POGLAVLJE 2

TREM, VETROBRAN, PREDSOBLJE

Svaka stambena jedinica sadrži trem, vetrobran i predsoblje.

Trem
Trem je natkriveni prostor neposredno ispred ulaza u kuću. Ukoliko postoji samo “krov”
nad ovakvim prostorom, onda je to trem, ukoliko je zatvoren staklom, to je veranda. Najčešće
je deo građevine, ali može biti i samostalna arhitektonska celina. Nalazi se na ulazu zgrade,
otvara se prema spoljašnjem prostoru i može da se proteže njenom celom dužinom.
Kao posebna vrsta trema javlja se portik (lat. porticus) — trem koji ima krov podržan
stubovima.

Crtež 2 Vrste trema

Trem je opravdan ako zadovoljava sledeće uslove:

- da predstavlja zaklon od vremenskih nepogoda ( i zimi i leti)
- da omogući nesmetano kretanje ljudi koji dolaze i odlaze
- da omogući nesmetano kretanje invalida ( sa kolicima bez pratnje)
- da omogući unošenje i iznošenje glomaznih predmeta (nosila, nameštaj i sl.)
Da bi zadovoljio funkcionalne uslove, trem mora da ima minimalnu dubinu 1,5 m, t.j.
prečnik okretanja invalidskih kolica. Dužina se određuje u skladu sa opštim uslovima
gabarita objekta. Ona varira pri čemu je min. 1,5 puta veća od dubine. U nekim pravcima
trem može biti i deo kuće u kome se može okupljati ispred kuće kada to vremenske prilike
dozvoljavaju.
U pojedinim slučajevima trem se postavlja i kod glavnog i pomoćnog ulaza. Glavni ulaz je
namenjen za komunikaciju sa ulicom, a drugi, pomoćni ulaz, služi za ekonomski ulaz.
Crtež 3 U složenoj osnovi tradicionalne američke kuće trem zauzima dominantan položaj na prednjoj
fasadi kuće

Vetrobran
Na ulazu u individualni stambeni objekat ili u kolektivnom stanovanju, tamo gde su
klimatski uslovi nepovoljni, mora se predvideti vetrobran. On sprečava upad hladnog
vazduha u prostor predsoblja.

Crtež 4 Vetrobran kuće u SAD

Položaj i veličina ovog prostora zavise od položaja glavne ulazne zone. Kada je
predprostor u vidu hola u kome se može i sedeti, vetrobran može biti direktno povezan sa
ekonomskom grupom.
 Dimenzije vetrobrana određuju se prema broju stanara koji ga koriste, kao i prema opremi.
Najmanja dubina vetrobrana glavnog ulaza kod individualnog i kolektivnog stanovanja iznosi
210 cm, najmanja širina kod individualnog stanovanja je 120 cm, u zgradi do 30 stanova
iznosi 180 cm, u zgradi do 40 stanova iznosi 240 cm, a u zgradi sa 40 i više stanova iznosi
300 cm.
Najmanja svetla visina prostorije vetrobrana iznosi 240 cm. Ulazna vrata u stambenu
zgradu su minimalne svetle širine 120 cm i otvaraju se prema spoljašnjem prostoru. Spuštanje
poda vetrobrana ispod nivoa pristupne površine nije dozvoljeno.

Predsoblje

Crtež 5 Međusobna veza prostorija

Predsoblje je središnji saobraćajni prostor odakle se razdvajaju pravci prema osnovnim

delatnim grupama stana. Ovaj prostor je posrednik između delatnih grupa i glavnog ulaza i
prostor koji treba da prihvati gosta ili grupu posetilaca. Ulaz u predsoblje treba da je, po
mogućstvu, zaštićen od pravca glavnog vetra, i uočljiv sa ulice ili baštenske kapije. Treba da
omogući neposredan pristup u najvažnije prostorije, naročito za spratno stepenište.
Osvetljenje ovog prostora je takođe važno. Ako u predsoblju nema dovoljno prirodnog svetla,
treba ga pojačati zidnim lampama, plafonjerama ili lusterima.
U kućama na sprat, stepenice su najčešće u predsoblju jer je to najfunkcionalnije rešenje.
One mogu da budu postavljene u centru predsoblja kada postoji želja za njihovim
naglašavanjem ili po obodu uza zid, kada se akcenat stavlja na prohodnost prostorije.
Kretanje u predprostoru treba da bude sa jasnim smerovima i to pre svega:
- direktno i pravolinijsko prema dnevnom boravku
- prema ekonomskoj grupi
- prema sanitarnom čvoru
- prema stepeništu
Površina predprostora treba da bude optimalna u skladu sa površinom cele stambene
površine ( pravougaone ili kvadratne osnove). Kod malih i srednjih stanova ( od 25-60 m2) 5-
8% od ukupne površine stana. Kod velikih stanova većih od 60 m2 od 6-10% od površine
stana.
6 a. Ulaz po sredini
6 b. Ulaz bočno
6 c. Ulaz povezan sa podrumskim stepenicama
6 d. Predsoblje povezano sa ulazom u biro

