UNIVERZITET U ZENICI

MAŠINSKI FAKULTET

DEMONTAŢA I RECIKLAŢA PROIZVODA,

STUDIJE SLUČAJA

Predmet: TEHNOLOGIJE MONTAŢE I DEMONTAŢE

Profesor: prof. Dr. ISMAR ALAGIĆ

Student: NARCIS BULJUBAŠIĆ

Broj indeksa: 7020/16

Odsijek: ODRŢAVANJE

Zenica, mart, 2020.

 SADRŢAJ

1. UVOD ................................................................................................................................... 2
2. PROBLEMI DEMONTAŢE I RECIKLAŢE PROIZVODA ......................................... 3
2.1. Pregled demontaţe i proces reciklaţe .............................................................................. 3
2.2. Uticaj e-otpada na ljudsko zdravlje ................................................................................. 5
2.3. Direktive Evropske unije za elektriĉne i elektronske proizvode ..................................... 7
3. SLUČAJ DEMONTAŢE ELEKTROMOTORA ........................................................... 8
3.1. Korak 1 – Izbor strategije za upravljanje proizvodom na kraju ţivotnog vijeka i
osnovne varijante procesa ....................................................................................................... 8
3.2. Korak 2 – Izbor varijante tehnološkog postupka i sistema u demontaţi ...................... 12
3.3. Korak 3 – Detaljno projektovanje tehnoloških sistema za demontaţu i odreĊivanje
elemenata operacija rada ...................................................................................................... 14
4. SLUČAJ RECIKLAŢE PC MONITORA .................................................................... 15
5. ZAKLJUČAK .................................................................................................................... 17
LITERATURA ....................................................................................................................... 18
 1. UVOD

Proizvodnjom dobara proizvodi se i otpad. Gotovo je nemoguće pronaći vrstu

proizvodnje prilikom koje se ne stvara neki otpad. Ĉak se i u hidroelektrani, ĉiji je
zadatak pretvaranje potencijalne energije vode u elektriĉnu struju, stvara otpad poput
plastike i papira kojeg koriste zaposlenici. Dakle, svako preduzeće će stvoriti odreĊenu
koliĉinu otpada, bilo da je taj otpad rezultat utroška materijala neposredno u proizvodnji,
ili je to otpad koji se stvara kao utrošak indirektnih materijala kao što je kancelarijski
materijal i sl. MeĊutim, svaki otpad nije smeće. Otpadom nazivamo sve one stvari koje
nam više ne trebaju, ali se mogu ponovno iskoristiti procesima demontaţe i reciklaţe.
Demontaţa podrazumijeva rastavljanje na sastavne dijelove, raspletanje ili
onesposobljavanje za rad. Reciklaţa je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno
korištenje. O reciklaţi se nije ozbiljnije govorilo sve do kraja dvadesetog stoljeća, kada su
donesene brojne direktive Evropske unije, koje nalaţu reciklaţu otpada i ĉuvanje prirodne
okoline.
U današnjem vremenu, kada se velika paţnja pridaje ekologiji, uštedi i korištenju
obnovljivih izvora, demontaţa i reciklaţa imaju veliki znaĉaj. Reciklaţom proizvoda se
dolazi do velikih ušteda, jer se u proizvodnji koriste materijali koji su već jednom
iskorišteni, pa se samim tim smanjuju troškovi nabavke novih materijala i sirovina.
TakoĊer se ĉuva prirodna okolina i spreĉava se preveliko eksploatisanje rudnih i drugih
bogatstava. Zbog svega navedenog, preduzeća, kao i cijele drţave, veliku paţnju pridaju
demontaţi i reciklaţi. Dakle, demontaţa i reciklaţa proizvoda je gorući problem, pa je i
tema ovog rada upravo razmatranje problema demontaţe i reciklaţe.

