Marketing Management College

Akademik prof. dr Milan Galogaža

21000 Novi Sad, Rumenački put 13

DOPLOMSKI RAD

Pristup izgradnji promotivne Web prezentacije

(aspekti vizualno-estetskog oblikovanja)

KANDIDAT: MENTOR:
Zdravko Tripunovski Akademik
Prof.dr.Milan Galogaža

Novi Sad
2001
 SADRŽAJ

1.Predmet istraživanja 5
2.Ciljevi istraživanja 6
3.Hipoteza 6
4.Metode 7
5.Analiza 7
5.1.Teorijska postavka o marketingu 8
5.2.Instrumenti 10
5.3.Promocija 10
5.4.Internet prezentacija 11
5.5.Kako je sve počelo 13
5.6.Komponente Interneta 16
5.7.Grafički dizajn 26
5.7.1.Elementi grafičkog dizajna 28
5.7.1.1.Točka 28
5.7.1.2.Linija 29
5.7.1.3.Forme 36
5.7.1.4.Svetlost 39
5.7.1.5.Svetlost i boja 39
5.7.1.6.Proporcije 44
5.7.1.7.Ravnoteža 52
5.7.2.Web dizajn 53
5.7.2.1.Početak 56
5.7.2.2.Što je važnije? 57
5.7.2.3.Home Page 57
5.7.2.4.Alati ili majstori 59
5.7.2.5.Savet 60
5.7.3.Koje poslove obavlja Webmaster 63
5.7.4.Upoznavanje sa HTML-om 65
5.7.4.1.Uvod 68
5.7.4.2.Zašto učiti HTML? 68
5.7.4.3.Tagovi 69
5.7.5.Struktura stranice 69
5.7.5.1.»Body» 71
5.7.5.2.Tekst-uvod 71
5.7.5.3.Tekst-Base Font 72
5.7.5.4.Tekst-font 73
5.7.5.5.Tekstualni tagovi 74
5.7.5.6.Tekst-format teksta 75
5.7.6.Liste – uvod 78
5.7.6.0.Liste-Bullet liste 78
5.7.6.1.Liste-brojčane liste 79
5.7.7.Slike-uvod 80
5.7.7.1.Slike-GIF ili JPEG,pitanje je sada 81
5.7.7.2.Slike-upis HTML koda 82
5.7.7.3.Slika-promena veličine slika 82
5.7.7.4.Slika-uokvirivanje slike 83
5.7.7.5.Slike-Alt-tekst 84
5.7.7.6.Slike –razmak oko slike 84
5.7.7.7.Slike poravnanje slike 85
5.7.7.8.Slike –smeštaj teksta oko slike 87
5.7.8.Linkovi-uvod 88
5.7.8.0.Linkovi-kako napraviti link 88
5.7.8.1.Linkovi-određivanje boje teksta-linka 89
5.7.8.2.Definisanje boje za sve linkove na stranici 89
5.7.8.3.Definisanje boje za određeni link 90
5.7.8.4.Linkovi-ciljevi linkova 91
5.7.8.5.Linkovi-napredni linkovi 92
5.7.8.6.Linkovi-slike kao linkovi 94
5.7.8.7.Linkovi-Image mapping 95
5.7.8.8.Linkovi-link unutar otvorene strane 96
5.7.8.9.Linkovi-linkovi u frameovima(okvirima) 97
5.7.8.10.Linkovi-linkovi u novim prozorima 97
5.7.9.Pozadine-uvod 98
5.7.9.1.Pozadine-boja pozadine 98
5.7.9.2.Pozadine-slika kao pozadina 99
5.7.9.3.Pozadine –fiksirana pozadina 100
5.7.10.Tabele-uvod 101
5.7.10.1.Tabele-osnovni tagovi 102
5.7.10.2.Redovi 102
5.7.10.3.Stupci ili kolone 102
5.7.10.4.Tabele-table tagovi 103
5.7.10.5.Tabela/red stubac/tagovi 105
5.7.11.Frameovi-uvod 106
5.7.11.1.Frameovi-osnovni primer 107
5.7.11.2.Frameovi-kreiranje frameova 107
5.7.11.3.Frameovi-osnovne stranice 108
5.7.11.4.Frameovi-granice frameova 109
5.7.11.5.Frameovi-resizeable-frameovi 110
 5.7.11.6.Frameovi-scrollbar 110
5.7.11.7.Frameovi-linkovi u frameovu 111
5.7.11.8.Frameovi- korisni primeri 112
5.7.12.Forme-uvod 115
5.7.12.1.Forme-primeri…kako se to radi u praksi 115
5.7.12.2.Forme-CGI skripte i forme 116
5.7.12.3.Forme-TAG-ovi 116
5.7.12.4.Forme-tekst 118
5.7.12.5.Forme-Hidden (skrivena)polja 122
5.7.12.6.Forme-veća kolićina teksta 124
5.7.12.7.Forme-check-box-ovi 126
5.7.12.8.Forme-radio 128
5.7.12.9.Forme-drop dozon menu 130
5.7.12.10.Forme-submit dugme 132
5.7.12.11.Forme-resetovanje polja na njihovu početnu vrednost 133
5.7.12.12.Forme-slika u ulozi submit dugmeta 134
5.7.12.13.Forme-objašnjenja 136
5.7.13.META-tagovi 137
5.7.13.1.META tagovi pretraživači 138
5.7.13.2.Ostali tagovi 140
5.7.13.3.META tagovi/Auto refresh/redirect opcija 140
5.7.14. 216 sigurnih-web boja-uvod 141
5.7.14.1. 216 sigurnih-web boja-decimale-xeksdecimale 141
5.7.14.2. 216 sigurnih-web boja-RGB(red,green,blue)boje 142
5.7.14.3. 216 sigurnih-web boja-heksadecimalne boje 142
5.7.14.4. 216 sigurnih-web boja-216 safe boja 143
5.7.14.5. 216 sigurnih-web boja-dec<<<::::::::>>>hex 143
5.7.14.6. 216 sigurnih-web boja-boje sa imenom 144
5.7.14.7. 216 sigurnih-web boja-sve boje-kraj 144
5.8.Kriptografija 147
6. Sinteza 183
7.Zaključak 194
8.Literatura 201
Predmet istraživanja

Kada bi vas netko upitao da mu objasnite što je to magija, vjerujem da bi vaš odgovor bio u stilu, da
je magija (nastala od grčke reči mageia) natprirodna moć, čarolija i ne bi ste se tu zaustavili, već bi
nakon toga započeli priču o Hudiniju, ili pak nekom živućem velikom Magu, njegovim čarolijama,
iluzionističkim uspesima .Naravno, pričama ne bi bilo kraja. Na pitanje, koja je magija najveća na
svetu , uveren sam da bi odgovor bio idealan razlog za žučnu raspravu, jer bi ste se vi, potencirajući
svoja vizuelna iskustva pa čak i puštajući mašti na volju, oštro suprostavljali tuđim mišljenjima.

Ne želim da vas uvodim u svet beskrajnih rasprava već želim da vas uvedem u svet magičnih tajni,
sigurno jednog od najupečatljivijih globalnih fenomena današnjice, u svet zbog kojeg više nikada i
ništa neće izgledati kao pre, svet koji je trajno obeležio vremensku epohu u kojoj živimo i svet bez
kojeg više ne možemo ni zamisliti našu budućnost i budućnost naše dece.

Moram napomenuti da je magija toliko velika da menja ćak i hiljadama godina stara shvatanja o
pismenosti, odnosno, ukoliko ne savladamo korišćenje ove magije već danas, postajemo dio
nepismene mase koja neće biti u stanju da prati razvoj društva i njegove tokove ,da radi ,stvara i
pronalazi nove mogućnosti i nova rešenja i da postiže dovoljno kvalitetne rezultate potrebne za
opstanak. U novoj eri, koja već traje, bit ćemo kao ljudi iz kamenog doba, sa strahom od nekih novih
munja, gromova, straha od nekih novih metalnih, silikonskih i nekih nevidljivih životinja, ukoliko
odmah i sada, ne krenemo sa željom da demistfikujemo korišćenje novih magičnih tehnologija i svoje
znanje uobličimo u koncept prihvatljiv novim trendovima u svetu.

Obzirom da je sve tehnologije napravio čovjek po meri čovjeka , a čovjek je taj koji ih koristi, nama
predstoji lakši zadatak ,koji se sastoji u tome da objasnimo sebi i naučimo koristiti postojeće
tehnologije ,tehnike i znanja i da se na taj način pripremimo za tržišnu utakmicu sa pragmatičnim,
promišljenim i istraživački radoznalim, informacijama opskrbljenim, poslovnim ljudima sa zapada,
koji koriste napredne tehnologije komunikacija.

Naravno reč je o Internetu i mogućnostima Interneta, web-dizajnu, umrežavanju, e-poslovanju, uz

upoznavanje sa znanjima i alatima koji su potrebni za izradu profesionalne prezentacije na web
stranicama , koja podrazumeva znanja iz pomenutih i mnogih drugih oblasti, koje će vam omogućiti
da se ravnopravno uključite u novo svetsko tržište i izađete sa svojom idejom, sigurni da će vaša
ideja biti prepoznata i prihvaćena.

Prema tome, predmet mog istraživanja biti će:

-Istorija multimedije(Interneta)
-elementi grafičkog dizajna
-logotip
-web dizajn
-HTML
-e-poslovanje (e-comerce)
-kriptografija
-umrežavanje
1. Ciljevi istraživanja

Svestan da je literatura o tim temama vrlo oskudna ili je uopšte nema ( na jednom mestu), odlučio
sam da vam predočim ono što bi se moglo nazvati dovoljnim minimumom ,za stvaranje vaše slike,
znatiželje a i potrebe da ono što ovdje pročitate, provjerite u praksi, da doživite zadovoljstvo uspeha i
osetite potrebu za daljnjim usavršavanjima, koja prate sve one koji žele da budu uspešni ,a samim
time i zadovoljni sobom.

Osnovni cilj istraživanja je :

-zašto i kako je nastao Internet

-kako prepoznati i primeniti elemente vizuelnog oblikovanja grafičkog dizajna
-kako oblikovati znak i logotip koristeći jednostavne elemente
-razlike između web i grafičkog dizajna
-kako izraditi web stranicu
-kako se zaštiti
-kako postaviti web stranicu da bude vidljiva na Internetu

3.Hipoteza

Kroz realizaciju ovih ciljeva doći ćemo do saznanja koja su znanja i tehnike potrebne da se izvede
profesionalna web prezentacija i koja znanja i tehnike treba da poznaje profesionalni webmaster da
bi mogao odgovoriti zahtevima profesije.

Ukoliko usvojimo ta znanja , tehnike i alate, moći ćemo prepoznati ali i napraviti kvalitetnu web
stranicu, osnovni znak i logotip (kao prvi i osnovni elemenat vizuelnog identiteta preduzeća i osnovni
elemenat na web-prezentaciji) i sve to postaviti na Internet, da bude dostupno, prepoznatljivo i
razumljivo svim korisnicima Interneta širom sveta.

Naravno, biti ćemo u stanju da zaštitimo podatke od zloupotrebe drugih ili da zaštitimo određena
područja u koja želimo da ulaze samo ovlašćeni korisnici. Postat ćemo spremni za kvalitetnu i
sigurnu web prezentaciju.

4.Metode
U pisanju rada koristit ću metode naučnog istraživanja, što podrazumeva :

-Analizu
-sintezu
-hipotezu
-indukciju
-dedukciju

i metode naučnog izlaganja:

-definicija
-klasifikacija
-dokaz

Kao dokazi izloženim tvrdnjama biti će upotrebljeni primeri iz teorije i prakse.

5.Analiza

Danas se nalazimo na samom početku, kada govorimo o tržišnoj privredi i upravljanju marketingom
kod rešavanja ekonomskih problema na tržištu ,isto kao i prije tridesetak godina , s time da smo u
daleko nezavidnijoj situaciji jer ne samo da su postojeći privredni kapaciteti ratom i post-ratnim
nebrigama stradali, uništeni i opljačkani, tehnologije zastarele i nerentabilne , školstvo zastarelo i bez
mogućnosti i volje da prati nagli tehnološki razvoj u svetu. Uz činjenicu da nas je sve zahvatilo sivilo
prosečnosti, površnog znanja i nesvesnost o tome što znamo a što ne znamo, ovo je prilika da
pokušamo, barem u jednom segmentu (kod nas) nove profesije webmastera, odrediti osnove bez kojih
se ne bi trebalo upuštati u posao, koji naizgled lak, ima veoma mnogo zahtevnosti, koje jedan
webmaster mora ispoštovati ukoliko želi, da ono što radi bude orginalno, prepoznatljivo, primenjivo a
nadasve dopadljivo a da se njegova profesionalnost ne dovodi u pitanje.

U ovom radu bavit ćemo se Internet marketingom i grafičkom i web dizajnom i pokušati da
definišemo što je to Internet marketing da bi smo u nekoj kasnijoj fazi mogli napraviti «obrazac» za
uspešno pojavljivanje na Internet tržištu, gde ćemo odrediti interesne grupe, krenuti od potreba, želja,
zahteva, problema i preferencija potrošača, te osmisliti viziju, misiju, ciljeve i zadatke , razvoja Internet
politike, planove i programe, strategije, taktike i akcija, radi podmirenja potreba, uklanjanje želja,
rešavanje problema, zadovoljavanja zahteva i hijerarhijskog organizovanja preferencija potrošača da bi
stekli njihovu trajnu lojalnost * ( iz knjige akademika Milana Galogaže «Marketing menidžment
istraživanja).

Pomoću marketinških veština, tehnika i znanja zauvek ćemo odbaciti neprofesionalni, intuitivni,
nenaučni pristup rešavanja problematike Internet marketinga i osposobiti se za komunikaciju sa
zapadnim partnerima i postati razumljivi i prepoznatljivi svim budućim poslovnim partnerima i
potrošačima u svim delovima sveta.

5.1. Teorijska postavka o marketingu

U literaturi postoji veliki broj definicija ali ne postoji ni jedna jedinstveno prihvaćena definicija
marketinga, zbog činjenice da razni autori i ljudi iz prakse ,u odnosu na svoja iskustva i ugao
promatranja, determinišu i definišu marketing. Po mišljenju
Akademika Milana Galogaže (doajena moderne naučne marketinške misli na srpskom jeziku) ,
definisanje marketinga mora da odgovara svrsi u koju se definicija koristi, a menja se, prema tome,
kako se granice marketinga kao naučne i praktične discipline i veštine upravljanja ekonomskim
procesima na tržištu menjaju.
Najveći broj autora, marketing definiše kao proces razmene, odnosno društveni i ekonomski proces
zadovoljavanja potreba razmenom, a obuhvata s jedne strane, pojedince i organizacije koji žele
podmiriti svoje potrebe (tražnja), a sa druge strane pojedince i organizacije koje obavljajući određene
aktivnosti (ponuda) na tržištu, te potrebe zadovoljavaju. Uz ovu osnovnu premisu, na koju se oslanja
kompletna građa definisanja marketinga, da bi definisanje marketinga bilo potpuno a ujedno i da
posluži kao osnova za daljnje analize, tri definicije nastale u uslovima robno-novčanog tipa privrede i
kao iskustvo naše teorije i prakse glase:

Američko udruženje za marketing definiše marketing kao proces planiranja i sprovođenja koncepcija,
cena, promocije i distribucije ideja, robe i usluga, da se kreira razmena koja zadovoljava potrebe
pojedinaca i organizacija.

Kotler, P.( amerčki profesor, uticao na razvoj marketinške literature na srpskom jeziku) kaže da je
marketing društveni proces-putem stvaranja i razmene proizvoda i vrednosti s drugima-pojedinci i
grupe dobijaju ono što im je potrebno ili što žele.

Prof. Momčilo Milisavljević kaže da marketing možemo posmatrati kao ekonomski proces, poslovnu
funkciju, poslovnu koncepciju i naučnu disciplinu.

Obzirom da sve definicije akcentiraju marketing kao proces –koji kreira i razrešava odnose razmene ,
pri čemu je i sama razmena proces koji se odigrava između pojedinaca ili organizacija, uvažavaju
planiranje, organizovanje, kontrolu i reviziju tj. upravljanje marketing aktivnostima kao pretpostavke da
se proces kreiranja ili stvaranja razmene podmirenja potreba, te zadovoljavanja želja i preferencija
potrošača odvija pod kontrolom.
Prema tome, kaže akademik Galogaža, suština definicije marketinga i posebno u kontekstu
organizacije i vođenja marketinga svodi se na njegove bitne komponente, tj. da je marketing: razmena,
proces razmene, ekonomski proces, poslovna funkcija, poslovna koncepcija ili filozofija usmerenosti
preduzetnika prema tržištu i naučna disciplina.

Da bi smo pojasnili bitne komponente krenut ćemo od :

-Marketing je razmena između onih koji čine ponudu (pojedinac, preduzetničko društvo, organizacije,
političke partije, sindikat, državna uprava, crkva, bolnice, sportska društva, škole fakulteti, itd..) i onih
koji čine tražnju ( građani, preduzetnici, države itd..)

-Marketing je proces razmene pomoću koga kupci i prodavci pribavljaju ono što im je potrebno.
Prodavci poseduju vrednosti (roba, usluga, ideja, znanje, iskustvo, tehnologija, kapital, radna snaga
itd.) a kupci poseduju vrednosti (novac, krediti, rad, druge robe, druge vrednosti itd.).

-Marketing je ekonomski proces koji povezujući proizvodnju i potrošnju omogućuje da proizvodi,

usluge, ideje, znanje, iskustvo, tehnologija, kapital, radna snaga itd. idu potrošačima, a informacije o
potrebama i željama, uključujući i informacije o platežnoj sposobnosti ili kupovnoj moći potrošača, idu
proizvođačima.

-Marketing je poslovna funkcija budući da obavlja sve neophodne aktivnosti u vezi identifikovanja,
anticipacije i zadovoljavanja platežno sposobne tražnje, uz istovremeno ostvarivanje misije , ciljeva i
zadataka poslovanja preduzeća, države, crkve, sindikata, političkih partija itd.

-Marketing je poslovna koncepcija , stav ili misija društva, države, crkve, političkih partija, sindikata,
škola fakulteta, bolnica itd. prema svojoj ulozi u društvu i privredi, a znači usmerenost ka zadovoljenju
identifikovanih potreba, želja i preferencija građana, društva, države, određenim proizvodima,
uslugama, idejama, znanjem, iskustvom, tehnologijom, kapitalom itd.

-Marketing je naučna disciplina jer se bavi istraživanjem, predviđanjem (anticipiranjem) i usmeravanjem

aktivnosti koje omogućuju efektivnost i efikasnost razmene i povezivanje proizvodnje i potrošnje na
tržištu.

Da bi individualno ili korporativno preduzetništvo i marketing mogli biti implementirani u sistem

poslovanja i uopšte funkcionisati, tj. obavljati svoju društvenu ulogu, preduzetničku i ekonomsku
funkciju u društvenoj zajednici i privredi uopšte, bitne su demokratske pretpostavke organizovanja
društvene zajednice, tj. postojanje tržišta i svih oblika sloboda kod odlučivanja i snošenja rizika svih
aktera na tržištu:

-Tržište roba, usluga rada , znanja, ideja, kapitala, tehnologije, politike itd

-Političke i ekonomske slobode kod donošenja odluka tržišnih aktera.

-Savremena država, koja definiše ali se ne meša u tržište, i akte tržišne utakmice: osigurava jednake
uslove privređivanja: zabranjuje monopolne tržišne situacije i provodi kontrolu na tržištu i uslova
privređivanja.

Prema tome možemo slobodno reći (koristeći definiciju marketinga Akademika Milana Galogaže) da
sve ovo važi i za Internet-marketing, odnosno da je Internet marketing, obzirom da sve definicije
 akcentiraju marketing kao proces –koji kreira i razrešava odnose razmene , pri čemu je i sama
razmena proces koji se dešava između pojedinaca ili organizacija, uvažavaju planiranje, organizovanje,
kontrolu i reviziju tj. upravljanje Internet marketing aktivnostima kao pretpostavke da se proces
kreiranja ili stvaranja razmene podmirenja potreba, te zadovoljavanja želja i preferencija potrošača
odvija pod kontrolom.
Prema tome, suština definicije Internet marketinga a posebno u kontekstu organizacije i vođenja
Internet marketinga svodi se na njegove bitne komponente, tj. da je Internet marketing: razmena,
proces razmene, ekonomski proces, poslovna funkcija, poslovna koncepcija ili filozofija usmerenosti
preduzetnika prema Internet tržištu i naučna disciplina.

5.2. Instrumenti

Proizvod, usluga, stvar ili ideja su osnovni instrumenti Internet marketinga na osnovu kojeg se baziraju
svi ostali instrumenti, odnosno marketing filozofija, poslovna i razvojna politika i Internet marketing
strategija. U tom smislu, osnovne komponente interneta ili njihov miks, na koje će se aplikovati
osnovni instrumenti Internet marketinga, spadaju u stratešku odluku preduzetnika ili Internet
menidžmenta.

5.3. Promocija

Promocija obuhvata grupu instrumenata Internet marketing- miksa pomoću kojih se ostvaruje
komunikacija sa krajnjim kupcem, marketing posrednicima, državnim institucijama kao kupcima,
javnosti uopšte itd., a to su:

- propaganda ( podrazumeva razne oblike plaćenog oglašavanja ,u vidu bannera, plaćenih e-

maila itd.)
- lična prodaja ( telnet itd.)
- unapređenje prodaje ( web prezentacije, demonstracije, kataloška prodaja, prodaja putem internet
aukcija itd.)
- odnosi s javnošću ( podrazumeva razne oblike plaćenog i neplaćenog komuniciranja sa javnošću )
Kombinacija instrumenata ili ponuda preduzetnički vođenog društva sa sinergetskim efektom, stvara
određenu sliku (image) kod Internet kupaca o preduzetniku i njegovom proizvodu, kanalima prodaje,
promociji, pa i ceni.
Kombinacija instrumenta marketing miksa kao i kombinacija instrumenta promotivnog-miksa izuzetno su
složeni procesi, postupci, ciljevi, odluke i zadaci koje treba da reši menidžer promocije a principijelno je
uslovljeno, s jedne strane, preferencijama Internet kupaca, zaposlenih i javnosti, a s druge strane,
mogućnostima (resursima) preduzetnički vođenog društva.

5.4. Internet prezentacija

 Prezentacije koje imaju za cilj posredan ili neposredan način koristi ostvarivanja ili profita, imaju
mogučnost da u trenutnim uslovima, uz pravilnu internet promociju, ostvare posećenost od nekoliko
stotina hiljada poseta prezentaciji mesećno, u zavisnosti od tematika koje obrađuju.

Ovaj kvalitet najviše zavisi od:

- tehničkog izvođenja prezentacije, sa aspekta brzine i kvaliteta pristupa informacijama

- sadržaja prezentacije (Web stranice), sa aspekta njegovog kvaliteta i rasporeda po stranicama

prezentacije, kao i sa aspekta stacionarnog ili dinamičkog sadržaja prezentacije

- lakoće navigacije po stranicama. . .

Sam ćin pravljenja prezentacije i njegovog postavljanja na neki od servera kojem se može pristupati
preko Web servisa Interneta ne znaći automatski i ostvarivanje posećenosti toj prezentaciji. Da bi se
ostvarila efikasna Internet promocija postoje besplatni i plaćeni naćini kako se ona može ostvariti.

Cilj izrade Web prezentacije je predstavljanje organizacije na način koji "korisnicima" pruža lak pristup i
obilje korisnih informacija o polju rada i uslugama koje pruža.

Standardno, Web prezentacija treba da sadrži sledeće statičke elemente:

 Logo (zaštitni(zaštićeni) znak) organizacije,

 Tačan naziv, PTT adresu, telefonske i faks brojeve
 Opše podatke o organizaciji, istorijat i tradicija
 Strukturu organizacije i kontakt informacije
 Opis aktivnosti organizacije
 Pregled usluga koje pruža (katalog)

Uobičajeno je da Web prezentacija sadrži multimedijalne informacije:

 Slike karakterističnog ili matičnog objekta organizacije,
 Mape (ili uputstva) za lakše pronalaženje pri poseti pojedinih objekata sistema,
 Fotografije rukovodioca,
 Video i audio zapise o događajima ili uslugama.

Međutim, za razliku od brošura ili monografija, koje obično sadrže navedene informacije i imaju isključivo
statički oblik, Internet Web prezentacija može i treba da ima dinamički deo kojim se dodatno obogaćuje
njena informativna vrednost.

Dinamički deo Internet prezentacije se rešava na sledeće načine:

 Identifikacijom korisnika i dozvolom pregleda sadržaja posebne namene,

 Integracijom sa bazama podataka (katalog proizvoda i usluga),
 Uvođenjem sistema za pretraživanje po ključnim rečima,
 Uvođenjem elektronskih formulara za komunikaciju sa korisnicima.
Uobičajan način je da se prvo uradi statički deo Web prezentacije, pa da se zatim deo po deo dodaju
komponente dinamičkog sadržaja.

5.5. Kako je sve počelo?

Noć 3.jula 1976 godine, kada su specijalne jedinice izraelske vojske izvršile munjevit i uspešan napad
na teroriste na aerodromu u Entebeu u Ugandi, može se uzeti kao neobičan početak razvoja multimedije
i Interneta.
Pro-palestinski gerilci oteli su avion sa 103 putnika i sleteli u Ugandu, gde su uživali gostoprimstvo
ugandskog diktatora Idi Amina. Kada je operacija bila gotova, iza izraelskih specijalaca ostalo je više od
dvadeset mrtvih ugandskih vojnika i sedam otmičara. Samo jedan izraelski specijalac i jedan taoc izgubili
su život. Uspeh akcije toliko je impresionirao američke vojne stručnjake da su naredili agenciji ARPA
(Advanced Research Projects Agency, vlasnik i inicijator preteče Interneta, ARPANET-a) da prouči kako
je elektronska tehnologija pomogla Izraelcima da se pripreme za akciju.
Izraelci su zapravo u pustinji Nagev sagradili maketu aerodroma u Entebeu; posao im je bio olakšan i
zbog činjenice da su izraelski inženjeri i projektovali aerodrom i učestvovali u njegovoj izgradnji,u doba
kada su sa Ugandom bili u prijateljskim odnosima. Izraelski specijalci (komandosi) su na maketi vežbali
sletanje i poletanje, kao i simulirane napade na avione i druge objekte. U momentu, kada je došlo
naređenje da zaista napadnu aerodrom, već su imali visoko razvijen osećaj snalaženja u prostoru pravog
aerodroma, što im je omogućilo da stepen akomodacije svedu na minimum odnosno da se osećaju kao
na svom terenu. Ideja(kao i sve ideje)je bila jednostavna, ali i izuzetno uspešna.
U svojoj analizi, stručnjaci ARPA-a ,utvrdili su da bi opšta ideja bila neprimenjiva, jer ju je nemoguće
generalizovati zbog različitosti interijera i eksterijera; ne može se napraviti replika svakog zamislivog cilja
terorista ili branilaca. Rodila se ideja o primeni računara. Ubrzo se došlo do zaključka da sirova obrada i
računarska grafika kakva se koristila u simulatorima letenja nisu dovoljne, i da za ostvarenje takvog
projekta treba apsolutni fotorealizam scenografije da bi učesnici imali realnu sliku mesta i mogućnost
snalaženja u okolini u kojoj se operacija izvršava.
Nicholas Negroponte iz Medija Lab-a na MIT univerzitetu je, u saradnji sa svojim saradnicima, predložio
jednostavno rešenje, koje je obuhvatalo korišćenje video diskova da bi se korisniku omogućila navigacija
kroz hodnike ili na pravoj ulici.Za testiranje realizacije koncepta izabran je Aspen, zimski centar u
Koloradu, zbog prihvatljive veličine grada i činjenice da je prosečna starost meštana bila dovoljno velika
da nisu marili za ljude koji su po gradu vozili specijalni kamion i snimali sve ulice i zgrade pokraj kojih su
prolazili.
Sistem je bio veoma jednostavan; svaka ulica bila je u oba pravca snimljena na filmu, sa po jednim
snimkom na svaki metar rastojanja. Ravni delovi putanja kroz ulice bili su snimljeni na jedan video disk, a
krivine na drugi, pa bi kompjuter u projekciji korisniku davao utisak kontinuirane vožnje. Kada bi korisnik
prilazio raskrsnici prvi disk bi ga doveo donje a drugi disk bi se pozicionirao na zapis raskrsnice; ukoliko
bi korisnik odlučio da skrene levo ,sa drugog diska bi se reprodukovao odgovarajući zapis. U
međuvremenu bi se prvi disk pozicionirao na sledeći logičan pravolinijski deo putanje zapisa iz te ulice.Za
svoje doba projekt Aspen je bio pravo čudo. Korisnik je mogao da gleda levo i desno iz svog vozila, stane
ispred zgrade, i nastavi dalje, odnosno da se kreće kroz virtuelnu sredinu. Multimedija je rođena, a
projekt je bio tako uspešan da su vojni snabdevači dobili narudžbe da naprave sisteme koji bi modelirali
realne ambasade i aerodrome.
Jedan od prvih sistema trebao je da posluži za zaštitu amerčke ambasade u Teheranu, glavnom gradu
Irana. Kako kažu podaci iz skore istorije, očigledno da taj segment projekta nije završen na vreme. Ali to
u našem slučaju i nije toliko bitno, bitno je da je razvoj Interneta mogao da počne i to već onog momenta
kada mu se pripremi korisnički interfejs.
Interfejs je veoma rastezljiv pojam koji trpi i mogućnost da se upotrebi i na zastarelom IBM bušaću
kartica, i za ASCII terminal, mini i myframe računara, kao i za prozorsko okruženje pod Unix-om,
Windows-om ili na Mekintošu.
Početak razmatranja računarskih interfejsa praktično je počelo u martu 1960 godine, kada je J. C. R.
Lucklider objavio rad «Simbioza čoveka i računara».Po zanimanju eksperimentalni psiholog i stručnjak za
akustiku, postao je (zahvaljujući svom entuzijazmu)vodeći stručnjak za računare u agenciji ARPA.
Kada obični korisnici govore o izgledu računarskog sistema, reč je o onome što profesionalci zovu GUI,
Graph User Interface. GUI su ubrzano počeli da razvijaju nakon1971 godine, posle posle značajnog
napretka koji je napravio XeroX, nastavili su ga naučnici na MIT-u a današnjem izgledu približio ga je Stiv
Đobs iz Apple-a, kreirajući Mekintoš. Interaktivnu grafiku na svet je doneo Ivan Sutherland u svojoj
doktorskoj tezi na MIT-u,1963 godine.Njegova kreacija bila je Sketchpad za interaktivno crtanje linija na
ekranu računara. Sketchpad je u upotrebu uveo mnogo novih koncepata: dinamičku grafiku, vizuelnu
simulaciju, obradu graničnih uslova, praćenje položaja pera i praktično neograničen koordinantni sistem.
Hipermedija je ekstenzija hiperteksta; hipertehst je naziv za štivo koje sadrži informacije povezane
specijalnim vezama,ili prečicama. Ideja potiče od Daglasa Enlebarta na Stenford Resarch
univerzitetu,dok je ime izvedeno iz radova Teda Nelsona sa Brown Univerziteta.U konvencionalnoj knjizi
jedna od osnovnih odlika medija je sekvencijalnost: sled rečenica, pasusa, stranica i poglavlja određen je
ne samo idejom autora već i prirodom knjige. Stranice mogu da se listaju na preskok ali knjiga je i dalje
ograničena sa svoje tri fizičke dimenzije.
Digitalni svet ne pati od ovakvog ograničenja; informacija pohranjena u binarnoj formi nije ograničena na
tri dimenzije. Binarno zapisani podaci mogu se tumačiti na različite načine; moguća tumačenja su i
trodimenzionalno prostorno određivanje i vremensko pozicioniranje. Pisac hipermedijskog dokumenta ili
hiperteksta može odlučiti da sled svojih misli ili ideja izloži odnosno obrazloži kroz trodimenzionalni
prostor srodnih dokumenata povezanih pokazivačima na sledeći dokumenat u vrlo slobodno formiranoj
sekvenci.
Interaktivnost je u osnovi svake multimedije, jer se ona zapravo može shvatiti kao dokumenat koji menja
sadržaj pa čak i veličinu u zavisnosti od volje čitaoca. Multimedijski proizvodi obuhvataju interaktivnu
televiziju i personalne računare sa video dodacima. Ljudi u industriji vole da govore o konvergenciji
medija, računara i videa, zvuka i slike, programa i snimljenih sadržaja.
ARPA koja je finansirala razvoj i adaptaciju određenih standarda za komunikaciju zaslužna je da 1970-
tih nastane čuveni TCP/IP protokol .Deo protokola nazvan TCP (Transmission Control Protocol),zadužen
je za seckanje orginalne informacije na izvoru ,na paketiće, i njihovo ponovno spajanje u celinu na
odredištu. Deo protokola nazvan IP ima svrhu adresiranja, garantujući da se paketićima na putu do
korisnika ništa ne može desiti(ukoliko zbog nekog razloga dođe do zastoja, poslat će se novi paketić sa
istim sadržajem koliko god treba puta).
Krajem 1980-tih, američka vladina organizacija National Science Foundation stvorila je NSFNET, koji je
postao osnov Interneta. Hostovi koji su bili delovi drugih mreža (kao što je evropska mreža- eunet) bez
problema su se razumevali zahvaljujući TCP/IP protokolu. Uspešnost TCP/IP protokola podstakao je i
razvoj drugih baziran na njemu, kao što su FTP (File Transfer Protocol, Gopher, NNTP, SMTP i
drugi).Usvajanjem ovih protokola u svetskim razmerima, kao i pojavom sve većeg broja personalnih
računara, računarskih mreža (LAN; WAN) i modema, stvorene su sve osnovne hardverske pretpostavke
za eksponencijalni rast Interneta.
Priroda Interneta iz korena se promenila kada je Tim Berners Lee 1989 godine( radeći u CERN-u
European Particle Physics Laboratory) pokrenuo inicijativu za hipermedijalnu razmenu rezultata naučnih
istraživanja i ideja u svetskim razmerama, kako bi fizičari koji su bili razasuti po mnogim zemljama dobili
mogučnost efikasnog komuniciranja . Ideju je nazvao Word Wide Web. U to doba nije se moglo ni
zamisliti da se tome dodaju slike ,audio i video.
Do kraja 1990 godine prvi delovi web softvera su se vrteli na jednoj NeXT mašini.Ona je imala
mogućnost da pregleda i pošalje hipertekst dokumente drugim ljudima na Internetu, kao i da već gotov
hipertekst dokumente edituje na ekran.
O svemu ovome pričalo se na CERN komitetima i seminarima, a na Hipertekst 91 konferenciji prikazana
je i praktična demonstracija ovog programskog paketa. Tokom 92 godine Tim je nastavio da hvali i veliča
ovu ideju,koju je prihvatila mala grupa entuzijasta koji su polako ali uporno počeli da stvaraju deliće Word
Wide Web slagalice. Vremenom se mala grudva pretvorila u lavinu. Kao i sa svim ostalim što se
događalo u vezi interneta ostali »zavisnici» su brzo saznali šta se sve u Cernu događa i počeli su da daju
svoj doprinos tome. Na projektu se ubrzo okupilo na stotine saradnika koji su stvarali Web softver i
dokumentaciju i oduševljeno pričali drugima o Web-u. Na način ,do tada nezabeležen u istoriji (nešto što
nitko u CERN-u nije mogao ni da zamisli),Web se pretvorio u globalni projekt i postao primer šta se sve
može uraditi, kada se u plemenitoj nameri udruže ljudi širom sveta.
ZaWorld Wide Web napravljen je i i prvi grafički korisnički interfejs (GUI) za Internet, koji je dobio naziv
Mosaic. Dva studenta NCSA ( University of Illinois ), Marc Andreerssen i Eric Bina predstavili su Mosaic
na Internetu u martu 93 godine.
Web je skupu postojećih protokola dodao i nove: Hipertekst Transfer Protocol (HTTP), zajedno sa
Hipertekst Mark-up Languageom (HTML) i jedinstvenim načinom adresiranja (URL) od kojih su svi
striktno koristili TCP/IP kao osnovni komunikacioni protokol i model client/server kao osnovnu arhitekturu.
Odavno je rečeno da se nešto nije desilo ako novine nisu o tome pisale. World wide Web postaje 1994
stalna tema u CNN-u a o njemu objavljuju priloge(i na njemu se oglašavaju ) ozbiljni časopisi kao Wall
Street Journal, The Economist, The New York Times i drugi.
Zahvaljujući ubrzanom razvoju grafičkih browsera ( Netscape Navigator, Microsoft Internet Exsplorer )
1995 i 1996 godine dolazi do prave eksplozije korišćenja Web-a, koja zasenjuje sve ono što se prije
dešavalo na Internetu.
Danas se može reći da je Internet globalna računarska mreža (stvorena sa namjerom da u slučaju
nuklearnog rata ostane jedina stabilna mogućnost komunikacije) sastavljena od hiljada mreža po celom
svetu i nekoliko desetaka miliona računara. Sigurno je, međutim, da se ovaj milionski broj povećava
neverovatnom brzinom.
Ono što se može učiniti interesantnim je i to da uprkos pokušaja nitko u principu ne kontroliše Internet.
Postoje organizacije koje razvijaju tehničke aspekte ove mreže, ali je nijedna vladajuća aparutura ne
kontroliše. Ključnu magistralu Interneta (okosnicu, engl. backbone), kroz koju teče saobraćaj preko
Interneta, poseduju privatna preduzeća.
Korisnik Interneta ima pristup raznolikim vrstama servisa: elektronska pošta, prenos datoteka, članstvo u
interesnim grupama, interaktivno sarađivanje, multimedijalni prikazi, emitovanuživo, mogućnosti kupovine
i još mnogo toga.

Na Internetu postoji više vrsta protokola pristupa. Mnogi od ovih protokola podržavaju programe koji
omogućuju korisnicima da traže i dobiju materijal koji obezbeđuje protokol.
U ovom delu bavili smo se istorijatom multimedije i interneta a da bi smo u potpunosti ovladali
terminologijom i funkcionisanjem Interneta preći ćemo na objašnjenje komponenata Interneta:

5.6.Komponente Interneta

World Wide Web

World Wide Web (skraćeno Web ili WWW) jeste sistem Internet servera koji podržava hipertekst da bi se
pristupilo nekolicini protokola Interneta na jednom interfejsu
World Wide Web često se skraćuje u Web, WWW ili W3.

World Wide Web napravio je 1989. god. Tim Berners-Lee koji radi u Evropskoj laboratoriji za fiziku
(CERN) u Švajcarskoj. Prva namena Weba bila je da omogući članovima laboratorije širom sveta da
komuniciraju koristeći mrežni hipertekst. Ubrzo je vest procurela izvan CERN-a, pa se povećavao i broj
onih koji su razvijali Web i koristili ga.
. Skoro svaki tip protokola koji je dostupan na Internetu dostupan je i na Webu. Ovo se odnosi na
elektronsku poštu, FTP, Telnet, i Usenet News. Osim toga, World Wide Web ima sopstveni protokol:
HyperText Transfer Protocol ili HTTP. O ovim protokolima biće govora kasnije.
World Wide Web obezbeđuje jedan interfejs za pristup svim protokolima. To stvara pogodnu i prijateljsku
sredinu. Više nije potrebno da budete upućeni na pojedinačne protokole. Web sakuplja sve protokole u
jedan sistem. Zbog ovog svojstva i zbog mogućnosti Weba da radi sa multimedijom i naprednim
programskim jezicima, World Wide Web predstavlja komponentu Interneta koja najbrže raste.
Operacije na Webu oslanjaju se najpre na hipertekst koji obezbeđuje dobijanje podataka. Hipertekst je
dokument koji sadrži reči povezane sa drugim dokumentima. Ove reči nazivaju se vezama i korisnik ih
može izabrati. Pojedinačni hipertekst dokument može da sadrži veze do mnogih dokumenata. U
kontekstu Weba, kao veze do drugih dokumenata, ikona, videa i zvuka mogu poslužiti reči i grafike. Veze
mogu, a ne moraju da slede logičan put, jer je svaku vezu programirao kreator izvornog dokumenta.
WWW sadrži kompleks virtuelne mreže veza između mnogih dokumenata, grafika, videa i zvukova.
Hipertekst za Web pravi se kreiranjem dokumenata hipertekstualnim markerskim jezikom (HyperText
Markup Language - HTML). Sa HTML-om kontrolni kodovi se postavljaju unutar teksta da bi se postigla
formatizacija dokumenta, vizuelna svojstva

poput veličine fonta, kurzivna i masna slova, kao i pravljenje veza u hipertekstu. Grafike takođe mogu biti
deo HTML dokumenta. HTML je jezik u razvoju i svaki put kad se pojavi nova verzija u nju su dodati novi
kontrolni kodovi. World Wide Web Consortium, koji predvodi pronalazač WWW-a Tim Berners-Lee,
pokušava da standardizuje HTML.
World Wide Web se sastoji od datoteka koje se nazivaju stranice ili matične stranice i sadrže veze do
dokumenata i izvora po celom Internetu. Web obezbeđuje raznolika iskustva, npr. multimedijalne
prezentacije, saradnju uživo, interaktivne stranice, emitovanje radio i televizijskog programa i informacije
do računara klijenta. Programski jezici kao što su Java, JavaScript , Visual Basic, C++… povećavaju
mogućnosti Weba. Količina informacija na Webu koja se povećava dobija se iz sadržaja baze podataka.
Zahvaljujući Word Wide Web-u na Internetu možete pročitati najnovije vesti koje vas zanimaju
-proveriti kakvo je vreme
-rezervisati karte za putovanja, utakmice pozorišta itd.
-školovati se
-pročitati i kupiti knjigu
-raditi i zaraditi
-pronaći ljubav ili prijatelja
i pronaći sve ono što vam je na umu pa ćak i ono ćega se ne možete ni setiti.

E-mail

Veći dio naše civilizacije zaokupljen je izmenom informacija. Šalju se pisma računi, izvještaji, čitaju
novine i knjige, gledaju TV programi i pozorišne predstave ali i ostavljaju poruke na kuhinjskom stolu.U
ovom trenutku koriste se desetine različitih tehnologija za prenošenje informacija,
od govora, preko papira i olovke do elektronske pošte:
Elektronska pošta ili e-pošta (engl. e-mail) omogućuje korisnicima računara širom sveta da
razmenjuju poruke. Svaki korisnik elektronske pošte ima sopstvenu adresu poštanskog sandučeta na
koju se poruke šalju. Poruke poslate preko elektronske pošte mogu stići u roku od nekoliko sekundi.
Pogodnost elektronske pošte predstavlja mogućnost slanja elektronskih datoteka na nečiju elektronsku
adresu. Uz elektronsku poruku mogu se priložiti i ne-ASCI datoteke, poznatije kao binarne datoteke. Ove
datoteke označavaju se kao MIME prilog. MIME je skraćenica za Multimedia Internet Mail Extension i
napravljen je kako bi pomogao softveru za elektronsku poštu da podrži razne vrste datoteka. Na primer,
dokument koji je napravljen u Microsoft Wordu može se priložiti uz elektronsku poruku, a drugi korisnik
može je primiti ako ima odgovarajući program za elektronsku poštu. Mnogi takvi programi, npr. Eudora,
Netscape Messenger i Microsoft Outlook Express, omogućavaju čitanje datoteka pisanih u HTML-u koje
su, u stvari, MIME tipa.

Telnet
Čest je slučaj da jedan korisnik ima više korisničkih naloga (Account) na različitim računarima na
Internetu. Također, na mnogim računarima postoje javni korisnički nalozi koji pružaju razne usluge, počev
od pretraživanja baze podataka iz raznih oblasti, pristupa bazama programa, interaktivnog razgovora
među korisnicima i još mnogo toga. Iz ovog se jasno vidi potreba za postajanje servisa za pristup drugim
računarima na Internetu.
Telnet je program koji omogućuje povezivanje sa računarima na Internetu i upotrebu mrežnih baza
podataka, kataloga, servisa za ćaskanje itd. Da biste to uradili morate znati adresu. Ona može sadržati
reči (npr. Locis.loc.gov) ili brojeve (npr. 140.147.254.3). Neki servisi zahtevaju da se povežete sa
određenim portom na udaljenom računaru. U tom slučaju upišite broj porta nakon Internet adrese. Na
primer: telnet nri. reston. va. us 185.
Telnet je dostupan na World Wide Webu. Najpoznatiji izvori bazirani na Webu jesu katalozi dostupni
preko Telneta. Veza sa Telnet izvorom može da izgleda kao bilo koja druga veza, ali će ona, da bi
ostvarila vezu, pokrenuti Telnet sesiju. Da bi Telnet program radio morate ga instalisati i konfigurisati sa
Web pretraživačem.

FTP

Iako je interaktivni pristup Internetu sve popularniji, naročito otkada se svim servisima može pristupiti
preko Word Wide Web-a, mnogo je korisnika koji imaju samo stabilan e-mail, dok su im ostali načini
pristupa otežani zbog sporih veza ili visokih cena. Srećom, praktično sve se može uraditi i elektronskom
poštom: možete da pronađete i prenesete dadoteku, učestvujete u konferencijama i još što šta drugo,
zahvaljujući tzv. mail-serverima.
FTP je skraćenica za File Transfer Protocol. Ovo je i program i metod kojim se prenose datoteke između
računara. Anonimni FTP jeste opcija koja omogućava korisnicima da prenose datoteke sa mnogo hiljada
matičnih računara na Internetu na svoj računar. FTP lokacije sadrže knjige, članke, programe, igrice,
ikone, muziku, multimediju, kurseve, podatke itd.
Ako ste povezani na Internet pomoću Ethernet kabla, tj. lokalne računarske mreže, možete koristiti
nekoliko PC programa, npr. WS_FTP za Windows, da biste obavili prenos datoteke.
FTP prenosi mogu se ostvariti na World Wide Webu bez nekog specifičnog softvera. Te potrebe može
zadovoljiti i Web pretraživač. Kadgod snimate softver sa Web lokacije na svoj računar koristite FTP.
Takođe, FTP datoteke možete da dobijete pomoću pretraživača kao što je FAST FTP Search koji se
nalazi na adresi http://ftpsearch.lycos.com/. Ova je najlakše rešenje, jer ne treba da znate komande FTP
programa.

Diskusione grupe elektronske pošte

Jednu od prednosti Interneta predstavlja mogućnost da ljudi širom sveta komuniciraju putem elektronske
pošte. Internet je sedište velike zajednice pojedinaca koji organizuju diskusije o određenoj temi i šalju
svoje priloge elektronskom poštom. Njima upravljaju programi. Najpoznatiji program je listserv.
Obuhvaćen je veliki broj tema, uglavnom akademskih. Kad se pretplatite na listserv, poruke ostalih ljudi
automatski se šalju u vaše elektronsko sanduče. Pretplaćujete se tako što pošaljete elektronsku poruku
računarskom programu koji se zove listserver. Listserveri se nalaze na računarskoj mreži svuda po
svetu. Ovaj program obrađuje informacije o pretplati i šalje poruke korisnicima. Da biste učestvovali u
diskusionoj grupi listserva morate imati nalog za elektronsku poštu. Pogledajte Liszt na adresi
http://ftpsearch.lycos.com/ da biste videli primer lokacije koja nudi pretraživu kolekciju diskusionih grupa.
Majordomo i Listproc su programi koji upravljaju e-poštom diskusionih grupa.
Usenet News

Usenet News je mreža u kojoj milioni korisnika računara razmenjuju informacije o raznim temama.
Glavnu razliku između Usenet News i e-pošte diskusionih grupa čini to što se Usenet poruke nalaze na
centralnim računarima i korisnici se moraju povezati sa tim računarima da bi pročitali poruke poslate
određenoj grupi. To se jasno razlikuje od distribucije e-pošte, gde poruke stižu u elektronsko sanduče
svakog člana liste.
Usenet je skup mašina koje razmenjuju poruke ili članke iz Usenet diskusionih foruma koji se nazivaju
elektronske konferencije. Administratori Useneta kontrolišu svoje lokacije i odlučuju da li će i koju
konferenciju sponzorisati, a kojoj će dozvoliti pristup sistemu.
Trenutno postoje hiljade Usenet konferencija. Neke su naučne, dok se neke bave rekreativnim temama.
Mnoge se bave ozbiljnim računarskim radom. Mali broj diskusionih grupa preko e-pošte postoji i u Usenet
konferencijama.
Usenet podaci se mogu pročitati mnogim programima za čitanje vesti. Taj softver vam omogućava
pristup porukama sa konferencije koje se nalaze u centralnom računaru na nekom univerzitetu. Na
primer, u Netscape Communicatoru nalazi se program za čitanje koji se zove Messanger. Čitači se
takođe mogu naći i kao samostalni programi.

HTTP (HyperText Transfer Protocol)

Protokol za slanje hiperteksta

Šalje hipertekst preko mreže. Ovo je protokol World Wide Weba.

Na Webu su dostupni i mnogi drugi protokoli. Na primer, Voice over Internet Protocol (VoIP) omogućuje
korisnicima Interneta da preko Weba razgovaraju telefonom.

Pristup svim ovim protokolima World Wide Web omogućuje preko samo jednog interfejsa. Ovo stvara
pogodnu atmosferu. Više nije nužno poznati sve ove protokole. Njih Web objedinjuje u jedan sistem.
Zbog ovog svojstva, a i zbog sposobnosti Weba za rad sa multimedijom i naprednim programskim
jezicima, World Wide Web predstavlja komponentu Interneta koja se najbrže razvija.

HYPERTEXT: Kretanje po Webu

Rad Weba prvenstveno se oslanja na hipertekst kao sredstvo za pretraživanje informacija. HyperText je
dokument koji sadrži reči povezane sa drugim dokumentima. Ove reči se nazivaju linkovi (veze) i korisnik
ih može izabrati. Hipertekstualni dokument može sadržati veze sa mnogim dokumentima. Reči ili slike
mogu poslužiti kao veze do drugih dokumenata, slika, video i zvučnih zapisa. Veze moga, ali ne moraju
slediti logičan put, jer je svaku vezu programirao autor izvornog dokumenta. Najzad, WWW sadrži
kompleks virtuelnih mreža veza između mnogih dokumenata, slika, video i zvučnih zapisa.

Hipertekst za Web pravi se pomoću HyperText Markup Language, tj. HTML-a. U tom jeziku kontrolnim
kodovima postavljenim unutar teksta formatira se dokument, bira se veličina i oblik fonta i prave se
hipertekstualne veze. Slike takođe mogu biti deo HTML dokumenta. HTML je jezik u razvoju i svakoj
novoj verziji dodaju se novi kontrolni kodovi. Standardizovanjem HTML-a upravlja World Wide Web
konzorcijum predvođen Tim Berners-Leejem.

Web stranice

World Wide Web sastoji se od datoteka koje se nazivaju stranice ili Web stranice, a one sadrže podatke i
veze do izvora na Internetu.

Web stranice se mogu praviti aktivnošću korisnika. Na primer, ako posetite softversku mašinu za
pretraživanje Weba (engl. Web search engine) i unesete neku ključnu reč, napraviće se stranica koja
sadrži rezultate vašeg upita. U stvari, rastući broj informacija dostupnih na Webu dobija se iz baza
podataka stvaranjem privremene Web stranice kao odziva na zahtev korisnika.

Web stranicama možete pristupiti na nekoliko načina:

1. Unošenjem Internet adrese (direktno stižete na stranicu).
2. Kretanjem po stranicama uz pomoć veza (pomerate se sa jedne na drugu stranicu).
3. Kretanjem po direktorijumu teme koji je povezan sa organizovanom kolekcijom Web stranica.
4. Pomoću pretraživača (ako unesete ključnu reč).

