Buka saobraćajnog toka

( Seminarski rad )

Uticaj saobraćaja na životnu sredinu

Novi Sad, 2019.

1
Sadržaj:
Uvod ……………………………………………………………………………………………... 3
1.Komunalna buka …………………………………………………………………………. 4
2.Buka drumskog saobraćaja ………………………………………………………….. 6
3.Merenje buke ………………………………………………………………………………. 8
3.1. Zašto merimo zvuk …………………………………………………………………. 12
3.2. Tipični nivoi buke …………………………………………………………………… 12
3.3. Tipovi buke ……………………………………………………………………………. 13
4.Saobraćaj kao izvor buke …………………………………………………………… 15
5. Kontrola buke …………………………………………………………………………… 16
6.Оbaveze odgovornih lica u oblasti zaštite životne sredine od
prekomerne buke ………………………………………………………………………… 18
Zaključak ……………………………………………………………………………………… 19
Literatura …………………………………………………………………………………….. 20

2
Uvod:
Saobraćajna buka je najrasprostranjenija vrsta buke, i predstavlja u urbanizovanim zemljama jedan od
ozbiljnih društvenih problema. Pri razmatranju drumske buke treba najpre poći od analize karakteristike
buke putničkih vozila, motocikala i teških vozila ka analizi buke saobraćajnog toka.

Pod bukom vozila se pre podrazumevala samo buka pogonskog sistema. Danas je poznato da postoje i
drugi izvori buke vozila: transmisije, pneumatika usled kotrljanja, strujnih površina vozila i delova
nadgradnje…

Buka kao posledica razvoja savremene civilizacije, može se povezati sa dva fenomena karakteristična za
današnje društvo: naglo i sveobuhvatno širenje urbanizacije i povećanje broja izvora buke i njihove
količine.

Intenzitet zvuka se kreće u granicama od 0-160 dB. U prirodi iznosi oko 35 dB, razgovor je oko 40 dB,
železnički saobraćaj oko 80 dB, a rok koncerti 80-100 dB. Avionski saobraćaj proizvodi buku jačine oko
110 dB. Granica gubitka sluha i oštećenja organa je 120-130 dB, ali i manji intenzitet buke u dužem
vremenu dovodi do promena i stresnih situacija. Pri normalnoj frekvenciji buka od 30 do 65 dB, ima
samo psihološki uticaj, od 65 do 90 dB pored psihološkog dejstva nastupaju i reakcije vegetativno
nervnog sistema; od 90 do 120 dB izaziva psihičke i vegetativne reakcije i ugrožava organ čula sluha.

To ugrožavanje je naižrazenije, upravo u gradovima, gde je vrlo teško izbeći skoro stalni uticaj buke na
čoveka. Buka kao vrlo specificni oblik zagađivanja ima tu osobinu da relativno brzo opada sa povećanjem
udaljenosti od zvora. Tako i saobraćajna buka predstavlja najveće opterećenje u neposrednoj blizini
samog saobraćajnog sredstva odnosno saobraćajnice, što predstavlja veliko ugrožavanje kvaliteta života
u našim zgusnutim gradovima, koji nisu građeni za današnji intenzivni i vrlo bučni saobraćaj.

Povećan nivo buke u urbanim sredinama jeste konstantan problem. U gradovima i naseljima i do 80%
buke vezano je uz saobraćaj. Buka i vibracije iz saobraćaja, dodatno opterećuju okolinu i utiču na zdravlje
i kvalitet života ljudi. Buka se ubraja među fizičke agense štetne po zdravlje, za čije se nepovoljno dejstvo
zna odavno. Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oštećenja
sluha, ali izazivaju čitav niz neauditivnih efekata. Naročito su osetljiva na buku deca mlađa od 6 godina i
osobe starije od 65 godina. Žene su nešto osjetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi. Nekada se
smatralo da je dejstvo buke ograničeno na organ sluha ali danas je dokazano da je njeno dejstvo mnogo
složenije.