2
 2. PROBLEMI DEMONTAŢE I RECIKLAŢE PROIZVODA

Kao što je već spomenuto u uvodu, reciklaţa je izdvajanje materijala iz otpada i

njegova ponovna upotreba, a demontaţa je rastavljanje proizvoda na sastavne dijelove,
što je obavezno uĉiniti prije reciklaţe radi lakšeg obavljanja samog procesa reciklaţe.
Svako preduzeće nastoji da što bolje iskoristi materijal i mašine koje su već koristili, ali
prilikom toga se javljaju brojni problemi. Prije svega potrebno je razmotriti sam proces
demontaţe i reciklaţe, ali i probleme po ljudsko zdravlje koji se pri tome javljaju.
Reciklaţa je proces kojim se stari proizvodi pretvaraju u nove te se štede ograniĉeni
resursi i štite prirodna staništa. Reciklaţom se izbjegava zagaĊenje vode i zraka koje
nastaje u rudnicima i kamenolomima. Ona takoĊer doprinosi i smanjenju otpada koji ide
u spalionicu i na odlagališta otpada, koji su glavni proizvoĊaĉi metana, stakleniĉkog plina
koji 20 puta snaţnije utiĉe na klimatske promjene od ugljen dioksida.1 Najvaţnije vrste
reciklaţe, o kojima se danas najviše govori, jesu demontaţa i reciklaţa elektronike i
reciklaţa papira, stakla, plastike i sliĉnih proizvoda.

2.1. Pregled demontaţe i proces reciklaţe

Demontaţa je, dakle, prva karika u procesu reciklaţe. Demontaţa elektronike

podrazumijeva uklanjanje plastiĉnih kućišta i obnavljanje toksiĉnih komponenti i u
velikom broju sluĉajeva iziskuje iskorištavanje metala, ĉipova i dijelova za ponovnu
upotrebu.2 Demontaţa elektronske opreme se uglavnom odvija ruĉno, ukoliko se uopšte i
odvija. U sluĉaju da je za demontaţu i reciklaţu potrebno mnogo vremena i veliki utrošak
radne snage, povoljno je da se uvedu pojedini procesi automatizacije kako bi se ubrzao
proces demontaţe i ostvarile uštede vremena i novca. Ovakav pristup je neophodan pri
demontaţi otpada u velikim koliĉinama. „Prema industrijskim ekspertima, dva najvaţnija
cilja demontaţe trebala bi da budu:
- Smanjenje troškova demontaţe sa ciljem optimizacije procesa reciklaţe,
- Stvoriti humano radno okruţenje u fabrikama demontaţe.“3

1
Evropska komisija, Vodič za potrošače, (Zaštita okoliša, 2014.), str.6
2
Ilija Dosid, Milovan Lazarevid, Tehnologije demontaže proizvoda, (Novi Sad: Univerzitet u Novom
Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Edicija tehničke nauke – Udžbenici, 2012.), str.156
3
I. Dosid, M. Lazarevid, op.cit., str.156

3
 Da bi se stvorio efikasan sistem za demontaţu i reciklaţu elektronske opreme
potrebno je imati dobre odnose sa ljudima koji vrše reciklaţu, kako bi se dobile povratne
informacije o unapreĊenju procesa. TakoĊer je potrebno investirati u alate i opremu
kojima se povećava brzina demontaţe, ĉuva zdravlje radnika i spreĉava odavanje štetnih
materija u okolinu.
Osim ĉipova i metala, koji se iskorištavaju prilikom reciklaţe elektronske opreme,
moguće je i iskoristiti i druge, manje vrijedne materijale, kao što su: staklo, plastika i sl.
Ovi materijali se mogu dobiti i prikupljanjem gradskog otpada, a ne samo demontaţom e-
-otpada u preduzećima. Na slici 1. su prikazani kontejneri za odlaganje materijala za
recikliranje.

Slika 1. Vrste kontejnera za odlaganje gradskog otpada

Proces reciklaţe će se najbolje objasniti na primjeru reciklaţe papira. Reciklaţa

papira se sastoji iz deset osnovnih faza:
- Sakupljanje otpadnog i starog papira;
- Ukoliko papir nije moguće izdvojiti u tijeku sakupljanja otpada u kontejnere,
onda se odvaja od ostalog otpada u centrima za sortiranje otpada te se sortira
prema kvaliteti i preša u bale;
- Bale sortiranog papira odvoze se u centar za recikliranje papira;
- U centru za recikliranje papira najprije se ocjenjuje kvaliteta papira radi
odreĊivanja njegove cijene;
- Od papira se odvajaju zaostali, krupni komadi otpada poput plastike, metala,
tekstila i sl.;
- Papir se usitnjava, nakon ĉega se dodaje voda i nastaje pulpa;
- Ĉišćenjem i prosijavanjem nastavlja se odvajanje zaostalih sitnih ĉestica
otpada od vlakana celuloze, plastike, gumenih traka, ljepila i dr.;
- flotacija, najveći izazov u recikliranju papira, predstavlja uklanjanje štetnih
primjesa, poput polimernih mastila i prevlaka primjerice toneri koji se koriste u

