5 Leč kola i flip-flopovi

5.1 Sekvencijalna kola

U prvom delu ovog predmeta izučavali smo kombinaciona kola, odnosno digitalna kola sa osobinom
da njihov izlaz zavisi isključivo od trenutne vrednosti ulaza. Funkcija kombinacionog kola se može
jednoznačno opisati tabelom istinitosti u kojoj je svakoj kombinaciji logičkih nivoa ulaznih signala
pridružena jedna i samo jedna kombinacija logičkih nivoa izlaznih signala. Na primer, ako su na ulazu
sabirača postavljene vrednosti „001“ i „010“, izlaz sabirača će uvek biti „011“, zato što je 1 + 2 = 3,
bez obzira na to da li je sabirač prethodno sabirao 2 + 5, ili 7 + 4. Drugim rečima, kombinaciona kola
ne poseduju memoriju, odnosno ne poseduju sposobnost da „zapamte“ prethodnu pobudu i da onda
tu informaciju, zajedno sa trenutnom pobudom, koriste za određivanje novog izlaza.

Osim kombinacionih kola, postoji još jedna široka kategorija digitalnih kola, tzv. sekvencijalna kola,
kod kojih izlaz zavisi ne samo od trenutnog već i od prethodnih ulaza. Ovakva kola sadrže memorijske
elemente, koji zadržavaju, tj. memorišu logičke nivoe signala. Sadržaj svih memorijskih elemenata u
nekom sekvencijalnom kolu predstavlja tekuće stanje tog kola, koje zajedno sa trenutnim ulazom
određuje trenutni izlaz. Takođe, promena ulaza može da dovede do promene sadržaja memorijskih
elemenata, odnosno do promene stanja sekvencijalnog kola. Na taj način, reakcija sekvencijalnog
kola na isti ulaz ne mora uvek biti ista. Na primer, neko sekvencijalno kolo za ulaz „01“ generiše na
izlazu „10“ ako je u stanju „0“, odnosno „00“ ako je u stanju „1“. Zbog složenijeg funkcionalnog
ponašanja, sekvencijalna kola se ne mogu opisati tabelom istinitosti, već se za modeliranje njihovog
funkcionalnog ponašanja koristi dijagram stanja. Matematički model sekvencijalnih kola je poznat
pod nazivom konačni automat.

Primer 5-1 Kombinacione i sekvencijalne funkcije

Zamislimo daljinski upravljač za promenu kanala TV aparata. Kanal možemo promeniti na dva načina: preko
numeričke tastature ili preko dirki „+“ i „-“. Pritiskom na dirku „5“ numeričke tastature, TV aparat se prebacuje
na peti kanal, bez obzira na to koji kanal trenutno gledamo. Ovo je primer kombinacione funkcije. Promena
kanala dirkama „+“ i „-“ je primer sekvencijalne funkcije. Kanal koji će biti prikazan pritiskom na dirku „+“ ili „-“
zavisi od toga koji kanal trenutno gledamo. Da bi pravilno reagovao na komande „+“ i „-“, TV aparat mora da
poseduje memoriju u kojoj će biti zapamćena informacija o tekućem kanalu. Sadržaj ove memorije, zajedno sa
informacijom o tome da li je pritisnuto „+“ ili „-“ određuje novi kanal. Uvek nakon promene kanala, redni broj
novog kanala se upisuje u memoriju.
Digitalna elektronika

Opšti model sekvencijalnog kola

Na Sl. 5-1 je prikazan opšti model sekvencijalnog kola. Kao što se može videti, sekvencijalno kolo je u
osnovi kombinaciono kolo sa dodatkom memorije. Kombinacioni deo sekvencijalnog kola ima dva
skupa ulaznih signala: primarni (potiču iz izvora koji su van samog kola) i sekundarni (dolaze iz
memorije). Na sekundarnim ulazima prisutan je sadržaj memorije, odnosno informacija o tekućem
stanju sekvencijalnog kola. Sekvencijalno kolo sa 𝑛 sekundarnih ulaznih signala može biti u jednom
od 2𝑛 različitih stanja. Izlazi kombinacionog dela sekvencijalnog kola se takođe dele u dva skupa: skup
primarnih i skup sekundarnih izlaza. Primarni izlazi su ujedno i izlazi kompletnog kola, dok sekundarni
izlazi nose informaciju o sledećem stanju, odnosno informaciju koja se predaje memoriji na čuvanje.
U zavisnosti od tipa memorije, broj sekundarnih izlaza može biti jednak ili veći od broja sekundarnih
ulaza.

Primarni ulazi Primarni izlazi

Kombinaciona logika

Sekundarni Sekundarni
Ulazi Izlazi
(tekuće stanje) (sledeće stanje)

Memorija

Sl. 5-1 Opšti model sekvencijalnog kola

Sinhrona i asinhrona sekvencijalna kola

Sekvencijalna kola mogu biti sinhrona ili asinhrona. Kod sinhronih sekvencijalnih kola, promena
stanja (tj. upis u memoriju) se dešava u diskretnim vremenskim trenucima pod dejstvom posebnog
sinhronizacionog signala, koji se zove taktni signal, ili samo takt. Takt je signal pravougaonog talasnog
oblika (Sl. 5-2).

Rastuća Opadajuća
ivica ivica

Taktni
period

Sl. 5-2 Taktni signal.

Promena stanja sinhronog sekvencijalnog kola se dešava u momentu rastuće (ili opadajuće) ivice
taktnog signala1. Ivica koja izaziva promenu stanja se naziva aktivnom ivicom taktnog signala. U
vremenu između dve aktivne ivice takta, sadržaj memorije ne može biti promenjen. Drugim rečima,
informacija o sledećem stanju, koja je dostupna na sekundarnom izlazu kombinacione logike (Sl. 5-1),
ne upisuje se u memoriju samo po sebi, već se upis inicira aktivnom ivicom taktnog signala. Na taj
način, taktni signal, svojom frekvencijom, određuje tempo (brzinu) rada sekvencijalnog kola. Sinhrona
sekvencijalna kola su takođe poznata i pod nazivom taktovana sekvencijalna kola.

1
Alternativni pojmovi za rastuću i opadajuću ivicu taktnog signala su: pozitivna/negativna ivica ili
uzlazna/silazna ivica.

2
 5. Leč kola i flip-flopovi

Kod asinhronih sekvencijalnih kola ne postoji eksterna sinhronizacija, već se promena stanja dešava
pod dejstvom promene nivoa jednog ili više sekundarnih izlaza. S obzirom da se promena stanja ne
odlaže do momenta sinhronizacije, asinhrona sekvencijalna kola mogu da rade svojom sopstvenom
brzinom i po pravilu su brža od sinhronih sekvencijalnih kola. Memorijski deo asinhronog
sekvencijalnog kola se realizuje povratnim vezama između logičkih kola, pa se iz tog razloga na ova
kola može gledati kao na kombinacione mreže sa povratnim vezama. Međutim, povratne veze prave
cirkularne putanje u kombinacionoj mreži, a ukupno funkcionalno ponašanje takvog kola ne zavisi
samo od strukture kombinacione mreže već i od uzajamnog odnosa propagacionog kašnjenja kroz
logička kola koja su uključena u cirkularne putanje. To je razlog zbog kojeg se asinhrona sekvencijalna
kola teže projektuju, analiziraju i verifikuju od sinhronih. Danas su većina digitalnih sistema zapravo
sinhroni (taktovani) digitalni sistemi.
Leč kola i flip-flopovi
Leč kola i flip-flopovi su osnovni memorijski elementi koji se koriste u konstrukciji sekvencijalnih kola.
U osnovi, leč kola i flip-flopovi su jednostavna sekvencijalna kola koja poseduju samo dva stanja, i
koja se kao takva mogu koristiti kao memorijski elementi kapaciteta jednog bita. Razlika između leč
kola i flip-flopova potiče od načina na koji se menja njihovo stanje. Flip-flop je sinhrono sekvencijalno
kolo, čije se stanje menja pod dejstvom ivice taktnog signala. Leč kolo je asinhrono sekvencijalno kolo
koje je neposredno osetljivo na nivoe ulaznih signala.

