VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU

EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

SEMINARSKI RAD

Predmet: PREDUZETNIŠTVO

PREDUZETNIK

Mentor: Student:
dr Edita Kastratović Nenad Anučin
Broj indeksa: 308 – 009/19

Novi Sad, 2020.

 SADRŽAJ

1. UVOD................................................................................................................................1
2. DEFINISANJE POJMA PREDUZETNIKA.....................................................................2
3. TIPOVI PREDUZETNIKA...............................................................................................3
4. OSOBINE PREDUZETNIKA...........................................................................................4
5. FAKTORI PREDUZETNIČKOG USPEHA.....................................................................8
6. PREDUZETNIČKA KULTURA.......................................................................................9
7. PREDUZETNIČKI DUH...................................................................................................9
8. PREDUZETNIČKE IDEJE.............................................................................................10
9. PREDUZETNIČKA KARIJERA....................................................................................10
10. ZAKLJUČAK................................................................................................................11
11. LITERATURA...............................................................................................................12
 1. UVOD

Da bi smo razumeli preduzetništvo, korisno je pratiti značenje blisko povezanog

termina preduzetnik. Preduzetnik je reč koja je nastala u francuskom jeziku (entrepreneur)
i znači „proći između“ ili preduzimač – između. Primenjen na aktivnosti povezane sa
poslovanjem, termin je imao dugu i promenljivu evoluciju.

Preduzetnik mora da ima sklonost za imaginaciju, maštu. On je vizionar, sanjar,

mora da se otiskuje iz stvarnog u nestvarno, iz mogućeg u naizgled nemoguće, iz sadašnjeg
u buduće. U uslovima konkurencije mogu da pobede samo oni koji idu ispred vremena.
Oni koji idu u korak sa vremenom, već kasne. Pobeđuju samo oni koji idu u susret
budućnosti. Preduzetnici naslućuju dolazeće vreme i promene koje ono nosi sa sobom nove
ideje, nove programe, nove šanse.

Preduzetništvo se, uglavnom, tretira kao posebna poslovna aktivnost, čija je suština
u takvoj kombinaciji faktora proizvodnje koja može da obezbedi maksimizaciju poslovnih
efekata. Neki autori preduzetništvo tretiraju kao četvrti faktor proizvodnje (pored rada,
kapitala i zemlje).

Sa razvojem proizvodnih snaga ostvaruje se koncentracija i centralizacija kapitala,

i produbljuje se društvena i tehnička podela rada, a proces proizvodnje postaje sve
složeniji. Na talasima takvih procesa isplivale su potrebe za novim zanimanjima i ljudima.
To su, pre svega, preduzetnici i menadžeri – ljudi specijalizovanih znanja i posebnih
sposobnosti, pripremljeni i zainteresovani za obavljanje tih poslova. Ranije su te poslove
obavljali sami vlasnici kapitala, a sada su primorani da ih prenose na preduzetnike i
menadžere. Sa razvojem tržisnog načina privređivanja, funkcija preduzetništva se sve više
širi i dobija na značaju.
 2. DEFINISANJE POJMA PREDUZETNIKA

Preduzetnici su oni ljudi koji poseduju sposobnost da vide šansu u okruženju i da

je iskoriste. Možda bi trebalo naglasiti da svi vlasnici malih firmi nisu i preduzetnici,
ukoliko su voljni da vode posao koji se neće razvijati. Preduzetnici su okarakterisani na
drugi način, kao ljudi sa kreativnošću i vizijom, koji svoje snove pretvaraju u realnost.

Kao što je već više puta napomenuto, ne postoji univerzalna definicija

preduzetnika. Po nekim definicijama, preduzetnik je osoba koja je spremna da preuzme
rizik i inicijativu da bi ostvarila profit. Po nekim drugim definicijama, koje su date od
strane francuskih teoretičara, preduzetnici su oni koji prebacuju ekonomske resurse iz
oblasti niske produktivnosti u oblast visoke produktivnosti. To bi se jednostavnije moglo
reći: preduzetnici stvaraju vrednost koristeći neku formu promene, bilo u tehnologiji,
materijalima, cenama ili demografiji.