4
 laserskim kopirnim ureĊajima toplinski su spojeni sa površinom tiskane strane
papira. To su najĉešće polimeri na bazi najlona koje je teško odvojiti od
papirnatih vlakana što je nepovoljno iz razloga što je uredski papir proizveden
od prethodno jako izbijeljene pulpe. U flotaciji se kao kolektori koriste masne
kiseline, a uklanjanjem boja sa vlakana papira, sirovina je praktiĉki spremna za
daljnji tretman u tvornici papira;
- ovisno o potrebi, ponekad je potrebno naknadno pranje vlakana papira kako bi
se odstranila punila i prevlake;
- Pulpa se izbjeljuje te se provode ostali postupci kojima se u konaĉnici dobiva
ĉisti reciklirani papir.4
Pored papira, staklo je materijal koji se takoĊer moţe ponovno iskoristiti. Staklo
se vrlo ĉesto dobija demontaţom e-opreme, taĉnije televizora, koje se naziva CRT staklo.
MeĊutim, negativna strana toga je što staklo iz televizora u svom sastavu sadrţi olovo, što
oteţava proces reciklaţe. „Zato što je olovo opasno, CRT staklo mora biti otopljeno ili
poslato u centar za reciklaţu – „staklo u staklo“, koji ga moţe reciklirati u nove
proizvode. „Staklo u staklo“ reciklaţa, odnosi se na zatvoreni ciklus procesa reciklaţe
olovnog CRT stakla dobijenog od zastarjelih CRT i njihovo korištenje da se naprave nove
CRT. „Staklo u staklo“ reciklaţa obuhvata sakupljanje televizora i monitora, uklanjanje i
lomljenje CRT, odvajanje stakla od ne staklenih materijala, prerada stakla da bi se
odgovorilo na zahtjeve specifikacije, i korištenje stakla kao komponente za proizvodnju
novih CRT.“5 U nastavku će više govora biti o bezbjednosti radnika u procesu reciklaţe.

2.2. Uticaj e-otpada na ljudsko zdravlje

Problemi uticaja reciklaţe i operacija demontaţe na zdravlje radnika još uvijek

nisu dovoljno dobro istraţeni. MeĊutim, postoje naznake da proces reciklaţe jako
negativno djeluje na ljudsko zdravlje. Primjer toga su neka sela Kine u kojima mnogi
stanovnici pate od raka koţe. „Radnici u operacijama demontaţe elektronskih proizvoda i
reciklaţi katodnih cijevi (CRT – Cathode Ray Tube – katodna cijev), izloţeni su širokom

4
Maja Šokman, Recikliranje papira – Završni rad,(Varaždin: Sveučilište u Zagrebu, Geotehnički fakultet,
2016.), str.11
5
I. Dosid, M. Lazarevid, op.cit., str.157

5
spektru teških metala tokom rada, kao što su olovo, kadmijum i bromirani retardanti
plamena koji se izdvajaju tokom rukovanja i seĉenja plastike.“6

Slika 2. Primjer deponije e-otpada

Zbog opasnih komponenti koje e-otpad u sebi sadrţi, ne smije nikako završiti niti
u glomaznom niti u komunalnom otpadu, te se mora sakupljati odvojeno od ostalih vrsta
otpada kako bi se opasni dijelovi izdvojili i zbrinuli na odgovarajući naĉin, a neopasni
dijelovi (metal, plastika i sl.) ponovno iskoristili. „Bazelskom konvencijom definirana je
A lista za opasne otpade na kojoj nalazimo otpad koji je nastao od EE opreme:
- A1010 – metalni otpad koji se sastoji od legura koje sadrţe bilo koji od
sljedećih elemenata: antimoni, arsen, berilij, kadmij, olovo, ţivu, seleni,
telurij, talij
- A1160 – baterije sa olovnom kiselinom
- A2010 – stakleni otpad od katodnih cijevi.“7
Neki od najopasnijih materijala koji se nalaze u e-otpadu su: Kadmij (Cd), olovo
(Pb), ţiva (Hg), heksavalentni krom (Cr6+), bromirani usporivaĉi gorenja i dr. Da bi se
radnici saĉuvali od negativnog uticaja ovakvih materijala potrebno je poduzeti sljedeće
preventivne mjere:
- Izbaciti iz upotrebe alate kao što su ĉekići jer uzrokuju povrede,
- Implementirati sistem koji se automatski prati materijal kroz proces
reciklaţe,
- Postaviti mehanizovane sisteme, kao što su drobilice, koje smanjuju
izloţenost radnika toksinima,