Q Normalni
. Leč/
(pravi) izlaz Q=0, Q=1 stanje 0, LOW ili RESET
Ulazi . Flip-flop
. Invertovani Q=1, Q=0 stanje 1, HIGH ili SET
Q izlaz

Sl. 5-3 Uopšteni logički simbol leč kola/flip-flopa i definicija stanja

Na Sl. 5-3 je prikazan uopšteni logički simbol leč kola i flip-flopova. Simbol pokazuje dva izlaza koja
odslikavaju tekuće stanje kola. Izlazi su označeni sa 𝑄 i 𝑄̅ , i uvek su u međusobnoj inverziji (ako je
𝑄 = 0, tada je 𝑄̅ = 1, i obrnuto). Po konvenciji, stanje leča/flip-flopa je podudarno sa stanjem izlaza
𝑄. Na primer, ako je 𝑄 = 1, kažemo da je leč/flip-flop u stanju HIGH, ili 1; ako je 𝑄 = 0 kažemo da je
leč/flip-flop u stanju LOW, ili 0. Uobičajeni nazivi za ova dva stanja su: resetovano stanje (ili RESET) za
LOW (0) i setovano stanje (ili SET) za HIGH (1). Simbol sa Sl. 5-3 takođe pokazuje da leč kola i flip-
flopovi mogu imati jedan ili više ulaza. Ulazi se koriste za postavljanje kola u željeno stanje. Pod
pojmom setovanje podrazumeva se postavljanje leča/flip-flopa u setovano stanje. Slično, pojam
resetovanje znači postavljanje u resetovano stanje.

5.2 Leč kola

Leč kola se realizuju pomoću logičkih kola, koja sama po sebi ne poseduju memoriju, ali se mogu
međusobno povezati tako da rezultujuća mreža dobije sposobnost memorisanja informacije. Ono sto
stvara memoriju u mrežama logičkih kola su povratne veze, odnosno veze koje povezuju izlaz nekog
logičkog kola sa ulazom tog istog ili nekog drugog logičkog kola na način da se formira zatvorena
petlja.

tp
x t
tp tp
(a) (b)
Sl. 5-4 (a) invertor sa povratnom spregom; (b) oscilacije na izlazu invertora

3
Digitalna elektronika

Razmotrimo kolo sa Sl. 5-4(a) - invertor sa povratnom vezom. Zbog povratne veze, ulaz i izlaz
invertora su uvek na istom logičkom nivou. Pretpostavimo da je na ulazu invertora prisutna 0.
Prolaskom kroz invertor, ova 0 postaje 1 na izlazu. Promena logičkog nivoa se momentalno prenosi
sa izlaza na ulaz invertora što dovodi do nove promene, odnosno do oscilovanja izlaza između 0 i 1,
kao što je prikazano na Sl. 5-4(b). Ovo kole nikada ne ulazi u stabilno (trajno) stanje, a frekvencija
oscilovanja je određene propagacionim kašnjenjem kroz invertor, 𝑡𝑝 . Pošto nema stabilna stanja,
kolo sa Sl. 5-4(a) ne poseduje ni osobinu memorisanja.

0 1 1 0 1 0 0 1
Q Q Q Q
(a) (b)
Sl. 5-5 Jednostavan memorijski element

Razmotrimo sada kolo sa Sl. 5-5, u kome povratna veza formira petlju koja obuhvata dva redno
povezana invertora. Ovakvo jedno kolo ima dva stabilna stanja. Ako je ulaz prvog invertora 0, njegov
izlaz je 1; 1 na ulazu drugog invertora uslovljava 0 na njegovom izlazu. Ova 0 se vraća povratnom
vezom na ulaz prvog invertora, ali pošto je ovaj ulaz već 0 to ne dovodi ni do kakve promene (slučaj
sa Sl. 5-5(a)). Ovakva situacija može da traje neograničeno dugo, odnosno kaže se da je kolo u
stabilnom stanju. Drugo stabilno stanje istog kola je ono kada je na ulazu prvog invertora 1, a na
ulazu drugog 0 (slučaj sa Sl. 5-5(b)). Dakle, kolo sa Sl. 5-5 poseduje dva stabilna stanja. Postojanje dva
stabilna stanja je preduslov za formiranje memorijskog elementa. Jedno stanja, recimo stanje sa Sl.
5-5(a), bi moglo da odgovara memorisanoj 0 (RESET), a stanje sa Sl. 5-5(b), memorisanoj 1 (SET). Ono
što nedostaje kolu sa Sl. 5-5 da bi bilo pravi memorijski element jesu ulazi preko kojih bi stanje kola
moglo da se promeni, odnosno da se kolo, po potrebi, resetuje ili setuje.

5.2.1 SR leč

0 1
S 0 Q
1 S 0 Q
0
Q Q
R 0 R 1
(a) (b)

1 0
S 0 Q
0 S 1 Q
1
Q Q
R 0 R 0
(c) (d)
Sl. 5-6 SR leč - princip

SR leč (ili, Set-Reset leč) nastaje zamenom invertora u kolu sa Sl. 5-5, dvoulaznim NILI kolima, kao što
je to prikazano na Sl. 5-6. NILI kola obezbeđuju dodatne ulaze za pobudu leča: ulaz za setovanje, 𝑆, i
ulaz za resetovanje, 𝑅. Ako je na oba ulaza, 𝑆 i 𝑅, postavljena 0, NILI kola deluju kao invertori, što
uspostavlja konfiguraciju kao na Sl. 5-5. Leč može biti u jednom od dva stabilna stanja: setovano (Sl.
5-6(a)) ili resetovano (Sl. 5-6(c)), u kome ostaje sve dok važi 𝑆 = 𝑅 = 0 – kaže se da leč miruje.
Pretpostavimo da je leč u setovanom stanju (𝑄 = 1, 𝑄̅ = 0) i da se u nekom trenutku logički nivo
ulaza 𝑅 menja na 1 (Sl. 5-6(b)). Zbog dve 1-ce na ulazu, izlaz drugog NILI kola se menja na 𝑄 = 0. Ova
0 se vraća na ulaz prvog NILI kola i zajedno sa 𝑆 = 0 postavlja 𝑄̅ = 1. Dakle, leč je iz setovanog

4
 5. Leč kola i flip-flopovi

prebačen u resetovano stanje. Resetovano stanje se zadržava i nakon što se nivo ulaza 𝑅 vrati na 0
(Sl. 5-6(c)). Da bi se leč iz resetovanog prebacio u setovano stanje, potrebno je na ulaz 𝑆 postaviti 1
(Sl. 5-6(d)). Sa ovakvom pobudom, izlaz prvog NILI kola se menja na 𝑄̅ = 0, a onda i izlaz drugog na
𝑄 = 1. Leč ostaje u setovanom stanju čak i kada se ulaz 𝑆 vrati na 0 (Sl. 5-6(a)).
Ulazna kombinacija 𝑆 = 𝑅 = 1 (tj. pokušaj da se leč istovremeno setuje i resetuje) nije dopuštena, jer
postavlja 𝑄 = 𝑄̅ = 0 , što je suprotno zahtevu da izlazi 𝑄 i 𝑄̅ moraju biti međusobno
komplementarni. Uz to, ako se nakon 𝑆 = 𝑅 = 1, 𝑆 i 𝑅 istovremeno vrate na 0, oba izlaza leča
istovremeno postaju 1; ove 1 se prenose na ulaze NILI kola, što inicira promenu oba izlaza na 0, i tako
u nedogled. Dakle, pod ovim uslovom, SR leč počinje da osciluje. Ovakav tip oscilacija se zove kritična
trka (race condition) i javlja se samo pod uslovom da oba logička NILI kola imaju identično
propagaciono kašnjenje. Međutim, ako kašnjenja NILI kola nisu jednaka (što bi odgovaralo realnom
slučaju), jedno od njih će biti brže i prvo će postavi 1 na svom izlaz i to u trenutku kada je na izlazu
drugog NILI kola još uvek 0, koja će tu i ostati zbog 1 koja se upravo pojavila na povratnoj vezi.
Međutim, bez obzira na to što u realnim uslovima praktično nikada ne dolazi do oscilovanja, i dalje
možemo smatrati da je nakon istovremenog deaktiviranja oba ulazna signala novo stanje leča
neodređeno (jer ne možemo znati koje NILI kolo je brže). Iz tog razloga, SR leč nikada ne treba
istovremeno setovati i resetovati.
SR leč se obično crta kao na Sl. 5-7. Na istoj slici takođe vidimo logički simbol i funkcionalnu tabelu
ovog leča kola. Uobičajen naziv za ovu vrstu tabele je karakteristična tabela. Oznaka 𝑄𝑡 označava
tekuće, a 𝑄𝑡+1 sledeće stanje, tj. stanje u koje leč prelazi pod dejstvom odgovarajuće pobude.
R S R Q 𝑡+1 ̅ 𝑡+1
Q Q
0 0 Q𝑡 ̅𝑡
Q Bez promene
S Q
0 1 0 1 Resetovanje
Q 1 0 1 0 Setovanje
S R Q
1 1 0 0 Nedozvoljeno
(a) (b) (c)
Sl. 5-7 SR leč sa NILI kolima: (a) realizacija; (b) logički simbol; (c) karakteristična tabela

