн мреже требало да буде направљен тако да буде скептичан према свим корисницима,
при чему би се аутентификација података обављала од самог извора података, а не на крају
пута као што је то данас случај. Подаци чији се извор не може утврдити једноставно не би
могли да дођу до свог одредишта.
Данас је присутно све више преносних уређаја и рачунара који су повезани са Интернетом.
Садашњи Интернет је конструисан тако да су IP адресе уређајима додељене на основу њихове
физичке локације. Када су ови преносни уређаји конектовани на Интернет док су у покрету
услед кретања непрекидно морају да прелазе са једне бежичне приступне тачке (wireless
access point) на другу, и при томе се увек изнова успоставља конекција и уређај добија нову IP
адресу. Ово доводи до кашњења у преносу података или привремених прекида конекције, што
у одређеним применама представља неприхватљиво понашање. Као могуће решење
предложено је да се IP адресе вежу за уређаје уместо за локације, тако да би овај проблем био
решен јер би уређај задржавао своју IP адресу док се креће између приступних тачака.
У првим данима Интернета сматрало се да ће се само рачунари прикључивати на Интернет, а
и да ће и они заувек остати чудо технике које ће само ретки поседовати. Међутим, постоји
претпоставка да ће у скоријој будућности сви електрични уређаји бити повезани на Интернет,
па је самим тим и број IP које ће бити потребне све већи. Једна од идеја за превазилажење
овога проблема је да се баш свим уређајима не додељује IP адреса, већ да се уређајима
сличним данашњим рутерима прикупљају информације од сензора и мање битних уређаја у
домаћинству и потом проследе на Интернет, при чему једино ти рутери имају IP адресу, што
би довело до повећања ефикасности.
Шта ће од наведеног бити остварено зависи првенствено од доброг планирања и
реализовања. Гашење Интернета оваквог какав јесте је неизводљиво. Зато се спомиње
решење засновано на стварању паралелне мреже која би радила упоредо са Интернетом, као
што је на пример то тренутно случај са класичном и IP телефонијом. Нова мрежа би се
временом ширила, нудећи нове и напредне услуге које би привлачиле кориснике класичног
Интернета и постепено преузимајући примат Стефановић (2007).
Без обзира како се даљи ток догађаја буде развијао, Интерент и данас нуди обиље бесплатних
ресурса за учење на даљину који, нажалост, остају неискоришћени. Увођењем брзог
Интернета у све школе створена је могућност за увођење учења на даљину.

[1]http://www.sk.rs/2007/08/skin04.html, посећен 1. 1. 2011.

Поставио/ла 2nd September 2014 Предраг Спасојевић

0 Додајте коментар

pspasojevic.blogspot.com 25/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

ПРОБЛЕМ ОСПОСОБЉЕНОСТИ
СТУДЕНАТА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ НА
ДАЉИНУ
Класично Како
Сличице Часопис
се уочава, од свих Мозаик
проблема, Бочна Трака
недоумица Снимак
и питања Хронолошки
везаних за недостатке учења,
односно, образовања на даљину, само се два односе на предзнање студената.
Да би користио систем образовања и учења на даљину студент мора да влада радом на
рачунару и употребом Интернета. Д. Радосав и Д. Кауровић (2004) кажу: „Ако се
установи да корисници немају довољно спретности за употребу рачунара, потребно их је
обучити, а касније им и омогућити употребу Интернета.“ Може се рећи да је у овом
случају већ касно. Потребно је, што се покушава да покаже овим радом, да студент буде
обучен пре уласка у систем образовања и студирања на даљину.
Уколико студент није у потпуности оспособљен за употребу система студирања на
даљину и не поседује сва пратећа знања рада на рачунару, врло лако ће долазити до тзв.
шумова у комуникацији, а то би доводило до несигурности и застоја у раду и
напредовању.
Д. Солеша (2004) је напоменуо да је подручје припреме корисника за сарадничко онлајн
учење често запостављено. Аутор наводи да се на упутство гледа као нужност за
постизање следећег:
– допустити студенту да схвати које ће градиво курс покривати и, једнако важно, које
неће,
– обавестити потенцијалне полазнике о нивоу знања потребног за почетак и како сазнати
те податке пре почетка курса ако је то могуће,
– осигурати да полазници стекну реалан утисак о времену које ће морати посветити
курсу,
– обавестити потенцијалне полазнике о основном нивоу нужне информационе
технологије и телекомуникационе повезаности.
Засигурно није довољно обавестити студенте о нивоу знања потребног за почетак.
Неопходно је упознати студенте пре уписа са одређеним нивоима захтева. Тако студенти
могу сазнати:
– да је најављени садржај оно што они желе учити,
– која знања и вештине требају имати да би почели с курсом[1],
– колико је времена и труда потребно уложити за савлађивање курса (што им омогућава
да створе оптималан распоред),
– која је техничка опрема потребна,
– који су помоћни материјали потребни (књиге, ЦД-ови и слично),
– како и коме се обратити за помоћ (и техничку и менторску) (Солеша, 2004: 17).
Љ. Грујић (2010) када говори о стручном усавршавању наставника системом учења да
даљину, говори и о томе шта је потребно учеснику образовања на даљину. Између
осталог, наводи да за образовање путем учења на даљину наставнику није потребно
много: рачунар осредње конфигурације, приступ Интернету и познавање начина
коришћења информационо комуникационих технологија. Познавање страног језика јесте
још један нужан услов за образовање учењем на даљину, због могућности приступа
образовним институцијама не само код нас већ и у свету.
И овде се сусреће низ нејасних одређења. Може се поставити питање шта чини „рачунар
осредње конфигурације“, и „познавање начина коришћења информационо
комуникационих технологија“. Позитивно је што је истакнуто да је пожељно познавање
страног језика.