Zapravo, preduzetnici stvaraju novu tražnju ili pronalaze nove načine eksploatacije
postojećih tržišta. Karakteristika preduzetnika je i spremnost da preuzmu rizik, po čemu se
zapravo i razlikuju od menadžera. Ovde je bitno naglasiti da preduzetnici mogu biti i u
velikim i u malim kompanijama, mada se često preduzetnici poistovećuju sa vlasnicima
malih firmi.

Kada su u pitanju velike firme, teško je govoriti o preduzetništvu, jer su one

uglavnom usmerene na efikasnost, efektivnost i uniformisanost svojih zaposlenih, pre nego
na kreativnost, inovacije i motivisanost zaposlenih. Zapravo, u velikim firmama, veliki
broj preduzetnika može predstavljati izvor konflikta sa svojim različitim vizijama. Ovaj
problem može biti rešen ukoliko se postavi odgovarajući menadžment, koji preduzetničke
aktivnosti treba da podstiče na svim nivoima, ne samo kod top menadžera.
 3. TIPOVI PREDUZETNIKA

U zavisnosti od faze preduzetničkog ciklusa u kojoj se preduzetnik nalazi možemo

razlikovati osam tipova preduzetnika:

1. Nazovi preduzetnik, 
2. Jednodimenzionalni preduzetnik, 
3. Kompromisni preduzetnik,
4. Osiromašeni preduzetnik, 
5. Blistavi preduzetnik,
6. Tehnološki oprezan preduzetnik, 
7. Ugušeni preduzetnik,
8. Zreli preduzetnik.

Nazovi preduzetnik – je preduzetnik početnik ili preduzetnik u nameri. Razlozi za

njegovo opredeljenje su brojni i raznovrsni (ispadanje s posla, ljubav prema nekom poslu,
isplata kadrova, uplata kadrova, kumovske šeme, dosada, potreba za dodatnom zaradom).

Jednodimenzionalni preduzetnik – je stručnjak za jednu određenu vrstu posla. On

nema sva potrebna znanja i veštine koje su potrebne za proizvodnju i prodaju određenog
proizvoda.

Kompromisni preduzetnik – nastaje kad jednodimenzionalni preduzetnik ne

dobije pomoć od države ili velikih kompanija. Tada se stupa u franšizing sporazum ili u
koperativu. Franšizing sporazum mu obezbeđuje razrađen program poslovanja, dok u
slučaju koperative udružuje se više raznovrsnih jednodimenzionalnih preduzetnika.

Osiromašeni preduzetnik – da bi bio uspešan preduzetnik mora da reši problem

menadžmenta, problem marketinga i problem novca.

Blistavi preduzetnik – postaje ako uspešno savlada predhodne četiri faze

preduzetničkog ciklusa s tim da i dalje neprekidno prati kretanja na tržištu. Epitet blistavi
dobija ako je sa svojim proizvodima zablistao i na inostranom tržištu.
 Tehnološki oprezan preduzetnik – samo mali broj pronalazača je u stanju da tako
vešto kombinuje genijalnost, finansijsku moć i menadžerske sposobnosti kako bi stvorio
proizvod koji se odmah može plasirati na tržištu. U većini slučajeva proizvod nastaje kao
rezultat saradnje između inovatora i preduzetnika.

Ugušeni preduzetnik – iako je prošao šest faza preduzetničkog ciklusa preduzetnik

može u sedmoj da bude ugušen državnom birokratijom. Zato dobri poznavaoci prilika
ističu da je za poznavanje stepena razvijenosti biznisa u jednoj zemlji dovoljno pogledati
koliko je potrebno podneti formulara za otpočinjanje malog biznisa.

Zreli preduzetnik – to je najviša faza u razvoju u kojoj preduzetnik postaje

potpuno svestan da se posao toliko razvio da ga više ne može samostalno obavljati. Stoga
je primoran ili da ustupi vođenje posla profesionalnom menadžeru ili da izabere svog
naslednika.

4. OSOBINE PREDUZETNIKA

Teorija preduzetništva bazira se na 4 C:

1. (charakteristics) karakteristike, odnose se na psihološke osobine,

2. (competencies) sposobnosti, ukazuje na postojanje određenih veština,
3. (condisions) uslovi, odnosi se na povoljnosti u okruženju,
4. (contex) konteks, sile iz makro okruženja.