Povećan nivo buke najprije negativno utiče na koncentraciju ljudi, izaziva smetnje u komunikaciji,
smetnje pri odmoru i sl. Izlaganje buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji srčanog rada i
disanja kao i jačine pulsa. Isprekidana buka skraćuje period dubokog spavanja, čineci san površnim ili
dovodeći do buđenja. Efekti buke nakon buđenja ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloženju,
slabije subjektivno procenjenom kvalitetu sna, padu radne sposobnosti i dugoročnim psihosocijalnim i
zdravstvenim efektima.

Buka deluje na nervni sistem (kako na centralni tako i na vegetativni), a preko ovog utiče i na srce, krvne
sudove, krvni pritisak i mnoge druge organe i tkiva u kojima izaziva promjene i funkcionalne smetnje.
Nesumnjivo je da buka najštetnije djeluje na čulo sluha. Buka koju uzrokuju motorna vozila negativno
utiče i na psihofizičke sposobnosti ljudi. Pri brzinama većim od 30 km/h za motorna vozila i 40 km/h za

3
teretna vozila, uticaj kotrljanja pneumatika po površini puta, postaje značajan, dok pri brzinama većim
od 50 km/h postaje dominantan.

Smanjenje buke koja potiče od saobraćaja postiže se sadnjom zaštitnog zelenila, regulacijom saobraćaja
(izmještanjem teretnog saobraćaja sa gradskih saobraćajnica), uvođenjem lakog metroa, koristenjem
ispravnih vozila i dr..)

1.Komunalna buka:
Komunalna buka se definiše kao buka koju stvaraju svi izvori, isključujući buku koja nastaje na samom
radnom mestu u industrijskim pogonima. Komunalna buka je oduvek predstavljala veoma važan
problem sa kojim se čovek suočavao i težio da njom upravlja i da je kontroliše.

I u starom Rimu postojala su pravila vezana za buku gvozdenih točkova dvokolica pri kretanju po
kamenoj podlozi, čiji je cilj bio sprečavanje remećenja sna i uznemiravanja Rimljana.

U srednjevekovnoj Evropi bilo je zabranjeno koristiti konjske kočije u noćnim satima da bi se obezbedio
miran san građana.

Danas je problem veoma izraženiji. Ogroman broj vozila se kreće po našim gradovima i autoputevima.
Teški kamioni sa dizel mašina i velikom bukom krstare drumovima širom zemlje. Avioni i vozovi daju svoj
doprinos povećanju ukupne buke. U industriji mašine generišu visoke nivoe buke, a veoma bučni zabavni
centri ne omogućuju opuštanje ni u slobodnom vremenu.

U poređenju sa drugim aspektima u životnoj sredini, za kontrolu komunalne buke veoma često nema
razumevanja, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja (“skrivenih”) efekata koje buka može da izazove
na čoveka. Takođe, se često zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje duži
vremenski period. Institucije koje su zadužene da se bave problemima koji nastaju u životnoj sredini
veoma često smatraju da je rešavanje problema buke “luksuz” koji sebi mogu da dozvole samo razvijene
zemlje. Izloženost većim nivoima buke karakterističnija je za zemlje u razvoju, upravo zbog njihovog
odnosa prema aspektu buke. Planiranje korišćenja određenog prostora ne vodeći računa o nivoima buke
i neadekvatna gradnja stambenih objekata u zonama gde je buka izražena povećava izloženost
populacije buci.

Građani u razvijenim zemljama, ipak, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni
činilac koji kritično opterećuje populaciju. Prikazani rezultati analize žalbi građana u Francuskoj i Japanu,
jasno ukazuju da je buka aspekt koja znatno više smeta čoveku u odnosu na druge aspekte životne
sredine.

4
 Sl. 1 Buka kao jedan od zagađivača životne sredine

Procenjuje se da u EU zemljama oko 80 miliona ljudi (20%) žive u zonama gde su nivoi buke značajno
neprihvatljivi jer remete miran san građana i izazivaju druge negativne efekte na zdravlje.

Takođe, dodatnih 170 miliona ljudi (40%) žive u tzv. “sivim” zonama gde nivoi buke izazivaju ozbiljne
smetnje u odvijanju mnogih ljudskih aktivnosti.