Na Sl. 5-8 je prikazan vremenski dijagram koji ilustruje funkcionalno ponašanje SR leča pri normalnoj i
nedozvoljenoj pobudi ulaza. Pri normalnoj pobudi, SR leč se resetuje i setuje delovanjem na ulaze 𝑅 i
𝑆 kratkotrajnim nepreklapajućim impulsima. Strelice na ovoj slici ukazuju na uzročno-posledične veze
između signala. Na primer, promena logičkog nivoa ulaza 𝑅 sa 0 na 1 u trenutku 𝑡1 , dovodi do
promene nivoa izlaza 𝑄 sa 1 na 0, što dalje uzrokuje promenu nivoa izlaza 𝑄̅ sa 0 na 1. Nedozvoljena
pobuda postoji u vremenskom intervalu 𝑡6 − 𝑡7 , kada važi 𝑅 = 𝑆 = 1. U trenutku 𝑡6 , promena ulaza
𝑆 sa 0 na 1, dovodi do promene izlaza 𝑄̅ sa 1 na 0. Međutim, 𝑄̅ = 0, ne može da izazove 𝑄 = 1 zato
što je ulaz 𝑅 takođe aktivan. Posle istovremenog deaktiviranja ulaza 𝑅 i 𝑆 u trenutku 𝑡7 , stanje leča se
više ne može predvideti (što je naznačeno isprekidanim linijama).
t1 t2 t3 t4 t5 t6 t7

Q ?

Q ?

Sl. 5-8 Vremenski dijagram SR leča

5
Digitalna elektronika

Na Sl. 5-9 su definisani vremenski parametri SR leča. Propagaciono kašnjenje je vreme koje protekne
od trenutka promena ulaznog signala do trenutka odgovarajuće promene izlaznog signala. Pošto leč
kola i flip-flopovi mogu imati više ulaza i više izlaza, propagaciono kašnjenje se definiše za svaki par
ulaz-izlaz. Takođe, propagaciono kašnjenje može da zavisi i od smera promene izlaznog signala,
odnosno od toga da li se izlazni signal menja sa LOW na HIGH ili sa HIGH na LOW. Tako, na Sl. 5-9,
𝑡𝑝𝐻𝐿 odgovara propagacionom kašnjenju resetovanja, a 𝑡𝑝𝐿𝐻 setovanja SR leča.

Za ulaze 𝑆 i 𝑅, definiše se vremenski parametar minimalno trajanje (širina) impulsa, 𝑡𝑝𝑤 . Da bi leč
pravilno reagovao na ulaznu pobudu, trajanje impulsa koji izaziva promenu mora da bude duže od
𝑡𝑝𝑤 . Ako se ulaz 𝑆 ili 𝑅 pobudi impulsom kraćeg trajanja, može se desiti da leč ne pređe u novo stanje
ili da uđe u tzv. metastabilno stanje. U metastabilnom stanju, napon na izlazu leča ne odgovara ni
logičkoj nuli ni logičkoj jedinici, odnosno jednak je naponu praga. Metastabilno stanje je labilno
stanje, što znači da leč ne ostaje trajno u ovom stanju, već posle izvesnog vremena spontano prelazi u
jedno od dva stabilna stanja. Problem je u tome što je neizvesno u koje će stabilno stanje leč preći i
posle koliko vremena će taj prelaz da se desi.

Q ?
tpLH tpHL tpLH tpw

Sl. 5-9 Vremenski parametri SR leča

SR leč sa NI kolima

SR leč se, takođe, može realizovati pomoću NI logičkih kola, kao na Sl. 5-10(a). NI leč radi na isti način
kao NILI leč, uz sledeće dve razlike. Prvo, za razliku od NILI leča, ulazi NI leča su normalno 1 i moraju
biti postavljeni na 0 da bi se izazvala promena stanja leča. Drugo, obe nule na ulazu, a ne obe
jedinice, kao kod NILI leča, predstavljaju nedozvoljenu pobudu. Takođe, treba obratiti pažnju da su u
odnosu na NILI leč, ulazima 𝑅 i 𝑆 zamenjena mesta. Logički simbol NI leča prikazan je na Sl. 5-10(b), a
funkcionalna tabela na Sl. 5-10(c). Zbog niskog aktivnog nivoa, ulazi NI leča su prikazani sa znakom za
komplement.
S
Q S̅ ̅
R Q 𝑡+1 ̅ 𝑡+1
Q
0 0 1 1 Nedozvoljeno
S Q
0 1 1 0 Setovanje
Q 1 0 0 1 Resetovanje
R R Q ̅𝑡
1 1 Q𝑡 Q Bez promene
(a) (b) (c)
Sl. 5-10 SR leč sa NI kolima: (a) realizacija; (b) logički simbol; (c) karakteristična tabela

Primer 5-2 Otklanjanje treperenja kontakta prekidača pomoću SR leča

Za mehaničke prekidače karakteristična je pojava „treperenja“, koja se javlja prilikom svakog
otvaranja/zatvaranja električnog kontakta. Naime, uvek kada se menja položaj dvo-položajnog prekidača, ili
kada se taster pritisne ili otpusti, električni kontakt se više puta raskine/uspostavi pre nego što se novo stanje
stabilizuje (Sl. 5-11). Problem je u tome što svaki ovakav „treptaj“ može biti protumačen od strane digitalnog
sistema kao nova promena položaja prekidača.

6
 5. Leč kola i flip-flopovi

VDD Digitalni
sistem
treperenje
R
VA HIGH
VA
LOW
otvoren zatvoren otvoren
zatvaranje otvaranje

Sl. 5-11 Treperenje kontakta prekidača (tastera)

Na Sl. 5-12 prikazano je kako se pomoću SR leča može eliminisati treperenje kontakta prekidača. Ovde se radi o
dvo-položajnom prekidaču (a ne o tasteru). Dva kontakta prekidača su spojena sa 𝑆̅ i 𝑅̅ ulazima NI leča, dok
dirka prekidača spaja jedan od ova dva ulaza sa masom (logičkom nulom). Neka je prekidač u položaju 𝐴. U
ovom položaju ulazi leča su postavljeni na 𝑆̅ = 0 i 𝑅̅ = 1, što na izlaz leča postavlja 𝑄 = 1. Tokom prebacivanja
prekidača iz položaja 𝐴 u položaj 𝐵, najpre se raskida kontakt 𝐴. Treperenje kontakta koje se tom prilikom javlja
deluje samo na ulaz 𝑆̅ i stoga ne može da promeni stanje leča. U vremenu dok se dirka kreće u prostoru između
kontakta 𝐴 i 𝐵 na oba ulaza leča je prisutno 1, što ne menja stanje leča, tj. i dalje važi 𝑄 = 1. U trenutku kada
dirka po prvi put dodirne kontakt 𝐵, 0 na ulazu 𝑅̅ resetuje leč i postavlja 𝑄 = 0. Naknadni treptaji sada deluju
samo na ulaz 𝑅̅ i zato ne mogu promeniti stanje leča. Stanje leča će biti promenjeno tek onda kada dirka
ponovo dodirne kontakt 𝐴.
VDD Digitalni
sistem
R