Po komparativnoj teoriji ličnosti, koja polazi od dva osnovna stava pasivno i

aktivno reagovanje i pasivno i aktivno menjanje, izdvajaju se četiri teorijska modela:

1. teorija posedovanja „onog pravog“ („ono pravo“ odnosi se na osobine

preduzetnika),
2. teorija o velikoj ličnosti,
3. teorija nužnosti,
 4. teorija o zadružnom delovanju.

U slučaju da je osoba pasivna radi se o ličnosti koja je sposobna da stvara i u

nepovoljnim uslovima.

Kada je osoba pasivna, a okruženje aktivno osoba više stvara nego što joj je dato
ličnim karakteristikama. Ako su i osoba i okruženje aktivni radi se o preduzetniku koji
svoje okruženje doživljava kao sredinu u kojoj se odlično snalazi.

Osobine preduzetnika:

1. preuzimanje rizika,
2. nezavisnost,
3. unutrašnji centar kontrole, veruju da imaju veliki uticaj na ono što im se događa, a
da je rezultat sreće nazivamo spoljnim centrom kontrole,
4. živeti od uzbuđenja,
5. samoinicijativnost,
6. samopouzdanje,
7. prilagodljivost,
8. upornost,
9. dvosmislenost, odnosi se na dilemu izbora,
10. obrasci prepoznavanja, širok pogled na problem i hvatanje u koštac sa problemima,
11. mala potreba za pomoć.

Ko je preduzetnik može se definisati i po sledećoj matrici:

 Da bi bio inovator potrebno je dosta kreativnosti, a malo stručnosti. Da bi bio
promoter potrebno je malo kreativnosti i inovativnosti, ali i malo stručnosti i poznavanja
posla. Da bi bio menadžer administrator potrebno je malo kreativnosti i inovativnosti,
a puno stručnosti. Da bi bio preduzetnik potrebno je mnogo kreativnosti i inovativnosti i
mnogo stručnosti i poznavanja posla.

Sa novim tehnologijama i razvojem tehnike javlja se još 4 tipa „tehničkih

preduzetnika“: 

1. istraživač, uključen je u procese razvoja na akademskom nivou,

2. proizvođač, ima radno iskustvo u neposrednoj proizvodnji i razvoju proizvoda,
3. korisnik, već je imao perifernu ulogu u razvoju, radio je u marketingu ili prodaji,
4. oportunista, onaj koji u novim tehnologijama prepoznaje šansu.

U praksi se pojavljuje još jedan tip preduzetnika „serijski preduzetnik“.

Prilikom definisanja pojma „preduzetnik“, nailazi se na veliki broj definicija. Jedna

od definicija je: Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodećim
sposobnostima, bogato znanjem o poslovima i ljudima, odlučno i spremno da preuzme
rizik upravljanja preduzećem na temelju inovacija i permanentnog razvoja.

Za realizaciju preduzetničkog poduhvata preduzetnik ima mnogo zadataka i to

(vodjenje, motivisanje, planiranje, nadgledanje, koordinisanje, obučavanje).

Preduzetnik mora posedovati odgovarajuće atribute i to:

1. komunikativnost,
2. opštost,
3. rešavanje konflikta i problema,
4. vođenje ljudi,
 5. iskustvo,
6. ambicioznost,
7. energičnost,
8. znanje,
9. prespektiva,
10. smisao za humor,
11. preuzimanje rizika,
12. organizacija,
13. poznavanje tehnologije,
14. motivisanje članova tima.

Za realizaciju preduzetničkog poduhvata, pored preduzetnika kao centralne figure,

neophodno je imati i poslovni tim. 

Preduzetnik radi na realizaciji preduzetničkog poduhvata u skladu sa vremenom,

resursima i troškovima i, naravno, u skladu sa odgovarajućim kvalitetom koji zahteva ovo
novo doba. Preduzetnik ima važnu ulogu za realizaciju datog preduzetničkog poduhvata,
on snosi najveću odgovornost za uspešnu realizaciju. Njegova odgovornost je višestruka,
jer on je taj koji planira, organizuje, kontroliše i vodi.

Za realizaciju preduzetničkog poduhvata preduzetnik ima dosta zadataka koje treba

sprovesti da bi realizacija bila što efikasnija:

1. vođenje,
2. motivisanje,
3. planiranje,
4. nadgledanje,
 5. koordinisanje,
6. obučavanje,
7. davanje saveta,
8. delegiranje,
9. rešavanje konflikata.