pspasojevic.blogspot.com 26/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

На основу изнетог, може се истаћи следеће: потребно је, чим се студенти упознају са
тим која знања и вештине требају имати да би почели с курсом, спровести дијагностичко
истраживање и јасно утврдити тачан ниво компетенција студената за студирање на
даљину. На овај начин би се добио пресек почетног нивоа оспособљености студената.
Класично Следећи
Сличице Часопис
корак Мозаик
би био да се уведеБочна Трака
обавезан курсСнимак Хронолошки
за оспособљавање студената за
образовање на даљину. По завршетку обуке, која би требало да се похађа индивидуалним
темпом, (тј. омогућити напреднијим студентима и студентима са већим предзнањем да
обуку заврше раније), студенти би требали да су оспособљени за студирање на даљину и
тада би процес могао да почне без сметњи.
На жалост, много чешће се говори о информатичким компетенцијама наставника. В.
Стевановић и М. Стевановић (2010) наводе да би наставник требао да:
– влада оперативним системом прихваћеним у својој средини;
– користи web и различите апликативне софтвере при планирању наставе;
– уме да користи програме пакета MS Office;
– као одељенски старешина користи базе података и статистичке пакете за обраду
података о ученицима;
– буде оспособљен да креира виртуелно окружење за свој предмет;
– буде спреман да упути ученика како да користи рачунар и одређене садржаје у оквиру
предмета;
– развије вештине управљања информацијама и евалуације садржаја;
– зна да користи одговарајуће алате за прављење електронских тестова знања и
примењује их у провери знања својих ученика;
У Предлогу новог стандарда 12: Образовање (студије) на даљину[2]наводи се:
Високошколска установа је одговорна за дефинисање система образовања на даљину и за
израду студијског програма у потпуности прилагођеног специфичностима ове врсте
образовања тако да студенти на даљину ни у ком смислу нису дискриминисани и/или су
им ускраћена одређена права и/или наметнуте додатне обавезе у односу на студенте који
похађају наставу у установи.
Овде се уочава један проблем: студентима на даљину морају бити наметнуте додатне
обавезе као што су оспособљавање за студирање на даљину. С друге стране, студенти
који студирају на даљину не морају свакодневно да похађају наставу у установи и могу да
студирају уз рад. Тешко је, готово немогуће постићи ниво равноправности који је у
предлогу стандарда наведен.

[1]Истакао П. Спасојевић.
[2]http://www.eucenje.rs/admin/images/up/5/4/f/c1_upload21_Predlog standarda za studije na
daljinu.pdf, посећен 16. 8. 2010.