Pretraživanje dokumenata na Webu: URL

URL je skraćenica od Uniform Resource Locator (jedinstvena lokacija izvora). URL određuje Internet
adresu datoteke koja se nalazi na matičnom računaru povezanom na Internet. Svaka datoteka na
Internetu, bez obzira na svoj protokol, ima jedinstveni URL. Web programi koriste URL da bi dobili
datoteku od matičnog računara i direktorijuma u kojem se ona nalazi. Potom se ova datoteka prikazuje
na ekranu korisnika.

Pomoću Internet Domain Name Systema (DNS) URL-ovi se prevode u numeričke adrese. Numerička
adresa je pravi URL. Zbog toga što je korisnicima teško da koriste isključivo numeričke adrese, koriste se
adrese sastavljene iz brojeva i slova. Nakon prevođenja Web server može da pošalje zahtevanu stranicu
Web pretraživaču korisnika.

Anatomija URL-a
Ovo je format URL-a:
protokol://računar/putanja/ime_datoteke
Na primer, URL matične stranice Komiteta za poljoprivredu U.S. House of Representative glasi:
http://www.house.gov/agriculture/schedule.htm
Ovo je uobičajena adresa u domenu Sjedinjenih Američkih Država. Struktura ovog URL-a je sledeća:
1. Protokol: http
2. Ime matičnog računara: www
3. Ime drugog nivoa domena: house
4. Ime završnog nivoa domena: gov
5. Ime direktorijuma: agriculture
6. Ime datoteke: schedule.htm

Pogledajte koliko informacija o sadržaju datoteke može da se nasluti iz ovog dobro napravljenog URL-a.
Evo još nekoliko primera:
telnet://library.albany.edu - tekstualni katalog biblioteke univerziteta Albany
ftp://ftp.uu.net/graphics/picasso - datoteka na ftp lokaciji

Sledi spisak uobičajenih završnih nivoa domena:

com - komercijalno preduzeće

edu - obrazovna institucija
gov - vladina ustanova
mil - vojna ustanova
net - snabdevač mrežnim uslugama
org - najčešće neprofitabilna organizacija

Osim toga, mnoga imena domena dodeljena su kako bi se prepoznale i pronašle datoteke koje se nalaze
na matičnim računarima u zemljama širom sveta. Ovo se odnosi na Internet kodove zemalja koji sadrže
dva broja i koje je strandardizovala Internacionalna organizacija za standarde, kao što je standard ISO
3166. Na primer:

ch - Švajcarska
de - Nemačka
jp - Japan
uk - Engleska
yu - Jugoslavija

Predloženo je da se novi završni domeni dodaju postojećim imenima domena. Američka vlada oformirala
je instituciju za dodelu imena i brojeva na Internetu (Internet Coorporation for Assigned Names and
Numbers (ICANN)) koja se bavi pitanjima vezanim za imena domena.

Kako pristupiti World Wide Webu: Web pretraživači

Da biste pristupili World Wode Webu morate koristiti Web pretraživač. Pretraživač je program koji
omogućuje korisnicima da koriste World Wide Web i da se kreću po njemu. Postoje dve vrste
pretraživača:
1. Grafički: Tekst, slike, zvučni i video zapisi mogu se dobiti pomoću programa sa grafičkim
korisničkim interfejsom, kao što su Netscape Navigator i Internet Explorer. Ovi pretraživači
dostupni su i na Windows i na Mac računarima. Kretanje se postiže ukazivanjem i pritiskom
mišem na osvetljene reči i slike.
Grafičke pretraživače možete besplatno preuzeti sa odgovarajućih Web lokacija, Netscape sa
lokacije http://home.netscape.com/, a Microsoft Internet Explorer sa lokacije:
http://www.microsoft.com/. Da biste koristili ove programe za pristup Webu treba da imate
mrežnu vezu ili komutiranu vezu poznatiju kao SLIP ili PPP. Ova poslednja može se dobiti od
dobavljača Internet usluga.
2. Tekstualni: Lynx je pretraživač koji omogućuje pristup Webu samo u tekstualnom obliku. Kretanje
se vrši osvetljavanjem ključnih reči na ekranu tasterima sa strelicom nagore ili nadole, a zatim
pritiskom na strelicu za kretanje unapred (ili na taster Enter). Ovaj pretraživač dostupan je na
VAX ili UNIX računarima.

Proširivanje pretraživača: dopunski moduli (Plug-Ins)

Dopunski moduli mogu se uključiti u Web pretraživač da bi se pretraživaču proširile sposobnosti. Kada
pretraživač naiđe na sliku, zvučni ili video zapis, on podatke šalje drugim programima - dopunskim
modulima, koji će pokrenuti ili prikazati datoteku. Radeći u zajednici sa dopunskim modulima pretraživači
omogućuju bogato multimedijalno iskustvo. Mnoge dodatne module možete dobiti besplatno.

Formati datoteke koji zahtevaju dodatne module jesu MIME formati. MIME je skraćenica za Multimedia
Internet Mail Extension (multimedijalni skup kodova za Internet poštu) i pomaže softveru za elektronsku
poštu za rad sa binarnim (non-ASCII) datotekama-prilozima. Upotreba MIME formata proširila se na
Webu. Na primer, osnovni MIME format koji upotrebljavaju Web pretraživači jeste text/html sa oznakom
tipa .html.

Uobičajeni dodatni modul koji se koristi na Webu jeste Adobe Acrobat Reader. On vam omogućuje da
vidite dokumente koji su napravljeni u tzv. PDF formatu (Adobe Portable Document Format). Ovi
dokumenti predstavljaju aplikacije u MIME formatu i oznaka tipa im je .pdf. Kada uključite Acrobat Reader
u pretraživač, on će se pokrenuti i prikazati željenu datoteku ako pritisnete mišem na hyperlink sa
imenom datoteke sa sufiksom .pdf. Poslednja verzija Acrobat Readera omogućuje prikaz dokumenata u
okviru pretraživača.

Web pretraživači često su standardno snabdeveni sa nekoliko dodatnih modula, posebno za prikaz
multimedijalnog sadržaja. Više dodatnih modula možete naći na Web lokacijama proizvođača
pretraživača, na specijalnim lokacijama za preuzimanje sadržaja sa Weba ili na Web lokacijama
kompanija koje su napravile te dopunske module. Broj dodatnih modula rapidno raste.

Kada ugradite dodatni modul u pretraživač, on će se automatski pokrenuti kada hoćete da pristupite tipu
datoteke koji koristi.

Više od dodatnih modula: ActiveX

ActiveX je tehnologija koju je razvio Microsoft. Uz nju su vam dodatni moduli manje potrebni. ActiveX
omogućuje ugrađivanje animiranih objekata, podataka i računarskih kodova na Web stranice. Web
pretraživač koji podržava ActiveX može da prikaže većinu podataka na Web stranici. Na primer, ActiveX
omogućuje korisnicima da vide trodimenzionalni VRML svet u Web pretraživaču bez upotrebe dodatnih
modula za VRML. Ova tehnologija vam takođe može omogućiti prikaz i promenu PowerPoint prezentacija
unutar Web pretraživača. ActiveX najbolje radi sa Microsoft Internet Explorerom.

Multimedijalni doživljaj Weba

Današnji World Wide Web predstavlja kombinaciju multimedije, programskih jezika i žive komunikacije.
Pravi je izazov pratiti njegov razvoj. Sledi mali prikaz stvari na koje treba posebno obratiti pažnju.

Multimedija

Web je postao medijum za emitovanje. Možete da slušate zvučne i gledate video zapise preko Weba i
uživo i prethodno snimljene. Na primer, možete da posetite lokaciju neke organizacije za vesti i gledate
isti program koji oni emituju svake večeri na televiziji. Nekoliko dodatnih modula vam omogućuje to. Na
primer, Appleov Quick Time Player snima datoteke sa oznakom tipa .mov i prikazuje ih kao "filmove" u
malom okviru na ekranu. Quick Time datoteke mogu biti veoma velikei treba mnogo vremena da snimite
ceo film pre prikaza.
Problem sporog snimanja je rešen revolucionarnim razvojem sposobnosti multimedije: striming medija. U
ovom slučaju se zvučni i video zapisi prikazuju u toku snimanja ili striminga na vaš računar. Samo malo
morate da sačekate pre prikaza datoteke. RealPlayer dodatni moduli prikazuju striming zvučne i video
datoteke. Veće datoteke kao što su intervjui i govori se dobro prikazuju sa Real Playerom. On je takođe
idealan za gledanje emisija uživo, konferencija, radio i TV emisija, koncerta itd. Takođe postoji i Windows
Media Player. Mnoge lokacije vam nude da birate koji ćete da koristite.
Shockwave predstavlja još jedno multimedijalno iskustvo. On vam omogućuje pravljenje i implementaciju
multimedijalnog sadržaja kombinovanjem grafike, animacije i zvuka.
Zvučne datoteke, uključujući muziku, takođe se mogu čuti na Webu. Uobičajeno je da prilikom posete
Web lokaciji čujete muziku u pozadini. Zvučne datoteke možete i snimiti nezavisno od posete Web
lokaciji. Web podržava mnoge tipove zvučnih datoteka sa odgovarajućim dodatnim modulima. Najnovij
trend je MP4 format datoteke sa dodatnim modulima koji ga podržavaju.
Internet kamere (engl. Live cams) su još jedan vid multimedijalnog iskustva koje je dostupno na Webu.
Žive i video kamere koje šalju podatke uživo na Web server. Ove kamere se mogu naći na raznim
lokacijama, ozbiljnim i neozbiljnim: kancelarija, vrh zgrade, lokalna scena, specijalni događaj itd.

Programski jezici i funkcije

Upotreba postojećih i novih programskih jezika proširila je mogućnosti Weba. Ovo je osnovni vodič u
uobičajene jezike i funkcije koji se danas koriste na Webu.

CGI (Common Gateway Interface) se odnosi na specifikaciju pomoću koje programi komuniciraju sa Web
serverom. CGI program ili skripta je program napravljen za prihvatanje i povratak podataka koji
odgovaraju CGI specifikaciji. Program može biti napisan na bilo kojem jeziku uključujući C, Perl i Visual
Basic Script. Često se upotrebljava za proces interaktivne forme na Web stranici. Na primer, možete da
popunite obrazac za narudžbu knjige putem Interlibrary Loan. Skript šalje informacije na određenu e-mail
adresu u odseku Interlibrary Loan-a.

ASP (Active Server Pages) je noviji tip dinamične Web stranice koju je napravio Microsoft. ASP su HTML
stranice koje uključuju skriptovanje i pravljenje interaktivnih aplikacija Web servera. Skripte se pokreću na
serveru a ne na Web pretraživaču da bi se stvarale HTML stranice poslate pretraživačima. Visual Basic i
JScript (JavaScript) se često koriste za skritovanje. ASP datoteke imaju oznaku tipa .asp.

Java/Java Applets: Java je najverovatnije najpopularniji programski jezik Weba. Java je programski jezik
baziran na objektima poput C++. Napravio ga je Sun Microsystems a cilj Jave je da pravi programe koji
će biti nezavisni. Javin moto je "napiši ga jednom, pokreći ga svuda". Savršeni Java program bi trebalo
podjednako dobro da radi na PC-ju, Macintoshu, Unixu itd., bez dodatnog programiranja. Ovaj cilj tek
treba da se realizuje. Java se može koristiti za pravljenje aplikacija za Web kao i onih koje nisu za Web.
Java aplikacije bazirane na Webu su obično u obliku tzv. Java appleta (malih aplikacija). To su mali Java
programi pozvani sa HTML stranice koji se mogu snimiti sa Web servera i pokrenuti Web pretraživačem
koji podržava Javu. Nekoliko primera: vesti uživo, pokretne slike sa zvukom, kalkulatori, tabele i
interaktivni vizuelni prikazi. Java apleti imaju tendenciju sporoga očitavanja ali se radi na ubrzanju.

JavaScript/JScript: JavaScript je programski jezik kojeg je napravio Netscape Communications. Mali

programi napisani ovim jezikom su ugrađeni u HTML stranicu ili se pozivaju izvan stranice da bi povećali
funkcionalnost stranice. Primeri JavaScripta su pokretne nalepnice, padajući meniji, živi kalendari i satovi,
interakcije sa mišem. JScript je sličan jezik, razvio ga je Microsoft i radi sa pretraživačem te kompanije,
Internet Explorerom.

XML: XML (eXtensive Markup Language) je jezik za pravljenje Web stranica koji omogućuje dizajnerima
da prave sopstvene kontrolne kodove da bi obezbedili funkcionalnost koja nije dostupna u HTML-u. XML
je jezik strukture podataka i razmene i omogućuje onima koji ga razvijaju da razdvoje formu od sadržaja.
Ovaj program počinje sve više da se koristi. U maju 1999., međutim, W3 konzorcijum je najavio da je
HTML 4.0 promenjen u XML aplikaciju koja se zove XHTML. Ovo je bio značajan pomak i za XML i za
HTML.

Komunikacija uživo

Unutar Weba postoji tekstuelna, zvučna i video komunikacija. Ova sposobnost omogućuje ljudima da
prave konferencije i uživo sarađuju. Uopšteno, što je brža Internet veza to je uspešnija komunikacija.
Takozvani chat programi omogućavaju korisnicima Interneta da međusobno uživo komuniciraju,
razmjenjujući privatne i javne poruke.Chat je za mnoge zanimljiv način da se provede nekoliko časova na
svojevrsnoj žurci, čiji su posetioci stotinama ili hiljadama kilometara daleko.
Ti programi su nekad deo lokacije, pa korisnici mogu da se uključe u "sobu za ćaskanje" kako bi
razmenili komentare i informacije na određenu temu. Chat može biti i mnogo širi. Na primer, America
Online je poznat po tome što sponzoriše veliki broj tematskih chat soba.
Internet Relay Chat (IRC) jeste servis pomoću kojeg korisnici mogu međusobno da komuniciraju po
velikom broju kanala. Ovi se kanali obično bave određenim oblastima. Mnoge teme se površne, a postoji
i mogućnost vođenja privatnih razgovora. Da biste pristupili IRC-u morate upotrebiti neki od IRC
programa. Instant poruke su slične chatu. Pomoću njih korisnik na Webu može da stupi u kontakt sa
drugim korisnikom koji je trenutno priključen na mrežu i da razgovara sa njim. Najpoznatiji takav program
jeste America Online's Instant Messenger. Od poznatijih, možemo spomenuti ICQ, koji takođe spada u
češće korišćene chat programe. Ovi programi bi obezbeđuju ekspanziju ove sposobnosti Interneta.

Naprednija živa komunikacija nudi zvučnu i/ili video komponentu. Najpopularniji program ove vrste je CU-
See Me. Još napredniji su programi koji omogućuju živu saradnju (engl. real-time collaboration). Neki od
primera su Microsoftov NetMeeting i Netscapeov Conference (deo Communicatora).

Ovi programi sadrže alate koji podržavaju:

 audio: telefonski razgovor na Webu
 video: posmatrate publiku
 prenos datoteka: šalje datoteke od pošiljaoca do pošiljaoca
 chat: tipkanje uživo
 whiteboard: crta, obeležava i čuva slike na deljenom prozoru ili ploči
 razmena dokumenata/aplikacija: prikazuje i koristi program na tuđem računaru
 saradnja u Web pretraživanju: zajedno posećujete Web stranice

Trenutno ne postoji definisan standard koji bi trebalo da podržavaju programi za konferenciju.

Push: Push se odnosi na tehnologiju koja šalje podatke programu bez njegovog zahteva. Ovo je
suprotno uobičajenom "povlačenju" sadržaja Weba u kojem korisnik pritisne mišem na vezu da bi
zatražio datoteku od servera. Sa Push opcijom podaci se automatski šalju. Sadržaj se šalje kroz "kanal".
Ranije izvršavanje ove opcije je bilo samo komercijalno. Ona se takođe može koristiti za dobijanje
softverskih nadogradnji.

FAQ, RFC, FYI

FAQ je skraćenica za Frequently Asked Question (često postavljeno pitanje). Ovo su periodične pošiljke
Usenet konferencijama koje sadrže informacije vezane za temu konferencije. Mnogi odgovori su izuzetno
dugački. Dostupni su vam ako se pretplatite na pojedinačne Usenet konferencije. Kolekciju izvora FAQ
baziranu na Webu sastavio je Internet FAQ konzorcijum i ona je dostupna na adresi http://www.faqs.org/.

RFC je skraćenica za Request for Comments (zahtev za komentarima). To su dokumenti napravljeni i

poslati na Internet kako bi pomogli da se definišu osnovni elementi funkcionisanja Interneta. Oni sadrže i
tehničke specifikacije i opšte informacije.

FYI je skraćenica za For Your Information (za vašu informaciju). Ovi podaci su deo RFC-a i sadrže
informacije interesantne novim korisnicima Interneta. Veze za indekse izvora ovih informacija dostupne
su na matičnoj stranici univerzitetske biblioteke na adresi
http://www.albany.edu/library/internet/net_info/faqs.html

MUD/MUSH/MOO/MUCK/DUM/MUSE

MUD je skraćenica za Multi User Dimension. MUD i njegove gore navedene varijacije predstavljaju igre u
virtuelnoj stvarnosti za više korisnika, bazirane na simultanim svetovima. Iako tradicionalno bazirane na
tekstu, sada ima ovakvih igara koje rade i u grafičkom režimu. Postoje razne vrste tih igara na Internetu i
mnogima od njih možete besplatno pristupiti. Za više informacija pročitajte često postavljena pitanja
(FAQ) o ovim igrama koja su dostupna na FAQ lokaciji http://www.faqs.org/

5.7.GRAFIČKI DIZAJN

Kada je u pitanju likovno-grafičko izražavanje sa definisanim ciljem da se kreira određeno sredstvo

ekonomske propagande ili ambalaža, koji treba da ispune niz zahteva, ekonomskog, tehničkog,
kulturnog, sociološkog ,psihološkog i drugog značaja, pojam «grafički dizajn» predstavlja personifikaciju
određenog kvaliteta .Tako na primer, kada ustanovimo da je jedan plakat ima dobar grafički dizajn, to
znači, da je plakat ne samo dobro kreiran sa likovno-grafičkog ili estetskog aspekta već da sadrži sve
zahteve efikasne tržišne komunikacije. Dobar grafički dizajn mora da sadrži takve zahteve koji
predstavljaju proverene rezultate naučnih istraživanja iz mnogih oblasti, pri čemu se u središtu svih tih
zahteva nalazi čovek kao biće sa svim svojim specifičnostima i odlikama sredine u kojoj živi. Razvijeno
tržište i potreba za vođenjem kompleksnog i aktivnog menagmenta uz moderne sisteme za distribuciju i
prodaju, zahtevaju zadovoljenje mnogih uslovljenosti,da bi se kreirao u timskom radu kvalitetan grafički
dizajn. Pri tome treba imati u vidu da članovi kreativnog tima ne treba da budu motivisani svojim
intuitivnim ili emotivnim pobudama, već svaka ideja ili predlog mora da budu zasnovani na racionalnim i
naučno sprovedenim istraživanjima. Nekompetentan i nenaučno postavljen proces grafičkog dizajna i
ignorisanje objektivnih zahteva, najčešće dovodi do promašaja. Neharmonično grafičko rešenje, pri čemu
se misli na ukupnu grafičku kompoziciju-poruke-teksta, ilustraciju i druge elemente, odnosno grafički
dizajn u celini, predstavlja evidentan gubitak i štetu, i mogu imati nesagledive posledice za preduzeće i
njegov ugled na tržištu. Da bi se takva situacija izbegla ili maksimalno smanjila mogućnost neuspeha,
potrebno je primeniti pravilnu metodologiju rada i obezbediti saradnju kvalifikovanih meniđera, stručnjaka
–dizajnera ,i drugih stručnjaka u zavisnosti od zahtevnosti projekta.
Pravilna metodologija obezbeđuje da će dizajner i drugi članovi kreativnog tima biti na pravom putu
tokom celog procesa kreiranja. Pri tome, najveći značaj za postizanje odgovarajućeg kvaliteta grafičkog
dizajna imaju pouzdane informacije, stručno prikupljene i obrađene.Po nekim teoretičarima dizajna,
potpuna informacija o kvalitetima, koje treba da sadrži budući ili postojeći proizvod ( ukoliko se kod ovog
drugog radi redizajn) predstavlja više od 50% uspeha samog dizajna. Ovo uverenje ne samo da se može
prihvatiti, već možemo dodati da je u nekim oblastima grafičkog dizajna vrednost pouzdane informacije i
daleko veća.
Kada je reč o grafičkom dizajnu, poseban značaj imaju informacije o društvenoj sredini,odnosno o tržištu
i neposrednim korisnicima, kojima je namenjen osnovni proizvod ili usluga kojom se prezentuju preko
pojedinih sredstava grafičkog dizajna. U pitanju su određena shvatanja, navike, stepen kulture životni
standard, tradicija i sl.
Imajući vizuelni karakter u vidu, koji je dominantan u grafičkom dizajnu,boja kao sredstvo izražavanja ima
veliku ulogu kao zahtev koji treba ispuniti, odnosno odabrati takav tonski odnos u vizuelnoj prezentaciji
dizajna, da se postigne željeni efekt. Percepcija boje izaziva različite asocijacije.U tom pogledu naučno je
dokazano da svaka boja ima svoj specifični psihološki efekt na posmatrača ,što je u grafičkom dizajnu
vrlo značajno, naročito kada je reč o ambalaži i prezentaciji proizvoda, kao i u drugim oblastima grafičkog
dizajna. Ono što treba imati u vidu kada je reč o boji kao izražajnom sredstvu u grafičkom dizajnu, to je
da boju u grafičkom dizajnu treba gledati u funkciji tržišta.
Grafički dizajn kao stvaralačka disciplina može se promatrati u okviru dve osnovne oblasti i u svakoj od
njh postoje grupe koje predstavljaju celine za sebe. Pojedine od ovih grupa u okviru dve osnovne oblasti,
upotrebljavaju identična sredstva propagandnih medija.
Prva oblast obuhvata tzv. dvodimenzionalni grafički dizajn, koji je ujedno i najšire zastupljen u kreaciji
pojedinih sredstava ekonomske propagande, a karakteriše ga likovno-grafičko izražavanje u površini u
dve dimenzije. Ova oblast grafičkog dizajna obuhvata na primer: plakat, prospekt i katalog, zaštitni znak,
memorandum, pečat i sl.
Druga oblast obuhvata tzv trodimenzionalni grafički dizajn. U okviru ove oblasti najšire je zastupljen
dizajn ambalaže i prezentacija proizvoda na otvorenom prostoru i sl.
Pored ove dve oblasti grafičkog dizajna, posljednjih godina sve više je prisutan grafički dizajn u kategoriji
audio-vizuelnih komunikacija u funkciji propagande, kao što su film i televizija, ili drugi suvremeni oblici,
kao što su sistemi monitora, displeji, video kasete i dr.
Internet i web prezentaciju namjerno izostavljam iz ovog dela teksta jer će o njima biti dovoljno rečeno u
sledećim poglavljima.
Karakter timskog rada u procesu kreiranja grafičkog dizajna, uz isticanje potrebe da se u kvalitetu
kreacije zadovolje i pomire mnogi zahtevi ,može nas posredno uveriti da se u suštini radi o
interdisciplinarnosti kao principu, koji je imperativno zastupljen u svakoj kreaciji grafičkog dizajna.
Princip interdisciplinarnosti znači, da se u određenom procesu i postupku, kao zbiru pojedinačnih
aktivnosti, javlja prisustvo više naučnih disciplina-oblasti i potreba da se one sve skladno pomire i
zadovolje sa ciljem da se postigne jedinstvo zahteva, koje postavlja, kako proizvodnja tako i samo tržište.
Zahtevi koje treba zadovoljiti kroz kreaciju svakog grafičkog dizajna,zasnivaju se na rezultatima brižljivih
istraživanja i saznanjima mnogih disciplina.
Dobar grafički dizajn mora da sadrži komponente i rezultate naučnih istraživanja iz oblasti psihologije,
sociologije ,tehničkih disciplina, estetike, ekologije, mundologije, menagment marketinga i drugih
disciplina, koje se odnose na čoveka kao korisnika sa svim njegovim psihofizičkim osobinama,
kvalitetima i potrebama.
Interdisciplinarni karakter grafičkog dizajna podrazumeva da se u procesu njegovog kreiranja
neposredno angažovani stručnjaci raznih specijalnosti i da je zadatak dizajnera da sva iskustva ,
saznanja i doprinose ovih stručnjaka objedini u celinu i stvori delo, koje će u svom konačnom kvalitetu
predstavljati sintezu principa interdisciplinarnosti.
Zbog takvog karaktera grafičkog dizajna i dizajna uopšte, u teoriji dizajna često se ističe,da je dizajn
produkt integracije i sinteze u kojima su kao amalgam sjedinjeni mnogi zahtevi proizvodnje i tržišta.
Realizacija takve integracije i sinteza nije lak zadatak i da bi se to postiglo, savremena i dosledno
sprovedena metodologija pomaže da se smanje greške i obezbedi potreban kvalitet.U tom smislu,
razumljivo je što se u toku sprovođenja metodologije i kreiranja grafičkog dizajna najveća pažnja poklanja
stručnim istraživanjima svih relevantnih činjenica i informacija.
Grafički dizajn ne predstavlja likovno delo sa visokim estetskim kvalitetom,već je to pojam kvaliteta koji
kroz likovno grafički izraz stvara harmoniju svih zahteva, koje treba da zadovolji jedna kreacija određenog
sredstva ekonomske propagande. To je, kako je rečeno, harmonična sinteza mnogih zahteva, sa ciljem
da primalac poruke postupi onako kako to žele njeni kreatori, pri čemu treba istaći da je ekonomsko-
tržišni efekat krajnji cilj.
Sve ovo, što sam do sada (uvezi grafičkog dizajna) spomenuo, probat ću izraziti jednom malo
modificiranom kineskom izrekom: Meniđeri znaju ŠTA treba uraditi,
stručnjaci znaju kako to treba uraditi,
A dizajner to jednostavno URADI.

5.7.1.ELEMENTI GRAFIČKOG DIZAJNA

Elementi su komponente ili delovi koji mogu biti izolovani i definisani u bilo kom vizuelnom dizajnu ili
umetničkom delu. Oni su strukture dela i mogu da prenesu raznovrsne poruke.

Elementi su:
 Tačka
 Linija
 Forma, oblik i prostor
 Pokret
 Ravnoteža
 Dinamika
 Tekstura
 Boja
 Šara
 svetlost
 Izraz

5.7.1.1.Tačka

I ako postoji samo jedna tačka, jedna oznaka na praznom papiru, nešto je ugrađeno u mozgu što joj daje
značenje i nastoji da pronađe nekakav odnos ili red, makar samo kao orjentciona tačka u odnosu na
konturu stranice. Ako postoje dve tačke, oko će odmah napraviti spoj i "videti" liniju. Ako postoje tri tačke,
one se neizbežno tumače kao trougao; um obezbeđuje spojeve. Ovaj nagon za spajanjem delova opisuje
se kao grupisanje, ili geštalt. Geštalt (oblik, obličje)ukazuje na postojanje jedinstvenih objektivnih
ipsiholoških fenomena koji se ne mogu svesti na svoje delove. Geštalt ima tri osnovna svojstva : celinu,
strukturu i lik.

Geštalt je osnovna alatka koju dizajner ili umetnik koriste da stvore koherentnu kompoziciju. Primer auto-
portreta prikazan sa leve strane pokazuje kako slike mogu biti napravljene od tačaka, gde varijacije u
gustini proizvode iluziju forme.

Nevoljno uređivanje koje namećemo skupu tačaka jasno se može videti kada ispitamo niz lica na desnoj
strani (da bi se distorzije videle kako treba, moraćete da pritisnete na ove male slike da biste dobili veće).
U kom trenutku razbacane tačke počinju da se prepoznaju kao lice? U kom trenutku postaju sasvim
određeno lice?

5.7.1.2. Linija

Linija je trag koji ostavlja tačka koja se kreće i ima psihološko dejstvo u zavisnosti od smera u kome se
kreće, debljine i varijacija u debljini i smeru. To je neverovatno korisno i raznovrstno grafičko sredstvo
koje je napravljeno da funkcioniše istovremeno na vizuelni i verbalni način. Može da se ponaša kao
simboličan jezik, ili može da prenese emocije preko svojih osobina i usmerenosti.

Linija nije neophodno veštačka kreacija umetnika ili dizajnera; linije postoje i u prirodi i karakterišu
prirodne strukture - na primer, grane, ili kao površinski dizajn - na primer, pruge na tigru i na školjci.

Može da funkcioniše nezavisno da nagoveštava forme koje su prepoznatljive, čak i kada je liniji
ograničena dužina. Ovo se može videti na crtežima, kao na ovde prikazanoj ilustraciji Sola Šteinberga, ili
na minimalističkim žičanim skulpturama Aleksandra Kaldera, koje veoma ograničenom linijom prenose
mnoge informacije o figuri.

Linije se mogu kombinovati sa drugim linijama da bi se stvorila tekstura i šare. To je često kod graviranja
i na crtežima rađenim perom kao što je ovaj desno (pritisnite na sliku da biste je uvećali). Kombinovanjem
linija dobija se forma i vrednost, koji su drugi elementi dizajna.
Međutim, linija nije uvek eksplicitna. Može da postoji u nagoveštaju, kao granica forme. Kao deca crtali
smo pejzaže tako što smo linijom ograničavali zemlju, nebo i druge objekte. Postepeno smo naučili da
objekti nemaju linijom ograničene krajeve i dozvolili smo da promenom boje definišemo krajeve oblika,
stvaranjem implicitnih linija. Zato može i da se govori "linija" horizonta, ili "linija" nekog auta ili modne
siluete, iako znamo da bukvalno ne postoji takva linija.

Izražajne mogućnosti linija

Za određene rasporede linija se podrazumeva da nose određene informacije.

Na primer, kaligrafija je prepoznatljiva kao reprezentacija reči, čak i kada ne razumemo jezik. Kaligrafski
prikaz često koriste moderni umetnici, zbog njihovih misterioznih poruka za koje se smatra da ih nosi kôd
nepoznatog jezika.

Linije u formi mape se lagano prepoznaju kao simbolično predstavljanje nekog mesta. To mesto može
biti u neposrednoj blizini, ili ceo svet.To može biti pažljivo merena reprezentacija ili stilizovani dijagram,
kao što su mape podzemne železnice.U svakom slučaju, razumemo je kao sredstvo pomoću kojega
razumemo odnose između mesta.kako bi smo stigli» odavde» do»tamo».
Tlocrt je specijalna vrsta mape, obično razumljiva stvar što opisuje građevinu. Ovaj jezik linije se može
razumeti čak i kada je građevina neobična kao što jeova, koja treba da se sagradi od penastog materijala
i da ima sasvim nekonvencionalnu formu.

Grafikoni su drugo lagano prepoznatljivo linearno sredstvo. Oni se mnogo koriste za prikazivanje
kvantitativnih informacija i veza na vizuelni način.Od kada smo ih upoznali u osnovama algebre pa sve
do posljednje novine koju smo čitali, mi se susrećemo sa grafikonima i tumačimo ih.

Linija prenosi emocije i stanje uma kroz karakter i osobine. Varijacije značenja su obično u vezi sa našim
telesnim doživljajima linije i smera.

Horizontalna linija nagoveštava osećaj smirenosti i spokojstva. Objekti koji su paralelni sa zemljom miruju
u odnosu na gravitaciju. Prema tome, kompozicije u kojima horizontalne linije dominiraju imaju tendenciju
da prenesu osećanje mira i nekretanja.<<<<<jedno od obeležja arhitaktonskog stila Frenka Loyda Rajta
je korišćenje jakih horizontalnih elemenata koji naglašavaju odnos konstrukcije prema tlu.
Vertikalne linije prenose osećanje uzvišenosti i duhovnosti. Uspravne linije kao da se duže iznad ljudskog
dodira, ka nebu. One dominiraju «javnom» arhitekturom,od katedrale do poslovnih zgrada. Izdužene
normalne linije govore o moćnoj uzvišenosti kojaprevazilazi obična ljudska merila.

Dijagonalne linije daju osećaj pokreta i pravca. Pošto su objekti u dijagonalnom položaju nestabilni u
odnosu na gravitaciju,jer nisu ni horizontalni ni vertikalni, oni samo što nisu pali ili su već u pokretu, što je
sigurno slučaj sa ovom grupom igrača. U 2D kompoziciji dijagonalne linije se također koriste da pokažu
dubinu, iluziju prostora unutar kojeg je moguće kretanje. Zato ukoliko se želi osečaj pokreta ili brzine, ili
osećaj aktivnosti, mogu da se koriste dijagonalne linije.

Horizontalne i vertikalne linije u kombinaciji prenose stabilnost i čvrstinu. Pravolinijske forme ostaju mirne
u odnosu na gravitaciju, i neće se prevrnuti. Ova stabilnost daje trajnost, pouzdanost i sigurnost. U
slučaju čoveka u ovoj porodici, linije govore o stabilnosti, čak do krutosti.

Duboke oštre krivine, sa druge strane, odaju zbunjenost,turbulenciju, čak i ludilo, kao krivine talasa za
vreme oluje, haos umršenog konca, ili krive linije prisutne u formi koju čini gomila. Komplikovane krivine
kojima se formira majka u porodici predstavljaju sitničavu, frivolnu ličnost.
Međutim, zakrivljene linije nose različito značenje. Meke, plitke krivine daju udobnost, sigurnost,
poznatost, opuštenost. One podsećaju na krivine ljudskog tela, i zato imaju prijatan senzualni kvalitet.

Kvalitet linije je sam po sebi bazični vizuelni jezik, i to u tolikoj meri da ni za jedan drugi elemenat ne
može to isto da se kaže. Njena primena je tako univerzalna da smo svi mi osetljivi na nju. Čak iako nismo
obučeni umetnici, možemo da izvučemo određeno značenje iz vrste linija korištene na crtežu. Moguće je
prepoznati meke, nepravilne linije na brzoj skici iz života, kao što se vidi iz ove studije lava.

Sa druge strane ,jasne, i pažljivo smeštene linije kod nosoroga su tipične za studiozniji crtež rađen u
ateljeu.Linije odaju da ovo nije crtano iz života, već po čuvenju. To je očigledno i zbog činjenice da je
Direr crtao ovaj neprecizan crtež u Evropi xv veka kada je o ovoj afričkoj životinji mogao da čuje samo iz
priča putnika.

Kvalitet same linije doprinosi atmosferi dela, i za majstora je kvalitet linije osnovni izraz stila. Ovaj crtež
akta koji je crtao Matis pokazuje njegovu sposobnost da stvori sliku sa minimalnim brojem vešto
postavljenih linija koje njihovim mestom i pokretom na papiru povezuju to delo sa umetnikom jednako
sigurno kao i potpis.
Još mnogo pre Weba, logotip je bio deo grafike i/ili teksta koji se koristio kao simbol kompanije - poslovni
identitet. Na Webu logotipovi igraju još važniju ulogu: često na stranici služe kao glavno grafičko zaglavlje
- ili njegov deo - i stoga kao vizuelni centar dizajna celokupne stranice.

Velike kompanije mogu da priušte postavljanje atraktivnih, privlačnih, promenljivih vizualiteta na svoje
stranice. Ovi vizualiteti imaju istu ulogu kao fotografije na naslovnim stranicama časopisa: logotip
časopisa ili naslov je i dalje tu, složen tradicionalnim fontom i lako prepoznatljiv, ali ono što zaista
zaustavlja oko je ta velika sadržajna fotografija.

Na Webu, međutim, nije sve predviđeno da izgleda kao časopis. Za većinu srednjih preduzeća,
privremenih projekata, ličnosti i ostalih koji zaslužuju svoje Web prezentacije, dobro osmišljen logotip je
prvo i osnovno mesto na kojem se pokazuje umetnička veština tvorca prezentacije. I zaista, kvalitet
grafike je taj na osnovu kojeg mnogi koji prezentaciju posećuju prvi put odlučuju da li stranica dovoljno
vredi da bi se zašlo dublje ispod njene površine - a logotip je često i bukvalno prvo grafičko delo koje oni
ugledaju.

Ovaj članak je pokušaj da se objasne misterije stvaranja umetničkog dela - u ovom slučaju, logotipa.
Svakako da se veliki deo veštine umetnika grafičara ne može pretočiti u reči. Ali i uz to ima mnogo stvari
koje je iznenađujuće lako uhvatiti kada o njima počnete da razmišljate na pravi način. Pišući ovo, imao
sam na umu vebmastera amatera koji nije završio umetničke škole ali koji se bar malo bavio
računarskom grafikom i želi da nauči više. Ako ste zavidni zbog lepe grafike koju vidite na najboljim Web
prezentacijama, čitajte dalje - pokazaću vam da se ne radi o magiji. Ili, da se ne radi baš uvek o magiji.

5.7.1.3.Forme

Svet u kome živimo je pre svega svet formi. Većinu predmeta oko nas prepoznajemo po njihovoj formi.
Zato je sasvim prirodno da ovo naše istraživanje započnemo biranjem vizuelnog oblika koji će dominirati
logotipom.

Kada započinjete rad na logotipu, obično već imate ideju na koji predmet iz stvarnog sveta on mora da
aludira. Recimo, poljoprivredna organizacija možda želi biljku u logotipu, izdavačka kuća knjigu, a
voćarska plantaža, prirodno, želi jabuku. Međutim, stvari često nisu tako jasne kao u ovim primerima. U
lepim umetnostima, ljudima prija prirodnost i maštovitost prirodnog izgleda; što se logotipova tiče,
prednost daju apstrakciji i jednostavnosti. Otud je kod profesionalno urađenih logitipova potrebno malo
nagađanja da bi se došlo do pravog shvatanja odnosa oblika i osnovne ideje kompozicije.

"Apstraktno" znači "pročišćeno, oslobođeno svih ne-esencijalnih komponenti." Ali taj pojam ne znači uvek
"jednostavno", a nikada ne znači "dosadno". Jednostavan kvadrat ili krug neće zadovoljiti. Kada se radi
sa oblicima, treba nastojati da se pronađe neobičan ugao, čudna kombinacija ili zanimljiva izvedba
osnovne forme. Idealno je ako posmatrač gledajući vašu formu, može da vidi da bi je teško bilo ponoviti,
bilo radeći rukom ili na računaru. Na primer, prilično je jasno pravilo po kojem je izvedena gustina linija na
slici 1, ali nije očigledno kako se mogu postići slični rezultati. "Know-how" je skriveni kvalitet koji
zaustavlja oko posmatrača čak i kada ih ne zanima mnogo tehnika kojom se radilo.
Sl. 1 Želite da shvatite?

Dobro, dosta uvodne priče. Pogledajmo kako se sve ovo postiže. Pokrenite svoj omiljeni paket za
vektorsku grafiku (Illustrator, Freehand ili Corel Xara...) i počnimo da se igramo formama. Svi programi za
crtanje imaju alatke za pravljenje pravougaonika, poligona i elipsi kojima se lako manipuliše i menja
njihov oblik. I u iznenađujuće velikom broju slučajeva, ove alatke su dovoljne. Možda čak neće ni biti
potrebno da koristite alatke za prave linije ili Bezijeove krive.

Ako znate šta želite da predstavite logotipom (recimo biljku ili knjigu), za početak pokušajte to da
reprodukujete ovim geometrijskim formama. Ako ne znate, pustite mašti na volju i poigrajte se formama
kao što bi to uradilo dete. Za ovaj projekat odlučio sam da sebe ograničim na samo jednu od
najjednostavnijih formi - kvadrate - i vidim šta dobro može da se iscedi iz njih. Napravio sam par kvadrata
i počeo da ih pomeram, rotiram i menjam im veličinu. Veoma brzo sam došao do rasporeda (sl. 2) koji je
iz mene izvukao "a-ha!" i znatno smišljeniji dalji rad. Zaista, dva kvadrata sa različitim stepenom
"istanjenosti" daju nekako prostorni, 3D prizor; svojim "najdesnijim" uglovima kao da pokazuju mesto koje
je negde ispred ravni crteža.

Sl. 2 Vi sada možda kažete "Pa šta?" Samo sačekajte...

Kai Krouse govoraše, "kada ugledaš nešto zanimljivo, SNIMI." Naravno, mnogo je značajnije prepoznati
da imaš nešto zanimljivo i da pogodiš kako da to iskoristiš. U našem slučaju, trodimenzionalnost je ona
prava iskra koja treba dalje da se razvija. Postavljanjem dva kvadrata na način prikazan na slici 3 tačka
perspektive se dovodi na površinu crteža i znatno pojačava utisak trodimenzionalne strukture. Sledeći
logičan korak je dodati još jedan kvadrat i malo više ga stesniti (sl. 4). Lepezast izgled tako postaje
sasvim očigledan i ubedljiv.

Sl. 3 Prvi potez napravljen namerno

Sl. 4 Kada je ideja jednom tu...

Sačekajte malo. Kada je apstraktna kompozicija dobila treću dimenziju i druge osobenosti stvarnog
sveta, postaje važno šta će biti gore a šta dole i kako gravitacija utiče na predmet. Imajući gravitaciju u
iskustvu "od kolevke pa do groba", obično ne verujemo umetničkim kompozicijama u kojima se ona
nehatno zanemaruje. U našem slučaju, gravitacija nosi mnogo jer gomila kvadrata koje smo napravili
lako može da se posmatra kao niz "filmskih kadrova" pljosnatog kvadrata koji nestaje iz vidnog polja.
Naravno, nije lepo ako on "nestaje" postrance. Zato rotirajmo celu kompoziciju za 90 stepeni u smeru
kazaljke na satu (sl. 5). To znatno poboljšava percepciju, zar ne?

Sl. 5 Smirimo stvari!

Međutim, to nije sve. U svetu formi, zdesna nalevo nije ništa manje važno od odozgo nadole. Godine
čitanja su nas navikle da i svaku sliku, posebno ako ona sadrži tekst, gledamo sleva nadesno i odozgo
nadole. Naš logotip takođe ima poželjniji horizontalni pravac zbog njegove asimetrije - ali je ovaj pravac u
sukobu sa našom percepcijom. Izgleda kao da je predmet nestabilan, samo što nije pao. Preslikajmo ga
po horizontalnoj osi (sl. 6). Kakva misterija - više ne pada, sada se brzo i dinamično kreće napred!
Pravac kretanja naših očiju podudara se sa pojačavanjem, koncentracijom svojstava, tako da je
kulminacija sada u blizini najnižeg desnog ugla.

Sada kada imamo pristojnu formu vreme je da se ona oboji nekim bojama i da se prodiskutuje o ulozi
boja kao medija u pravljenju logotipa. Ali pre nego što uronimo u umetnost podsetiću vas da je potrebno,
ako vaš logotip treba da se koristi na mreži, da koristite paletu koja se jednako dobro prikazuje na svim
pretraživačima kako bismo izbegli nastajanje međutonova na monitorima od 256 boja.

Pored ovoga, ima i mnogo drugih načina na koje možemo da iskoristimo boje. Prvo i pre svega, ne sme
biti previše boja. (Možete koristiti hiljade nijansi, naravno, ali ovde govorimo o "osnovnim" bojama, koje
dominiraju slikom.) Kao i u slučaju formi, i kod rešenja boja za logotipe bolje je držati se jednostavnosti i
ne preterivati. Dok mišem birate boju za element, razmišljajte: "Šta je ovo uopšte? Šta je u skladu sa
ovim elementom u kompoziciji? Šta nije u skladu? Da li je moguće izabrati jednu od boja koju sam već
upotrebio za drugi element?" Naravno vaš krajnji cilj je celokupan utisak, ali ovaj jednostavni pristup će
vas sprečiti da napravite mnoge uobičajene greške (mada može da vas spreči i da dođete do zanimljivih
rešenja).

Postoji izuzetak kod ovog minimalističkog principa. Neki logotipi, kao što je logo Fractal Design
Corporation (slika 7), sadrže neobično veliku količinu izmešanih svetlih boja. Međutim, takavo šarenilo,
kada se iskoristi kako treba, ljudsko oko percepira kao celinu i ne raščlanjava koloritni integritet dizajna.

5.7.1.4.Svetlost
Drevni su ljudi doživljavali svetlost kao nešto što podržava život i sve funkcije i procese u živim
bićima.Svetlost je stoga bila sinonim za zdravlje u njegovoj doslovnoj celosti ili svetosti tela, uma i
duha.Za drevne narode svetlost je u biti bila podjednako duhovna i fizička pojava.
Mnoge drevne kulture obožavale su sunce. Najvažniji cilj u ljudskom životu bio je shvatiti svetlost, a time i
Boga. Drevna magija pokušavala je to postići donošenjem svetlosti, prenošenjem odražavanjem njene
pune snage.
5.7.1.5.Svetlost i boja
Svetlost je uzak snop vidljive energije u sredini spektra koji pretvara energiju iz kosmičkih zraka u radio
talase(elektromagnetne talase).Ta se energija može stepenovati prema talasnoj dužini i meriti
nanometrima, od kojih je svaki ekvivalentan milionitom delu mm.Spektar vidljive svetlosti kreće se između
380 i 760 mm.Svaka varijanta u talasnoj dužini unutar ove trake energije može se osetiti ljudskim okom i
interpretisati kao specifična boja. Talasna dužina crvene boje je najduža, ima najnižu talasnu dužinu i
najmanje energije, dok ljubičasta boja ima najkraću talasnu dužinu, najvišu frekvenciju i najviše energije.
Iza crvene boje, na kraju vidljivog dela spektra , nalaze se duže talasne dužine infracrvenog zračenja,
mikrotalasi i radiotalasi; iza ljubičaste boje nalaze se kraće talasne dužine ultraljubičastog zračenja, x-
zrake, gama-zrake i kosmičke zrake. Energija sunčeve svetlosti proizvodi sve talasne dužine boja, od
ultraljubičaste preko vidljivog dela spektra do infracrvene, a one su približno podjednako raspoređene.
Ova je pojava poznata pod nazivom puni spektar bele svetlosti.
Akademik prof.dr. Milan Galogaža u knjizi «Promotivni miks» o bojama kaže : …da opažanje sveta oko
sebe dominantno podrazumeva mogućnosti osećanja boja, koji se objašnjava na više načina:
u fizičkom smislu boje su samo jedan od oblika elektromagnetskog zračenja, sa opsegom talasnih
dužina od oko 380 do 750 milimikrona, koje se raspoređuju duž spektra boja: plavo, zeleno, žuto, crveno
(sa najvećom talasnom dužinom) i međusobnim prelaznim bojama. Elektromagnetski talasi boja imaju
osobine inteziteta (amplitude talasa), kao i stepen čistoće ili eventualno pomešanosti zračenja.
U fiziološkom smislu, boja je fenomen koji proizlazi iz delovanja elektromagnetnih talasa na čulo vida i
centralni nervni sistem. Boja kakvom je doživljavamo nije činjenica po sebi, već je osećaj koji proizlazi iz
fizioloških i psiholoških činjenica. U tom smislu postoje tri teorije boja, izlažu gledište i pretpostavke da u
mrežnjači postoje tri tipa primača: za crveno, zeleno i plavo; a svaki od ovih primača reaguje na svoj
način(odgovarajućim pigmentom boje) i specifično na sve talasne dužine, ali naročito intenzivno na
talasnu dužinu svoje boje. Fiziološka reakcija uzima u obzir ne samo dominantne tri primarne boje, već i
njihove prelaze i mešavine u različitim intezitetima, što daje mogućnost osećaja za 200-250 različitih
boja. Teorija četiri boje, tzv. antagonističkih parova boja, predpostavlja da postoje posebne supstance
osetljive na svetlost, koje daju osećaj boja: crveno-zeleno, žuto-plavo i belo-crno. Ako svetlost delujući na
te supstance stvara proces disimilacije, stvara se osećaj crvenog, žutog ili belog, a ako otvara proces
asimilacije, razvijaju se osećaji zelenog, plavog ili crnog. Postoje varijante i modifikacije tih dveju
osnovnih teorija, ali uvek i svuda se javlja nedostatak istraženih fizioloških činjenica i nejasna granica
između fiziološkog i psihološkog … .
Psihološka objašnjenja tiču se klasifikacije osećaja boja, a bave se opisom odnosa između stimulacije i
osećaja kao i odnosom psiholoških stanja i određenih stimulacija bojom. Opšti utisak koji stvaraju boje
nije analitičan već integrativan, tako da u svakodnevnom životu opažamo složene boje iz nekoliko
talasnih dužina, a samo se izuzetno, naročito u labaratorijama susrećemo sa bojom specifične talasne
dužine. Asocijativna objašnjenja boje odnose se na povezanost oblika proizvoda (predmeta) i namere, s
jedne strane, na uticaje koje boje kod ljudi imaju prema redosledu preferencija u odnosu na njihovu
starost, obrazovanje, vremenske prilike itd. U tom smislu postoji pravilo mešanja boja:
-Dve boje pomešane u jednakom iznosu daće boju koja će ležati tačno na sredini međusobnog rastojanja
upotrebljenih boja, a ako su upotrebljene u nejednakom iznosu, nova boja će biti bliža onoj sa većom
masom;
-mešanje dveju ili više boja daće novu boju čija će svetlina biti jednaka prosečnoj svetlini svih
upotrebljenih boja.
-mešavina boja daće zasićenje nove boje, koje će biti manje od prosećne vrednosti zasićenja svih
upotrebljenih boja.
-sve boje sunčevog spektra moguće je mešanjem dobiti iz tri boje, pod uslovom da nisu previše blizu
jedna drugoj ili da se ne nalaze na istoj polovini kruga boja, a dodavanjem bele ili crne boje moguće je
dobiti različite stepene svetline.
-pravila mešanja boja odavno su poznata našoj civilizaciji, umetnosti, kulturi uopšte.
-psiholozi razlikuju tople i hladne boje;tople podstiču proces adaptacije i poleta(crvena narančasta, žuta)-
imaju stimulativnu i nadražajnu moć; hladne podupiru proces protivljenja i propadanja(plava, indigo ,
ljubičasta )- one imaju sedativno i umirujuće svojstvo.
-boje podstiču ono što simbolizuju: svetle i sjajne boje imaju pozitivan učinak, koji može postati preteran,
čak i razdražujući; ako su tamne i zagasite, njihov je učinak interiozan, može postati negativan.
Osnovno simboličko značenje boja leži u njihovoj univerzalnosti, ne samo geografskoj, nego na svim
nivoima bića i spoznaje,a tumaćenja boja su najrazličitija,ovisno o kulturama i civilizacijama,što ukazuje
na potrebu opreznosti kod upotrebe boja u oblikovanju,pakovanju i označavanju
proizvoda,plakata,štampanog oglasa,TV spota, displeja, web stranice i dr. Tako na primer u hrišćanskoj
religiji, boja označava učešće stvorene i nestvorene svetlosti. Reč Božja naziva se svetlošću koja prolazi
iz svetlosti, tako da su hrišćani uopšte osetljivi na boje, kao odraz božanskog, na svetlosnu strukturu
univerzuma. U tom smislu hrišćanska je umetnost došla do toga da belu boju pridaje Ocu, plavu Sinu,
crvenu Duhu Svetome; zelenu nadi, belu veri, crvenu ljubavi i milosrđu, crnu pokori, belu čistoti. U Africi
boja je religijski simbol, pun značenja i moći: belo je boja mrtvih; crvena je boja života; crna je boja
patnje i misterije; zelena je boja pobede života.U Islamskoj civilizaciji i religiji boja je prožeta magijskim i
političkim verovanjima (sa znatnim odstupanjima kod pojedinih naroda i država):crna boja(životinja) su
zlokobne; bela je boja svetlosti i sjaja; zelene je simbol života; žuta ima magičnu moć i profilaktičke
osobine.
Boje predočuju kosmički simbolizam i poseduju poput božanstva u više kosmogonija. Simbolizam je boja
također biološkog i etičkog reda. U masonskoj simbolici, na primer, bela boja odgovara Mudrosti, Milosti i
Pobedi; crvena Inteligenciji, Strogosti i Slavi; plava je boja Krune , Lepote i Temelja; crna boja odgovara
Malkhutu i Kraljevstvu; plava je boja Neba, Hrama i Zvezdanog svoda. Za mistike je lestvica boja
izražena pojmom apsolutne Svetlosti u ekstazi.Jalal-din Rumija daje jednu lestvicu boja, polazeći od
plave, crvene i žute boje, prelazeći preko bele, zelene i svetloplave, sve do bezbojne svetlosti. Druga
lestvica polazi od bele (boje islama ), žute (boje vernika, tamnoplave (boje dobročinstva), zelene (boje
mira), plave (boje intuitivne sigurnosti) i crvene ( boje spoznaje) do crne (boja božanskog postojanja).
Boja kao prirodni fenomen ima tri osnovna svojstva:
Diferenciranost, kao svojstvo i kvalitet odvaja jednu boju od druge, što je osnovno svojstvo boje, koje
omogućava da se razliku boje jedna od druge.
Vrednost ili valer podrazumeva gradaciju ili stepen osvetljenosti, ton pojedine boje ili tonsku vrednost. To
je nijansa u svetlim ili tamnim tonovima koju ima jedna boja u odnosu na ton osnovne boje kojoj pripada.
Hromatičnost ili intenzitet predstavlja jačinu boje, što je izuzetno značajno kod oblikovanja (dizajniranja )
proizvoda. Ovo svojstvo boje može da varira, na primer, od neutralno sivog tona, pa do vrlo jakih boja
bilo koje vrste.
Komplementarnost podrazumeva međusobno nadopunjavanje ili harmoniju tonova, kada se, na primer,
komplementarne boje kao što su purpurno crvena i žuto-zelena, plava i narančasta, koriste uporedo kao
svojstvo da bi se kod proizvoda naglasila odgovarajuća vizualno-estetska sadržina.

