Professional Documents
Culture Documents
06dioba Jaksica
06dioba Jaksica
карати – грдити Мјесец кара звијезду Даницу: врана коња и сива сокола,
некога, прекоревати га „Ђе си била, звијездо Данице? Богдан њему не да ни једнога.
дангубити – узалудно Ђе си била, ђе си дангубила, Кад ујутру јутро освануло,
трошити време, дангубила три бијела дана?” Дмитар узја вранца великога,
проводити време
Даница се њему одговара: и он узе сивога сокола,
у нераду,
у беспослици „Ја сам била, ја сам дангубила пак полази у лов у планину,
више б’јела града Биограда, а дозива љубу Анђелију:
гледајући чуда великога, „Анђелија, моја вјерна љубо,
ђе дијеле браћа очевину, отруј мени мог брата Богдана;
Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане. ако ли га отровати нећеш,
Лијепо се браћа погодише, не чекај ме у бијелу двору!”
очевину своју под’јелише: Кад то зачу љуба Анђелија,
Каравлашка – Влашка,
област у Румунији
Дмитар узе земљу Каравлашку, она сједе брижна, невесела,
Карабогданска –
Каравлашку и Карабогданску, сама мисли, а сама говори:
Молдавија, област у и сав Банат до воде Дунава; „Што ће ова сиња кукавица!
Румунији Богдан узе Сријем-земљу равну, Да отрујем мојега ђевера!
гриота (грехота) – Сријем-земљу и равно Посавље, Од бога је велика гриота,
грех, огрешење и Србију до Ужица града; а од људи покор и срамота;
покор – срамота, Дмитар узе доњи крај од града рећи ће ми мало и велико:
оно што изазива
стид
и Небојшу на Дунаву кулу; видите ли оне несретнице
Богдан узе горњи крај од града ђе отрова својега ђевера!
и Ружицу цркву насред града. Ако ли га отровати нећу,
молитвена чаша – О мало се браћа завадише, не см’јем војна у двору чекати.”
види у одељку да око шта, веће ни око шта: Све мислила, на једно смислила:
око врана коња и сокола; она оде у подруме доње,
Дмитар иште коња старјешинство, те узима чашу молитвену,
108
саковану од сувога злата, Како дође, он љубу дозива:
скут – доњи део одеће
што је она од оца донела, „Анђелија, моја вјерна љубо!
утва – барска птица,
пуну рујна наточила вина, Да ми ниси брата отровала?” врста изумрле дивље
па је носи својему ђеверу, Анђелија њему одговара: пловке; златокрила
љуби њега у скут и у руку, „Нијесам ти брата отровала, утва – утва са
и пред њим се до земљице клања: веће сам те с братом помирила.” златнориђим крилима
„На част теби, мој мили ђевере! чекмек-ћуприја
На част теби и чаша и вино, – покретни мост,
ланчани мост који је
поклони ми коња и сокола!”
служио да се њиме уђе
Богдану се на то ражалило, у утврђене градове
поклони јој коња и сокола. перни буздован –
Дмитар лови цијел дан по гори, врста средњовековног
и не може ништа уловити: оружја, буздован са
Намјера га пред вече нанесе шиљцима
на зелено у гори језеро,
у језеру утва златокрила.
Пусти Дмитар сивога сокола
да увати утву златокрилу;
она му се не да ни гледати,
него шчепа сивога сокола
и сломи му оно десно крило.
Кад то виђе Јакшић Димитрије,
брже свлачи господско од’јело,
пак заплива у тихо језеро,
те извади сивога сокола,
па он пита сивога сокола:
„Како ти је, мој сиви соколе,
како ти је без крила твојега?”
Соко њему писком одговара:
„Мени јесте без крила мојега
као брату једном без другога.”
Тад се Дмитар бјеше досјетио,
ђе ће љуба брата отровати,
па он узја вранца великога,
брже трчи граду Биограду –
не би л’ брата жива затекао.
Кад је био на Чекмек-ћуприју,
нагна вранца да преко ње пређе;
пропадоше ноге у ћуприју,
сломи вранац обје ноге прве.
Кад се Дмитар виђе у невољи,
скиде седло с вранца великога,
пак заврже на буздован перни,
брже дође граду Биограду.
109
ЛИТЕРАРНИ
КУТАК
ПОЈАМ
О
Уоквирена фабула ПОЈМУ
Молитвена чаша
110
КУТАК ЗА
РАДОЗНАЛЕ
111