Поставио/ла 2nd September 2014 Предраг Спасојевић

0 Додајте коментар

ЗНАЊА НЕОПХОДНА ЗА
СТУДИРАЊЕ НА ДАЉИНУ
pspasojevic.blogspot.com 27/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

Појавом Интернета и напредовањем карактеристика персоналних рачунара створен је

нови, виртуелни миље који омогућава студирање на даљину и асимилује све раније
технологије реализовања студирања на даљину. Захваљујући Интернету између студената
и предавача остварује се комуникација разменом текстуалних порука и материјала (као у
Класично дописној
Сличице Часопис
школи), Мозаик
аудио записа Бочна
(као код учењаТрака Снимак
посредством Хронолошки
радија), видео материјала (као
у образовној телевизији), али на знатно вишем нивоу и неупоредиво брже. У синхроној
комуникацији размена тече, у сва три случаја, у реалном времену.
Поставља се питање зашто се, уопште, определити за овој вид студирања? Неки од
разлога „за“ су: могућност образовања и усавршавања људи који су у радном односу и не
могу да свакодневно посећују место студирања, недостатак материјалних средстава за
студирање које подразумева становање у месту студирања, затим лакши начин
организовања консултативних центара за студирања ван седишта факултета и сл.
Међутим, да би студент могао да „похађа“ студије на даљину посредством Интернета,
потребно је да поседује одређена знања, умења, вештине као и особине личности.
Предмет интересовања овога рада су информатичке компетенције студената неопходне за
самостално студирање на даљину посредством Интернета.
Д. Радосав и Д. Кауровић (2004: 589) наводе проблеме са којима су се суочили ученици/
студенти који су учествовали у курсу у оквиру учења на даљину, позивајући се на радове
Нага, 1998; Mendels, 1999; Feenberg, 1999; Kling i Hara 2001:
– социјалне процесе у Web-базираним курсевима, искуства студената који су укључени у
учење на даљину – да ли студенти доживљавају фрустрације током курса и уколико да,
како оне утичу на њихово образовање;
– илустровањем перспектива студената, указивањем на фундаменталне резултате учења
на даљину;
– повећање разумевања планирања исхода наставе, припреме студената и инструктора,
као и комуникациону праксу неопходну ради побољшања Web-базираног учења на
даљину и сл.
– могућностима и потешкоћама замене школа/кампуса са учењем на даљину
При изради радова, наводе сити аутори, користили су различите методологије као што су:
– посматрање релевантних активности (као што су on-line дискусија у учионици,
интеракција са Web сајтом курса, и „field trip“ y виртуалном универзитету),
– интервјуи и информативни разговори са студентима и инструкторима (интервјуи се
обављају одмах после завршетка рада док су утисци још свежи) и
– преглед документације (укључујући и програм и материјал за курс).
Анализом ових радова уочавамо две групе ученичких/студентских потешкоћа:

– технички проблеми,
– проблеми комуникације.
Наведено је да су посебне фрустрације доживљавали студенти који нису имали приступ
техничкој подршци. Исти ефекат изазивао је недостатак брзог одговора тј. повратне
информације/спреге од стране инструктора, али и због нејасних инструкција на Web сајту
курса и у e-mail порукама од инструктора.
Појединим студентима недостајала је комуникација лицем у лице и немогућност да се
одмах одговори или прокоментарише нешто за чиме се има потреба.

Међутим, од 2004. године, када је поменути рад писан, до данас технологија је знатно
напредовала. Данас се овај проблем може решити применом програма као што је Skype.
Поставио/ла 2nd September 2014 Предраг Спасојевић

pspasojevic.blogspot.com 28/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