Boje se mogu grupisati na tople i hladne boje, a ovo svojstvo boja jeste da vrše psihološko dejstvo na
ljude, da stvaraju kod njih razne emocije i iluzije o toplini ili hladnoći, a koje u stvari izazivaju u razne boje
obojeni proizvodi (predmeti).Tople boje nazivaju se još i «približavajuće»(purpurno-crvena, crvena, žuta,
narančasta i druge).Boje imaju različite pristaše u odnosu na njihovu fazu života, obrazovanje, klimatsko
podneblje, pripadnost kulturi i civilizaciji, religiji itd. Empirijskim istraživanjima je utvrđen redosljed
preferencija ljudi hrišćanske civilizacije i kulture: plava, crvena, zelena, mrka, ljubičasta, narančasta, žuta
itd; svetle boje preferiraju mladi; jake i blistave boje preferiraju odrasle osobe; tamne boje slabijeg
inteziteta uglavnom odgovaraju osobama poznih godina. Nije do sada izvršeno jasno razgraničenje koje
boje više odgovaraju muškarcima a koje ženama, tako da na dizajnerima ostaje večiti problem izbora
boja proizvoda u smislu pronalaženja odgovarajućih rešenja boje proizvoda kojim će se izazvati njihova
odgovarajuća asocijativna svojstva i psihološko dejstvo.
Lečenje bojom
Tradicija lečenja bojom datira iz drevnih vremena Egipta gde prema mitologiji , umeće lećenja bojom
utemeljuje bog Thoth.U Grčkoj zajedno sa idejom o elementima-zrak, vatra, voda i zemlja, kao temeljni
delovi vasione, povezivani su sa svojstvom kao što su hladnoća, toplina, vlaga i suvoća , a također i sa
četri boje žutom, crvenom , belom, i crnom.Smatralo se da one nastaju u četri organa: slezeni , srcu, jetri
i mozgu i da određuju emotivne i fizičke dispozicije i raspoloženje. Arapski lečnik, Aristotelov učenik
Avicenna(980.-približno 1037) unapredio je umeće lečenjenja.U svom delu Kanonik medicine razjasnio je
životnu važnost boje i u dijagnostici i u lečenju. Avicenna je primetio da je boja vidljiv simptom bolesti i
stoga je napravio mapu na kojoj je povezao boje s temperamentom i fizičkim stanjem tela.Upotrebljavao
je boje u lečenju, uporno tvrdeći da crvena pokreće krv, plava ili bela je hlade, a žuta ublažava bol i
upale. Također je pisao o mogućim opasnostima upotrebe boja u lečenju, primetivši, na primer, osoba
koja krvari iz nosa ne bi smela gledati u jarko crvenu boju ili biti izložena crvenoj svetlosti, budući da to
stimuliše krvne sokove, dok plava boja ublažava i smanjuje protok krvi.
Istraživanja o upotrebi boja u terapeutske svrhe vršena su u Evropi ranih godina dvadesetog stoleća , a
posebno se njima bavio Rudolph S teiner, koji je boju povezivao sa modelom, oblikom i zvukom. On je
sugerisao da neki modeli pojačavaju vibracijska svojstva nekih boja, a da određene kombinacije boja i
oblika imaju ili destruktivno ili regenerativno dejstvo na žive organizme. U školama koje su bile
nadahnute Steinerovim delima učionice su bojane i opremane tako da budu u skladu s raspoloženjem
dece na različitim stepenima njihovog razvoja.
Theo Gimbel nastavio je delo Rudolpha Staeinera,utemeljivši Hygeia studije i Koledž za terapiju bojom u
Britaniji.Među načelima koja je Gimbel istraživao bile su i tvrdnje Maxa Lushera,bivšeg profesora
psihologije na univerzitetu u Bazelu,koji je tvrdio da preferisanje nekih boja odražava stanje duha i/ili
neravnoteže u radu žlezda te se može koristiti kao osnov za postavljanje fizičke i psihičke
dijagnoze.Luscherova teorija,koja čini osnovu njegovog testa boja, stoji na ideji da značenje boje potiče
iz rane čovekove povesti, kada je njegovo ponašanje bilo upravljano izmenom noći i dana.Luscher je
verovao da su boje koje vezujemo uz ove dve pojave- žuta i tamno plava- povezane sa razlikama u brzini
metabolizma i lučenja žlezda, a one odgovaraju energiji koja je potrebna za spavanje noću i lov
danju.Također je verovao da su reakcije autonomnog dela nervnog sistema povezane s drugim bojama.
Podršku Luscherovoj teoriji dao je 1940-ih ruski naučnik S.V.Krakov, koji je ustanovio da crvena boja
stimuliše rad simpatičkog dela autonomnog dela nervnog sistema,dok plava stimuliše parasimpatički deo.
Možemo zaključiti da se savremeno lečenje bojama ima korene u drevnom misticizmu,čija su glavna
načela zajednička mnogim različitim kulturama a naučno potvrđena širom sveta .

Slika 7 Logotip kompanije Fractal Design

Ako ste ikada radili sa programima za slikanje znate kako nastaju boje u računaru. Postoji više sistema
boja, od kojih svaki predstavlja svaku datu boju kao kombinaciju nekoliko parametara (obično tri) ili
"osnovnih boja" (kao što su crvena, zelena i plava). Za umetničke potrebe najkorisniji je sistem HSV. U
HSV sistemu svaka boja rastavlja se po tri ose: nijansa (hue) - čista dugina boja sa točka boja (slika 8),
zasićenost (saturation) - odnos čiste boje i bezbojne sive, i vrednost (ili luminansa) - ukupna svetloća
boje.

Slika 8 Točak boja za biranje nijansi u HSV sistemu

Nećemo preterati ako kažemo da ključ u profesionalnom radu sa bojama predstavlja sposobnost da se o
njima razmišlja u smislu HSV sistema. Mnogi saveti koje ćete dobiti gotovo su sasvim direktni kada na
njih primenite HSV pravilo. Na primer, uobičajeno je da se boje dele na tople (crvena, žuta) i hladne
(plava, ljubičasta), pa ako pokušate da ih pronađete na točku boja videćete da su sve tople boje sa leve
strane vertikalnog prečnika, dok su hladne sa desne strane. Isto tako se smatra da se najbolje slažu one
boje koje sa na točku nalaze na rastojanju od četvrtine kruga (90o) jedna od druge.

Drugo (i verovatno najvažnije) što treba imati u vidu jeste da boje treba da pomognu da se izrazi logika
forme, a ne da bude u sukobu sa njom. Na primer, ako logotip predstavlja knjigu, možete celu da je
obojite jednom bojom (recimo, crvenom), ali ne možete da obojite korice svetlo žutom, a stranice braon
(odnosno tamnijom bojom), jer je to u suprotnosti sa stvarnim iskustvom koje kaže da su stranice knjige
barem jednako svetle kao korice ili svetlije od njih. Drugim rečima, slobodno možete da transformišete
boje koje su uobičajene za neki objekat, ali ne možete u potpunosti da ih zanemarite.

Dakle, šta onda sa jednostavnim logotipom? Koja je logika njegovog vizuelnog oblika? Tri kvadrata
prikazana pod različitim uglovima očigledno predstavljaju tri faze procesa ili tri člana jednog redosleda;
bilo bi prirodno da ih obojite u tri boje koje takođe formiraju skladan redosled. Po svojoj prirodi, od tri HSV
parametra (nijansa, zasićenost i vrednost), samo vrednost, odnosno svetloća, može da posluži kao
osnova za formiranje takvog redosleda. Zaista, jedna boja može da izgleda tamnije ili svetlije (u
zavisnosti od svetlosnih uslova), ali čim promeni svoju nijansu ili zasićenost najverovatnije je više
nećemo smatrati istom bojom - razbija se logika prelaza.

Zadržao sam svetloplavu boju za gornji kvadrat i tu boju upotrebio kao osnovu redosleda, bojeći druge
kvadrate tamnijim nijansama. Gotovo da sam uklonio konture kvadrata jer su sada nepotrebne (slika 9).
Eto! Naš logotip je postao sasvim uverljiv i vizuelno zanimljiv.

Slika 9 Boje moraju da podržavaju formu, a ne da budu u sukobu sa njom

Prema Websterovom rečniku, proporcija je "uporediv odnos između stvari ili udaljenosti prema veličini,
količini, broju itd." U oblasti dizajna, međutim, ta prilično široka definicija sužava se da opiše samo odnos
veličine i dužine delova kompozicije. Drugim rečima, kod proporcije se radi o tome koji su delovi veći od
drugih i zašto. (O principima propocionisanja koje se odnosi na Web strane govori se u drugom članku.)

5.7.1.6. Proporcije

Nema sumnje da najvažniji princip prilikom biranja veličine elemenata logotipa kaže: sledite njihovu
"prirodnu" veličinu. Tekst mora da bude lako čitljiv; vizuelni elementi treba da budu dovoljno veliki tako da
se uočavaju sva njihova svojstva. Međutim, u granicama prirodnosti ima dosta prostora za manja
prilagođavanja koja, uprkos tome što nisu velika, mogu veoma da utiču na efekat koji daje celina. Ne
treba da se plašite što "gubite vreme" igrajući se veličinom (kao i drugim aspektima svoga dela, naravno)
i pokušavate da pronađete najbolje proporcije.
Slika 1 Dve dužine, a i b, čine "zlatni presek" ako je b podeljeno sa a jednako a podeljeno zbirom a i b

U stvari, stari Grci i renesansne arhitekte već su mnogo truda uložili u pronalaženju "idealne" proporcije,
one koja je najprijatnija za oko. Jedno od najpoznatijih otkrića jeste "zlatni presek", objašnjen na slici 1.
Međutim, matematičke spekulacije su danas retko primenljive, jer forme sa kojima radimo nisu oni idealni
bezbojni kvadrati i sfere kojima su se zabavljali antički umovi. Kompleksne forme koje tako lako možemo
da proizvedemo na računaru, boje i oblici, mogu veoma mnogo da utiču na utisak veličine (opštepoznati
primeri takvih efekata dati su na slici 2), pa ne treba da poredite jednake veličine, već njihovu istaknutost,
vidljivost ili utisak veličine.

Slika 2 Na primeru (a) disk izgleda kao da je manjeg prečnika od kvadrata; na primeru (b) beli disk na
crnom izgleda veći od crnog na belom.

Uzmimo najjednostavniji slučaj, kada imamo grubi kvadratni vizuelni element i naslov od dvoslovne
skraćenice koje treba da spojimo u logotip (slika 3). Prvi pokušaj pokazuje da ovaj par slova (AZ) ima
tendenciju da se raspadne ostavljajući previše praznine između, te je dobro tešnje ih sabiti (a). Međutim,
zbog veličine slova (a) oni nisu u pravoj ravnoteži sa kvadratnim vizuelnim elementom. Pošto smo
povećali slova i isprobali nekoliko varijanti, ona predstavljena na (b) pokazala se kao najbolji odnos
proporcije vizuelni element/tekst; njome se postiže najjači mogući utisak da su dve polovine jednakog
značaja - jači nego, na primer, kod (d). Zašto?
Slika 3 Traganje za najboljom proporcijom

Oblici vizuelnog elementa i slova prilično su kompleksni, a kao rezultat toga njihova percepirana veličina,
ili njihova istaknutost, drugačija je od fizičke veličine merene od jedne do druge ivice. Ako jednostavno
izostavimo fizičku visinu, tada je ravnoteža na gubitku (d). U takvim slučajevima naš um nastoji da podeli
oblik na "jezgro" i "ljusku", a prema jezgru stavljamo stvari u međusoban odnos. Ovde je odvajanje jezgra
od vizuelnog elementa jednostavno - jezgro je unutrašnji svetloplavi kvadrat - i mi sasvim ispravno
koristimo njegovu visinu kao lenjir za izbor veličine fonta. Štaviše, ako izmerimo tekst koristeći kopiju
kvadrata jezgra (u c je kopija prikazana kao crvena kontura), vidimo da se neki važni elementi oblika
slova veoma lepo uklapaju u njega.

Ovaj primer govori o opštem principu koji se koristi za biranje prave proporcije: kad god je to moguće,
pokušajte da pronađete odnose koji su jednostavni, a ipak ne odmah očigledni. Ako možete sasvim lako
da učinite da dva nesusedna objekta budu iste veličine, ili da jedan bude dva puta veći od drugog,
pokušajte to. Zamislite da preko svoje tvorevine stavljate koordinatnu mrežu čije su ćelije iste veličine kao
što je veličina jednog od njenih elemenata; zatim će svi elementi imati tendenciju da se "lepe" za linije
mreže, a krajnji efekat je pojednostavljenje i stabilizovanje sistema veličine i rastojanja. Iskusni dizajneri
ovo pravilo shvataju kao prirodnu potrebu stvari da se ponašaju na takav način i sve što treba uraditi
jeste pratiti ovu njihovu potrebu.

S druge strane, ne treba ni da preterujete sa pojednostavljivanjem; kompozicija u kojoj je sve u jednom

nivou jednostavno će biti dosadna. Zato podelite svoje delo u faze. Prvo, "podivljajte" i tražite tračak
originalnosti; igrajte se formama dok ne ugledate nešto zanimljivo i zaboravite neko vreme na proporcije.
A u drugoj fazi, kada pronađete osnovne karakteristike svih elemenata, morate da "fiksirate" kompoziciju
sa nekoliko dobro izabranih proporcionalnih odnosa.

Na slici 4 nalazi se još jedan primer. Samo imamo veći tekst i isti vizuelni element; u stvari, i dalje
koristimo isti odnos i ravnamo tekst sa unutrašnjim kvadratom vizuelnog elementa. Rezultat (a) je
prihvatljiv, mada možda nekako suviše običan. Ovakav raspored se može videti na mnogo logotipa.
Pažljivije posmatranje otkriva da postoji stabilnija, ali istovremeno mnogo dinamičnija kombinacija,
odnosno kombinacija (b). Ovde je ključna proporcija ta što slova imaju polovinu visine unutrašnjeg
kvadrata - opet jedna jednostavna proporcija koja nije odmah očigledna, ali koja ipak celinu prilično dobro
povezuje.

Slika 4 Isti vizuelni element sa većim naslovom

Jedini značajan deo koji još nedostaje našem logotipu jeste ime kompanije. Istinu govoreći, to je prilično
neuobičajeno, jer se obično tekstuelnom delu logotipa daje veliki značaj i on se pravi u ranoj fazi, kada se
bira osnovna forma. Često forma slova imena kompanije, ispisana izabranim fontom, služi kao osnovno
grafičko rešenje i definiše oblik.

Međutim, u našem primeru logotipa pokušao sam da odvojim grafiku i tekst jedino u cilju doslednosti
ovog teksta. (Kao što ćete kasnije videti, imaćemo priliku da objedinimo grafiku i tekst.) Sada ćemo
smestiti naslov ispod grafike, na najneutralnije mesto, i tako dobiti najuobičajeniji raspored logotipa (drugi
po popularnosti jeste raspored u kome tekst, obično ispisan većim slovima, dolazi sa desne strane
grafičkog elementa). Izaberimo sada alatku Text u programu za crtanje, postavimo kursor na platno i
upišimo "company inc."

Zašto malim slovima? Jednostavno - mešavina velikih i malih slova dala bi nejednak granični okvir za
tekst, pa bi velika slova probijala gornju liniju okvira. (Naravno, to rade i slova b i k, ali u našoj percepciji
to će manje razbijati sveukupan pravougaoni oblik.) Zato potreba jednostavnosti logotipa definitivno daje
prednost ili malim ili velikim slovima, a ne njihovoj mešavini.

Izaberimo sada font za naslov. Kada je reč o fontovima može se dati gomila saveta, a da se time u stvari
ne da nijedan. Ispravno je opšte shvatanje serifnih fontova kao staromodnih i lako čitljivih, a sanserifnih
kao modernih, ali time ne govorimo ništa. Gotovo nikada ne znate koji će font najbolje izgledati u datom
slučaju, sve dok ne isprobate i sami se ne uverite. Drugim rečima, ne postoji samo jedan font koji može
da stvori harmoničnu celinu sa ostalim komponentama logotipa, pod uslovom da izaberete pravu veličinu
i proporcije slova.
Slika 10 Ime kompanije je takođe apstraktno

Verovatno jedini pouzdan savet koji mogu da dam jeste da izbegavate preveliku originalnost i
dekorativnost. Neobični fontovi mogu biti i najbolji, ali zahtevaju veliku umetničku veštinu i iskustvo da bi
se na pravi način uklopili u logotip. Moja preporuka je da koristite neki od "dobrih starih" tipografskih
likova, kao što su Baskerville ili Schoolbook, koji su pretrpeli test vremena. Da bih istakao ovu poentu, u
našem primeru izabrao sam Times, iako ga u stvari ne bih baš preporučivao za logotip, iz jednostavnog
razloga što se mnogo koristi na računarima. Svejedno, u našem slučaju Times izgleda sasvim dobro
(slika 10).

Još dve stvari o fontovima. Kako je veličina slova logotipa poprilična, gotovo uvek morate malo sabiti
slova sa obe strane, jer podrazumevani odnos visina/širina mnogih
fontova bira se imajući na umu uobičajenu veličinu slova za telo teksta od 10 tipotačaka. Drugo
podešavanje koje je gotovo obavezno za logotip jeste ručno sabijanje (kerning) razmaka između slova
(uporedite dve verzije slike 11). Jednostavno hvatate slovo po slovo i pomerate ga ulevo ili udesno, često
zumirajući prikaz i posmatrajući da li je vizuelno gustina slova ujednačena.

Slika 11 Uočite razliku

Drugi deo: alatke

Pošto smo upoznali materijale zanata stvaranja logotipa (da vas podsetim, to su forme, boje, fontovi i
završni rad), vreme je da savladamo alatke koje se primenjuju kada se radi na kompoziciji logotipa.

Ne, neću govoriti o programima za crtanje i računarskim platformama; o tim tehničkim pitanjima već
postoji gomila podataka. Smatram da je znatno zanimljivije pozabaviti se konceptima kombinovanja
forme i boje, da bismo otkrili magični način obrtanja, okretanja i oživljavanja mrtvog materijala.

Početnici koji se dive velikim dizajnerskim delima često se boje da se upuste u stvaralački rad i stvore
nešto svoje. Na sreću, postoji dosta koncepata koji, kada se metodično primene, donose mnogo bolje
rezultate nego što su autori ikada očekivali. Talenat i urođena sposobnost imanja vizije veoma su bitni, ali
je iskustvo još važnije. Međutim, čak i bez tih vitalnih preduslova, moguće je započeti uspešan rad
ukoliko pažljivo proučite objašnjenja osnova, objašnjenja koja se ja trudim da vam pružim.

Posle nedelja razmišljanja izabrao samo četiri najvažnija koncepta koji zaslužuju da budu detaljno
razmotreni: proporcija, kontrast, ponavljanje i nijanse. Ovo je daleko od iscrpnog, ali još dalje od
nepristupačnog. Odabrao sam ove koncepte jer verujem da se najčešće zanemaruju i pogrešno tumače,
a studioznog dizajnera mogu izuzetno lepo da nagrade.

Moj cilj je da vam pomognem ne samo da ove koncepte primenite u radu, već takođe da tražite i
pronalazite rezultate koje oni daju kada analizirate tuđe radove. Web u kome svi živimo prepun je primera
odličnih, osrednjih i užasnih dizajna, a vi sebe treba da naviknete da pomalo razmišljate i o najgorim
primerima, pokušavajući da shvatite šta ih čini tako lošim i kako bi se mogli poboljšati.

Proporcije, kontrast i ponavljanje čine moćan skup dizajnerskih alatki koje, ako se koriste pažljivo i
odgovorno, mogu da daju izuzetne rezultate. Međutim, pravi profesionalizam podrazumeva više od
savršenog vladanja ovim alatkama. Jedna od najvažnijih karakteristika po kojima se razlikuje rad
iskusnog dizajnera od novajlije (čak i nadarenog novajlije) jeste moćno korišćenje finesa.

Finese, u stvari, nisu nikakav nov koncept. Primena finesa znači korišćenje istih starih dizajnerskih
principa, ali sa jednom razlikom. Reč "finesa" znači "suptilan, delikatan nivo"; finese ne mogu da čine
osnovu niti osnovnu ideju kompozicije, ali se uvek koriste u finalnoj fazi da bi se naglasila, učinila
uočljivijim određena svojstva dizajna. Zašto bismo onda posebnu pažnju posvetili ovakvoj
"beznačajnosti"?

Zato što finese zaista mogu da doprinesu percepciji. Forma siromašna finesama i dalje može da izgleda
zanimljivo, ali samo na prvi pogled. Ona ne zadržava pogled više od delića sekunde, a ako joj posvetite
više pažnje, forma gubi svoj šarm. Kada uhvatite osnovnu poruku, kompozicija postaje suviše očigledna,
dosadna.

Međutim, uz finese se sve to menja. Dizajn sa dobro uklopljenim finesama postaje topao, ljudski,
privlačno elegantan; on nas zaista poziva na vizuelno uživanje. Mnogo nenametljive koordinacije i
kontrasta zabavlja pažnju; um je obuzet otkrivanjem rešenja za desetine malih pitalica koje je dizajner tu i
tamo sakrio. "Aha! Ovaj par linija je paralelan... I, da! Ovaj detalj je iste boje kao onaj drugi... A ove dve
linije se nastavljaju, tačka njihovog preseka je tačno u centru onog diska... A serifa ovog slova je tačno u
nivou one horizontalne pruge..."

Ova otkrića su uglavnom podsvesna, ali u tome i jeste magija podsvesne percepcije - ona veoma mnogo
utiče na utisak i sasvim svesnu procenu kvaliteta rada. Zanimljivo je da se naš um ne zamara od toliko
"pozadinske aktivnosti" - sasvim suprotno, prijatno je stimulisan. Naši preci su prirodnim odabiranjem bili
istrenirani da neprekidno traže tragove reda, namerno ili slučajno, u haosu oko nas.

Dekorisanje logotipa finesama je gotovo uvek posao koji oduzima mnogo vremena. U trenutku inspiracije
možete da "ubodete" pravi oblik i kombinaciju boja; ali pronalaženje najbolje kombinacije suptilnih detalja
koji daju dušu vašoj kreaciji uvek zahteva vreme i trud. Pre nego što predate gotov rad, pažljivo treba da
preispitate sve detalje, pitajući se: "Zašto sam ovo uradio ovako? Zašto ova veličina, ovaj položaj, ovaj
ugao? Da li je to opravdano ili može da se promeni?"

Ako ne postoji neki poseban razlog da element bude ovakav a ne drugačiji, pokušajte da podesite
njegove karakteristike tako da budu u boljoj saglasnosti sa ostalim ili da bolje iskaže svoju ulogu u
kompoziciji. Ovakvo glancanje možda deluje zamorno, ali su plodovi značajni. Preporučuje se čak i da
ostavite nedovršen rad na par dana, jer posle odmora um postaje prijemčiviji za delikatno pitanje finesa.

Vrsta finesa koja zaslužuje da se posebno pomene jeste kerning, odnosno ručno podešavanje razmaka
između slova. Ništa ne odaje amatera toliko koliko naslov bez kerninga. Tačno je da su fontove koje
koristite proizveli izuzetno iskusni umetnici, ali svejedno prema njima treba da se odnosite kao i prema
svakom grafičkom resursu i njihove karakteristike hrabro prilagodite svojim potrebama. A kerning je
karakteristika koja uvek zahteva ručno podešavanje, jer je gotovo nemoguće napraviti font čije su
ugrađene informacije o kerningu dovoljne u svim slučajevima u praksi.

Sl. 14 Jednostavan logotip koji ilustruje primenu finesa.

Pogledajmo nekoliko primera. Logotip prikazan na slici 13 sadrži dve finese koje vredi spomenuti. Prvo,
obratite pažnju da je nagib kurzivnih slova istovetan uglu donjeg (tamnog) kvadrata. To pomaže da se
uspostavi smislena komunikacija između vizualiteta i teksta, koja ih povezuje u čvrstu celinu. Drugo,
utisak matematički preciznog krsta zavarava; ako uzmete lenjir, videćete da je njegova vertikalna linija u
stvari nešto kraća od horizontalne. To je urađeno namerno, a cilj je upravo taj da vas navede da mislite
da je krst simetričan - kada su linije fizički jednake, naše oko ima tendenciju da računa da je vertikalna
duža jer nije opterećena tekstom.

Simetrična kompozicija na slici 14 je poboljšana jer je njen naslov poravnat sa vertikalnim osama desne i
leve zvezde, a srednja zvezda je uzdignuta taman toliko da dozvoli ivici njenog najnižeg zraka da, ako se
produži, dodirne vrhove druge zvezde (obe ove finese su ilustrovane crvenim isprekidanim linijama na
slici).

Sl. 15 Koordinisanje finesa je prikazano crvenim isprekidanim linijama.

U zaključku bih želeo da kažem nešto što možda izlazi iz okvira ovog kratkog kursa, ali je važno koliko i
svi tehnički saveti koje sam dao. Da biste uspeli u umetnosti logotipa, morate pre svega da uživate u
materijalima i alatkama; morate da volite da se igrate formama, fontovima i bojama; morate da treperite
od uzbuđenja kada raspakujete novu verziju omiljenog programa za crtanje. Uživanje u procesu rada je
najbolji način da budete sigurni da će i publika uživati u vašem delu - a finese dolaze kao sasvim prirodna
posledica duševnog stanja autora.
Ovde je "završni rad" pojam za sve što radite sa svojim logotipom nakon što odlučite da su i vizuelni i
tekstualni elementi spremni, da se nalaze na odgovarajućim mestima i da su prave boje. Završni rad
obuhvata različite dekoracije kao što su tekstura površine, senka, isticanje, prelivi, transparentnost itd.
Sve u svemu, ova kategorija je znak savremene kompjuterizovane tehnologije; u doba pre publikacija
nastalih u programima za stono izdavaštvo nije bilo senki ili mermerne teksture, kao i logotipa.

Ljudi u principu veruju da je zanimljiv završni rad ono što grafiku čini profesionalnom. Daleko od toga.
Završni rad, kao što sam pojam govori, može da dâ dovršen izgled, ali senka neće poboljšati loše
dizajniran logotip u pogledu oblika i boje. Strogo govoreći, završni rad ne predstavlja neki zaseban
medijum, te primenjujući ga možete da koristite sve principe o kojima sam do sada govorio. Imate punu
slobodu: kada jednom napravite dobru stvar i znate šta je čini dobrom, malo je verovatno da ćete je
pokvariti pogrešnim završnim radom (iako to može ponekad da se dogodi.)

Ako govorimo o alatkama, faza primene završnog rada jeste ona u kojoj napuštate vektorski paket za
crtanje i izvozite svoje delo u Photoshop ili neki drugi program za slikanje. (Recimo pošteno, Corel Xara
je vektorski program za crtanje koji može da pravi transparencije i neke vrste senki, čime gotovo da
eliminiše potrebu editovanja izvezene bitmape). Za dizajnera je završni rad pre svega tehničko pitanje; to
je pitanje učenja i primene određenih trikova; o njima se mnogo govori na lokacijama i u časopisima
posvećenim Web dizajnu.

Dakle, čime možemo da se poigramo završavajući logotip? Pre svega (iako je to relevantnije za forme),
pogledajte kako je tačka na "i" blizu tačke u kojoj uglovi kvadrata konvergiraju - mada se ne sudara sa
njom. Jedan od opštih principa koji se tiče forme (izgleda da o tome nisam do sada govorio) jeste da linije
i tačke koje su međusobno preblizu imaju tendenciju da se "vežu" jedna za drugu zbog "nagona" da se
smanji ukupan broj elemenata slike. Zato pomerimo malo tekst tako da tačka na "i" pokriva baš tačku
konvergencije. (Usput, dizajneri logotipa prosto obožavaju slovo "i".)

Sl. 12 Završni dodir

Ovo izgleda odlično i pomaže da se tekst i grafika tešnje integrišu. Ali sada kada je "tačka na i" postala
centar kompozicije, ona definitivno traži veću istaknutost i vidljivost. Prvo sam pokušao da istaknem ovo
mesto jednobojnim krugom koji je veći od originalne tačke na "i". No, ma koju boju upotrebio, disk se
jednostavno nije isticao onoliko koliko sam želeo. Očigledno je bilo potrebno da primenim neki završni
efekat. Obojio sam disk u crno i primenio ekscentrični radijalni preliv iz belog u crno, pretvarajući disk u
sferu (sl. 12). To je to!

U osnovi, logotip je gotov. Ovde mogu da se primene i neki drugi završni radovi kojima bi se "dodao
preliv prema ukusu". Da bi se grafika bolje izbalansirala u gornjem delu, tekstu sam dodao senku u
nameri da on dobije na težini. Međutim, ispostavilo se da senka izgleda najbolje kada se njena gornja
polovina postepeno briše (sl. 13) da bi se sprečilo opterećivanja prostora u kojem se susreću tekst i
grafika. Ovaj primer mi pruža priliku da spomenem još dve stvari koje se tiču senke - a ona je sigurno
vrsta završnog rada koji se najčešće primenjuje. Prvo, treba da vodite računa o smeru zamišljenog
"svetlosnog zraka" koji stvara senku i proverite da nije u sukobu sa onim što oblik i boja treba da govore
(na primer, u našem slučaju bilo bi neprihvatljivo da svetlost pada sa severozapada, jer vizualitet
sugeriše svetlost koja pada sa severoistoka). Drugo, boja senke ne mora da bude čista siva; možete da
koristite svaku nijansu koja se bolje uklapa sa ostatkom boja logotipa.

Sl. 13 Vizualno i grafički uravnotežen logotip

Poslednje što imam da kažem o završnom radu jeste da mnogo toga izgleda odlično kada logotip
prikažete u punoj veličini ekrana, ali se ispostavi da ne valja kada ga svedete na realnu veličinu. Na
primer, ako planirate da koristite mali logo, bolje da uklonite senku i povećate malo sferu. Isto tako, kao i
kod slova, skaliranje logotipa nagore ili nadole ponekad zahteva promenu proporcije (odnos visina/širina)
da bi percepcija forme bila bolja.

5.7.1.7.RAVNOTEŽA

Osim svih ovih upotrebljenih elemenata dizajner mora obratiti pažnju kod kreiranja, bilo kojeg grafičkog
elementa, na ravnotežu.
Ako zahtevamo da u jednom grafičkom dizajnu svi elementi budu tako raspoređeni da se kao rezultat
dobije stanje ravnoteže,treba da znamo kako se ona postiže.Štaviše,neki dizajneri možda veruju da je
zahtev za ravnotežom samo jedna stilistička psihološka ili društvena naklonost.Neki vole ravnotežu a
neki ne.Zašto ravnoteža treba da bude nužna osobina vizuelnih sklopova?
Za fizičare,ravnoteža je stanje u kome se sile koje dejstvuju na neko telo uzajamno izjednačuju.U svojoj
najednostavnijoj verziji, ravnoteža se postiže dvema silama jednake snage koje vuku u suprotnim
pravcima.Ova definicija se može primeniti i na vizuelnu ravnotežu. Baš kao i fizičko telo,svaki vizuelni
sklop ima tačku oslonca ili težište. I kao što se oslonac i najnepravilnijeg plosnatog predmeta može
odrediti kada se pronađe točka u kojoj će se uravnotežiti na vrhu prsta,tako se i središte nekog vizuelnog
sklopa može odrediti posle više pokušaja. Sem za najpravilnije oblike, ne postoji niti jedan metoda
racionalnog proračunavanja, koji bi mogao da zameni intuitivni smisao oka za ravnotežu.To znači da oko
doživljava ravnotežu kada su odgovarajuće fiziološke sile u živčanom sistemu tako raspoređene da se
uzajamno izjednjačuju.
Zašto je likovna ravnoteža neophodna? Mora se imati na umu da vizualno, isto kao i fizički, ravnoteža
jeste stanje raspodele u kome je svaka akcija dospela u mirovanje. Potencijalna energija, kaže fizika,
dostigla je najmanju meru.U jednoj uravnoteženoj kompoziciji,svi takvi činioci kao što su oblik, smer i
mesto međusobno su tako određeni da se čini da nije moguća nijedna promena, a celina dobija karakter
«nužnosti» u svim svojim delovima. Jedna neuravnotežena kompozicija ili delo izgleda slučajna ,
prolazna i stoga bezvredna.Njeni elementi pokazuju težnju da promene mesto ili oblik da bi uspostavili
stanje koje se bolje slaže sa celokupnom strukturom.Pod uslovima neravnoteže, dizajnersko kazivanje
postaje nerazumljivo.
Naravno ravnoteža ne zahteva simetriju. Simetrija u kojoj su, na primer, dva krila kompozicije
podjednaka,predstavlja najosnovniji način stvaranja ravnoteže.Dva svojstva vizuelnih predmeta posebno
utiću na ravnotežu:težina i smer.
U svetu naših tela , težinom nazivamo snagu zemljine teže,koja predmete vuče na dole.Slično vučenju
na dole, može se zapaziti i u logotipu i plakatu i sl., ali vizuelna težina se ispoljava i u drugim smerovima.
Na primer, kada gledamo elemente u okviru logotipa (i sl.) njihova težina kao da stvara napetost duž
osovine koja ih spaja sa okom posmatrača, te nije lako reći da li oni vuku posmatraća koji ih gleda ili
nadiru ka njemu. Sve što možemo da kažemo jeste da je težina uvek jedan dinamički efekt,ali da
napetost nije nužno orentisana duž smera u okviru logotipa.
Istoričar Hajnrih Velflin, skrenuo je pažnju na činjenicu da dizajnerska rešenja menjaju izgled i gube
značenje kada se gleda njihov lik u ogledalu. On je shvatio da se to događa zato što se grafički prikazi,
rešenja, slike i sl. «čitaju» s leva na desno, a redosled se menja kada se slika obrne.Vilfin je napomenuo
da se dijagonala koja ide od donjeg levog ugla u gornji desni sagledava kao ulazna a druga kao silazna.
Svaki predmet u dizajnerskom rešenju čini se da teži desnoj strani rešenja. Ovo se slaže sa zapažanjem
na osnovu eksperimenta, da kada se dva jednaka predmeta pokažu na levoj i desnoj polovini vidnog
polja, predmet na desnoj strani čini se većim. Da bi izgledali jednaki, predmet na levoj strani mora da se
poveća.
Pošto se slika (logotip , plakat, transparent , mapa, i sl.) čita sa leva na desno, likovno kretanje u desno
opaža se kao lakše, kao kretanje koje zahteva manje napora. Ako nasuprot tome, na nekom plakatu
vidimo kako neki jahač prelazi s desna na levo, činit će nam se kao da savladava veći otpor, ulaže više
napora i stoga ide sporije.

5.7.2. WEB DIZAJN

(GRAFIČKO OBLIKOVANJE WEB stranica)

O web dizajnu...

Da bismo najlakše objasnili šta sve podrazumeva definicija Web dizajn, najlakše je krenuti od papira,
odnosno od onoga što svako od nas dobro poznaje. Dizajniranje grafičkih rešenja čiji je konačni cilj
odštampani materijal, poznaje gotovo svaki korisnik računara koji je barem jednom napisao neki tekst ili
nešto nacrtao u nekom od programa na računaru i to poslije pomoću štampača odštampao. Dakle,
postoji specifična aplikacija u kojoj nešto iz glave pretočite u tekst ili slike i nakon toga prebacite u tvrdu
formu-na papir. Kada papir uzmete u ruke, to je za vas gotov proizvod-odštampani materijal. Na drugoj
strani, konačni proizvod web dizajna predstavlja web stranica ili web sajt koji nije opipljiv. Naravno,
možete je odštampati, ali tako ne bi smo omogućili online posetiocima širom sveta da je posjete, pa čak i
da saznaju nešto o vama pomoću nje, pa čak i da pomoću miša, tastature i kreditne kartice, ukoliko nešto
nudite za prodaju, taj proizvod kupe, a da vas pri tome nikada i ne vide.

Kratko rečeno, Web stranica predstavlja tekstualni fajl koji se,kao i program pisan u nekom od
programskih jezika, sastoji od programskih linija HTML koda. Ove linije opisuju sadržaj stranice, a mogu
biti pokazivači na različite grafičke i multimedijalne dadoteke, baze podataka, Java programe (aplete) i
druge slične multimedijalne sadržaje modernih web sajtova. Za one koji se sećaju DTP programa pod
nazivom Ventura Publisher u nekim ranijim verzijama ( pre kupovine od strane Corela), HTML je sličan
načinu na koji su bile zapisivane dadoteke tog programa. HTML linije čitaju web brovseri-programi koji
služe za pregledanje web stranica i interpretiraju ih u slike,tekst i animacije koje vidite na ekranu prozora
prolazeći kroz Internet. Ono što vidite prolazeći (surfajući ) kroz Internet su grafičke interpretacije web
stranica koje sadrže hiperlinkove na druge web sajtove i područja na webu. Slično dizajniranju grafičkih
materijala za štampu, dizajniranje web stranica vrši se pomoću specijalnih alata vizuelni i tekstualni a tu i
prestaje ssličnost Venture Publishera sa web dizajnom a počinju mnoge razlike. Većina razlika je u samoj
biti Interneta kao novog, aktivnog medija na kojem će stranice koje se naprave biti objavljene. Za razlku
od štampane stranice papira, završena web stranica ostaje aktivna, i pored teksta i slika, može sadržati i
animacije, te što je i najbitnije omogućiti interakciju sa korisnikomtj.posetiocem.

Jedan od osnovnih problema u slučajevima postojanja sajtova sa više desetina, stotina, hiljada ili milona
stranica, jeste njihova organizacija po principu potreba korisnika. Upravljanje sajtom na nivou njegove
strukture (site structure management) može biti odgovor na ovaj izazov koji se postavlja u razvijenom
online svetu.

Jedan od osnovnih načina postizanja uspešnog prisustva firme na Internetu jeste pružanje preciznih i
ažurnih informacija, koje imaju veoma kvalitetnu mogućnost pretraživanja od strane posetioca
prezentacije. Softver koji omogućava ovakav pristup upravljanju podacima na sajtu naziva se Content
Management softver, a firme koje proizvode ovaj softver nazivaju se Application Service Providers (ASP
– termin nije u vezi sa istom skraćenicom koja označava tehnologiju script programskog jezika kompanije
Microsoft).

Jedna od najboljih osobina satjova koji poseduju Content Management rešenja jeste mogućnost deljenja
resursa (podataka) između različiti delova sajtova i (ili) između nekoliko različitih Web prezentacija. Na
ovaj način omogućeno je kvalitetno predstavljanje podataka koji se pojavljuju na više različitih mesta na
jednoj ili više prezentacija (na jednoj ili više stranica, takođe), u zavisnosti od koncepta sajta, a koji ima
za posledicu veću verovatnoću da će posetilac prezentacije doći do njih koristeći različite načine
prelistavanja (pretraživanja) sadržaja.

Sledeći korak u prilagođavanju sajtova potrebama korisnika Interneta jesu rešenja koja proizilaze iz
Consumer Relationship Management (upravljanje na osnovu veza /odnosa/ s korisnicima) – CRM
softverskih aplikacija. Nihova osnovna osobina jeste dobijanje informacija potrebnih svakom
pojedinačnom korisniku Web prezentacije na osnovu različitih prethodno sakupljenih podataka koji
omogućavaju segmentaciju ovih korisnika prema njihovim potrebama, željama, mogućnostima, itd.
Karakteristika i Content Management i CRM rešenja koja se apliciraju u Web okruženje (ova rešenja
mogu se koristiti i na drugim servisima Interneta, naročito CRM rešenja) jeste skoro obavezno postojanje
veće količine raličitog sadržaja koji se može strukturirati na takav način da različite grupe korisnika imaju
mogućnost nalaženjenja podataka koji su samo njima potrebni.

U ovom kontekstu, Site Structure Management (SSM) predstavlja način organizovanja domena,
direktorijuma, navigacije i same strukture sajta prema potrebama korisnika, koristeći Content
Management ili CRM softver sa implementiranim SSM rešenjima. Može se reći da Site Structure
Management predstavlja konceptualno rešenje organizacije razvojnog Web okruženja korišćenjem online
marketinških tehnologija koje imaju za cilj povećanje mogućnosti pronalaženja potrebnih sadržaja
posetiocu Web prezentacije.

Osnovna karakteristika SSM koncepta predstavlja spajanje poznatih razvojnih tehnologija administracije i
razvoja Web sajtova sa marketinškim aktivnostima koje s jedne strane omogućuju korisnicima na samom
Web sajtu da lakše pronađu ono što traže, a sa druge strane da potencijalni posetioci Web prezentacije
uopšte pronađu web sajt putem poznatih tehnike njegovog optimizovanja zahtevima pretraživača (SEO –
Search Engines Optimization). Takođe, softwer sa ugrađenim SSM rešenjima omogućava praktično
rešavanje problema organizacije Web sajta, koristeći postojeće tehnologije koje su raspoložive u Content
Managemnt i CRM softverskim rešenjima.

Osnovni koraci u kreiranju Site Structure Management rešenja mogu se predstaviti sledećim koracima:

1. Kreiranje tematskih grupa i njihova evaluacija

Na ovaj način, pri kreiranju koncepta prisustva firme na Internetu, dobija se oreganizacija koja
omogućava lako implementiranje različitih složenih organizacionih rešenja Web sajta, u
zavisnosti od kompleksnosti njegove strukture.

2. Kreiranje fizičkih i (ili) virtuelnih direktorijuma, kao i veza između njih

U zavisnosti od softverskog rešenja, kao i od potrebnog prikaza tematskih grupa, formiraju se
različita rešenja organizacije podataka prema karakteristikama samog sadržaja.

3. Kreiranje različitih rešenja kombinacije domena i pod-domena, u zavisnosti od karakteristika

sadržaja Web prezentacije.
Ovaj korak podrazumeva implementaciju administrativnih rešenja na serverskom nivou koji
mogu, ali ne moraju biti implementirani u Content Management ili CRM softversko rešenje.

4. Kreiranje same strukture sajta, koja u zavisnosti od složenosti može sadržati tzv. pod-sajtove
ili paralelne strukture postojećoj.
Sama priroda sadržaja i njena strukturalna složenost determinišu njenu organizaciju, a
implementacija raznorodnih kolekcija tematskih grupa daje za rezultat kreiranje različitih modela
strukture Web sajta.

5. Kreiranje modela navigacije na Web sajtu koji uključuju mogućnost njihovog struktuiranja.
Na ovaj način se postiže sprega između raličitih strukturalnih ređenja organizacije Web sajta i
rešenja njegove navigacije.
 

Osnovna dodatna vrednost SSM rešenja postojećim softverskim rešenjima koja se primenjuju u Web
okruženju jeste u okretanju ka prirodi sadržaja koji se predstavlja, dok se sam pojavni oblik ovog sadržaja
omogućuje upravo postojećim softverskim rešenjima. Priroda samog sadržaja određuje njegov položaj u
strukturi Web sajta, koji se dalje ističe različitim tehnologijama koje Web već poznaje (domeni,
direktorijumi, fajlovi, itd.).

Ono što predstavlja krajni cilj upotrebe SSM rešenja jeste mogućnost da se sadržaj Web sajta, bez
obzira na njegovu količinu i strukturu, predstavi na najadrekvatniji način onome kome je i namenjen –
posetiocu Web prezentacije.

5.7.2.1.Početak...

Prvi problem s kojim se susretoh (a verovatno i mnogi koji su se pre bavili grafičkim dizajnom) pri izradi
Internet stranica je bilo staro razmišljanje na način offset pripreme. Nakon godina rada na grafičkom
dizajnu i pripremi za offset štampu gde su rasterske datoteke rasle brže nego kapaciteti diskova, stara
pravila odjednom nisu vredela. Rasterske datoteke su se trebale drastično smanjiti, a i nije baš toliko
bitna njihova kvaliteta već kompromis veličine i kvalitete, nema više TIF ekstenzija već JPG ili još ređe
korištene GIF i k tome još transparentne. Skenirane sličice ne smeju preći "velikih" 15 KB? I eto novog
problema, dok sam pre brinulo gdje sva ta čuda od nebrojenih MB pohraniti, sad ih odjednom nekako
moram smanjiti. I to koliko! Jer nitko danas nema volje niti vremena čekati informaciju gledajući u prazan
ekran dok na dnu piše "downloading" ovo i ono. U susret mi je izašao zanimljiv programčić za
optimatizovanje rasterskih datoteka zvan Image Composer, nekima ne baš milog Microsofta. I tu je
krenulo: reduciranje boja, zadano komprimisanje, dodavanje transparencije i ono najzanimljivije, nove
mogućnosti: prelaz u sledeći programčić GIF animator za izradu animacija. Naravno uz sve to potrebno
je bilo savladati još nekoliko stvari kao što su: HTML editor i naravno zanimljive JAVA scripte i JAVA
aplete, a u svemu tome i neka osnovna pravila: nazive svih datoteka ispisati malim slovima, paziti na
linkove, pametno odrediti veličinu stranica ovisno u kojoj rezoluciji radimo i kako će se ona videti na
drugoj rezoluciji, paziti na  prikaz fontova (uh, te kvačice).

Nakon što otkrijete kako se gde i što sve može, sigurno ćete svoje stranice zakomplikovati. U početku će
vas zavesti mogućnost dodavanja raznih JAVA scripta za "gibanje" sličica tipa "on mouse" iliti na pokret
miša, savršene male animacije koje bi eto baš tu trebale biti, možda neka audio datoteka (ma, nek se i
čuje!), sličica tu, sličica tamo...ali stranice se sve sporije učitavaju. A baš su krasne. Eto, ne valja ni u
čemu preterivati!

5.7.2.2. Što je važnije?

Pri izradi Internet stranica jako je važno imati ideju već rešenu u glavi i na dobri stari način na papiru, jer
ako nespremni sednete pred računalo i krenete sa otkrivanjem mogućnosti, nisam baš sigurna da će
uspeti. Verovatno ćete preterati sa "kićenjem" i nakon što ćete biti spremni pokazati svoje stranice
ostalima, nitko neće imati dovoljno nerva čekati da ih browser učita. Svakim danom sve je više novih
stranica koje čine "veliku mrežu". Većina njih pomoći će vam da se orjentišete u šumi malih programa koji
će vam osigurati put do što boljih i zanimljivijih vaših ličnih stranica ili stranica koje izrađujete za određeno
preduzeće. Najbitnije je, kod izrade za preduzeća, razabrati što je zapravo bitno za naručioca za kojeg
radite. Znači ukoliko radite stranice npr. za galeriju slika, morati ćete paziti na to da skenirane slike budu
ipak što kvalitetnije (naročito ako galerija želi imati ujedno i prodaju putem Interneta), a opet da se na
njihovo učitavanje ne mora dugo čekati. Jer za galeriju vizualizacija slike je vrlo bitna, dok recimo
preduzeće koje prodaje npr. građevinski materijal nije nužno stranice opteretiti rasterskim sličicama već
količinom informacija, brzim pristupom informacijama, što češćim osveženjem cena i sl.

5.7.2.3. HOME PAGE

. . Ovaj put ćemo se zadržati na samom Home Page-u - pristupnoj Web stranici (HP) i tome šta bi ona
trebala da sadrži, a šta ne.

Prosećno gledano, odnos posećenosti između HP-a i neke stranice kojoj se pristupa preko njega je 1:10
u korist HP-a (ista situacija je i u odnosu pristupa nekoj trećoj stranici sa stranice koja je povezana sa
HP-om, i tako redom). Ovo znači da ako je na vašem HP-u bilo 100 poseta u jednom danu, verovatno je
da vam je na nekoj stranici kojoj se pristupa sa HP-a bilo 10 poseta, a ako sa nje imate link na neku treću
stranicu, na njoj je eventualno bila jedna poseta.

Napomene:

a) Posetilac i poseta nisu isti pojmovi.

b) Ove podatke direktno možete čitati iz statistika posećenosti stranicama vaše prezentacije (razlog zašto
treba napustiti besplatan Web prostor).

c) Ako vam 1 posetilac prosećno poseti 4 stranice to je već jako dobar prosek, a on zavisi od sadržaja
prezentacije, navigacije i ostalih komponenti koje su vezane za organizaciju prezentacije (podaci iz
statistika posećenosti).

Ako sve ovo gore što je do sada rečeno imamo u vidu, zapitajte se šta znači ako na HP stavite sliku od
100kB sa nazivom (ili logo) vase firme i sliku od 20kB na kojoj piše "Enter" ("Udjite")!

Ovo, između ostalog, znači sledeće:

1. Posetilac dođe na vaš site,

2. Nema pojma o čemu se radi,

3. Vidi da će dugo čekati na učitavanje stranice,

4. i ode on. . .!
Pođite od sebe: Koliko vi dugo imate živaca da čekate da se kompletna stranica učita,i da na kraju ništa
ne saznate, nego morate da kliknete na neku sliku?

Drugi karakterističan slučaj jeste "roman" (uglavnom nezanimljiv dugačak tekst) na HP-u, na čijem se
kraju nalazi par linkova (1,2,3 ili 4) do još nezanimljivijih informacija koje se mogu dokučiti iz samog
naslova linka.

Ponovo se zapitajte: Koliko vremena on-line potrošite za čitanje nekog teksta?

Treci karakterističan slučaj je vezan za članak u kojem sam opisao njegove nedostatke, a sada ga
ponavljam zato što je vrlo čest:

Na vašoj prvoj i jedinoj stranici prezentacije piše: informacija o delatnosti firme, eventualno, slika
direktora i (ili) nekretnine koja je u posedu firme; i adresa, sa ili bez (!) e-mail adrese.

Pitanje: Koliko puta se vračate na adrese sa ovakvom sadržinom iz oblasti koja je vezana za vaše
interesovanje?

Kako treba da izgleda HP.

1. Izbegavati index1.html, index2.html. . . Znači bez samostalnih uvoda koji vode na jednu stranicu (prvi
karakteristični primer- ime firme i dugme "Enter").