S Q
A
B
R Q

VDD

Sl. 5-12 Otklanjanje treperenja kontakta dvo-položajnog prekidača pomoću SR leča

5.2.2 SR leč sa dozvolom

SR leč sa dozvolom je sličan SR leču, s tom razlikom što poseduje i treći, upravljački ulaz, 𝐶, koji
dozvoljava ili zabranjuje dejstvo signala 𝑆 i 𝑅 (Sl. 5-13(a)). Kada je 𝐶 = 1, SR leč sa dozvolom
funkcioniše identično SR leču. Međutim, kada je 𝐶 = 0, setovanje/resetovanje leča je onemogućeno i
kolo ostaje u istom stanju, bez obzira na eventualne promene ulaznih signala 𝑆 i 𝑅. Drugim rečima,
sve dok je 𝐶 = 1, leč je otvoren i reaguje na ulaze 𝑆 i 𝑅. Onog trenutka kada 𝐶 postane jednako 0, leč
se zatvara i njegovo tekuće stanje se “zamrzava”. Leč ostaje zatvoren sve do trenutka kada se 𝐶 vrati
na 1, a onda nastavlja normalno da funkcioniše, tj. da reaguje na ulaze 𝑆 i 𝑅. Logički simbol SR leča sa
dozvolom je prikazan na Sl. 5-13(b), a karakteristična tabela na Sl. 5-13(c).
R
C S R Q 𝑡+1 ̅ 𝑡+1
Q
Q
0 X X Q𝑡 ̅𝑡
Q Bez promene
C 1 0 0 Q𝑡 ̅𝑡
Q Bez promene
S Q
1 0 1 0 1 Resetovanje
Q C
1 1 0 1 0 Setovanje
S R Q
1 1 1 0 0 Nedozvoljeno
(a) (b) (c)
Sl. 5-13 SR leč sa dozvolom: (a) realizacija; (b) simbol; (c) karakteristična tabela

7
Digitalna elektronika

Vremenski dijagram na Sl. 5-14 ilustruje tipičnu pobudu SR leča sa dozvolom. Normalni način
korišćenja ovog leč kola podrazumeva da se prvo postave željeni nivoi signala 𝑅 i 𝑆, a onda deluje na
leč kratkotrajnim impulsom preko ulaza za dozvolu rada, 𝐶. Gledano na ovaj način, ulazi 𝑅 i 𝑆 služe za
izbor operacije koju treba obaviti (resetovanje, setovanje, ili bez promene), dok se sama operacija
izvršava pod dejstvom impulsa dozvole. Za pouzdan rad leča, bitno je da signali 𝑅 i 𝑆 budu stabilni za
vreme trajanja impulsa dozvole. Na primer, prvi i treći impuls dozvole rada na vremenskom
dijagramu sa Sl. 5-14 setuju, a drugi impuls resetuje leč. Četvrti impuls ne dovodi do promene stanja
leča budući da su tokom njegovog delovanja signali 𝑅 i 𝑆 na niskom logičkom nivou.

t1 t2 t3 t4

Sl. 5-14 Vremenski dijagram SR leča sa dozvolom pri normalnoj pobudi

SR leč sa dozvolom – realizacija pomoću NI kola

Na Sl. 5-15 je prikazan SR leč sa dozvolom realizovan pomoću logičkih NI kola. U poređenju sa I-NILI
realizacijom sa Sl. 5-13, aktivni nivo ulaznih signala su ostali visoki, s tim što su ulazi 𝑅 i 𝑆 zamenili
mesta. Karakteristična tabela je identična onoj sa Sl. 5-13(c).
S
C S R Q 𝑡+1 ̅ 𝑡+1
Q
Q
0 X X Q𝑡 ̅𝑡
Q Bez promene
C 1 0 0 Q𝑡 ̅𝑡
Q Bez promene
S Q
1 0 1 0 1 Resetovanje
Q C
1 1 0 1 0 Setovanje
R R Q
1 1 1 1 1 Nedozvoljeno
(a) (b) (c)
Sl. 5-15 SR leč sa dozvolom realizovan pomoću NI logičkih kola

5.2.3 D leč

D leč se formira nadogradnjom SR leča sa dozvolom invertorom između ulaza 𝑆 i 𝑅, kao na Sl. 5-16(a).
Na ovaj način, broj ulaza u leč je smanjen sa tri na dva. Ulaz za dozvolu rada, 𝐶, igra istu ulogu kao
kod SR leča sa dozvolom, dok novi ulaz, 𝐷 (Data), kontroliše oba ulaza SR leča, tako da važi 𝑆 = 𝐷 i
𝑅=𝐷 ̅ . Kada je 𝐶 = 1, pobuda 𝐷 = 1 postavlja 𝑆 = 1 i 𝑅 = 0, što dovodi do 𝑄 = 1; 𝐷 = 0 dovodi do
𝑄 = 0 zbog 𝑆 = 0 i 𝑅 = 1. Drugim rečima, pri 𝐶 = 1 leč je otvoren i ulazni podatak (tj. vrednost ulaza
𝐷) se prenosi na izlaz leča. Kako se menja logički nivo ulaza 𝐷, isto tako se menja i nivo na izlazu 𝑄, tj.
𝑄 = 𝐷. Kada se ulaz za dozvolu rada promeni na 𝐶 = 0, leč se zatvara, postaje neosetljiv na promene
ulaza 𝐷 i zadržava (memoriše) zatečenu izlaznu vrednost. Na Sl. 5-16(b) je prikazan logički simbol, a
na Sl. 5-16(c) karakteristična tabela D leča.

8
 5. Leč kola i flip-flopovi

S
D
Q

C C D Q 𝑡+1
D Q
0 X Q𝑡
Q
1 0 0
R C Q
1 1 1
(a) (b) (c)
Sl. 5-16 D leč: (a) realizacija; (b) logički simbol; (c) karakteristična tabela

Potrebno je obratiti pažnju na sledeće pojedinosti. Invertor između ulaza 𝑆 i 𝑅 ukida mogućnost da
SR leč bude pobuđen istim logičkim nivoima preko ulaza 𝑆 i 𝑅. S jedne strane, to znači da kod D leča
ne postoje problemi koji potiču od pokušaja istovremenog setovanja i resetovanja (𝑆 = 𝑅 = 1).
Međutim, to takođe znači da kod D leča ne postoji ni neaktivna pobuda (𝑆 = 𝑅 = 0).
t1 t2 t3 t4

Sl. 5-17 Vremenski dijagram D leča

Na Sl. 5-17 je data ilustracija rada D leča u obliku vremenskog dijagrama. Pri normalnoj pobudi, signal
dozvole 𝐶 je kratkotrajni impuls koji služi za upis u leč binarnog podatka sa ulaza 𝐷 (kao u trenucima
𝑡1 i 𝑡2 ). Treba imati na umu da za sve vreme dok je 𝐶 = 1, izlaz 𝑄 prati promene ulaza 𝐷, odnosno
𝑄 = 𝐷, kao što je to prikazano u vremenskom intervalu 𝑡3 -𝑡4 . Kaže se da je tokom ovog vremenskog
intervala leč otvoren ili transparentan. U trenutku 𝑡4 , promena 𝐶 na 0, zamrzava tekuće stanje leča.
Leč je sada zatvoren i promene ulaza 𝐷 više ne utiču na njegovo stanje.
Funkcija D leča je da zapamti vrednost ulaza 𝐷 u momentu kada se signal dozvole menja sa 1 na 0.
Međutim, D leč korektno obavlja ovu funkciju samo ukoliko je signal 𝐷 stabilan (nepromenljiv) u
trenutku promene signala dozvole, 𝐶, sa 1 na 0. U suprotnom, ako se i signala 𝐷 menja u istom tom
trenutku, rezultat upisa se ne može predvideti. Iz tog razloga, neophodno je obezbediti da digitalna
kola koja prethode leču generišu signal za pobudu ulaza 𝐷 koji je stabilan u momentu kritične
promene signala dozvole. Ovaj kritični vremenski interval je prikazan na Sl. 5-18. Od važnosti su
sledeća dva vremenska parametra: vreme postavljanja (𝑡𝑠𝑢 – setup time) - minimalno vreme u kome
signal 𝐷 mora biti stabilan pre opadajuće ivice signala dozvole, i vreme držanja (𝑡ℎ – hold time) –
minimalno vreme u kome signal 𝐷 mora biti stabilan nakon opadajuće ivice signala dozvole. Ukoliko
se signal 𝐷 promeni u vremenu 𝑡𝑠𝑢 pre i 𝑡ℎ posle opadajuće ivice signala dozvole, leč može biti
uveden u metastabilno stanje. Vremenski parametri 𝑡𝑠𝑢 i 𝑡ℎ zavise od implementacione tehnologije, a
njihove vrednosti su dostupne u kataloškim podacima koji prate integrisana kola. Tipične vrednosti za
CMOS tehnologiju su npr. 𝑡𝑠𝑢 = 0.3 𝑛𝑠 i 𝑡ℎ = 0.2 𝑛𝑠.
tsu th

