TOGAKURE RYU NINPO TAIJUTSU –

ŠKOLA SKRIVENIH VRATA

Škola Togakure rju ninpo taiđucu je osnovana u prefekturi Mie, u drugoj polovini
XII veka u tzv. Oho periodu istorije Japana. Veština je nastala kao svojevrsni stil
borenja između dva klana, Genđi i Heike. Smatra se da je osnivač ove
škole Diasuke Nišina. Diasukea je početkom XII veka odgajio vazal Kišo
Jošinaka. Kada je Jošinakina vojska bila potučena, nakon bitke, Diasuke je
prebegao u oblast Iga. Tamo je imao prilike da nauči razne borilačke stilove, kao
što su košiđucu i kenđucu od učitelja Kagakure Došija. Stil je prvobitno bio
poznat po imenu Togakure Rju Happo Biken, ali je s vremenom menjao i
naziv. Diasuke je ostao tu da živi kao Šugendo asketa (praktikant japanske
ezoterne veštine).

Kagakure Doši bio pripadnik Hakuun rjua (škola koju je osnovao Garju Dođi,
koja je usavršena od strane naslednika Hakuun Dođia – Kagakureov učitelj).
Postoji predanje da je Hakuun rju bio opisan japanskim demonom sa 4 lica:
demon senke, demon vatre, demon zemlje i demon vetra.
Diasuke Nišina je postao ujedinitelj učenja Kagakurea sa treningom koji je imao
u Šugendo manastiru i tako je uspostavljen Togakure Rju stil. Trideset drugi Soke
ove škole, Toda Šinrjuken Masamitsu bio je takođe učitelj Bikesin rjua, a tokom
sredine 19. veka imao je titulu Starijeg instruktora mačevanja kod čuvenog
šoguna Tokugave, koji je međutim, napustio jer su njegovi studenti bili primorani
da ubijaju druge Japance što se kosilo sa osnovnim principom Togakure Rju stila.
Diasuke Nišina

Ono što mi danas znamo kao Godan test (polaganje za zvanje 5. dan) se spominje
u Makimono spisima Togakure Rju-a u tekstu pod nazivom “Timmon Đimon”.
Danas se ovi svici nalaze kod dr. Masaaki Hacumija.
Za Togakure Rju se veruje da je najstarija poznata škola Ninđucua koja se
praktikuje do današnjeg dana. Između ostalog, ova škola je poznata i po svojim
neobičnim oružjima. Arsenal ove škole uključuje Šuko kandže (kandže za ruke),
Ašuko kandže (kandže za noge), četvorougaone šurikene (senban šurikeni),
šurikene sa osam kraka kao i bo šurikene.
Tri tajna oružja Togakure Rjua su takođe poznate kao “Sanpo Hiden”. Ova oružja
su Senban šuriken (četvorokrake zvezdice koje su služile kako za bacanje, tako i
za pojačavanje udaraca; bile su jedinstvene za ovu školu), Šuko (metalno oružje
sa četiri kandže nošeno na šakama sa dodatnim delom oko ručnog zgloba koji je
bio prikačen komadom kože; korišćene su i kako za penjanje, tako za odbranu od
napada mačem), Šinodake (tanka šuplja bambusova cev koja je korišćena za
disanje pod vodom, a takođe je korišćena i kao duvaljka).
Dr. Masaaki Hacumi je 34. Soke ove škole.

Happo Bikenđucu škole Togakure Rju Ninpo Taiđucu obuhvata:

1. Taiđucu (goloruka borba), Hićođucu (veština skakanja i kretanja) i Nawawaza

(veština korišćenja užeta)

2. Karate (udarci rukama i nogama), Koppođucu (veština lomljenja kostiju

udarcima) i Đutaiđucu (veština bacanja, gušenja, poluga)

3. Sođucu (veština korišćenja koplja) i Naginatađucu (halebarda)

4. Senban Nage (bacanje senban šurikena), Ken nageiđucu (veština bacanja

sečiva) i Šurikenđucu (veština bacanja projektila)
5. Kađucu (korišćenje vatre i eksploziva) i Suiđucu (kretanje po vodenim
površinama)

6. Čikuđo (građenje fortifikacija), Gunrjaku hyoho (vojna strategija i špijunaža)

8. Onšinđucu (veština nevidljivosti)

9. Kenpo (veština borenja), Kodači (korišćenje kratkog mača), Đutteđucu

(korišćenje đutea) i Tessenđucu (lepeza).

Linija učitelja škole Togakure Rju Ninpo Taiđucu

Principi škole Togakure Rju Ninpo Taiđucu:

„Nasilje mora biti izbegnuto“

“Mač postoji da bi doneo mir, zaštitio zemlju, porodicu i prirodu.“