7 e. Povezano sa podrumskim stepenicama

7 f. Povezano sa dnevnom sobom
7 g. Povezano sa vetrobranom
7 h. Povezano sa kuhinjom, WC-om, podrumskim stepenicama i spavaćom sobom

Hodnik
Sastavni deo predsoblja čine hodnici. Oni povezuju sve prostorije u kući, od onih u kojima
je porodica tokom dana, preko spavaćih soba do kuhinje i kupatila. Bez obzira na veličinu,
pažljivim planiranjem, hodnik može da bude i te kako funkcionalan.
Osnovno pravilo za uređenje hodnika je da ne sme da bude tamnih boja, jer se tako stiče
utisak da se ulazi u neprijatno, mračno mesto. Za zidove malih prostorija se uglavnom
predlažu svetle boje: bela, krem, nežno siva.
Rasveta u ovom delu doma mora da bude izbalansirana tako da obavlja dve uloge
istovremeno: ona mora biti i funkcionalna i dekorativna.
Širina hodnika određuje se prema položaju hodnika, prema tome da li su prostorije sa
jedne ili sa obe strane, prema načinu otvaranja vrata (ka spolja ili ka unutra) i prema veličini
prometa.

Slučaj 1: Kada se vrata otvaraju unutar prostorije

8 a. Vrata sa jedne strane hodnika, za mali saobraćaj dovoljna je širina hodnika  0,9 ili 1,0 m osov.
razmak 1,25 m
8 b. Vrata sa jedne strane hodnika, za nesmetano mimoilaženje dve osobe širina hodnika je 1,30-1,40
m
8 c. Vrata sa obe strane hodnika sa živim saobraćajem,1,5m za dve osobe,  2,0 m za 3 osobe

Slučaj 2: Kada se vrata otvaraju u prostor hodnika

9 a. Vrata sa jedne strane hodnika sa malim saobraćajem  širina vrata + 50 cm

9 b. Vrata sa jedne strane hodnika, sa živim saobraćajem
9 c. Vrata sa dve strane hodnika, sa smaknutim vratima i živim saobraćajem
9 d. Vrata sa dve strane hodnika, nasuprot postavljena vrata

Slučaj 3: Potrebna veličina hodnika za različiti broj prostorija

10 a. 1 m2 hodnik - 3 velike prostorije na kraju stepeništa, koje se ne produžavaju

10 b. 2 m2 hodnik - 4 velike prostorije i wc, najpovoljnije korišćenje hodnika
10 c. 3 m2 hodnik - zbog otvorenog stepeništa hodnik deluje kao da ima 4 m2
10 d. 3 m2 hodnik - 4 velike prostorije i jedna mala, kupatilo, garderoba i wc

11 a. 4 m2 hodnik - nema veće mogućnosti prilaza ali je prostor čist

11 b. 5 m2 hodnik - 4 velike prostorije i dve male (kupatilo, garderoba)
11 c. 7 m2 hodnik - 5 velikih prostorija (kupatilo i garderoba)
11 d. 5 m2 hodnik - 5 velikih prostorija i jedno kupatilo
12 a. 7 m2 hodnik - 8 prostorija + stepenice
12 b. 4 m2 hodnik - 4 prostorije, kupatilo i garderoba
12 c. 6 m2 hodnik - 4 prostorije, kupatilo, garderoba i ostava
12 d. 4 m2 hodnik - 4 velike prostorije i 4 male kod međuspratova

13 a. 1 m2 hodnik - 4 prostorije kao čvorna tačka između spavaćih soba, kupatila i dnevne sobe
13 b. 2 m2 hodnik - 3 prostorije
13 c. 2 m2 hodnik - 4 prostorije sa plakarima i krevetima
13 d. 3 m2 hodnik - 6 prostorija, prilaz u kuhinju, kupatilo, 3 spavaće sobe i dnevnu sobu

14 a. 4 m2 hodnik - 5 prostorija sa plakarima

14 b. 5,2 m2 hodnik - 6 prostorija sa delimično uzidanim plakarima i sa krevetima