2. Ako želite da vam dolazi na prezentaciju što veći broj ljudi:

 Stavite širinu stranice 600 pixela (za neverne Tome pogledati koliko najposećenijih prezentacija
ima veću širinu svojih stranica - ovo se ne odnosi na tematike kao što su umetnost i ostale grane
gde zainteresovani imaju močne kompjutere /animacija, igre, video. . ./);
 Nemojte stavljati naša slova (ako se svi lepo dogovorimo i ubacimo win-1250 ili win-1251 - onda
može), a pogotovo ne YUSCII slova (loša navika ne proveravanja fonta u Wordu '97. i
konvertovanje u HTML);
 Probajte da optimizujete stranicu i za Netscape Communicator (3.0 i 4.0) i za MSIE (3.0 i 4.0).
Ovo je jako teško, ali je vrlo isplativo na kraju.

3. HTML kod ne treba da bude komplikovan (sa puno tabela u tabeli). Npr. ne bi trebalo koristiti program
NetObjectsFusion za pravljenje HP-a, jer u njemu se generišu tabele na principu vrednosti svih čelija u
pixel-ima, a to uzima mnogo vremena učitavanja stranice.

Kod ne može uvek biti jednostavan, ali ne bi trebalo da bude mnogo komplikovan.

4.Na HP-u ne sme biti puno slika, ne bi trebalo da budu velike (manje od 10kB - preporuka) i ne bi trebalo
da budu bespotrebne (čisto iz estetskih razloga - pridružite im neki link).

Slike se dugo učitavaju, a cilj nam je da se stranica što pre učita.

5. Navigacija na HP-u trebalo bi da bude razumljiva, s tim da sadržaji koji su bitniji mogli bi da se nalaze
iznad (vertikalna navigacija) ili levo (horizontalna navigacija) od manje bitnih sadržaja (Ovi podaci se
mogu naći u statistikama posečenosti). Ovo naročito vazi za linkove koji su slike. U slučaju slika-linkova
trebalo bi da se na dnu stranice ti linkovi ponove kao tekstualni (zbog pretraživača, a i zbog ljudi koji
isključuju učitavanje slika u svom browseru).

Linkovi do svih bitnih stranica na site-u bi trebalo da se nalaze na HP-u

6. Tekstovi na HP-u trebaju da budu kratki i da objašnjavaju sadržaj do kojeg se dolazi preko linka. Samo
najbitniji celokupni tekstovi (koji nisu dugački) dolaze na HP, ako postoji potreba za tim. Izbegavati
stacionarne prezentacije (članak na site-u P&P).

7. Ako želite da prikažete neke slike, stavite kopiju male veličine na HP sa linkom do slike u veličini u
kojoj želite da le prikažete (preporuka - ako je slika koju naknadno prikazujete veličine preko 20kB, bilo bi
lepo da upišete njenu veličinu uz link).

8. Ako dajete neke informacije preko e-maila, obavezno postavite mogučnost prijavljivanja na njih preko
HP-a.

9. Formulare treba izbegavati u večim količinama na HP-u - sporo se učitavaju.

10. Velike animacije, zvukovi, i ostali multimedijalni efekti, veliki java apleti, skriptovi, efekti koji traže neki
dodatak, ne bi trebali da se nalaze na HP-u.

Probajte da implementirate ove savete na vas site (ako već niste) i videćete da da ćete imati veću posetu
sa istim sadržajem.

5.7.2.4. Alati ili majstori?

Kako odabrati alate za izradu stranica? Hm, vjerojatno ćete se susresti sa mnogima, a možda ćete po
preporuci nekog kolege ili prijatelja već u početku "zapeti" za jedan. Ukoliko niste spremni odvojiti veću ili
bilo kakvu količinu novca za takve aplikacije, možete se koristiti nekim freeware ili shareware
programima.

Veliki dio Internet dizajnera (pa tako i ja, ako se uopće tako mogu nazvati) na PC platformama koristi
Microsoftov FrontPage, veliki dio njih isto tako ima prema njemu zamerki, kao i u svemu drugome
(naročito kad je u pitanju Microsoft). Ali kao i u puno stvari u životu, nije uvek presudan sam alat kojim se
služite, već kako ga znate iskoristiti, koliko vam je ideja originalna i znate li je sprovesti u djelo.
 5.7.2.5.SAVET

Ova "check-lista" namenjena je autorima www-stranica kao pomoćni alat za kontrolu kvalitete. Za razliku
od često postavljanih pitanja (Frequently Asked Questions, FAQ), ovo bi se moglo nazvati zbirkom retko
postavljanih pitanja (Rarely Asked Questions, RAQ). To je ujedno i objašnjenje zašto je na mreži lakše
sresti lošu nego li dobru stranicu.  

 Medij, stil, izraz

o Znam li što tačno želim reći?

Ovo je osnovno i apsolutno najvažnije pitanje svakog autorstva. Poruku koju autor želi preneti putem www-
stranica mora biti moguće formulisati jasnim, sažetim izrazom. Poznatih pet novinarskih pitanja (tko? što?
gdje? kada? zašto?) mogu ovde biti od koristi.
o ko je moja publika?

Studenti? Deca? Sveučilišni profesori? Možda svi zajedno? Izraz treba biti primeren publici kojoj se autor
obraća.
o Je li poruka izrečena dovoljno jasno?

WWW je medij čije su estetske zakonitosti i pravila dobrog oblikovanja različita od onih koja vrede za film,
televiziju ili pisanu reč.  Ne okolišati oko teme,  pravilo je kojeg bi se autor www-stranica trebao
pridržavati čak više nego li novinar.
o Ima li što suvišno?

Uprkos neverovatnoj paleti izražajnih mogućnosti, www je zapravo medij minimalizma u smislu da sve što se
na stranicama pojavi treba biti podređeno izražavanju osnovne poruke. Ni s jednim izražajnim sredstvom
ne valja preterivati, a  svaki element koji postane samom sebi svrha suvišan je.

Home Page

o Je li moj HP dovoljno jednostavan?

HP treba biti onoliko jednostavnim koliko je potrebno da bi se zadržala njegova funkcionalnost, a da pri tom
ne bude previše uočljivo. Ono mora biti stabilno i standardizovano te ne smije zamagliti osnovnu poruku.
o Koliko je dug put do informacije?

Što je put kraći, to bolje!  U pravilu je bolje imati malo rubrika sa puno linkova nego puno ugneždenih rubrika
raspoređenih hijerarhijski. WWW je medij koji izrazito preferiše mrežnu strukturu nasuprot hijerarhijskoj.
o Može li se korisnik snaći u šumi mojih stranica?

Navigacioni linkovi su nezaobilazni deo svake stranice. Ne sme biti slepih ulica ("dead-end pages"). Mnogi
korisnici dolaze na neke od naših stranica izravno, a ne uvek preko početne stranice i treba im u svakom
trenutku omogućiti pristup do konteksta.
o Jesu li promene i novosti jasno obeležene?
 WWW je dinamičan medij i jasno ukazivanje na promene, nove verzije i nove sadržaje na stranicama
doprinet će formiranju širokog kruga redovitih posetilaca.
o Može li korisnik doći do reči?

Mogućnost izravne interakcije autora i publike jedna je od komparativnih prednosti koje www kao medij
pruža. Autoru je ostavljeno na volju u kojoj će meri omogućiti tu interakciju, no poželjno je navesti bar
elektronsku adresu webmastera.

Struktura sadržaja

o Što je na početnoj stranici?

Suština, kao i bitni dijelovi autorove poruke trebaju već na početnoj stranici biti jasno naznačeni. Uređenju te
stranice treba posvetiti dodatnu pažnju jer je ona prva s kojom korisnik dolazi u kontakt. Navigacioni plan
("site-map") je ovde vrlo poželjan.
o Kakvo je očekivano predznanje mojih korisnika?

U skladu sa očekivanim predznanjem čitaoca, autor će svoje stranice povezati u strukturu koja može varirati
od jednostavne, narativne i linearne (sekvenca, hijerarhija) namenjene početnicima, do složene,
nelinearne i fleksibilne (rešetka ili mreža) namenjene ekspertima.
o Intranet ili Extranet?

Sadržaj ili forma? Intranet ima unapred jasno definisanu publiku, extranet svoju publiku tek treba privući.
Svest o toj činjenici pomoći će autoru u pronalaženju ravnoteže između sadržajnih i prezentacijskih
elemenata na njegovim stranicama.
o Jesu li uključene reference?

Ćesto postavljana pitanja (FAQ), katalozi, zbirke linkova, bibliografije, indeksi, rečnici i drugi dodaci često su
vrlo vredan deo weba. Ako ih je moguće smisleno uklopiti u kontekst stranice, linkovi koji proširuju
čitaaočevo iskustvo uvek su dobrodošli.
o Da li je vidljivo da postoji autorski, odnosno urednički standard?

Vrlo je važno koliko su stil, sadržaj i nivo kvalitete u različitim stranicama koje čine određenu autorsku celinu
ujednačeni.

Izgled stranica i urednost koda

o Respektuje li izgled stranica prirodu medija?

Respektisati prirodu medija

o Postoji li vizualna hijerarhija?

Čitaočev pogled valja voditi. Celine trebaju biti jasno razdelene. Horizontalne linije, tablice i grafički elementi
kojima se autor koristi s merom mogu bitno pridoneti preglednosti stranice.
o Da li je izgled stranica konzistentan?
Razviti vlastiti prepoznatljivi izgled i stil. Pažljivo razmestiti tekst i linkove s malo grafike (najbolje za veći deo
publike)
o Je li vidljivo da se stranice redovito održavaju?

Stranice na kojima čitalac nailazi na pogrešne ili "mrtve" linkove ili pak one čiji sadržaj je davno prestao biti
aktualan sigurno će odbiti većinu čitalaca.
o Da li je HTML dokument pregledno pisan?

Načela strukturisanog programiranja dobro će doći prilikom pisanja HTML dokumenata, naročito ako se
očekuje da više autora radi na istom dokumentu jer će tada održavanje biti znatno pojednostavnjeno.
o Jesu li stranice dovoljno snabdevene meta-informacijama?

Dokumenti koji su uredno dokumentisani meta-oznakama bit će lakše pronalaženi, češće posećivani i
dostupniji za citiranje na drugim stranicama.

 Grafika i multimedija
o Mogu li korisnici uopšte pročitati moje stranice?

Beskorisna je raskošno uređena stranica koju većina publike kojoj se autor želi obratiti ne može pročitati zbog
premalog kapaciteta veze ili neposedovanja grafičkog čitača ili pomoćnih multimedijalnih aplikacija. Na
početnoj stranici koja treba biti čitka za većinu publike, moraju se jasno naznačiti tehnički zahtevi za
čitanje ostalih stranica.
o Jesu li grafički elementi unutar "sigurnog područja" ekrana?

Grafički se elementi ne bi smeli protezati preko desnog ruba ekrana (640x480 pt), osim ako za to postoji
valjan razlog. Nikako, međutim, ne bi smeli biti veći od standardnog A4 formata (535x670 pt) jer se tada
neće moći čak ni pravilno odštampati.
o Da li su korisnici svesni na što pokazuje pojedini link?

Grafički, a osobito multimedijalni elementi izrazito su zahtevni radi brzine prenosa i veličine datoteka. Korisnik
treba biti tačno obavešten o tome što će se dogoditi ako odluči slediti određeni link. Jedan od često
korišćenih trikova je razmeštanje ikoniziranih slika koje se brzo učitavaju, a pokazuju na originalnu veću
sliku ili multimedijsku aplikaciju.
o Da li je sadržaj multimedijalnih elemenata dovoljno relevantan?

Ako iza elementa koji troši korisnikovo vreme i memorijski prostor ne leži sadržaj koji je direkno
povezan sa glavnom intenzijom stranica, publika će se osipati.

5.7.3. Koje poslove obavlja webmaster

WebMasteri su u našim uslovima ljudi koji obavljaju sve radnje koje se odnose na Web prezentaciju i
korespondenciju sa njenim posetiocima.

U pitanju su poslovi:

Izrada prezentacije, ažuriranje, nabavljanje sadržaja, dizajn, urednički poslovi, marketinške aktivnosti,
odnosi s javnošću (posetioci prezentacije). . .

Rečju - Posao za jednog čoveka (OneManShow). U sredini organizovanog pristupa firme svom Internet
postojanju, posao WebMatera je bitno drugačiji i veoma je precizno utvrđen.

WebMaster je osoba (osobe) koja je zadužena za tehnički izgled, funkcionalnost i efektnost Web
prezentacije sa tehničkog aspekta. Isto tako, WebMaster komunicira sa posetiocima prezentacije sa
tehničkog aspekta: Posetioci prezentacije znaju da, kada postoje posebni linkovi za kontakt za delatnost
firme i kontakt za WebMastera, da se obraćaju WebMasteru sa pitanjima ili sugestijama koji se odnose
samu prezentaciju.

U slučaju kada se ekipa zadužena za održavanje prezentacije sastoji iz dizajnera, programera,

WebMastera i eventualno adrministratora servera, delatnost WebMastera najviše bi trebalo da zavisi od
vrste prezentacije:

1. Prezentacija napravljena u HTML-u Posao WebMastera svodi se na ručnu izmenu pripremljenog

sadržaja od strane urednika prezentacije, ažuriranje linkova i sitne dogradnje postojeće prezentacije.

2. Automatizovana prezentacija (generisanje HTML-a iz baze podataka) Posao WebMastera -

Kontrolisanje rada baze i programa za generisanje HTML-a; eventualno unošenje podataka u bazu i
održavanje baze podataka.

Uzevši u obzir situaciju da u realnim uslovima života prezentacije WebMaster radi i druge poslove,
delovanje Webmastera trebalo bi da se zadrži na poslovima koji se ne odnose na određivanje sadržaja,
rad na programiranju i dizajnu:

 Optimizacija stranica
(ubrzavanje učitavanja stranica, slika, tabela. . .)
 Predlozi koji se odnose na navigaciju po prezentaciji (horizontalna vertikalna, related links. . .)
 Predlozi za položaj i vrstu banner-a
 Prijavljivanje prezentacije na pretrazivače, ažuriranje i praćenje novosti na tom području
 Pronalaženje strateških linkova za razmenu i predlaganje osobi zaduženoj za marketing
 Predlaganje prezentacija na kojima bi se trebalo reklamirati
 Praćenje rada konkurencije i predlozi odgovornima za specifične oblasti
 Prosleđivanje predloga posetilaca koji mogu uticati na poboljšanje kvaliteta prezentacije ili
povečanje razlićitih vrsta koristi
 Odgovaranje na pitanja posetilaca koje se ne moraju prenositi nekome nadležnom
 Učešće u diskusijama u kojima WebMaster može adekvatno reprezentovati site
U vremenu koje dolazi sve navedene poslove i u našim uslovima počeće da rade osobe koje su
kvalifikovane upravo za ovakve poslove.

5.7.4.Upoznavanje sa HTML-om

Mnogi ljudi ne veruju da mogu naučiti da sami naprave HTML stranicu jer misle da je to mnogo
komplikovano ili da su "glupi" za pisanje tamo nekih HTML$#@&^% stranica. Verujem da ćete sasvim
promeniti mišljenje kada prođete ovaj jednostavan tekst i kada na sledećem koktelu budete sa
prijateljima pričali o svojoj prvoj web prezentaciji.

 
Pa da krenemo.
Na početku , pretpostavljam da ne znate ništa o HTML-u međutim verujem da imate neko prosećno
znanje o računarima. Da bi ste nastavili sa praćenjem ovog teksta bit će vam potreban:
1. Računar(očigledno)
2. Browser kao što je  Netscape Navigator,  Microsoft Internet Explorer i sl.
3. HTML editor ili tekst procesor. Odlično će vam poslužiti Windows "NotePad" ili "WordPad" programi
koje već imate instalisane na računaru.
Ako imate ove tri stvari možete pisati HTML. A sada evo nekoliko često postavljanih pitanja i odgovora:
P. Imam MAC (ili PC) - dali će ovo raditi na mom kompjuteru?
O. Da. HTML ne koristi neku specifičnu platformu. On funkcioniše kao jednostavan tekst.
P. Dali moram biti povezan na internet da bih pisao HTML? Preciznije, Da li ću za pisanje HTML-a trošiti
svoje internet sate?
O. Ne. Možete pisati bez povezivanja na internet.
P. Dali mi je potreban neki skup program da bih pisao HTML?
O. Ne. Možete pisati u gore navedenim programima, ali možete kupiti posebne programe ako želite.
P. Dali je učenje HTML-a isto što i savladavanje novog računarskog jezika kao što je Basic ili Fortran i sl?
O. Ne. HTML nije računarski jezik. Ponavljam... HTML nije računarski jezik.
 
Početak pisanja. Sada vam želim opisati proces pisanja. HTML kodove ćete pisati u nekom tekst
procesoru ili HTML editoru. Kada završite pisanje otvorićete snimljeni dokument u nekom browseru kao
što je Netscape Navigator,  Microsoft Internet Explorer i sl. Browser će interpretirati HTML komande koje
ste ispisali  i prikazati web stranicu. Neki ljudi koji se bave kreiranjem web prezentacija će reći da je bolje
koristiti tzv.WYSIWYG (What You See Is What You Get ili ono što vidis je ono što dobiješ) programe za
pravljenje HTML stranica jer je tako lakše napraviti web prezentaciju. To je tačno, ali je tako dosta teže
naučiti pisanje HTML-a zato što ti programi mnogo toga urade umesto vas. Zato ako zaista želite da
naučite pisanje HTML stranica koristite tekst procesor ili neki HTML editor. Ja već šest godina pišem
HTML i još uvek koristim običan NotePad. 
 

 
A sada ćemo se malo upoznati sa programima u kojima ćete pisati svoje HTML stranice. Zapamtite ovo:
HTML dokument mora biti samo tekst. Kada snimate HTML dokument morate snimiti samo tekst, ništa
više.
Preporučujem vam NotePad i WordPad zato što oni snimaju dokument u tzv. text-only formatu pa vi ne
morate da radite dodadne poslove da bi HTML stranica funkcionisala kako treba. Ali ako želite možete
pisati i u tekst procesorima kao što su Word ili WordPerfect. Ako izberete jedan od ova dva programa
pročitajte pažljivo sledeće redove.
Word procesor
Kada pišete u Word-u moraćete da sledite ovih nekoliko koraka:
1. Pišite stranicu kao bilo koji drugi dokument.
2. Kada žeite da snimite dokument, UVEK izaberite SAVE AS.
3. Kada se SAVE AS prozorčić pojavi, moraćete da snimite dokument u specifičnom formatu. Pogledajte
na dnu SAVE AS prozorčića i videćete opcije za snimanje dokumenta.
4. Ako imate PC, snimite dokument kao ASCII TEXT DOS ili samoTEXT. Jedna od ovih opcija mora da
postoji.
5. Ako  imate MAC, snimite dokument kao TEXT.
6. Kada sam ja počeo sa pisanjem HTML-a, svaku web stranicu sam snimao na posebnoj disketi, to mi je
pomagalo da se lakše snađem a i umanjivao sam izglede da nešto slučajno izbrišem. Ali ako vam se ovo
čini previše komplikovanim, slobodno snimajte dokumenta na HDD-u
Molim vas zapamtite: veoma je važno da uvek kada snimate dokument to radite pomoću SAVE AS opcije
jer u suprotnom vaša HTML stranica neće funkcionisati.
Vidite, kada ne snimite dokument samo kao tekst, onda snimate i razne opcije koje Word ima (margine,
boju fonta, paragrafe itd.) a sve to vam uopšte ne treba. Treba vam samo tekst. Ako baš želite snimite u
Wordu komletan sadržaj(ne samo tekst) pa probajte da ga otvorite iz browsera i videćete da se vaša web
stranica neće prikazati pravilno.
NotePad i WordPad automatski snimaju u text-only formatu tako da je najjednostavnije koristiti jedan od
ova dva programa.
Pod kojim imemnom snimiti dokument?
Pod kojim imemnom ćete snimiti dokument je veoma važno. Prvo svom dokumentu morate dati ime a
zatim dodati sufiks(ekstenziju).
Sledite ove korake da pravilno snimite dokument:
1. Izaberite ime. Bilo šta. Ako imate računar bez Windowsa 9x,2000 ograničeni ste na osam slova.
2. Dodajte sufiks(ekstenziju.) za sva dokumenta kao sufiks će te staviti ".htm" ili ".html".
".htm" za računare sa Windowsom 3x i ".html" za MAC i Windows 9x,2000 sisteme.
Primer:
Ako želite da dokument snimite pod imenom "pera" onda dokument morate snimiti kao "pera.htm" ako
koristite Windows 3x, a ako imate Windows 9x,2000 snimite dokument kao "pera.html". Kada snimate
dokument nemojte koristiti znake navoda, ja sam ih ovde stavio radi grmatičke ispravnosti rečenica.
Zato da bi kompjuter znao kako da "tretira" dokument. Sufiks ".html" govori kompjuteru da se radi o
HTML dokumentu. Kada budemo stigli do tekstu o grafičkim elementima(slikama) na stranici
upoznaćemo se i sa drugim sufiksima. Svi fajlovi koji se koriste na web-u uvek će biti u "ime.sufiks"
formatu. Uvek.
Zašto ".htm" za računare sa Windows 3x a ".html" a za MAC i Windows9x,2000 "html" 
Zato što Windows 3x  ne podržava sufikse sa više od tri slova za razliku od MAC -a i Windows-a 9x,2000
koji podržavaju četri. Vaš browser podržava oba sufiksa i isto se ponaša kada čita dokument sa ".htm" i
"html" sufiksom.

Otvaranje dokumenta u browser-u

Kada jednom snimite HTML dokument na disku ili flopiju, da bi ste videli rezultate moraćete ga otvoriti u
browser-u. To je zaista lako. Većina HTML editora ima opciju "Preview in Browser", Ali ako ne možete da
nađete ovu opciju ili koristite "Notepad". pročitajte pažljivo sledeće redove.
Pošto koristite browser da biste čitali ove lekcije uradite sledeće.
1. U gornjem meniju (savim levo) kliknite na File>Open... (ako koristite Microsoft Internet Explorer) ili
File>Open Page... (ako koristite Netscape Navigator).
2.  Kada kliknete na ovu opciju pojaviće se prozorčić sa dugmetom BROWSE (Microsoft Internet
Explorer) CHOSE FILE (Netscape Navigator). Kliknite na ovo dugme, pronađite lokaciju na kojoj ste
snimili dokument i duplim klikom na fajl, otvorite ga.
3. Možda ćete morati da kliknete na OK ili OPEN a ostalo će uraditi browser.
 

 
Još samo jedna stvar
Varovatno vam je već dosta za danas. Ne brinite ništa naredne lekcije će biti manje obimne.
Ako ćete uskoro početi pisanje HTML-a predlažem vam da pogledate već gotove stranice drugih autora
(pri tome mislim da pogledate HTML kodove).  
Zašto bih to radio?
Verovatno ste do sada nailazili na interesantno dizajnirane web prezentacije sa lepo raspoređenim
elementima, tabelama, slikama ili nekim lepim efektima pa ste možda poželeli da saznate kako je ta
stranica napravljena (ispisana). Takođe mislim da je analiziranje HTML koda već gotovih stranica odličan
način da lakše savladate pisanje HTML-a.
Evo kako ćete pogledati HTML kod  stranice koja vam se dopada.
1. Kada naiđete na stranicu koja je interesantna, klinite na VIEW u gornjem meniju vašeg browsera.
2. Zatim izaberite opciju DOCUMENT SOURCE ili PAGE SOURCE ili samo SOURCE u zavisnosti od
verzije vašeg browsera.
3. HTML kod će se pojaviti na ekranu.
4. Samo napred, možete slobodno pogledati HTML kod ove stranice. Ono što ćete videti izgledaće vam
kao likovni rad ćorave kokoške, ali ništa ne brinite obećavam vam da ćete kroz nedelju dana razumeti
sve što je ispisano. 

5.7.4.1.UVOD

Web stranice pisane su u HTML-u, jednostavnom jeziku za skriptovanje.

HTML je skraćenica za HyperText Markup Language.

 Hypertext je jednostavno dio teksta koji predstavlja link.

 Markup Language je način pisanja, nazovimo to izgleda, unutar dokumenata.

U biti, HTML dokument je datoteka koja se sastoji samo od teksta i od ničega drugoga.

Kada browser otvori HTML datoteku, traži HTML kodove i koristi ih za izmenu izgleda, ubacivanje slika ili
kreiranje linkova prema drugim datotekama.

Kako su HTML datoteke u biti obične tekstualne datoteke, mogu se pisati i u najjednostavnijim
programima za obradu teksta.

Popularniji izbor je korišćenje HTML editora - možda i onoga koji odmah prikazuje rezultate Vašega rada
- tzv. WYSIWYG editora ("What You See Is What You Get" ili ti "Što vidiš je ono što dobiješ).
Neki od popularnijih HTML editora, kao što su Dreamveawer ili Frontpage, dopusit će Vam kreiranje
stranica na, više ili manje, jednak način kao što kreirate npr. dokumente u Wordu.

Kako god bilo, postoje dobri razlozi za kreiranje Vaših stranica, ili samo nekih delova, pisanjem HTML
koda....

5.7.4.2.Zašto učiti HTML?

Moguće je kreirati Web stranice i bez znanja HTML-a.

Postoje odlični editori koji će se pobrinuti za HTML dio, a na Vama ostaje samo da odredite konačni
izgled stranice.

Ali, za što bolje rezultate je poželjno poznavanje HTML koda.

Najvažniji razlozi su:

 Možete koristiti delove koda koje editori ne podržavaju

 Možete pročitati kod sa raznih stranica na webu i posuditi "cool" delove.

 Možete posao napraviti sami kada editor jednostavno odbije izvršiti nešto ili napraviti određeni
efekt.

Sve što trebate učiniti je napisati kod i sačuvati dokument sa nastavkom .html, .htm ili .shtml (npr.
"mojastranica.html").

5.7.4.3.Tagovi

Kada računar "vidi" slovo "A" ono ga jednostavno prepoznaje kao slovo "A" - bilo ono napisano velikim,
malim, podebljanjim ili kosim slovima....

Kako bi Browser znao kakvu vrstu slova treba prikazati (podebljana, kosa itd.) moramo koristiti posebne
"označivače"(koji naziv).

Te "označivače" nazivamo TAG-ovima

Svi HTML tagovi zatvoreni su unutar zagrada < i >.

Primer: dio teksta se pojavljuje podebljanim slovima.

Ovo je primer podebljanog teksta

HTML: kod za gornji primer izgleda ovako :

Ovo je primer <b>podebljanog</b> teksta
Kao što vidite, početni tag <b> naglašava da sve što se nalazi iza njega mora biti prikazano podebljanim
slovima. Završni tag </b> browseru govori kako ovdje prestaju podebljana slova.

5.7.5. STRUKTURA STRANICE

Normalna Web stranica sastoji se od "glave"(head) i "tela" (body).

"Glava"
 

"Telo"

 Head - Dio stranice koji se koristi za tekst koji se ne prikazuje u browseru.

 Body - Dio stranice koji se koristi za prikazivanje teksta i slika, odn. za sve ono što se vidi u
browseru kada učitate stranicu.

Sve stranice obavezno moraju sadržavati <html> tag na početku i na kraju kako bi browser znao gde
stranica počinje, a gde završava.

Najosnovniji HTML kod, koji se koristi za izradu svake stranice je ovaj prikazan dole::

<html>
<head>

<!-- Ovaj dio koristi se za postavljanje naziva stranice te informacija o

autoru itd.. -->

</head>
<body>

<!-- Ovde ćete postaviti sve za što želite da se pojavi u Browseru. -->

</body>
</html>

HEAD sekcija sadrži sve ono što se ne prikazuje u Browseru kao rezultat..

<title> i </title> tagovi označavaju naslov Vaše stranice.Naslov je tekst koji se prikazuje u vrhu prozora
browsera, odnosno vrhu stranice.
Dakle, ako želite da se stranica zove Moja stranica kod ćete upisati ovako:

<title> Moja stranica </title>

Još jedna stvar koju ćete često videti u ovom delu stranice su metatagovi.

Metatagovi se, između ostaloga, koriste i za omogućavanje lakšeg traženja Vaših stranica na raznim
pretraživačima.

U HEAD sekciju jako često se stavljaju i razne javaskripte (programski jezik za nešto kompleksnije web
stranice)

Sve više i više stranica sadržava kod za cascading style sheet- ove(CSS).

Pošto je moj cilj naučiti Vas glavne osnove HTML kod-a, neću zalaziti u CSS i gnjaviti Vas time. :-))

5.7.5.1.¨Body¨

Telo dokumenta sadrži sve ono što se prikazuje u browseru kada korisnik učita Web stranicu.

U daljnjem delu ove lekcije možete pronaći razne delove stranica koji spadaju u BODY "odjel" (možete ih
odabrati na desnoj strani prozora), a među njima i sledeće:

 HTML-Tekst
o Formatiranje
o Veličina teksta
o Izgled teksta
o Tekstualni linkovi itd.
 HTML-Linkovi
o Ciljevi linkova
o Delovi jedne slike kao nekoliko linkova
o Linkovi unutar frameova (okvira) itd.
 HTML-Slike
o Ubacivanje slika (GIF i JPG)
o Razlika između GIF i JPG formata slika
o Poravnanje slika
 HTML-Pozadine
o Boje pozadine
o Slika kao pozadina
o Fiksirane slike
 HTML-Tablice
 HTML-Frameovi (okviri)
 HTML-Forme
  HTML-Metatagovi
 HTML-Web boje

Sledeća, i posljednja, stranica osnova HTML-a sastoji se od raznih saveta kako nastaviti sa učenjem
HTML-a u ovoj lekciji i izvan nje:-))

5.7.5.2.Tekst-Uvod

Da biste stavili tekst na Vašu stranicu, sve što trebate učiniti je - uneti tekst :-)

Ako ne unesete parametre za tekst, on će biti prikazan u "default", odn. unapred određenoj veličini i
obliku, kako je namješteno na korisnikovom Browseru.....

To može dovesti do kvarenja izgleda stranice pa je preporučljivo koristiti TAG-ove za oblikovanje teksta.

Browseri mogu prikazati samo one fontove koje korisnik ima na svome računaru, dakle, ne možete tekstu
odrediti font pod koji se zove ŽljBljČĆhddŠŠPČ zato što ga većina ljudi koji će gledati Vašu stranicu
zasigurno nema na svome računaru :o(

Tako ste ograničeni na one fontove koje poseduje velika većina ljudi, kao što su: Arial, Verdana, Courier,
Courier New ili Times New Roman.

Na sledećim stranicama saznati ćete kako namestiti parametre teksta.

Idemo dalje :-))

5.7.5.3.Tekst-Basefont

Ako želite specifikovatiati "glavni" font za stranicu tj. font koji će se prikazati ako tekstu ne odredite font,
možete koristiti <basefont> tag na početku <body> sekcije.

Primer: Ovako će izgledati tekst na stranici u ovom primeru:

Ovo je moja stranica!

Sav tekst na stranici izgleda ovako zato
što sam iskoristio BASEFONT tag.

HTML: Kod za gornji primer izgleda ovako: (<BR> tag označava Line Break opciju te se sav sadržaj iza
njega prebacuje u sledeći red.)
<html>
<head>
<title>Moja stranica</title>
 </head>

<body>

<basefont face="arial" size="5" color="white">

Ovo je moja stranica! <br>

Sav tekst na stranici izgleda ovako zato <br>
što sam iskoristio BASEFONT tag.

</body>
</html>

Tekst white u navodnicima iza color= opcije određuje boju teksta koji će se pojaviti, u belu.

NAPOMENA:
Ako navedete više fontova kao npr.:

<basefont face="Arial, Times New Roman, Verdana">

tada će računar izabrati prvi font po redu koji je instalisan.

Dakle, ako na računaru nemate font Arial, računalo će koristiti font Times New Roman itd...

Size="brojem od 1-7" - određujete veličinu teksta.

5.7.5.4.TEKST-FONT

<font> tag menja, odn. određuje font koji će se koristiti za tekst

Primer: Ovako će izgledati tekst u browseru

Ovo je prvi red, font je naveden u Basefont tag-u.

Ovaj tekst izgleda drugačije.

Ovaj tekst izgleda kao onaj u prvom redu.

HTML: Ovo je kod za gornji primer.

<html>
<head>
<title>Moja stranica</title>
</head>
<body>
<basefont color="white" face="Arial" size="4">

Ovo je prvi red, font je naveden u Basefont tag-u.

<br>
<br>
<font color=#00FF00 face=arial size=2>

Ovaj tekst izgleda drugačije

</font>
<br>
<br>

Ovaj tekst izgleda kao onaj u prvom redu.

</body>
</html>

Pod color opcijom unesena je boja u Heksadecimalnom obliku...

Napomena:

<br> tag prebacuje sve što se nalazi iza njega u drugi red....

Možete ih staviti koliko god želite..

Dakle, ako napišem sledeće:

Ovo je tekst 1 <br><br><br><br><br> Ovo je tekst 2

Tekst će se prikazati ovako (biti će udaljen 5 redova):

Ovo je tekst 1
-
-
-
-
Ovo je tekst 2

5.7.5.5.Tekstualni tagovi

Tagovi koje koristimo za kreiranje linkova su <a> i </a>.

<a> govori Browseru gdje link počinje, a </a> gdje se isti taj link zatvara.

Sve što se nalazi unutar ta dva taga je link odn. "cilj".

"Cilj" odnosno odredište linka stavlja se unutar <a> tag-a koristeći href="http://www.NekaStranica.com"
opciju.

Dolje navedeni primer pretvara reči kliknite ovdje! u link prema Trip.Net-u.

<a href="http://www.trip.net"> klinkite ovdje! </a> ako želite otići na

Trip.Net.

Te će rezultat izgledati ovako:

Kliknite ovde ako želite otići na Trip.Net.

Vi samo morate:

 Upisati odredište unutar <a href="http://www.nešto.com">.

 Dodati tekst koji će igrati ulogu linka

 Na kraju zatvoriti link sa </a> tagom.

O linkovima možete saznati više u "LINKOVI¨ delu lekcije.

5.7.5.6.Tekst»format teksta

Ovo su tagovi za formiranje teksta:

<b>tekst</b> Ispisuje reč "tekst" podebljanim slovima

<i>tekst</i> Ispisuje tekst nakošenim slovima
<u>tekst</u> Podcrtava tekst
_tekst Spušta i smanjuje tekst

^tekst Podiže i smanjuje tekst

<blink>tekst</blink> Tekst treperi (Samo u Netscape-u)

<strike>tekst</strike> Precrtava tekst po sredini
<s>tekst</s> Također precrtava tekst po sredini
<tt>tekst</tt> Ispisuje tekst kao na pisaćoj mašini

<pre>
tekst Ispisuje tekst kao na levoj strani, ukljućujući i razmake!
</pre>
<em>tekst</em> Ispisuje tekst nakošeno
<strong>tekst</strong> Ispisuje podebljani tekst

Napomena:

<blink> tag je podržan samo u Netscapeovom browseru, a u Internet Exploreru će se prikazati običan
tekst koji ne treperi.

Tekst-veličina teksta

Ovo su tagovi za izmjenu veličine teksta.

<big>tekst</big> Povećava tekst za jedan broj.

<small>tekst</small> Umanjuje tekst za jedan broj.
Ispisuje tekst
<h1>tekst</h1> najvećim
fontom.
Ispisuje tekst

<h6>tekst</h6> najmanjim

fontom.
<font size="1">tekst</font> Ispisuje tekst najmanjim HTML fontom - 1 (8pt)
<font size="7">
Ispisuje tekst najvećim HTML fontom - 7 (36 pt)
tekst</font>

Napomena:

<small> i <big> tagovi mogu se ponavljati. Dakle, ako želite uvećati font za 3 umjesto za 1 možete ga
zatvoriti u 3 <big> taga, ovako:

bla bla bla <big><big>big>nešto</big></big></big> bla bla bla

Ovi tagovi će Vam omogućiti opštee podešavanje izgleda i polažaja teksta:

 HTML kod OBJAŠNJENJE

Postavlja Paragraph nakon teksta

<p>tekst</p> (Paragraf je isto što su i 2 <br> (break line) tag-
a).

Poravnava tekst na lijevu stranu (samo onaj koji

<p align="left">tekst</p>
se nalazi unutar Paragrafa).

<p align="center">tekst</p> Centrira tekst unutar paragrafa

Poravnava tekst unutar Paragrafa na desnu

<p align="right">tekst</p>
stranu.

Dodaje Linebreak.. što je jednako kao i pola

tekst<br> Paragrafa... odn. prebacuje Vas u sledeći red
(može se ponavljati)

Isključuje Linebreak opciju - iako je tekst širi od

<nobr>tekst</nobr>
širine ekrana!

Dozvoljava browseru Linebreak

tekst<wbr>
- iako se tekst nalazi unutar <nobr> tag-a.

<center>tekst</center> Centrira tekst

<div align="center">tekst</div> Centrira tekst

<div align="left">tekst</div> Levo poravnanje teksta.

<div align="right">tekst</div> Desno poravnanje teksta.

Primer: razlika između koda i rezultata:

REZULTAT HTML kod
Pozdrav - iako pišem u drugom redu tekst će se Pozdrav - iako pišem u drugom redu tekst će se
pokazati samo u nastavku. pokazati samo u nastavku.

Morate
<p>Morate</p>
ubaciti
<p align="right">ubaciti</p>
specijalne tag-ove
<p align="left">specijalne tag-ove</p>
koji će
Vas prebaciti
u drugi red kada koji će<br>
Vi to želite! Vas prebaciti<br>
u drugi red kada<br>
Druga metoda je, naravno da napišete tekst Vi to želite!<br>
dovoljno dug da prisili browser na linebreak opciju. <br>
Druga metoda je, naravno da napišete tekst
Ova opcija se može isključiti pomoćun obr-tag- dovoljno dug da prisili browser na linebreak
a,osim ako uključite wbr opciju kako biste je prisilili opciju.<br>
da se uključi! <br>
<nobr>Ova opcija se može isključiti
pomoću<wbr>nobr-tag-a,<wbr>osim ako uključite
Možete i centrirati wbr opciju kako biste je prisilili da se uključi!</nobr>
pa isključiti center opciju
Pa uključiti!
Ide levo! <center>Možete i centrirati</center>
Pa malo desno! :-)) pa isključiti center opciju
<div align="center">Pa uključiti!</div>
<div align="left">Ide levo!</div>
<div align="right">Pa malo desno! :-)) </div>

5.7.6.Liste-uvod

Za kreiranje Bullet liste (to je ona sa kuglicom) koristimo <ul> i </ul> tagove na početku te kraju liste.

Za brojčane liste koristimo <ol> tag umjesto <ul>-a.

Za odvajanje lista koristimo <li> i </li> tagove.

Postoje i specijalne opcije za podešavanje lista na Vašim stranicama.

Na sledeće dve stranice možete videti detalje o obe vrste....

5.7.6.0.Liste-Bullet liste

Ova stranica prikazuje Vam načine kreiranja različitih vrsta lista.

Postoje sledeće Bullet opcije:

 disk
 krug
 kvadrat

Za detaljniji opis pogledajte sledeće primere:

HTML-KOD OPIS / PRIMJER

 <ul> Kreira uobičajenu Bullet listu:
<li>tekst1</li>  tekst1
<li>tekst2</li>  tekst2
<li>tekst3</li>
</ul>  tekst3
Kreira listu sa diskovima:
 Prva linija
<ul type="disc">  Druga linija

 Treća linija
Kreira listu koristeći krugove:
o Prva linija
<ul type="circle"> o Druga linija

o Treća linija
Kreira listu koristeći kvadrate:
 Prva linija
<ul type="square">  Druga linija

 Treća linija

Na sledećoj stranici možete saznati kako kreirati brojčane liste...

5.7.6.1.Liste-brojčane liste

Postoje sledeće opcije:

 Brojevi
 Velika slova
 Mala slova
 Veliki rimski brojevi
 Mali rimski brojevi

Kada radite listu, računar za početnu vrednost uzima broj 0 ili slovo A,
ali i to se može mijenjati....

HTML-KOD OBJAŠNJENJE / PRIMJER

Brojčana lista sa uobičajenim brojevima:
<ol> 1. text1
<li>tekst1</li> 2. text2
<li>tekst2</li>
<li>tekst3</li> 3. text3
 </ol>
Lista sa početnim brojem 5:
5. Prva linija
<ol start="5"> 6. Druga linija

7. Treća linija
Lista sa Velikim slovima umjesto brojeva:
A. Prva linija
<ol type="A"> B. Druga linija

C. Treća linija
Lista sa malimj brojevima:
a. Prva linija
<ol type="a"> b. Druga linija

c. Treća linija
Lista sa rimskim brojevima:
I. Prva linija
<ol type="I"> II. Druga linija

III. Treća linija

Lista sa malim rimskim brojevima
i. Prva linija
<ol type="i"> ii. Druga linija

iii. Treća linija

Normalna brojčana lista:
1. Prva linija
<ol type="1">
2. Druga linija
Lista sa rimskim brojevima te početnim brojem 7.
VII. Prva linija
<ol type="I" start="7"> VIII. Druga linija

IX. Treća linija

5.7.7.Slike-uvod

U ovom delu saznati ćete kako ubaciti slike na Vašu stranicu...

Nakon toga, nastavljamo sa raznim stvarima kao što su poravnanje teksta oko slike, promena veličine
slike itd.
Iako je ovde reč o slikama postoji još nekoliko stvari vezanih uz slike koje bi Vas mogle zanimati.

 Ako želite saznati kako slika može igrati ulogu linka, pogledajte LINKOVI stranicu"LINKOVI"
stranicu .

 Ako želite saznati više o MOUSEOVER efektima (promena slike pri postavljanju miša iznad nje)
pogledajte javaskripte lekciju.

Ako Vas te stvari trenutno ne zanimaju, idemo dalje :o)

5.7.7.1.Slike-GIF ili JPEG,pitanje je sada

Veliki problem korišćenja slika na Web stranicama je sporo učitavanje stranica ako se ne stavlja umeren
broj slika..

Za smanjivanje trajanja učitavanja stranica najbolje je korišćenje GIF i JPG/JPEG formata slika...

Dole su navedena njihova svojstva, prednosti i mane:

GIF JPG
256 boja Neograničen broj boja
Mogućnost transparentnih Nemogućnost transparentnih (prozirnih)
(prozirnih) delova slike delova slike
Nije dobar za kompresovanje Odličan format za kompresovanje
slika odn. smanjivanje komplikovanih slika sa mnogo boja (većina
veličine file-a slika) odn. smanjivanje veličine file-a
Nije baš dobar format za razne dugmiće,
Odličan format za razne
bannere zbog nepodržavanja
dugmiće, bannere
transparentnosti

Sve to se svodi na sledeće:

 Banneri, dugmad i ostale jednostavne slike najbolje rezultate daju u GIF formatu.

 Razne slike sa velikim brojem boja u pravilu se kompresuju u JPG format.

5.7.7.2.Slike-upis HTML koda

TAG koji se koristi za slike je <img> sa dodatkom src koji određuje izvor, odnosno mesto gde se slika
nalazi.

Dole možete videti sliku "101.gif" koja se nalazi u direktoriju slike

Ovako izgleda HTML kod za umetanje gornje slike u ovu stranicu:

<img src="slike/101.gif">

Ako se slika koju želite staviti na Vašu stranicu nalazi negde na Internetu, na drugom kraju sveta, tada
morate koristiti celi put do te slike, kao na sledećem primeru:
<img src="http://www.nekaadresa.net/nekaslika.gif">

Na sledećim stranicama možete saznati načine uređivanja slika..

5.7.7.3.Slike-promena veličine slike

Veličinu slike možete menjati pomoću width i height atributa..

Opšte gledano, slikama nije preporučljivo menjati veličinu.

Naime, ako sliku od 100 x 100 pixela dodelite veličinu od 250 x 250 pixela, ona zacelo neće izgledati
kako treba..

Dole je prikazana ista slika u dve veličine.. svojoj "pravoj" (90 x 118) i uvećanoj verziji (270 x 354), dakle
tri puta većoj.
 <img src=»slike/101.gif» width=»90» height=»118»>

<img src="slike/101.gif" width="270" height="354">

Ako ne navedete width i height parametre, browser će koristiti pravu veličinu slike, ali će se slika prikazati
u svojoj pravoj veličini tek kada se učita....

Preporučljivo je navesti veličinu slike jer ako nema atributa za veličinu, browser ne može kreirati stranicu
sve dok slika nije učitana... ako imate više slika na stranici morali biste čekati da se sve učitaju, a tek
onda videti stranicu..

Problem postaje veći ako se slika nalazi unutar tebele jer se cela tabela neće prikazati ako slika nije
učitana u memoriju, a to očito nije dobro :o(

5.7.7.4.Slike-Uokvirivanje slike

Pomoću border opcije možete dodati okvir oko slike kao u primeru dole:
 <img src="slike/101.gif" border="5">

Uokvirivanje slike može pomoći posjetiocima da prepoznaju sliku koja predstavlja link, ali to nije
preporučljivo radi samog izgleda stranice.

5.7.7.5.Slike-ALT-tekst

Pomoću ALT tag-a svakoj slici možete dodeliti tekst koji će se prikazati kada miš postavite na sliku....
pokušajte:

<img src="slike/101.gif" alt="Ovo je tekst koji se prikazuje kada uključite

ALT opciju... bla bla bla :-))">

Taj tekst često može biti od velike koristi posjetiocima, a posebno onima koji se ne mogu snaći na
stranici ako, npr., imate slike-linkove bez opisa.

5.7.7.6.Slike-razmak oko slike

Razmak iznad i ispod slike stvarate sa Vspace (vertical space) atributom.

Levo i desno od slike, razmak kreirate pomoću Hspace atributa (horizontal space)

Ovo je jedan primer:

 <img src="slike/101.gif" Hspace="30" Vspace="10">

Kao što vidite, pomoću ove dve opcije možete dodavati razmak oko slike.

Jedini, sitniji, problem je to što se tada razmak pojavljuje i sa leve i sa desne strane, odn. gore i dole od
slike tako da ne možete npr. odmaknuti sliku za 30 pixela od leve strane....

Jedini način za zaobilaženje tog problema je da kreirate transparentnu sliku veličine od oko 5x5 pixela te
sa promenom njene veličine podesite razmak sa koje god strane želite.. kao na primeru dole...(50 pixela
prema desno):

<img src="slike/pixel.gif" width="50" height="1"><img

src="slike/101.gif">

Transparentna sličica (u mome slučaju veličine samo 1x1 pixel) može se rastezati odn. uvećavati koliko
god želite, a neće se primetiti jer je transparentna odnosno prozirna :o)

Ovaj mali trik je vjerovatno jedan od najraširenijih na Net-u.

5.7.7.7.Slike-poravnanje slike

Sliku možete poravnavati u odnosu na tekst pomoću sledećih TAG-ova:

 default - uobičajno poravnanje browsera.

  left - stavlja sliku na levu stranu, a tekst postavlja na desnu pokraj slike..
 right - obrnuto od prethodnog.
 top - postavlja tekst sa leve i desne strane u ravninu sa vrhom slike.
 texttop - poravnava vrh slike sa vrhom najvećeg slova u tekstu.
 middle - poravnava sredinu slike sa okolnim tekstom.
 absmiddle - poravnava sliku sa sredinom teksta.
 baseline - u biti, ova funkcija je jednaka default-u
 bottom - dno slike poravnava sa sa tekstom.
 absbottom - postavlja sliku u ravninu sa dnom teksta.
 center - poravnava centar slike sa okolnim tekstom.

U tabeli koja se nalazi ispod ovog teksta možete videti primene:

HTML REZULTAT

<img src="slike/101.gif" align="texttop">

bla bla

<img src="slike/101.gif" align="top">

bla bla

   

<img src="slike/101.gif" align="middle">

bla bla
 <img src="slike/101.gif" align="absmiddle">

bla bla

   

<img src="slike/101.gif" align="bottom">

bla bla

<img src="slike/101.gif" align="absbottom">

bla bla

<img src="slike/101.gif" align="baseline">

bla bla

5.7.7.8.Slike-smeštaj teksta oko slike

Kao i vertikalno, slike se mogu poravnavati horizontalno.

Za to koristimo align="left" ili align="right" unutar <img> tag-a.

Pogledajte ove primere:

 HTML-KOD REZULTAT

bla bla bla bla bla blabla

<img src="slike/101.gif" bla bla bla bla bla bla bla
align="left"> bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla

bla bla bla bla bla blabla

<img src="slike/101.gif" bla bla bla bla bla bla bla
align="right"> bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla

5.7.8.Linkovi -uvod

Linkovi su poznati svim ljudima koji koriste Internet...

Postoji nekoliko vrsta linkova:

 Interni-link na određeni dio iste stranice

 Lokalni-link na dokument unutar site-a

 Globalni-link na dokument izvan stranice (npr. odavde na Yahoo

Wow.. ovo je bilo kratko :o))

Idemo dalje....

5.7.8.0.Linkovi-kako napraviti link

Tagovi koje koristimo za linkove su <a> i </a>.

<a> predstavlja početak linka, a </a> njegov kraj.

Sve što se nalazi između predstavlja link na dokument kojeg označavamo pomoću
href="http://www.adresa.com" parametra unutar <A> tag-a.

Donji primer rečenicu "Kliknite ovdje ako želite vidjeti stranicu" gde reč ovde predstavlja link prema
Trip.Net-u
 Kliknite <a href="http://www.trip.net">ovde</a> ako želite videti stranicu.

Sve što trebate učiniti je sledeće:

 Odrediti cilj odn. dokument za kojeg želite da bude odabran sa <a href=" dokument.html ili
http://web.adresa ">.

 Nakon toga dodati tekst (ili sliku) koji će predstavljati link.

 I konačno na kraju zatvorite link sa </a>

5.7.8.1.Linkovi-određivanje boje teksta-linka

Postoji nekoliko opcija za kontrolisanje boje linkova na celoj stranici koje mogu biti vrlo korisne.

Ovde ćete saznati kako:

 Definisati boju za sve linkove na stranici.

 Definisati boju za pojedinačne linkove.

5.7.8.2.Definisanje boje za sve linkove na stranici

Glavna boja za sve linkove definiše se unutar <body> tag-a, kao u ovom primeru:

<body link="red" vlink="blue" alink="magenta">

 link - određuje boju linka. (standardna boja je plava - #0000FF).

 vlink - određuje boju linka koji je već bio posećen. (standardna boja je ljubičasta - #800080).
 alink - određuje boju aktivnog linka, odnosno boju linka kada je miš postavljen iznad njega
(standardna boja je crvena - #FF0000).

Napomena:
Više o heksadecimalnim oznakama za boje možete saznati iz "216 web boja" ...ali....polako....doći ćemo i
do toga

5.7.8.3.Definisanje boje za određeni link

Za ovo postoje dve metode:

 Smeštanje font tagova između <a href> i </a> tag-a.

Ova metoda će raditi na svim browserima osim IE3 koji je ionako već prastar :o) ?

 Korišćenje style opcije unutar <a> tag-a.

Ova metoda radi na IE3 i svim novijim, ali nije baš preporučena zbog ponekih razlika u
Netscapeu i IE-u...

Prvi način izgleda ovako:

Kliknite <a href="http://www.trip.net"><font
color="FF00CC">ovde</font></a>

Napomena:
Važno je da su oba, <font> i </font>, tag-a između <a href> i </a> tagova.

Drugi način izgleda ovako:

Kliknite <a href="http://www.trip.net" style="color: rgb(0,255,0)">ovde</a>

Napomena:
RGB brojevi određuju količinu crvene, zelene, te plave boje koristeći brojeve od 0 do 255. Više o
konvertiranju između RGB i heksadecimalnih boja možete saznati u poglavlju "216 web boja".

Kako niti jedan način ne pokriva sve Browsere preporučljivo je koristiti oba načina odjednom, ali mislim
da to i nije toliko važno.

Ovaj primer će raditi na svim browserima:

Kliknite <a href="http://www.trip.net" style="color: rgb(0,255,0)"><font
color="FF00CC">ovde</font></a>

5.7.8.4.Linkovi-ciljevi linkova

Po default-u, linkovi se otvaraju u istom prozoru u kojem se nalaze.

Ako želite da se link otvori negdje drugde tada morate staviti određeni tag..