6
I. Dosid, M. Lazarevid, op.cit., str.154
7
Spectra media d.o.o. „Opasne komponente EE otpada“. https://www.ee-otpad.com/opasne-
komponente.php (pristupljeno 20.03.2020.)

6
 - Obezbijediti prikazivanje informacija o stanju zdravlja radnika u kompaniji,
- Razviti transparentne programe za zdravlje i sigurnost.8

2.3. Direktive Evropske unije za električne i elektronske proizvode

Postoje dvije direktive, donesene od strane Evropske unije, koje se odnose na

proces reciklaţe elektriĉne i elektronske opreme. Te direktive su:
- Direktiva WEEE i
- Direktiva RoHS.
WEEE direktiva koristi jasan princip koji se zasniva na odgovornosti svakog
pojedinaĉnog proizvoĊaĉa, tzv. IPR (Individual Producer Responsibility) princip. Svaki
proizvoĊaĉ biće odgovoran za svoje proizvode isporuĉene poslije avgusta 2005. WEEE
upravljanje elektronskim i elektriĉnim otpadom se sastoji od:
- Sakupljanja i preuzimanja WEEE od krajnjih korisnika, distributera i
lokalnih pruţaoca javnih usluga u oblasti upravljanja komunalnim otpadom.
- WEEE tretman: demontiranje i separacija (odvajanje) sastavnih delova –
priprema za dalji tretman,
- Ciljevi ponovne upotrebe su: pretvaranje e-otpada u sirovinu i njegova
ponovna upotreba i upotreba otpada kao goriva,
- Upotreba nus proizvoda koji su generisani prilikom reciklaţe e-otpada.9
Direktiva WEEE obuhvata svu e-opremu koja moţe završiti na otpadu. Sva ta e-
oprema se moţe svrstati u sljedeće kategorije proizvoda:
1. Veliki aparati za domaćinstvo,
2. Mali aparati za domaćinstvo,
3. Informaciona i telekomunikaciona oprema,
4. Roba za potrošaĉe,
5. Osvjetljenje,
6. Elektriĉni i elektronski alati,
7. Igraĉke, oprema za sport i rekreaciju,
8. Medicinski ureĊaji,
9. UreĊaji za nadzor,
10. Automati.10

8
I. Dosid, M. Lazarevid, op.cit., str.158
9
E-reciklaža. „WEEE direktiva“. https://www.ereciklaza.com/weee-direktiva/ (pristupljeno
20.03.2020.)

7
 RoHS direktiva je veoma sliĉna WEEE direktivi. Ona obuhvata iste kategorije
proizvoda izuzev medicinskih ureĊaja i ureĊaja za nadzor. „RoHS ima sasvim
jednostavan cilj, smanjiti uporabu sljedećih 6 opasnih tvari:
- Olovo: 1000 ppm ili manje,
- Ţiva: 1000 ppm ili manje,
- Kadmij: 100 ppm ili manje,
- Šestovalentni krom: 1000 ppm ili manje,
- Polibromirani bifenili (PBB): 1000 ppm ili manje,
- Polibromirani difenil eter (PBDE): 1000 ppm ili manje.“11

3. SLUČAJ DEMONTAŢE ELEKTROMOTORA

Na kraju ţivotnog vijeka elektromotora vrlo je povoljno da se taj elektromotor

ponovno iskoristi. Najprofitabilniji naĉin ponovnog korištenja elektromotora je njegovo
vraćanje proizvoĊaĉu. MeĊutim, takoĊer je moguće izvršiti njegovu demontaţu prodati
njegove dijelove u staro ţeljezo, bakar i sl. Projekat sistema za demontaţu elektromotora
se sastoji iz tri osnovna koraka:
- Korak 1 – Izbor strategije za upravljanje proizvodom na kraju ţivotnog
vijeka i osnovne varijante procesa,
- Korak 2 – Izbor varijante tehnološkog postupka i sistema u demontaţi,
- Korak 3 – Detaljno projektovanje tehnoloških sistema za demontaţu i
odreĊivanje elemenata operacija rada.