Da bi preduzetnik uspešno realizovao sve ove uloge, neophodno je da poseduje
odgovarajuće atribute:

Komunikativnost – neophodno je da preduzetnik dobro komunicira verbalno i pismeno u

okviru i van preduzetničkog poduhvata. Vrlo često komunikacioni problemi mogu biti
izvor problema koji dovode do loše realizacije.

Opštost – preduzetnik mora biti sposoban da vidi uopštenu sliku tekuće poslovne situacije,
tj. da ima viđenje poduhvata u odnosu na kompaniju ili potencijalni uticaj na krajnje
proizvode preduzetničkog poduhvata.

Rešavanje konflikta i problema – od navedenih atributa ovo je jedan od najvažnijih.

Preduzetnik mora biti sposoban da identifikuje i razume probleme i da razvije i primeni
rešenje.

Vođenje ljudi – preduzetnik mora biti sposoban da efektivno vodi ljude.

Iskustvo – potrebno je veliko iskustvo za uspešnu realizaciju datog preduzetničkog

poduhvata. Važna je sposobnost sticanja iskustva i njegove primene na dati preduzetnički
poduhvat.

Ambicioznost – pogodno je da preduzetnik ima ambicije, što predstavlja dodatnu

motivaciju da realizacija preduzetničkog poduhvata bude što uspešnija.

Energičnost – preduzetnik treba da bude pun energije, iz čega proizilazi i spremnost

ulaganja truda u svim situacijama na koje nailazi.

Znanje – preduzetnik treba da ima odgovarajuće obrazovanje, ali i sposobnost da brzo

sakupi odgovarajuće informacije o svim aspektima preduzetničkog poduhvata.

Perspektiva – preduzetnik mora imati tu sposobnost da odstupi nekoliko koraka i sagleda

celokupan preduzetnički poduhvat; u protivnom, može prevideti neke probleme.
Smisao za humor – preduzetnik treba da bude ozbiljan u realizaciji preduzetničkog
poduhvata, ali radi stvaranja što kreativnije atmosfere za rad takođe mora imati smisao za
humor.

Inicijativnost i preuzimanje rizika – preduzetnik treba da pokaže inicijativnost i bude

voljan da preuzme rizik.

Organizacija – ova sposobnost preduzetnika je bitna radi raspoređivanja vremena i

energije tamo gde je potrebno.

Poznavanje tehnologije – neophodno je poznavanje tehnologije, što ne podrazumeva da

mora biti ekspert.

Motivisanje članova tima – ova sposobnost preduzetnika je neophodna za realizaciju

preduzetničkog poduhvata i vrlo je bitna.

U skladu sa definicijom preduzetnika, da je to osoba koja stvara novo preduzeće, treba

preispitati šta je to što neke pojedince motiviše da postanu preduzetnici i kakve
karakteristike ima ta osoba.

5. FAKTORI PREDUZETNIČKOG USPEHA

Može se donekle reći da je za uspešnost preduzetnika potrebno bolje obrazovanje,

donekle iskustvo, i da pokreće preduzetničku aktivnost usled pozitivne motivacije (potreba
za nezavisnošću, ili pak želja da stvori novac).

Preduzetnički posao je originalan, prepoznatljiv i drugačiji zato su faktori uticaja na

svaki posao brojni i vrlo ih je teško uopštiti.

Ključni faktori uticaja na ishod ili konačan rezultat poduhvata mogu se svrstati u
dve osnovne grupe:

1. lične krakteristike i potencijal preduzetnika,

 2. karakterisitike i potencijal eksternog okruženja.

6. PREDUZETNIČKA KULTURA

Da bi organizacija bila konkurentna mora imati korporativnu kulturu.

Korporativna kultura je:

1. nacin na koji obavljamo stvari,
2. predispozicija da se ponašamo na odredjeni način,
3. način na koje preduzeće vidi sebe,
4. stečeno znanje i iskustvo koje pojednac koristi u razvoju svog organizacionog
ponašanja.

Za upravljanje organizacijom veoma je bitno upravljanje organizacionom kulturom

što podrazumeva stvaranje, ovladavanje, i promena kulture. Ponekad organizacija u cilju
što boljeg poslovanja menja svoju kulturu.