Kada je u pitanju saobraćajna buka, procenjuje se da čak 50% ljudi živi u oblastima u kojima obezbeđen
akustički komfor za građane:

Srednje vrednosti nivoa buke u urbanim sredinama kreću se u granicama:

u velikim gradovima od 65 do 75dB(A)

u srednjim gradovima od 63 do 73dB(A)

u malim gradovima od 62 do 71dB(A)

u seoskim naseljima od 45 do 62dB(A)

Pored saobraćajnica sa veoma gustim saobraćajem nivo buke se kreće u opsegu od 75 do 80dB(A). 1

Sl. 2 Broj ljudi u zemljama Evropke Unije

izloženi određenim nivoima buke

1
[1] David Banister, Yossi Berechman, Transport investment and the promotion of economic growth, Journal of
Transport Geography

5
2.Buka drumskog saobraćaja:
Buka drumskog saobraćaja (automobili, autobusi, kamioni i motocikli) je najrasprostranjeni izvor buke u svim
zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti.

Buka koju proizvodi drumski saobraćaj pri kretanju konstantnom brzinom zavisi od:

- brzine vozila,
- strukture saobraćajnog toka,
- prirode površine,
- topografije terena,
- metereoloških uslova, i
- pozadinske buke.

Dominanti izvori buke kod putničkih i teretnih vozila su pogonska jedinica i kontakt površine puta sa pneumaticima.

Buka drumskog saobraćaja je najrasprostranjeni izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok koji
izaziva ometanje ljudskih aktivnosti.

Faktori od kojih zavisi jačina buke:

- Snaga motora
- Tehnička ispravnost vozila
- Brzina i struktura saobraćajnog toka
- Kvalitet kolovoznog zastora
- Podužni nagib
- Režim saobraćaja

Buka prvenstveno zavisi od količine saobraćaja:

Buka se definiše kao neželjeni zvuk. Brojna istraživanja ukazaju na to da je saobraćaj sveprisutan izvor
buke. Saobraćajna buka na autoputeva postala je dominantan izvor buke kako u urbanim tako i u
seoskim sredinama. Od smanjenja buke korist imaju obližnja stambena, poslovna i javna mesta u smislu
boljeg životnog okruženja, smanjenja iritacije i boljeg zvuka.

Generalno, saobraćajna buka rešava se na jedan od tri načina: kontolisanje buke na njenom izvoru,
usmeravanje zvuka ili korišćenje regulatornih pravila i kontrola. Usmeravanje zvuka se uspešno sprovodi
izgradnjom barijera za zaštitu od saobraćajne buke.

Uticaj saobraćajne buke na:

6
 - Organ sluha: najneposrednije i primarno ( slušni zamor i oštećenje sluha )
- Fiziloški efekat - promene fizioloških indikatora i biohemijskih parametara (hormonalna lučenja,
promene koncentracije holesterola, reakcije uznemirenja, reakcije prestrašenosti...)
- Poremećaj spavanja
- Učinak

Buka koju proizvodi drumski saobraćaj pri kretanju konstantnom brzinom zavisi od:

- brzine vozila
- strukture saobraćajnog toka
- prirode površine

Buka je promenljiva u oblastima gde kretanje saobraćaja uključuje promene brzine i snage, npr. u zoni
semafora, raskrsnica, uspona ili nizbrdica.

Buka zavisi od topografije terena, metereoloških uslova i pozadinske buke.

Dominanti izvori buke kod putničkih i teretnih vozila su pogonska jedinica i kontakt površine puta sa
pneumaticima.

Prihvatljiv nivo saobraćajne buke:

- - Unutar zatvorenog prostora za stanovanje i duži boravak građana – oko 35 dB

- - Na fasadama objekta – oko 60 dB

Na slici ilustrovan je doprinos svih mehanizama generisanja ukupnom nivou buke koji stvara putničko
vozilo koje zadovoljava trenutne standarde za dozvoljeni nivo buke putničkih automobila od 74dB(A) na
rastojanju 15m od izvora:

7
 Sl.3 Buka koja proizvodi vozilo u drumskom saobraćaju

Opšte je poznata činjenica da pogonska buka dominira na nižim brzinama, dok na višim brzinama
dominira buka kontakta pneumatika i podloge puta i da postoji određena “prelazna brzina” gde su
doprinosi oba mehanizma generisanja buke isti. 2

3.Merenje buke:
Danas je u upotrebi veoma širok dijapazon mernih instrumenata namenjenih za merenje parametara
buke u amplitudnom, vremenskom i frekvencijskom domenu.

