OSNOVI MASINSTVA

1. Objasniti sta su to tolerancije I kvalitet obradjenosti povrsina (navesti primer) ?

2. Struktura, osobine I primjena metala I njihovih legura.
3. Struktura, osobine I primjena polimera.
4. Osobine keramika I stakla I njihova primena.
5. Sta su to kompoziciti, kako se proizvode, njihove osobine I primjena
6. Zasto se metali I njihove legure najvise koriste kao masinski materijali ?
7. Sta je to celik I kako smo podijelili celike prema njihovom sastavu ?
8. Objasniti postupak termicke obrade kaljenjem I sta se tom obradom postize.
9. Osnovna podela masinskih elemenata.
10. Navesti mehanicke prenosnike snage I broja obrtaja I objasniti kako se koji primenjuju ?
11. Sta su to projekcijske ravni I koliko ih postoji ?
12. Koje vrste projekcija postoje a koja se koristi u praksi ?
13. Kada je tacka u specijalnom polozaju ?
14. Sa koliko projekcija je definisana duz u prostoru (skiciraj)?
15. Sta su to preseci, vrste preseka I kad se koriste ?
16. Cime je odredjena ravan ?
17. Koja su osnovna geometrijska tela (nacrtati)?
19. Kakve mogu biti cvrste materije (struktura)?
20. Kako se dobija sirovo gvozdje ?
21. Nabrojati postupke za izradu celika.
22.Kada se za material kaze da je vatrostalan ?
23. Navesti obojene metale I njihove karakteristike.
24. Koji su savremeni materijali I materijali buducnosti ?
25. Koji su to ekoloski zahtevi kada su u pitanju izbor I primena materijala?
26. Osnovna podela tehnologija obrade
27. Koje su prednosti a koji nedostatci obrade rezanjem?
28. Koje su to prednosti obrade deformisanjem ?
29. Sta utice na izbor tehnologija obrade ?
1. Objasniti sta su to tolerancije I kvalitet obradjenosti povrsina (navesti primer) ?
Propisana I dozvoljena odstupanja masinskih elemenata od apsolutne tacnosti nazivaju se tolerancije.
Neravnine na povrsini masinskog dela ne mogu se izbeci jer nastaju kao posledica primene
odgovarajuceg postupka izrade.
Za odredjenu povrsinu se u odnosu na njenu funkciju definise optimalan kvalitet obrade, jer se
zahtevima za finije obradjenim povrsinama poskupljuje proizvodnja.
Primeri kvaliteta obradjenih povrsina utice na : ( Smanjenje trenja kod kliznih povrsina, sprecavanje
pojave konc. Napona, hermeticnost, otpornost na koroziju, estetski izgled proizvoda)

2. Struktura, osobine I primjena metala I njihovih legura.

Metali su kristalne gradje, dobri su provodnici toplote I elektricne struje, mogu se plasticno deformisati I
neprozirni su. Metali se najcesce koriste kao smese. U smesi ucestuju metali, ali mogu biti zastupljena
metalna jedinjenja ili nemetalni materijali. Ovakve smese nazivaju se legure. Legure se daleko vise
koriste u praksi.
Koriste se najvise za izradu delova raznih masina I uredjaja.

6. Zasto se metali I njihove legure najvise koriste kao masinski materijali ?

Dobri su provodnici struje I toplote, dobro deformabilini, neprovidni, osetljivi na hemikalije, a neki I na
dejstvo atmosphere, visoke gustine.

20. Kako se dobija sirovo gvozdje ?

Rude iz kojih se dobija gvozdje su : magnetit, hematit, limonit, siderite I pirit. Ove rude se preradjuju u
viskom pecima, gde se pred njih, dodaje krecnjak I koks. Pri vrlo visokim temperaturama dolazi do
hemijskih reakcija, koje redukuju okside gvozdja, tako se dobija sirovo gvozdje.
7. Sta je to celik I kako smo podijelili celike prema njihovom sastavu ?

Celik je legura gvozdja koja sadrzi manje od 2,14% ugljenika. Ugljenik se u celiku moze naci u
elementarnoj formi (grafit) I u formi cementite. Pored ugljenika u celiku su redovno prisutni I drugi
elementi. Fosfor, sumpor, azot I kiseonik lose uticu na osobine I zbog toga se nazivaju stetnim
primesama. Mangan I silicijum su takodje uvek prisutni u celiku ali nisu stetni.
prema sastavu se dele na :
-Konstrukcione celike ( sadrzaj ugljenika manji od 0.8%)
-alatne celike – ako je sadrzaj ugljenika veci od 0.8%

21. Nabrojati postupke za izradu celika.

Postoje tri postupka za dobijanje celika:

1. Simens Martinov – visak se odstranjuje vazduhom (6-14 sati) nije popularan ali se koristi
2. Konvertorsko kiseonicni – visak se odstranjuje kiseonikom, traje 1h
3. Elektro postupak – putem struje. Najskuplje je ali I najbolji
4. Osobine keramika I stakla I njihova primena.