3.1. Korak 1 – Izbor strategije za upravljanje proizvodom na kraju ţivotnog

vijeka i osnovne varijante procesa

Strategije kraja ţivotnog vijeka obuhvataju popravku, servis, rekonstrukciju ili

reciklaţu odreĊenog materijala, te njegovo odlaganje na otpad. Kao što je već
napomenuto, vraćanje elektromotora proizvoĊaĉu je jedna od strategija kraja ţivotnog
vijeka proizvoda. „Vraćanje elektromotora proizvoĊaĉu i potom njihova prerada prema
nekoj od strategija je:

10
I. Dosid, M. Lazarevid, op.cit., str.160
11
SMC. „EU Direktiva 2011/65/EU“. https://www.smc.eu/hr-hr/proizvodi/smc-i-eu-direktive/rohs-
direktiva (pristupljeno 20.03.2020.)

8
 - Tehnološki izvodljiva,
- Moţe se napraviti velika ušteda u proizvodnom dijelu,
- Ne utiĉe na kvalitet proizvoda.“12
Postupak projektovanja sistema za demontaţu elektromotora ćemo prikazati na
primjeru elektromotora kosaĉice. Elektromotor je najsloţeniji proizvod s kojim se
projektant moţe susresti kada je u pitanju projektovanje sistema za demontaţu.
Faze s kojima se susrećemo u koraku 1 su:
- Struktuiranje proizvoda,
- Prethodni izbor strategija za upravljanje proizvodima na kraju ţivotnog
vijeka,
- Analiza dubine demontaţe proizvoda,
- Analiza vrste spojeva,
- Moguće izmjene stanja i spojeva proizvoda,
- Zaprljanost proizvoda,
- UtvrĊivanje potrebnog tipa demontaţe proizvoda,
- Izbor varijante procesa demontaţe.
Struktuiranje proizvoda podrazumijeva posjedovanje njegove eksplozivne sheme i
poznavanje svih njegovih dijelova radi lakšeg vršenja demontaţe i reciklaţe. Primjer
eksplozivne sheme proizvoda prikazan je na slici 3.

Slika 3. Eksplozivna shema elektromotora

12
I. Dosid, M. Lazarevid, op.cit., str.166

9
 Kada govorimo o prethodnom izboru strategija za upravljanje proizvodima na
kraju ţivotnog vijeka imamo šest osnovnih strategija:
1. Ponovna upotreba proizvoda,
2. Rekonstrukcija korištenih proizvoda,
3. Korištenje upotrebljavanih proizvoda za rezervne dijelove,
4. Reciklaţa proizvoda sa demontaţom,
5. Reciklaţa proizvoda bez demontaţe,
6. Deponovanje.13
Interes za strategiju 1 postoji, ali samo u sluĉaju da je proizvod tehniĉki ispravan,
barem do odreĊene mjere. Strategija 3 je podrška za strategiju 2, koja je prihvatljiva za
proizvod, ukoliko on nije tehniĉki ispravan za primjenu strategije 1. Reciklaţa bez
demontaţe je teško izvodljiva, pa se najĉešće koriste reciklaţa sa demontaţom.
Deponovanje, tj. odlaganje na otpad, nije povoljno jer elektromotori u svom sastavu
imaju materijale koji su vrijedni recikliranja, kao što su ţeljezo i bakar. Dakle, odabrane
strategije za elektromotor su strategije 2,3 i 4, kao i strategija 1 ukoliko ju je moguće
sprovesti u praksu.
Na osnovu ovih strategija moguće je napraviti plan za selekciju pojedinih dijelova
i podsklopova nakon izvršene demontaţe. U tabeli 1. je prikazan primjer raspolaganja
komponenti elektromotora i njegovih materijala (konkretan primjer kosaĉice)

