POGLAVLJE 1

STANOVANJE, GRAĐEVINSKI PROGRAM, PROJEKTOVANJE, FAZE

PROJEKTOVANJA

Stanovanje
Stanovanje je jedna od osnovnih čovekovih potreba na koje treba gledati kao na jedan od
značajnijih činilaca za harmoničan život i razvoj porodice. Njemu se uvek pridavao veliki
značaj, naročito danas jer se nestašica stanova ispoljava u sve oštrijoj formi. Iako se danas u
celom svetu najviše grade stanovi, pitanje stambenog prostora je veoma delikatno. U mnogim
zemljama stanovanje je postalo društveni problem. Pri UN je obrazovana komisija koja se
isključivo bavi problemima stanovanja u pojedinim zemljama i regionima.
Nestašica stanova je rezultat boljih uslova života, industrijalizacije i nagle migracije
seoskog stanovništva u gradove. Sve je to stvorilo velike teškoće u rešavanju novonastale
stambene situacije. U 19. veku se nekoliko gradova razvilo do veličine velegrada kao što su
Los Anđeles, Čikago, Detroit a u 20.veku taj se broj znatno uvećao. Danas velike gradove
prate mali gradovi sateliti. To je slučaj sa Stokholmom, Londonom, Parizom. Novi gradovi
podižu se po principu novog urbanog koncepta, pri čemu se vodi računa o udobnosti
stanovanja, zdravstvenim uslovima i sličnim sadržajima.
Sve do 2. svetskog rata izgradnja stanova bila je problem pojedinca. Građenje je pružalo
mogućnost velikog profita a građevinske parcele su korišćene u nesrazmernom odnosu.
Gustina naseljenosti je rasla a ivična izgradnja (kuća pored puta) je predstavljala normalan
način građenja.
50-ih godina 20. veka ovladava novi duh u arhitekturi. Ivična izgradnja zamenjena je
izgradnjom stambenih blokova, sa velikim prozorskim otvorima, osunčanih i u zelenilu.
Danas se od stana očekuje znatno više: osim što čoveku omogućava odmor, ishranu, boravak,
intelektualni rad, prijeme, zabave i dr., stan treba da je povezan sa prirodom, da je u blizini
rekreativnih i tržnih centara, kao i javnih garaža. Treba da je dovoljno udaljen od saobraćajne
buke i da ima dovoljno svetlosti.
Stan ne čine samo nekoliko, na smišljen način, povezanih prostorija, već sve što ga
uokviruje: zelenilo, vrt, vizure (pogled). Uticaj stana na zdravstveno stanje porodice je
nesumnjiv. Stan ima uticaj i na psihu. Osim toga, ne sme se zaboraviti da svaka porodica ima
svoje navike i neke specifične zahteve koje postavlja pri projektovanju. U individualnoj
gradnji ovim se zahtevima može više izaći u susret u odnosu na kolektivnu izgradnju
(stambene zgrade). Stan treba da je tako organizovan da se svaki član i gost porodice ugodno
oseća, ima dovoljno prostora za boravak, rad i odmor.
Savremeni stan je odraz slobodnog čoveka. Jedno od najdužih iskustava koje čovek ima je
nauka o građenju. Kada se tom iskustvu dodaju nova saznanja iz struke, dobija se slika o
obimu te materije kao i pojam o uzvišenoj ulozi graditelja u društvu. To znači da se kroz dugi
period izgradnje dolazilo do saznanja koja su vremenom postala pravilo, odnosno principi po
kojima se sprovodi izgradnja.

Građevinski program
Svakom projektovanju prethodi građevinski program. To je zadatak za projektanta a
program treba biti pravilno postavljen sa jasno preciziranim zahtevima. On olakšava rad
projektanta i eliminiše nesporazum. U programu se vidi: namena zgrade, broj stanova,
veličina stana, da li osim stanovanja prostorije imaju i druge namene (radne sobe u
stanovima, lokali u prizemlju, biro, garaže i sl.). Osim osnovnih podataka, naglašava se
povezivanje određenih prostorija ili se izoluje i unosi što više podataka radi jasnijeg
izlaganja.
Uz građevinski program, podnose se i podaci o lokaciji (iz kojih se vidi položaj i visina
zgrade prema zahtevima urbanista), zatim podaci o nosivosti tla, podzemnoj vodi,
dominantnim vetrovima, insolaciji (osunčavanje stanova), kao i podaci o priključcima raznih
instalacija (vodovod, kanalizacija, elektrika, telefon i sl.). Ovi poslednji podaci dolaze u obzir
tek pri razradi glavnog projekta.

Crtež 1 Simboli za građevinske crteže

 Građevinski programi pružaju potrebne podatke o parcelama, daljini zgrade od ulice, o
orijentaciji, o prostorijama koje se traže. Kada se znaju podaci pojedinih prostorija, može se
pristupiti izradi skica a potom i planova za navedene zgrade. Pritom se pretpostavlja dobro
poznavanje arhitektonskih konstrukcija i građevinskih materijala.