Keramicki materijali su neorganski materijali koji se sastoje od nemetalnih I metalnih elemenata vezanih
pretezno jnoskim I kovalentnim vezama. Keramicki materijali su uglavnom tvrdi I krti sa malom zilavoscu
I plasticnoscu.
Osobine : izolatori struje I toplote, tvrdi, krti, nedeformabilni, neki su providni, dobro korozivno otporni,
vatrootporni.

Primena: Tehnicki keramicki materijali, tradicionalni keramicki materijali- gradjevinarstvo

3. Struktura, osobine I primjena polimera.

Struktura: Organski materijali- veliki broj hemijski vezanih organskih grupa

Osobine : Izolatori struje I toplote, vrlo fleksibilni, neki su providni, dobro korozivno otporni, neotporni
na toplotu, male gustine
Primena : Termoplasti opste namene, termoplasti za tehnicke namene (najlon, rezervoari, komore,
rotori, elektrotehnika itd),

5. Sta su to kompoziciti, kako se proizvode, njihove osobine I primjena

Pod nazivom kompoziti podrazumevaju se materijali izradjeni od dve komponente ili vise komponenata
koje se dosta razlikuju kako po hemijskom tako I po drugim osobinama.
Sastoje se iz : osnove (metal, keramika, polimer) I materijala za ojacavanje (cestice, vlakna)
Osobine : Visoka specificna cvrstoca, korozivno otporni, skupi, zapaljivi, toksicni, nepostojani u
agresivnim sredinama, osetljivost na temperature I vlagu,
primena: u masinstvu (izrada delova za letelice, automobile, brodove), rezervoari, gradjevinarstvo, camci

8. Objasniti postupak termicke obrade kaljenjem I sta se time dobija

Kaljenje čelika je postupak obrade čelika zagrevnjem na temperature od 750 do 950 °C, posle čega se
zadržava na toj temperaturi, a zatim brzo hladi. Cilj kaljenja je povećanje tvrdoće i čvrstoće čelika. Vreme
držanja na temperaturi kaljenja treba da bude dovoljno da se predmet potpuno progreje a Brzina
hlađenja treba da bude dovoljno velika da se ostvari zahtevana struktura čelika .

22.Kada se za material kaze da je vatrostalan ?

Vatrostalni materijali su nemetalni proizvodi kojima su oblik i svojstva postojani do temperature od najmanje 1500 °C.
Materijali s postojanošću do 1800 °C i većom smatraju se visokovatrostalnima.

23. Navesti obojene metale I njihove karakteristike.

U obojene metale svrstavaju se svi metali koji se upotrebljavaju u tehnici osim gvozdja. U danasnje
vreme upotrebljava se veoma veliki broj razlicitih metala.
metali koji se koriste u tehnici : bakar, aluminijum, kalaj, olovo, cink, mesing, bronza
Bakar : izuzetno dobra provodljivost elektricne energije I veoma dobra otpornost na koroziju
Aluminijum : Mala gustina, upotrebljava se za razne konstrukcije I druge namene, gde je osnovni uslov
manja masa
Kalaj: Upotrebljava se kao dodatni material za meko lemljenje I kao komponenta za legure
Olovo: Veoma dobra plasticnost, otpornost na koroziju I velika masa. Upotrebljava se u akumulatorima,
tegovima itd
Cink: Prakticno neupotrebljiv kao cist metal. Koristi se kao galvansko presvlacenje za druge materijale,
najcesce celika jer ima veoma dobru otpornost na koroziju.
Mesing : cvrstoca I tvrdoca. Mesing se u tehnici upotrebljava za cevne armature
Bronza : legura bakra, upotrebljava se za izradu kliznih lezajeva

24. Koji su savremeni materijali I materijali buducnosti ?

Biorazgradivi materijali, nanomaterijali, penasti metali, ‘’pametni’’ materijali, biomimeticki materijali,

MEMS- Mikro elektro – mehanicki sistemi

26. Osnovna podela tehnologija obrade

1.Metod obrade rezanjem

2.Metod obrade plasticnim deformisanjem
3.Nekonvencionalne metode obrade
4.Metod obrade visokim brzinama deformisanja
5.Posebne metode obrade

