Након што смо се „опростили“ од интеграла, идемо да се упознамо са

комбинаториком. Разматраћемо неке особине коначних скупова у вези са издавањем

одређених подскупова тих скупова и распоредом елемената у њима, као и са бројем таквих
издвајања, односно распореда. Проблеми такве врсте су од интереса у разним областима
математике. На примјер, у теорији вјероватноће. Сви смо ми бар некад помислили како би
било лијепо „добити седмицу на лоту“ и размишљали смо колико би листића требало
испунити. Ту нам у помоћ долази комбинаторика (само да израчунамо број могућности, не
да нађемо праву комбинацију за лото  )

Уводимо сљедећу ознаку за производ првих n узастопних природних бројева:

n !=1∙ 2 ∙3 ∙ … ∙ ( n−1 ) ∙ n

(читамо као ен факториел)

Па тако имамо да је 1!=1, 2!=1*2=2, 3!=1*2*3=6, 4!=1*2*3*4 итд...

По дефиницији, узимамо да је

0 !=1

Касније ћемо увидјети и практичност овакве дефиниције.

Водите рачуна, увијек факториел већег броја можете написати преко мањег, нпр

7! = 5!*6*7 или

n! = (n-2)!*(n-1)*n

Први принцип: Ако један догађај може да се реализује на m начина, а неки други догађај
на n начина, тада један од њих може да се реализује на n+m начина.

Други принцип: Ако један догађај може да се реализује на m начина, а неки други догађај
на n начина, тада се оба догађаја истовремено могу реализовати на n∙m начина.

Задаћа:

1. За које вриједности непознате n важи једнакост:

( n+2 ) !
 =12
n!

( 2 n+1 ) !
 =20
( 2n−1 ) !
Кључни појмови: комбинаторика, факториел