Projektovanje
Projektovanje je specijalna disciplina koja, kada se savlada, omogućava izradu planova
(projekata) za sve vrste objekata. Projektovati neki arhitektonski objekat znači uraditi
potrebne planove, pomoću kojih će građevinska operativa moći da izgradi objekat i da ga
preda na upotrebu. Za izradu planova koriste se utvrđene oznake, koje su internacionalnog
karaktera.
Projektant mora voditi računa o ekonomičnosti, ali razumnoj i ne po svaku cenu. Svaki
objekat je poseban jer su specifični zahtevi po kojima se razlikuje od drugih objekata. Čak i
kod vrlo sličnih objekata, treba uočiti karakteristične odlike svakog pojedinačno. Ne mogu da
se zanemare ni ostali važni faktori, koji su od velikog značaja: terenski uslovi (sastav tla,
ravan teren i ugao nagiba, podzemne vode), klimatski uslovi, nabavni uslovi – materijali,
ekonomski uslovi. Projektant mora sve ovo prvo da analizira izradom brojnih skica dok ne
dođe do pravog rešenja, jer činjenica je da prva skica nije uvek i najbolja.
Planovi se rade u razmeri, i to:
- Idejni projekat R 1:100 ili 1:200,
- Glavni projekat R 1:50 ili 1:75,
- Planovi za izvođenje (palirski) R 1:50
- Detalji R 1:25;1:10; 1:5; 1:2; 1:1.

Faze projektovanja – od idejnog projekta do detaljnog plana

Kao što projekat ima određen tok, koji počinje od idejnog projekta, tako i izvođenje ima
trasirani put do prijema objekta. To su dva potpuno različita posla. Izvođački se oslanja na
projektantsku službu, dok se pravilno ne oforme tehnički elaborati i kompletiraju planovi za
izvođenje. Taj posao nije jednostavan i zato se očekuje od izvođača da pripremljeni elaborat
prethodno dobro prouči. Ako naiđe na teškoće bilo koje vrste, blagovremeno signalizira
nadležnoj projektantskoj organizaciji i nadzornom organu. Greške se čine uglavnom pri
kotiranju pa ih nije teško otkloniti.
Projektovanje se sastoji iz sledećih faza:
1. Idejni projekat,
2. Glavni projekat,
3. Projekat za izvođenje,
4. Detalji.

Idejni projekat se označava kao Faza B.

Glavni projekat se označava kao Faza C.
Projekat za izvođenje se označava kao Faza D.

Fazi B prethodi Faza A, koja daje približne podatke o zemljištu.

Idejni projekat – Faza B – sastoji se iz 4 faze:
Faza B1 – sadrži karakteristične osnove, preseke i fasade sa glavnim kotama. U razmeri
1:200 za veće objekte a za male 1:100.
Faza B2 – prikazuje opštu situaciju i generalnu dispoziciju objekta.
Faza B3 – sadrži tehnički opis konstrukcije sa opisom fundiranja (nauka o temeljima),
opisima materijala, insolacijom i opremom.
Faza B4 – predstavlja grubi predmer po grupama rada.
Glavni projekat – Faza C sastoji se iz 12 faza:
Faza C1 – sadrži razrađene planove karakterističnih osnova, vertikalnih preseka i fasada u
razmeri 1:100 sa svim potrebnim kotama radi izrade statičkog proračuna (predmer i
predračun), građevinsko-zanatskih radova, služi kao podloga za izradu svih elaborata i
stanica vodovoda, kanalizacije, centralnog grejanja, tople vode, energetike, telekomunikacija
i liftova.
Faza C2 – je kompletan statički proračun za celu zgradu.
Faza C3, C4 – daju predmer i predračun zanatskih i građevinskih radova.
Faza C5 – je kompletan elaborat za instalaciju vodovoda i kanalizacije a sastoji se iz planova
preseka i predmera sa predračunom.
Faza C6 – je elaborat za instalaciju tople vode.
Faza C7, C8 i C9 – je eloborat za instalaciju centralnog grejanja sa predmerom i predračunom
građevinskih instalacionih radova.
Faza C10, C11 i C12 – predstavlja instalaciju slabe i jake struje sa specifikacijom materijala i
predračunom.
Projekat za izvođenje – Faza D sastoji se iz 4 faze:
Faza D1 – u njoj su detaljno razrađeni planovi preseka i fasada u razmeri 1:50, detaljno
iskotirani za izvođača a na bazi odobrenog glavnog projekta. Izuzetno, ovi planovi se mogu
raditi i u razmeri 1:100 u palirskim podacima, ali se u tom slučaju pojedini delovi razrađuju u
razmeri 1:50. Kod izuzetno malih objekata, plan za izvođenje može biti i u razmeri 1:25.
Faza D2 – predstavlja razrađene palirske detalje i specifikaciju armature i planom oplate na
bazi statičkog proračuna.
Faza D3 – su građevinski detalji koji služe kao dopuna i dalja razrada palirskih planova, radi
jasnijeg prikaza konstrukcije. Detalji se prikazuju u razmeri R 1:20, 1:10, 1:5. Svi detalji se
kotiraju, osim u razmeri R 1:1.
Faza D4 – su zanatski detalji (stolarija, bravarija). Po potrebi mogu biti kotirani (u
milimetrima) sa oznakama svih materijala i tekstualnim objašnjenjima.