Sl. 5-18 Vreme postavljanja i vreme držanja

9
Digitalna elektronika

5.3 Flip-flopovi

Flip-flop je memorijski element koji, kao i leč, poseduje dva stabilna stanja. Za razliku od leča koji je
osetljiv na nivoe ulaznih signala, promena stanja flip-flopa se inicira aktivnom (rastućom ili
opadajućom) ivicom jednog posebnog upravljačkog signala, koji se zove taktni signal, ili samo takt. Na
Sl. 5-19(a) je prikazan uopšteni logički simboli flip-flopa. Standardna oznaka ulaza za takt je 𝐶𝐿𝐾.
Trougao na ovom ulazu ukazuje na osetljivost flip-flopa na ivicu taktnog signala. Simbol sa Sl. 5-19(a)
zapravo prikazuje flip-flop koji je osetljiv na rastuću ivicu taktnog signala. Osetljivost na opadajuću
ivicu taktnog signala se označava kružićem na ulazu za takt, kao na Sl. 5-19(b). Osim ulaza za takt, flip-
flop može imati još jedan ili više funkcionalnih ulaza. Logički nivoi prisutni na ovim ulazima određuju
kako će flip-flop reagovati na pojavu aktivne ivice takta. Prema konstrukciji, flip-flopovi se dela na
master-slejv flip-flopove i flip-flopove sa ivičnim okidanjem.
. Q . Q
ulazi .. ulazi ..

CLK Q CLK Q

(a) (b)
Sl. 5-19 Uopšteni logički simboli flip-flopa: (a) flip-flop sa okidanjem na rastuću ivicu; (b) flip-flop sa okidanjem
na opadajuću ivicu takta

5.3.1 Master-slejv flip-flopovi

D MS flip-flop
D master-slejv (MS) flip-flop se realizuju pomoću dva redno povezana D leča sa dozvolom, kao na Sl.
5-20(a). Prvi leč se zove master (glavni), a drugi slejv (podređeni). Taktni signal, 𝐶𝐿𝐾, se koristi kao
signal dozvole oba leča, s tim što je master-leč otvoren kada je 𝐶𝐿𝐾 = 0, a slejv-leč kada je 𝐶𝐿𝐾 = 1.
Zbog suprotnog polariteta signala dozvole, maste- i slejv-leč nikada istovremeno nisu otvoreni
(transparentni). Kada je 𝐶𝐿𝐾 = 0, signal 𝐷 prolazi kroz transparentni master-leč, ali samo do ulaza
zatvorenog slejv-leča. Promena 𝐶𝐿𝐾 sa 0 na 1 (rastuća ivica) zatvara master- i otvara slejv-leč. Iako
slejv-leč ostaje otvoren sve dok je 𝐶𝐿𝐾 = 1, njegov izlaz se može promeniti samo na početku ovog
intervala, zato što je pri 𝐶𝐿𝐾 = 1 master-leč zatvoren. Promena 𝐶𝐿𝐾 sa 1 na 0 (opadajuća ivica),
dovodi do zatvaranja slejv-leča, koji ostaje zatvoren, a njegov izlaz nepromenljiv, sve do prve sledeće
rastuće ivice taktnog signala. Dakle, bez obzira na promene ulaza 𝐷, izlaz 𝑄 se može promeniti samo
jedanput u toku svake periode taktnog signala, tj. u trenutku rastuće ivice takta. Upravo ova osobina
čini kolo sa Sl. 5-20(a) flip-flopom. Logički simbol D MS flip-flopa je prikazan na Sl. 5-20(b), a
funkcionalna tabela na Sl. 5-20(c). Simbol „ “ predstavlja rastuću ivicu taktnog signala.
D CLK Q 𝑡+1
D D Q QM D Q Q 0 0
D Q
1 1
CLK C Q C Q Q MS
X 0 Q𝑡
Q
X 1 Q𝑡
(a) (b) (c)
Sl. 5-20 D MS flip-flop: (a) realizacija; (b) logički simbol; (c) funkcionalna tabela
Rad D MS flip-flopa ilustrovan je vremenskim dijagramom sa Sl. 5-21. Signal 𝑄𝑀 je izlaz master-leča.
Ovaj signal se menja (prati promene ulaza 𝐷) samo kada je 𝐶𝐿𝐾 = 0. Kada se 𝐶𝐿𝐾 promeni na 1,
trenutna vrednost signala 𝑄𝑀 se prenosi na izlaz 𝑄. Signal 𝑄𝑀 ostaje nepromenjen sve dok 𝐶𝐿𝐾
ponovo ne postane 0.

10
 5. Leč kola i flip-flopovi

t1 t2 t3

CLK

QM

Sl. 5-21 Vremenski dijagram D MS flip-flopa

S obzirom da se izlaz D MS flip-flopa sa Sl. 5-20(a) menja u trenutku promene taktnog signala sa 0 na
1, ovakav flip-flop se naziva D MS flip-flop sa okidanjem na rastuću ivicu takta. Za okidanje na
opadajuću ivicu takta dovoljno je promeniti polaritet signala dozvole, kao na Sl. 5-22(a). Zbog
osetljivosti na opadajuću ivicu, logičkom simbolu je dodat kružić na ulazu za takt (Sl. 5-22(b)). Osim
razlike u aktivnoj ivici takta, dve varijante D MS flip-flopa funkcionišu identično, kao što se vidi i po
funkcionalnoj tabeli sa Sl. 5-22(c).

D D Q D Q Q D CLK Q 𝑡+1
0 0
D Q
CLK C Q C Q Q 1 1
MS
X 0 Q𝑡
Q
X 1 Q𝑡
(a) (b) (c)
Sl. 5-22 D MS flip-flop sa okidanjem na opadajuću ivicu takta: (a) realizacija; (b) logički simbol; (c) funkcionalna
tabela

SR MS flip-flop

SR master-slejv (MS) flip-flop se konstruiše po istom principu kao D MS flip-flop, odnosno kao redna
veza dva SR leča sa dozvolom (Sl. 5-23(a)). Veza između izlaza 𝑄𝑀 i 𝑄̅𝑀 master-leča i ulaza 𝑆 i 𝑅 slejv-
leča omogućava prenos (kopiranje) stanja master- u slejv-leč. Kao i kod D MS flip-flopa sa Sl. 5-22,
izlaz SR MS flip-flop se menja sinhronizovano sa opadajućom ivicom taktnog signala. Međutim, za
razliku od D MS flip-flopa, nova vrednost izlaza SR MS flip-flopa ne zavisi samo od vrednosti ulaza 𝑆 i
𝑅 u trenutku opadajuće ivice signala dozvole, već od kretanja vrednosti ovih ulaza tokom celokupnog
intervala kada je 𝐶 = 1. Kao što se može videti na Sl. 5-24, pojava kratkotrajnog impulsa na ulazu 𝑆,
bilo kada tokom ovog intervala, može da setuje master-leč. Slično, impuls na ulazu 𝑅 može da
resetuje master-leč. To znači da vrednost koja se nakon opadajuće ivice signala 𝐶 prenosi na izlaz SR
MS flip-flopa zavisi od poslednje operacije (setovanje ili resetovanje) koja je izvršena nad master-
lečom za vreme dok je 𝐶 bilo 1.

S R C Q 𝑡+1 ̅ 𝑡+1
Q
QM ̅𝑡
S S Q S Q Q X X 0 Q𝑡 Q
C C 0 0 Q𝑡 ̅𝑡
Q
QM S Q
R R Q R Q Q 0 1 0 1
C MS
1 0 1 0
C R Q
1 1 X X
(a) (b) (c)
Sl. 5-23 SR MS flip-flop: (a) realizacija; (b) logički simbol; (c) funkcionalna tabela

11
Digitalna elektronika

Ignoriše se Ignoriše se sve Ignoriše se sve

zbog C=0 do C=1 do C=1

QM ?

QM ?

Q ?

Q ?

t1 t2 t3 t4

Sl. 5-24 Vremenski dijagram SR MS flip-flopa

Logički simbol SR MS flip-flopa je prikazan na Sl. 5-23(b). Može se uočiti da kod ovog simbola ne
postoji indikator u vidu trougla. To je zato što SR MS flip-flop nije pravi flip-flop sa ivičnim okidanjem.
On je više poput leča koji prati svoj ulaz tokom intervala kada je 𝐶 = 1, ali menja svoj izlaz, koji
odražava konačnu lečovanu vrednost, samo u trenutku kada se 𝐶 menja sa 1 na 0. Filip-flopovi sa
ovakvim ponašanjem se zovu flip-flopovi sa impulsnim okidanjem.