Jednostavno dodajte target="nešto" u <a href>.

Oba ova primera će otvoriti trip.Net u novom prozoru:

 <a href="http://www.trip.net" target="new"> ili
<a href="http://www.trip.net" target="_blank">

Već definisani tagovi su:

 _blank ili new - otvara link u novom prozoru
 _self - otvara link u istom prozoru.
 _parent - otvara link u frame-u koji je nadležan onome u kojemu se nalazi link o tome više
kasnije).
 _top - poništava sve frameove i otvara link u celoj stranici (o tome više kasnije).

Linkovi-linkovi koji nisu podcrtani.

Po default-u, svi linkovi se podcrtavaju, osim ako je ta opcija isključena u samom Browseru.

Podrctavanje linkova može se isključiti, i to vrlo jednostavno.

Pogledajte sledeći primer i sve će Vam biti jasno:

<html>

<head>
<title>Moja stranica</title>

<style type="text/css">
<!--
A{text-decoration:none}
-->
</style>
</head>

<body>
Ovo je moja stranica!<br>
<a href="http://www.trip.net">Ovo je link na Trip.Net i nije podcrtan !</a>
</body>
</html>

Što smo napravili????

Jednostavno smo pomoću CSS-a kazali browseru da na sve linkove (<A>) pod "dekoraciju" stavi
"NONE", što znači, nema podcrtavanja, podebljanja

5.7.8.5. Linkovi-napredni linkovi

Osim što možete isključiti podcrtavanje na svim linkovima, također možete definisati svaki deo linka, kao
što su: boja, boja posećenog linka, font za sve linkove i veličina itd..itd..

U donjem primeru isključeno je podcrtavanje za sve linkove osim za situaciju kada je "štakor" postavljen
iznad linka.

A:hover stavka odnosi se na izgled linka u trenutku kada je miš postavljen iznad njega... u ovom primeru,
tada će link biti podcrtan.
(ne deluje u Netscapeu, ali ne smeta ako uključite ovu opciju)

<html>

<head>
<title>Moja stranica</title>
<style type="text/css">
<!--
A:link {text-decoration: none}
A:visited {text-decoration: none}
A:active {text-decoration: none}
A:hover {text-decoration: underline}
-->
</style>

</head>

<body>
Bla bla bla!<br>
<a href="http://www.trip.Net>Opet link na Trip.Net</a>
</body>

</html>

Gornji primer će isključiti podcrtavanje linkova na celoj stranici.

Ako želite isključiti podcrtavanje za samo jedan link, jednostavno dodajte parametar u <a href> tag:

<a href="http://www.trip.Net" style="text-decoration: none">Uf..Taj

Trip.Net</a>

Možete namestiti i opcije za dve vrste linkova pa ih dodeljivati :

<html>
<head>
<title>Moja stranica</title>
 <STYLE TYPE="text/css"><!--
A.opcija1:link {color: #FF00FF; }
A.opcija1:active {color: #FFFF00; }
A.opcija1:visited {color: #00FFFF; }

A.opcija2:link {color: #AA00FF; background: FF00AA; text-decoration:

none}
A.opcija2:active {color: #FF00AA; background: none transparent;}
A.opcija2:visited {color: #FFFF00; text-decoration: none}
--></STYLE>

</head>

<body>
Evo dobar primer!<br>
<a href="http://www.trip.net CLASS=opcija1>Trip.Net</a>
<a href="http://www.pretraga co.yu CLASS=opcija2>Pretraga On-
line</a>
</body>

</html>

Kada na gore navedeni način linkovima dodjelite različite "klase" svaki od njih će imati drukčiji izgled...

Pokušajte napraviti gornji primjer. :-))

5.7.8.6.Linkovi-slike kao linkovi

Ako želite od slike napraviti link, situacija i procedura je ista kao i za obične linkove, osim što umesto
teksta, ovde link predstavlja slika.

Jednostavno ubacite <a href> i </a> tagove sa strane.

Donji primer prikazuje sliku koja predstavlja link na dokument link.html koji se otvara u novom
prozoru......kliknite i isprobajte
 <a href="link.html" target="_blank" ><img src="slike/101.gif"></a>

Ako niste upisali border opciju, browser će automatski uokviriti sliku jer je link.
Da biste to isključili morate uneti opciju border="0" u <img> tag:

<a href="link.html" target="_blank" ><img src="slike/101.gif"

border="0"></a>

Možete dodati i tekst koji će se pojaviti iznad slike:

<a href="link.html" target=_blank" ><img src="slike/101.gif" border="0"
alt="Link na stranicu!!!"></a>

5.7.8.7.Linkovi-Image mapping

Moguće je od jedne slike napraviti nekoliko različitih linkova.

Tehnika koju za to koristimo zove se "image mapping"

Jednostavno morate naglasiti koji dio slike treba predstavljati link i to je to..

Na ovoj sličici sam napravio dva linka.....

Jedan link vodi na trip.Net dok drugi vodi na Internet On-line

 <img src="slike/101.gif" usemap = #primer border=0>

<map name=primer>

<area shape=Rect Coords=12,53,48,72 Href="http://www.Trip.Net">

<area shape=Circle Coords=26,24,18 Href="http://www.Internet.yu">

</map>

U gornjem primeru koristio sam rect (rectangle) i circle opciju, a postoje sledeće:

 <area shape=rect coords= x1,y1, x2,y2 Href="http://www.domena.com">

 <area shape=circle coords= x1,y1, x2,y2 Href="http://www.domena.com">

 <area shape=polygon coords= x1,y1, x2,y2, .., xn,yn Href="http://www.domena.com">

Postoje razni alati koji Vam mogu pomoći u kreiranju "slikovnih mapa", što je vrlo korisno jer nema smisla
pogađati te podešavati koordinate na slici dok ne dođete do željenog rezultata.

Za njihovu izradu bih Vam preporučio korišćenje WYSIWYG alata kao što je Macromedia Dreamweaver.

5.7.8.8.Linkovi-link unutar otvorene stranice

Ako želite videti jedan jednostavan primjer otiđite na dno stranice.

Znak # ispred naziva lokacije naglašava da je cilj tzv. "anchor"(naziv dela stranice) na istoj stranici.

Da biste kreirali link do njega morate učiniti sledeće:

 Kreirajte link koji za cilj ima "anchor"

 Kreirajte "anchor"

Anchor (ne znam kako bih preveo) kreira se pomoću <a> tag-a.

Ako želite kreirati anchor sa nazivom proba, jednostavno upišite sledeću liniju koda na mesto gde želite
da Vas dovede link na taj isti naziv:
 <a name="proba"></a>

Link na taj dio stranice kreira se pomoću <a href> tag-a:

Kliknite <a href="#proba">ovde</a>

Napomena:
Kada kreirate link na određeni dio stranice, obavezno ispred naziva "anchor-a"a morate postaviti znak #

Dakle, kada kreirate link na "anchor" koji se nalazi na istoj stranici jednostavno upišite:

<a href="#VašAnchor">blabla</a>

Ako želite da Vas link odvede do "anchora" na drugoj stranici tada upišite sledeće:

<a href="StranicaKojuŽelite#NazivAnchora">blabla</a>

"Anchori" se inače koriste na stranicama koje sadrže veliki broj podataka odn. za lakše snalaženje na
"dugačkim" stranicama.

5.7.8.9.Linkovi-linkovi u frameovima(Okvirima)

Ako na stranici koja ne sadrži frameove (okvire) postavite link na stranicu, link.html, taj link će se otvoriti u
celom prozoru trenutne stranice, a kod izgleda otprilike ovako:

Kliknite ovde da biste videli <a href="link.html"> stranicu link.html </a>

Ali ako imate stranicu koja sadrži frameove trebate učiniti sledeće...

Recimo da se stranica sastoji od dva okvira koji se zovu glavni i sporedni i da se svi linkovi nalaze u
okviru sporedni te da Vi želite da Vam se svi ti linkovi odn. stranice prikazuju u okviru glavni... tada ćete
učiniti sledeće:

Ovo ovde je <a href="link.html" target="glavni"> link </a> i otvara se u

 okviru GLAVNI

sporedni glavni

U gornjem primeru će se linkovi(stranice) iz okvira sa nazivom sporedni otvarati u okviru sa nazivom

glavni , ali prije toga morate napraviti stranicu sa frameovima......

5.7.8.10.Linkovi-linkovi u novim prozorima

Ako želite da se stranica na koju je postavljen link otvara u novom prozoru, tada morate ubaciti
target="_blank" ili target="new" untar <a href> tag-a.

U donjem primeru Trip.Net-ove stranice će se otvoriti u novom prozoru browsera:

<a href="http://www.Trip.Net" target="new">Otiđite na Trip.Net</a>

Na ovom primeru će se u novom prozoru otvoriti stranica link.html

5.7.9.Pozadine-uvod

Kada izrađujete stranicu morate imati na umu da većina webmastera u pozadini koristi samo boju u
obliku heksadecimalnog koda ili slike..

Razlog je očit... jednostavnost

Zamislite da u pozadinu stavite neku kričavu sliku sa srculencima ili ne znam ni ja čime..... kako ćete na
tu pozadinu ispisati tekst, a da ga ljudi normalno mogu pročitati..???

O neukusu ne moram niti govoriti...

Boju, ili sliku, koju želite koristiti kao pozadinu morate navesti u <body> tagu.

Na sledećim stranicama ću Vam objasniti kako...... :o)

5.7.9.1.Pozadine-Boja pozadine
Dodavanje jednostavne boje u pozadinu stranice je vrlo jednostavno..

Sve što Vam je potrebno je heksadecimalna vrednost boje u bgcolor opciji koju ubacujemo unutar body
tag-a.

<body bgcolor="#FF0000">

Kao što vidite, boja pozadine je unešena kao heksadecimalna vrednost (#FF0000 - - - crvena)
U praksi se vjerojatno najčešće koriste kombinacije crno-bijelo.

Jedini problem je snažan kontrast između te dve boje pa čisto crni tekst
može biti problematičan za čitanje na beloj pozadini (i obrnuto).. zato je
najbolje smanjiti taj kontrast zatamnjivanjem pozadine ili posvetlenjem
teksta...

Usporedbu možete videti u sledećem primeru:

Bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla
Bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla

Bla bla bla bla bla Bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla bla bla bla bla bla bla
bla bla bla bla

A sada... kako staviti sliku u pozadinu stranice.......>>>>>

5.7.9.2.Pozadine-slika kao pozadina

Ako razmišljate o postavljanju slike u pozadinu stranice morate na umu imati sledeće stvari:

 Da li je slika u pozadini dovoljno diskretna da skine fokus sa sebe i onoga što je na njoj napisano
te ga prebaci na tekst koji se nalazi na stranici?

 Da li će pozadina pozitivno delovati sa tekstom, bojama teksta te linkova?

 Da li će slika u pozadini dobro izgledati sa ostalim slikama na stranici
 Koliko će se dugo slika u pozadini učitavati? Da li je možda prevelika?
 Da li će se slika u pozadini pravilno prikazivati pri svim rezolucijama monitora?

Ako nakon ovih pitanja još uvek želite staviti sliku u pozadinu stranice to možete učiniti tako što
ćete definisati pozadinu u <body> tag-u:

<body background="slika.gif">
ili
<body background="slika.jpg">

Napomena:
Ako je slika u pozadini manja od rezolucije monitora, ona će se ponavljati sve dok ne popuni celu
pozadinu stranice.

Ako želite imati pozadinu koja će prikazivati tanke linije, jednostavno napravite sliku koja može biti velika
čak samo 1x2 piksela te napravite dve paralelne linije od kojih će svaka biti debljine 1-og piksela.

Kada odabirete sliku za pozadinu, preporučeno je navesti boju pozadine sličnu boji na slici..u ovom
slučaju ja sam naveo crnu boju..

<body background="slike/pozadina2.gif" bgcolor="black">

Razlog tomu je to što će se pozadina prikazivati kao boja sve dok se ne učita slika u pozadini pa je radi
lepšeg izgleda preporučeno navesti boju...

Ako npr. imate crno-plavu sliku u pozadini tada zasigurno nećete u pozadini navesti kričavo-zelenu boju
jer to nema smisla... zar ne?

Na sledećoj stranici možete naučiti kako fiksirati sliku u pozadini stranice.

5.7.9.3.Pozadine-fiksirana pozadina

Slika koju stavite u pozadinu pomicati će se zajedno sa stranicom....

Osim ako ju ne fiksirate:

<body background="slike/pozadina2.gif" bgproperties="fixed">

Sa dodavanjem linije bgproperties="fixed" "terate" browser da sliku u pozadini ostavi na mestu, tj. da
slika u pozadini miruje iako Vi pomičete stranicu pomoću Scrollbar-a.

Napomena:
Fiksirane pozadine su podržane samo od strane Internet Explorera... u Netsacepeu će se pozadina
prikazati kao normalna..osim u verzijama 6 te nadalje

5.7.10.Tabele-Uvod

Tabele (ili tablice) se na stranicama koriste u dve glavne svrhe:

 Za poravnanje sadržaja stranice unutar tabele

 Kreiranje izgleda cele stranice pomoću skrivenih tabela...

Skoro sve stranice na internetu sadrže barem jednu tabelu..

Najčešće se koriste za odvajanje različitih delova podataka

Najvažnije mogućnosti koje nam pružaju tabele su:

 Podela stranice u više različitih delova.

 Kreiranje menija.
Vrlo korisno.
 Dodavanje interaktivnih formi za slanje maila ili pretraživanja Weba koje mnogo lepše i
kvalitetnije izgledaju kada su uredno poravnate.
 Jednostavno poravnanje slika što nam omogućava da veliku sliku "raskomadamo" u više delova
kako bi se stranica lakše i brže učitavala te ih nakon toga pomoću tabela ponovno spojimo u
jednu celinu.
 Jednostavan način omogućavanja ispisa teksta u dva ili više stupaca.

Važno je naglasiti da se sadržaj unutar tabele ne prikazuje sve dok se ona ne učita... inače u vezi toga
nema problema jer retko se rade tako ogromne tabele koje se moraju dugo čekati za učitavanje.

A sada na nastavak----->
5.7.10.1.Tabele-Osnovni tagovi

Tabele definišemo pomoću <table> taga.

Da biste ubacili tabelu u Vašu stranicu jednostavno morate upisati sledeći deo koda ispod <body> tag-a:

<table>
</table>

Od gore navedene tabele ne biste imali koristi pošto nisu navedeni redovi ili stupci.

5.7.10.2.REDOVI:

Da biste dodali red u tabelu, koristite <tr> i </tr> tagove (table row).

Primer:

<table>
<tr>
Ovo je prvi red.
</tr>
<tr>
Ovo je drugi red.
</tr>
</table>

Rezultat će izgledati ovako ( na beloj pozadini):

Ovo je prvi red
Ovo je drugi red

5.7.10.3.STUPCI ili KOLONE:

Svaki red možete podeliti u kolone pomoću <td> i </td> tagova:

Primer:
<table>
 <tr>

<td>
Ovo je prvi red, leva strana.
</td>

<td>
Ovo je prvi red, desna strana.
</td>

</tr>

<tr>

<td>
Ovo je drugi red, leva strana.
</td>

<td>
Ovo je drugi red, desna strana.
</td>

</tr>
</table>

Rezultat će izgledati ovako (na beloj pozadini):

Ovo je prvi red, leva strana. Ovo je prvi red, desna strana.
Ovo je drugi red, leva strana. Ovo je drugi red, desna strana.

Na ovoj stranici sam opisao osnove kreiranja tabele.

Na sledećoj stranici ćete saznati više o podešavanjima tabela.. njenoj veličini, širini te visini redova,
stupaca..itd..itd.......

5.7.10.4.Tabele-Table tagovi

Sledeće opcije mogu se dodati unutar <table> tagova:

Opcija Opis opcije

 align=left , center ili right Poravnava tabelu u odnosu na stranicu
(levo, u sredinu ili desno)

Slika koja će biti prikazana u pozadini

background=NekaSlika.JPG tabele (RADI NA ISTOM PRINCIPU
KAO I POZADINA STRANICE)

bgcolor=neka boja Boja u pozadini tabele

border=NekiBroj Debljina okvira tabele

bordercolor=neka boja Boja okvira tabele

bordercolordark=NekaBoja Boja senke okvira

cellpadding=neki broj Razmak između "ćelija" tabele

cellspacing=neki broj Razmak između "ćelije" i sadržaja

nowrap Isključuje opciju LINEBREAK-a te će

tekst iću u širinu iako je veći od širine
stranice umjesto da se automatski
prebacuje u drugi red kao što se
prebacuje u ovom tekstu.

frame= void, - Uklanja vanjske okvire

above, - Pokazuje gornji dio okvira
below, - Pokazuje donji dio okvira
lhs, - Pokazuje levi dio okvira
rhs, - Pokazuje desni dio okvira
hsides, - Pikazuje i levu i desnu stranu okvira
vsides, - Pokazuje gornju i donju stranu
box - Prikazuje sve strane okvira

valign=
top Poravnava sadržaj sa vrhom "ćelije"
bottom Poravnava sadržaj sa dnom "ćelije"

width=
n,n Minimalna širina tebele u pikselima
n,n% Minimalna širina tebele u procentima

Napomena:
Ove opcije nameštaju parametre koje unesete za celu tabelu
Kao što možete nameštati opcije cele tabele tako možete nameštati i opcije za redove, stupce i ćelije
pojedinačno........

5.7.10.5.Tabela/red stubac/tagovi

Sledeće opcije koristimo za nameštanje redova <tr> i stupaca <td>:....

OPCIJA OPIS

align= left Sadržaj polja poravnava na levu stranu

right -II- poravnava na desnu stranu
center -II- poravnava u sredinu

background=NekaSlika Namešta sliku u pozadinu polja

bgcolor=NekaBoja Nameštanje boje u pozadini polja

bordercolor=NekaBoja -II- -II- okvira polja

bordercolordark=NekaBoja -II--II- senke okvira

valign= top Sadržaj polja smešta na njen vrh

middle -II- -II- u njenu sredinu
bottom -II- -II- na njeno dno

width=NekiBroj Nameštanje širine polja u pikselima.

Nameštanje širine polja u procentu (u
NekiBroj% odnosu na širinu tabele)

height=NekiBroj Nameštanje visine polja u pikselima.

Nameštanje visine polja u procentu (u
NekiBroj% odnosu na visinu tabele)

Sledeće opcije vrede samo za <td> tagove(stupce).

OPCIJA OPIS

colspan=NekiBroj Deli polje na navedeni broj stupaca

nowrap Ne prebacuje tekst u novi red, iako je tekst širi od

polja.

rowspan=NekiBroj Deli polje na određeni broj redova

Napomena:
Opcije za stupce (<td> tagovi) imaju prioritet u odnosu na opcije za redove (<tr> tagovi).
Opcije za polja (<tr> ili <td> tagovi) imaju prioritet u odnosu na opcije za celu tabelu (<table> tag).

Tek toliko da znate, iako baš i nije važno :o)

5.7.11.Frameovi-uvod

Frameovi mogu podeliti prozor browsera u više zasebnih...

2
 1

Svaki od tih prozora sadrži HTML dokument, odn. jednu stranicu.

Datoteka koja sadrži kod o podeli stranice u frameove nazivamo frameset.

Ako želite napraviti stranice na kojima ćete koristiti frameset trebali biste:
 napraviti HTML dokument (frameset)
 napraviti normalne HTML stranice koje će se učitati u svaki od frameova.

Kada se frameset učita, browser automatski počinje učitavati stranice u svakom od frameova.

Ovo je bio uvod.. znate? :o) ... idemo dalje

5.7.11.1.Frameovi-osnovni primer

Frameset je, jednostavno, dokument koji browseru govori da podeli prozor na određeni broj frameova.

veliki_frame
levi

donji_frame

HTML KOD ZA GORNJI FRAMESET GLASI:

<html>
<head>
<title>Frameset stranica</title>
</head>
 <frameset cols="120,*">
<frame src="levi.html" name="levi">
<frameset rows="*,50">
<frame src="veliki.html" name="veliki_frame">
<frame src="dno.html" name="donji_frame">
</frameset>
</frameset>

</html>

Kao što vidite, frameset se sastoji od samo 7 linija koda!

Idemo sve podeliti i dodati linije, jednu po jednu...

>>>>

5.7.11.2.Frameovi-kreiranje frameova

Ako frameset izgleda ovako:

HTML kod bi izgledao ovako:

<frameset cols="120,*">
</frameset>

Stranica je podeljena na dva dela...odnosno na dva stupca.

Levi stupac je širok 120 piksela, a desni stupac iskorištava ostatak ekrana.(što pokazuje zvezdica *).

Kako u tom primeru frameovi nemaju nazive, a niti osnovne stranice, jednostavno nisu iskoristivi i ne
služe ničemu..

Naime, ako u levom stupcu imate linkove za koje želite da se otvaraju u desnome, tada morate dati
nazive stupcima (frameovima) i navesti ime framea u kojem se linkovi moraju prikazati...

Pogledajmo kako............
5.7.11.3.Frameovi-osnovne stranice

Osnovne stranice, koje će se prikazati kada se frameset učita, možete namestiti pomoću src opcije.

Osnovne stranice su one stranice koje se učitavaju na početku otvaranja frameseta... dakle one stranice
koje ugledate kada se celi frameset učita.

Svakom od frameova možemo dodeliti naziv pomoću name opcije.

To će nam dozvoliti da u jednom frameu učitamo linkove, a u drugome prikažemo stranice na koje ti
linkovi vode.

U ovom primeru dodali smo imena frameovima i naveli njihove osnovne stranice:

<frameset cols="120,*" >

<frame src="levi.html" name="levi" >
<frame src="veliki.html" name="veliki_frame" >
</frameset>

Celi frameset će izgledati ovako:

veliki_frame
levi

120
piks. ostatak ekrana

Ekran je podeljen u dva dela... lijevi dio je širok 120 piksela, a desni koristi ostatak ekrana odn. prozora....

Ali sada smo Browseru naglasili da u levi frame mora učitati stranicu levi.html te u desni frame stranicu
veliki.html.

Također smo i imenovali frameove sa levi te veliki_frame pa ih sada možemo povezati...

Frameset sa linkovima na levoj strani te prikazom stranica na desnoj je najčešće korišćena metoda na
Internetu.

Framesetu možemo dodeliti još nekoliko parametara, npr. možemo odrediti da okviri frameova odn.
njihove granice budu nevidljive, što nije slučaj u ovome primjeru.

NAPOMENA: Nakon što ste kreirali frameset sa dve stranice (dva framea) morate taj isti frameset i
SAČUVATI!!!! kao treći file...
Idemo dalje.... kako učiniti okvire nevidljivima, pitanje je sad......

5.7.11.4.Frameovi-granice frameova

Da biste okvire frameseta učinili nevidljivima morate upisati sledeći kod (crvena boja):

<frameset cols="120,*" frameborder="0" border="0" framespacing="0">

<frame src="levi.html" name="levi" >
<frame src="veliki.html" name="veliki_frame" >
</frameset>

Celi frameset sada će izgledati ovako:

levi
veliki_frame

Kao što možete videti, nema više one debele linije između fremeova....

Ima još opcija koje možemo uključiti u našem framesetu........ :o)

5.7.11.5.Frameovi-Resizeable-Frameovi

Ako ne želite da posjetioci stranica imaju mogućnost promene veličine frameova tada samo morate
uključiti parametar "noresize" u frame src liniju:

<frameset cols="120,*" frameborder="0" border="0" framespacing="0">

<frame src="levi.html" name="levi" noresize>
<frame src="veliki.html" name="veliki_frame" noresize>
</frameset>

A sada idemo na još nekoliko parametara za naš frameset... :o)

5.7.11.6.Frameovi-scrollbar
Recimo da ne želite scrollbar u levom frameu gdje su Vam linkovi jer Vam smeta..

Tada će kod izgledati ovako:

<frameset cols="120,*" frameborder="0" border="0" framespacing="0">

<frame src="levi.html" name="levi" noresize scrolling=no>
<frame src="veliki.html" name="veliki_frame" noresize scrolling=auto>
</frameset>

Opcija scrolling=auto govori browseru da, ako stranica stane u celi frame, ne prikazuje scrollbar, a ako ne
stane da ga automatski uključi kako bi se cela stranica mogla videti...

Na sledećoj stranici sam objasnio kako povezati frameove.......

5.7.11.7.Frameovi-linkovi u frameovu

Ako ste tekst klikni ovde! pretvorili u link prema stranici link.html tada će kod izgledati ovako:

<a href="proba.html"> klikni ovde! </a>

Sada.... ako se gore navedeni link nalazi na stranici koja je u sastavu framea levi, a Vi želite da se
stranica link.html na koju je link postavljen otvori u frameu veliki_frame, tada će kod izgledati ovako:

<a href="analysis.htm" target="veliki_frame"> klikni ovde! </a>

Jednostavno smo dodali parametar target="veliki_frame" unutar

<a href> tag-a.

Sada, kada kliknete na link klikni ovde! koji se nalazi u levom frameu, stranica link.html na koju je link
klikni ovde! postavljen otvara se u desnom frameu koga smo nazvali veliki_frame...... UF.. jeste li išta
shvatili?...pogledajte opise

Pet ciljeva, odn. pet imena za ciljeve je rezervisano i ona su sledeća:

 _blank ili new ==> učitava stranicu u novom prozoru koji će browser otvoriti
 _self ==> učitava stranicu u trenutnom frameu (ili stranici, ako nema frameova)
 _parent ==> učitava stranicu u frame koji je nadležan trenutnom frameu u kojemu se link nalazi:
(pogledaj objašnjenje)

OBJAŠNJENJE:
Ovako... recimo imate: prvi (glavni) frameset sa dva framea, levi i desni:
 levi desni


I drugi frameset (recimo drugi.html) sa frameovima prvi i drugi:
prvi

drugi


Ako frameu desni, koji se nalazi u glavnom frameu, za osnovnu strancu odredite frameset
drugi.html , tada će se frame glavni pretvoriti u dva framea, prvi i drugi koji se sada nalaze u
njemu... e taj frame desni ostaje nadležan prvome i drugome... te će glavni frame izgledati
ovako:
prvi
drugi
Ako se ovdje recimo nalazi link, a za
levi target mu postavite _parent, tada će se
taj link otvoriti u frameu koji je njemu
nadležan, a to je desni te više neće biti
frameova prvi i drugi nego samo frame
desni u kojemu će biti učitana stranica.

Ne znam jeste li shvatili.... pokušajte napraviti primer pa će Vam biti jasnije.
 _top ==>poništava sve frameove te otvara stranicu u celom prozoru browsera.

Ako ste pažljivo čitali i shvatili, do sada biste trebali znati gotovo sve o frameovima.

Posljednja stranica u ovom delu lekcije sadrži nekoliko vrsta framesetova te će Vam jedan zasigurno
odgovarati, barem približno :-))......

5.7.11.8.Frameovi-korisni primeri

gornji

donji
<frameset rows="16%,84%">
<frame src="vrh.htm" name="gornji">
<frame src="dno.htm" name="donji">
</frameset>

gore_l gore_d
 

glavna

<frameset rows="16%,84%">
<frameset cols="50%,50%">
<frame src="gl.htm" name="gore_l">
<frame src="gd.htm" name="gore_d">
</frameset>
<frame src="glavna.htm" name="glavna">
</frameset>

vrh

levi desni

<frameset rows="16%,84%">
<frame src="vrh.htm" name="vrh">
<frameset cols="50%,50%">
<frame src="levi.htm" name="levi">
<frame src="desni.htm" name="desni">
</frameset>
</frameset>

gore_l gore_d

dole_l dole_d

<frameset rows="50%,50%" cols="50%,50%">

<frame src="gl.htm" name="gore_l">
<frame src="gd.htm" name="gore_d">
<frame src="dl.htm" name="dole_l">
<frame src="dd.htm" name="dole_d">
</frameset>

gore_levo gore_des

sred1 sred2
dole_levo
dole_des

<frameset rows="50%,50%" cols="50%,50%">

<frame src="gl.htm" name="gore_levo">
<frame src="gd.htm" name="gore_des">
<frame src="dl.htm" name="dolje_levo">
<frameset rows="50%,50%">
<frameset cols="50%,50%">
<frame src="s1.htm" name="sred1">
<frame src="s2.htm" name="sred2">
</frameset>
 <frame src="dd.htm" name="dolje_des">
</frameset>
</frameset>

Nadam se da ćete imati koristi od ovih primera.....

5.7.12.Forme -uvod

Forma je područje gdje ćete pronaći sve što je potrebno za jedan formular...
Polja formi su objekti koji posjetiocu stranica dozvoljavaju unos podataka u obliku teksta, Drop-down
menija......

Kada kliknete na submit dugme, sadržaj forme se (to je uobičajeno) šalje prema programu na serveru koji
te podatke šalje webmasteru mailom, ali postoje i izuzetci.

Idemo dalje......

5.7.12.1.Forme-primeri…kako se to radi u praksi

Tipični i često viđeni primer forme je tzv. MailForm odn. forma za slanje maila preko webmasterovog
servera:

Ime:
*E-mail:
Grad:
*Tema/Subject:
 *Poruka:

Obriši polja

Ovaj primjer ne radi!!!!

Ako Vam još nisam dosadio.... idemo dalje…

5.7.12.2.Forme-CGI skripte i forme

Kada se klikom na Submit dugme Vaša forma pošalje, na serveru mora postajati program koji će primiti
podatke te sa njima nešto učiniti (u najčešćem slučaju to je njihovo slanje na Vaš e-mail)

Ti programi su najčešće CGI programi.

Sada si verovatno mislite: "koji je to ..hm... vrag, taj CGI (to predpostavljam jer čitate ovu lekciju?)"

CGI je metoda kojom Web serveri mogu primati (ili slati) podatke iz baza podataka, dokumenata ili drugih
programa te ih prikazati u obliku Web stranice...

To bi bilo najlakše objašnjenje...

Za što se koriste?

Jednostavnije je upitati, za što se ne koriste..hehehe

Koriste se za chatove, bannere, MailFormove, pretraživanje...za sve.

Što učiniti sa CGI skriptom....

Kada nabavite (ili napravite) CGI skriptu trebate je instalisati na Vaš server te namestiti glavne parametre
(preporučljivo je da se o tome raspitate kod Web provajdera..)

A sada... idemo još dalje..

5.7.12.3.Forme-TAG-ovi

<form> tag govori browseru gde počinje forma, a </form> tag gde završava.

Možete dodati razne HTML tagove između <form> i </form> tagova.

To znači da forma može sadržavati tabele, slike itd. itd. ... više o tome možete videti na sledećoj stranici.

Primer forme:
<html>
<head>
<title>Moja stranica</title>
</head>

<body>
<!-- Ovde ide HTML -->
<form>
<!-- Ovde idu polja za unose i HTML -->
</form>
<!-- Ovde opet ide HTML -->
</body>
</html>

Napomena:
Za razliku od tabela, forme nisu vidljive na stranici (ne sve)

Gornji primer je beskoristan iz sledećih razloga:

 Ne sadrži polja pa samim time nije ništa vidljivo na stranici

 Ne postoji definicija primatelja forme odn. cilja gde će forma biti poslana.

Da bismo browseru dali na znanje kamo poslati podatke, u <form> tag dodajemo sledeće:

 action=adresa
  method=post ili method=get

Addresa je url adresa gde se nalazi CGI skripta kojoj bi podaci trebali biti poslani
Post i get su jednostavno dve različite metode slanja podataka skripti.

Ako koristite već gotovu skriptu sa određenom svrhom koju ste nabavili negde na Webu (to
pretpostavljam), tada nema razloga objašnjavati te dve metode.

Evo jednog jednostavnog primera forme za slanje maila, ali bez polja:

<html>
<head>
<title>Moja stranica</title>
</head>

<body>
<!-- Ovdje ide HTML -->
<form method="post" action="/cgi-bin/FormMailcgi">
<!-- Ovdje idu polja i HTML -->
</form>
<!-- Ovdje ide HTML -->
</body>
</html>

Sve što sada trebamo učiniti je dozvoliti posetiocima da unesu podatke...

Na sledećoj stranici ću objasniti kako....

Forme –Polja za unos i dugmad

Sledeći delovi mogu se ubaciti u forme:

 Polje za unos teksta

 Polje za lozinku
 Skrivena polja
 Polje za unos veće količine teksta
 "Check box"
 "Radio" dugme
 Drop-down menu
 Submit dugme
  Reset dugme
 Slika kao dugme

Odaberite sadržaj koji želite videti ili jednostavno idemo dio po dio...

5.7.12.4.Forme-tekst

Polja za unos su polja u koja korisnici mogu upisivati svoje podatke i koja sadrže samo jednu liniju.

Ako želite polje za unos teksta od više linija tada biste trebali koristiti polja za unos teksta

OPCIJE:

Dole su navedene opcije za nameštanje polja za unos:

HTML OBJAŠNJENJE REZULTAT

Polje za unos (1 linija)

tekst
Broj vidljivih znakova
  size= Dozvoljeni broj znakova
  maxlength= Naziv polja početno sta

  name= Početno stanje polja

  value= Poravnjanjne polja.
  align= Tab poredak..
  tabindex=

Size opcija definiše širinu polja u znakovima (slovima, brojkama...)

Maxlength opcija definira broj dozvoljenih znakova u polju... Npr. Polje je postavljeno za upis imena i
prezimena, tada bi bilo glupo staviti ovu opciju na 5 ili 6 jer nitko nema tako kratko ime i prezime...
Ako ne uključite ovu opciju tada je broj znakova neograničen

Name opcija dodeljuje ime polju, npr. ako je polje namešteno za unos imena, Vi ćete ga nazvati ime ili
ipe_i_prezime ili kako već želite..

Value opcija definiše tekst koji će se pojaviti u polju.. u gornjem primeru je ta opcija uključena.

Align opcija definiše kako će se polje poravnati.

Mogućnosti su: TOP, MIDDLE, BOTTOM, RIGHT, LEFT, TEXTTOP, BASELINE, ABSMIDDLE,
ABSBOTTOM.

Poravnanja sam objasnio u delu lekcije nazvnaom "HTML - SLIKE".

Tabindex definiše redosljed kojim će se polja aktivirati pritiskom na TAB tipku.... znate ono preskakanje iz
jednog polja u drugo da ne morate stalno kliktati mišom.

PRIMER:

<html>

<head>

<title>Moja stranica</title>

</head>

<body>

<form name="MojaForma" action="/cgi-bin/FormMail.cgi"

method="POST">

<div align="center">

<br>
<br>

<input type="text" size="25" value="Upišite svoje ime!!!">

<br>
<br>

</div>

</form>

</body>

</html>

Ovako taj primer izgleda na stranici :

 Upišite svoje ime!!!

 Polja za unos lozinki vrlo su slične običnim poljima za unos.

Razlika je jedino u tome što će se u ovim poljima umesto znakova koje upisujete pojavljivati zvezdice, što
je, naravno, napravljeno radi sprečavanja drugih da vide što upisujete..

OPCIJE:

Ovo je popis opcija za polja koja koristimo za unos lozinki:

HTML OBJAŠNJENJE PRIMER

password Polje za unos lozinke (1 linija)

  size= Broj prikazivih znakova
  maxlength= Maks. dozvoljeni broj znakova
  name= Naziv polja za unos
  value= Početno stanje polja
  align= Poravnanje polja
  tabindex= TAB poredak

Kao što možete videti opcije su jednake kao i u običnom polju za unos...

PRIMER:
<html>

<head>

<title>Moja stranica</title>

</head>

<body>

<form name="Moja Forma" action="/cgi-bin/kontakt.cgi"

 method="POST">

<div align="center">

Unesite lozinku: <input type="password" size="25">

<br>
<br>

</div>

</form>

</body>

</html>

Ovo je rezultat gore navedenog koda:

Unesite lozinku:

5.7.12.5.Forme-Hidden (skrivena) polja

Skrivena polja su slična poljima za unos, ali sa jednom bitnom razlikom..

Razlika je u tome da se ta polja ne prikazuju na stranici te se samim time ne vide..

A šta će meni sad ta polja kad ih nitko ne vidi?

Pa, hm, možete ih koristiti za neke napomene ili nešto..hehe koje objašnjenje.... :-))

OPCIJA:

Dole je popis opcija za skrivena polja:

HTML OBJAŠNJENJE PRIMER

 hidden Skriveno polje
  name= Naziv polja  
  value= Vrednost (sadržaj) polja

Name opcijom dodeljujete naziv polju....

Value opcija definiše sadržaj polja koji će se poslati sa celom formom ..

PRIMER:

Ovo je primer... hehe:

<html>

<head>

<title>Moja stranica</title>

</head>

<body>

<form name="MojaForma" action="/cgi-bin/kontakt.cgi"

method="POST">

<div align="center">

<input type="text" size="35" value="Upišite nešto !">

<input type="hidden" name="Jezik" value="Srpski">

<br>
<br>

</div>

</form>

</body>

</html>
A ovo je izgled primera...

Skriveno polje ne vidite, ali ne brinite, tu je :o)

U mailu bi pisalo:
Jezik - Srpski
text - Upišite nešto (odnosno ono što bude upisano u polje)

5.7.12.6.Forme-veća kolićina teksta

Polja za unos teksta jednaka su kao i obična polja za unos, ali imaju mogućnost upisa više redova teksta,
dakle možete napisati celo pismo.... :o)

Za razliku od ostalih, polje za unos teksta ne definiše se <input> tagom.

Umesto njega koristimo <textarea> tag za početak polja te </textarea> tag za kraj polja.

Sve između ta dva taga biti će ispisano u polju.

OPCIJA:

Dole je popis opcija:

HTML OBJAŠNJENJE OPIS

textarea Polje za unos teksta (više linija)

rows= Broj linija (redova) u polju
cols= Broj stupaca (širina)
name= Naziv polja
tabindex= TAB poredak

wrap=
off Isključuje prebacivanje u drugi red.
ili
virtual Uključuje automatsko prebacivanje u novi
 red, ali teksta šalje onako kako je unesen
ili u polje..

physical Uključuje linebreak opciju kada je to

potrebno i tekst šalje takav kakav jest, sa
prebačenim tekstom u novom redu.

Cols i Rows opcije su već poznate.... broj redova i stupaca u polju.

Name - naziv polja

Tabindex - TAB poredak

Wrap opcije su malo zamršene..

Ako wrap opciju postavite na off tada se tekst smatra i ispisuje kao jedan veliki lanac reči bez
prebacivanja u novi red.
virtual - kada tekst upisujete u polje on se automatski prebacuje u novi red kada dođe do kraja reda, ali
kada se forma pošalje (submit) tekst se u mailu ispiše bez prebacivanja u novi red.
physical - tekst se ispisuje upravo onako kako izgleda u polju za unos.. dakle zajedno sa prebacivanjima
u novi red

PRIMER:

<html>
<head>
<title>Moja stranica</title>
</head>

<body>
<form name="MojaForma" action="/cgi-bin/forma.cgi" method="POST">
<div align="center">

Ovo je izvan polja...

<br>
<br>
<textarea cols="40" rows="5" name="mojeime">
Ovo je unutar polja.
</textarea>
<br><br>
 Pa opet izvan polja.
</div>
</form>
</body>
</html>

Rezultat izgleda ovako:

Ovo je izvan polja...

Pa opet izvan polja.

5.7.12.7.Forme-Check box-ovi

Check box-evi (ne znam kako bih preveo) su mala polja za izbor koja omogućuju posetiocima da izaberu
opciju ili opcije koju žele
Ako želite da se može izabrati samo jedna od ponuđenih opcija tada biste trebali koristiti"radio" dugme

OPCIJE:

HTML OBJAŠNJENJE PRIMER

checkbox Odabiranje jedne ili više opcija

  name= Naziv polja
  value= Ponuđene opcije (naziv)
  align= Poravnanje   
  tabindex= TAB poredba
checked Koje polje automatski mora biti
uključeno (kao srednje polje u primeru
desno)

Name - već poznata opcija za dodelu naziva poljima radi definisanja.

Value - definiše što će biti poslano ako je polje uključeno

Align - poravnanje
Poravnanja su objašnjena ovdje

Tabindex - već spominjana poznata funkcija....

PRIMER:

<html>

<head>

<title>Moja stranica</title>

</head>

<body>

<form name="mojaforma" action="/kontakt.cgi" method="POST">

<div align="center">
<br>
<input type="checkbox" name="opcija1" value="PC" checked> PC
<br>

<input type="checkbox" name="opcija2" value="Amiga"> Amiga

<br>

<input type="checkbox" name="opcija3" value="Mac"> Mac

<br>

<br>

</div>

</form>

</body>

</html>

Ovo je rezultat:
 
PC

Amiga

Mac

5.7.12.8.Forme-radio

"Radio" dugme koristimo kada želimo da posjetilac može odabrati odn. označiti SAMO JEDNU! opciju od
svih navedenih.
Ako želite dopustiti izbor više opcija odjednom tada biste trebali koristiti CHECK BOX-ove

OPCIJE:

OPIS odn.
HTML OBJAŠNJENJE
IZGLED

radio Odabiranje jedne, i samo jedne opcije

  name= Naziv grupe opcija, npr. ako ste stavili
pitanje "koje računalo koristite?" tada
ćete grupu nazvati, recimo, "racunar"
  
  value= Vrednost koja se šalje ako je opcija
odabrana.
  align= Poravnanje
  tabindex= TAB poredak
checked Unapred uključena opcija

Name - govori kojoj grupi dugmad pripadaju.

Kada odaberete jedan dugme u grupi svi ostali su isključeni.
Ako ne navedete ime grupe tada na jednoj stranici možete postaviti samo jednu grupu "dugmadi,?", npr.
za izbor odgovora na samo jedno pitanje ili tako nešto.

Value - definira što će biti poslano ako je neka opcija odabrana.

Align - poravnanje
ovdje.

Tabindex - već spominjani TAB poredak

PRIMER:

<html>

<head>

<title>Moja stranica</title>

</head>

<body>

<form name="MojaForma" action="/cgi-bin/forma.cgi" method="POST">

<div align="center">
Što više volite za doručak?
<br>
<input type="radio" name="dorucak" value="Mleko" checked> Mleko
<br>

<input type="radio" name="dorucak" value="Maslac"> Maslac

<br>

<input type="radio" name="dorucak" value="Sir"> Sir

<br>

Što više volite popiti?

<input type="radio" name="pice" value="Voda"> Voda

<br>

<input type="radio" name="pice" value="Pivo" checked > Pivo

<br>

<input type="radio" name="pice" value="Vino"> Vino

<br>

</div>

</form>

</body>

</html>
Ovo je rezultat:
Što više volite za doručak?


Mleko

Maslac

Sir

Što više volite popiti?


Vodu

Pivo

Vino

5.7.12.9.Forme-drop down menu

Drop-down menui su verovatno najfleksibilniji objekti koje možete ubaciti u forme.

Ovisno o Vašim potrebama, drop-down menui mogu poslužiti i kao RADIO dugmad i kao CHECK BOX-
evi.

Prednost drop-down menua je u tome što zauzima znatno manje prostora od gore navedenih.

Ali ima i manu, a ona je ta da se ne vide sve opcije odmah nego tek kada kliknete na drop-down menu.

Naravno i za to postoji rešenje... u podešavanju širine i visine menua možete ga toliko povećati da se sve
opcije odmah vide tako da sami morate odlučiti što ćete koristiti.

Sa Drop-down menuima možete zameniti linkove što ponekad može biti vrlo korisno.

OPCIJE:

HTML OBJAŠNJENJE primer

pselect Drop-down menu maslac

  name= Naziv polja.
  size= Vidljive opcije u listi.
  multiple= Dozvoljava izbor više opcija.
   
option Pojedinačne opcije u meniu
   selected Default odabrana opcija
  value= Vrednost koja se šalje kada je određena opcija izabrana

Drop-down menui kombinuju <select> i <option> tagove.

Tipčni primer drop down menua:

<select>
  <option>Mleko</option>
  <option>Kava</option>
  <option>Čaj</option>
</select>

<select> tag definiše menu.

Name - Daje ime polju kako bi program mogao razvrstati opcije.

Size - definiše broj polja koja bi trebala odmah biti vidljiva.
Default vrednost je jedan

Multiple - dozvoljava odabir više ponuđenih opcija u listi.

<option> tag definiše pojedinačne opcije ponuđene u listi.

Value - definiše što će se poslati kada je opcija odabrana:

<option value="yu">Srbija</option>

U meniu će pisati Srbija,a kada korisnik odabere opciju u program na serveru se šalje vrednost yu.

Možete listu naterati da odmah ima početnu vrednost koja je izabrana sa <option selected>

PRIMER:

<html>
<head>
<title>Moja stranica</title>
 </head>
<body>
<form name="MojaForma" action="/cgi-bin/forma.cgi" method="POST">
<div align="center">
<select name="mojdropdownmenu">
<option value="Mleko">Sveže mleko</option>
<option value="Sir">Prastari sir</option>
<option value="Kruh">Sveži hleb</option>
</select>
</div>
</form>
</body>
</html>

5.7.12.10. Forme – submit dugme

Kada posetilac klikne submit dugme, forma se šalje na adresu navedenu u action opciji unutar <form>
taga.

OPCIJE:

HTML OBJAŠNJENJE IZGLED

submit Submit dugme

  name= Naziv dugme
  value= Tekst na dugme
  align= Poravnanje
  tabindex= TAB poredak

value - definiše tekst koji će se napisati na dugmetu.

Ostale opcije ste do sada mogli pronaći na nekoliko prijašnjih stranica.

PRIMER:

<html>
<head>
<title>Moja stranica</title>
</head>
<body>
 <form name="MojaForma" action="/cgi-bin/forma.cgi" method="POST">
<div align="center">
<br><br>
<input type="text" size="40" value="Bla bla...bla bla i još bla!">
<br><input type="submit" value="Pošalji bla bla-...bla"><br>
</div>
</form>
</body>
</html>

Rezultat:

Bla bla...bla bla i još bla!

Pošalji bla bla-...bla

5.7.12.11.Forme-resetovanje polja na njihovu početnu vrednost

Kada posetilac klikne Reset dugme, sva polja poprimaju svoju prvobitnu vrednost, odn. iz polja se briše
sve što ste u njih upisali.

OPCIJE:

HTML OBJAŠNJENJE IZGLED

reset Reset dugme

  name= Naziv dugmeta
  value= Tekst na dugmetu
  align= Poravnanje
  tabindex= TAB poredak

Sve opcije su već pre spomenute.

PRIMER:

<html>
 <head>
<title>Moja stranica</title>
</head>
<body>
<form name="MojaForma" action="/cgi-bin/forma.cgi" method="POST">
<div align="center">
<br><br>
<input type="text" size="25" value="Upišite svoje ime!">
<br><input type="submit" value="Pošalji!"> <input type="reset"
value="Obriši!"><br>
</div>
</form>
</body>
</html>

Rezultat:

Upišite svoje ime!

Pošalji! Obriši!

5.7.12.12.Forme-slika u uzlozi submit dugmeta

Slika može igrati istu ulogu u formi kao i Submit dugme.

Sada ću Vam objasniti kako...

OPCIJE:

HTML OBJAŠNJENJE IZGLED

image Submit dugme

  name= Naziv slike
  src= Put do slike
  align= Poravnanje slike
  border= Okvir oko slike (u pixelima)
  width= Širina slike
  height= Visina slike
  vspace= Razmak iznad i ispod slike
   hspace= Razmak levo i desno od slike
  tabindex= TAB poredak

Mislim da su sve opcije poznate...

PRIMER:

<html>
<head>
<title>Moja stranica</title>
</head>
<body>
<form name="MojaForma" action="/cgi-bin/forma.cgi" method="POST">
<div align="center">
<br><br>
<input type="text" size="25" value="Upišite ime !">
<br><input type="image" src="slike/101.gif" name="slika"><br>
</div>
</form>
</body>
</html>

Rezultat::

Upišite ime!

5.7.12.13.Forme- objašnjenja

A sada... popis svih tagova u formi......

HTML OBJAŠNJENJE IZGLED

textarea Polje za unos teksta (više redova)

  rows= Broj redova u polju

  cols= Broj stupaca (širina)
  name= Naziv polja
   
  wrap= Kontrolisanje "linebreakova"
    off     Isključuje linebreak opciju
    virtual     Uključuje prebacivanje u
    drugi red, ali tekst šalje
  bez linebreak opcije.
    physical     Uključuje linebreak opciju i šalje
  tekst onakav kakav je upisan

text Polje za unos (1 red)

  size= Broj prikazanih znakova
  maxlength= Maks. broj znakova
  name= Naziv polja
  value= Početna vrednost polja

password Polje za unos lozinke

  size= Broj prikazanih znakova
  maxlength= Dozvoljeni broj unosa znakova
  name= Naziv polja
  value= Početna vrednost u polju

checkbox izbor jedne ili više opcija

  name= Naziv polja   
  value= Početna vrednost u poljima

radio Izbor samo jedne opcije

  name= Naziv polja   
  value= početna vrednost polja

select Drop-down menu

  name= Naziv polja
  size= Broj opcija u polju
  multiple= Višestruki izbor
   
option Pojedinačne opcije u polju
  selected Označavanje opcije
  value= Vrednost odabrane opcije

hidden Ne prikazuje polje.

  name= Naziv polja  
  value= Vrednost koja se šalje
 reset Dugme za brisanje svih polja
  name= Naziv Dugmeta Briši!
  value= Tekst na dugmetu

submit Dugme za slanje forme

  name= Naziv dugmeta Šalji
  value= Tekst na dugmetu

image Slika kao dugme

  name= Naziv slike

I to je to što se tiče formi.. nadam se da ste nešto shvatili...

Idemo dalje!!!

5.7.13.META TAG-ovi-uvod

Meta-tagovi najčešće se koriste za zapisivanje važnih podataka u HTML dokument.

Npr. razni web pretraživači traže Meta-tagove kako bi usporedili sadržaj stranice (meta taga na stranici)
sa upisanim rečima.
Ostali primeri tiču se browsera kao npr. određivanje koda stranice ili napomena da se stranica ne sprema
u privremeni direktorij na disku.

Meta tagovima možete drugima dati na znanje da ste vi izradili stranicu, odn. upisati tko je autor, kojim je
programom napravljena stranica itd. itd...

Na sledećoj stranici ću Vam objasiti bit meta-taga u pretraživačima.

Meta tagovi se ubacuju između unutar HEAD sekcije...

VAŽNO!!!!!!!!!! VAŽNO!!!!!!!!!!!!! VAŽNO!!!!!!!!!!!!!!

Za naše krajeve gde koristimo kvačice i razna čuda naše azbuke i abecede vrlo je važno navesti kodnu
stranicu u kojoj će se Vaše stranice prikazati...

To se radi ubacivanjem sledeće linije koda:

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=windows-1250">

Kodne stranice koje se kod nas koriste su Windows-1250 te manje korišćena ISO-8859-2.
Bez gore navedenog metataga najverovatnije je da se stranica neće prikazati sa našim abecednim i
azbučnim "čudima" od znakova :-))

5.7.13.1.META TAG-ovi-Pretraživači

MIT

Postoji mit među neupućenim Webmasterima da sa lažnim Meta-tagovima možete doći no gornjeg mesta
na pretraživačima.

Istina je baš obrnuta....

Sa krivim meta-tagovima možete završiti na dnu, a sa dobrim ćete jednostavno biti još jedna stranica na
Netu koju je pretraživač pronašao i ne možete dospeti na vrh pretraživača radi toga..

"ZLOUPOTREBA"

Dva meta taga su od velike važnosti na pretraživačima: Description i Keywords.

Kada su pretraživači tek počeli delovati ta dva metataga su trebala pomoći webmasterima da pojasne
sadržaj svojih stranica, ali nije prošlo dugo dok se nisu setili da se to može iskoristiti pa su počeli u ta dva
taga upisivati reči koje su najtraženije na Webu, a u biti nemaju veze sa njihovim stranicama, kako bi
postigli veći broj posjetilaca na stranicama.