13
I. Dosid, M. Lazarevid, op.cit., str.169

10
 Tabela 1. Primjer raspolaganja komponenti elektromotora
Mogude strategije za proizvod: 2,3 i 4 Mogude varijante za selekciju komponenti
demontaža
Ponovo Reciklaža Odlaganje
tip nivo prema Doraditi Spaljivanje
r.b dio sklop kom upotrijebiti materijala na otpad
demontaže ugradnje strategiji D S
P R W
(2,3,4)
1 zavrtanj 4 ND/D I 2,3,4 X Č

ps.
2 Gornjeg 1 ND/D I 2,3,4 X X Al
poklopca

gornji
3 1 ND/D II 2,3,4 X X Al
poklopac
kočione
4 2 D II 2,4 X W X
ferode
p.s.
5 Statora 1 ND I 2,3,4 X X Č
motora
p.s.
6 Paketa 1 II 2,3,4 X X Č
limova
namotaji
7 bakarne 1 D II 2,4 X Cu
žice
držači
8 4 D III 2,3,4 X Č
limova
elastična
9 1 ND I X Č
podloška
p.s.
10 1 ND I X X Č+Al
Rotora
p.s.
Rotora sa
11 1 ND II X X Č+Al
paketom
limova
kotrljajni
12 2 ND/D II X Č
ležaj
kočiona
13 1 ND II X Č
čahura
14 opruga 1 ND II X Č
donji
15 1 ND/D I X X Al
poklopac
16 podloška 4 ND I X Č
17 navrtka 4 ND/D I X Č

TakoĊer je, analizom dubine demontaţe proizvoda, utvrĊeno da kosaĉica nema

opasnih materijala po ljudsko zdravlje.
Analizom vrste spojeva je utrvrĊeno da u elektromotoru kosaĉice imamo sljedeće
vrste veza:
11
 - Prosto spajanje;
- Prosto spajanje sa preklopom;
- Spajanje navojnim vezama;
- Spajanje lijepljenjem.
Ova analiza je bitna da bi se utvrdilo da li je moguće izvršiti demontaţu bez
uništavanja nekih dijelova proizvoda. Naprimjer, veze ostvarene zavarom ili ljepilom se
ne mogu odvojiti bez destrukcije. Vijĉane veze je u osnovi moguće odvojiti bez
destrukcije. MeĊutim, ukoliko se na vezama razvila korozija, ili je došlo do zaprljanja,
onda se i takvi spojevi moraju odvajati sa destrukcijom. Dakle, u našem sluĉaju, pošto
imamo veze ostvarene ljepilom, kao i zaprljanje pojedinih vijĉanih veza, demontaţa će
biti djelimiĉno destruktivna. Na nivou zahvata postoje i destruktivni (D) i nedestruktivni
(ND) zahvati, a to je i prikazano u tabeli 1.
Detaljnom analizom se utvrĊuje da je demontaţu elektromotora kosaĉice potrebno
vršiti na prostornim strukturama univerzalnog karaktera. Potrebno je povećati stepen
mehanizacije i automatizacije u pojedinim fazama rada.

3.2. Korak 2 – Izbor varijante tehnološkog postupka i sistema u demontaţi

„Podloga za utvrĊivanje redoslijeda izvoĊenja zahvata je mreţni dijagram.

Mreţnim dijagramom se prikazuje proces demontaţe struktuiran po elementarnim
aktivnostima u obliku mreţe i za njega se jednoznaĉno odreĊuju veze izmeĊu pojedinih
aktivnosti, kao i njihova meĊusobna uslovljenost.“14 Za takve mreţne dijagrame je
osnova karta toka demontaţe, a takoĊer je potrebno napraviti i kartu liste zahtjeva. Karta
toka demontaţe se pravi za cijeli elektromotor, a moţe se praviti i za pojedine posebne
sklopove koji su u sastavu dotiĉnog elektromotora. Na slici 4. je prikazan primjer karte
toka demontaţe elektromotora kosilice, konkretno podsklopa statora motora.

14
I. Dosid, M. Lazarevid, op.cit., str.173

12
Slika 4. Karta toka demontaže statora motora
13
 Nakon karte toka demontaţe potrebno je odrediti i:
- Listu zahvata,
- Izbor alata,
- Vrijeme trajanja zahvata demontaţe,
- Stepen podjele rada itd.

