VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU

predmet:
MEHANIZACIJA PRETOVARA

Studijski program:
DRUMSKI SAOBRAĆAJ
Predmetni nastavnik:
mr Boban Cvetanović

Predavanje broj 2.
TRANSPORTNI MATERIJAL.
KAPACITETI
 Sadržaj predavanja

2.1.KLASIFIKACIJA ROBE
2.1.1. OSNOVNA PODELA
2.1.2. PALETIZACIJA
2.1.3. KONTEJNERIZACIJA

2.2. VELIČINE ZA OPISIVANJE EGZISTENCIJALNOG STANJA

ROBE

2.3. KAPACITET PRETOVARNO-TRANSPORTNE

MEHANIZACIJE
2.3.1. TEHNIČKI KAPACITET
2.3.2. EKSPLOATACIONI KAPACITET

2
 2.1. KLASIFIKACIJA ROBE
2.1.1. OSNOVNA PODELA

Predmeti prevoza pa samim tim i pretovara su skoro svi artikli proizvodnje

svih grana privrede.

Vrsta i karakteristike materijala koji se transportuje (pretovaruje) ima

izuzetno veliki uticaj na izbor odgovarajućeg tipa pretovarnog
(transportnog) sredstva. Drugim rečima količina i pojavni oblik
robe određuje primenu mehanizacije što znači odabrati
odgovarajuću pretovarnu tehnologiju ili ostati na ručnoj manipulaciji.

3
 Za projektovanje pretovarnih postrojenja i pravilan izbor pretovarne
mehanizacije možemo formirati 3 оsnоvnе grupе transportnog
materijala (grupe homogene po nacinu utvrđivanja osobina robe) :

1. KOMADNI
2. RASUTI
3. TEČNI

4
  Rasuti (nasipni) materijal obuhvata različite zrnaste i praškaste
materijale koji se javljaju u velikim količinama sa osnovnom
karakteristikom da se može grabiti i sipati. U ovu vrstu spadaju: ugalj,
rude i koncentrati, nemetali, cement, građevinski materijal (šljunak,
pesak...), žita i žitni proizvodi, šećerna repa, veštačko đubrivo i neki
proizvodi iz grupe ostalo.

 Tečna roba. Ovde spadaju nafta i derivati, kao i druge tečnosti iz

grupe ostalo kao što su kiseline, alkoholna pića, vodа... Ukoliko se ovа
rоbа pаkuje u burаdimа ili pоsudаmа оnа pоstаje kоmаdnа rоbа.

 Komadna roba. Ovde spada sva roba koja se pojavljuje u komadima

u transportu (tj.u jedinicama koje se mogu brojati), bilo da su to
prirodni komadi (razne mašine, delovi mašinа, blokovi crne i obojene
metаlurgije, cigle, crep, trupci) ili je pаkovаnа rоbа tj. krоz аmbаlаžu
pоstаlа kоmаdnа. Tо su sаnduci, bаle, burаd, pоsude,kutije,vrеćе.

5
 Osnovne karakteristike ovih materijala, sa stanovišta izbora i konstrukcije
transportnog (pretovarnog) sredstva su težina i dimenzije komada.
Težina određuje nosivost, a veličina dimenzije transportno-
pretovarnog sredstva.

Pored toga neophodno je, pri izboru ili projektovanju uređaja voditi računa
o drugim osobinama materijala kao što su: oblik, temperatura,
zapaljivost ...

6
 Osnovne karakteristike koje definišu robu:
1. Komadna roba – oblik, dimenzije, težina, zapaljivost, eksplozivnost,
temperatura...
2. Rasuta roba – krupnoća komada, ugao prirodnog pada,
zapreminska gustina, abrazivnost, vlažnost, lepljivost...
3. Tečna roba – hemijski sastav, stepen viskoziteta, zapaljivost,
nagrizajuće dejstvo ...

Tehnološke i fizičke osobine robe su od presudnog značaja za:

 Konstrukciju pretovarno-transportnih mašina i uređaja
 Njihov učinak (proizvodnost)
 Izbor odgovarajuće mašine
 Izbor potrebne snage za pogon

7
 JOŠ NEKE PODELE PREDMETA PREVOZA (PRETOVARA)

Svi artikli koji dolaze na prevoz grupisani su u 13 grupa masovne vrste

robe, od kojih 12 grupa imaju svoj poseban naziv, a svi ostali artikli
spadaju u trinaestu grupu.
1. ugalj (koks)
2. nafta (i derivati)
3. rude i koncentrati
4. nemetali
5. proizvodi crne i obojene metalurgoje
6. obrađeno i neobrađeno drvo
7. ogrevno i celulozno drvo
8. cement
9. ostali građevinski materijali
10. žita i žitni proizvodi
11. šećerna repa
12. veštačka đubriva
13. ostalo
8
  Veličina komada –granulometrijski sastav
se definiše prema najdužoj ivici komada amax i
učešću u strukturi materijala.