PROTUUDAR

Nakon nekog vremena metatagovi nisu služili svrsi pa su ih neki pretraživači kao što je Excite potpuno
izbacili iz upotrebe.

Neki ostali pretraživači kao Infoseek iskoristili su tu zloupotrebu pa su sve Webmastere koji su u
metatagove stavljali reči koje se ne vežu na njihove stranice rangirali lošije na pretraživaču.

ZAKLJUČAK

 Pažljivo koristite metatagove

 Nemojte ubacivati reči koje nemaju veze sa Vašom stranicom jer to nije u redu... kako je Vama
kada nešto tražite na webu, a linkovi na pretraživačima Vas odvode na stranice koje nemaju
veze sa životom,a kamoli sa onim što ste Vi tražili
 Ne ponavljajte reči

Idemo na detalje o metatagovima.....

DESCRIPTION metatag

<META name="DESCRIPTION" content="Nešto...blabla">

Većina pretraživača će u opisu stranice koju pronađe navesti baš sadržaj ovoga taga, a ako ga nema,
koristit će prve reči na stranici.

KEYWORDS metatag

<META name="KEYWORDS" content="html, lekcija, tabele, metatagovi,

forme">

Ovaj metatag koristi se za upisivanje ključnih reči koje opisuju Vaše stranice.

5.7.13.2. OSTALI TAGOVI

Mnogi HTML editori kreiraju meta tag koji govori kojim programom je stranica izrađena....npr.

<META name="GENERATOR" content="Macromedia Dreamweaver

3.0">

Još jedan metatag koji se često pojavljuje je AUTHOR koji govori tko je izradio stranicu:

<META name="AUTHOR" content="Trip.Net">

 <<<<<<<<<<<<<<<< IDEMO DALJE >>>>>>>>>>>>>>>>>>

5.7.13.3.META TAG-ovi-Auto-Refresh/redirect opcija

Možete koristiti i REFRESH meta-tag za učitavanje stranice nakon određenog broja sekundi.

<META http-equiv="REFRESH" content="5; url=http://www.trip.net">

U gornjem primeru, 5 sek. nakon učitavanja stranice učitati će se adresa http://www.trip.net

Dolje sam naveo nekoliko primera.

PRIMER 1: preusmeravanje na drugu adresu

Npr. ako menjate server na kojemu držite stranice, na stari server postavite dokument koji u sebi sadrži
REFRESH opciju te cilj usmerite na novu adresu.

PRIMER 2: Uvodne scene na stranicama

Ako pokušavate biti kreativni možete iskoristiti REFRESH opciju kako biste u roku od nekoliko sekundi
učitali nekoliko različitih stranica kao uvodne slike...

A sada na zadnje poglavlje ove lekcije.....

5.7.14. 216 sigurnih –web boja-uvod

Iz nekog razloga, boje u HTML-u su definisane pomoću heksadecimalnih brojeva....

Heksadecimalne boje su bazirane na vrednosti od 16 umesto klasičnih brojeva baziranih na vrednosti od

10.

Kada koristeći heksadecimalne brojeve brojite do 15 to brojanje izgleda ovako: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,

A, B, C, D, E, F

Kao što vidite, brojevi od 10-15 zamenjeni su slovima.

Tipična heksadecimalna vrednost boje izgledala bi ovako: A53C8D.

Ovdje ću Vam pokazati kako razumeti heksadecimalne boje i konvertisanje iz RGB u heksadecimalnu
boju...

A sada na objašnjenje..dec..heksadec...???

5.7.14.1. 216 sigurnih-web boja-Decimale-xeksadecimale

U klasičnim brojevima postoji 10 različitih vrednosti broja (0-9), u heksadecimalnim brojevima postoji 16
različitih vrednosti

Dole su navedeni brojevi od 0-15 u obe verzije:

DEC 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

HEKS 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9  A  B  C  D  E  F

Najveća vrednost heksadecimalnog broja je F - što je u klasičnom obliku jednako broju 15.

Sa dve oznake, najveća vrednost je FF što je jednako broju 255.

U HTML-u, kodovi za boju imaju 6 znakova plus # oznaka ispred njih , npr. #FF3C96.

Sve je u detalje objašnjeno na sledećim stranicama.......

5.7.14.2. 216 "Sigurnih" Web boja >> RGB (Red Green Blue) boje

Boje prikazane na monitoru definisane su Crvenom (Red), Zelenom (Green) te Plavom (Blue) bojom...
odatle naziv RGB boje..

Zato je pametno da su HTML boje definisane trima vrednostima, od svake boje po malo... :-))

Većina grafičkih alata kao što su Photoshop, Photopaint, Paintshop Pro itd. koriste i RGB sistem...

Problem je jedino u tome što većina programa RGB boje definiše "običnim" brojkama dok ih HTML
definiše u heksadecimalnom formatu.

To znači da ako želite koristiti istu boju na Web stranici i u programu za grafiku, morate naučiti kako
konvertisati boje između ta dva formata.. :o(
Uskoro ću objasniti tehniku...još samo da Vam objasnim RGB kodove u heksadec. sistemu..... pa
idemo....

5.7.14.3. 216 "Sigurnih" Web boja >> Hexadecimalne boje

Definisanje boje pozadine u HTML-u izgleda ovako:

<body bgColor="#FF8C67">

Boja je definisana vrednošću "#FF8C67".

# jednostavno označava da su brojevi koji slede heksadecimalni.
Prve dve oznake određuju vrednost crvene boje (FF).
Brojke 3 i 4 određuju količinu zelene boje (8C).
Brojke 5 i 6 određuju količinu plave boje (67).

Ovdje možete jasno videti kako izgleda rezultat dobiven mešanjem raznih boja:
FF + 8C + 67 = FF8C67

Kako postoje dve heksadec. vrednosti za svaku od boja sa najviše 256 nijansi svake od njih, dolazimo do
maksimalnog mogućeg broja boja na webu - - - > 256x256x256 = 16,777,216 različitih kombinacija

Ali neće sve boje jednako izgledati u Browseru i OS-u (Win..bla..bla)

Nastavite kako biste saznali nešto o 216 "sigurnih (safe)" boja....

5.7.14.4. 216 "Sigurnih" Web boja >> 216 Safe boja

Samo 216 boja može se definisati kao "browser safe".

"Browser safe" boje su one koje izgledaju jednako u svim browserima, a sve ostale su različite, iako to
možda ne možete primetiti jer razlika nije velika...

Razlog tomu je taj što browseri različito definišu boje...

Tih 216 koje izgledaju jednako za sve browsere su boje dobivene iz parova 00, 33, 66, 99, CC te FF.

Dobar primer bio bi :: "#990066".

Trebate se što više truditi koristiti te boje radi jednakog izgleda u browserima.. "BIRAČ BOJA"
Kako konvertisati boje iz HEKS. u decimalne???...idemo videti :o)

5.7.14.5. 216 "Sigurnih" Web boja >> Dec. <<<<::::::::>>>> Hex.

Jednostavno je konvertisati boje iz heksadecimalnog u decimalni format i obrnuto.

Sve što trebate je kalkulator koji podržava oba tipa.. a to su gotovo svi gotovo svi.

Ako koristite Windowse, pokrenite kalkulator kojega ste dobili sa OS-om

Pazite da je opcija "scientific" uključena.

Upišite decimalnu vrednost.

Kliknite na Hex - i gledajte kako kalkulator konvertira vrednost.

I to je to!

Postoji nekoliko boja koje su toliko česte da ih se može definisati njihovim "imenima".

O tome više na sledećoj stranici.......

5.7.14.6. 216 "Sigurnih" Web boja >> Boje s imenom

Odmah na posao...

<body bgColor=white>

i to je bio primer... :-))

Ovo je popis nekih boja koje imaju ime ( na engleskom, naravno )

   Black      Yellow      Red      Maroon

   Gray    Lime    Green    Olive
   Silver    Aqua    Blue    Navy
   White    Fuchsia    Purple    Teal

Ako želite koristiti druge boje, a da se u svim browserima jednako pojavljuju trebali biste koristiti browser
safe boje..
Sledeća, i posljednja, stranica sadržava sve moguće browser safe boje.... idemo u pohod na kraj!!

5.7.14.7. 216 "Sigurnih" Web boja >> Sve boje!! ----------kraj

Dole su navedene sve browser safe boje....

kliknite na boju i pojavit će se heksadecimalni kod za tu boju... i to je to....

KRAJ!! nadam se da sam Vam pomogao...

00 00 33 66 99 CC FF      00 00 33 66 99 CC FF      00 00 33 66 99 CC FF
00                              00                              00                        
33                              33                              33                        
66                              66                              66                        
99                              99                              99                        
CC                              CC                              CC                        
FF                              FF                              FF                        

33 00 33 66 99 CC FF      33 00 33 66 99 CC FF      33 00 33 66 99 CC FF
00                              00                              00                        
33                              33                              33                        
66                              66                              66                        
99                              99                              99                        
CC                              CC                              CC                        
FF                              FF                              FF                        

66 00 33 66 99 CC FF      66 00 33 66 99 CC FF      66 00 33 66 99 CC FF
00                              00                              00                        
33                              33                              33                        
66                              66                              66                        
99                              99                              99                        
CC                              CC                              CC                        
FF                              FF                              FF                        

99 00 33 66 99 CC FF      99 00 33 66 99 CC FF      99 00 33 66 99 CC FF
00                              00                              00                        
33                              33                              33                        
66                              66                              66                        
99                              99                              99                        
CC                              CC                              CC                        
FF                              FF                              FF                        

CC 00 33 66 99 CC FF      CC 00 33 66 99 CC FF      CC 00 33 66 99 CC FF
00                              00                              00                        
33                              33                              33                        
66                              66                              66                        
99                              99                              99                        
CC                              CC                              CC                        
FF                              FF                              FF                        

FF 00 33 66 99 CC FF      FF 00 33 66 99 CC FF      FF 00 33 66 99 CC FF
00                              00                              00                        
33                              33                              33                        
66                              66                              66                        
99                              99                              99                        
CC                              CC                              CC                        
FF                              FF                              FF                        

5.8. KRIPTOGRAFIJA

Kreiranje digitalnog potpisa

Bazu savremene e-trgovine čine digitalni potpisi. Nema sigurnog poslovanja preko Interneta, a samim tim
ni e-commerce rešenja bez ovog značajnog kriptografskog mehanizma. Upućenima je poznato da
postoje izvanredni paketi renomiranih proizvođača koji pokrivaju ovu oblast, ali pitanje poverenja u javno
dostupni softver nameće potrebu izgradnje vlastitih mehanizama za zaštitu podataka.  Iz tog razloga i
pokrećemo ovu rubriku i nadamo se da će ona biti polazna stanica nekom budućem (poznatom)
kriptografu.

Naš predlog je da  korak po korak, sa rastom Vašeg interesovanja, i rastom obima ovog rada upoznate i
shvatite (bez komplikovanih matematičkih objašnjenja) šta je to digitalni potpis i kako se do njega
praktično dolazi.

Pozivamo Vas da pratite ovu rubriku, jer to je verovatno prva prilika u našoj zemlji da najuporniji u praksi,
digitalno, sopstvenim programom potpišu poruku, dok će velika većina čitalaca sigurno proširiti vidike
korisnim znanjima, i uz našu pomoć, biti u stanju da gotovim rešenjima potpisuju svoja pisma, štite
službene i druge tajne i slobodnije komuniciraju i posluju u jednoj tako nesigurnoj sredini kao što je
Internet.

Realizacija parametara za RSA digitalni potpis će biti predmet razmatranja poglavlja kriptografije.

Tokom stoleća, kriptografija se razvijala i koristila kao alat u zaštiti informacija, naročito u vojnim,
diplomatskim i državnim komunikacijama uopšte. Imala je dugu i fascinantnu istoriju uspona i padova
dosežući čak i do odlučujućih uloga u ishodima ratova. Najbolji primer za to je dešifrovanje Nemačke
Enigma mašine u Drugom svetskom ratu. Javni interes za kriptografiju dramatično je porastao
uvodjenjem tzv. kriptografije javnih ključeva u 1976. god., tj. asimetičnih algoritama za očuvanje
bezbednosti informacija, čime se dobila mogućnost postizanja tajnosti informacija bez prethodne
razmene tajnog ključa putem sigurnog komunikacionog kanala.

S druge strane, u modernoj informatičkoj eri kada se informacije obrađuju, prenose i čuvaju u
elektronskoj formi u velikim komunikacionim i kompjuterskim mrežama, one postaju izložene čitanju,
kopiranju i neautorizovanoj  promeni. Kriptografske tehnike obezbeđuju sredstva koja osiguravaju tajnost 
i inegritet, kao i druga srodna svojstva vezana za očuvanje sigurnosti informacija. Vremenom,
komercijalne i civilne kriptografske aplikacije su napredovale od aplikacija klasičnih komunikacionih
sistema kao što su kablovska telefonija, telegrafija, televizija i bežične komunikacije do aplikacija vezanih
za mobilnu bežičnu telefoniju i različitie servise na integrisanim komunikacionim mrežama (kao što je
Internet)  kao i aplikacija vezanih za elektronske medicinske datoteke, elektronsku razmenu podataka,
elektronsko bankarstvo i trgovinu, uključujući tzv. smart ("pametne")  kartice i elektronski novac. To zaista
nepregledno područje, odnosno skoro kompletna aktivnost najznačajnijih svetskih tokova, nužno
zahteva  bezbednost informacija.

Za početak upoznaćemo Vas sa čuvenim RSA asimetričnim algoritmom.

1978. god. Rivest, Shamir i Adleman  definisali su prvi, praktični asimetrični algoritam, koji se oznacava
sa RSA.  Ova tehnika proizvodi javni ključ koji je povezan sa specifičnim privatnim ključem, koji je
nemoguće dobiti samim znanjem javnog ključa. Poruka se šifruje javnim ključem i može da je dešifruje
samo vlasnik privatnog ključa, dok ostali dobijaju besmisleni tekst.
Matematička osnova algoritma je u nemogućnosti faktorisanja velikih, celih brojeva, tj. činjenica da je
lako naći proizvod dva prosta broja (brojevi deljivi samo sobom i jedinicom), ali ako je dat broj koji je
proizvod dva prosta broja teško je naći koji brojevi pomnoženi daju taj proizvod (naći faktore datog broja).

Ilustrativan je brojni primer: 48611*53993=2624653723. Ovo se lako može dobiti olovkom i papirom.
Teško je istim priborom naći faktore broja 2624653723, tj. brojeve 48611 i 53993. Računarom bi se
problem lako rešio, ali samo dak su u pitanju mali brojevi.

Za formiranje digitalnog potpisa je najbitnije da je teško naći proste faktore datog broja. U protivnom
postoje programi koji mogu da nađu tajni ključ i onda je stvar propala.

Rešenje je naći što veće proste brojeve, od više stotina decimalnih cifara (milijarda ima samo 9 cifara).
Međutim postoji problem jer nijedan računar ne ume da pomnoži tako velike brojeve (prijavljuje grešku -
prekoračenje).

Da bi smo i praktično primenili ovaj algoritam moramo da naučimo računar da sabira, oduzima množi,
deli… tako velike brojeve, da izgradimo čitavu aritmetiku rada sa velikim brojevima, što znatno odudara
od klasične predstave o aritmetičkim operacijama. Predlažemo da analizirate algoritme za sabiranje i
množenje velikih brojeva i da pokušate da uradite odgovarajući program (predlažemo u C, C++) tj. da
pokušate da dođete do praktičnog rešenja.

Pogledajte postupak generisanja ključeva za RSA algoritam

Kada govorimo o bezbednosti informacija mislimo, između ostalog, na očuvanje tajnosti (privacy), tj.
poverljivosti (confidentiality) i očuvanje integriteta (integrity) podataka.

Tajnost podataka je svojstvo da se podaci mogu čitati samo od strane autorizovanih korisnika. Brojni su
načini da se obezbedi tajnost, počev od fizičke zaštite, pa sve do matematičkih algoritama koji sadržaj
informacija čine nerazumljivim, šifrovanim. Nas će prvenstveno interesovati upravo ovo poslednje.
Potrebno je informaciju (poruku)  transformisati (jedinstveno) da bi se dobio šifrovani tekst poruke. Da bi
se to ostvarilo potrebno je raspolagati sa ključevima, koji upravo svaki za sebe definiše tu jedinstvenu
transformaciju skupa poruka u skup šifrata. Ta transformacija mora da bude obostrano jednoznačna, jer
je neophodno iz šifrovanog teksta dobiti originalnu poruku.

Jedna moguća šema postizanja tajnosti može da bude ova: Entiteti A i B  razmenjuju  ključ, par (e, d). U
nekom sledećem vremenu, ako A želi da pošalje poruku poruku m entitetu B, potrebno je da izračuna c =
Ee(m) i rezultat pošalje B. Po prijemu c, B računa Dd(c) = m regenerišući na taj način originalnu poruku m.
Ee označava transformaciju šifrovanja, a Dd transformaciju dešifrovanja, pri čemu je potrebno da d tj. Dd,
bude tajno.

Jedno od pitanja koje se može postaviti je zašto su potrebni ključevi. Zašto nije jednostavno odabrana
funkcija za šifrovanje i odgovarajuća funkcija za dešifrovanje? Razlog je dalekosežan: u tom slučaju
otkrivanje para koji omogućava šifrovanje/dešifrovanje uslovio bi redizajniranje čitave šeme šifrovanja,
dok je u slučaju upotrebe ključeva dovoljno promeniti par (e, d).
Integritet podataka je svojstvo koje obezbeđuje detekciju neautorizovane promene izvora podataka kao i
samih podataka.

Novi načini čuvanja, obrade i prenosa informacija doneli su teškoću koja u klasičnom postupku nije ni
približno imala takav značaj. Prekrajanje podataka koji se čuvaju u elektronskoj formi je mogućno u
takvoj meri, da bi  se bez alata za očuvanje integriteta podataka bilo kakva ozbiljnija komunikacija mogla
pokazati besmislenom. Brojni su primeri za to počev od najjednostavnijih poruka (ali nimalo bezazlenih)
tipa: Isplatiti entitetu A $100,  gde se može promeniti i ime i valuta i iznos,  pa sve do emitovanja poruka
iz zemalja koje ne dozvoljavaju šifrovani saobraćaj, u cilju nadgledanja svih komunikacija. Upečatljiv je
primer iz doba hladnog rata kada su posmatrači SAD i SSSR svoje izveštaje o seizmičkim aktivnostima
(problem otkrivanja podzemnih nuklearnih proba) morali da šalju u nešifrovanom obliku. Bilo kakva
promena teksta je mogla da ima dalekosežne posledice po bezbednost čitavog sveta.

Prema postupku nalaženja para (e, d) razlikujemo simetrično i asimetrično šifrovanje. Ako je znanjem e
jednostavno odrediti d, tada ceo par (e, d) mora biti tajan i radi se o simetričnom algoritmu, tj. o
kriptografiji tajnih ključeva. Ukoliko  znajući samo e nemamo praktičnog načina da odredimo d, radi se o
asimetričnom algoritmu, tj. kriptografiji javnih ključeva. U ovom slučaju samo treba obezbediti tajnost d,
ali da ne bi bilo zabune d nećemo zvati tajni nego privatni ključ.   

Rad Diffie-Hellman objavljen 1976. god. doneo je veliki skok u razvoju mehanizama za postizanje
sigurnosti podataka i distribuciji tajnih ključeva javnim kanalima. Uveden je novi koncept asimetričnih
algoritama, tj. kriptigrafije javnih ključeva.

1978. god. Rivest, Shamir i Adleman  definisali su prvi, praktični asimetrični algoritam, koji se oznacava
sa RSA. Matematička osnova algoritma je u nemogućnosti faktorisanja velikih, celih brojeva. Ova tehnika
proizvodi javni ključ koji je povezan sa specifičnim privatnim ključem, koji je nemoguće dobiti samim
znanjem javnog ključa. Poruka se šifruje javnim ključem i može da je dešifruje samo vlasnik privatnog
ključa, dok ostali dobijaju besmisleni tekst.

U poređenju sa simetričnim algoritmima, asimetrični algoritmi su značajno sporiji, dakle propusna moć im
nije velika, pa se uglavnom, ako se i upotrebljavaju, koriste za šifrovanje manjih poruka, dok im je glavna
praktična primena u generisanju efikasnih potpisa i upravljanju  ključevima.

U daljem poređenju može se uočiti da je dužina ključa kod asimetričnog algoritma znatno veća nego kod
simetričnog algoritma, ali je prednost asimetričnog algoritma u tome što se samo privatni ključ mora
držati u tajnosti i što se par (e, d) kod asimetričnog algoritma može duže koristiti bez promene.

Veoma je važna činjenica da se asimetrični algoritam može koristiti za distribuciju ključeva za simetrični
algoritam, u cilju omogućavanja brze i obimne komunikacije entiteta A i B. Na ovaj način od oba algoritma
uzimamo najbolje: "dugovečnu" prirodu para (e, d) od asimetričnog algoritma i odlične performanse
(brzina i propusna moć) od simetričnog algoritma. Pošto je šifrovanje podataka vremenski najzahtevnija
operacija u procesu šifrovanja, to samo uspostavljanje ključa u čitavom procesu komunikacije entiteta A i
B odnosi neznatno malo vremena.

RSA je neosporno najšire korišćena tehnika medju svim asimetričnim algoritmima, prvenstveno jer se
koristi u SSL (Secure Socets Layer) da obezbedi sesijske ključeve izmedju Web klijenata i bezbednih
servera. Takodje je značajno korišćenje RSA u Privacy Enchanced Mail (PEM) i  Prety Good Privacy
(PGP) (E-mail).

Sledeću moćnu klasu praktičnih, asimetričnih algoritama formulisao je ElGamal 1985. god., što je ustvari
varijanta Diffie-Hellman sistema za distribuciju tajnih ključeva javnim kanalima. Tehnički je slična sa RSA,
ali je šifrat dvostruko duži. Matematička osnova algoritma je u praktičnoj nemogućnosti nalaženja
diskretnog logaritma.

Primedba: Neka je G ciklička grupa reda n. Neka je  generator grupe G, i neka G. Diskretni
logaritam od  za bazu  , u oznaci log , je jedinstveni ceo broj x, n – 1  x  0, takav da je  = x.

Jedan od najznačajnijih priloga omogućenih asimetričnim algoritmom je digitalni potpis (digital signature).
1991. god. usvojen je prvi standard digitalnog potpisa i bazirao se na RSA asimetričnom algoritmu . 1994
je vlada SAD usvojila Digital Signature Standard (DSS) , koji se bazira na ElGamal šemi asimetričnog
algoritma.

Realizacija parametara za RSA digitalni potpis će biti predmet razmatranja naše male škole kriptografije.

Za početak upoznaćemo Vas sa čuvenim RSA asimetričnim algoritmom.

1978. god. Rivest, Shamir i Adleman  definisali su prvi, praktični asimetrični algoritam, koji se oznacava
sa RSA.  Ova tehnika proizvodi javni ključ koji je povezan sa specifičnim privatnim ključem, koji je
nemoguće dobiti samim znanjem javnog ključa. Poruka se šifruje javnim ključem i može da je dešifruje
samo vlasnik privatnog ključa, dok ostali dobijaju besmisleni tekst.

Matematička osnova algoritma je u nemogućnosti faktorisanja velikih, celih brojeva, tj. činjenica da je
lako naći proizvod dva prosta broja (brojevi deljivi samo sobom i jedinicom), ali ako je dat broj koji je
proizvod dva prosta broja teško je naći koji brojevi pomnoženi daju taj proizvod (naći faktore datog broja).

Ilustrativan je brojni primer: 48611*53993=2624653723. Ovo se lako može dobiti olovkom i papirom.
Teško je istim priborom naći faktore broja 2624653723, tj. brojeve 48611 i 53993. Računarom bi se
problem lako rešio, ali samo dak su u pitanju mali brojevi.

Za formiranje digitalnog potpisa je najbitnije da je teško naći proste faktore datog broja. U protivnom
postoje programi koji mogu da nađu tajni ključ i onda je stvar propala.

Rešenje je naći što veće proste brojeve, od više stotina decimalnih cifara (milijarda ima samo 9 cifara).
Međutim postoji problem jer nijedan računar ne ume da pomnoži tako velike brojeve (prijavljuje grešku -
prekoračenje).

Da bi smo i praktično primenili ovaj algoritam moramo da naučimo računar da sabira, oduzima množi,
deli… tako velike brojeve, da izgradimo čitavu aritmetiku rada sa velikim brojevima, što znatno odudara
od klasične predstave o aritmetičkim operacijama. Predlažemo da analizirate algoritme za sabiranje i
množenje velikih brojeva i da pokušate da uradite odgovarajući program (predlažemo u C, C++) tj. da
pokušate da dođete do praktičnog rešenja.
Pogledajte postupak generisanja ključeva za RSA algoritam

Za početak upoznaćemo Vas sa čuvenim RSA asimetričnim algoritmom.

1978. god. Rivest, Shamir i Adleman  definisali su prvi, praktični asimetrični algoritam, koji se oznacava
sa RSA.  Ova tehnika proizvodi javni ključ koji je povezan sa specifičnim privatnim ključem, koji je
nemoguće dobiti samim znanjem javnog ključa. Poruka se šifruje javnim ključem i može da je dešifruje
samo vlasnik privatnog ključa, dok ostali dobijaju besmisleni tekst.

Matematička osnova algoritma je u nemogućnosti faktorisanja velikih, celih brojeva, tj. činjenica da je
lako naći proizvod dva prosta broja (brojevi deljivi samo sobom i jedinicom), ali ako je dat broj koji je
proizvod dva prosta broja teško je naći koji brojevi pomnoženi daju taj proizvod (naći faktore datog broja).

Ilustrativan je brojni primer: 48611*53993=2624653723. Ovo se lako može dobiti olovkom i papirom.
Teško je istim priborom naći faktore broja 2624653723, tj. brojeve 48611 i 53993. Računarom bi se
problem lako rešio, ali samo dak su u pitanju mali brojevi.

Za formiranje digitalnog potpisa je najbitnije da je teško naći proste faktore datog broja. U protivnom
postoje programi koji mogu da nađu tajni ključ i onda je stvar propala.

Rešenje je naći što veće proste brojeve, od više stotina decimalnih cifara (milijarda ima samo 9 cifara).
Međutim postoji problem jer nijedan računar ne ume da pomnoži tako velike brojeve (prijavljuje grešku -
prekoračenje).

Da bi smo i praktično primenili ovaj algoritam moramo da naučimo računar da sabira, oduzima množi,
deli… tako velike brojeve, da izgradimo čitavu aritmetiku rada sa velikim brojevima, što znatno odudara
od klasične predstave o aritmetičkim operacijama. Predlažemo da analizirate algoritme za sabiranje i
množenje velikih brojeva i da pokušate da uradite odgovarajući program (predlažemo u C, C++) tj. da
pokušate da dođete do praktičnog rešenja.

Pogledajte postupak generisanja ključeva za RSA Generisanje ključa za RSA algoritam

Postupak generisanja ključa za RSA algoritam je sledeći:

1. Generisaćemo slučajno dva velika (različita) prosta broja p i q. (približno iste veličine).

2. Izračunaćemo sledeće proizvode:

n=p*q I t=(p-1)*(q-1).

3. Izabraćemo slučajan broj e, 1< e < t, tako da e i t osim broja 1, nemaju ni jedan drugi broj kojim su oba
deljivi (uzajamno prosti).

4. Izračunaćemo broj d, 1 < d < t , tako da je broj e*d-1, bez ostatka deljiv brojem t.

5. Javni ključ je par (n,e), Privatni ključ je d.

Vlasnik privatnog ( neko kaže i tajnog ključa) d, slobodno može da objavi brojeve n i e, tako da svako ko
želi da mu uputi tajnu poruku može to i učiniti, a njen sadržaj može čitati samo vlasnik privatnog ključa,
dok ostali dobijaju besmislen tekst.

Primer:

Ilustrativan je brojni primer (doduše sa malim brojevima ali je jasniji)

Osoba A formira javni i tajni ključ:

-izabrala je proste brojeve p = 2357 i q = 2551,
-izračunala je broj n = p*q = 6012707
-izračunala je broj t = (p-1)*(q-1) = 6007800.
-bira slučajno broj e = 3674911 (deo javnog ključa),
-odgovarajućim (prošireni Euklidov) algoritmom računa d = 422191. tj. tajni ključ

Dakle javni ključ je par (n = 6012707, e = 3674911).

Da bi osoba B koja poseduje taj javni ključ, šifrovala poruku m = 5234673, osobi A mora da:

-računa c = me mod n = 52346733674911 mod 6012707 = 3650502. (gde mod označava ostatak pri deljenju,
npr. 11 mod 3 = 2)

- Taj broj c = 3650502 (šifrat originalne poruke m) osoba B, šalje osobi A, koja pristupa dešifrovanju,
odnosno koristeći broj d - tajni ključ računa:

cd mod n = 3650502422191 mod 6012707 = 5234673, a taj broj je i originalna poruka m).

Ovo je dosta ilustrativan primer, jedino čitaoca može da čudi što šifrujemo brojeve a ne poruke koje su
najčešće slova. Stvar je u tome što mi rečenične poruke i prevodimo u nizove nula i jedinica, dakle
brojeve, na koje možemo primenjivati matematičke operacije. Kako to izgleda možemo da ilustrujemo
sledećim primerom:

Neka poruka bude reč "Rat", prevedeno na jezik 0, 1 tj. binaran broj oblika: n=( n l,...n1, n0 )

m = (0)10100100110000101110100. Svako slovo ima svoju decimalnu vrednost, odnosno odgovarajuću

binarnu.

Dakle svakom slovu odgovara jedan broj manji ili jednak 127, i svaki takav broj se piše kao niz od 7 nula i
jedinica, dok na osmom mestu stoji nula.

Npr. ako nekom slovu odgovara broj 82=1*2 6 +0*25 + 1*24 + 0*23 + 0*22 + 1*21 + 0*20, dakle karakter čiji ja
kod 82 šifruje se u 01010010- to je kod slova R.

Slovu a odgovara broj 97=1*26 +1*25+0*24+0*23+0*22+0*2+1, ili 1100001, s tim što na prvo mesto
dodajemo nulu, zbog tehničkih rešenja na kojima počiva princip rada računara, tj. dopunićemo broj nula i
jedinica do 8 (do jednog  bajta). Dakle slovu a pridružujemo niz 01100001, a to je upravo srednja
osmorka u poruci m.

U primeru koji sledi prikazaćemo postupak šifrovanja poruke.

Algoritam

Očuvanje tajnosti, ili primer šifrovanja poruke

1) Neka poruka bude reč "Rat", prevedeno na jezik 0, 1 tj. binaran broj oblika: n=( n l,...n1, n0 )

m = (0)10100100110000101110100.

Ponovimo: Svakom slovu odgovara jedan broj manji ili jednak 127, i svaki takav broj se piše kao niz od 7
nula i jedinica, dok na osmom mestu stoji nula. Dakle svaki karakter zamenjujemo sa nizom od 8 nula ili
jedinica. Npr. ako nekom slovu odgovara broj 82=1*2 6 +0*25 + 1*24 + 0*23 + 0*22 + 1*21 + 0*20, dakle
karakter čiji ja kod 82 šifruje se u 01000011- to je kod slova R.

2) Izaberimo dva 128-bitna  prosta  broja p i q:

p: 100000000000000000000000000100000000000000000000000
000000000000000000000000001000000000000000000000000 00000000000000010101011111.

q: 100000000000000000000000000100000000000000000000000
000000000000000000000000001000000000000000000000000 00000100000000000111001011.

Ovo su primeri za nas velikih, ali za računar,još uvek, malih (verovatno) prostih brojeva, u binarnom
obliku i ne mogu se dobiti na klasičan način, poznatim algoritmima za detekciju i generisanje prostih
brojeva.

3) n=p*q I t=(p-1)*(q-1)

n = p*q: 100000000000000000000000001000000000000000000000000
000100000000000000000000010000000000000000000000000
010001000000000111001010100000001000000000111001010
110000000000000000000000000000010000000001110010101
000000000000000000001010101111110011010000101010101.

t = ( p - 1 )*(q – 1 ): 100000000000000000000000001000000000000000000000000
0001000000000000000000000100000000000000đ0000000000
010001000000000111001010000000001000000000111001010
010000000000000000000000000000010000000001110010100
000000000000000000001010101111010011001101000101100.

Za operacije množenja, sabiranja,… potrebno je izgraditi čitavu aritmetiku rada sa velikim brojevima, što
znatno odudara od klasične predstave o aritmetičkim operacijama. Predlažemo da analizirate algoritme
za sabiranje i množenje velikih brojeva i da pokušate da uradite odgovarajući program (predlažemo u C,
C++)

4) Zatim biramo slučajan broj e, 1< e < t, tako da e i t osim broja 1, nemaju ni jedan drugi broj kojim su
oba deljivi (uzajamno prosti). Biramo javni ključ e = 3 ili binarno 11.

Zatim računamo Privatni ključ broj d, 1 < d < t , tako da je broj e*d-1, bez ostatka deljiv brojem t.

Privatni ključ d: 101010101010101010101010110101010101010101010101010

110000000000000000000000010101010101010101010101011
000001010101011110111000000000001010101011110111000
010101010101010101010101010101101010101101000011010
10101010101010101011100011111100010001000101110011.

Za one koji poznaju malo više algebru, napominjemo da je d ustvari inverzni elemenat za e u cikličnoj
grupi.

Nakon računanja c = me mod n dobijamo šifrovanu poruku c:

100010000111111010101011010010110000110001011001001 11000000101000000.

Kada se ovo dešifruje dobila bi se poruka u binarnom obliku   m = (0)10100100110000101110100

odnosno reč 'Rat'

Šifrovanje obezbeđuje tajnost poruke ali ne štiti njen  integritet, čak i ako ključ nije otkriven-"provaljen".
Nužno je razviti tehniku koja će snažno štititi integritet podataka tj. garantovati autentičnost sadržaja
poruke. U tom cilju koristi se funkcija za sažimanje -hash funkcija.

Funkcija za sažimanje – hash funkcija

Šifrovanje samo po sebi ne štiti integritet poruke, čak i ako ključ nije otkriven-"provaljen". Nužno je razviti
tehniku koja će snažno štititi integritet podataka tj. garantovati autentičnost sadržaja poruke. U tom cilju
koristi se funkcija za sažimanje -hash funkcija.

Mi ćemo vas uputiti na tzv. SHA-1 (Sesure Hash Algoritam).

Ona svaku poruku, svaki tekst (predmet šifrovanja) bez obzira na njegovu veličinu, bukvalno samelje (to
joj i sam naziv kaže), kao u mašini, tako da na izlazu dobijemo niz od 160 nula i jedinica.  Poznato je da
takvih nizova ima 2160, a koliko je to ogroman broj o tome ne treba trošiti reči.

Bitno je istaći da je računski nemoguće naći bilo koji ulaz čija je hash vrednost unapred zadati izlaz, a
takođe je računski nemoguće naći dva različita ulaza sa istom hash vrednošću.

Dakle kao što je teško a možda i nemoguće naći dva čoveka sa istim otiskom prsta tako bi i falsifikatoru
bilo teško da nađe dve poruke sa istom hash vrednošću.
Verovatnoća da u poruci neko izmeni neku stavku, tako da novodobiveni tekst ima istu hash vrednost
kao i originalni je 1/2160=0.00000…  , dakle zanemarljivo mala verovatnoća.

Kako nam Hash funkcija pomaže da utvrdimo autentičnost poruke ?

Primalac poruke će poređenjem hash vrednosti koju je primio sa digitalno potpisanom porukom i hash
vrednosti koju je sam generisao nakon prijema poruke utvrditi da li je poruka ostala autentična. Ako su
Hash vrednosti iste poruka nije menjana.

Ilustrativan je sledeći primer nalaženja hash vrednosti poruke:

Rečenica "e-trgovina"  ima hash vrednost:

Binarno:

100000111111010101001001110111101000100110010011000
001100011111110000001101000000000000011001011010100
111101000010100000100110001011110101001100011111110 1100100

Heksadecimalno:

83f549de8993063f81a000cb53d0a098bd4c7f64

Rečenica "e_trgovina" ima hash:

Binarno:

101110111000010000100110000001000111000011100001000
000011110001100111110110011110111111100011001010100
101010001001110010100101000111110101101100101100010 1010110

Heksadecimalno:

bb84260470e101e33ecf7f1952a272947d6cb156

Promena samo jednog znaka u poruci, umesto – iza e stavili smo _, uslovila je totalno različitu hash
vrednost, pa je i sasvim jasno kako bi se teško organizovao bilo kakav razuman napad , osim "sirovog"
pretraživanja, odnosno koliko SHA-1 odgovara onome što očekujemo od jedne funkcije za sažimanje.

Primetili ste da je stvar sa pamćenjem hash vrednosti uprošćena uvođenjem heksadecimalnih brojeva.
Da su ljudi imali po osam prstiju na ruci (ukupno 16) oni bi, podsetimo se,  brojali na sledeći način:

0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, a, b, c, d, e, f, 10, 11, 12, 13, …

zbog toga  mi 0 zamenjujemo sa 0000, 1 sa 0001,…,f sa 1111.

Naš niz od 160 nula i jedinica delimo na grupe po četiri i za svaku tu grupu vidimo kojoj heksadecimalnoj
cifri odgovara (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, a, b, c, d, e, f), tako da pamtimo i dostavljamo primaocu samo 40
simbola, čime je posao znatno olakšan.

Algoritam i program za generisanje hash vrednosti su dosta komplikovani a najzainteresovanije za ovo

kao i drugo što se pominje u tekstu upućujemo da se jave na mail vidakd@e-trgovina.co.yu

Krajnje izlaganje po ovoj temi je posvećeno digitalnom potpisu. Pošto se u elektronskoj komunikaciji
javila potreba za prenošenjem poruka, morala se pronaći tehnika koja će biti digitalni pandan
svojeručnog potpisa, digitalni potpis. Digitalni potpis je matematički algoritam koji osigurava da je data
informacija potekla od datog entiteta. Digitalni potpis poruke je transformat poruke koji zavisi od nekih
tajni poznatih samo potpisivaču i, dopunski, od same poruke koja će biti potpisana.

Sam koncept i korisnost digitalnih potpisa bili su poznati i nekoliko godina pre prve praktične realizacije.
Prvi metod je bio RSA šema potpisa koji je i danas najpraktičnija i najdomišljatija tehnika kojom
raspolažemo.

RSA Šema digitalnog potpisa je sledeća:

Osoba koja potpisuje poruku m, nalazi njenu hash vrednost, neka je to m', formatira tu poruku u skladu
sa usvojenim standardima i računa:

s = (m')d mod n.

Potpis je s, a na raspolaganje se stavlja i m (poruka).

Primalac poruke:

Pomoću javnog ključa (n, e) računa m" = se mod n.

Ukoliko su te dve vrednosti, m' i se mod n, iste, prihvata poruku, znajući da je očuvan integritet podataka i
da je poruku zaista potpisao vlasnik tajnog ključa.

Primetimo da se za razliku od RSA šifrovanja prvo primenjuje privatni, a zatim javni ključ.

Šta dalje ?

Uskoro ćemo vam ponuditi preuzimanje paketa za digitalni potpis, a za probu ćemo prvo ponuditi
računanje hash vrednosti, i sa nestrpljenjem ćemo očekivati čitaoca koji će naći poruku koja će imati istu
hash vrednost kao poruka: e-trgovina.

Na kraju ovoga teksta, pozivamo čitaoce da svojim angažovanjem promene, dopune,… ovu rubriku. Ona
će moći da se dograđuje i menja u skladu sa Vašim interesovanjem i predlozima.
Mogući pravci daljeg razvoja su:

1. Upoznavanje sa primenama digitalnog potpisa u poslovanju ( izdavanje sertifikata,

onemogućavanje poricanja izvršene radnje, itd.)

2. Razmatranje slabosti RSA, mogućnost kriptoanalize.

3. Protokoli, načini distribucije ključeva itd.

4. Izgradnja softvera u Javi za digitalno potpisivanje poruke (kombinovano zbog brzine sa C++),
ili nešto skromniji ali odlučujući zadatak rešavanja modularne eksponencijacije ( m e mod n.).

ISKUSTVA U SVETU

 Elektronsko poslovanje počev od 1998. godine ima ubrzano širenje u razvijenim zemljama. Prema
podacima e-Marketer-a [1] prihod od elektronske trgovine u svetu je 1999. iznosio 98,40 milijardi USD i u
2000. godini 233,40 milijardi USD. Procenjuje se da oko 50% firmi u SAD  i oko 35% firmi iz zemalja
Evropske Unije već koristi elektronsko poslovanje.

Iz istog izvora se može saznati  procena trendova razvoja elektronskog poslovanja:

 2001 godine:   443,89 milijardi USD,

 2002 godine:   805,08 milijardi USD,
 2003 godine: 1442,78 milijardi USD.

Postoje prognoze da će se razvoj elektronskog poslovanja odvijati još bržim tempom i sa još većim
finansijskim obimom.

Elektronska trgovina ima dva osnovna vida. Prvi je poslovanje izmedju dva poslovna partnera ("business
to business" (b2b)) i drugi je izmedju krajnjeg potrošača i onog koji nudi neki proizvod ili uslugu
("business to application").

Razvoj elektronskog poslovanja dovodi do pojave novog modela firme u kojoj se najveći deo poslova
obavlja preko Interneta/Intraneta. Ove firme Internet ne koriste samo kao tehnološku infrastrukturu već i
kao organizacionu i poslovnu formu novog modela poslovanja. Na mreži su ponudjači, distributeri,
snabdevači i svi ostali učesnici poslovanja. Novi model firme se prihvata jer doprinosi konkurentnosti i
profitabilnosti.
3. PRVA DOMAĆA ISKUSTVA U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU

 U našoj sredini se uočavaju potrebe, interesi i potencijali za širenje elektronske trgovine i poslovanja i
njih mogu da ilustruju sledeće činjenice:

Na početku 2001. godine u BiH i RS je bilo oko 40.000 korisnika Interneta i među njima veliki broj
zainteresovanih za korišćenje elektronskog poslovanja,

Manji broj preduzeća ima web sajtove na Internetu i koristi ih za marketing a vrlo retko i za prodaju roba i
usluga. Domaći eksperti ne poseduju i ne unapredjuju svoja znanja koja omogućuju obavljanje sigurnih
transakcija na Internetu, kreiranje web prodavnica i druge slične aktivnosti,

Domaći provajderi su obezbedili kapacitet pristupa na Internet od 18 kb/s i on može da bude početna 
osnova za razvoj elektronskog poslovanja,

Razvijeno je oko 10-15 domaćih web sajtova preko kojih se može kupiti razna roba i usluge (tehnički
uredjaji, gradjevinski materijal, knjige, slike, cd, softver, hrana i sl.).   

 Pomenute primene elektronske trgovine se zasnivaju na pregledanju izložene robe i usluga na web
sajtu, naručivanju preko e-mail-a i plaćanje pouzećem. Sve ove transakcije pokazuju da postoje potrebe,
interesi i znanja za elektronsko trgovanje ali se one  odvijaju uz odredjeni rizik i u uslovima kada ne
postoji pravni osnov i standardna tehnička podrška za elektronsko poslovanje primenom standardnog
elektronskog dokumenta i odgovarajućih kriptografskih parametara (elektronskih certifikata i elektronskog
potpisa).

Za masovnu primenu elektronskog poslovanja potrebno je stvaranje odgovarajućeg pravnog sistema i

savremena tehnička i kriptografska podrška. Naime, osnovni cilj ovog rada je da se ukaže da je za dalji
razvoj elektronskog poslovanja potrebno, pored razvoja Internet mrežne infrastrukture, uspostaviti
pouzdane kriptografske sisteme i doneti odgovarajuće pravne propise koji će pravno izjednačiti
elektronske i papirne dokumente.  

PREDNOSTI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

 Osnovne prednosti elektronskog poslovanja u odnosu na standardno papirno poslovanje su:

 Razgledanja ponuda, biranje, sklapanje posla i sve ostale aktivnosti se mogu obaviti bilo kada
tokom 24 sata i u svakom danu tokom godine,
 Primena standardnih procedura obezbedjuje organizovanije, brže i pouzdanije poslovanje,
 Potrebna su neuporedivo manja ulaganja u organizaciju i funkcionisanje prodajne funkcije pa se
zato smanjuju troškovi poslovanja i povećava konkurentnost,
 Brži je obrt kapitala,
 Nejasnoće u transakcijama se svode na minimum a eventualne greške sa podacima se brže
identifikuju,
 Povećava se bezbednost podataka i lakše štite lični podaci,
  Elektronska dokumentacija je preglednija i zahteva manje prostora za skladištenje,
 Omogućuje se "just in time" poslovanje,
 Kupac ima pred sobom u realnom vremenu širi izbor ponude u pogledu asortimana i cene,
 Poslovanje se može obaviti i iz kućnog ili drugog konfornog ambijenta,
 Olakšan je pristup na tržište malih i srednjih firmi i td.

 Vrlo lepu ilustraciju ekonomičnosti elektronskog poslovanja izneo je Pol Kanigem na nedavno održanom
sastanku CEFACT-a. On je pokazao da jedna bankarska transakcija u klasičnom poslovanju staje 1
USD,  preko bankomata 0,1 USD  a preko Interneta samo 0,01 USD.

Nesumnjivo je da elektronsko poslovanje omogućuje ekonomičnije, brže i efikasnije poslovanje i zato

dolazi do sve masovnijeg uključivanja firmi i pojedinaca u elektronsko poslovanje.

Medjutim, pored pozitivnih, pojavljuju se i neki neželjeni efekti koji se ne mogu ignorisati. Osnovni
problemi su rizici od mogućih krađa brojeva kreditnih kartica radi kupovine na tuđi račun, i dr. Upravo
uspostavom PKI sistema, ugradnjom kriptografskih mehanizama i pravnim regulisanjem smanjuju se
mogućnosti za pojavu neželjenih efekata.

PKI SISTEMI U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU

Osnovni kriptografski aspekti savremenih sistema elektronskog poslovanja su:

 Infrastruktura sistema sa javnim ključevima (PKI (Public Key Infrastructure) sistem),

 Tehnologija elektronskog potpisa bazirana na asimetričnim šifarskim sistemima,
 Zaštita tajnosti podataka primenom simetričnih šifarskih sistema.

PKI sistem predstavlja najvažniji aspekt sistema elektronskog poslovanja i trgovine, kao i savremenih
finansijskih i korporacijskih računarskih TCP/IP mreža. PKI sistem obezbedjuje pouzdano okruženje za
realizaciju četiri osnovne funkcije zaštite komercijalnih i poslovnih transakcija:

 Autentičnost strana u komunikaciji,

 Integritet podataka,
 Nemogućnost naknadnog poricanja transakcija,
 Zaštitu tajnosti podataka.

Prve tri pomenute funkcije realizuju se na bazi tehnologije elektronskog potpisa primenom asimetričnih
šifarskih sistema, dok se funkcija zaštite tajnosti realizuje primenom simetričnih šifarskih sistema. Srce
PKI sistema predstavlja certifikaciono telo (CA – Certification Authority) čija je osnovna funkcija pouzdano
uspostavljanje zaštićenog digitalnog identiteta svih korisnika komunikacije u datoj nebezbednoj
računarskoj mreži. Pomenuta funkcija se postiže primenom elektronskih certifikata koji pouzdano
povezuju identitet korisnika sa javnim ključem asimetričnog šifarskog sistema. Elektronskim potpisom
elektronskog certifikata svakog korisnika, CA postaje treća strana od poverenja pasivnog tipa za
bezbednu komunikaciju bilo koja dva ovlašćena korisnici u datoj mreži koji se, u opštem slučaju,
medjusobno ne poznaju.   
Iz prethodno iznetog, očigledno je da primena asimetričnih šifarskih sistema ima dominantan značaj u
sistemima elektronske trgovine i poslovanja. Pored toga, pomenuti asimetrični sistemi, i funkcije koje se
realizuju njihovom primenom, imaju sve značajniju ulogu i u specijalizovanim sistemima, kao što su
vojska, policija i diplomatija, čiji se rad tradicionalno bazirao samo na primeni simetričnih šifarskih
sistema. Inače, elektronski potpis je nova tehnologija koja je tek odnedavno počela da se zvanično uvodi
u finansijske i korporacijske mreže čak i najrazvijenijih zemalja. Postoji podatak da je prva legalna
elektronski potpisana finansijska transakcija u SAD izvršena tek u maju 2000. godine.

PKI sistem se sastoji od sledećih osnovnih komponenti:

 Certifikacionog tela (CA),

 Registracionog tela (Registration Authority (RA)),
 Sistema za distribuciju certifikata,
 Aplikacija koje se baziraju na PKI sistemu.

Pored toga, rad PKI sistema se zasniva na osnovnom dokumentu sistema (CPS – Certificate Practice
Statement). CPS je dokument koji detaljno opisuje sve procedure bitne za funkcionisanje PKI sistema,
kao i bezbednosnu politiku koja se primenjuje. Tipično, ovaj dokument propisuje rad certifikacionog tela,
propisuje način rada sa elektronskim certifikatima (način izdavanja i povlačenja, izrada lista povučenih
certifikata) i propisuje način rada sa kriptografskim ključevima (generisanje, čuvanje i izdavanje
korisnicima. Osnovne funkcije CA su:

 Izdavanje certifikata,
 Upravljanje rokom važnosti certifikata,
 Upravljanje funkcijom povlačenja certifikata i publikovanje lista povučenih certifikata.

Svaki izdati elektronski certifikat je potpisan asimetričnim šifarskim sistemom i tajnim ključem CA. Stoga
je imperativ svakog PKI sistema u najvišem nivou bezbednosti CA. Ako je CA kompromitovano i čitav PKI
sistem je kompromitovan. Drugim rečima, potpuna i pouzdana zaštita tajnog ključa asimetričnog sistema
CA je najvažniji zadatak koji se postavlja pred CA i čitav PKI sistem.

Registraciono telo (RA) omogućava interfejs izmedju korisnika i CA. RA prihvata zahteve za izdavanjem
certifikata, proverava identitet korisnika i prosledjuje zahteve u odredjenom formatu ka CA. Kvalitet
načina provere identiteta podnosioca zahteva odredjuje nivo poverenja koji se ugradjuje u certifikacioni
zahtev. Certifikati mogu biti distribuirani na različite načine u zavisnosti od strukture PKI okruženja.
Najčešći vid izdavanja elektronskih certifikata je na odgovarajućem medijumu, kao što je disketa ili smart
kartica. Savremeni PKI sistemi najvišeg kvaliteta koriste smart kartice kao medijume za izdavanje
elektronskih certifikata. Mogući načini distribucije certifikata su:

 Preuzimanje od strane samih korisnika u CA,

 Preko kurira,
 Bezbednom elektronskom poštom,
 Preko direktorijumskog servisa. Direktorijumski servis može egzistirati u okviru organizacije ili
može biti isporučen kao deo PKI rešenja.
Osnovni cilj uspostave PKI sistema u odredjenoj računarskoj mreži je kreiranje bezbednog okruženja za
realizaciju različitih kriptografskih aplikacija. Ono što treba istaći je činjenica da jednom uspostavljen PKI
sistem pruža bezbedne servise za realizaciju raznovrsnih aplikacija. Drugim rečima, elektronski certifikati,
i odgovarajući ključevi izdati od strane CA, mogu se koristiti u svim aplikacijama koje koriste asimetrične i
simetrične kriptografske sisteme. Primeri zaštićenih PKI aplikacija su:

 Zaštićene WEB transakcije,

 Zaštićen E-mail servis,
 Zaštićen FTP servis,
 Bezbedno upravljanje dokumentacijom,
 Bezbedna funkcija kontrole pristupa,
 Bezbedni sistemi elektronske trgovine i plaćanja,
 Formiranje VPN mreža.