Instrumenti za merenje buke nazivaju se FONOMETRI (Bukomeri),

Iako merni instrumenti mogu biti po prirodi veoma različiti (analogni, digitalni ili zasnovani na
softverskom rešenju), ipak u suštini svaki merni sistem – lanac sastoji se iz nekoliko osnovnih karika.

2
2] EKOLOŠKI ASPEKTI KORIŠĆENJA MOTORNIH VOZILA, Branimir Milosavljević, dr Radivoje
Pešić, Saša Babić, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

8
 Sl. 4 Merni lanac

Za procenu štetnog dejstva buke i za preduzimanje određenih mera zaštite od buke u konkretnim
uslovima, potrebno je raspolagati tačnim i verodostojnim podacima o samoj buci.

Zavisno od cilja merenja, postoje razni postupci, pri kojima se prate parametri najpogodniji za obradu.

Osnovno kod svih merenja je da se tačno odrede uslovi pod kojima se merenje obavlja, a uslovi
podrazumevaju sledeće:

- mesto merenja i kriterijum za izbor mernih mesta,

- broj merenja i vremenski period,

- način obrade i prikazivanje rezultata,

- instrument za merenje

9
 Sl.5 Prikaz nivoa buke, petak, 2013 godine

Sa ove fotografije jasna zakonitost između buke i brzine. Ipak može se primetiti da porast broja teretnih
vozila, prati porast buke, kao i da porast broja svih vozila u toku utiče na srednju prosečnu brzinu tako
što je smanjuje.
Fotografija je snimljena u petak, 2013. godine.

Sl. 6 Prikaz nivoa buke, petak, 2014 godine

Na ovoj fotografiji prikazani su nivoi buke, struktura takta kao i prosečna brzina u 2014. godini, za isti
dan u nedelji kao 2013. godine, tj petak. Prosečna buka je porasla za čak 20 dB u poslednja dva interval

10
u odnosu na 2013. godinu. Razlog ovakgovg porasta buke može se tražiti u povećanom broju vozila, ali
se sa sigurnošću može reći da brzina nije uticala na povećanje buke jer se ona kreće u vrednostima koje
nemaju značajne razlike u odnosu na 2013. godinu. Šta više, ako se posmatra period između 16 I 16:45
h, a prosečan nivo buke iznosi 77,67 dB, vidi se da je prosečna brzina najmanja I iznosi 43,32 km/h.
Razlog smanjenja prosečne brzine, a ujedno i povećanje

Prosečne buke jeste znatno veći broj vozila koji se javlja u tom intervalu.

Sl. 7 Prikaz nivoa buke, nedelja, 2013

Sa ovog prikaza, na kojoj su predstavljeni rezultati za nedelju u 2013. godini, jasno se može uočiti da
buka ima manje vrednosti u odnosu na petak iz iste godine, dok prosečna brzina ima iste vrednosti.
Može se zaključiti da povećanje broja vozila u saobraćajnom toku utiče na povećanje prosečnog nivoa
buke. Ako se pogleda slika, vidi se plava linija, koja predstavlja prosečan nivo buke, prati varijacije broja
svih vozila u saobraćajnom toku.

Opšte je poznata činjenica da pogonska buka dominira na nižim brzinama, dok na višim brzinama
dominira buka kontakta pneumatika i podloge puta i da postoji određena “prelazna brzina” gde su
doprinosi oba mehanizma generisanja buke isti. 3

3
[3] Istraživanja buke, internet izvori

11
 Sl. 8 Prikaz nivoa buke pri većim i manjim brzinama

3.1. Zašto merimo zvuk ?

Merenja daju tačno određenu veličinu koja opisuje i rangira zvuk – neophodno kod unapređenja zaštite
od buke, akustike stambenih zgrada, muzičkih i bioskopskih dvorana, izrade kvalitetnijih zvučnika i sl.

