Ribolovni turizam

Sportski ribolov- sportsko ribolovni turizam se definise sa aspekta turiste u koliko turista trosi
neki novac da bi se bavio ribolovom onda je on sportsko-ribolovni turista.

Ribolov pojedinacnih primeraka u proslosti-prisustvo sporskog ribolova

Mozaik pronadjen u Tripoliju oko 100te god p.n.e.oslikava sportski ribolov kao i zapisi iz
srednjeg veka.

Sportski ribolov je oduvek u neku ruku bio elitisticki vid turizma. Monasi u 13.tom i 14.tom
veku su „musicarili“-pecali, vracali ribu nazad Bogu. Slike i 1800tih i 1900tih godina prikazuju
tzv.“fly fishing“. Dame su oduvek bile pristalice sportskog ribolova o cemu svedoce slike sa
pocetka 20tog veka i iz 70tih godina istog veka.

U sportskom ribolovu nema koriscenja tzv.cuvarke

Tehnike:

1. Varalicarenje- za ovu tehniku koristi se stap i „varalice“-mamac koji imitira neko zivo
bice, npr ribe gliste i sl. Mogu biti plasticne, metalne, silikonske, gumene, drvene...
2. Musicarenje- moguce je na rekama, morima, okeanima, jezerima. Koristi se specifican
stap, specificna masinica i drecavi kanap. Mamac-musica prirodna ili vestacka mada
mogu biti i ose, bumbari, pcele i sl. Tehnika se najcesce koristi u planinskim rekama kod
ove tehnike bitno je znati koji mamac se koristi u kom dobu godine, takodje treba znati u
kome periodu godine se koja musica roji i na koju ce pastrmka da “udari“
3. Stacionarna tehnika- pecanje na dubinku, potreban je stap kao u spiningu samo jaci. Za
ovaj vid nije potrebna infrastruktura a stacionarini ribolovac uglavnom trazi netaknutu
prirodu. Mamci su gliste, crvici, umakaljke, kukuruz, a potrebne su im i bove ili neke
druge vrste plovaka
4. Big game fishing- Ribolov na egzoticnim destinacijama, cena obuhvata placanje smestaja
i avionsku kartu, kao i brod koji se iznajmljuje sa opremom i posadom. U Crnoj Gori brod
sa kapetanom i posadom kosta od 1000-5000eura po danu, dok na Floridi kosta 30 000-40
000$ po danu. Ulov se vraca u vodu. Savremeni ribolovni turizam-ubod od udice se
dezinfikuje i maze antibioticima pa se ulov vraca u more. Danas je moguce pecanje i bez
udice vezivanjem ribe za rep.
5. Pecanje na plovak-Novi vid ribolova. Peca se stapom na teleskop, na plovak, na mirnim
vodama, a mamac je crvic.

Takmicenja su sve popuralnija s vremenom- jedan od oblika sportsko ribolovnog turizma.

Turisti su i takmicari i gledaoci. Takmicenje se vrsi u tehnikama na plovak, musicarenje, big
game fishing... Profesionalac koji ostvaruje profit moze biti turista-odnosi se na big game
fishing. U polarnim krajevima organizuju se takmicenja u pecanju na ledu.
 Ribolovni turizam je sve skuplji jer je resursa sve manje, odnosno riblji fond je sve manji.

Ribolovni turizam je aktivni oblik turizma moze se svrstati u oblike turizma: sportski, sportsko-
rekreativni, manifestacioni i avanturisticki. Avanturisticki turizam obuhvata tri aktivnosti:
1.fizicka aktivnost 2.kulturna razmena 3. Kontakt sa prirodom
Da bi se turista bavio ribolovnim turizmom mora bazicno da se upozna sa tim prostorom, da
poznaje kulturne obicaje tog podrucja i da zna koje vrste se love u kom periodu sto podrazumeva
kulturnu razmenu.
Ribolovni turizam je baziran na aktivnom i interaktivnom kontaktu sa prirodom. Za ribolovni
turizam nije bitno da je priroda netaknuta. Sama tehnika ribolova je bitna da bi se neki ribolov
mogao nazvati sportskim ribolovom.
Komercijalni ribolov predstavlja problem za zivotnu sredinu, svaka aktivnost koja ometa zivotnu
sredinu nije sportska.
U Finskoj se u vrednosti 320 000 000eura izvadi ribe na godisnjem nivou u sportskom ribolovu
bi to kostalo 1 200 000 000eura s tim da bi se upecana riba u sportskom ribolovu vracala u
zivotnu sredinu.
Sportsko ribolovni turista utice na smanjenje ribljeg fonda. Sportsko ribolovni turizam
predstavlja zastitu zivotne sredine ugrozen od strane komercionalnog ribolova.
U Zapadnim zemljama ribolov je zabranjen na rekama i jezerima u svrhu konzumiranje ribe.
Eko turisti, biolozi, avanturisti dolaze u netaknutu prirodu.
Lokalna zajednica treba najvise da vodi racuna o zivotnoj sredini.
Privredni razvoj na zasticenim prirodnim zonama. Riblji fond utice na razvoj ribolovnog turizma,
ali je bitno da je zivotna sredina ocuvana. U poslednjih 20 godina ribolovni turizam dobija na
znacaju. U Evropi 25 000 000 ljudi su na neki nacin ucestvovali u ribolovnom turizmu sto je
6.5% ukupne populacije, ovaj podatak je star 7-8 godina.
Ribolovni turizam definicija: Svako kretanje koje za cilj ima rekreativni ili sportski ribolov, a za
posledicu ima potrosnju nazivamo RIBOLOVIM TURIZMOM.
Razlozi zbog kojih turisti odlaze na druge destinacije da bi se bavili sportskim ribolovom:
boravak u prirodi, vrsta ribe-atraktivne vrste, kapitalni primerci, atraktivna tehnika, takmicenja,
avantura..
Podela ribolova:
1. Podela po mestu: kontinentalni i morski
2. Podela po karakteru: individualni i kolektivni
3. Podela po tehnici: musicarenje, spining, na plovak, big game fishing i varalicarenje
4. Podela po ciljnim vrstama: sarandzije, somarosi...