Peto suzno moljenje Sv.

Jefrema Sirina
Petkom uveče

Duša žalosna k Tebi pritiče, sveti Vladiko, sa suzama ti žalbu prinosi na

ljutog neprijatelja, i sa smirenjem pred Tobom pripada, tražeći da je
zaštitiš od protivnika koji je pritešnjuje. I pošto Ti dolazi sa molbom
neućutnom, Ti je brzo usliši, i nju koja Ti sa ljubavlju pritiče, poseti
brižnim staranjem. Ako je prezreš, nesrećnu, ona će poginuti. Ako
oklevaš da je namučenu čuješ, izgubiće snagu. Ako je, pak, posetiš
milosrđem Tvojim, biće sačuvana. Ako pogledaš na nju, spašće se, ako je
saslušaš, ukrepiće se. Ne prezri je, da je ne ugrabi neprijatelj. Ne
opomeni se ni grubih uvreda kojima ogorčih blagodat Tvoju, milostivi
Vladaru, i ne postupi sa mnom prema delima mojim, već nasuprot
tome, daruj meni grešnome kratki rok da nađem vreme za istinsko
pokajanje, Čovekoljupče blagi.

Blagodat Tvoja otrpela je mnoštvo bezakonja mladosti moje, pa neka i

sada otrpi prezrenje, uvrede i lakomislenost. Znam, Gospode, da si se
samim Sobom zakleo da ne želiš smrti grešniku, nego bi radije da ga
spaseš od grehova, milosrđem Tvojim. Blagodat Tvoja, životoljubivi
Vladiko, svakodnevno pobeđuje milosrđem Svojim i dobrotom Svojom.
Ti miluješ i spasavaš one koji Te ljube. O milosrđu Tvome svugde se
propoveda, i u Jevanđelju, i u Apostolu. O njemu govore u svim spisima
sveti Oci i Učitelji, u Crkvi znani i neznani. Znam za bludnog sina,
Manasiju, razbojnika, Zakheja, carinika, bludnicu, Hananejku,
krvotočivu, raslabljenog, za slepog, za Jaira i sve ostale, i zato pritičem k
Tebi; otvori milosrđe Tvoje, i primi me. Nasladi um moj, jer često iznova
padam u svoja stara bezakonja, i kao u blato, tonem u nečiste pomisli. A
blagodat Tvoja, došavši u srce moje, nalazi tamo smrad loših misli, zbog
čega odmah odstupa, ne nalazeći sebi pristupa, jer ne može da uđe i
useli se u mene, kao što želi. Umij srce moje svetozarnom sladošću,
kako bih došao k sebi.

O, kakva je blagost Božija, i kakvo je čovekoljublje Božije! Kako On želi i

pobuđuje sve ljude na spasenje! Poštedi, Gospode, nepotrebnog slugu
Tvoga; poštedi, milostivi Hriste Spase, stvorenje Svoje. Ako Ti, Gospode,
ne urazumiš mene, bednog, i ne daš mi srdačne prosvećenosti, ja neću
biti u stanju, zbog svoje velike pokvarenosti, da vidim nemar i
raslabljenost svoju. Ali, pošto sam pritešnjen nemilosrdnim
neprijateljem koji me muči, ja neprestano, sa suzama vapim blagosti
Tvojoj, da bi me izbavila od mreža njegovih. Jer on neprestano obnavlja
svoje zamke protiv mene, i svakoga časa muči moju dušu bludnim
pomislima i priželjkivanjem zadovoljstava. Tvoja sila, Hriste, koja je
zaustavila morske talase, neka zapreti i njemu, da ne bi imao nikakvog
uticaja na mene nepotrebnog slugu Tvoga. Pošalji, Vladiko, blagodat
Tvoju brzo, da otera od sluge Tvoga veliku zmiju sa svim njenim gnusnim
i lukavim pomislima. Jer rane koje na mom srcu načiniše njegove strele,
postaše gnojni čirevi, a ja u svojoj nerazumnosti, na sve načine gledam
da ih sakrijem. Iscelitelj dobri prilazi ka meni ne potrebujući platu, niti
pušta moju krv, ali mi moja lenjost ne dozvoljava da Mu priđem. On sam
dolazi da me izleči, i vidi kako proždirem svoje rane. I kada ih dokrajčim
ja se kajem, ali moje pokajanje nije istinito.