 Prema propisima Društva nemačkih

inženjera-VDI (br.2393), klasifikacija materijala
prema veličini zrna predviđa 10 grupa, pri
čemu je neophodno da najmanje 60% zrna
u ukupnoj masi ima odgovarajuću veličinu
datu u tabeli
(npr.<0,4 pesak, so, cement, brašno...)

Napomena: neki autori (pr.J.Vladić) istu klasifi-

kaciju vrše na 6 grupa
9
  Ako je odnos amax/amin>2,5 roba se smatra nesortiranom, a u
protivnom sortiranom.

 Pored veličine bitan je i oblik komada. Prema obliku robu delimo na

igličastu, prizmatičnu, pločastu, loptastu, cilindričnu i vlaknastu.

 Granulometrijski sastav i oblik robe utiču na pokretljivost robe, stepen

popunjenosti radnog organa i dimenzionisanje konstrukcije utovarnih i
istovarnih uređaja.

10
 Klasifikacija materijala prema zapreminskoj gustini ρ (t/m3) – masa
jedinice zapremine slobodno rasutog materijala
1. Vrlo teški materijali ρ>2 → ruda
2. Teški materijali ρ=1,1 do 2 → pesak, šljunak
3. Srednje teški materijali ρ=0,6 do 1,1 → žitarice, šljaka
4. Laki materijali ρ<0,6 → brašno, drveni ugalj

Habajuće dejstvo-abrazivnost (osobina rasutih materijala da troše elemente

transportnih uređaja sa kojima su u kontaktu pri njihovom relativnom
kretanju). Prema stepenu abrazivnosti robe se dele
1. Nehabajuće (N) (brašno, ovas, pšenica, drvena piljevina...)
2. Malo habajuće (M) (gips, okrugli šljunak, sitni kreč...)
3. Srednje habajuće (S) (suvi pesak, suvi cement, šljaka...)
4. Jako habajuće (V) (koks, kamen, železna ruda, boksit...)
11
  Poznavanje abrazivnosti materijala je veoma značajno za pravilno
projektovanje i izbor opreme kako bi se sprečilo njeno habanje. Za
materijale iz grupe visoko abrazivnih, kontaktna površina uređaja mora
biti napravljena od ojačanih čelika, plastičnih masa velike gustine i
sličnih materijala.

12
 2.1. VELIČINE ZA OPISIVANJE EGZISTENCIJALNOG STANJA
ROBE

Pri opisivanju pretovarnog zadatka mogu se jedinstveno definisati sledeće

karakteristične veličine vezane za robu:

• vrsta robe (VR),

• pojavni oblik robe (PR),
• količina robe (KR),
• mesto tj. prostorne koordinate robe (MR) i
• vremenske koordinate robe (TR) sa intervalom strpljivosti opsluge
tj. zahteva za robom (IS).

13
  Vrsta robe predstavlja kvalitativno obeležje robe, u kom su
sadržane sve relevantne upotrebne karakteristike. U procesu
kretanja i čuvanja sva kvalitativna obeležja robe uspešno se
zamenjuju određenom oznakom vrste robe, koja može da bude
formulisana u obliku naziva ili koda.

 Pojavnim oblikom su određene fizičko-tehnološke osobine robe

koje imaju odlučujući uticaj na konstruktivne tj. tehničko-tehnološke
osobine pretovarnih mašina, način rada, potrebnu snagu za pogon,
proizvodnost (kapacitet), odnosno na izbor tehnoloških varijanti za
date uslove rada.

14
  Količina je mera ukupnosti robe na određenom mestu u određenom
vremenskom intervalu. Za izražavanje količine robe koriste se različite
veličine:
− masa m [kg]
− zapremina V [m3]
− broj jedinica z [kom]

15
  Mesto (prostorne koordinate) predstavljaju prostornu
karakteristiku pretovarnog zadatka. Mesto pojave robe predstavlja
izvornu tačku, a mesto u koje se upućuje roba ili u kojoj postoji
potreba za robom predstavlja tačku poniranja. Veza preko koje se
fizički izjednačavaju ova dva potencijala je relacija prostorne promene
koja se izražava nekom jedinicom mere za dužinu.

 Vremenskim koordinatama određuje se trenutak prispeća robe ili

trenutak pojave zahteva za robom (TR). Kako pojava robe ili zahteva
za njom u vremenu ne predstavlja bezuslovno i početak opsluge, tj.
zadovoljenja postavljenog zahteva za robom, kod opisivanja
pretovarnog zadatka vremenske koordinate se moraju posmatrati u
funkciji intervala strpljivosti (IS).
16
 Palete i konteneri su pomoćna sredstva koja služe za homogenizaciju-
ukrupnjavanje tereta – robe.