Ako su u trenutku opadajuće ivice signala dozvole oba ulaza, 𝑆 i 𝑅, postavljena na 1, reakcija SR MS
flip-flopa je neprevidljiva. U ovom slučaju, neposredno pre opadajuće ivice, oba izlaza master-leča,
𝑄𝑀 i 𝑄̅𝑀 , su postavljena na 0. Kada se 𝐶 promeni na 0, master-leča zauzima jedno od dva regularna
stanja (setovano ili resetovano), s tim da se unapred ne može predvideti koje će to stanje biti. U isto
vreme, slejv-leč se otvara i propušta na izlaz ovu nedefinisanu vrednost.

JK MS flip-flop

JK master-slejv (MS) flip-flop rešava problem istovremeno aktivnih ulaza 𝑆 i 𝑅. Ulazi 𝐽 i 𝐾 su analogni
ulazima 𝑆 i 𝑅. Međutim, kao što je prikazano na Sl. 5-25(a), aktiviranje (postavljanje na 1) ulaza 𝐽,
aktivira ulaz 𝑆 master-leča samo ako je na izlazu flip-flopa 𝑄̅ = 1 (tj. 𝑄 = 0). Slično, aktivno 𝐾,
aktivira ulaz 𝑅 master-leča samo ako je 𝑄 = 1. Dakle, ako su 𝐽 i 𝐾 istovremeno aktivni, novo stanje
flip-flopa će biti suprotno (komplementarno) njegovom tekućem stanju. Logički simbol i funkcionalna
tabela JK flip-flop se mogu videti na Sl. 5-25(b) i (c).

QM
J K C Q 𝑡+1 ̅ 𝑡+1
Q
S Q S Q Q ̅𝑡
J X X 0 Q𝑡 Q
C C 0 0 Q𝑡 ̅𝑡
Q
K QM J Q
R Q R Q Q 0 1 0 1
C MS
C 1 0 1 0
K Q ̅𝑡
1 1 Q Q𝑡
(a) (b) (c)
Sl. 5-25 JK MS flip-flop: (a) realizacija; (b) logički simbol; (c) funkcionalna tabela

Na Sl. 5-26 je prikazano funkcionalno ponašanje JM MS flip-flopa pri različitim ulaznim pobudama.
Treba uočiti da se izlaz flip-flopa može promeniti čak iako ulazi 𝐽 i 𝐾 nisu aktivni na kraju taktnog
impulsa (tj. u momentu opadajuće ivice takta). Zapravo, zbog I kola na ulazu flip-flopa, moguće je da

12
 5. Leč kola i flip-flopovi

se izlaz flip-flopa promeni na 1 čak iako je na kraju taktnog impulsa aktivan ulaz 𝐾, a ne ulaz 𝐽. Ova
pojava je poznata pod nazivom hvatanje 1-ce i može se uočiti tokom pretposlednjeg taktnog impulsa
na vremenskom dijagramu sa Sl. 5-26. Analogna pojava, poznata pod nazivom hvatanje nule, može se
uočiti tokom poslednjeg taktnog impulsa na Sl. 5-26. Zbog ovakvog ponašanja, ulazi 𝐽 i 𝐾 JK MS flip-
flopa moraju biti validni tokom celokupnog intervala kada je 𝐶 = 1.

Ignoriše se Ignoriše se Ignoriše se Ignoriše se Ignoriše se

zbog C=0 zbog Q=0 zbog C=0 zbog Q=0 zbog Q=0

QM

QM

t1 t2 t3 t4

Sl. 5-26 Vremenski dijagram JK MS flip-flopa

5.3.2 Flip-flopovi sa ivičnim okidanjem

D flip-flop

D flip-flop sa ivičnim okidanjem se realizuje pomoću tri SR leča: set leč, reset leč i izlazni leč, kao što
se to može videti na Sl. 5-27(a). Sva tri leča su realizovana pomoću NI kola i zbog toga su njihovi ulazi
aktivni niskim logičkim nivoom. Kod ovog tip flip-flopa aktivna je rastuća ivica taktnog signala. Sve
dok je 𝐶𝐿𝐾 = 0, u tačkama 𝑆 i 𝑅 su 1-ce, koje ne utiču na stanje izlaznog leča. Pri tom važi 𝐵 = 𝐷 ̅i
𝐴 = 𝐷. Ako se tokom ovog intervala ulaz 𝐷 menja, menjaju se i logički nivoi u tačkama 𝐴 i 𝐵, ali ne i u
tačkama 𝑆 i 𝑅 (zbog 𝐶𝐿𝐾 = 0). U trenutku promene takta na 1, set i reset leč se postavljaju shodno
trenutnoj vrednosti ulaza 𝐷 i to tako da važi 𝑆 = 𝐷 ̅ i 𝑅 = 𝐷. Pri ovakvoj pobudi svojih ulaza, izlazni leč
prelazi u stanje 𝑄 = 𝐷 i 𝑄̅ = 𝐷 ̅ . Za ispravan rad flip-flopa potrebno je pokazati da eventualne
promene ulaza 𝐷 za vreme dok je 𝐶𝐿𝐾 = 1 nemaju uticaja na stanja reset i set leča. Pretpostavimo
prvo da je 𝐷 = 0 u trenutku rastuće ivice takta. Tada je 𝑅 = 0, što je dovoljno da drži 𝐵 = 1. Pod
ovim uslovom, promena ulaza 𝐷 na 1 ne može da promeni nivo u tački 𝐵, pa time ni nivoe u tačkama
𝑅 i 𝑆. Slično, ako u trenutku rastuće ivice taktna važi 𝐷 = 1, tada je 𝑆 = 0, što drži 𝐴 = 1 i 𝑅 = 1,
čime se blokira dejstvo ulaza 𝐷 na tačke 𝑅 i 𝑆. Dakle, stanje izlaznog leča se menja samo u trenutku
rastuće ivice takta i određeno je vrednošću ulaza 𝐷 u tom trenutku.

13
Digitalna elektronika

Set leč

Izlazni leč
S
Q

CLK

R Q

B D Q
D

Q
Reset leč

(a) (b)
Sl. 5-27 D flip-flop sa ivičnim okidanjem: (a) realizacija; (b) logički simbol

Na Sl. 5-27(b) je prikazan logički simbol D flip-flopa sa ivičnim okidanjem. Funkcionalna tabela ovog
flip-flopa je identična funkcionalnoj tabeli D MS flip-flopa sa Sl. 5-20(c). D flip-flopa sa ivičnim
okidanjem se realizuje sa manjim brojem logičkih kola i ima veću brzinu rada u poređenju sa D MS
flip-flopom. Zbog toga je D flip-flopa sa ivičnim okidanjem najčešće korišćeni tip flip-flopa. Kada se
kaže „D flip-flop“ misli se upravo na D flip-flopa sa ivičnim okidanjem. Funkcionalno ponašanje D flip-
flopa se može propratiti na vremenskom dijagramu sa Sl. 5-28.

CLK

t1 t2 t3

Sl. 5-28 Vremenski dijagram D flip-flopa

D flip-flop sa ulazima za direktno postavljanje

Pojedini D flip-flopovi poseduju asinhrone ulaze koji se mogu koristiti za forsirano (direktno)
postavljanje flip-flopa u željeno stanje, nezavisno od ulaza 𝐶𝐿𝐾 i 𝐷. Ovi ulazi, koji se tipično
označavaju sa 𝑆𝑑 (direktni set) i 𝑅𝑑 (direktni reset), deluju poput ulaza za setovanje i resetovanje SR
leča. Na Sl. 5-29(a) je prikazano kako se D flip-flop nadograđuje asinhronim ulazima. Ulazi 𝑆𝑑 i 𝑅𝑑 su
povezani na dodatne ulaze NI kola. Crtice iznad oznaka asinhronih ulaza ukazuju na njihov nizak
aktivan nivo. Tako, 𝑆𝑑 = 0 setuje, a 𝑅𝑑 = 0 resetuje flip-flop. Pri tome, 𝑆𝑑 = 1 i 𝑅𝑑 = 1 ne utiču na
rad flip-flopa. Kao i kod SR leča, ulazi 𝑆𝑑 i 𝑅𝑑 ne bi trebalo da budu aktivni u isto vreme. Logički

14
 5. Leč kola i flip-flopovi

simbol D flip-flopa sa ulazima za direktno postavljanje je prikazan na Sl. 5-29(b). Postoje varijante D
flip-flopa samo sa jednim od dva ulaza za direktno postavljanje; najčešće je to ulaz za resetovanje.