Ponekad se promena kulture vezuje za neku harizmatičnu licnost. Preduzetnik

poseduje karakteristike koje dobija rođenjem, ali neke stiče životnim iskustvom, kao i
kulturom društva u kojem se nalazi.

7. PREDUZETNIČKI DUH

Osobe i pojedinci preduzetničkog duha žele da samostalno osmišljvaju i oblikuju

svoje poslovne aktivnosti da kroz njih ispolje svoj kreativan identitet.
 Preduzetnički duh koji se ispoljava kroz marljivost, posvećenost poslu i
motivisanost uspehom moze se praktično transformisati kroz preduzetnički poduhvat i
njegove rezultate jedino u društvu u kome je dominantna tržisna privreda.

8. PREDUZETNIČKE IDEJE

Ideja predstavlja impuls, podsticaj, i pokretač namere i energije preduzetnika da

svoje sposobnosti usmeri ka odabranom cilju. To je prvi korak kojim preduzetnik
započinje svoje putovanje kroz svet biznisa. To je prvi ozbiljan izazov koji ima
dalekosežne posledice na tok i ishod preduzetničkog poduhvata. Mogući izvori dobrih
poslovnih ideja su: potrošači i kupci, zaposleni, dobavljači, sajmovi, hobi i sl.

9. PREDUZETNIČKA KARIJERA

Kriterijume na osnovu kojih možemo da zaključimo da li će preduzetnik biti

uspešan ili neuspešan možemo svrstati u dve grupe: pozitivni i negativni.

Da bi preduzetnici zamenili svoje negativne osobine pozitivnim potrebno je

preduzeti sledeće aktivnosti:

1. razviti osećanje potrebe za promenom,

2. potražiti društvenu podršku za promenu,
3. navesti koja pomoć kvalifikovanih savetnika i konsultanata je potrebna,
4. postaviti specifične, dostižne ciljeve promene,
5. proceniti napredak na regularnoj osnovi.

Pored bavljenja sopstvenom karijerom, preduzetnici moraju da se bave i karijerama

svojih zaposlenih. U zavisnosti od veličine preduzeća i od faze životnog ciklusa u kojoj se
nalazi preduzeće, preduzetnik će različito da reaguje na proces upravljanja karijerom svojih
zaposlenih.

10. ZAKLJUČAK

Čovek koji se bavi problemima stvaranja profita – preduzetnik, ima mnogo načina
na koje može uložiti svoj kapital, imovinu, resurse i svoj rad. Kaže se da je glavni problem
naći prave ideje i prave načine ostvarivanja tih ideja.

Rizik je ključni faktor koji prati sve poslove, posebno poslove investiranja
i berzankog poslovanja.

Trenutno poslovanje u bilo kojoj grani delatnosti je vrlo turbulentno. Globalno

tržište je dovelo do toga da na nas i na naše poslovanje utiče širok dijapazon faktora sa
raznih prostora, svi ovi činioci dovode do toga da moramo raspolagati pravim
informacijama kako bi doneli prave odluke.

Preduzetnik je osoba koja mora da prati sva dešavanja oko sebe, kako poslovna,
tako i društvena i politička, bilo kojom oblasti biznisa da se bavi.

Vlade mnogih zemalja su shvatile važnost preduzetništva za razvoj društva pa su

preuzele korake za stimulisanje preduzetništva, kroz smanjenje poreskih stopa, smanjenje
kamata, umanjen rizik korišćenja preduzetničkih kredita, umanjivanje prepreke u protoku i
dotoku finansijskih sredstava namenjenih za finasiranje i osnivanje novih preduzeća i dr.

Naša vlada je osnovala agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća čiji je glavni
cilj da pruža podršku i omogućava njihov razvoj. Planirani rezultati će zavisiti od vrste i
količine podrške.

11. LITERATURA

1. Bobera D., (2010.), ,,Preduzezništvo”, Ekonomski fakultet Subotica

2. Sjfert, Z., (2004.), ,,Preduzetništvo”, Tehnički fakultet ,,Mihajlo Pupin”, Zrenjanin
3. Perunović, Z., (1999.), ,,Preduzetništvo”, Megatrend, Beograd