7. TEHNOLOGIJA ELEKTRONSKOG POTPISA

Asimetrični šifarski sistemi su prvobitno bili definisani u cilju rešavanja problema upravljanja ključevima
koji je postojao u primeni tradicionalnih simetričnih sistema. U osnovi asimetričnih sistema je činjenica da
ključ za šifrovanje (javni ključ) i ključ za dešifrovanje (tajni ključ) nisu jednaki, što povlači za sobom
mogućnost da jedan od ključeva može biti javan (javni ključ) i da se može distribuirati preko javne
komunikacione mreže. Medjutim, zbog svoje inherentne računarske kompleksnosti i potrebe da je za
relativno dobar kriptografski nivo aplikacije neophodno korišćenje ključeva većih dužina (barem 1024
bita), asimetrični sistemi se nikada nisu značajnije koristili za realizaciju funkcije zaštite tajnosti podataka
u tradicionalnom smislu. Sa druge strane, osobina asimetričnosti ovih sistema je uslovila veoma
značajnu primenu ovih sistema u savremenim sistemima elektronske trgovine i poslovanja u kojima je od
izuzetne važnosti podatak "ko je ko" u komunikaciji. Naime, primenom tehnologije elektronskog potpisa
na bazi asimetričnih šifarskih sistema, realizuju se prethodno pomenute funkcije zaštite: provera
autentičnosti strana u komunikaciji, zaštita integriteta podataka koji se razmenjuju i nemogućnost
naknadnog poricanja subjekta za poslate podatke.

Istorijski postoji više različitih načina za primenu tehnologije elektronskog potpisa [2]. Medjutim, u
poslednje vreme se tehnologija elektronskog potpisa primenjuje skoro isključivo u skladu sa PKCS#1
(Public Key Cryptographic Standards) standardu [3]. Prema tom standardu, tehnologija elektronskog
potpisa sastoji se od dve operacije: elektronskog potpisivanja i provere elektronskog potpisa, Slika 6.1. U
slučaju elektronskog potpisivanja, sadržaj koji treba potpisati se prvo redukuje u komprimovanu
informaciju o poruci (tzv. "message digest" ili "hash" vrednost) primenom nekog od message digest
algoritama (kao što su na primer MD5 ili SHA-1). Zatim se dobijeni message digest poruke, posmatran
kao niz bajtova, šifruje asimetričnim šifarskim algoritmom (kao na primer RSA [4]), i to operacijom tajnog
ključa korisnika koji želi da potpiše poruku. Elektronski potpis se, zatim, formira od poruke i šifrovanog
message digest-a prema sintaksi iz PKCS#7 standarda [5].

Slika 7.1: Elektronsko potpisivanje i verifikacija elektronskog potpisa

U slučaju funkcije provere elektronskog potpisa, dobijena poruka se prvo razdvoji na podatke koji se
prenose (obeležimo te podatke kao poruku M1) i elektronski potpis. Zatim se dobijeni elektronski potpis
poruke dešifruje istim asimetričnim šifarskim algoritmom ali na bazi javnog ključa pošiljaoca čime se
dobija hash vrednost H originalne poruke. Zatim se primeni isti postupak dobijanja hash vrednosti nad
porukom M1 izračunavajući tako hash vrednost H1. Ukoliko su vrednosti H i H1 identične, provera
(verifikacija) elektronskog potpisa je uspešno izvršena. U slučaju uspešne verifikacije elektronskog
potpisa, primalac je siguran u: autentičnost pošiljaoca – jer je uspešno dešifrovao hash vrednost
primenom javnog ključa asimetričnog algoritma koji je matematički par jedino sa odgovarajućim tajnim
ključem pošiljaoca, integritet prenetih podataka – jer su obe hash vrednosti iste i u to da pošiljalac više ne
može poreći da je datu poruku poslao. Ove funkcije su od ključne važnosti u sistemima elektronske
trgovine i poslovanja, čak značajnije i od primene tradicionalnih simetričnih kriptografskih sistema.

PREGLED TIPIČNIH E-COMMERCE ŠEMA

Razvoj Internet tehnologija, WEB servisa i servisa zaštite obezbedio je podršku sve naprednijim šemama
elektronskog poslovanja. Jednostavne prezentacije smenjuju moćni portali, izolovane sisteme ponude –
integrisana rešenja poslovanja. Nekada skup i zahtevan posao na realizaciji e-commerce usluga
pojavom MS W2K familije, a pre svega Commerce servera postaje visoko standardizovan, pouzdan i
neuporedivo efikasniji. Elektronsko poslovanje danas integriše sve vidove interakcija: B2B, B2C i B2E, a
podržano pouzdanim sistemima zaštite predstavlja najekonomičnije okruženje za prezentaciju i plasman
roba i usluga.

U zavisnosti od potreba, opredeljenja, mogućnosti i interne organizacije e-commerce provajdera

obezbeđuje se i podrška određenom vidu interakcije.

B2B poslovanje orijentisano je pre svega na efikasniju elektronsku podršku postojećih

poslovnih aktivnosti, visok stepen operativnosti u razmeni informacija, roba i usluga među
pravnim subjektima. Extranet je najčešće okruženje/osnova za implementaciju B2B
elektronske trgovine. Obuhvata kako međuserversku tako i klijent - server komunikaciju, pri
čemu su obezbeđeni i on-line i off-line mod rada. B2B poslovanje predstavlja mesto
implementacije servisa on-line plaćanja (Slika 1).
B2C poslovanje okrenuto je krajnjem korisniku – klijentu. Zadatak B2C e-commerce šeme je
širenje tržišta, kao i zadovoljavnje potreba postojećih korisnika kako u domenu prodaje roba i
usluga, tako i u domenima pružanja informacija, servisa i podrške u eksploataciji. B2C
podrazumeva servise brze i pouzdane komunikacije, sofisticiranog dizajna i provere validnosti
podataka. Medijum B2C je primarno Internet (Slika 2.)

B2E interakcija obezbeđuje integraciju internog segmenta poslovanja kako sa implementiranom B2B tako
i B2C e-commerce šemom. Treba da obezbedi permanentne replikacije podataka između internih i
eksternih izvora podataka, analizu podataka i podršku prilikom odlučivanja u cilju povećanja obima ili
kvaliteta e-commerce usluga. Ovaj vid elektronskog poslovanja treba da poveća efikasnost i eliminiše
troškove koji se javljaju ukoliko su interni i eksterni segment odvojeni (ponovni unos podataka). B2E
šema uglavnom se implementira u domenu Intraneta. (Slika 3.)
  

Integralni sistem e-commerce poslovanja obuhvata sve tri vrste e-commerce šema: B2B, B2C i
B2E (Slika 4.).

SIGURNOST E-COMMERCE SISTEMA

Integracija sistema zaštite u integralnom sistemu e-commerce poslovanja podrazumeva tri osnovna
aspekta u dizajniranju zaštite: autentikaciju, autorizaciju i zaštitu tajnosti.
Autentikacija:

Autentikacija korisnika u distribuiranim sistemima kao što je e-commerce sajt realizuje se kroz dva
osnovna koncepta (modela):

 Model predstavljanja / delegiranja

 Model poverljivog servera

Oba modela podrazumevaju višeslojnu arhitekturu aplikativnog rešenja. Autentikacija korisnika vrši se na
srednjem sloju (WEB ili aplikativni server) a razlika između ova dva koncepta odnosi se na "security
account" kojim se pristupa podacima (data sloj).

U modelu predstavljanja/delegiranja korisnik se predstavlja aplikaciji srednjeg sloja prezentujući svoje

akreditive (engl. Credentials) koji se dalje koriste za pristup podacima (Slika 5.).

U modelu poverljivog servera Aplikacija srednjeg sloja autentikuje korisnika a komunikaciju

sa "data" serverom ostvaruje koristeći svoj vlastiti "security account". Korisnik nema
ovlašćenja za direktan pristup podacima već se to ostvaruje isključivo kroz aplikaciju srednjeg
sloja. U ovom slučaju autentikacija se obavlja u dva koraka: prvo,  aplikacija na srednjem sloju
autentikuje korisnika, a zatim server podataka autentikuje aplikaciju (Slika 6.).

Autorizacija:

Autorizacija omogućava određenim korisnicima ili servisima kontrolisan pristup resursima. Jednom, kada
je korisnik autentikovan, on biva autorizovan za izvršenje samo onih zadataka koji su mu autorizacijom
omogućeni. Sa stanovišta sigurnosti, veoma je značajno da su nivoi pristupa ograničeni na isključivo
autorizovane korisnike.

 
Zaštita tajnosti:

Zaštita tajnosti podrazumeva šifrovanje podataka u cilju sprečavanja neovlašćenog uvida u osetljive
informacije. U e-commerce šemama zaštita tajnosti podataka  implementira se na nivou međuserverske
komunikacije (npr. server e-commerce provajdera – server banke/provajdera plaćanja), kao i na nivou
komunikacije klijent – server provajdera. U prvom slučaju najčešće se koriste sigurnosni zaštićeni kanali, 
dok se u drugom slučaju koristi SSL protokol.

INFRASTRUKTURA JAVNIH KLJUČEVA

Infrastruktura javnih ključeva (PKI) je skup komponenti koje upravljaju sertifikatima i ključevima koji se
koriste u servisima šifrovanja i generisanja digitalnog potpisa. Dobra infrastruktura javnih ključeva mora
obezbediti servise za kriptografske operacije, prihvat zahteva i izdavanje sertifikata kao i njihovo
zanavljanje, distribuciju i validaciju sertifikata, povlačenje sertifikata, kao i administrativne poslove i
servise za podršku svemu navedenom. Softverske komponente e-commerce sistema u kombinaciji sa
sistemskim komponentama operativnog sistema treba da obezbede servise za generisanje i upravljenje
sertifikatima za autentikaciju korisnika.

Sertifikat

Sertifikati obezbeđuju mehanizam za uspostavljanje poverenja u odnosima između javnih ključeva i

entiteta koji poseduju odgovarajuće tajne ključeve u svrhu pružanja garancije da određeni javni ključ
pripada određenom entitetu. Osnovna forma sertifikata, koja se danas koristi, bazirana je na ITU-T X.509
standardu. Sertifikat se može posmatrati kao digitalna lična karta odgovarajućeg entiteta. Lična karta u
nas je opšte prihvaćeni dokaz o identitetu vlasnika izdana od strane MUP-a (državne institucije). Pošto
se veruje državnoj instituciji da je pre izdavanja lične karte izvršila proveru identiteta osobe, time se
veruje u identitet osobe kome je izdana lična karta. Sertifikate javnih ključeva izdaje sertifikaciono telo
(engl. Certification Authority - CA). U zavisnosti od domena primene, to može biti neka državna institucija
od poverenja, ali i bilo koja institucija ili pojedinac za svoje komintente. Pored opštih podataka o identitetu
(naziv, adresa, organizacija, država i dr.) sadrži još i javni ključ toga identiteta, podatke o izdavaocu
sertifikata i sve to overeno digitalnim potpisom CA.

Sertifikaciono telo (CA)

Sertifikaciono telo izdaje sertifikate podnosiocima zahteva na osnovu uspostavljenih kriterijuma. CA se

pojavljuje u ulozi garanta prilikom uspostavljanja korelacije između javnog ključa subjekta i ostalih
identifikacionih podataka o tom subjektu koji su sadržani u izdatom sertifikatu.

CA se mogu organizovati po hijerarhijskom modelu. To omogućava veću funkcionalnost i jednostavniju

administraciju. Generalno, hijerarhija CA sadrži više CA sa strogo definisanim odnosom roditelj-dete. CA
koji je najviši u hijerarhiji se generalno naziva korenski CA (engl. root CA) čiji sertifikat je potpisan samim
sobom (engl. self-signed). To je sertifikat u kome su naziv subjekta i naziv izdavaoca sertifikata identični i
čiji javni ključ se može direktno uzeti za verifikaciju potpisa pridruženog uz sertifikat.

Validacija sertifikata po hijerarhiji

Ukoliko postoji više od jednog CA u hijerarhiji vrši se validacija sertifikata  od nižeg ka višem
hijerarhijskom nivou. Uzmimo za primer da centralna banka izdaje sertifikate za komercijalne banke. Ona
se pojavljuje u ulozi korenskog CA. Komercijalne banke izdaju sertifikate za svoje klijente. Klijent jedne
banke ne mora da veruje sertifikatu izdatom od druge banke ali veruje centralnoj banci. Provera
validnosti sertifikata deponenta druge banke vrši se tako što se proveri digitalni potpis njegovog
sertifikata pomoću javnog ključa uzetog iz sertifikata banke koja je izdala taj sertifikat. Potom se proveri
potpis na sertifikatu banke pomoću javnog ključa centralne banke. Po definiciji korenskom sertifikatu se
veruje (u ovom slučaju centralnoj banci). Time je dokazana validnost sertifikata klijenta. Na isti način se
vrši provera i kada je u lancu više CA.

REALIZACIJA

Kao primer realizacije jedne e-commerce šeme može se navesti primer Poštanske Štedionice.
Poštanska Štedionica je za svoje klijente obezbedila servise on-line plaćanja. Realizacija servisa
plaćanja bazirana je na korišćenju digitalnih personalnih sertifikata koje PŠ izdaje svojim komintentima.
Međusobna autentikacija klijenta i servera obavlja se po modelu "poverljivog servera". Podaci o klijentima
nalaze se u SDB (Security Data Base) na aplikativnom serveru.

Između aplikativnog servera i klijenta uspostavlja se zaštićena sesija (Slika 7.).

Klijentu se isporučuje ActiveX kontrola koja obezbeđuje servise zaštite (inicijalnu autentikaciju, digitalni
potpis, šifrovanje) dok se na serverskoj strani instalira određen broj COM objekata koji realizuju tzv.
kriptoserver.

Kako se ovde uklapa e-commerce šema? PŠ i e-commerce provajder sklapaju Ugovor o

korišćenju servisa on-line plaćanja usluga kupovine određenih dobara kod e-commerce
provajdera. Server PŠ i server e-commerce provajdera se međusobno povezuju zaštićenim
kanalom (Slika 8.).
Klijent (komintent PŠ) bira robu na sajtu e-commerce provajdera i kada izabere robu e-commerce sajt
formira račun koji se automatski šalje na server PŠ, klijent se redirektuje na sajt PŠ. Nakon obavljene
autentikacije klijenta na sajtu PŠ, klijent digitalno potpisuje prezentovan račun. PŠ, nakon provere,
odobrava plaćanje i obaveštava e-commerce provajdera. Povratkom na e-commerce sajt, korisnik biva
obavešten o potvrdi plaćanja i realizovanoj kupovini.

ZAKLJUČAK

Opisani mehanizmi i servisi zaštite primenjuju se u svim segmentima integralnog sistema elektronskog
poslovanja. Serverske komponente servisa zaštite instalisane su na svim serverima sistema.
Međuserverska komunikacija obavlja se u bezbednom okruženju MSMQ-a po dogovorenom protokolu
međusobne autentikacije i uspostavljanja zaštićene sesije. Razmenjene poruke se po potrebi kriptuju ili
samo potpisuju. Pristup klijenata uključuje interakciju sa SDB preko koje je obezbeđena personalizacija
klijenta i integracija sa eksternim izvorima podataka (bankovni računi u slučaju servisa on-line plaćanja,
interni segment poslovanja u slučaju B2E šeme). Servis on-line plaćanja moguće je realizovati na dva
načina. U prvom slučaju server B2C provajdera uspostavlja zaštićenu sesiju sa serverom providera on-
line plaćanja i u okviru nje vrši autentikaciju klijenta i prenos potpisanog (od strane klijenta) naloga za
plaćanje – na ovaj način realizovan servis može se obavljati i u off-line režimu. U drugom slučaju B2C
provajder u trenutku plaćanja vrši redirekciju klijenta na sajt provajdera on-line plaćanja pri čemu se
međusobna autentikacija i uspostavljanje sigurnosne sesije vrši između klijenta i provajdera on-line
plaćanja direktno. Na ovaj način realizovan servis može se obavljati isključivo u on-line režimu rada.

Neke teškoće su uočene i pri uvođenju elektronskog poslovanja u zemljama u razvoju. Otežavajuće
okolnosti predstavljaju:

 Nerazvijena telekomunikaciona infrastruktura,

  Mali broj korisnika Interneta,
 Neobaveštenost i uzdržanost menadžmenta,
 Nedostatak kapitala,
 Mala primena kreditnih kartica i dr.

 Skoro sve  prikazane otežavajuće okolnosti odnose se i na našu zemlju. Potencijalni rizici  i otežavajuće
okolnosti za uvođenje elektronskog poslovanja se moraju imati u vidu ali su oni svakako mnogo manji od
velikih prednosti koje donosi elektronsko poslovanje.

5. OSNOVNI POJMOVI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Elektronsko poslovanje zahteva uvođenje novih pojmova koji imaju univerzalno značenje a među kojima
su najznačajniji:

"Elektronski dokument" – je dokument u elektronskom obliku.

"Elektronska poruka" – je niz podataka koji su elektronski generisani, poslati, primljeni ili sačuvani na
elektronskim, optičkim i drugim sličnim medijumima.

"Verodostojna poruka" – je svaka elektronska poruka čija je verodostojnost proverena odgovarajućim,

unapred dogovorenim, procedurama i metodologijom, kako u pogledu identiteta pošiljaoca, tako i u
pogledu integriteta podataka sadržanih u poruci.

"Elektronski ugovor" – je ugovor u elektronskom obliku, koji je zaključen razmenom elektronskih poruka i
u kome ugovorne strane svoju saglasnost na uslove koji su u njemu navedeni potvrđuju elektronskim
potpisom.

"Elektronski potpis" – je skup podataka u elektronskom obliku koji su dodati ili su logički pridruženi
elektronskim porukama ili dokumentima i služe kao metod za identifikaciju potpisnika.

" Kvalifikovani elektronski potpis" – je elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje: identitet potpisnika,
integritet elektronskih poruka ili dokumenata i nemogućnost naknadnog poricanja odgovornosti za njihov
sadržaj.

"Kvalifikovani elektronski certifikat" – je elektronsko uverenje kojim se potvrđuje veza između podataka
za verifikaciju elektronskog potpisa i identiteta potpisnika, koji je izdat od strane certifikacionog tela i
sadrži neophodne podatke prema standardu X.509 v3. Najznačajniji podaci, koji su sadržani u
kvalifikovanom elektronskom certifikatu, prikazani su na slici 5.1.

"Certifikaciono telo" – je pravno lice koje izdaje kvalifikovane elektronske certifikate i zadovoljava
neophodne uslove za rad propisane odgovarajućom nacionalnom pravnom regulativom.

Navedeni pojmovi, kao i drugi pojmovi koji se koriste u elektronskoj trgovini i poslovanju, definisani su u
međunarodnim preporukama i standardima i preuzimaju se u nacionalnim zakonodavstvima
Jedno od najčešće postavljenih pitanja od strane korisnika Interneta je kako iskoristiti Internet u poslovne
svrhe.Globalno bismo ovo pitanje mogli razdvojiti na dve grupe teme a to su korišćenje Internet servisa
za potrebe firme,a drugo je prisustvo firme na Internetu postavljanjem web prezentacije ili obavljanje
finansijskih transakcija.Već i samo korišćenje određenih servisa bez prisustva putem web prezentacije
može smanjiti troškove poslovanja i olakšati komunikaciju sa poslovnim partnerima.

Pitanja koja obično slede posle odluke da se otvori nalog kod nekog provajdera je kako pronaći
potencijalne poslovne partnere u zemlji i inostranstvu ili kako doći do različitih poslovnih informacija a
najčešće su to određeni proizvodi i usluge. Postoji više načina da se partneri pronađu. Prvi način su
Yellow pages određene zemlje u kojima se mogu pronaći firme po delatnostima. Nazivi kompanija u
svetu koji nude ove usluge mogu se naći na Yahoo.com web sajtu. Problemi kod traženja firmi na ovaj
način se ogledaju u tome što su informacije o firmama vrlo ograničene i svode se uglavnom na njihove
adrese i link ka web sajtu. Jugoslovenske "žute stranice" se nalaze na http://www.yuyellowpages.co.yu/

Drugi način je preko neke od privrednih komora i poslovnih udruženja. Ona su najčešće granski
orjentisana i cilj im je promocija kompanija članica. Dobar primer za to je Norveško udruženje izvoznika
Nortade http://www.nortrade.com/ na čijem web sajtu možemo pronaći mnoštvo korisnih informacija i
linkova ka najznačajnijim firmama ove zemlje po delatnostima i uslugama koje nude.

Treći i možda najbolji izvor pouzdanih poslovnih informacija je kompanija Kompass iz Švajcarske koja
ima višedecenijsko iskustvo na ovom polju. Njihov web sajt na adresi http://www.kompass.com/ nudi
interfejs na više jezika i mogućnost pretraživanja informacija o firmama na više načina. To može biti
delatnost, proizvod, usluga, deo naziva ili geografski region. Podela po delatnosti je veoma detaljna a
dobijene informacije pružaju mnoštvo podataka o firmi kao što su: adresa, e-mail, web sajt, podaci o
poslovodstvu firme, vrste usluga i proizvoda koje nudi itd. Treba napomenuti da ove informacije nisu
besplatne tj. da besplatni pristup obuhvata prikaz ograničenog broja podataka iz odredjene delatnosti.
Poštoje takodđe i nacionalni sajtovi gde su informacije o firmama iz određene zemlje. Za Jugoslaviju je to
http://www.kompass.co.yu/. Obavezno ih posetite.

Ostale opšte pokazatelje neke privrede možemo pronaći na sajtovima nacionalnih statističkih biroa, ili za
zemlje EU, koje su za nas najznačajnije, na web sajtu Eurostat-a. Za prilike u Jugoslaviji najbolje je
praćenje podataka koje na svom web sajtu publikuje svakog meseca G17+ u svom biltenu na adresi
http://www.g17plus.org.yu/. Ovde možete pronaći i obilje drugih podataka o aktuelnoj ekonomskoj
situaciji u zemlji.

U uslovima savremenog prisustva firme na Internetu, postoji mogučnost da, u zavisnosti od sadržaja koji
se nudi na prezentaciji, određeni delovi prezentacije ili kompletna prezentacija budu automatizovani, ili
budu napravljeni nekim automatizmom.

Ako je sadržaj koji se postavlja na site dinamičan (brze i ćeste promene, dodavanja, popravke...) ili
postoji veliki broj određenih artikala, navoda, tekstova... koji se prikazuju na slićan naćin, najbolji naćin
prikazivanja ovakvih sadržaja jeste njihovo generisanje u HTML uz pomoć nekog programa.

Kod online aplikacija (npr.) u zavisnosti od zahteva posetioca prezentacije, generiše se događaj koji ima
za rezultat slanje mail poruke vlasniku prezentacije, prikazivanje rezultata glasanja kada je posetilac
prezentacije upravo glasao i slićno. Ovakvi servisi (sačinjeni programski) pomažu interaktivnosti
prezentacije. Primer Aplikacija koje online generišu sadržaj stranice u zavisnosti od zahteva posetioca
jesu bilo koji od standardnih pretraživača kada se u text box pretraživača ukuca ključna reč.

Sa aspekta poslovnih prezentacija automatizacija se može ostvariti putem:

1. unošenja tekstova koje prihvata program,

2. koji ih dalje svrstava u bazu podataka,

3. odakle ih poziva pri zahtevu posetioca za određeni link (posetilac klikne na link neke stranice) i

4. integriše ih u određeni šablon HTML dokumenta.

Na ovaj način posetilac prezentacije dobija standardnu HTML stranicu ćiji šablon je napravio Web
dizajner, a sve ostalo je uradio program koji se izvršava na serveru gde se nalazi prezentacija.

Kada se nekoliko ovakvih programa inkorporira dobija se aplikacija koja može generisati kompletan site
sa različitim sadržajima na pojedinačnoj stranici, delovima prezentacije, ili celom site-u.

P2Net Internet marketing & consulting servis pruža uslugu kreiranja utomatizovanog Web sajta koji je
napravljen na osnovu prethodno sačinjenog koncepta prisustva firme na Internetu. Primer ovakvog sajta
jeste online časopis YuMama, na adresi www.yumama.com.

Okvirna cena i vreme usluge kreiranja automatizovanog Web sajta: od 2.500 DEM (60 dana), u
zavisnosti od vrste i zahteva za kreiranje automatizovanog Web sajta.

Kakve veze ima tehnologija izrade Web prezentacija, sa elektronskom trgovinom ? Da vidimo..

Odlučili ste da postavite vašu Web prodavnicu na Internet.  Kao i pri izradi bilo koje Internet prezentacije
potrebno je angažovati Web dizajnera - da osmisli izgled same prezentacije i programera koji će uraditi
odgovarajuci HTML kod ( u našim uslovima ove poslove često obavlja jedna osoba).

Po završenom poslu urađena prezentacija se postavlja na server provajdera i od tog trenutka vaša
prodavnica je na Internetu.

Polako stižu i prve porudžbine. Posle određenog vremena nekih proizvoda više nemate na zalihama,
pristigli su novi proizvodi, a i došlo je do promene cena..

Ono što postoji na prezentaciji više ne odgovara pravom stanju vaše ponude. Potrebno je opet
angažovati osobu ili Web tim koji je napravio sajt da ažurira promene koje su u međuvremenu nastale.

Sve ovo možda neće biti veliki problem (ako izuzmemo cenu čestog angažovanja programera i dizajnera)
u slučaju da u prodavnici postoji samo nekoliko proizvoda.

Međutim, šta se dešava ako u svojoj ponudi imate par hiljada artikala ?
U tom slučaju ručna izrada i održavanje prezentacije ne dolazi u obzir. Potrebno je na određen način
automatizovati ove poslove.

Savremena tehnologija izrade prezentacija omogućuje da određeni delovi ili kompletna prezentacija budu
automatizovani (ili napravljeni nekim automatizmom) pri čemu se to može realizovati kao offline ili online
automatizacija.

Offline automatizacija - korišćenjem određenih programa osoba zadužena za održavanje vaše

prodavnice - prezentacije na svom računaru automatski generiše potreban HTML kod i na kraju
kompletnu prezentaciju putem FTP servisa postavlja na server provajdera.

Kako funkcionišu ovi programi? Potrebno je samo pripremiti sadržaj koji želite da postavite na
prezentaciji. Program ga nakon unosa smešta u unapred pripremljene šablone na osnovu kojih
automatski generiše potreban HTML kod.

Šablone priprema Web dizajner i na osnovu njih definiše izgled i funkcionalnost buduće prezentacije.

Prednosti su očigledne. Prezentaciju može brzo i efikasno da održava i osoba koja nezna postupak
izrade i HTML programiranje. Web dizajnera angažujete samo prilikom definisanja i kasnije eventualne
izmene izgleda prezentacije. Sve ostalo automatski obavlja program.Ovakve prezentacije zahtevaju
znatna početna ulaganja ali se ona u kasnijoj eksploataciji višestruko isplate.

Nešto skuplje, ali i naprednije rešenje predstavlja online automatizacija.

Online automatizacija - se takođe realizuje korišćenjem određenih programa, Web aplikacija koje se
izvršavaju na serveru gde se nalazi prezentacija. Za razliku od offline automatizacije ovde ne postoje
unapred generisane HTML stranice. HTML stranica se formira u trenutku kada je korisnik, posetilac
prezentacije zahteva (klikne na određeni link). Tada aplikacija pripremljen sadržaj koji se nalazi u njenoj
bazi podataka kombinuje sa ranije urađenim šablonom i formira HTML stranicu koju posetilac vidi u svom
browseru.

Što znači da od trenutka kada ste u bazi podataka postavili nove sadržaje, moći će da ih vidi već prvi
sledeći posetilac koji zahteva te stranice. Time se postiže stalna ažurnost sajta koji može da funkcioniše
samostalno bez potrebe stalnog angažovanja Web mastera.

Prednosti automatizacije:

 ubrzava postupak izrade i kasnije održavanje sajta

 osoba zadužena za održavanje se brine samo o sadržaju, više nije potrebno znanje HTML
programiranja i sl.
 smanjuje potrebu za stalnim angažovanjem Web dizajnera i programera
 mogućnost greške u html kodu ili prilikom postavljanja linkova svodi na najmanju mogucu meru
 online automatizacija omogućuje trenutne promene i stalnu ažurnost
Online automatizacija omogućava i korišćenje naprednih Web marketing tehnika, kao što je
personalizacija - prilagođavanje sadržaja koje prezentujete na Web-u u odnosu na svakog pojedinačnog
posetioca.

Kako pružiti hiljadama posetilaca Vaše Web prodavnice osećaj da je Vaša ponuda na sajtu upućena
lično njima tj. da je prilagođena upravo njihovim sklonostima i potrebama ?

Odgovor je: Personalizacija

Ovaj termin označava prilagođavanje sadržaja koje prezentujete na Web-u u odnosu na korisnika koji
gleda te sadržaje. To prakticno znači da dve osobe mogu u isto vreme da gledaju isti deo Vaše Web
prodavnice, a da su im prikazani sasvim različiti proizvodi.

Potrebno je razlikovati kastomizaciju web sadržaja koja dozvoljava korisniku da sam odvoji bitno od
nebitnog i odabere sadržaje koji ga interesuju, od personalizacije u kojoj web server prepoznaje korisnika
i odlučuje za njega.

Kastomizacija se može postići tako što ćete korisniku dozvoliti da popunjavajući određeni upitnik na sajtu
odredi šta od ponuđenih sadržaja želi da vidi na njemu (koje kategorije proizvoda ga interesuju i sl.) ili da
isključi prikaz sadržaja za koje nije zainteresovan.

Personalizacija se postiže upotrebom određenih tehnologija koje omogućuju da Vaš web server na
osnovu podataka koji su prikupljeni o korisniku odluči koji su sadržaji njemu najprikladniji tj. šta odgovara
njegovim potrebama.

Postoje tri ključna elementa u procesu personalizacije:

1. kriterijumi na osnovu kojih će se vršiti personalizacija

( na osnovu kojih određujete koji posetilac pripada kom segmentu korisnika)
2. šta se prilagođava odabranim grupama:
o ponuđeni sadržaj (tekstovi, informacije, reklame na sajtu i sl.)
o dizajn
o funkcionalnost sajta
3. mehanizam koji vrši personalizaciju

Prvi korak u procesu uvođenja personalizacije jeste odlučivanje o načinu grupisanja Vaših korisnika.
Morate odrediti koji su segmenti korisnika sa aspekta Vašeg  poslovanja bitni, u toj meri da postoji
potreba da se tom  profilu korisnika posebno prilagodi sadržaj na sajtu.

Mogu se postići različiti stepeni personalizacije, od  identifikovanja grupa posetilaca na osnovu nihovih
zajedničkih demografskih, geografskih i sl. karakteristika pa sve do prilagođavanja sadržaja za baš
određenog posetioca.

Podatke o sebi korisnik može dobrovoljno da ostaviti na Vašem sajtu (popunjavajući upitnike, formulare i
sl.) a i savremene Web tehnologije Vam omogućuju prikupljanje određenih podataka o svakom
posetiocu.
Na osnovu prikupljenih podataka aplikacija na Vašem serveru svrstava posetioca u određenu kategoriju
korisnika i prikazuje mu unapred pripremljene sadržaje namenjene upravo tom profilu korisnika.

Vi morate odrediti uslove koje posetilac treba da ispuni da bi pripao određenoj kategoriji.

Koje podatke o Vašim korisnicima možete prikupiti na sajtu:

#1 Prvu grupu čine podaci o posetiocu koje on dobrovoljno dostavlja prilikom registracije na sajtu:
br.godina, pol, bračni status, hobi, br.dece, zanimanje, mesto stanovanja i sl..
Nije nimalo lako prikupiti ove informacije jer mnogi korisnici smatraju da se na ovaj način narušava
njihova privatnost.

Zato se na većini sajtova nudi određeni vid razmene: posetilac će u zamenu za pravilno popunjen upitnik
dobiti nešto što za njega predstavlja dodatnu vrednost (dokumenti i informacije za koje je zainteresovan,
razne nagrade i sl.)

Svakako najpouzdaniji izvor informacija o posetiocima predstavljaju podaci koje prikupite na osnovu
online narudžbenica, jer tada kupac ostavlja precizne podatke o sebi, mestu stanovanja, i naručenim
proizvodima.

#2 Na sajtu možete tražiti od posetilaca da rangiraju određene proizvode ili usluge i tako dobiti
informaciju o njihovim sklonostima. " Da li Vam se više sviđa proizvod1 ili proizvod2 ?"

#3 Treću grupu čine podaci o prethodnim transakcijama. Njihova analiza Vam može doneti značajne
informacije: koliko često posetilac kupuje, šta je sve do sada kupio, koliko prosečno troši, kada je
poslednji put kupio nešto i sl..

#4 Četvrtu grupu čine podaci o ponašanju, kretanju kupca na sajtu. Putanja njegovog kretanja na sajtu,
odabrane opcije, koliko se zadržava na pojedinim sadržajima, koji linkovi i reklame su privukli njegovu
pažnju i sl.

Nakon identifikovanja određenih kategorija Vaših korisnika i određivanja uslova koje posetilac treba da
ispuni da bi pripao određenoj kategoriji, morate odlučiti sta ćete na Vašem sajtu, Vašoj Web prodavnici
prilagoditi tom profilu korisnika.

Moguće je prilagoditi praktično sve:

 Sadržaj: Odlučujete koji ce deo Vaše ponude biti predstavljen tom korisniku 
 Informacije koje je potrebno posebno naglasiti:
o cenama, bitnim karakteristikama proizvoda za tu grupu korisnika, uslovima prodaje koji su
posebno  prilagođeni njima i sl.
 Reklame:
Ako na Vašem sajtu nudite i mogućnost postavljanja banera personalizacijom možete postići
veću efikasnost tih reklama jer će biti prikazane samo posetiocima za koje se smatra da su
potencijalno zainteresovani za uslugu/proizvod koji se nudi u reklami. Čak i da ne nudite ovaj vid
 reklamiranja, na ovaj način možete  postići i bolju promociju Vaše ponude na sajtu tako što ćete
korisniku ponuditi da pogleda i proizvode za koje pretpostavljate da ga mogu interesovati
obzirom na sadržaj koji trenutno gleda.
 Dizajn:
Moguće je prilagoditi i sam dizajn strane koja je trenutno prikazana kao i način prezentovanja
odabranih sadržaja.
 Funkcionalnost sajta

Kako zapoceti rad na prezentaciji i dovesti je u stadijum da se pojavi na Webu ...

Kada uradite svoju prvu Web prezentaciju i prođe više od godinu (po mogučnosti dve godine) shvatite da
ste na početku toliko vremena i truda ulagali na prezentaciju, a da je isti efekat mogao biti postignut i sa
mnogo manje i rada i truda. Iz tog razloga najbolje je što pre proći ovaj period pomoću sopstvenih i tuđih
iskustava.

Zašto je ovo bitno?

Odgovor na ovo pitanje možete tražiti od stotine ljudi iz naše zemlje koji su jednom pokušali da naprave
prezentaciju i nisu uspeli da je objave. Razlog za to je da nisu uspeli da postignu ono što su zamislili, a
pri tom su se povodili krilaticom "Dok nije savršeno - nije ništa".

Perfekconizam na Internetu (a i inače u bilo kojem poslu) vodi samo u propast. Kako kažu neki predavači
iz oblasti Marketinga - "Dovoljno je da odlično uradite posao, nije ga potrebno uraditi savršeno, jer i drugi
poslovi čekaju."

Možda je nekim čitaocima veoma ćudno sto uopšte spominjem sve ovo, ali bio sam do sada svedok
veoma velikog broja slučajeva kada su ljudi zadali sebi preobimne zadatke koje nisu uspeli da završe, sa
jedne strane, a sa druge strane da nikako nisu bili zadovoljni sa onim što su uradili. Kada ispričate ovo
nekom psihologu, kao iz topa će Vam odgovoriti da je u pitanju nesigurnost u sebe. I naravno da je u
pitanju nesigurnost kada se prezentacija pravi prvi put!

Šta treba raditi da se ovo ne desi?

1. Ne praviti takvu organizaciju prezentacije koja će Vam oduzeti više od sat vremena dnevno kada
prezentacija ugleda svetlo dana.

 Prezentacija ne mora biti odmah sa svim zamišljenim delovima, dovoljno je postaviti najbitnije
(npr. 4,5 delova)

2. Ne angažovati više ljudi sem ako ne nameravate da ih platite.

 Drugi ljudi Vam mogu pomoči, ali i ne moraju.

3. Vreme trošiti u odnosu 70% naspram 30% u korist sadržaja prezentacije u odnosu na dizajn.

 Posetioci prezentacije uglavnom gledaju (citaju) sadržaj, a ne dizajn (sem kada nije prezentacija
koja se bavi dizajnom, a i onda postoji sadržaj koji se ovim bavi).

4. Ne valja ni suprotno od obimnosti - jedna stranica teksta sa sličicama.

 Pri prvom dolasku posetilac već treba da se zadrži bar 1 min. na prezentaciji - znači ima šta da
vidi i da pročita, a možda i da se vrati da pogleda ostatak.
 Dovoljno je imati 5 tekstova (3 ako je više oblasti)iz svake oblasti (kategorije, teme...) kojima se
bavite na prezentaciji.

5. Obrađivati teme koje veoma dobro poznajete.

 Na Internetu i kod nas ima dosta ljudi koji oblast koju obrađujete verovatno znaju bolje od Vas.

...Osnovni rizik koji se vezuje za uvođenje elektronskog poslovanja je svakako taj, da se ova investicija
neće isplatiti dok će konkurencija grabiti napred. Takođe, bilo koji učesnik u lancu snabdevanja sada ima
povećanu šansu (i želju) da preskoči sve ostale učesnike koji ga dele od krajnjeg potrošača. Ovo se
najpre odrazilo na tržištu CD-a, i softvera, ali nisu potrebna duboka razmišljanja da se za razvoj
elektronskog poslovanja veću tektonski poremećaji na svim mogućim tržištima proizvoda i usluga. U
svakom slučaju, zaključak je da se velika fleksibilnost izdvaja kao jedini način opstanka za svakog
učesnika u lancu tokova dobara.

Iskustva su pokazala da se nekoliko osnovnih grešaka korisnika, kao i slabosti ovakvog načina
poslovanja izdiferenciralo u praksi:

 nedovoljna senzibilnost u odnosu na postojeće partnerske odnose (strah od isključivanja iz lanaca

distribucije, razvoj elektronskog poslovanja nekoordinisano u odnosu na partnere, i sl.),
 preveliki zahtevi od strane kupaca, odn. korisnika usluga, koji žele da koriste prednosti elektronskog
poslovanja, koji su verovatno osnovani, jer im je svačta i obećavano (po svoj prilici i naplaćeno),
 strah od povećanja dažbina na korišćenje usluga Interneta, onda kada preduzeće potpuno pređe na
njega,
 porast potrebe za poznavanjem različitih međunarodnih regulativa, direktno povezane sa
globalizacijom tržišta (kao i za njihovim razvojem, jer je mnogo toga još uvek nedovoljno regulisano u
ovoj oblasti),
 sigurnost podataka na Internetu,

Brz razvoj čitave lepeze elektronskog vida poslovanja zatekao je i preduzeća najrazvijenijih zemalja.
Oblikovanje B2B sajtova, prema nekim istraživanjima nije na zadovoljavajućem nivou čak ni na zapadu.
"Loše oblikovani, "skrpljeni" i teški za upotrebu" -rezultat je istraživanja koje je sproveo Forrester
Research. Stiče se utisak da tu trku trče mnogi koji u njoj ne učestvuju baš rado i da bi mnoga preduzeća
i u razvijenim zemljama najradije pritisla dugme "Cancel" na pitanje sa početka teksta, dok se ne
prestroje i izgrade odgovarajuću strategiju. U međuvremenu, obilaze seminare i kurseve i trude se da ne
ponove greške onih koji su bili najbrži. Ono što je sigurno je da od svega toga profitiraju oni od kojih na
bilo koji način zavisi razvoj elektronskog poslovanja - bilo da je u pitanju povezivanje, hardver, softver,
konsalting, promocija, ili čak i državna administracija, odn. budžet države u kojoj se ono razvija. Američki
B2B sajtovi su lošeg dizajna, "skrpljeni" i teški za korišćenje, prema najnovijim istraživanjima. Od slučajno
izabranih 30 sajtova za testiranje, nijedan nije izdržao test praktičnosti, lakoće upotrebe i pouzdanosti,
prema Forester Research-u. Podatak za razmišljanje ako se ukrsti sa rezultatima jednog drugog
istraživanja: 1/3 of U.S. preduzeća je naručivalo online 1998! I konačno, da prikažemo još jednu cifru koja
služi kao odličan "tuš" nakon navedenih velikih cifara i imena koja afirmišu e-bum: oko 16 billiona dolara
utrošeno je na B2B aukcije. Nasuprot tome, 42% B2B e-commerce sajtova je profitabilno, među onima
koji su online tri ili više godina (prema istraživanjima iz septembra 1999. godine koje je sproveo
ActivMedia Research). Pridružimo ovom podatku još "optimističniju" prognozu od pre godinu dana (Giga
Information Group), da će uprkos sumanutom ulaganju na Internet akcije Wall Street-a, manje od 5%
sajtova vezanih za elektronsko poslovanje na WWW biti profitabilno do polovine ove godine. Postavlja se
pitanje da li i koliko treba čekati na povraćaj kapitala uloženog u ovo zadovoljstvo i na koji način isti
osigurati?...

1999 je godina u kojoj je e-commerce doživeo veliku ekspanizju u Americi, a polako svoje mesto nalazi i
u Evropi. Uvođenje jedinstvene valute Euro, samo je ubrzalo ovaj proces.
Sve ovo polako dolazi i na naše prostore, o čemu svedoči i sve veći broj virtualnih YU prodavnica koje se
nalaze na našoj YU WEB Shopping listi.
Budite spremni, postavite vašu Web prodavnicu.

# Da osigurate svoj deo na ovom novom tržištu ...

Pojavom virtualnih prodavnica na Internetu, stvoreno je novo "online" tržište koje ne poznaje granice.
Više od 300 miliona ljudi širom sveta trenutno pristupa svetskoj kompjuterskoj mreži. Bez obzira čime se
bavite, ne možete ignorisati 300 miliona ljudi. Internet tržiste je jedno od najvećih svetskih tržišta u
razvoju. Samo od vas zavisi koji će deo ovog tržista pripasti vama.

Čak i ako nemate ambicija da poslujete na internacionalnom tržištu, Internet će vam pomoći da budete
uspešniji i na domaćem YU tržištu. Trenutne procene su da jugoslovenskim sajtovima pristupa preko
200.000 ljudi iz svih krajeva sveta koji mogu da čitaju sadržaje na srpskom jeziku. Od toga preko 100.000
ljudi pristupa ovim sajtovima iz nekog dela Jugoslavije. Oni takođe predstavljaju tržište koje nemožete
ignorisati.  (podaci iz 1999 g)

# Da budete dostupni 24 časa dnevno.

 Vaša web prezentacija na adresi www.vašafirma.co.yu biće dostupna 24 casa dnevno, 7 dana u nedelji,
365 dana u godini, i spremna za kontakt sa vašim poslovnim partnerima. Takođe je dostupna i svim
vašim zaposlenima na terenu, koji u svakom trenutku mogu po ceni jednog lokalnog poziva saznati sve
ono što im je potrebno za sklapanje nekog poslovnog ugovora.

# D a obezbedite tražene informacije. Posetilac vaše prodavnice želi da na lak i jednostavan način dođe
do svih potrebnih informacija o vama, vašoj delatnosti, proizvodima i uslugama koje nudite, uslovima i
načinu naručivanja i plaćanja, garanciji, mogućnostima za zamenu kupljenih proizvoda i sl. Prikažite sve
ove informacije. Formirajte F.A.Q - Listu odgovora na najčešće postavljana pitanja, sva ona pitanja na
koja mušterije i potencijalni saradnici žele da znaju odgovor pre nego što počnu poslovanje sa Vama, a
za sve dalje informacije ponudite e-mail adresu za kontakt.

# Da budete ažurni.
Ponekad se informacije menjaju brzinom koju štampani mediji ne mogu da prate. Elektronsko izdavaštvo
to menja iz korena. Sve informacije na vašim stranicama možete promeniti u roku od nekoliko sekundi,
što ih čini trenutno dostupnim svima kojima su te informacije potrebne. Nijedan štampani materijal nema
tu fleksibilnost.

# Da primate porudžbine.
Za razliku od drugih medija, Internet jedini nudi interaktivnost. Vaši korisnici/klijenti pošto na Vašem sajtu
saznaju sve o proizvodima (uslugama) koje ih interesuju, mogu direktno da ih naruče, uz jednostavno
popunjavanje formulara.

# Da .......
Lista pogodnosti koje Vam pruža Internet kao savremeni medij je ogromna. Naveli smo samo neke za
koje smatramo da će vam pomoći da donesete ispravnu poslovnu odluku i, ako to dosada niste učinili -
postavite vašu Web prezentaciju

Na Internetu možete na mnogim mestima pronaći razne izveštaje o posećenosti rađene na velikim
uzorcima ( mnogi
od njih prate i po 20 miliona korisnika koji posećuju grupu od preko 50.000 prezentacija).

KO, KADA, KAKO, ODAKLE, SA ČIM i ŠTA

posećuje na vašem sajtu

Postavili ste vašu web prodavnicu i sada vas interesuje koliko imate posetilaca, koji ih proizvodi
interesuju, koliko se dugo zadržavaju i dali ponovo dolaze na vaš sajt.
 Pogledali smo neke od njih i za vas sastavili profil
prosečnog Internet surfera

 Koji OS je instaliran na njegovom racunaru ?

 Kolika je ekranska rezolucija podesena na njegovom monitoru ?
 Koliko boja koristi za prikaz ?
 Koji browser koristi ?
 Koje plugin-ove koristi ?
 Da li koristi Java script ?

Koji je operativni sistem instalisan na računaru

 56.36 % Windows 98
 29.69 % Windows 95

 6.82 % Windows NT
 3.12 % Mac OS
 1.96 % Ostali
 0.84 % Web TV
 0.62 % Windows 3.x
 0.27 % Linux
 0.13 % SunOS

Odgovor:
Windows 98

Zanimljiv je podatak da Linux, iako se često koristi kao platforma za web servere, nije za sada
popularan među surferima.
Obratite pažnju na pojavu
Web TV-a !!

KOJI BROWSER KORISTI ?

 45.20 % MSIE 5.x

 29.55 % MSIE 4.x
 19.85 % Netscape 4.x
 2.55 % MSIE 3.x
 1.76 % Netscape 3.x
 0.03 % MSIE 2.x
 0.02 % Opera 3.x
 0.01 % Netscape 5.x
 Odgovor:
MSIE 5.x

KOLIKA JE REZOLUCIJA EKRANA PODEŠENA NA

 NJEGOVOM MONITORU ?

 1.85 % 1152x864
 2.01 % 1280x1024
 25.50 % 1024x768
 54.03 % 800x600
 12.20 % 640x480

Odgovor:
800x600

BROJ BOJA KOJE KORISTI ZA PRIKAZ ?

 55.10 % 65,536
 22.76 % 16.7 Mil (32bit)
 12.72 % 16.7 Mil
 9.24 % 256

Odgovor:

65,536

T o su istraživanja koja su potrebna zbog mogućnosti prilagođavanja web-sajta u e –comercu

krajnjem korisniku, tj. posetiocu odnosno budučem kupcu.

6.Sinteza
 Internet promocija, Internet marketing, ili kako imati finansijske ili druge koristi od promotivnih
aktivnosti preko Interneta kao komunikacionog medija, osnovno je pitanje koje zaokuplja sve one
pojedince, firme ili institucije koje imaju svoju prezentaciju, ili koji planiraju svoje prisustvo na
Internetu. U našim uslovima, sa redom veličine od oko 400.000 Srba iz SRJ i RS i iz inostranstva
koji pristupaju servisima Interneta, postoje uslovi za ozbiljnu promociju koja obuhvata populaciju koja
razume srpski jezik.

Promocija koja se bazira na kombinovanju srpskog, engleskog, ili nekog drugog jezika logično daje za
rezultat veću ciljanu populaciju, a samim tim i veće finansijske efekte uz kompleksnije promotivne
aktivnosti, ali u ovom radu želeo sam da skrenem pažnju na Internet promociju pojedinca, firme ili
institucije na srpskom jeziku. Razlog za ovo je vrlo jednostavan: Pored svih potrebnih tehničkih
preduslova za postojanje Interneta u jednoj državi, razvoj korisćenja Interneta kao komunikacionog
medija u zavisi od pozitivnih finansijskih efekata koji on donosi u našim uslovima.

Postojeće stanje Internet promocije na srpskom govornom području

Na YU cyber prostoru i prostoru RS trenutno egzistira nekoliko hiljada Web prezentacija sa stalnom
tendencijom porasta, kojoj smo svedoci svakog dana pregledajući najveće Web pretrazivače koji se bave
YU i RS Internet populacijom.

Prezentacije koje imaju za cilj posredan ili neposredan način ostvarivanja profita ili neke druge koristi,
imaju mogučnost da u trenutnim uslovima, uz pravilnu internet promociju, ostvare posećenost od
nekoliko stotina hiljada poseta prezentaciji mesećno, u zavisnosti od tematika koje obrađuju. Kada se
prezentacija na Webu uporedi sa prodavnicom, ili jos bolje, trgovinskim centrom, pojam posećenosti
postaje razumljiviji. Statistike na svetskom nivou govore da prosećno 1% posetilaca kupuje proizvod (u
našim uslovima isključivo putem narudžbine) bez obzira na njegovu cenu, a vrednost veća ili manja od
1% zavisi na Webu isključivo od kvaliteta Web prezentacije. Ovaj kvalitet najviše zavisi od:

- tehničkog izvođenja prezentacije, sa aspekta brzine i kvaliteta pristupa informacijama

- sadržaja prezentacije (Web stranice), sa aspekta njegovog kvaliteta i rasporeda po stranicama

prezentacije, kao i sa aspekta stacionarnog ili dinamičkog sadržaja prezentacije

- lakoće navigacije po stranicama. . .

Sam ćin pravljenja prezentacije i njegovog postavljanja na neki od servera kojem se može pristupati
preko Web servisa Interneta ne znaći automatski i ostvarivanje posećenosti toj prezentaciji. Da bi se
ostvarila efikasna Internet promocija postoje besplatni i plaćeni naćini kako se ona može ostvariti.

Besplatni naćini Internet promocije podrazumevaju, između ostalog:

- prijavljivanje na pretraživače (u našim uslovima http://www.yusearch.com/, YuWebAdresar na adresi

http://www.beocity.com/www.rstel.net). . .

- davanje besplatnih malih oglasa (npr. http://www.beocity.com/, http://www.ibc.com/,

http://www.malioglasi.com/. . .)
- prijavljivanje na liste prezentacija (npr. Lista firmi na adresi http://www.tippnet.co.yu/)

- razmena linkova sa srodnim prezentacijama

- učestvovanje u odgovarajućim e-mail diskusionim grupama

- učestvovanje u odgovarajućim News (Usenet) grupama. . .

Internet je poznat po velikom broju besplatnih naćina promocije. U našim uslovima posle 6 meseci do
godinu dana besplatne Internet promocije prosećna posećenost koja se ostvaruje nalazi se u okvirima od
5 do 100 poseta dnevno (150 - 3.000 poseta mesećno). Ova posećenost isključivo zavisi od prethodno
navedenih kvaliteta Web prezentacije, uključujući kvalitet besplatne Internet promocije:

- kvalitet promocije

- učestalost promotivnih aktivnosti

- kvalitet razmene linkova (uključuje kvalitet banner-a (slike), u slučaju njihove razmene)

- kvantitet razmene linkova. . .

Navedene prosečne vrednosti posećenosti kod besplatne Internet promocije uglavnom su bliže nižem
broju posećenosti (150 poseta mesećno).