Merenja nam omogućavaju preciznu, naučnu analizu ometajućih zvukova; intezitet ometanja zavisi od
osobe do osobe (psihološke i fiziološke razlike između osoba).

Jasno nam definišu kada zvuk može da izazove oštećenja – omogućava nam preduzimanje određenih
zaštitnih mera.

Konačno, merenja i analize zvuka su snažan dijagnostički alat u procesu sniženja buke – aerodromi,
autoputevi i sl. To je alat koji nam može pomoći da unapredimo kvalitet života.

3.2. Tipični nivoi buke :

 Druga veličina koja se koristi za opisivanje zvuka (buke) je veličina amplitude promene pritiska –
NIVO ZVUČNOG PRITISKA (SPL).

 U poređenju sa statičkim pritiskom vazduha (105 Pa) promene pritiska koje ljudsko uvo može da
detektuje su veoma male, odnosno kreću se u rasponu od 20 μPa do 100 Pa.

 Najslabiji zvuk koji zdravo ljudsko uvo može da registruje ima amplitudu od 20 milionitih delova
Paskala (20 µPa), što je za oko 5.000.000.000 puta manje od normalnog atmosferskog pritiska –
PRAG ČUJNOSTI.

 Promena pritiska od 20 µPa je tako mala da izaziva pomeranje bubne opne na rastojanje koje je
manje od prečnika jednog molekula vodonika.

 Zvučni pritisak od približno 100 Pa je tako glasan da izaziva bol - PRAG BOLA.

12
3.3. Tipovi buke:
Vremenska zavisnost buke (promena nivoa zvučnog pritiska u posmatranom periodu) i njen
frekvencijski spektar (prisustvo i nivo buke na određenim frekvencijama) određuju tip buke.

U zavisnosti od karaktera buke u vremenskom domenu razlikuju se sledeći tipovi buke:

- Nepromenljiva buka - buka relativno konstantnog nivoa sa promenama do 5 dB;

- Promenljiva buka - buka promenljivog nivoa sa promenama preko 5dB; za određivanje nivoa
buke potrebno je merenje ekvivalentnog nivoa buke u dužem vremenskom intervalu;

Sl. 9 Promenljiva buka

- Isprekidana buka – buka izvora koji radi u ciklusima, gde nivo buke veoma brzo raste i opada,
npr. prolazak jednog automobila ili aviona; za određivanje nivoa buke potrebno je merenje nivoa
izloženosti buci za svaki ciklus rada izvora;

Sl. 10 Promenljiva buka

- Impulsna buka - buka udara ili eksplozija, buka kod koje se pojavljuje jedan ili više brzo rastućih
vrhova čije je trajanje manje od 1s;

13
 Sl. 11 Impulsivna buka

U zavisnosti od karaktera buke u frekvencijskom domenu razlikuju se sledeći tipovi buke:

- Širokopojasna buka - buka sa približno ravnomernom raspodelom zvučne energije u širem

frekvencijskom opsegu (više susednih oktava); 3

Sl. 12 Širokopojasna buka

- Uskopojasna buka - buka čija je zvučna energija sadržana u užem frekvencijskom opsegu (jedna
oktava ili manji broj terci);

14
 Sl. 13 Uskopojasna buka

4.Saobraćaj kao izvor buke:

Iako nije uvek glavni uzrok žalbi građana, saobraćaj, odnono prevozna sredstva koje čovek koristi, je
dominantni izvor buke u komunalnoj sredini.

Sl. 14 Nivo buke kod određenih vozila

Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruženju, za prevozna sredstva je karakteristična i buka u
unutrašnjosti vozila kojoj su izloženi vozači i putnici. 4

4
[4]https://www.paragraf.rs/propisi/uredba-indikatorima-buke-granicnim-vrednostima-metodama-
ocenjivanje-indikatora-buke.html

15
 Sl. 15 Prikaz unutrašnjih nivoa buke u unutrašnjosti vozila

5. Kontrola buke:
Buka koja se generiše na mestu izvora buke prostire se i prenosi ka prijemniku, putanjama koje ne
moraju uvek biti iste.