Sd

CLK

D Sd Q
D
Rd Q
Rd

(a) (b)
Sl. 5-29 D flip-flop sa ulazima za direktno postavljanje: (a) realizacija; (b) logički simbol

Osnovna namena ulaza za direktno postavljanje je inicijalizacija flip-flopa, odnosno postavljanje flip-
flopa u željeno početno stanje. Tipičan digitalni sistem sadrži mnoštvo flip-flopova, koji nakon
uključenja napajanja zauzimaju proizvoljna stanja. Da bi se otpočelo sa normalnim radom,
neophodno je postaviti sistem u definisano početno stanje. Ovo se postiže kratkotrajnim aktiviranjem
jednog posebnog signala koji je razveden do svih flip-flopova u sistem i povezan sa 𝑆𝑑 ili 𝑅𝑑 ulazom
svakog od njih. Tokom normalnog rada, ulazi za direktno postavljanje se ne koriste, tj. ostaju
neaktivni, sve do trenutka ponovnog startovanja sistema.

Primer 5-3 Sinhroni i asinhroni reset

Asinhroni reset flip-flopa se postiže delovanjem 0 na ulaz 𝑅𝑑 . Efekat asinhronog resetovanja je direktan, u
smislu da 𝑅𝑑 = 0 dovodi do momentalnog prebacivanja flip-flopa u resetovano stanje, nezavisno od trenutnih
nivoa taktnog signala i ulaza 𝐷. Po analogiji, sinhrono resetovanje bi odgovaralo uvođenju flip-flopa u
resetovano stanje sinhronizovano sa aktivnom ivicom taktnim signalom. Na Sl. 5-30 je prikazano kako se D flip-
flop može nadograditi ulazom za sinhrono resetovanje, 𝑅𝑆𝑇. Kada je 𝑅𝑆𝑇 = 1, flip-flop normalno funkcioniše.
Kada je 𝑅𝑆𝑇 = 0, prva sledeća rastuća ivica taktnog signala izaziva upis nule, tj. resetuje flip-flopa. U suštini,
logički nivo signala 𝑅𝑆𝑇 određuje jednu od dve operacije koje će biti izvršene nad flip-flopom u trenutku
delovanja aktivne ivice takta: upisa ulaznog podatka (𝑅𝑆𝑇 = 1) ili resetovanje (𝑅𝑆𝑇 = 0).

RST
D Q Q
D

CLK Q Q

Sl. 5-30 D flip-flop sa sinhronim resetom

Vremenski parametri flip-flopa

Na Sl. 5-31 su prikazani osnovni vremenski parametri D flip-flopa. Kao i kod D leča, podatak koji se
upisuje u flip-flop (tj. vrednost ulaza 𝐷) mora biti stabilan (nepromenljiv) neko vreme pre (𝑡𝑠𝑢 –
vreme postavljanja) i neko vreme posle (𝑡ℎ – vreme držanja) rastuće ivice takta. Ukoliko vremena

15
Digitalna elektronika

postavljanja i držanja nisu ispoštovana, flip-flop može biti uveden u metastabilno stanje. Još jedan
bitan vremenski parametar flip-flopa je propagaciono kašnjenje od takta-do-izlaza, koje se odnosi na
vremenski period između aktivne ivice takta i odgovarajuće promene na izlazu 𝑄. Na Sl. 5-31, ovo
vreme je označeno sa 𝑡𝑐𝑄 . U opštem slučaju, 𝑡𝑐𝑄 ne mora biti isto kada se 𝑄 menja sa 0 na 1 i kada se
menja sa 1 na 0.

tsu tsu
th th
CLK

tcQ tcQ

Sl. 5-31 Vremenski parametri D flip-flopa

D flip-flop sa dozvolom

Često je potrebno da u trenutku aktivne ivice takta flip-flop zadrži poslednje upisanu vrednosti
umesto da upiše novu. Ovo se postiže nadogradnjom D flip-flopa, kao na Sl. 5-32(a). Ulaz za dozvolu,
𝐸 (Enable) upravlja multiplekserom 2/1 koji postavlja vrednost za upis u flip-flop. Zadržavanje
tekućeg stanja se ne postiže zabranom upisa, odnosno zabranom delovanja takta na flip-flop, već
izborom vrednosti koja će biti upisana u flip-flop pod dejstvom aktivne ivice takta. Ako je 𝐸 = 1, flip-
flop normalno funkcioniše jer se za upis bira vrednost sa eksternog ulaza 𝐷. Međutim, ako je 𝐸 = 0,
vrednost za upis se uzima sa izlaza 𝑄 flip-flop. Na ovaj način, upisom već upisane vrednosti, ne dolazi
do promene stanja flip-flopa i efekat je isti kao da se upis nije ni desio. Logički simbol D flip-flopa sa
dozvolom je prikazan na Sl. 5-32(b), a funkcionalna tabela na Sl. 5-32(c). Kod nekih flip-flopova
aktivan nivo ulaza za dozvolu je nizak, što je naznačeno kružićem na ovom ulazu.

D E CLK Q 𝑡+1 ̅ 𝑡+1

Q
0
0 1 0 1
D Q Q 1 1 1 0
D Q
D 1 X 0 Q𝑡 ̅𝑡
Q
E ̅𝑡
E Q Q X X 0 Q𝑡 Q
Q
CLK X X 1 Q𝑡 ̅𝑡
Q
(a) (b) (c)
Sl. 5-32 D flip-flop sa dozvolom: (a) realizacija; (b) logički simbol; (c) funkcionalna tabela

T flip-flop

Ugradnjom jednostavne logike za pobudu ulaza, D flip-flop se lako može transformisati u bilo koji
drugi tip flip-flopa sa ivičnim okidanjem, kao što je JK ili T flip-flop. T (toggle) flip-flop menja stanje na
svaku ivicu takta. Ovaj tip flip-flopa se formira pomoću D flip-flopa povezivanjem ulaza 𝐷 sa izlazom
𝑄̅ , kao na Sl. 5-33(a). Na ovaj način, svaka aktivna ivica takta dovodi do promene upisane vrednosti,
kao što se može videti na vremenskom dijagramu sa Sl. 5-33(b). Treba uočiti da je frekvencija signala
na izlazu T flip-flopa upola manja od frekvencije taktnog signala. U ovom pogledu, T flip-flop se može
smatrati deliteljem učestanosti odnosom 2.

16
 5. Leč kola i flip-flopovi

D Q Q
CLK

CLK Q Q Q

(a) (b)
Sl. 5-33 T flip-flop: (a) realizacija pomoću D flip-flopa; (b) vremenski dijagram

T flip-flopa sa dozvolom se formira kao na Sl. 5-34(a). Kada je 𝑇 = 1, XOR kolo deluje kao invertor za
signal 𝑄 i u flip-flop se upisuje 𝑄̅ , što znači da je funkcija T flip-flopa omogućena. Kada je 𝑇 = 0, signal
𝑄 prolazi nepromenjen kroz XOR kolo i u flip-flop se upisuje 𝑄, što znači da flip-flop ne menja svoje
stanje. Logički simbol T flip-flopa sa dozvolom je prikazan na Sl. 5-34(b), a funkcionalna tabela na Sl.
5-34(c). Na vremenskom dijagramu sa Sl. 5-34(d) treba uočiti da do promene izlaza flip-flopa dolazi
samo ukoliko je signal dozvole aktivan u trenutku rastuće ivice takta.