3.3. Korak 3 – Detaljno projektovanje tehnoloških sistema za demontaţu i

odreĎivanje elemenata operacija rada

Ovaj korak podrazumijeva izbor standardnih elemenata i pravljenje tabele, kao što
je prikazano u tabeli 2. Dalje je potrebno odrediti radno mjesto za svaku od operacija
rada, kao i alate koji će se koristiti, radnike koji će izvršavati te operacije i sl.

Tabela 2. Standardni elementi

Naziv
Redni Oznake
i oznaka Kom. Proizvođač
broj karakteristike
elementa
Radna Nosač konstr.
stanica 3 842 998 118
1. (radni sto 4 Bosch +
sa sistemskom radna ploča
lampom) 3 842 998 134
Nosač
pneumatskog
2. 4 Bosch 3 842 521 515
uvrtača sa
oprugom
Pneumatski
3. 4 Bosch 0,6-1000 Nm
uvrtač
Ručna
4. 1 Bosch
Bušilica
System lamp
5. Sistemska 4 Bosch
SL36
Nepodesivi GB-S08
6. 4 Bosch
Kontejner 3 842 344 764

Na kraju moţemo zakljuĉiti da se strategijom 2,3 i 4 moţe uštedjeti i materijal i

energija i da se postiţe visok koeficijent korisnosti prilikom demontaţe i reciklaţe
elektromotora.

14
 4. SLUČAJ RECIKLAŢE PC MONITORA

Reciklaţa monitora sa katodnom cevi (CRT monitora) predstavlja izuzetak

generalnog tehnološkog postupka prerade ee-otpada. Monitori sa katodnom cevi izraĊeni
su od silikatnog stakla veoma sloţenog sastava zbog ĉega se reciklaţa razlikuje u odnosu
na reciklaţu drugih vrsta e-otpada. Kompleksnost sastava CRT monitora je posljedica
prisustva razliĉitih oksida sadrţanih u dijelovima monitora, razliĉitih po svom hemijskom
sastavu:
- ekran (panel): prednji deo, barijum-stroncijum oksidno staklo,
- zvono (levak): unutrašnji deo, staklo sa olovnim oksidima,
- frita (lem): spoj ekrana i zvona, lako topljivo staklo sa olovnim oksidima,
- vrat: staklo sa izuzetno visokim sadrţajem olovnih oksida.15
Izgled monitora sa katodnom cijevi prikazan je na slici 5.:

Slika 5. Izgled monitora sa katodnom cijevi

15
Set reciklaža. „Reciklaža monitora“.
http://www.zerowaste.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=89&Itemid=233 (pristupljeno
23.03.2020.)

15
 Reciklaţa monitora sa katodnom cevi u preduzeću zapoĉinje predtretmanom
otpada prema propisanim procedurama od strane obuĉenih radnika. Pri tome se katodna
cijev odvaja od ostatka monitora nakon ĉega se pripremljeni monitori dopremaju do
specijalizovane mašine za reciklaţu monitora sa katodnom cijevi. Na ovaj naĉin
omogućeno je potpuno razdvajanje stakla na dve vrste- opasno i neopasno koji se nalaze u
sklopu monitora kao i bezbjedno uklanjanje i odlaganje polarizujućeg fosfornog praha.
Tehnološki postupak reciklaţe korištene raĉunarske opreme reciklaţnom centru se
ne razlikuje od klasiĉnog servisiranja raĉunarske opreme i sastoji se u sledećem:
- Dovoz korišćene raĉunarske opreme,
- Prijem korišćene raĉunarske opreme,
- Skladištenje u prijemnom magacinu.
Tehnologija rasklapanja raĉunarske opreme na komponente sastoji se u:
- Rasklapanju,
- Separaciji,
- Privremenom skladištenju kompnenti: reciklabilnih i nereciklabilnih,
- Odvozu pojedinih komponenti (na dalju preradu i/ili izvoz).16

16
E-reciklaža. „Reciklaža IT i elektronske opreme“. https://www.ereciklaza.com/vesti/reciklaza-it-i-
elektronske-opreme-7/ (pristupljeno 23.03.2020.)