27. Koje su prednosti a koji nedostatci obrade rezanjem?

Prednosti :
1.Najveca tacnost, najuze tolerancije I najbolji kvalitet obrade
2.Moguce je obradjivati I najslozenije oblike povrsina
3.Primenljivi su kod gotovo svih poznatih materijala
4.Najbolji nacin oblikovanja otvrdnutih I krhkih materijala
5. Moguce su obrade u sirokom rasponu dimenzija
6.Male promene u materijalu obradjivanog komada
7.Jednostavna je automatizacija
8.Produktivne I ekonomicne kod maloserijske proizvodnje
Nedostaci :
1.Velika potrosnja energije, odvojena strugotina I za okolinu opasne stvari
2.Veliki je udeo pripreme
3.Za izradu potrebno vise postupaka obrade
4.Alatne masine I potreba za rukovanjem alatima
5.Radni proctor je pod jakim uticajem obradnih procesa

28. Koje su to prednosti obrade deformisanjem ?

Prednosti :
1.Izuzetno dobre mehanicke karakteristike
2.Relativno jednostavna I brza izrada
3.Visok stepen iskoriscenja materijala
4.Niza cena izrade proizvoda
5.Relativno nizi utrosak energije

Nedostaci:
1.Puna ekonomska opravdanosti I izraziti rezultati najcesce u uslovima serijske, velikoserijske I masovne
proizvodnje
2.Teskoce pri obradi materijala sa vrlo niskom polaznom plasticnoscu
3.Pojava velikih sila I prisaka tokom pojedinih procesa oblikovanja

29. Sta utice na izbor tehnologija obrade ?

Najvise uticu osobine materijala (tvrdoca, zatezna cvrstoca, zilavost, otpornost na koroziju, otpornost na
habanje I sl.)

25. Koji su to ekoloski zahtevi kada su u pitanju izbor I primena materijala?

-Teziti sto manjem utrosku energije u celom zivotnom ciklusu proizvoda
-koristiti, gde je moguce, reciklirane sirovine I materijale
-primenjivati tehnoloske procese koji proizvode minimum otpad I stetnih gasova
-Odabirati lako reciklirajuce materijale
-Kreativno iskoristiti otpadne materijale u fazi proizvodnje

9. Osnovna podela masinskih elemenata

Opsta grupa : Zakovice, vijci, klinovi, zupcanici, vratila

Posebna grupa : Klipovi, klipnjace, ventili itd
10. Navesti mehanicke prenosnike snage I broja obrtaja I objasniti kako se koji primenjuju ?

-Frikcioni : na svakom vratilu ima po jedan frikcioni tocak koji se medjusobno dodiruju I pritiskaju. Usled
medjusobnog pritiskivanja tockova normalnom silom, javlja se granicna sila koja mora, bez klizanja, da
bude jednaka ili veca od obimne sile koju treba preneti.
-Zupcasti: na svakom vratilu ima po jedan zupcanik ciji su zupci medjusobno spregnuti, obimna sila se
prenosi prinudno, pritiskivanjem zubadaca jednog zupcanika na zupce drugom zupcanika.
-Kaisni: na svakom vratilu ima po kaisnik, preko kojih je pretegnut kais tako da se medjusobno dodiruju I
pritiskaju.
-Lancani: na svakom vratilu ima po jedan lancanik, preko kojih je postavljen odgovarajuci lanac tako da
se medjusobno sprezu.

GEOMETRIJA

11. Sta su to projekcijske ravni I koliko ih postoji ?

Beskonacan skup tacaka u ravni. Da bi se objekat projekcirao treba usvojiti centar projekciranja I
projekcijsku ravan.
Projekcijskih ravni postoji 6(gama, delta, epsilon, pi, ro, sigma)

12. Koje vrste projekcija postoje a koja se koristi u praksi ?

Projekciranje moze biti centralno I paralelno.

U praksi se koriste obe (valjda).

13. Kada je tacka u specijalnom polozaju ?

Ako tacka lezi u jednoj od projekcijskih ravni kazemo da je u specijalnom polozaju

14. Sa koliko projekcija je definisana duz u prostoru (skiciraj)?

Da bi se duz definisala u prostoru potrebne su najmanje dve projekcije

15. Sta su to preseci, vrste preseka I kad se koriste ?

Pod PRESEKOM se podrazumeva zamišljeni izgled predmeta ukoliko bi on bio presečen sa jednom ili više
ravni.

Vrste preseka Vrste preseka

• Pun simetričan presek

• Polupresek
• Presek sa više paralelnih ravni
• Zaokrenuti presek
• Delimični presek
• Uzastopni presek
• Lokalni presek
• Odmaknuti presek

Svi predmeti sa šupljinama, otvorima i rupama prikazuju se u preseku u cilju dimenzionisanja i

označavanja kvaliteta obrađenih površina, kao i uklanjanja nevidljivih ivica, čime tehnički crtež postaje
jasniji.

16. Cime je odredjena ravan ?

Ravan je odredjena sa tri tacke, koje nisu na jednoj pravoj.

17. Koja su osnovna geometrijska tela (nacrtati)?

Prizma ( kvadar), Valjak, Piramida