Na mestu prijemnika buka se doživljava kao problem ukoliko su nivoi buke visoki ili ukoliko remeti
osnovne ljudske aktivnosti: rad, odmor, spavanje i sl.

Nivo buke na mestu prijemnika zavisi od:

Zvučne snage izvora (automobila, kamiona, vozova i sl.);

Dužine putanje kojom se buka prostire, odnosno rastojanja između izvora buke i prijemnika;

Okruženja u kome se nalazi prijemnik.

Navedeni elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu prijema određuju i osnovne principe kontrole
buke:

- Kontrola na samom izvoru buke;

- Kontrola na putevima prenošenja;

- Kontrola na mestu prijemnika.

Primarna mera je kontrola buke na samom izvoru, jer ukoliko se na izvoru buke preduzmu sve mere za
smanjenje nivoa buke primena drugih metoda nije neophodna.

Kada nije izvodljivo primeniti mere za kontrolu buke na mestu samog izvora, primenjuju se mere
kontrole na putevima prenošenja zvuka od izvora do prijemnika.

Ovakav pristup se najviše primenjuje za kontrolu buke u životnoj sredini.

16
 Sl. 16 Prostiranje zvučnih talasa od izvora do prijemnika

Kontrola vazdušne buke na putevima prenošenja zvučnih talasa podrazumeva:

- potpuno oklapanje (zatvaranje) izvora buke,

- stavljanje prepreka u vidu barijera ili
- izradom tunela između izvora buke i prijemnika.

Sl. 17 Ilustracija efekta vertikalne barijere sa prikazom izgrađene barijere pored saobraćajnice

Da bi barijera imala zadovoljavajući efekat ona mora da spreči direktnu vidljivost izvora buke i
prijemnika. To nije uvek moguće, naročito u gusto naseljenim gradovima sa višespratnicama.

U takvim okolnostima mogu se koristiti zaštitni ekrani – tuneli, poluotvorenog ili zatvorenog tipa. Na
ovaj način se buka može smanjiti i više od 20dB(A), za slučaj tunela zatvorenog tipa. 5

5
[5] Zaštita od buke i vibracija u životnoj i radnoj sredini, Zbornik saopštenja, Beograd, 1982. Godine

17
6.Оbaveze odgovornih lica u oblasti zaštite životne sredine od
prekomerne buke:
Programi zaštite od buke se razlikuju od zemlje do zemlje.

Zakonske obaveze nisu identične, tehnike i metode se razlikuju, kao i spremnost zajednice da se uhvati
u koštac sa problemom prekomerne buke.

Međutim postoje zajednički aspekti poslova i aktivnosti svih osoba koji se bave rešavanjem problema
prekomerne buke u životnoj sredini:

Učešće u planiranju razvoja novih stamebnih i industrijskih zona, autoputeva, aerodroma i sl.

Postupci rešavanja žalbi od strane građana bilo tokom procesa planiranja ili posle.

Procena usaglašenosti/neusaglašenosti, odnosno ispunjenosti uslova za izvora buke kao što su

industrijski pogoni, aerodromi, pruge, autoputevi i sl. sa postojećom zakonskom regulativom.

Unutar bilo koje od navedenih glavnih oblasti delovanja, osoba zadužena za zaštitu životne sredinu sa
stanovišta buke, može se naći u situaciji da treba ili mora da izvrši neke od sledećih zadataka:

- Izvrši merenje direktno na terenu;

- Proceni buku koja dolazi iz specifičnih izvora;

- Proračuna očekivane nivoe buke;

- Izvrši mapiranje – zoniranje nivoa buke;

- Pripremi izveštaje za građane ili za one koji treba da donesu konačnu odluku;

- Učestvuje kao ekspert u određenim situacija – iznese svoje ekspertsko mišljenje.

Svi navedeni zadaci su zahtevni i uzimajući u obzir značaj buke kao zagađivača, zahtevaju odgovarajući
nivo ne samo razumevanja problema buke nego i konkretnog znanja.

18
19