Citat iz romana najbolje opisuje iz kakve su porodice potekli efendi Mita i njegova

ćerka Sofka: "Toliko umobolnih, uzetih, toliko rađanje dece sa otvorenim ranama,
umiranje u najboljim godinama, večito dolaženje čuvenih ećima, lekara, babica,
toliko bajanje, posipanje raznim vodama, vođjenje kod vračara..." CITAT KOJI
GOVORI KAKVA JE PORODICA

Nijedna nije bila srećna. Nijedna da je polazila za drago. Gotovo sve su ovako kao
Sofka plakale, jadale se, ronile suze... Ali koja vajda! (...)
*
Pisano je, nema se kuda, i onda — hajde, da se ide tamo kud se mora. CITAT O
ZENAMA U TO VRIJEME

I. Prolog. Preci. Hadži Trifun, Cona, Kavarola, Naza - doba ugleda i moći, ali i
doba moralnih posrnuća i materijalnog propadanja.
II. Roditelji: otac i majka i njihovi odnosi, život u kući, odlasci na čifluk.
III. Oslobođenje i efendi Mitin odlazak u Tursku.
IV. Sofka: lepota, nemiri, sanjarenja.
V. Pred Uskrs. Glasnik od oca.
VI. Uskrs: nemaština, odnos čivčija prema gazdama.
VII. Efendi Mitin dolazak. Prodaja kuće.
VIII. Gazda Markov dolazak. Prodaja kuće.
IX. U gazda Markovoj kući: izgled, odnosi u porodici.
X. Sofka i efendi Mita: Sofka se protivi očevoj nameri da je uda za maloletnog
Tomču.
XI. Sofka o svojoj žrtvi. Ona i otac. Proševina.
XII. Efendi Mita u Markovoj kući.
XIII. Markovi preci. Ahmet. Jusuf. Stana. Tomča.
XIV. U efendi Mitinoj kući. Markovi darovi. XV. U amamu.
XVI. Svadba - veče. Sofka u kolu.
XVII. Svadba - noć. Efendi Mita i gosti. XVIII. Svadba - noć. Gazda Marko.
XIX. Venčanje.
XX. Sofka u Markovoj kući.
XXI. Svadba. Sofka dolazi među goste.
XXII. Svadba. Marko i Sofka.
XXIII. Svadba. Vrhunac veselja. Razularenost pijane mase.
XXIV. Sofka u sobi. Markova borba sa samim sobom pred njenim vratima (I jedva,
pomoću laktova i kolena, uspe nekako da se od samoga sebe otrgne, oslobodi i
posrćući pođe u dvorište).
XXV. Sofka u groznici.
XXVI. Markova pogibija.
XXVII. Sofka i Tomča. XXVIII. Sofka i Tomča.
XXIX. Sofka i Tomča.
XXX. Efendi Mita i Tomča: efendi Mita traži od Tomče novac.
XXXI. Tomča se otuđuje od Sofke.
XXXII. Tomča muči Sofku.
XXXIII. Epilog: Sofka je uvenula. Šaranje po pepelu.