Antigona

Likovi: Kreont (Ismail), Antigona(Iman), Izmena(Ena), Euridika(Sarah), Glasnik(Hana) 

Glasnik (ustati i glasno govoriti) : Obraćam vam se kao glasnik, ovdje na trgu, gdje smo se okupili da zajedno riješimo
probleme i porazgovaramo kao ljudi. Ovo je izvanredna prilika da vidimo ko je kriv i da raščistimo naše prepirke, koje
traju predugo.
Antigona: Smatram da ovdje nema nikakvih problema niti o čemu imamo pričati! Ucinjeno je ono sto je potrebno i nista
vise.
Kreont: Ti nemaš pravo da zboriš! Sve što si htjela reći već je rečeno. Nema potrebe za tvojim govorim i za tvojim
rijecima, bespotrebna si.
Antigona: Sve što sam htjela uraditi, vec je uradjeno. Tako da si i u pravu, moj dalji govor je sasvim bespotreban, neka
moja djela dalje govore za mene. 
Kreont: Ko si ti da se sa mnom sukobis? Svojim vladarom, upitaj se da li je bilo vrijedno ono sto si ti ucinila, i da li ti je to
trebalo. Prkosis mojim zakonima i rijecima, dragi narode pogledajte sad, neka vam ona bude uzor sta ce se desiti ako
mene ne budete slusali.
Izmena: Nemoj da povisavas ton na nju, ona je moj rod, moja krv.(Uzvikuje i obraca se Kreontu)
Euridika ( glasno kuka ): Jao, šta me snađe, ima li kraja ovim svađama, nemaru i neozbiljnosti! 
Izmena: Moze li mi neko molim vas odgonetnuti, koja je moja uloga ovdje i zasto sam ja sazvana?
Glasnik: Ovdje smo došli da raščistimo stvari, da porazgovaramo kao civilizovani ljudi, a ne da ih pogoršavamo i da
prikazujemo se u losem svijetlu. Izmena, ti si me posebno iznenadila svojim postupkom, šta se dešava? 
Izmena: A šta će biti glasniku moj, moja sestra, vlastita krv, hoće da me napusti, ostaću sama, bez ikoga, bez njenog
dodira, glasa, osmijeha, jadna li ja! 
Glasnik: Zakon je takav, nema joj druge! Svi moraju da ga postuju, i on za nikog nije durgaciji.
Kreont: Svako će dobiti ono što zaslužuje! Niti vise, niti manje!
Antigona: Ja sam već spremna na sve, uostalom ko joj je kriv što mi nije sudionik moj bila, da zajedno idemo u podzemni
svijet. Da se porodica nakon dugog perioda konacno sastavi.
Euridika: A šta će moj sin bez tebe, tugovati će. Umrijet će zbog bola u svom srcu, samo misliš na sebe! Pohlepnice
jedna! 
Kreont: Ima mnogo smrtnica na svijetu, nije ona jedina, a vjerovatno cak i da ima boljih od nje.
Glasnik: Kreonte, zar te nimalo nisu poljuljale riječi starog proroka? Ništa nisi uzeo u svoje ruke što se toga tiče. 
Kreont: Ne, zašto bih? Ne dolaze do srca rijeci nekog proroka,koliko god da on meni znacio, boziji zakoni takodjer, kome
su oni ikada bili od koristi, ja šta kažem tako će i biti! Ne shvatam šta tu nekome nije jasno.
Antigona: O čemu je riječ? Nisam upućena, moze li mi neko objasniti.
Euridika: Hoce da te pomiluje, da te postedi, da njegov sin ne mora ponovo razmisljati koga da ozeni.
Glasnik: Prorok mu došao, pričali su dugo, govorio mu o njegovoj sudbini ako tebe zatoči. Ali eto, vidjećemo šta će na
kraju biti. 
Antigona: Ne. Ono što sam htjela, to sam i uradila, i bila sam svjesna posljedica, spremna sam na najgore. Ostavite moga
brata u grobu i ne dirajte ga, za uzvrat imate moj život. 
Izmena: Šta je s tobom? Ti hoćeš da umreš? Da sama ostanem. Kako ću ja bez tebe, kako ćeš ti bez mene? 
Antigona: Samo sebe gledaš, muka mi je od tebe! (Ustaje užurbano i odlazi brzim korakom) 
Izmena : Nije istina! (trčući za njom) 
Kreont: Ja većih levata nisam vidio u životu svome.
Euridika (drži se za glavu i kuka): Dragi Kreonte, vidiš li ti do čega je dovelo to tvoje uvođenje novih zakona! 
Kreont (naglo ustaje): Vidim, a mozda i ti ne vidis nacin na koji ja ovo sagledam. Ona je prekrsila moj zakon, koji je iznad
bozijeg, zato ce sada da ispasta i neka narod gleda i cuje.
Euridika: Da si me bar poslušao onog dana, sve bi drugačije bilo. Trebao si ga ukopat, ljudi znaju tvoju veliku moc, ali ne ti
pravis nepotrebne zrtve. Stavi se ti u situaciju Antigone, kako bi reagovo,kada ti ne bi dali da zakopas vlastitog brata?
(Kreont odlazi, a i Euridika za njim) 
Glasnik (obraća se publici): Kreont izbezumljen komentarima svog naroda i zene, pocinje da ih zanemaruje. Ali po velikoj
cijeni koju je debelo platio. Gubi sina, suprugu, ljude i svoj grad, bio je slomljen, a zbog cega? Pokusavajuci da se dokaze
da je jak vladar, da je dobar otac, jos bolji muz? Da li je to zapravo vrijedilo, kada bi ubio Antigonu i da su oni ostali zivi. 
Shvatio je da je Antigona, iako je umrla, izasla kao pobjednik svega ovog. Ukopala je svoga brata, ispostovala bozji zakon
i pridruzila se svojoj porodici.
 Sarah: Svi smo jednaki u drustvu, ali se razlikujemo kao individue po svojim osobinama i karakterom. Svako ima svoja
prava koja niko ne moze da ih oduzme, bez obzira na nas fizicki izgled.

(za kraj pred tablom) 

Ismail: Postoje dvije vrste vlasti: jedna koja se stice strahom i kaznjavanjem drugih, druga nasim dobrim djelima i
ljubavlju.
Iman: Vi imate samo moc nad covjekom toliko dugo, sve dok im ne oduzmete sve ono sto posjeduju, onda covjek nije
pod vasom vlasti. Ponovo je slobodan.
Ena: Pokušaj spajanja mudrosti i moći rijetko je ko uspio i to samo nakratko.
Sarah: Skoro svaki covjek moze trpiti probleme, ali ako hocete da testirate karakter covjeka dajte mu moc, snagu.
Hana: Sila uvijek privlaci ljud malog morala.