T CLK Q 𝑡+1 ̅ 𝑡+1

Q
0 Q𝑡 ̅𝑡
Q
D Q Q T Q
T 1 ̅𝑡
Q Q𝑡
X 0 Q𝑡 ̅𝑡
Q
CLK Q Q Q
X 1 Q𝑡 ̅𝑡
Q
(a) (b) (c)

CLK

(d)
Sl. 5-34 T flip-flop sa dozvolom: (a) realizacija; (b) logički simbol; (c) funkcionalna tabela; (d) vremenski dijagram

JK flip-flop

JK flip-flop objedinjuje funkcije SR i T flip-flopa, tako što se za sve binarne kombinacije na ulazima 𝐽 i
𝐾 ponaša kao SR flip-flop (pri čemu 𝐽 igra ulogu set, a 𝐾 ulogu reset ulaza), osim za 𝐽 = 𝐾 = 1 kada
se ponaša kao T flip-flop. JK flip-flopa se realizuje proširenjem D flip-flopa kombinacionom mrežom
koja na osnovu vrednosti ulaza 𝐽 i 𝐾 i tekućeg stanja flip-flopa, 𝑄, generiše vrednost za upis u flip-flop
shodno logičkoj funkciji: 𝐷 = 𝐽𝑄̅ + 𝐾 ̅ 𝑄 (Sl. 5-35(a)). Ako su oba ulaza 𝐽 i 𝐾 jednaka 1, tada se ova
logička funkcija svodi na 𝐷 = 𝑄̅ , što dovodi do promene stanja flip-flopa. Za 𝐽 = 𝐾 = 0 ,
kombinaciona mreža generiše 𝐷 = 𝑄, što znači da nema promene stanja. Za 𝐽 = 1 i 𝐾 = 0, dobijamo
𝐷 = 1 ∙ 𝑄̅ + 0̅ ∙ 𝑄 = 𝑄̅ + 𝑄 = 1, što znači da se flip-flop setuje, dok za 𝐽 = 0 i 𝐾 = 1 važi 𝐷 = 0 ∙ 𝑄̅ +
1̅ ∙ 𝑄 = 0, što dovodi do resetovanja flip-flopa.

J K CLK Q 𝑡+1 ̅ 𝑡+1

Q
0 0 Q𝑡 ̅𝑡
Q
J 0 1 0 1
D Q Q 1 0 1 0
K J Q
1 1 ̅𝑡
Q Q𝑡
CLK Q Q X X 0 Q𝑡 ̅𝑡
Q
K Q
X X 1 Q𝑡 ̅𝑡
Q
(a) (b) (c)
Sl. 5-35 JK flip-flop: (a) realizacija; (b) logički simbol; (c) funkcionalna tabela

17
Digitalna elektronika

Tipično funkcionalno ponašanje JK flip-flopa ilustrovano je vremenskim dijagramom sa Sl. 5-36. Za

razliku od JK MS flip-flopa, JK flip-flop ne pati od problema hvatanja 1-ce i hvatanja nule. To je zato
što se stanje flip-flopa menja na aktivnu ivicu takta i zavisi isključivo od vrednosti ulaza 𝐽 i 𝐾 u tom
trenutku.

CLK

Sl. 5-36 Vremenski dijagram JK flip-flopa

5.3.3 Karakteristična jednačina

Funkcionalno ponašanje leč kola i flip-flopa se može opisati u vidu tzv. karakteristične jednačina, koja
definiše sledeće stanje leča/flip-flopa u zavisnosti od njegovog tekućeg stanja i trenutnih ulaza.
Karakteristične jednačine se izvode na osnovu funkcionalnih tabela. U tabeli sa Sl. 5-37 su date
karakteristične jednačine leč kola i flip-flopova koji su predstavljeni u ovom poglavlju. Treba
napomenuti da ove jednačine definišu funkcionalni odziv na upravljačke ulaze, ali ne i tajming,
odnosno kada i pod kojim uslovima dolazi do promene stanja (tj. da li je to reakcija na nivo ulaznog
signala, nivo signala dozvole ili na ivicu taktnog signala). Ove jednačine su korisne prilikom analize
složenijih sekvencijalnih kola.

Tip Karakteristična jednačina

SR leč 𝑄𝑡+1 = 𝑆 + 𝑅̅ ∙ 𝑄𝑡
SR MS flip-flop uz ograničenje 𝑆 ∙ 𝑅 = 0
D leč; D MS flip-flop i
𝑄𝑡+1 = 𝐷
D flip-flop sa ivičnim okidanjem
D flip-flop sa dozvolom 𝑄𝑡+1 = 𝐸 ∙ 𝐷 + 𝐸̅ ∙ 𝑄𝑡
JK MS flip-flop i
𝑄𝑡+1 = 𝐽 ∙ 𝑄̅𝑡 + 𝐾
̅ ∙ 𝑄𝑡
JK flip-flop sa ivičnim okidanjem
T flip-flop 𝑄𝑡+1 = 𝑄̅𝑡
T flip-flop sa dozvolom 𝑄𝑡+1 = 𝐸 ∙ 𝑄̅𝑡 + 𝐸̅ ∙ 𝑄𝑡
Sl. 5-37 Karakteristične jednačine leč kola i flip-flopova

Primer 5-4 Karakteristična jednačina JK flip-flopa

Prvi korak u izvođenju karakteristične jednačine je transformacija funkcionalne tabele u tabelu stanja. Tabela
stanja je tabela istinitosti u kojoj su tekuće stanje (𝑄𝑡 ) i funkcionalni ulazi flip-flopa (𝐽 i 𝐾) promenljive, a
sledeće stanje (𝑄𝑡+1 ) funkcija. Tabela stanja JK flip-flopa je data na Sl. 5-38. Karakteristična jednačina se dobija
minimizacijom funkcije 𝑄𝑡+1 primenom Karnoove mape.

18
 5. Leč kola i flip-flopovi

J K Qt Qt+1
0 0 0 0
0 0 1 1 Qt+1
KQt
0 1 0 0 J 00 01 11 10
0 1 1 0 0 1
1 0 0 1
1 0 1 1 1 1 1 1
1 1 0 1
1 1 1 0 Qt+1 = JQt + KQt

Sl. 5-38 Tabela stanja JK flip-flopa i odgovarajuća Karnoova mapa

5.3.4 Dijagram stanja

Osim funkcionalne tabele i karakteristične jednačine, funkcionalno ponašanje leč kola i flip-flopovi se
može opisati i pomoću dijagrama stanja (vidi tabelu sa Sl. 5-39). Dijagram stanja sadrži iste
informacije o flip-flopu kao i karakteristična jednačina, ali u grafičkom obliku. U ovom dijagramu,
svakom stanju flip-flopa odgovara jedan krug (tj. čvor), a svakom prelazu između para tekuće-sledeće
stanja jedna linija (tj. grana) sa strelicom na strani sledećeg stanja. Granama su pridružene vrednosti
ulaznih signala koje uslovljavaju odgovarajući prelaz. S obzirom da se kod flip-flopova prelazi dešavaju
u trenutku aktivne ivice taktnog signala, stanje se može razumeti i kao vremenski interval između dve
aktivne ivice takta.

Tip flip-flopa Dijagram stanja

S,R=1,0
S,R=0,0 S,R=0,0
SR
Q=0 Q=1
S,R=0,1

J,K=1,0 ili 1,1

J,K=0,0 J,K=0,0
JK
Q=0 Q=1
J,K=0,1 ili 1,1

D=1
D=0 D=1
D
Q=0 Q=1
D=0

T=1
T=0 T=0
T
Q=0 Q=1
T=1

Sl. 5-39 Dijagrami stanja flip-flopova

19
Digitalna elektronika

5.4 Vodič za učenje

1. Opšti model sekvencijalnog kola.

2. Sinhrona i asinhrona sekvencijalna kola.
3. SR leč: realizacija pomoću NILI kola, princip rada, funkcionalna tabela, nedozvoljena pobuda,
vremenski parametri, metastabilnost. Realizacija pomoću NI kola.
4. SR leč sa dozvolom: realizacija na bazi NILI SR leča, princip rada, simbol, funkcionalna tabela.
Realizacija pomoću NI kola.
5. D leč: realizacija, princip rada, simbol, funkcionalna tabela, vremenski parametri.
6. D MS flip-flop: realizacija, princip rada, funkcionalna tabela.
7. SR MS flip-flop: realizacija, princip rada, funkcionalna tabela.
8. JK MS flip-flop: realizacija, princip rada, funkcionalna tabela. Hvatanje 1-ce i hvatanje nule.
9. D flip-flop (sa ivičnim okidanjem): realizacija, princip rada, funkcionalna tabela, vremenski
parametri. Ulazi za direktno postavljanje.
10. D flip-flop sa dozvolom – realizacija, simbol i funkcionalna tabela.
11. T flip-flop i T flip-flop sa dozvolom: realizacija, simbol, funkcionalna tabela.
12. JK flip-flop: realizacija, simbol, funkcionalna tabela.
13. Karakteristične jednačine i dijagrami stanja leč kola i flip-flopova.

20