Svega isceljujućeg Podatelju i Oče milosrđa, Ti si jedini dobri i

blagoutrobni Bog, koji uvek daruješ dobra onima koji Te mole. Pošto na
sebi iskusih bezmerna iscelenja Tvoja i dobre darove koje si mi slao
svakoga dana (blagodat iscelenja Tvojih, Vladiko, je bezmerno široka, i
svima koji Ti dolaze daruješ iscelenje), zato, bez straha molim blagost
Tvoju, nezlobivi Gospode, da siđe i na mene blagodat Tvoja, da sabere u
jedno um moj, i da ponovo isceli moje strašne rane. Jer evo, razonode i
brige prohujalog vremena obuzimaju moju pažnju, i ne daju mi da se
postaram za večna Tvoja blaga. Ali Ti, dugotrpeljiv budi prema meni. Ni
nebo, ni zemlja, nemaju čime da uzvrate za isceljujuće i blagodatne
darove Tvoje. Jer nema takve dragocenosti kojom bismo uzvratili Tebi.
Za moje suze, obdaruješ me Ti sam, za gorki plač moj, daruješ večnu
nasladu. O, kakva je snaga suza! Daruj, Gospode, meni nedostojnom
sluzi Tvome, suze pokajanja da sperem grehe svoje, da se prosveti srce
moje, i da sa malo suza bude izbrisan veliki spisak, da kratkovremenim
plačem bude ugašen veliki oganj koji ja sam zapalih. Jer oni koji ovde
plaču, biće izbavljeni od večnog plača.

Sa svih strana sabiram svoje pomisli, i još se nisam oslobodio od

delovanja lukavih duhova koji će me zadržavati na vazdušnom putu. Još
nisam shvatio težinu mnoštva grehova mojih. Ono što me je oteralo u
greh, još donosi plodove u mojoj ploti. Hoću li se ja, bednik, još dugo
opijati bez vina, i biti nemaran za svoje, kao da je tuđe? Kao lukavi sluga
protiv gospodara svoga, tako i ja smišljam lukavstva protiv sopstvenog
spasenja, kao da će neko drugi primiti na sebe moj trud; neću da pazim
na sebe i svakodnevno ogorčujem Tvoje dugotrpljenje. Pred očima mi je
beda moja, a Ti sve to trpiš po velikoj blagosti Svojoj.

Daruj mi, Gospode, lek za obraćenje, da bih se iscelio od bede koja živi u
meni. Daruj mi da stupim na poprište uzdržanja; daruj mi da u
skrušenosti srca prođu svi dani života moga; prosveti pomračene oči
uma moga, da sa usrdnošću uđem u vinograd Tvoj, jer se potrošilo
vreme moga života, provedeno u sujetnim i sramnim pomislima. Vreme
života moga došlo je već do jedanaestog časa. Usmeri, Gospode, lađu sa
mojom imovinom, daruj razum nemoćnom kupcu, da bih okončao
trgovinu svoju dok još ima vremena. Jer je nastao čas ishoda, i već mi je
pred očima; veoma se uplaših videvši siromaštvo svoje; umesto da se
radujem, strah me još veći obuze.

Zaista je, dušo, dolazak smrti strašan za strasne, grešne i slabe koji se
nisu trudili da žive neporočno u ovom sujetnom svetu. Delatni i savršeni
podvižnici raduju se času ishoda. Imajući pred očima veliki trud svoga
podvižništva, bdenja, postova, pokajanja, molitava, suza i odeće od
kostreti, njihova duša likuje kada su pozvani da iz tela pređu u pokoj. Ali
razlučenje veoma rastužuje grešnika kome je pred očima nemar njegov,
ta hrana mnogosticanja. I njemu neće biti dozvoljeno da bilo šta kaže,
jer prednost ima zapovest. Kakvo će tada kajanje obuzeti srce onoga koji
je ovde bio nemaran za svoje spasenje!

Teško tebi, dušo, teško tebi! Zašto se ne staraš o svome životu? Ako
iznenada stigne poziv, šta ćeš činiti tamo, kada si bila nemarna ovde?
Šta ćeš činiti pred prestolom pravednog Sudije? Kako te to neprijatelj
potkrada, a da ti i ne primećuješ? Kako ti neprijatelj otima nebesko
blago, a ti rasejana, i ne znaš za to?

Zaštiti me, dugotrpeljivi Sine Božiji i bezgrešni Hriste! Daruj mi,

Spasitelju, pomisao o budućem životu, da tvorim volju Tvoju. Makar i u
starosti, učini me saradnikom blagodati Tvoje, da bih obavio dobru
kupovinu onim talantom koji si mi Ti sam dao, Care nebeski. Kako ću ja
rasejani stati pred Tvoj strašni presto? Kako ću ja netrpeljivi i besplodni,
postati saučesnik u pravednosti koja ovde donosi plodove? Po kakvom
će me životu poznati, kada se u nebeskim stanovima prepoznaju između
sebe sveti i prepodobni. Pravedni, celomudreni i smireni hodiće u
nepristupnoj svetlosti, a grešni, lenjivi, gordeljivi i uobraženi, što
bezbrižno blaguju u raskoši, biće u večnom i neugasivom ognju.

O, nerazumna dušo! O, bezosećajna dušo! Dušo koja si prezrela svoj

večni život! Hoće li te dugo držati loša navika zlih pomisli? U svome
nemaru nadaš se da neće uskoro doći kraj tvoj. Ali on će doći kao
munja. Bdi, dušo moja, i moli se sa suzama. Zavapi od sveg srca svog, da
te kraj zatekne promenjenu, molitvama Sveprečiste Vladarke naše
Bogorodice i svih svetih Tvojih, Gospode, jer si blagosloven u sve
vekove. Amin.