16
 5. ZAKLJUČAK

Na kraju rada je moguće zakljuĉiti da je proces demontaţe i reciklaţe izuzetno

potreban u modernom dobu, prije svega zbog oĉuvanja okoline, ali i ušteda koje on
donosi sa sobom. Jedna od najvaţnijih koristi procesa reciklaţe jeste udaljavanje otpada
od deponija gdje bi ugroţavao zdravlje ljudi i ţivotinja. TakoĊer, metali se mogu
reciklirati i opet koristiti bezbroj puta, što dovodi do znatnog oĉuvanja energije u dugom
periodu. Pored ĉuvanja energije, upotrebom recikliranog metala se takoĊer ĉuva i
vrijedan prirodni resurs koji bi se inaĉe uzimao iz okoliša.
Nakon analize reciklaţe elektromotora moţemo zakljuĉiti da je jedan od
problema, koji se pojavljivao, nedostatak metode za utvrĊivanje strategije za dati
elektromotor. Nije postojao jasan naĉin utvrĊivanja stepena degradacije korištenog
motora. Problem utrvĊivanja stepena degradacije korištenog motora jeste što taj proces
zahtjeva izvjesne troškove. Zbog toga je utvrĊivanje stepena degradacije motora u praksi
uglavnom prepušteno subjektivnom mišljenju rukovodioca i radnika. Osim toga, jedan od
problema je bio i neprekidno redefinisanje strategija (2,3 i 4), što znatno negativno utiĉe
na kvalitet procesa demontaţe. Na kraju moţemo zakljuĉiti da reciklaţa elektromotora
donosi odreĊene benefite za preduzeće, ali da je bitno taj proces automatizovati i izvršiti
potpunu analizu ţivotnog ciklusa proizvoda (LCA analiza).
Što se tiĉe reciklaţe pc monitora, moţe se zakljuĉiti da su vrijednosti dijelova za
ponovnu upotrebu koji se dobijaju rastavljanjem proizvoda (zavrtnjevi, podloške, itd.) u
principu zanemarljive, ali se reciklaţa pc monitora ipak treba provoditi u praksi. Razlog
tome je taj što monitori sadrţe materijale koji mogu biti štetni po okolinu, pa meĊu
prvima nailaze na zakonske odredbe o demontaţi.
Ono što se još moţe zakljuĉiti za procese demontaţe i reciklaţe jeste da oni nisu
dovoljno razvijeni. Ne postoji dovoljno automatizovanih sistema za demontaţu. Većina
proizvoda se demontira ruĉno, što ugroţava zdravlje ljudi koji rade u tom procesu.
TakoĊer ne postoje jasno definisane preporuke i priruĉnici o tome kako pravilno, najbrţe,
najjednostavnije i najekonomiĉnije demontirati i reciklirati odreĊeni proizvod.
Dakle, demontaţa i recikliranje su bitni, ali i nedovoljno razvijeni procesi. Zbog
toga, u budućnosti, privredni sistemi moraju više vremena posvetiti ovom problemu, jer
Zemlju nismo naslijedili od naših predaka, nego smo je posudili od naših potomaka.

17
 LITERATURA

1. Evropska komisija. Vodič za potrošače. Zaštita okoliša, 2014.

2. Ilija Ćosić, Milovan Lazarević. Tehnologije demontaže proizvoda. Novi Sad:

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniĉkih nauka, Edicija tehniĉke nauke –
Udţbenici, 2012.

3. Maja Šokman. Recikliranje papira – Završni rad. Varaţdin: Sveuĉilište u

Zagrebu, Geotehniĉki fakultet, 2016.

4. Spectra media d.o.o. „Opasne komponente EE otpada“. https://www.ee-

otpad.com/opasne-komponente.php (pristupljeno 20.03.2020.)

5. E-reciklaţa. „WEEE direktiva“. https://www.ereciklaza.com/weee-direktiva/

(pristupljeno 20.03.2020.)

6. SMC. „EU Direktiva 2011/65/EU“. https://www.smc.eu/hr-hr/proizvodi/smc-i-

eu-direktive/rohs-direktiva (pristupljeno 20.03.2020.)

7. Set reciklaţa. „Reciklaţa monitora“.

http://www.zerowaste.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=89&
Itemid=233 (pristupljeno 23.03.2020.)

8. E-reciklaţa. „Reciklaţa IT i elektronske opreme“.

https://www.ereciklaza.com/vesti/reciklaza-it-i-elektronske-opreme-7/ (pristupljeno
23.03.2020.)

18