0 Додајте коментар

Класично Сличице Часопис Мозаик Бочна Трака Снимак Хронолошки

КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА ЗА
СТУДИРАЊЕ НА ДАЉИНУ
Сам појам компетенција изазива дилеме. У оквиру пројекта Бироа за људска
права у Тузли, Иницијативе 21[1], компетенције се схватају као комбинација али
и резултат знања, вештина и ставова неке особе у специфииној области или
подручју њеног рада, који се или захтева или изграђује за време обављања неког
конкретног рада.
На порталу mojtim.infostud.com[2]наводи се: Компетенције се односе на све оне
карактеристике које покрећу и обликују понашање које је од пресудног значаја за
успешност на послу. У првом реду то су особине личности, лични мотиви и
систем вредности, као и специфична знања и способности које особа поседује и
које уноси у посао.
Штимац (2006) наводи неколико дефиниција компетенција које се сусрећу у
литератури:
„Компетенција је темељна карактеристика особе која резултира у сврсисходном
и/или супериорном обављању посла... може бити особина, мотив, вештина,
аспект слике о себи или социјалне улоге, или корпус знања коју она или он
користи“(Boyatzis, 1982).
„Компетенције су скупови понашања који су инструментални за постизање
жељених резултата и исхода“ (Kurtz, Bartram, 2002).
„Компетенција је скуп понашања које особа мора извести да би задатке и
функције посла обавила компетентно“ (Woodruffe, 1991).
„Компетенција за посао је скуп понашања, знања, процеса мишљења и/или
ставова за које је вероватно да се рефлектују у обављању посла које досеже
дефинисане елементарне, базичне и високе нивое стандарда“ (Warr, Conner,
1992)
„Индивидуалне компетенције су мерљиве радне навике и особне вештине које се
користе за постизање радних циљева“ (Green, 1999).
Ц. Раздевшек-Пучко се слаже са мишљењем да је појам компетенција
француског порекла употребљаван најпре на подручју стручног образовања и
односио се на способност извршавања одређеног, конкретног задатка (2005:
43). Ипак се опредељује за дефиницију коју је на симпозијуму Савета Европе
навео J. Coolhan: компетенције су опште способности деловања које се темеље
на знању, искуству, вредностима и диспозицијама, које појединац развио при
укључивању у образовну праксу.
М. Ђуришић-Бојановић као разлоге за организационе потребе каже:
„Глобализација светске привреде и брзе промене у потребама и захтевима
светског тржишта подржане развојем нових технологија, демократизација,
економска либерализација, експанзија комуникацијских технологија праћена
значајним миграцијама радног становништва, процеси су који утичу на промене
организационог окружења. Висока нестабилност, неизвесност и мењање
окружења захтевају адекватан организациони одговор, али и људи у њима“ (2007:
211–212). Даље, ова ауторка истиче: Опстанак у условима оштре конкуренције на

pspasojevic.blogspot.com 29/30
4/18/2020 Предраг Спасојевић

глобалном тржишту могућ је остваривањем продуктивности која је заснована на

иновацијама.
Те иновације нужне су и у образовању, а образовање на даљину представља
иновацију.
Класично Н.Сличице Часопис
Сузић (2004) Мозаик
је израдио моделБочна Трака осам
Двадесет Снимак Хронолошки
компетенција за 21. век. У
групама по седам компетенција подељене су на когнитивне компетенције,
емоционалне компетенције, социјалне компетенције и радно-акционе
компетенције.
Као пета компетенција у групи когнитивних компетенција наводи
се: руковођење информацијама, менаџмент у коришћењу информација –
брзо проналажење, коришћење и складиштење информација. Несумњиво,
ова компетенција је неопходна у систему студирања на даљину које подразумева
самосталан истраживачки рад студента.
Четрнаеста компетенција, која спада у емоционалне компетенције,
гласи: Иновација, отвореност за нове идеје, приступе и информације.
Недвосмислено је да је студирање на даљину иновативни начин студирања, као
и разна технолошка решења која се у ово процесу користе (о њима је било речи у
поглављу Примена нових технологија у образовању на даљину). Сам концепт
студирања на даљину подразумева нове приступе информацијама, учењу,
комуникацији итд.
У радно-акционим компетенцијама занимљива је компетенција под редним
бројем 23: општа и информатичка комуникацијска писменост, познавање
енглеског или светских језика. Посебно је важно што је информатичкој
придружена комуникацијска писменост, тако да су оне обједињене. То је у
систему студирања на даљину веома важно јер се комуникација, како је већ
речено, између студента, садржаја и професора најчешће обавља посредством
рачунарске технологије и Интернета.
Следе још три компетенције из ове групе. Компетенција 25: Перизистенција,
истрајавање на циљевима упркос препрекама или неуспесима. Ово је у
студирању на даљину од непроцењиве важности. Јасно је да ће приликом
комуникације посредством компјутерске технологије и Интернета бити
повремених застоја и потешкоћа техничке природе, због начина комуникације без
„живог“ контакта, пада мотивације и сл. Само студент који има јасне намере и
циљеве пронаћи ће начин да себе мотивише да истраје у раду.
Компетенција 26: Мотив постигнућа, тежња за побољшањем или остварењем
највиших циљева. Ово компетенција је у блиској вези са претходном. Истрајаће
и савладаће препреке онај студент који жели не да положи испит, већ да стекне
нова знања, нове вештине, умења и сл.
Н крају, биће наведена компетенција 28: Оптимизам, унутрашња мотивисаност,
воља за рад. Многи аутори су, што је напоменуто када је било говора о
недостацима е-учења и студирања на даљину, истицали да је проблем
мотивисаности за рад приликом студирања на даљину један од кључних
проблема. Наравно да и спољна мотивација покреће студента (добијена оцена,
положен испит, завршена година студија и сл.), али је од пресудног значаја
унутрашња мотивисаност за рад, учење, мењање, прилагођавање итд.

pspasojevic.blogspot.com 30/30