17
 2.1.2. PALETIZACIJA

To je skup povezanih postupaka i tehničkih sredstava koji omogućavaju

mehanizovano manipulisanje robom u svim fazama transporta.
Paletizacija omogućava pretovar veće količine tereta, brži pretovar i
utovar, jednostavnija evidencija, skraćenje vremena prevoza i
pretovara.
Tehnička sredstva koja se koriste pri ovom procesu su: palete i
viljuškari.
Palete su specijalne podloške na koje se slaže roba, konstruisane tako da
ih viljuškari mogu zahvatiti i prenositi. Standardna europaleta je
dimenzija 1200x800mm.
U klasičnim transportu može se smestiti na m3 prostora 0,6t materijala, a
pomoću paletizacije količina se povećava na 2t.
Kamionski utovar ili istovar robe na paletama traje oko pola časa, a
klasični 3 do 4 h.
Masovnom paletizacijom cena proizvoda bi pala za 3 do 5%
18
19
20
 2.1.2. KONTEJNERIZACIJA

Kontejnerski sistem transporta su posude, sudovi, nepokretne cisterne i

dr. Ona su trajnog karaktera i mogu se ponovo koristiti, olakšan je
utovar i istovar na njima-laka manipulacija, nepotrebnost pretovara
robe itd. Ova sredstva omogućavaju da se roba skladišti na
otvorenom prostoru.
Dele se na male: 1,2 do 3m3 i velike 5 do 40t. Standardni ISO kontejneri
su poprecnog preseka 8x8 stopa i dužina 20, 30 ili 40 stopa (u
određivanju prometa kontejnera kao jedinica koristi se 20-to stopni
kontejner čija je skraćena oznaka TEU twenty –foot equivalent unit.)
Prosečni dnevni pretovar u najvećim svetskim lukama narastao je od
30 na 60 hiljada ovakvih kontejnera dnevno, odnosno preko 20 miliona
godišnje.
Da bi se sto veci broj ovih jedinica prevezao-transportovao prave se
brodovi kapaciteta do 14000 jedinica.

21
22
 Treba istaći da su komadni tereti u preko 90 posto slučajeva paletizovani,
a za prekomorske transporte uglavnom kontejnerizovani.

Ukoliko su komadni tereti preko kontejnerskih dimenzija kao što su neki

delovi konstrukcija i opreme oni se transportuju i prеtоvaruju pоd
pоsеbnim uslоvima.

23
 2.2. KAPАCITEТ PRETOVARNO - TRANSPORTNE
MEHANIZACIJE

 Odlučujući faktor u primeni (izboru) pretovarno-transportne

mehanizacije je pravilno utvrđivanje kapaciteta.

 Kapacitet pretovarne mašine je njena sposobnost da određenom

vremenskom intеrvalu (1 čas, dan, smеna) u dаtim uslovima i datoj
organizaciji rаdа premesti određenu količinu robe.

U zavisnosti šta je mera količine materijala razlikujemo:

 težinski kapacitet Q (t/h) - količina robe izražena u tonamа nа čаs
 komadni kapacitet Z (kom/h) -količina robe izražena u komadimа nа
čаs
 zapreminski kapacitet V (m3/h) - količina robe izražena u kubnim
metrima
24
25
26
27
 U zavisnosti od konkretnih uslova rada razlikujemo:

а) tehnički kapacitet Qt
b) eksploatacioni kapacitet Qe

28
 2.2.1. TEHNIČKI (RAČUNSKI) KAPACITET

Ovo je tehnički moguć, a ujedno i maksimalni transportni efekat mašine-

postrojenja koji ona može izvršiti s obzirom na svoje tehničko-
tehnološke karakteristike, uz dobru organizaciju i ostale najpovoljnije
uslove koji odgovaraju nameni mašine.
Tehnički kapacitet nije teorijski kapacitet jer uključuje gubitke koji su
posledica osobina transportnog materijala i karakteristika samog
uređaja (npr.koeficijent punjenja nosećeg elementa, smanjenja
kapaciteta usled nagiba uređaja).
Teorijski (idealni) kapacitet je prijemna sposobnost uređaja bez ikakvih
gubitaka.

29
 2.2.2. EKSPLOATACIONI (STVARNI) KAPACITET

Eksploatacioni kapacitet je količina robe koja se može premestiti u

konkretnim (stvarnim) uslovima, uzevši u obzir sve gubitke koji se pri
transportu (pretovaru) dešavaju. Ti gubici u odnosu na tehnički
kapacitet odnose se na konkretnu primenu i organizaciju rada mašine.

30
 Prilog-Troškovi opreme pri radu

Luka Hamburg

 cena rada dizalica (bez rukovaoca)

- 301,3 evra/h za dizalice nosivosti do 40t
- 405,2 evra/h za dizalice nosivosti preko 40t
 Viljuškari
- 36,35 evra/h za nosivosti do 4t
- 44,15 evra/h za nosivosti do 8t
- 70 evra/h za nosivosti do 15t
- 200 evra/h za nosivosti preko 25t

 Cena pretovara brodova zavisi od veličine broda i obično iznosi 3-4 evra/t
 Plovna dizalica (za pretovare velikih tereta nosivosti do 200t) košta 370 evra/h

31