SOCIO-EKONOMSKI I RODNI ASPEKTI KULTURNOG KAPITALA I PRIMENE ZNANJA KOD

SREDNJOSKOLSKE POPULACIJE

Pjer Burdi je razvio koncept kulturnog kapitala kako bi pokušao da objasni razlike u ishodima
obrazovanja u Francuskoj tokom 1960-ih. Poput Marksa, Burdi je smatrao da je kapital temelj
društvenog života i da je diktirao položaj ljudi u društvenoj hijerarhiji. Kulturni kapital se predstavlja kao
oblici znanja, veština, obrazovanja, bilo koje prednosti koje osoba ima, koje im daju viši status u društvu,
uključujući i velika očekivanja. Sam kulturni kapital može se koristiti u analizi sistema klasa i kako se
ideologija odrzava iz generacije u generaciju. Kulturni kapital, prema Burdiju, predstavlja manifestaciju
habitusa. Razvijajuci određeni, primarni habitus dete se u stvari socijalizuje za određeni društveni
polozaj i internalizuje svoju klasnu poziciju.

Kulturni kapital kao znanje

Prema Burdiju znanje je integrisano u tri oblika kulturnog kapitala: opredmećeni, otelovljeni i
institucionalizovani.

Opredmećeni kapital podrazumeva posedovanje ili dostupnost kulturnih dobara (književna literatura,
naučna literatura, enciklopedije, slike, muzička dela i ostalih kulturnih dobara). Burdijeova teorija
kulturne reprodukcije pretpostavlja da izloženost knjigama kod dece razvija stil kojim se održava njihov
elitni status. Za razliku od teorije kulture učenja, u Burdijeovoj teoriji, posedovanje knjiga je samo jedan
od indikatora opredmećenog kulturnog kapitala, koji je opet, samo jedan od oblika kulturnog kapitala.

Otelovljeni kapital podrazumeva učešće u kulturnim praksama kao sto su prakse citanja, posete
pozoristima, muzejima itd

Institucionalizovan kapital je ishod prva dva oblika i podrazumeva društveno, formalno priznavanje u
formi akademskih kvalifikacija, odnosno zvanja i diploma.. Ovaj oblik kulturnog kapitala je u stvari
društveno priznavanje kulturnih kompetencija, odnosno društveno priznavanje posedovanja formalnog
znanja

Kulturni kapital kao znanje u kontekstu rodnosti

Kako u domaćim tako i u stranim istraživanjima, osim klasne determinisanosti, ukazuje se na rodno
zasnovane razlike u tom smislu da žene aktivnije učestvuju u javnim kulturnim praksama nego muškarci.
Diskriminacija i neravnopravnost žena ugrađene su u vrednosti koje usvajamo odgojem roditelja, kao i
tokom obrazovanja, a najčešće se prenose putem stereotipa. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da
roditelji podstiču više devojčice u kulturnim praksama nego dečake. Jos jedno od objašnjenja rodnih
nejednakosti tiče se rodnih razlika u samom obrazovnom sistemu. Siroko je rasprostranjena
pretpostavka da su dečaci inteligentniji od devojčica, da imaju veci potencijal za akademski uspeh,
posebno u matematici i prirodnim naukama, dok devojčice se više usmerevaju ka društvenim naukama.
Pretpostavka da su dečaci bolji u analitičkom mišljenju često je praćena stereotipičnim mišljenjem da su
devojčice bolje u opservaciji, socijalnim veštinama, jezicima i umetnosti.
Na osnovu istraživanja koja su sprovedna sa novokonstruisanim anketnim upitnikom zatvorenog tipa
došlo je do određenih zaključaka u vezi kulturne participacije u odnosu na rodnu pripadnost. Istraživanja
su pokazala da devojčice više učestvuju u kulturnim aktivnostima i dešavanjima, da imaju razvijenije
čitalačke navike i samim tim imaju višu prosečnu vrednost kulturnog kapitala (više idu u pozorište i
učestvuju u društvenim aktivnostima).

Takođe su se ispitale razlike u nivou kulturnog kapitala učenika prema njihovom socio-ekonomskom
statusu. Zaključuje da učenici koji pripadaju nižem socio-ekonomskom statusu raspolažu sa znacajno
manje kulturnog kapitala u odnosu na učenike koji pripadaju višem socio-ekonomskom statusu.

Ispitivana je povezanost rezultata na testu sa obrazovnim postignučem učenika i nivoom kulturnog

kapitala kojim raspolažu i zaključuje se da je kulturni kapital učenika prediktor znanja o legitimnoj kulturi
na taj način da učenici koji raspolažu sa više kulturnog kapitala postizu bolji uspeh na testu znanja.

Kada se rezultati testa znanja opšte kulture analiziraju sa aspekta rodne pripadnosti, uocava se da su
muški ispitanici postigli bolje razultate u odnosu na ženske. Oćekivalo se da će ispitaniće biti uspesnije na
testu znanja opšte kulture u odnosu na ispitanike, jer je ustanovljeno da je kulturni kapital prediktor
znanja, ali to se u ovom slučaju nije pokazalo kao tacno.

Mogu zaključiti da iz svih ovih analiza socio-ekonomski i rodni aspekti jako utiču na sticanje kulturnog
kapitala i primene znanja kod mladih ljudi, odnosno sredina iz koje dolaže i pol određuju način i kolicinu
sticanja tog kapitala (devojčice više vole da učestvuju u društvenim aktivnostima a manje kulturnog
kapitala steknu, dok dečaci manje učestvuju a više kapitala steknu). Znaci da ne postoji neka proporcija u
radnjama koje oni preduzimaju u odnosu na ono sto steknu i prikazuje ustvari koliko rodni aspekt utiče
na kolicinu stečenog kapitala. Socio-ekonomski, a i takođe društveni sistem (u okviru koga postoje
različiti socio-ekonomski nivoi) u kojem živimo određuju sticanje kulturnog kapitala. U okviru svih
geografskih područja ima različitih socialnih kategorija (bogati,siromašni). Ali takođe ne živi isto bogata
žena Japanu, Americi i Africi. Kultura, običaji i sredina kojoj živimo utiče na to kako će se i koliko će se ici
ka sticanju kulturnog kapitala (npr. žena u zapadnom svetu će mnogo lakše doći do obrazvoanja, i
ostvariće se u profesiji, i stvoriće karijeru nego žena u islamskom svetu).

Minja Coric IV/2