Kod plaćene Internet promocije, u našim uslovima, banner ima dominantnu ulogu. Slike koje su
stacionarne ili animirane, a koje predstavljaju reklamu za neki proizvod ili uslugu nalaze se na većini
najposečenijih prezentacija kod nas i većina vlasnika tih prezentacija forsiraju ovaj način plačenog
reklamiranja kao najefikasniji. Uzimajući u obzir trenutno stanje razvijenosti ciljane populacije sa aspekta
efikasnog reklamiranja na servisima Interneta (e-mail i www), prethodna konstatacija jeste tačna.

Ako prezentacija na kojoj stoji reklama ima 10.000 poseta po danu (najposećeniji site-ovi u YU imaju
izmedju 2000 i 10.000 poseta po danu), 1% jeste 100 poseta po danu na reklamiranom site-u, a 1
posetilac je zainteresovan za reklamirani proizvod ili uslugu. Ovi podaci su vezani za prosečni kvalitet
reklame i prosećan kvalitet sadržaja site-a. Što je reklama za site bolja i ako site nudi zanimljiv sadržaj,
procenti u oba slučaja mogu ići preko 10%. Procenti u slučaju reklame koju ne prati site drastično se
smanjuju (manje od 0.1%).

Napomena: 1 posetilac može da ostvari više poseta.

Ovi podaci su ilustrativnog i indikativnog karaktera i pokazuju do kojih granica ide prosećna efikasnost
Internet promocije (u našem slučaju - Web promocije).

S obzirom na brojčane vrednosti koje su vezane za broj posetilaca naših prezentacija i stanje ciljane
populacije na e-mail i Web servisima Internet-a, direktna zarada (korist) putem isključivo Internet
promocije je na takvom nivou da glavni izvori prihoda (koristi) proizvoda ili usluga koji se promovišu preko
Interneta i nalaze se i dalje van Interneta.
Plaćanje

Napravili ste Web prodavnicu i omogućili naručivanje. Da li u Jugoslaviji postoji mogućnost naplate Vaših
proizvoda i usluga putem Interneta?

DA, uz korišćenje platnih kartica. Privatna beogradska firma E-Bank ponudila je izdavaocima platnih
kartica online sistem za autorizaciju i obradu Internet transakcija.

Detaljan prikaz ovog sistema, sa objašnjenjima kako da na svom sajtu omogućite plaćanje možete
pročitati ovde.

Dobar primer njihove upotrebe predstavlja sistem plaćanja EUnet-ovih usluga upotrebom domaće BKB
kartice, kao i Web prodavnica TehnicomNet-a na adresi shopping.tehnicom.net

Uskoro će vlasnici tekućih računa kod 'Poštanske štedionice' i većine banaka u Jugoslaviji moći da dobiju
jedinstvenu jugoslovensku bankarsku karticu (JUBA karticu).
Ovakva kartica predstavlja preduslov za formiranje nacionalnog sistema elektronskog plaćanja. Nadamo
se da će do toga ubrzo i doći i da će upotreba platnih kartica uskoro postati svakodnevna pojava.
Međutim u Republici Srpskoj i BiH situacija je dijametralno suprotna.

Iako je broj korisnika kartica još uvek mali, korisno je ponuditi i ovu opciju. Sve uspešne Web
prodavnice trude se da omoguće što veći broj načina za naručivane i plaćanje, jer će time zadovoljiti
najveći broj svojih potencijalnih kupaca.

Iskustva stečena u radu sa domaćim platnim karticama predstavljaće odličnu osnovu za period nakon
sankcija kada će se i inostrane kartice masovnije koristiti.

Druga mogućnost jeste da poslujete na bazi porudžbina a da se plaćanje vrši pouzećem. Za sada je ovo
najčešće korišćen model poslovanja na YU Internetu. Primer uspešne Web prodavnice koja ovako
posluje je CD Shop na adresi www.2net.co.yu/cdshop

Kako da na vašem sajtu omogućite naručivanje proizvoda ?

#1 E-mail
Prvi najjednostavniji i kod nas najčešće korišćen način jeste da u delu prezentacije u kome predstavljate
vaše proizvode i usluge naznačite i e-mail adresu za kontakt i naručivanje

#2 Web Formular
Unapređenje u odnosu na ovaj sistem predstavljalo bi postavljanje formulara za naručivanje koje korisnik
popunjava na Web prezentaciji a zatim porudžbina stiže na e-mail adresu firme.

#3 Shopping cart programi

Shopping cart programi - virtualne potrošačke korpe, predstavljaju dalje unapređenje vašeg sistema
naručivanja i neophodni su u slučaju ponude većeg broja proizvoda. Oni omogućuju kupcu da u toku
pregleda Vaše ponude izabere proizvod, odredi željenu količinu i pritiskom na jedno dugme premesti ga
u svoju 'korpu', a zatim nastavi sa razgledanjem proizvoda. Kupac u bilo kom trenutku može da pogleda
trenutni sadržaj 'korpe' i ukupnu vrednost izabranih proizvoda sa uračunatim porezima, popustima i sl.
Kada se odluči za naručivanje, program šalje na osnovu tih podataka narudžbenicu na e-mail adresu
firme.

#4 Omogućite bezbedno naručivanje

Poželjno je da komunikacija sa kupcem od trenutka njegovog pristupa delu prezentacije koji je predviđen
za naručivanje proizvoda bude zaštićena SSL protokolom. Tako pružate garanciju kupcu da su sve
informacije koje vam pruži u procesu naručivanja potpuno bezbedne.

#5 Potvrdite prijem narudžbenice

Bez obzira na koji se od predloženih načina za prijem narudžbenica odlučite, obavezno kreirajte i stranu
kojom ćete kupcu potvrditi da je uspešno primljena porudžbina. Uz standardno "Hvala..." što su naručili
vaš proizvod obavezno navedite na toj strani i podatke o broju telefona i/ili e-mail adresi za podršku u
slučaju eventualnih problema sa porudžbinom.  Mnoge firme na ovom mestu navode i svoju adresu ,
brojeve telefona i ime osobe za kontakt.

Ovo je veoma bitno sobzirom da su poverenje i osećaj sigurnosti koje kupac stiče posetom vaše
prezentacije ključni za njen uspeh tj. njegovu odluku da kupi nešto u vašoj prodavnici.

Kriptografija

Internet je otvorena javna mreža dostupna svima.Uvek postoji mogućnost da neko neovlašćeno prati
vašu komunikaciju i to kasnije zloupotrebi.  Zbog toga se u cilju njegove ozbiljne primene u savremenom
poslovanju mora pronaći mehanizam koji će obezbediti:

 Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja)

 Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija)
 Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca)

Kriptografija kao nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija pruža rešenje ovog
problema.

Pre nego što pređemo na prikaz i objašnjenje različitih sistema šifrovanja podataka koji su danas u
upotrebi, potrebno je objasniti osnovne elemente kriptografije:

1. šifrovanje - postupak transformacije čitljivog teksta u oblik nečitljiv za onoga kome taj tekst nije
namenjen.
2. dešifrovanje - postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik
3. ključ -  početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje.

Prvi sistem koji ćemo predstaviti koristi metod šifrovanja tajnim ključem.

Šifrovanje tajnim ključem (Simetrično šifrovanje) jeste šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje
identičan ključu za dešifrovanje. Što znači da i pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni ključ.
Ako npr. Aca želi da pošalje Ani poruku (fakturu, račun, podatke o kreditnoj  kartici) on će je šifrovati
svojim tajnim ključem. Kada primi poruku Ana je može dešifrovati samo ako poseduje kopiju tog ključa.

Tajnost i autentičnost poruke kod ovog sistema zasnivaju se na tajnosti ključa.

Ako se Aca i Ana nalaze na fizički udaljenim lokacijama javlja se problem obezbeđenja sigurnog kanala
za distribuciju tajnog ključa. Svako ko na bilo koji način sazna njegovu vrednost mogao bi da čita i
modifikuje sve poruke koje međusobno razmenjuju Aca i Ana a da to ostane neprimećeno.

Postoji još jedan problem, ako Aca želi da komunicira sa više poslovnih partnera mora da obezbedi
različit ključ za svakog primaoca, kako bi se izbegla mogućnost da bilo koji primalac čita poruke koje mu
nisu namenjene.

Rešenje ovih problema je pronađeno u vidu sistema šifrovanja javnim ključem (Asimetrični šifarski
sistem). U njemu svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Jedan ključ je javni i može se slobodno
distribuirati, dok je drugi tajni i dostupan je samo njegovom vlasniku.

Iako su različiti, ključevi su međusobno povezani određenim transformacijama. Poznavanje jednog ključa
i algoritma transformacije ne omogućava dobijanje drugog ključa.

Najbitnije je da se tajni ključ u celom postupku komunikacije nigde ne šalje jer nepostoji potreba da bilo
ko sem njegovog vlasnika bude upoznat s njim.

Što znači da možete bilo kome da pošaljete šifrovanu poruku ako znate javni ključ osobe kojoj šaljete, a
samo primalac svojim tajnim ključem može da dešifruje poruku.

Ako ponovo pogledamo prethodni primer, sada je situacija bitno drugačija:

Aca šifruje poruku Ani upotrebom njenog javnog ključa koji je svima dostupan. Mogao ga je dobiti putem
email-a, preuzeti sa njenog Web sajta i sl. Bilo ko ko presretne ovu komunikaciju i pored toga što poznaje
Anin javni ključ nemože otkriti sadržaj poruke. Poruku može dešifrovati samo Ana korišćenjem svog
tajnog ključa.

Ovaj sistem predstavlja rešenje za prva dva uslova koja smo na početku ovog teksta postavili - Zaštitu
tajnosti informacija i očuvanje njihovog integriteta.

Ostaje otvoreno pitanje kako da Ana bude sigurna da je poruku koju je primila zaista poslao Aca.

Obezbeđenje autentičnosti informacija tj. definisanje i provera identiteta pošiljaoca postiže se upotrebom
digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata.

Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentičnost sadržaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na
putu od pošiljaoca do primaoca ), kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke.

Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke.

Pošiljalac primenom odredjenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne dužine
stvara zapis fiksne dužine (pr. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadržaj poruke.
To prakticno znači da svaka promena u sadržaju poruke dovodi do promene potpisa.

Ovako dobijen zapis on dalje šifruje svojim tajnim ključem i tako formira digitalni potpis koje
se šalje zajedno sa porukom.

Da vidimo kako to funkcioniše na našem primeru.

Aca kreira digitalni potpis na osnovu poruke koju želi da pošalje Ani. Šifruje ga svojim tajnim ključem i
šalje zajedno sa porukom.
Ana po prijemu poruke dešifruje Acin potpis njegovim javnim ključem. Zatim primenom istog postupka
kao i Aca i ona kreira potpis na osnovu poruke koju je primila i upoređuje ga sa primljenim potpisom.

Ako su potpisi identični, može biti sigurna da je poruku zaista poslao Aca (jer je njegovim javnim ključem
uspešno dešifrovala potpis) i da je ona stigla do nje nepromenjena (jer je utvrdila da su potpisi identični)

I pored velike sigurnosti koje pruža ovaj metod zaštite, i dalje postoji mogućnost prevare. Neko je mogao
poslati Ani svoj javni ključ tvrdeći da je Acin, a zatim joj slati poruke za koje bi ona mislila da ih šalje Aca.

Rešenje ovog problema pruža upotreba digitalnih sertifikata.

Ako koristite sistem šifrovanja javnim ključem i želite da nekom pošaljete poruku, morate prvo dobiti
njegov javni ključ.

Međutim, kako možete biti sigurni da je to zaista njegov ključ? Rešenje ovog problema postiže se
upotrebom Digitalnih sertifikata. Možemo ih nazvati i digitalnom Ličnom kartom, jer oni zaista to i jesu -
digitalna lična karta u syber prostoru, sredstvo kojim ćete vi ili osoba sa kojom komunicirate dokazati
identitet na Internetu.

Pošto na Internetu nema policije koja bi proverila vaše podatke i izdala vam Ličnu kartu, pojavile su se
kompanije koje imaju ulogu 'treće strane', - CA  Certificate Authority čija je uloga da provere i utvrde nečiji
identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertifikat.

Kako to funkcioniše u praksi

npr. Aca podnosi zahtev za izdavanje sertifikata CA kompaniji.
CA proverava njegov identitet na osnovu ličnih dokumenata koje im je prikazao pri podnošenju zahteva.
Ako je sve u redu Aca im prosleđuje svoj javni ključ za koji CA kreira digitalni potpis i nakon toga izdaje
sertifikat kojim se potvrđuje da taj javni ključ zaista pripada Aci.

Ako Aca kasnije želi da komunicira sa nekim, pri prvom kontaktu mu šalje digitalni sertifikat i svoj javni
ključ. Sobzirom da svi poznatiji komunikacioni programi u sebi več imaju uključene javne ključeve CA
kompanija kojima se veruje, primalac po prijemu ove poruke lako utvrđuje validnost Acinog sertifikata.
Ovde je opisan samo jedan deo primene digitalnih sertifikata.

Ako želite da na vašoj Web prodavnici omogućite kupcima plaćanje kreditnim karticama ili prodaju i
pružanje poverljivih informacija, vaš Web server ( server na kome se nalazi vaša prezentacija ) mora
imati mogućnosti da radi kao Secure Web server.

Neophodan uslov za sve ovo je da zatražite i dobijete digitalni sertifikat za vaš server od nekog CA.

Digitalni sertifikat vašeg servera izdat od strane CA mora da sadrži sledeće:

 Naziv vaše organizacije

 Dodatne podatke za identifikaciju
 Vaš javni ključ
 Datum do koga važi vaš javni ključ
 Ime CA koji je izdao digitalni sertifikat
 Jedinstveni serijski broj

Svi ovi podaci formiraju sertifikat koji se na kraju šifruje koristeći tajni ključ CA. Ako korisnik ima
poverenja u CA i ima CA javni ključ, može biti siguran u ispravnost sertifikata.

Velika je verovatnoća da Web browser koji korisnik poseduje već sadrži javni ključ CA jer su Netscape i
Microsoft procenili kojim se CA može najviše verovati, pa su njihove javne ključeve uključili u svoje
browsere.

Najčešće korišćeni standard za digitalne sertifikate je X.509.

Šta je SSL i kako funkcioniše Secure Web server možete pročitati u sledećem tekstu.

SSL (Secure Socket Layer) protokol koji je razvila firma Netscape, je trenutno najčešće korišćen metod
za obavljanje sigurnih transakcija na mreži.
Podržava ga većina Web servera kao i klijenata uključujući Microsoft Internet Explorer i Netscape
Navigator.

SSL obezbeđuje privatnost, integritet podataka i autentičnost pošiljalaca korišćenjem kombinacije

šifrovanja javnim ključem, simetričnog šifrovanja, i digitalnih sertifikata.

Transakcija korišćenjem SSL protokola uključuje sledeće aktivnosti:

 server šalje svoj digitalni sertifikat klijentu

 klijent proverava da li je sertifikat izdat od strane CA
 klijent i server razmenjuju javne ključeve
 klijent generise tajni ključ koji se koristi samo u započetoj transakciji.
 klijent šifruje generisani tajni ključ, korišćenjem serverovog javnog ključa i šalje ga serveru.
 U daljem toku transakcije server i klijent koriste isti tajni ključ metodom simetričnog kriptovanja.

SET (Secure Electronic Transaction)

U verziji 2.0 SSL podržava samo proveru autentičnosti servera, dok je u novoj SSL v3.0 uključena i
podrška za proveru autentičnosti klijenta.

SET1  je predloženi standard za obavljanje transakcija kreditnim/debitnim karticama preko Interneta koga
zajedničkim naporima razvijaju Visa i MasterCard, uz tehničku pomoć raznovrsnih kompanija iz oblasti
informacionih sistema, kriptografije i Interneta, kao što su Netscape, IBM i VeriSign. Budući da iza ovog
standarda stoje ovako "zvučna" imena, verovatno je da će on u budućnosti postati dominantni metod za
plaćanje kreditnim/debitnim karticama preko Interneta.

MasterCard i Visa razvijaju SET kao besplatan protokol za transakcije kreditnim/debitnim karticama preko
Interneta. Bez obzira na to što ga razvijaju ove dve kompanije, protokol može da se koristi za ma koju
vrstu kreditnih/debitnih kartica, recimo za American Express ili Discover. SET je još uvek u razvoju. U
MasterCard-u tvrde da je testiranje počelo u drugom kvartalu 1996. i da je SET trebalo da bude na
raspolaganju krajem iste godine. Prema najnovijim informacijama sa MasterCard-ovog Internet sajta,
tvrdi se da su izvesni članovi MasterCard-a već obavili veći broj transakcija preko Interneta uz upotrebu
SET standarda. U toku su pilot-programi za testiranje i dodatno poboljšanje ovog standarda, tako da će
nam on biti na raspolaganju "u ne tako dalekoj budućnosti" 2.

Ovim protokolom treba da se ostvari nekoliko ciljeva. Prvo, potrebno je kreirati jednostavno, jeftino
rešenje za trgovce koji obavljaju prodaju putem kreditnih/debitnih kartica na Internetu. Drugo, treba
stvoriti protokol za obradu transakcija kreditnim/debitnim karticama koji će malo uticati na postojeću
finansijsku infrastrukturu. Treće, SET protokol će omogućiti proizvođačima softvera da proizvedu softver
za plaćanje kreditnim/debitnim karticama. Time što će SET biti otvoreni standard, za koji nije potrebna
licenca, on će garantovati postojanje konkurentnog okruženja za proizvođače softvera. Na taj način bi se
smanjili troškovi trgovaca i finansijskih institucija koje su zainteresovane za obradu plaćanja
kreditnim/debitnim karticama preko Interneta.

Na prvi pogled, SET protokol je vrlo sličan CyberCash platnom sistemu. Trgovci i kupci moraju imati
softver koji sadrži SET protokol kako bi koristili SET za transakcije kreditnim/debitnim karticama. Takođe,
poslovne banke obrađuju dostavljene zahteve za obradu transakcija kreditnim/debitnim karticama, koji
pristižu putem SET-a, na isti način kao da su ti zahtevi za obradom stigli sa POS terminala. Trgovci mogu
zahtevati iste vrste transakcija (npr. autorizovanje) kao i kod CyberCash sistema.

Međutim, između SET-a i CyberCash sistema postoje izvesne razlike. CyberCash ima aktivnu ulogu u
obradi svake transakcije kreditnim/debitnim karticama koja prođe kroz ovaj sistem. CyberCash-ovi serveri
stoje između trgovca i poslovne banke. Oni proveravaju identitet kupca i trgovca koji učestvuju u
transakciji. Ovi serveri, takođe, vrše prevođenje podataka iz oblika koji koristi CyberCash u oblik koji
koriste poslovne banke. Kod SET-a neće postojati neka pojedinačna kompanija koja će biti odgovorna za
obradu transakcija. Posao prevođenja podataka iz SET oblika u oblik koji koriste poslovne banke obavlja
SET "kapija" 3.  "Kapijama" će upravljati kompanije koje su sklopile ugovor sa nekom poslovnom bankom
da to čine za njen račun, ili same poslovne banke.

Proveru identiteta kupaca, trgovaca i poslovnih banaka neće obavljati neki centralizovani server. SET
koristi sistem sertifikata za proveru identiteta. Sertifikate izdaje neki entitet od poverenja ili "organ za
izdavanje sertifikata", koji može jemčiti za identitet nekoga ko je podneo digitalni potpis. Sertifikat
predstavlja dokaz da dati potpis pripada entitetu koji ga je podneo. Ovi sertifikati se prosleđuju između
platnog softvera kupca, trgovca i poslovne banke da bi se dokazalo da je svaki entitet, koji je uključen u
datu transakciju, zaista onaj kojim se predstavlja.

Proces plaćanja po SET standardu nešto je komplikovaniji od prethodna dva modela koja smo razmotrili,
zbog potrebe prosleđivanja javnih ključeva između strana u transakciji i verifikacije sertifikata u toku
transakcije.

Koraci prilikom kupovine kreditnom/debitnom karticom uz upotrebu SET protokola su sledeći: 4

1.Kupac pokazuje interesovanje za kupovinu putem kreditne/debitne kartice.

2.Trgovčev sistem formira fakturu i šalje je kupcu. Kupac koristi softver nalik CyberCash Wallet-u, koji
prima fakturu i prenosi podatke o kupčevoj kreditnoj/debitnoj kartici trgovcu. Ovaj softver će, verovatno,
biti ugrađen u Web čitač.

3.Kupac bira Visa ili MasterCard kreditnu/debitnu karticu za plaćanje, ili neku drugu koja se može koristiti
putem SET softvera za plaćanje.

4.Kupčev softver započinje proces plaćanja putem slanja zahteva trgovčevom softveru da mu dostavi
trgovčev javni ključ za enkripciju, kao i javni ključ platne "kapije" (tj. javni ključ sistema poslovne banke)
koju trgovac koristi. Ovaj zahtev ukazuje na to koju će kreditnu/debitnu karticu kupac koristiti, s obzirom
na to da trgovac može da koristi različite platne "kapije" za različite vrste kartica. Kupčevom softveru
potrebni su javni ključevi trgovca i platne "kapije" da bi mogao da pošalje podatke o kreditnoj/debitnoj
kartici trgovcu.

5.Trgovčev softver generiše odgovor na zahtev kupca i šalje ga kupčevom softveru. Odgovor sadrži:
jedinstveni identifikator transakcije koji generiše trgovčev sistem; sertifikat trgovčevog javnog ključa; i
sertifikat javnog ključa platne "kapije".

6.Kupčev softver tada proverava javni ključ trgovca i platne "kapije".

7.Kupčev softver generiše dva paketa informacija, koja šalje nazad trgovcu: paket informacija o
narudžbini (Order Informations - OI) i paket instrukcija za kupovinu (Payment Instructions - PI). Svaki
paket se zasebno šifrira. Paket instrukcija za kupovinu (PI) se šifrira javnim ključem platne "kapije", pošto
trgovac ne treba da ima pristup ovom paketu. Trgovac treba da vidi paket informacija o narudžbini (OI).
Ovaj paket sadrži identifikator transakcije, naziv kartice koja se koristi i datum transakcije. Trgovac ne
sme da vidi broj kreditne/debitne kartice kupca. Paket instrukcija za kupovinu (PI) koristi poslovna banka
prilikom obrade transakcije. On se kanališe preko trgovca do platne "kapije", što znači da trgovac ne
može da dešifruje ovaj paket, već ga samo prosleđuje platnoj "kapiji" u neizmenjenom obliku. Ovaj paket
sadrži broj kreditne/debitne kartice sa datumom njenog isteka, vrednost kupljene robe/usluga i opis
narudžbine.

8.Kupčev softver prenosi pomenuta dva paketa informacija (OI i PI) do trgovca.

9.Trgovčev softver proverava da sadržaj poruke kupca, koja sadrži OI i PI pakete, nije usput izmenjen.
Ako je poruka neizmenjena, softver započinje proces traženja autorizacije od trgovčeve poslovne banke.
10.Trgovčev softver generiše zahtev za autorizaciju plaćanja kreditnom/debitnom karticom. Ovaj zahtev
sadrži identifikator transakcije, koji je trgovac generisao na početku procesa plaćanja.

11.Trgovac šalje platnoj "kapiji" svoje poslovne banke poruku šifriranu upotrebom javnog ključa platne
"kapije". Ova poruka sadrži: zahtev za autorizovanje; PI paket koji je poslao kupac; i trgovčev javni ključ
sa sertifikatom.

12.Platna "kapija" dešifruje poruku i njene komponente. Ponovo se vrši provera očuvanosti integriteta
poruke (tj. njene eventualne izmene) tako što se upoređuje identifikator zahteva za autorizovanjem sa
identifikatorom u kupčevom PI paketu i proverava da li je trgovac pokušao da izmeni podatke u
kupčevom PI paketu.

13.Platna "kapija" zatim šalje zahtev za autorizovanje plaćanja emitentu kreditne/debitne kartice kupca
preko uobičajenih bankarskih kanala, tj. istih onih kanala preko kojih bi banka zahtevala autorizovanje za
bilo koju klasičnu transakciju kreditnom/debitnom karticom.

14.Banka koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu šalje nazad šifru za odobrenje ili odbijanje platnoj
"kapiji", kao odgovor na zahtev za autorizovanjem. I ovo se odvija preko uobičajenih bankarskih mreža.

15.Platna "kapija" generiše poruku sa autorizacionom šifrom, koja se šalje nazad trgovcu. Ova poruka
sadrži odgovor banke koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu.

16.Platna "kapija" šifrira i šalje poruku sa autorizacionom šifrom trgovčevom softveru.

17.Trgovčev softver dešifruje poruku o autorizaciji koju je dobio od platne "kapije". Softver zatim ispituje
da li je zahtev odobren ili nije, i memoriše odgovor o autorizaciji.

18.Ako je transakcija odobrena, trgovčev softver kreira poruku koja se šalje kupčevom softveru. Ova
poruka informiše kupca da je plaćanje prihvaćeno i da će proizvodi/usluge koje je kupio biti isporučeni.

19.Kupčev softver obrađuje primljenu poruku i informiše kupca da je plaćanje prihvaćeno.

Može nam se, na prvi pogled, učiniti da je ova procedura previše komplikovana, ali ne treba smetnuti s
uma da je veći deo poslova potpuno automatizovan, te da će se koraci 4-19 u ovom procesu obaviti za
manje od jednog minuta. SET protokol dozvoljava i razne varijacije ove procedure, u zavisnosti od
konkretnih okolnosti. Recimo, trgovci kojima je važna obrada podataka u realnom vremenu mogu
zahtevati prenos novca na svoj račun istovremeno sa zahtevom za autorizovanje plaćanja
kreditnom/debitnom karticom.

SET protokol ima prednost nad ostalim platnim sistemima zbog toga što ne zahteva da neka treća strana
prati transakcije kreditnim/debitnim karticama na Internetu. To će uticati na smanjenje troškova
transakcija kreditnim/debitnim karticama preko Interneta. SET protokol koristi jaku enkripciju i modele za
proveru autentičnosti. Trgovci nemaju uvid u broj kreditne/debitne kartice kupca. Takođe, novac se
prebacuje na trgovčev račun u roku koji je jednak uobičajenom roku za transakcije kreditnim/debitnim
karticama. Još jedna pogodnost SET protokola je i ta što ga podržavaju poznate kompanije kao što su
MasterCard i Visa.
SET protokol ima i svoje nedostatke. Prvi je taj što će trgovci i kupci morati da instaliraju softver koji
omogućava obradu SET transakcija. I poslovne banke će, takođe, morati da sklope ugovore sa nekom
kompanijom koja će upravljati njihovom platnom "kapijom", ili će same instalirati platne "kapije". Osim
toga, trgovci će morati da otvore račun kod neke poslovne banke koja je osposobljena da prima SET
transakcije.

Ne treba sumnjati da će MasterCard i Visa svojim autoritetom uticati na to da SET postane dominantna
metoda za obavljanje transakcija kreditnim/debitnim karticama preko Interneta, imajući u vidu da su
brojne kompanije već počele da razvijaju softver koji će vršiti obradu SET transakcija kupaca, trgovaca i
poslovnih banaka.

7. ZAKLJUČAK

Događanja, trendovi i odnosi koji karakterišu završetak 20. stoleća nesumljivo ukazuju na to da će u 21.
stoleću društvo biti utemeljeno na novom sistemu vrednosti, u čijem središtu će biti nematerijalna dobra,
prije svega znanja, informacije, ideje, komunikativnost i inteligencija.

Uspešnost i prednosti pojedine zajednice mjerit će se uspješnošću i efikasnošću kojom će se navedene

vrijednosti stvarati i razmenjivati unutar zajednice i s drugima izvan nje, te efikasnošću, brzinom i
svestranošću kojom će se te vrednosti koristiti u svim segmentima društva i države, te u svakodnevnom
životu građana.

Kraj 20. stoleća ponudio nam je više naziva za novo društvo 21. stoleća u koje ulazimo: "post-industrijsko
društvo", "elektronska privreda", "privreda utemeljena na znanju", "digitalno doba", odnosno najprikladniji
naziv, "informatičko društvo",web stranica i sadržaja, mogućnosti interakcije, kao i multimedijalnu formu
prezentovanja. Sve bolji prenos videa, zvuka i animacija uslovljava doživljavanje Mreže kao medija
budućnosti, mešavinu svih postojećih, ali i potpuno originalnog i posebnog. Stvaranje znanja, razmjena i
kolanje znanja i informacija, te njihova upotreba nalaze se u središtu svih aktivnosti unutar društva.
Uspešnost društva, pojedinih njegovih segmenata i pojedinaca meri se pre svega nivoom primenjenog
znanja i proizlazećom kvalitetom proizvoda i usluga, namenjenih društvu ili pojedincima u njemu.
Sve ostale, isto tako prisutne vrednosti, kao što su npr. zdravlje, blagostanje i bogatstvo pojedinaca i
društva u celini, zdrav okoliš ili raznolikost kulturnih bogatstava dostupnih pojedincima proizlaze iz široke
i sveopšte primene znanja. Mnogobrojni međunarodno prepoznati i cenjeni proizvodi, nastali unutar te
privredne grane, uspešno su integrisali druge proizvode i prednosti i tako doprinijeli razvoju i napretku u
drugim privrednim granama i oblastima, npr. turizmu, zdravstvu, poljoprivredi i sl. Pri tome su neizbežne
negativne posledice razvoja i napretka, npr. u području zaštite okoliša, svedene na minimum, a ipak su
stvoreni kvalitetni preduslovi za dugoročni i stalni razvoj i visoku međunarodnu konkurentnost
proizvoda.Aktivni i odgovorni pojedinci (građani), kao tvorci i nosioci znanja, ujedno su i središnji nosioci
informatičkog društva. Svaki pojedinac u preuzima odgovornost za svoju sudbinu i svoj posao,
doprinoseći tako blagostanju društva, ali isto tako i ličnom blagostanju i blagostanju svoje porodice. Opšti
napredak zajednice, osim što je predmet brige države i njezinih tijela, briga je i svakog građanina.
U informatičkom društvu ostvarena je ravnopravnost svih građana, koja pre svega proizlazi iz činjenice
da je osigurana njihova ravnopravnost u pristupu, mogućnostima stvaranja i objavljivanja informacija i
znanja. Osnova privrede, odnosno svakog poslovnog delovanja je pojedinac, njegov preduzetnički duh i
inicijativa. Udruživanjem s drugim pojedincima i pravnim subjektima, kroz odnose utemeljene na
projektnom pristupu i projektnom radu, pojedinci ostvaruju poslovne aktivnosti.
U uslovima informtičkog društva u raste broj poslovnih subjekata ali rastu i poslovne mogućnosti svakog
od njih i privrede u celini. Nastaju nova tržišta, a postojeća se otvaraju i postaju nacionalna ili
međunarodna. Stvarne prednosti pojedinih poslovnih subjekata nalaze se u primeni metoda upravljanja
znanjima i informacijama, fleksibilnoj organizaciji, sposobnosti za brze primjene novih tehnologija,
inovacija i brze promjene.
Pojedinci (građani), država (javni sektor) i poslovni subjekti (preduzetništvo) deluju zajednički i
usklađeno, jer samo sinergija zajedničkog djelovanja osigurava željene, ali i potrebne rezultate.
U informatičkom društvu udaljenost i administrativno-političke granice prestale su biti preprekom za
privredni razvoj, učenje, pristup znanjima i upotrebu svih raspoloživih usluga i servisa. Takvi uslovi
doprineli su tome da se otklone neujednačenosti među pojedinim regionima, i da one ravnopravno
sudeluju u stvaranju i podeli novih vrednosti.
Isti razlozi omogućavaju da ravnopravno sudjelujemo u stvaranju i podeli vrednosti na međunarodnoj
razini, s tim da sve komparativne prednosti i sposobnost građana sada dolaze do svoje pune afirmacije
na međunarodnoj sceni.
U 21. stoleću treba da postanemo punopravan segment globalnog informatičkog društva, segment u
kojem ne samo da su uspešno ostvarene sve postavke i prednosti tog društva, nego i kao segment koji
svojim ljudskim i prirodnim bogatstvima i prednostima značajno doprinosi zajedničkim svetskim
vrednostima.
Informatičko društvo, kao i procesi njegovog nastajanja, izgradnje i funkcionisanja nesumnjivo su
izuzetno kompleksni i višeslojni, pa su i područja delovanja na uspostavljanju, izgradnji i funkcionisanju
takvog društva mnogobrojna, ali i međusobno povezana i ovisna. Strategija treba da polazi od:

 iskustava na izgradnji informatičkog društva unutar akademske zajednice ,

 iskustava s pilot projektima, koji su u proteklom periodu s uspehom pokretani i ostvarivani u
pojedinim segmentima drugih zajednica ili sistema u svetu,

te se ograničava na ona strateška područja djelovanja, koja su apsolutno jasno prepoznata kao područja
od temeljnog značaja:
 informatička infrastruktura i podrška primenama informatičke tehnologije,
 sistem obrazovanja i njegova transformacija u jednu od okosnica društva.

Pod informatičkom infrastrukturom podrazumijeva se složeni sistem koji se sastoji od:

 računarsko-komunikacijske infrastrukture u svim njezinim oblicima (od nacionalne
telekomunikacijske infrastrukture do lokalne računarsko-komunikacione infrastrukture u
ustanovama, preduzećima i mestima stanovanja);
 informatičke i organizacione nadgradnje računarsko-komunikacione infrastrukture
 sveukupnog sistema podrške, koji povezuje i osigurava kvalitetan i pouzdan rad i upotrebu
spomenutih dveju komponenti.

Razvijena informatička infrastruktura (ukoliko se uspešno i na ispravan način koristi) od izuzetne je

važnosti za funkcionisanje informatičkog društva, s obzirom da nadopunjujući i multiplicirajući mogućnosti
i sposobnosti pojedinaca, ali i državnih tela i poslovnih subjekata, predstavlja najprirodnije okruženje za
stvaranje, pohranjivanje, prenošenje, razmjenu i primenu znanja - temeljne vrijednosti toga društva.
Važnost informatičke infrastrukture u informatičkom društvu i potreba da se ta infrastruktura delotvorno
proširi na sve segmente društva, na svaku ustanovu, instituciju i do svakog pojedinca, proizlaze i iz
činjenice da samo razvijena informatička infrastruktura omogućava potrebne nove oblike komunikacije i
saradnje među ustanovama i pojedincima. Samo takva infrastruktura osigurava delotvornu saradnju ili
odnos bez obzira na fizičku ili vremensku udaljenost dve ili više strana. Izgradnjom takve infrastrukture
ne samo da se osigurava ostvarivanje postavljenih društvenih ciljeva, nego se omogućava i postizanje
višeg nivoa kvalitete života pojedinaca.
Važnost sistema obrazovanja u informatičkom društvu je dvojaka: sistem treba osposobljavati pojedince
da budu aktivni graditelji i održavatelji informatičkog društva, ali da istovremeno budu i aktivni i uspešni
korisnici svih prednosti koje to društvo donosi.
S obzirom na činjenicu da informatičko društvo traži ljude s novim stavovima, s novom strukturom znanja
i umeća, tj. ljude novog obrazovanja, te zbog brzine s kojom se događaju promene u samom
informatičkom društvu, očigledno da sistem obrazovanja treba odmah početi odlučno prilagođavati novim
potrebama. Proces prilagođavanja i promene obrazovnog sistema stvarnim potrebama društva i
pojedinaca treba postati stalnim procesom, i pri tome biti moderan svetski orijentisan i transparentan za
sve.
Posebna važnost obrazovnog sistema proizlazi svakako i iz činjenice da obrazovanje može i treba postati
jednom od temeljnih grana privrede. To znači da se dio proizvoda i kapaciteta obrazovnog sistema i
nadalje koristi za potpuno ostvarivanje širokih prava građana na obrazovanje, ali se dio proizvoda i
kapaciteta obrazovnog sistema, posebno novi specijalizovani proizvodi, mogu i trebaju ponuditi na
nacionalnom i međunarodnom tržištu.
S takvom strategijom razvitka obrazovnog sistema jasno je da pojedine komponente obrazovnog sistema
od samih početaka trebaju biti osmišljavane i razvijane i kao međunarodni proizvodi. Isto tako
infrastruktura, koja se izgrađuje , posebno infrastruktura za potrebe obrazovanja, a unutar nje posebno
informatička infrastruktura trebaju biti planirani, projektovani i izvedeni tako da podrže i omoguće razvoj
obrazovanja kao privredne grane.
Svekolika infrastruktura , od pravne do tehnološke, mora biti takva da implementacija obrazovnih
sadržaja i projekata, kako zbog javnih potreba društva, tako i zbog komercijalne delatnosti međunarodnih
poslovnih subjekata, bude što jednostavnija i atraktivnija za stručnjake ali i za preduzetnike.
Planiranje i izgradnja informacijske infrastrukture zajednički je posao svih subjekata u informatičkom
društvu. Ipak država i tela državne uprave imaju posebnu ulogu u uspostavljanju pojedinih elemenata
okruženja i same infrastrukture, a koji trebaju pozitivno delovati na brzinu i kvalitetu izgradnje i primene
informatičke infrastrukture.
Javna telekomunikacijska i računarsko-komunikacijska infrastruktura su ključ za ulazak u informatičko
društvo. Ta infrastruktura mora biti kvalitetna, pouzdana i finansijski dostupna svim građanima, jer
predstavlja temelj izgradnje svih ostalih delova društva.
Posebnu pažnju treba usmeriti na izgradnju Internet infrastrukture. Internet je postao univerzalni medij za
komunikaciju, poslovanje, obrazovanje i zabavu, te buduća Internet infrastruktura treba zadovoljiti nagli
porast potreba za kapacitetima i nivoom usluge.
Izgradnju javne telekomunikacione infrastrukture treba liberalizovati te prepustiti poslovnim subjektima.
Kod toga je važna tržišna regulativa koja će ojačati i zaštiti konkurenciju. Država će se brinuti za
ravnopravnu izgradnju javne telekomunikacione i računarsko-komunikacione infrastrukture u svim
regijama .
Uloga državne uprave treba biti u postavljanju jasnih standarda, stvaranju pravnih okvira kroz zakonsku
regulativu te poticanju stvaranja kritične mase korisnika. Javna administracija treba propagirati i koristiti u
svojem svakodnevnom radu usluge javne telekomunikacione infrastrukture.
Korišćenje telekomunikacinih i računarsko-komunikacionih usluga, posebno Interneta, ne smeju biti
luksuz, nego svakodnevni alat svakog građana.

Tehnološki napredak i razvoj informatičkog društva znače da se mora prekinuti s politikom koja pripada
vremenu prije informatičke revolucije.
Ključno pitanje razvoja informatičke infrastrukture jest potreba za novim regulativnim okvirima koji
dopuštaju slobodnu konkurenciju i ukidaju monopol u području telekomunikacija. Valjan zakonski okvir će
ojačati i zaštiti konkurenciju i osigurati predvidljivu tržišnu situaciju koja omogućuje strateško planiranje i
investiranje.

Evolucija u području zakonske regulative treba biti vođena sljedećim načelima:

 Zakonsku regulativu za obavljanje telekomunikacijskih aktivnosti treba bitno pojednostaviti i
učiniti manje restriktivnom. Koncesiju treba ukinuti u svim područjima gdje se ne koriste
ograničeni resursi. Gde god je to moguće pojedinačne dozvole treba zameniti opštim uslovima
za obavljanje delatnosti.
 Zakonska regulativa treba jasno razlikovati operatora komunikacione infrastrukture od pružatelja
sadržaja i odvojeno regulisati ta dva područja, po mogućnosti u odvojenim dokumentima.
 Postojeći telekomunikacioni operateri trebaju dozvoliti svim operaterima pod ravnopravnim
uslovima pristup postojećoj telekomunikacionoj infrastrukturi. Telekomunikacionim operaterima je
zabranjeno subvencionisanje telekomunikacionih aktivnosti iz drugih područja u kojima imaju
posebna ili isključiva prava.
 Cene iznajmljenih veza trebaju biti usklađene s realnim tržišnim cenama i to posebno u području
međunarodnih i međugradskih veza.
 Raspodela radijskih frekvencija treba biti u skladu sa svjetskim standardima i potrebno je dodeliti
frekvencijska područja za nove, multimedijalne usluge.

Standardizacija u području informatičkih tehnologija i primena

Informatičke tehnologije brzo prodiru u sva područja ljudske delatnosti i sve segmente društva. Potrebno
je osigurati minimalne uslove da se informatička infrastruktura u svim područjima i segmentima razvija
uniformno, prije svega kako bi se omogućila razmjena podataka i sadržaja između različitih informacijskih
sustava.
Jasne konvencije i standardi omogućit će povezivanje svih elemenata informatičke infrastrukture u
jedinstveni sistem. Proces standardizacije je ujedno i pretpostavka integracije svih postojećih medija u
jedinstveni medij kroz koji građani ostvaruju sve svoje potrebe, prava i obaveze u informatičkom društvu.
Na razini računarsko-komunikacione infrastrukture to znači osigurati tačke povezivanja između svih vrsta
mreža (pokretnih, nepokretnih, satelitskih, radiotelevizijskih i dr.), dok na razini aplikacija i sadržaja to
znači jasno definisati obrasce, načine prikaza, identifikacije i dr. koje će građani primenjivati i koristiti u
svim segmentima informatičke infrastrukture.
Elektronski identitet predstavlja polazište za svaku aktivnost u informatičkom društvu, zbog toga je
potrebno pažljivo i detaljno planirati osnovne elemente identifikacije pojedinca i drugih subjekata u
društvu. Glavni cilj toga planiranja je uređenost imeničkog i adresnog prostora u informatičkom društvu.
U uslovima informatičkog društva i razvijene informatičke infrastrukture, država treba zakonski propisati,
standardizovati i priznavati elektronske oblike dokumenata, kako bi se poslovanje i službeni i poslovni
odnosi među subjektima u društvu mogli u potpunosti i uspešno odvijati nematerijalnom, elektronskom
razmenom. Pri tome treba osigurati sigurnost, pouzdanost i, ukoliko se to traži, tajnost kretanja
elektronskih dokumenata i druge građe.
Isto tako potrebno je osigurati da svi dokumenti i materijali koji predstavljaju trajne vrednosti od
nacionalnog značaja, a koji su nastali u elektronskom obliku, budu adekvatno obrađeni i u elektronskom
obliku pohranjeni u javne multimedijalne fondove i arhive.
Iako svi građani informatičkog društva imaju ravnopravan pristup znanjima i informacijama i slobodni su
objavljivati svoje vlastite sadržaje, u zajednici u kojoj znanje, inteligencija i ideje imaju visoku vrednost,
postoje sadržaji na koje pojedinci ili pravni subjekti polažu pravo vlasništva.
Zbog toga je potrebno uvesti sisteme zaštite intelektualnog vlasništva, ali isto tako uvesti zakonsku
regulativu koja će građanima osigurati ostvarivanje njihovih intelektualnih i autorskih prava. Zakonski
okviri zaštite intelektualnog i autorskog vlasništva trebaju biti usklađeni s međunarodnim standardima i
propisima jer globalizacija tržišta utječe na znatno veće transakcije roba, sadržaja, usluga i novaca na
međunarodnom nivou. Na taj se način smanjuju rizici od nerazrešenih međunarodnih sporova koji će ići
na štetu građana.
Kroz obrazovni , ali i na druge načine građani trebaju steći i graditi stavove o etičkim i moralnim načelima
postojanja, opstanka i ponašanja u informatičkom društvu.

Porast primene i povećanje mogućnosti informatičkih tehnologija povećat i će potrebu za zaštitom

privatnosti i osnovnih prava pojedinaca. Podaci koje tela državne uprave prikupljaju o pojedincu moraju
mu biti dostupni. Državna informatička infrastruktura mora osigurati uspešno i sigurno upravljanje tim
podacima.

U zaštiti ličnih podataka i elektronskoj trgovini posebnu će važnost imati enkripcija. Enkripcija će osigurati
dobivanje usluga samo onima koji plaćaju. Ona će pružiti i zaštitu od neželjenog objavljivanja ličnih
podataka u javno područje.
Država treba poticati i postaviti zakonski okvir za digitalnu razmenu podataka, digitalno potpisivanje
dokumenata i korišćenje enkripcije. Elektronski identitet pojedinca i pravnih subjekata moći će se utvrditi
kroz sistem javnih ključeva (PKI).
Državna uprava treba iskoristiti svoj autoritet za osiguravanje zakonske regulative i upotrebu dodatne
enkripcije radi suzbijanja računarskog kriminala i zaštite nacionalne sigurnosti.
Informatičko društvo kao celina funkcioniše uspešno u onoj mjeri u kojoj je informatička infrastruktura
uspešno integrisana u svaki od segmenata toga društva. Svaki informatizovani segment na taj način
postaje delom nacionalne informatičke infrastrukture. Nacionalna informatička infrastruktura u okruženju
informatičkog društva teži povezivanju svih segmenata u jedinstveni sistem, koji se nalazi u službi
građana i njihovih interesa.
Uloga je akademske zajednice u svakom, stvaranje, usvajanje i uvođenje novih tehnologija. To je razlog
zbog kojeg akademska zajednica prva mora imati na raspolaganju najbolju i najnapredniju informacijsku
tehnologiju i infrastrukturu.
Osnovni razlog za to je činjenica da se u akademskoj zajednici obrazuju i formiraju pojedinci, koji će
svoja znanja, iskustva i navike, stečene unutar akademske zajednice, primjenjivati i širiti u svekolikom
društvu, nakon što izađu iz te zajednice. U tom smislu je važno akademskoj zajednici danas osigurati
uvjete, koje želimo sutra ostvariti u čitavom društvu. Informacijska infrastruktura mora biti jednostavno i
delotvorno dostupna svim članovima akademske zajednice, na svim mjestima gdje žive i rade.
Osim toga, informacijska infrastruktura, koju gradi i koristi akademska zajednica treba biti eksperimentalni
poligon, na kojem će se isprobavati i uspoređivati moguća rješenja za druge velike nacionalne sisteme.
Pri tome, jasno, treba biti očuvana stabilnost i pouzdanost funkcionisanja akademske infrastrukture, koja
je temelj za obavljanje znanstvene i obrazovne djelatnosti u akademskoj zajednici.
Nacionalni obrazovni sistem je sistem od najveće važnosti za napredak . Njegova važnost proizlazi iz
činjenice da se kroz njega obrazuju i osposobljavaju svi građani .

Informatička infrastruktura sistema obrazovanja je pre svega preduslov za sticanje osnovne informatičke
pismenosti svakog građanina tokom njegovog školovanja, ali i preduslov da je njegovo celokupno
školovanje kvalitetno, moderno i usklađeno sa stvarnim potrebama i uslovima života u informatičkom
društvu.
Ako Internet danas shvatimo kao novi medij, koji za razliku od dosadašnjih medija osigurava i veću
interaktivnost u odnosu na postojeće medije, tada se nužno nameće činjenica da će poslovni subjekti u
celom svetu težiti maksimalnom iskorištavanju prednosti koje taj medij donosi. Informacijske tehnologije
omogućavaju tvrtkama da brže i jednostavnije plasiraju svoje proizvode velikom broju kupaca i to na
njima najbliža mjesta - u njihove domove, ali i da prilagode svoju ponudu upravo željama svojih klijenata.

Kao i u stvarnom svetu tako se i u elektronskom poslovanju ključ uspjeha sastoji u tome da preduzeće
bolje predstavi svoje proizvode i usluge, kao i u brzini kojom će doći do kupca. Preduzeća koje prije
zakorače u taj svijet elektronskog poslovanja i prodaje imat će više šanse za preživljavanjem i za
uspehom. Međutim, ulazak u taj svet pretpostavlja određenu zakonsku regulativu i informatičku
infrastrukturu koju treba osigurati na državno nivou.

Jedna od najznačajnijih promena, koju sa sobom donosi informatičko društvo, je stalna potreba
pojedinaca za sticanjem novih znanja i obnavljanjem starih znanja, koja u uslovima brzog razvoja
tehnologija isto tako brzo zastarevaju. Isto tako stalna je potreba upoznavanja novih metoda, tehnika i
alata stvaranja, pohranjivanja i upotrebe informacija i znanja. Zadovoljavanje tih potreba od
egzistencijalnog je značaja za svakog pojedinca, temeljan je preduslov punopravnog i kvalitetnog
sudelovanja u informatičkom društvu.

Sve brže Internet veze i sve veći broj korisnika omogućili su kompleksniji pristup izradi web stranica i
sadržaja, mogućnosti interakcije, kao i multimedijalnu formu prezentovanja. Sve bolji prenos videa, zvuka
i animacija uslovljava doživljavanje Mreže ka o medija budućnosti, mešavinu svih postojećih, ali i potpuno
originalnog i posebnog.

1999-a je godina u kojoj je e-commerce doživeo veliku ekspaniziju u Americi, a od 2000 sve brže
pronalazi svoje mesto i u Evropi. Uvođenje jedinstvene valute Euro, ubrzalo je ovaj proces. Sistemi
elektronske trgovine i poslovanja (e-commerce i e-business sistemi) doživljavaju eksplozivan rast u
poslednje vreme zahvaljujući razvoju Internet tehnologija, pridruženih servisa i primenjenih kriptografskih
mehanizama. Ove tehnologije se sve više primenjuju u razvoju finansijskih i korporacijskih računarskih
mreža baziranih na TCP/IP protokolima.

 Elektronska trgovina i u širem smislu elektronsko poslovanje pojavilo se još 80-tih godina prošlog veka i
to kao poslovanje koje se odvija uz primenu računarske i telekomunikacione tehnologije. Sa širenjem
primena Interneta javile su se ideje a ubrzo i praksa njegove masovne primene u elektronskom
poslovanju. Koristile su se mogućnosti da se postavi web prezentacija i pouzdana komunikacija
posredstvom IP protokola.

 Elektronsko poslovanje otvara i afirmiše bespapirno "paperless" poslovanje. Međutim, poslovanje u

papirnom obliku ostaje i dalje i to čak i u najrazvijenijim zemljama ali je ono sve manje zbog prednosti
koje donosi elektronsko poslovanje.
 Za pouzdano funkcionisanje elektronskog poslovanja, pored razvoja Internet mrežne infrastrukture,
neophodna je primena standardizovanih elektronskih poruka i kriptografskih mehanizama. Pored toga, s
obzirom da se radi o najnovijim tehnologijama i na svetskom nivou, potrebno je da uvodjenje ovih
tehnologija prati i donošenje odgovarajućih pravnih propisa.

8. LITERATURA

1. Akademik,prof.dr.Milan Galogaža: Marketing & preduzetništvo

2. Akademik,prof.dr.Milan Galogaža: Proizvod-razvoj i lansiranje na tržište

3. Akademik,prof.dr. Milan Galogaža: Promotivni miks

4. Akademik,prof.dr. Milan Galogaža: Prodaja-strategije i tehnike

5. Prof.dr.Momčilo Milisavljević:Marketing

6. Milan Kukrika: Uvod u Internet

7. Dragan Sretenović,Pavle Peković,Dejan Ristanović: Internet

8. Akademik,prof.dr. Milan Galogaža: Sociologija & menidžment aspekti

9. Rudolf Arnhajm:Umetnost i vizuelno opažanje

10. Helen Graham:Liječenje bojama

11. Nikolaus Pevsner:Pioniri modernog oblikovanja

12. E.H.Gombrih:Umetnost i iluzija

13. Leonardo da Vinci:Traktat o slikarstvu

14. Prof. Park,Džae Vu:Onnuri Su đok terapija

15. Pretraga co.yu.: Biblioteka članaka

16. Mariva net :članci

17.Car net: Projekti

18.Cet: Web

19. WWW.E-trgovina co. yu.: Članci

20.Bill Green: 1st Site Free.com/code.html

21.PC Press

22.PC Chip:Web

23.Prvi Jugoslavenski simpozijum o elektronskoj trgovini E-trgovina 2001:Zbornik

24. Valinor design: Praktikum na Webu

25.Jakob Nielsen:Top Ten Mistakes in Web Design

26.Marc Andressen:A Beginners Guide to HTML

27.Peter Flynn:How to write HTML files